Numericke Metode Rokovi

Univerzitet u Beogradu 01.03.2015.
Mašinski fakultet
Pismeni ispit iz Numeričkih metoda, I grupa
1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

+∞
X (k − 2)! + 1
.
k!
k=2
2.a Oceniti gornju granicu greške koja može nastati prilikom rešavanja sistema
linearnih jednačina Ax = b, gde je

.6 .6 1. x1 ||∆b||+∞
A= , b= , x= , ≤ 10−5 .
.6 .60001 1. x2 ||b||+∞
2.b Koristeći Gauss-Seidelov metod rešiti sistem linearnih jednačina Ax = b,

gde je    
−.15 1.05 −.2 1.95
A =  −.3 −.08 .9  , b =  1.49  .
1.25 −.3 −.15 −2.075
3. Naći Lagrangeov interpolacioni polinom za skup podataka
0 1 2 3
xk 1. 1.1 1.3 1.5
f (xk ) 0. −.1 −.9 −.3
Odrediti približno vrednost funkcije f u tački 1.25.
4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

(x3 + 1)/3 sa relativnom greškom manjom od 10−4 .
5. Odrediti A0 , A1 i A2 tako da kvadraturna formula
Z 1
cos(πx/2)f (x)dx = A0 f (−1) + A1 f (0) + A2 f (1),
−1
ima maksimalni algebraski stepen tačnosti.
KATEDRA ZA MATEMATIKU
Mašinski fakultet
Pismeni ispit iz Numeričkih metoda, II grupa

+∞
X (k − 1)! + 1
(−1)k .
k!
k=1

.5 −.5 1. x1 ||∆b||1
A= , b= , x= , ≤ 10−5 .
.5 −.50001 1. x2 ||b||1

gde je    
−.3 −.08 .9 1.49
A =  −.15 1.05 −.2  , b =  1.95  .
1.25 −.3 −.15 −2.075
3. Naći Newtonov interpolacioni polinom za skup podataka
0 1 2 3
xk 1. .7 .5 .4
f (xk ) 2.1 2.2 1.7 .4
Odrediti približno vrednost funkcije f u tački .6.

−(x3 + 1)/3 sa relativnom greškom manjom od 10−4 .
5. Odrediti vrednosti za A0 , A1 i A2 tako da kvadraturna formula
Z 1
log(1 + x)f (x) dx = A0 f (−1) + A1 f (0) + A2 f (1),
−1
ima maksimalni mogući algebarski stepen tačnosti.
Rešenje pismenog ispita iz Numeričkih metoda, I grupa

+∞
X (k − 2)! + 1
.
k!
k=2
Rešenje. Kako su redovi

+∞ +∞ X (k − 2)! +∞ +∞
X 1 1 X 1 X 1
1= − = = , = e − 2,
k−1 k k(k − 1) k! k!
k=2 k=2 k=2 k=2
konvergentni to je i njihov zbir konvergentan red, sa sumom

+∞
X (k − 2)! + 1
= e − 1.
k!
k=2

.6 .6 1. x1 ||∆b||+∞
A= , b= , x= , ≤ 10−5 .
.6 .60001 1. x2 ||b||+∞
Rešenje Kako važi

||∆x|| ||∆b||
≤ k(A) ,
||x|| ||b||
i kako je
1.00002 −1.
A−1 ≈ 105 ,
−1. 1.
zaključujemo da je
||A||+∞ ≈ 1.2, ||A−1 ||+∞ ≈ 2.00002 · 105 , k(A) ≈ 2.4 · 105 ,
i da važi
||∆x||+∞
≤ 2.4 · 105 · 10−5 ≈ 2.4.
||x||+∞
gde je    
−.15 1.05 −.2 1.95
A =  −.3 −.08 .9  , b =  1.49  .
1.25 −.3 −.15 −2.075
Rešenje. Ako premestimo jednačine sistema dobijamo sistem

   
1.25 −.3 −.15 −2.075
A0 x = b0 , A0 =  −.15 1.05 −.2  , b0 =  1.95  .
−.3 −.08 .9 1.49
Ovaj sistem jednačina je dijagonalno dominatan po vrstama, jer je
|1.25| > | − .3| + | − .15|, |1.05| > | − .15| + | − .2|, |.9| > | − .2| + | − .3|,
zaključujemo da Gauss-Seidelov metod konvergira.
Dobijamo iterativni proces
 −1    −1  
1.25 0 0 0 −.3 −.15 1.25 0 0 −2.075
xk+1 = −  −.15 1.05 0   0 0 −.2  xk +  −.15 1.05 0   1.95 
−.3 −.08 .9 0 0 0 −.3 −.08 .9 1.49
   
0 .24 0.12 −1.66
=  0 .0343 .2076  xk +  1.62 
0 .083 .0585 1.246
Uz početnu vrednost x0 = (0, 0, 0), nalazimo

x1 = (−1.660000000000000, 1.620000000000000, 1.246222222222222),
x2 = (−1.121653333333334, 1.934282328042328, 1.453607318048207)
x3 = (−1.021339363104057, 1.988114818232412, 1.491830418363751)
x4 = (−1.003832793420571, 1.997896347294918, 1.498535410841580),
x5 = (−1.000680627348230, 1.999623798158173, 1.499739684053539),
x6 = (−1.000121526355614, 1.999933055102253, 1.499953540557218),
x7 = (−1.000021641908593, 1.999988058881099, 1.499991724597678),
x8 = (−1.000003858916815, 1.999997872459060, 1.499998524579645),
x9 = (−1.000000687660268, 1.999999620730370, 1.499999737067055),
x10 = (−1.000000122576665, 1.999999932406582, 1.499999953132808).
Vidimo da je rešenje sistema do na 6 značajnih cifara dato sa (−1., 2., 1.5).
0 1 2 3
xk 1. 1.1 1.3 1.5
f (xk ) 0. −.1 −.9 −.3
Rešenje. Konstruišemo bazisne funkcije
(x − 1.1)(x − 1.3)(x − 1.5)
`0 (x) = = −66.67(x − 1.1)(x − 1.3)(x − 1.5),
(1. − 1.1)(1. − 1.3)(1. − 1.5)
(x − 1.)(x − 1.3)(x − 1.5)
`1 (x) = = 125.(x − 1.)(x − 1.3)(x − 1.5),
(1.1 − 1.)(1.1 − 1.3)(1.1 − 1.5)
(x − 1.)(x − 1.1)(x − 1.5)
`2 (x) = = −83.33(x − 1.)(x − 1.1)(x − 1.5),
(1.3 − 1.)(1.3 − 1.1)(1.3 − 1.5)
(x − 1.)(x − 1.1)(x − 1.3)
`3 (x) = = 25.(x − 1.)(x − 1.1)(x − 1.3).
(1.5 − 1.)(1.5 − 1.1)(1.5 − 1.3)
Odakle dobijamo interpolacioni polinom na sledeći način
P3 (x) = 0`0 (x) − .1`1 (x) − .9`2 (x) − .3`3 (x).
Vrednost polinoma P3 u tački 1.25 iznosi
P3 (1.25) = 0`0 (1.25) − .1`1 (1.25) − .9`2 (1.25) − .3`3 (1.25) = −.728.

(x3 + 1)/3 sa relativnom greškom manjom od 10−4 .
Rešenje. Ako nacrtamo grafike funkcija y = x i y = (x3 + 1)/3, videćemo
da je rešenje približno .5. Posmatraćemo iterativni proces
x3k + 1
xk+1 = φ(xk ) = , k ∈ N0 , x0 = .5.
3
Izvod iterativne funkcije je
φ0 (x) = x2 ≥ 0, |φ0 (x)| ≤ q 2 , |x| ≤ q.
Vidimo da je iterativna funkcija rastuća, tako da se interval [−1, 1] slika

u interval [0, 2/3], pa se i interval [−2/3, 2/3] slika u podskup skupa
[−2/3, 2/3]. Kako je dodatno za x ∈ [−2/3, 2/3] ispunjen uslov |φ0 (x)| <
4/9 < 1, vidimo da proces konvergira za poizvoljno x0 ∈ [−2/3, 2/3]. Ako
izaberemo x0 = .5 ∈ [−2/3, 2/3], dobijamo rezultate prikazane u tabeli 1.
Vidimo da već u iteraciji 6 imamo bar četiri značajne cifre.
k xk
0 .5
1 .375
2 .350911458333333
3 .347736944662936
4 .347349564354668
5 .347302774110367
6 .347297129547347
7 .347296448715642
8 .347296366597085
9 .347296356692372
10 .347296355497717
Table 1: Iteracije procesa xk+1 = (x3k + 1)/3, x0 = .5

Z 1
cos(πx/2)f (x)dx = A0 f (−1) + A1 f (0) + A2 f (1),
−1
Rešenje. Odredjujemo koeficijente iz sistema linearnih jednačina
Z 1
4
= cos(πx/2)dx = A0 + A1 + A2 ,
π −1
Z 1
0= x cos(πx/2)dx = −A0 + A2 ,
−1
1
4(π 2 − 8)
Z
= x2 cos(πx/2)dx = A0 + A2 .
π3 −1
Rešavanjem sistema nalazimo
A0 = .121, A1 = 1.032, A3 = .121.
Formula ima algebarski stepen tačnosti tri jer je dodatno

Z 1
0= x3 cos(πx/2)dx = −A0 + A2 = −.121 + .121 = 0.
−1
Rešenje pismenog ispita iz Numeričkih metoda, II grupa

+∞
X (k − 1)! + 1
(−1)k .
k!
k=1
Rešenje. Kako redovi

+∞ +∞
X 1 X 1
(−1)k , (−1)k ,
k k!
k=1 k=1
konvergiraju po Liebnitzovom kriterijumu, jer opšti članovi redova opadaju

1/k > 1/(k + 1) i 1/k! > 1/(k + 1)! = 1/k! 1/(k + 1) i važi lim 1/k = 0 i
lim 1/k! = 0, to konvergira i njihov zbir.

.5 −.5 1. x1 ||∆b||1
A= , b= , x= , ≤ 10−5 .
.5 −.50001 1. x2 ||b||1
Rešenje. Istim postupkom kao u drugom zadatku u grupi I, dobijamo
||∆x||1
≤ 2.
||x||1

gde je    
−.3 −.08 .9 1.49
A =  −.15 1.05 −.2  , b =  1.95  .
1.25 −.3 −.15 −2.075
Rešenje. Koristeći istu ideju kao u drugom zadataku u grupi I, dobijamo

isti sistem linearnih jednačina.
0 1 2 3
xk 1. .7 .5 .4
f (xk ) 2.1 2.2 1.7 .4

Rešenje. Formiramo tablicu konačnih razlika
k xk [xk ; f ] [xk , xk+1 ; f ] [xk , xk+1 , xk+2 ; f ] [xk , xk+1 , xk+2 , xk+3 ; f ]
0 1. 2.1
2.1 − 2.2
= −0.3333
1. − .7
−0.3333 − 2.5
1 .7 2.2 = −5.667
1. − .5
2.2 − 1.7 −5.667. − (−35.)
= 2.5 = 48.888
.7 − .5 1. − .4
2.5 − 13
2 .5 1.7 = −35.
.7 − .4
1.7 − .4
= 13.
.5 − .4
3 .4 .4
Netnov interpolacioni polinom je
P3 (x) = 2.1+(−.3333)(x−1.)+(−5.667)(x−1.)(x−.7)+48.888(x−1.)(x−.7)(x−.5).
Vrednost polinoma u tački x = .6 iznosi
P3 (.6) = 2.202.

−(x3 + 1)/3 sa relativnom greškom manjom od 10−4 .
Rešenje. Koristeći isti postupak kao u rešenju u grupi I, nalazimo da 6
iteracija uz x0 = −.5, zadovoljava traženi uslov. Rešenje približno iznosi
x6 = −.32218
Z 1
log(1 + x)f (x) dx = A0 f (−1) + A1 f (0) + A2 f (1),
−1

Rešenje. Koristeći isti metod kao u grupi I, nalazimo sistem jednačina
Z 1
−2 + log 4 = log(1 + x)dx = A0 + A1 + A2 ,
−1
Z 1
1= x log(1 + x)dx = −A0 + A2 ,
−1
Z 1
2
(−4 + log 8) = x2 log(1 + x)dx = A0 + A2 .
9 −1
Rešenje sistema je
A0 = −.713, A1 = −.187, A2 = .287.
Formula ima algebarski stepen tačnosti dva.

+∞
X 2 + sin k
.
1 + k2
k=0
Rešenje. Jednostavno nalazimo da važi

2 + sin k 3
≤ 2.
1 + k2 k
P+∞
Kako je red k=1 1/k 2 konvergentan zaključujemo da je naš red konver-
gentan.

.5 .5 1. x1 ||∆b||+∞
A= , b= , x= , ≤ 10−4 .
.5 .50001 1. x2 ||b||+∞
Rešenje. Znamo da važi

||∆x||+∞ ||∆b||+∞
≤ ||A−1 ||+∞ ||A||+∞ .
||x||+∞ ||b||+∞
Nalazimo

100002. −100000.
A−1 = ,
−100000. 100000.
||A||+∞ = max{.5 + .5, .5 + .50001} = 1.00001,
||A−1 ||+∞ = max{100002. + 100000, 100000. + 100000.} = 200002.
Važi
||∆x||+∞
≤ 200004. × 10−4 ≈ 20.
||x||+∞
gde je    
1.02 −.25 −.3 .515
A =  −.25 −.14 1.21  , b =  2.780  .
−.41 1.13 −.15 1.555
Rešenje. Prvo je potrebno sistem jednačina napisati u nešto izmenjenoj

formi. Kao što znamo Gauss-Seidelov metod konvergira kad je matrica
sistema djagonalno dominantna, tako da je najbolje sistem posmtrati u
formi    
1.02 −.25 −.3 .515
A =  −.41 1.13 −.15  , b =  1.555 
−.25 −.14 1.21 2.780
gde smo samo razmenili drugu i treću vrstu. Ovako dobijen sistem jedančina
je dijagonalno dominantan, jer
1.02 > | − .25| + | − .3| = .55, 1.13 > | − .41| + | − .15| = .56, 1.21 > | − .25| + | − .14| = .39.
Sam metod izgleda ovako
     
1.02 0 0 0 −.25 −.3 1.02 0 0 .515
xk+1 = −  −.41 1.13 0  0 0 −.15  xk +  −.41 1.13 0   1.555 
−.25 −.14 1.21 0 0 0 −.25 −.14 1.21 2.780
   
0 .2451 .2941 .5049
=  0 .0889 .2395  xk +  1.5593 
0 .0609 .0885 2.5823
Startujući sa x0 = 0, nalazimo
     
.5049 1.6466 1.9273
x1 =  1.5593  , x2 =  2.3163 , x3 =  2.4611  ,
2.5822 2.9057 2.9805
       
1.9847 1.9968 1.9993 1.9998
x4 =  2.4919  , x5 =  2.4983 , x6 =  2.4996  , x7 =  2.4999 
2.9959 2.9991 2.9998 2.9999
Vidimo da je rešenje približno (2., 2.5, 3) do na tačnost sa kojom smo
računali.
0 1 2 3
xk 1. 1.2 1.3 1.4
f (xk ) 0. −1.1 −.9 −.8
Odrediti približno vrednost funkcije f u tački 1.25 i oceniti učinjenu
grešku.
Rešenje. Nalazimo
(x − 1.2)(x − 1.3)(x − 1.4) (x − 1.)(x − 1.3)(x − 1.4)
P3 (x) = 0+ (−1.1)
(1. − 1.2)(1 − 1.3)(1 − 1.4) (1.2 − 1.)(1.2 − 1.3)(1.2 − 1.4)
(x − 1.)(x − 1.2)(x − 1.4) (x − 1.)(x − 1.2)(x − 1.3)
+ (−.9) + (−.8).
(1.3 − 1.)(1.3 − 1.2)(1 − 1.4) (1.4 − 1.)(1.4 − 1.2)(1.4 − 1.3)
P3 (1.25) = −1.016

x2 /2 − 1 sa relativnom greškom manjom od 10−2 .
Rešenje. Crtanjem grafika možemo naći da je jedno rešenje u intervalu
(−1, 0). Posmtrajmo interativni proces
x2
xk+1 = φ(xk ), x0 = −.5, φ(x) = − 1.
2
Proces je konvergentan jer je |φ0 (x)| = |x| < 1, za x ∈ (−1, 0).
Dobijamo
x0 = −.5,
x1 = φ(x0 ) = −.875
x2 = φ(x1 ) = −.6171875
x3 = φ(x2 ) = −809539794921875
x4 = φ(x3 ) = −.672322660218924
x5 = φ(x4 ) = −.773991120278074
x6 = φ(x5 ) = −.700468872865346
x7 = φ(x6 ) = −.754671679073376
x8 = φ(x7 ) = −.715235328402286
x9 = φ(x8 ) = −.744219212502637
x10 = φ(x9 ) = −.723068881870977
x11 = φ(x10 ) = −.738585696034927
x12 = φ(x11 ) = −.727245584806301
x13 = φ(x12 ) = −.735556929689871
x14 = φ(x13 ) = −.729478001592605

Z 1
f (x)
dx = A0 f (−1) + A1 f (0) + A2 f (1),
−1 1 + x2

Rešenje. Kako imamo tri nepoznate težine to možemo postići algebraski
stepen tačnosti 2. Odavde dobijamo sistem jednačina
Z 1
dx π
2
= = A0 + A1 + A2 ,
−1 1 + x 2
Z 1
x
2
dx = 0 = A0 (−1) + A1 · 0 + A2 · 1,
−1 1 + x
Z 1
x2 π
2
dx = 2 − = A0 (−1)2 + A1 02 + A2 12 .
−1 1 + x 2
Rešenje liearnog sitema je (A0 , A1 , A2 ) = (1 − π/4, π − 2, 1 − π/4).


+∞
X (−1)k
.
k2 + sin k + 2
k=0
Rešenje. Pokažimo da red apsolutno konvergira. Dobijamo

1 1
≤ 2,
k 2 + sin k + 2 k
P+∞
kako je red k=1 1/k 2 konvergentan to je i naš red apsolutno konvergen-
tan, pa sami tim i uslovno konvergentan.

1. −1. 1. x1 ||∆b||1
A= , b= , x= , ≤ 10−5 .
1. −.9998 1. x2 ||b||1
Rešenje. Videti rešenje zadatka 2.a u prvoj grupi. ||A||1 = 2, ||A−1 ||1 =
10000, i
||∆x||1 ||∆b||1
≤ ||A||1 ||A−1 ||1 ≈ .2
||x||1 ||b||1

gde je    
−.41 1.13 −.15 1.555
A =  1.02 −.25 −.3  , b =  .515  .
−.25 −.14 1.21 2.780
Rešenje. Videti rešenje zadatka 2.b u prvoj grupi.

0 1 2 3
xk 1. .8 .6 .4
f (xk ) 2. 2.3 1.8 .9

Rešenje. Nalazimo
0 1. 2.
2. − 2.3
= −1.5
1. − .8
−1.5 − 2.5
1 .8 2.3 = −10.
1. − .6
2.3 − 1.8 −10. − (−5.)
= 2.5 = −8.3333
.8 − .6 1. − .4
2.5 − 4.5
2 .6 1.8 = −5.
.8 − .4
1.8 − .9
= 4.5
.6 − .4
3 .4 .9
Odavde dobijamo polinom
P3 (x) = 2. − 1.5(x − 1.) − 10.(x − 1.)(x − .8) − 8.3333(x − 1.)(x − .8)(x − .6)
Vrednost polinoma u tački .7 iznosi
P (.7) = 2.125

1 − x2 /3 sa relativnom greškom manjom od 10−2 .
Rešenje. Videti rešenje zadatka 4. u prvoj grupi. Iterativna funkcija je
φ(x) = 1 − x2 /3, a rešenje je .7912878474779201
Z 1
(1 + x2 )f (x) dx = A0 f (−1) + A1 f (0) + A2 f (1),
−1

Rešenje. Videti rešenje zadatka u prvoj grupi. Rešenje je (A0 , A1 , A1 ) =
(8/15, 8/5, 8/15).
Mašinski fakultet
1. Koristeći Liebnitzov kriterijum pokazati da je red

+∞
X k
(−1)k ,
k=0
1 + k 6/5
konvergentan. Ispitati apsolutnu konvergenciju datog reda.

2. Koristeći Gaussovu metodu eliminacije, sa izborom glavnog elementa,
rešiti sistem linearnih jednačina Ax = b, gde je
   
1 1 1 1
A =  2 3 4  b =  1 .
4 9 16 1
0 1 2 3
xk 1.1 1.2 1.9 2.5
f (xk ) 2.0 1.8 1.4 1.8
Odrediti približno vrednost funkcije f u tački 2..

4. Koristeći Newtonov metod odrediti pozitivno rešenje jednačine x3 = sin x
sa relativnom greškom manjom od 10−5 .
5. Koristeći uopštenu trapeznu formulu, sa barem pet podintervala, odrediti
približno vrednost izraza Z 1
e−x dx.
−1
Odrediti apsolutnu i relativnu grešku i uporediti sa teorijskom ocenom.
Mašinski fakultet
1. Koristeći Liebnitzov kriterijum pokazati da je red

+∞
X k
(−1)k ,
k=0
1 + k 5/4

   
1 1 1 1
A =  5 4 6 , b =  8 .
4 8 12 4
0 1 2 3
xk 1.0 1.4 2.1 3.5
f (xk ) 2.0 1.8 1.5 1.8

4. Koristeći Newtonov metod odrediti pozitivno rešenje jednačine x2 = cos x
5. Koristeći uopštenu formulu srednje tačke, sa barem pet podintervala,
odrediti približno vrednost izraza
Z 1
ex dx.
−1
Odrediti apsolutnu i relativnu grešku i uporediti sa teorijskim ocenama.
Rešenje pismenog ispita iz Numeričkih metoda, I grupa
1. Koristeći Liebnizov kriterijum pokazati da je red
+∞
X k
(−1)k ,
k=0
1 + k 6/5

Rešenje. Opšti član reda je ak = k/(1 + k 6/5 ). Jednostavno nalazimo da
važi
lim ak = 0.
k→+∞
Takodje iz
d 5 − k 6/5
ak = < 0, k > 5,
dk 5(1 + k 6/5 )2
zaključujemo da opšti član reda opada sa k. Na osnovu Liebnizovog kri-
tirijuma zaključujemo da je alternativni red konvergentan.
Red
+∞
X k
,
k=0
1 + k 6/5
nije konvergentan, jer je
k
1+k6/5
lim 1 = 1,
k→+∞
k1/5
a red
+∞
X 1
1/5
,
k=1
k
je divergentan. Zaključujemo da red nije apsolutno konvergentan.
   
1 1 1 1
A =  2 3 4  b =  1 .
4 9 16 1
Rešenje. Kako sistem treba rešiti sa izborom glavnog elementa, to na

poziciju (1, 1) treba postaviti element prve kolone koji ima najveću apso-
lutnu vrednost. Kao što vidimo to je element u trećoj vrsti. Nalazimo
     
4 9 16 1 4 9 16 1 4 9 16 1
 2 3 4 1  ∼  0 −1.5 −4 .5  ∼  0 −1.5 −4 .5 
1 1 1 1 0 −1.25 −3 .75 0 −1.25 −3 .75
 
4 9 16 1
∼  0 −1.5 −4 .5 
0 0 .33333 .33333
Primetimo da prilikom eliminacije u drugoj koloni ne menjamo vrste jer
je | − 1.5| > | − 1.25|.
Nalazimo
x3 = 1.
.5 + 4x3
x2 = = −3.
−1.5
1 − 9x2 − 16x3
x1 = = 3.
4
0 1 2 3
xk 1.1 1.2 1.9 2.5
f (xk ) 2.0 1.8 1.4 1.8
Rešenje. Formiramo tablicu podeljenih razlika na sledeći način
0 1.1 2.0
1.8 − 2.0
= −2.0
1.2 − 1.1
−.57143 − (−2.0)
1 1.2 1.8 = 1.7857
1.9 − 1.1
1.4 − 1.8 .95238 − 1.7857
= −.57143 = −.59523
1.9 − 1.2 2.5 − 1.1
.66667 − (−.57143)
2 1.9 1.4 = .95238
2.5 − 1.2
1.8 − 1.4
= .66667
2.5 − 1.9
3 2.5 1.8
Odavde dobijamo
P3 (x) = 2.0+(−2.0)(x−1.1)+1.7857(x−1.1)(x−1.2)+(−.59523)(x−1.1)(x−1.2)(x−1.9)
pa je
P3 (2.0) = 1.4428
4. Koristeći Newtonov metod odrediti pozitivno rešenje jednačine x3 = sin x
Rešenje. Crtajući približno grafike funckija (vidi sliku 1) možemo oceniti
da je rešenje malo manje od 1.
Newtonov metod je iterativni proces
x3k − sin xk
xk+1 = xk − .
3x2k − cos xk
Startujući sa x0 = 1., dobijamo rezultate prezentovane u tabeli 1.
Vidimo da već treća iteracija sadrži rešenje sa zahtevanom tačnošću.
3.5
3
x
sin x
2.5
1.5
0.5
0
0 0.5 1 1.5
Figure 1: Grafici funckija y = x3 i y = sin x.
k xk
0 1.000000000000000
1 .935549390654669
2 .928701808803824
3 .928626317865638
4 .928626308731735
5 .928626308731734
Table 1: Iterativni proces xk+1 = xk − (x3k − sin xk )/(3x2k − cos xk ), k = 0, . . . , 5.
5. Koristeći uopštenu trapeznu formulu, sa barem pet podintervala, odrediti

približno vrednost izraza Z 1
e−x dx.
−1
Odrediti apsolutnu i relativnu grešku i uporediti sa teorijskom ocenom.

Rešenje. Kako je H = (1 − (−1))/5 = .4, formula sa pet podintervala je
oblika
T5 (f ) = .4 · (.5 · f (−1.) + f (−.6) + f (−.2) + f (.2) + f (.6) + .5 · f (1.)) .
Dobijamo
T5 = .4· .5 · e1. + e.6 + e.2 + e−.2 + e−.6 + .5 · e−1. ≈ 2.381657833015172

Vrednost integrala je
I = e1 − e−1 ≈ 2.350402387287603
Odavde dobijamo apsolutnu i relativnu grešku

∆
∆ = |I − T5 | ≈ 0.031255445727569, r= = 0.013297912687894
|I|
Teorijski greška je odredjena izrazom
(1 − (−1))3 −x 2
|I − T5 | ≤ |e | ≤ e ≈ .072487515425575, x ∈ [−1, 1].
12 · 52 75
Stvarna vrednost apsolutne greške je otprilike dva puta manja.
Rešenja pismenog ispita iz Numeričkih metoda, II grupa
1. Koristeći Liebnizov kriterijum pokazati da je red
+∞
X k
(−1)k ,
k=0
1 + k 5/4

Rešenje. Opšti član reda je ak = k/(1 + k 5/4 ). Jednostavno nalazimo da
važi
lim ak = 0.
k→+∞
Takodje iz
d 4 − k 5/4
ak = < 0, k > 4,
dk 4(1 + k 5/4 )2
zaključujemo da opšti član reda opada sa k. Na osnovu Liebnizovog kri-
tirijuma zaključujemo da je alternativni red konvergentan.
Red
+∞
X k
,
k=0
1 + k 5/4
nije konvergentan, jer je
k
1+k5/4
lim 1 = 1,
k→+∞
k1/4
a red
+∞
X 1
1/4
,
k=1
k
je divergentan. Zaključujemo da red nije apsolutno konvergentan.
   
1 1 1 1
A =  5 4 6 , b =  8 .
4 8 12 4
Rešenje. Kako sistem treba rešiti sa izborom glavnog elementa, to na

poziciju (1, 1) treba postaviti element prve kolone koji ima najveću apso-
lutnu vrednost. Kao što vidimo to je element u drugoj vrsti. Nalazimo
     
5 4 6 8 5 4 6 8 5 4 6 8
 1 1 1 1  ∼  0 .2 −.2 −.6  ∼  0 4.8 7.2 −2.4 
4 8 12 4 0 4.8 7.2 −2.4 0 .2 −.2 −.6
 
5 4 6 8
∼  0 4.8 7.2 −2.4 
0 0 −.5 −.5
Primetimo da prilikom eliminacije u drugoj koloni menjamo vrste jer je
|4.8| > |.2|.
Nalazimo
x3 = 1.
−2.4 − 7.2 · x3
x2 = = −2.
4.8
8 − 4x2 − 6x3
x1 = = 2.
5
0 1 2 3
xk 1.0 1.4 2.1 3.5
f (xk ) 2.0 1.8 1.5 1.8

Rešenje. Nalazimo
(x − 1.4)(x − 2.1)(x − 3.5)

`0 (x) = = −.90909(x − 1.4)(x − 2.1)(x − 3.5),
(1.0 − 1.4)(1.0 − 2.1)(1.0 − 3.5)
(x − 1.0)(x − 2.1)(x − 3.5)
`1 (x) = = 1.7007(x − 1.0)(x − 2.1)(x − 3.5),
(1.4 − 1.0)(1.4 − 2.1)(1.4 − 3.5)
(x − 1.0)(x − 1.4)(x − 3.5)
`2 (x) = = −.92764(x − 1.0)(x − 1.4)(x − 3.5),
(2.1 − 1.0)(2.1 − 1.4)(2.1 − 3.5)
(x − 1.0)(x − 1.4)(x − 2.1)
`3 (x) = = .13605(x − 1.0)(x − 1.4)(x − 2.1),
(3.5 − 1.0)(3.5 − 1.4)(3.5 − 2.1)
P3 (x) = f (x0 )`0 (x) + f (x1 )`1 (x) + f (x2 )`2 (x) + f (x3 )`3 (x)
= 2.0`0 (x) + 1.8`1 (x) + 1.5`2 (x) + 1.8`3 (x),
P3 (2.3) = 2.0`0 (2.3) + 1.8`1 (2.3) + 1.5`2 (2.3) + 1.8`3 (2.3) ≈ 1.4485
4. Koristeći Newtonov metod odrediti pozitivno rešenje jednačine x2 = cos x

Rešenje. Crtajući približno grafike funckija (vidi sliku 2) možemo oceniti
da je rešenje malo manje od 1.
Newtonov metod je iterativni proces
x2k − cos xk
xk+1 = xk − .
2xk + sin xk
Startujući sa x0 = 1., dobijamo rezultate prezentovane u tabeli 2.
Vidimo da već treća iteracija sadrži rešenje sa zahtevanom tačnošću.
2.5
2
x
cos x
1.5
0.5
0
0 0.5 1 1.5
Figure 2: Grafici funckija y = x2 i y = cos x.
k xk
0 1.000000000000000
1 .838218409904707
2 .824241868225874
3 .824132319050929
4 .824132312302522
5 .824132312302522
Table 2: Iterativni proces xk+1 = xk − (x2k − cos xk )/(2xk + sin xk ), k = 0, . . . , 5.
5. Koristeći uopštenu formulu srednje tačke, sa barem pet podintervala,

odrediti približno vrednost izraza
Z 1
ex dx.
−1
Odrediti apsolutnu i relativnu grešku i uporediti sa teorijskim ocenama.

Rešenje. Koristićemo formulu sa pet podintervala N = 5. Za h =
(1 − (−1))/N = .4, formula ima oblik
M5 = .4 · (f (−.8) + f (−.4) + f (0) + f (.4) + f (.8)).
Dobijamo
M5 ≈ 2.334805854514639
Kako je Z 1
I= ex dx = e − e−1 ,
−1
apsolutna i relativna greška su

∆
∆ = |M5 − I| ≈ .015596532772964, r= ≈ .006635686237097
|I|
Teorijska ocena apsolutne greške je
(1 − (−1))3 x 1
∆= 2
|e | ≤ e ≈ .036243757712787,
24 · 5 75
vidimo da je teorijska vrednst dva puta veća od stvarne vrednosti apso-
lutne greške.
Mašinski fakultet
1. Koristeći Weierstreissov kriterijum uniformne konvergenvije pokazati da

je funkcionalni red
+∞
X 1 + cos2 kx
,
1 + k2
k=0
uniformno konvergentan za x ∈ R.
2. Ispitati konvergenciju iterativnog procesa

" # " (k) #
(k+1)
x1 .5 .4 x1 1.
(k+1) = (k) + , k ∈ N0 .
x2 .4 .5 x2 1.
U slučaju da je proces konvergentan, oceniti povećanje broja značajnih

cifara u iteraciji.
0 1 2 3
xk 1.0 1.2 2.2 3.1
f (xk ) 2.3 2.1 1.4 1.8
Odrediti približno vrednost f (1.5).

4.a Koristeći metod proste iteracije rešiti jednačinu x = e−x , sa tačnošću od
dve značajne cifre.
4.b Koristeći Newtonov metod rešiti jednačinu x = e−x , sa tačnošću od pet

značajnih cifara.
5. Koristeći Eulerov metod, sa korakom h = .5 naći približno vrednost y(2.5),
ako je y rešenje Cauchyevog problema
y 0 = y, y(0) = 1.
Koristeći tačno rešenje odrediti apsolutnu i relativnu grešku aproksimacije.
Mašinski fakultet

je funkcionalni red
+∞
X 1 + sin2 kx
,
1 + k2
k=0

" # " (k) #
(k+1)
x1 .4 .5 x1 1.
(k+1) = (k) + , k ∈ N0 .
x2 .5 .4 x2 1.

cifara u iteraciji.
0 1 2 3
xk 1.1 1.3 2.1 3.4
f (xk ) 2.3 2.1 1.4 1.8

4.a Koristeći metod proste iteracije rešiti jednačinu x = cos x, sa tačnošću od
4.b Koristeći Newtonov metod rešiti jednačinu x = cos x, sa tačnošću od pet

značajnih cifara.
y 0 = −y, y(0) = 1.
je funkcionalni red
+∞
X 1 + cos2 kx
,
1 + k2
k=0
Rešenje. Kako je
1 + cos2 kx 1 + | cos2 kx|

2
1 + k2 ≤ ≤ ,

1 + k2 1 + k2
iz konvergencije brojnog reda
+∞
X 2
1 + k2
k=0
sledi uniformna konvergencija funkcionalnog reda.

Kako je
2
1+k2
lim 1 = 2,
k→+∞
k2
zaključujemo da je brojni red konvergentan, pa je funkcionalni red uni-
formno konvergentan
" # " (k) #
(k+1)
x1 .5 .4 x1 1.
(k+1) = (k) + , k ∈ N0 .
x2 .4 .5 x2 1.

cifara u iteraciji.
Rešenje. Metod ima formu

.5 .4 1.
xk+1 = Bxk + b, B= , b= .
.4 .5 1.
Norma ||·||+∞ ima vrednost
||B||+∞ = max{.5 + .4, .4 + .5} = .9.
Kako je ||B+∞ = .9 < 1, zaključujemo da je iterativni proces konvergen-
tan.
Niz vektora xk , k ∈ N0 , je konvergentan i konvergira ka vektoru recimo x.
Onda je x = Bx + b. Dobijamo
xk+1 − x = Bxk + b − Bx − b = B(xk − x), ⇒ ||xk+1 − x||+∞ ≤ ||B||+∞ ||xk − x||+∞ ,
||xk+1 − x||+∞ ||xk − x||+∞
⇒ rk+1 = ≤ ||B||+∞ = ||B||+∞ rk .
||x||+∞ ||x||+∞
Odavde zaključujemo da važi
zk+1 = − log10 rk+1 ≥ − log10 ||B||+inf ty −log10 rk = − log10 ||B||+∞ +zk .
Dakle važi
zk+1 − zk ≥ − log10 ||B||+∞ =≈ .046
Ako pretpostavimo da x0 ima jednu značajnu cifru, 16 značajnih cifara,
preciznost formata double, se postiže u
16 − 1
≈ 326
.046
iteracija.
0 1 2 3
xk 1.0 1.2 2.2 3.1
f (xk ) 2.3 2.1 1.4 1.8

Rešenje. Potrebno je prvo konstruisati Lagrangeov bazis. Nalazimo
(x − 1.2)(x − 2.2)(x − 3.1)
`0 (x) = ≈ −1.98413(x − 1.2)(x − 2.2)(x − 3.1),
(1.0 − 1.2)(1.0 − 2.2)(1.0 − 3.1)
(x − 1.0)(x − 2.2)(x − 3.1)
`1 (x) = ≈ 2.63158(x − 1.0)(x − 2.2)(x − 3.1),
(1.2 − 1.0)(1.2 − 2.2)(1.2 − 3.1)
(x − 1.0)(x − 1.2)(x − 3.1)
`2 (x) = ≈ −.925926(x − 1.0)(x − 2.2)(x − 3.1),
(2.2 − 1.0)(2.2 − 1.2)(2.2 − 3.1)
(x − 1.0)(x − 1.2)(x − 3.1)
`3 (x) = ≈ .278474(x − 1.0)(x − 2.2)(x − 3.1).
(2.2 − 1.0)(2.2 − 1.2)(2.2 − 3.1)
Lagrangeov interpolacioni polinom je
P4 (x) = `0 (x)f (x0 ) + `1 (x)f (x1 ) + `2 (x)f (x2 ) + `3 (x)f (x3 ).
Vrednost Lagrangeovog interpolacionog polinoma u tački 1.5 iznosi
P4 (1.5) = 2.3`0 (1.5) + 2.1`1 (1.5) + 1.4`2 (1.5) + 1.8`3 (1.5) ≈ 1.82
4.a Koristeći metod proste iteracije rešiti jednačinu x = e−x , sa tačnošću od

Rešenje. Ako nacrtamo funkcije y = x i y = e−x , možemo približno
oceniti da se rešenje nalazi u intervalu [0, 1]. Ako izaberemo φ(x) = e−x ,
jednostavno zaključujemo da važi φ : [0, 1] → [0, 1], jer je e−x opadajuća
funkcija i važi e−0 = 1 i e−1 ≈ .37. Takodje, važi φ(.2) = e−.2 ≈ .8187
i φ(1) ≈ .37, što znači da se interval [0.2, 1] slika u interval [.37, .8187] ⊂
[.2, 1] Dalje je
|φ0 (x)| = e−x ≤ e−.2 ≈ .8187 < 1.
Zaključujemo da metod proste iteracije
xk+1 = φ(xk ), k ∈ N0 ,
konverira ako izaberemo x0 ∈ [.2, 1].

Prvih osam iteracija je prikazano u tabeli 1. pa zaključujemo da je rešenje
k xk
0 .5
1 .606530659712633
2 .545239211892605
3 .579703094878068
4 .560064627938902
5 .571172148977215
6 .564862946980323
7 .568438047570066
8 .566409452746921
Table 1: Metod proste iteracije za rešenje jednačine x = e−x .
sa dve značajne cifre dato sa
x ≈ .57
4.b Koristeći Newtonov metod rešiti jednačinu x = e−x , sa tačnošću od pet

značajnih cifara.
Rešenje. Ako nacrtamo funkcije y = x i y = e−x nalazimo da je rešenje
približno u intervalu [0, 1]. Newtonov iterativni proces izgleda ovako
xk − e−xk
xk+1 = xk − , k ∈ N0 .
1 + e−xk
Kako je rešenje na intervalu [0, 1] jedinstveno u slučaju konvergencije, niz
xk , k ∈ N0 konvergira ka rešenju. Izaberemo li x0 = .5 dobijamo rezultate
kao u tabeli 1. Odakle zaključujemo da je rešenje sa 5 značjanih cifara
dato sa
x ≈ .56714

y 0 = y, y(0) = 1.
k xk
0 .5
1 .566311003197218
2 .567143165034862
3 .567143290409781
4 .567143290409784
Table 2: Newtonov metod za rešenje jednačine x = e−x .

yk+1 = yk + hyk = (1 + h)yk = (1 + h)k+1 y0 , k ∈ N0 .
Odavde nalazimo rezultate prikazane u tabeli 3. Vidimo da važi
k xk yk
0 0 1.
1 .5 1.5
2 1.0 2.25
3 1.5 3.375
4 2.0 5.0625
5 2.5 7.59375
Table 3: Eulerov metod
y(2.5) ≈ y5 = 7.59375.
Egzaktno rešenje je y = ex . Odakle nalazimo

∆
∆ = |e2.5 − y5 | ≈ 4.59 r= ≈ .38
e2.5
je funkcionalni red
+∞
X 1 + sin2 kx
,
1 + k2
k=0
Rešenje Kako je
1 + sin2 kx 1 + | sin2 kx|

2
1 + k2 ≤ ≤ ,

1 + k2 1 + k2
iz konvergencije brojnog reda
+∞
X 2
1 + k2
k=0
sledi uniformna konvergencija funkcionalnog reda.

Kako je
2
1+k2
lim 1 = 2,
k→+∞
k2
zaključujemo da je brojni red konvergentan, pa je funkcionalni red uni-
formno konvergentan
" # " (k) #
(k+1)
x1 .4 .5 x1 1.
(k+1) = (k) + , k ∈ N0 .
x2 .5 .4 x2 1.

cifara u iteraciji.
Rešenje. Metod ima formu

.4 .5 1.
xk+1 = Bxk + b, B= , b= .
.5 .4 1.
Norma ||·||+∞ ima vrednost
||B||+∞ = max{.4 + .5, .5 + .4} = .9.
Kako je ||B+∞ = .9 < 1, zaključujemo da je iterativni proces konvergen-
tan.
Niz vektora xk , k ∈ N0 , je konvergentan i konvergira ka vektoru recimo x.
Onda je x = Bx + b. Dobijamo
xk+1 − x = Bxk + b − Bx − b = B(xk − x), ⇒ ||xk+1 − x||+∞ ≤ ||B||+∞ ||xk − x||+∞ ,
||xk+1 − x||+∞ ||xk − x||+∞
⇒ rk+1 = ≤ ||B||+∞ = ||B||+∞ rk .
||x||+∞ ||x||+∞
Odavde zaključujemo da važi
zk+1 = − log10 rk+1 ≥ − log10 ||B||+inf ty −log10 rk = − log10 ||B||+∞ +zk .
Dakle važi
zk+1 − zk ≥ − log10 ||B||+∞ =≈ .046
Ako pretpostavimo da x0 ima jednu značajnu cifru, 16 značajnih cifara,
preciznost formata double, se postiže u
16 − 1
≈ 326
.046
iteracija.
0 1 2 3
xk 1.1 1.3 2.1 3.4
f (xk ) 2.3 2.1 1.4 1.8

Rešenje. Nalazimo
0 1.1 2.3
2.1 − 2.3
= −1.
1.3 − 1.1
−.875 − (−1.)
1 1.3 2.1 = .125
2.1 − 1.1
1.4 − 2.1 .59134 − .125
= −.875 = .19052
2.1 − 1.3 3.4 − 1.1
.30769 − (−.875)
2 2.1 1.4 = .56319
3.4 − 1.3
1.8 − 1.4
= .30769
3.4 − 2.1
3 3.4 1.8
Odavde dobijamo
P3 (x) = 2.3+(−1.)(x−1.1)+.125(x−1.1)(x−1.3)+.19052(x−1.1)(x−1.3)(x−2.1)
pa je
P3 (1.05) = 1.90086
4.a Koristeći metod proste iteracije rešiti jednačinu x = cos x, sa tačnošću od

Rešenje. Jednostavno nalazimo da se rešenje nalazi u intervalu [0, π/2].
Ako izaberemo φ(x) = cos x. Onda važi φ : [0, π/2] → [0, 1]. Kako je
funkcija φ opadajuća na intervalu [0, π/2], jednostavno zaključujemo i da
važi φ : [0, 1] → [cos 1, cos 0] = [.54, 1] ⊂ [0, 1]. Znači da možemo izabrati
interval [0, 1]. Takodje je
|φ0 (x)| = | sin(x)| ≤ sin 1 ≈ .84 < 1.
Znači da je metod proste iteracije konvergentan. Ako izaberemo x0 = .5
dobijamo rezutlate kao u tabli 4. Odavde možemo zaključiti da je rešenje
k xk
0 .5
1 .877582561890373
2 .639012494165259
3 .802685100682335
4 .694778026788006
5 .768195831282016
6 .719165445942419
7 .752355759421527
8 .730081063137823
9 .745120341351440
10 .735006309014843
11 .741826522643246
Table 4: Metod proste iteracije za rešenje jednačine x = cos x.
sa dve značajne cifre zadato sa

x ≈ .74
4.b Koristeći Newtonov metod rešiti jednačinu x = cos x, sa tačnošću od pet

značajnih cifara.
Rešenje. Ako nacrtamo funkcije y = x i y = cos x nalazimo da je rešenje
približno u intervalu [0, 1]. Newtonov iterativni proces izgleda ovako
xk − cos xk
xk+1 = xk − , k ∈ N0 .
1 + sin xk
Kako je rešenje na intervalu [0, 1] jedinstveno u slučaju konvergencije, niz
xk , k ∈ N0 konvergira ka rešenju. Izaberemo li x0 = .5 dobijamo rezultate
kao u tabeli 5.
Odakle zaključujemo da je rešenje sa 5 značjanih cifara dato sa
x ≈ .73909

y 0 = −y, y(0) = 1.
k xk
0 .5
1 .755222417105636
2 .739141666149879
3 .739085133920807
4 .739085133215161
Table 5: Newtonov metod za rešenje jednačine x = cos x.

yk+1 = yk − hyk = (1 − h)yk = (1 − h)k+1 y0 , k ∈ N0 .
Odavde nalazimo rezultate prikazane u tabeli 3. Vidimo da važi
k xk yk
0 0 1.
1 .5 .5
2 1.0 .25
3 1.5 .125
4 2.0 .0625
5 2.5 .03125
Table 6: Eulerov metod
y(2.5) ≈ y5 = .03125.
Egzaktno rešenje je y = e−x . Odakle nalazimo

∆
∆ = |e−2.5 − y5 | ≈ .051 r= ≈ .62
e−2.5
Mašinski fakultet
Prvi kolokvijum iz Numeričkih metoda,

I grupa
P+∞
1. Pokazati primerom da postoji divergentan red k=1 ak sa osobinom
lim ak = 0.
2. Koristeći Cauchyev kriterijum konvergencije ispitati konvergenciju reda

+∞
X 1 k + cos(kπ)
.
k=1
2k k k+1 + 2
3. Koristeći Cauchyev integralni kriterijum dokazati da je red

+∞
X k2
k=1
k6 + 1
konvergentan. Dati ocenu sume reda.
4. Koristeći Weierstreissov kriterijum uniformne konvergencije pokazati da

je funkcionalni red
+∞
X 2x2 + sin kx
k=1
k 2 + x2
uniformno konvergentan na intervalu [−5, 5].
5. Razviti u potencijalni red funkciju

Z x
2
e−t dt
0
koristeći identitet
+∞ k
x
X x
e = .
k=0
k!
Odrediti poluprečnik konvergencije dobijenog potencijalnog reda.
Prof. dr Aleksandar Cvetković

Mašinski fakultet

II grupa
P+∞
1. Neka je k=1 ak konvergentan red. Dokazati da je
lim ak = 0.
k→+∞
2. Koristeći D’Alambertov kriterijum konvergencije ispitati konvergenciju

reda
+∞
X 1 k + cos(kπ)
k (k + 1)! + 2
.
k=1
2
3. Koristeći Liebnitzov kriterijum dokazati da je red

+∞
X k+1
(−1)k 2
k=1
k +1
konvergentan. Dati ocenu veličine R100 u formuli
+∞ 100
X
k k+1 X k+1
(−1) 2 = (−1)k 2 + R100 .
k=1
k + 1 k=1 k +1

je funkcionalni red
+∞
X 2x2 + e−kx
k=1
k 2 + x2
uniformno konvergentan na intervalu [0, 5].
Z x
sin t
dt
0 t
+∞
X x2k+1
sin x = (−1)k .
k=0
(2k + 1)!
Prof. dr Aleksandar Cvetković

I grupa
P+∞
1. Pokazati primerom da postoji divergentan red k=1 ak sa osobinom
lim ak = 0.
Rešenje. Jedan primer je harmonijski red +∞
P
k=1 1/n. Dokaz da divergira
zasniva se na sledećoj činjenici
1
1≥ ,
2
1 1
≥ ,
2 2
1 1 2 1
+ ≥ = ,
3 4 4 2
1 1 1 1 4 1
+ + + ≥ = ,
5 6 7 8 8 2
1 1 1 1 1 1 1 1 8 1
+ + + + + + + ≥ = ,
9 10 11 12 13 14 15 16 16 2
..
.
1 1 1 2n−1 1
n−1
+ n−1
+ · · · + n
≥ n
= ,
2 +1 2 +2 2 2 2
2n n+1
X1 X1 n+1
S2n = ≥ = .
k=1
k k=1
2 2
Odavde zaključujemo da važi lim S2n = +∞.
2. Koristeći Cauchyev kriterijum konvergencije ispitati konvergenciju reda

+∞
X 1 k + cos(kπ)
.
k=1
2k k k+1 + 2
Rešenje. Dobijamo
!1/k
1 + cos(kπ)
1/k
1 k + cos(kπ) 1 1 k
lim = lim 2 = 0 < 1,
2k k k+1 + 2 2 k 1 + kk+1
odakle zaključujemo da je red konvergentan.

3. Koristeći Cauchyev integralni kriterijum dokazati da je red
+∞
X k2
k=1
k6 + 1
konvergentan. Dati ocenu sume reda.

Rešenje. Posmatramo funkciju f (x) = x2 /(x6 + 1). Nalazimo da je
funkcija neprekidna i pozitivna za x > 0. Takodje je
1 − 2x6
f 0 (x) = 2x ,
(1 + x6 )2
zaključujemo da je f 0 (x) < 0 za x > 2−1/6 .
Kako je
Z +∞ Z +∞
x2 1 3 +∞
1 π π π
f (x)dx = 6
dx = arctan x 1 = − = < +∞.
1 1 x +1 3 3 2 4 12
P 2 6
zaključujemo da je red k /(k + 1) konvergentan.
Granice sume reda odredjujemo na osnovu vrednosti integrala
Z +∞ +∞ Z +∞
π x2 X k2 1 x2 1 π
= 3
dx ≤ 6
≤ + 6
dx = + .
12 1 x +1 k=1
k +1 2 1 x +1 2 12

je funkcionalni red
+∞
X 2x2 + sin kx
k=1
k 2 + x2
uniformno konvergentan na intervalu [−5, 5].
Rešenje. Nalazimo
2
2x + sin kx 2x2 + | sin kx|

≤ 51

k 2 + x2 ≤ ,
k 2 + x2 k2
Kako je poslednji red konvergentan to je funkcionalni red unifirmno kover-
gentan na intervalu [−5, 5]. Korislitli smo sledeće činjenice
1 1
| sin x| ≤ 1, x ∈ R, k 2 ≤ k 2 + x2 ⇒ ≤ 2, x ∈ R,
k2 +x 2 k
x2 ≤ 52 = 25, x ∈ [−5, 5].
Z x
2
e−t dt
0
+∞ k
X x
ex = .
k=0
k!
Rešenje. Iz razvoja funckije ex , nalazimo
+∞
−t2
X t2k
e = (−1)k .
k=0
k!
Dobijamo
x +∞ x +∞
x2k+1
Z Z
−t2
X 1
k 2k
X
e dt = (−1) t dt = (−1)k .
0 k=0
k! 0 k=0
(2k + 1)k!
Koristili smo činjenicu da potencijalni red unifirmno konvergira, pa je moguće

zameniti poredak operacija integracije i sumiranja.
Poluprečnik konvergencije ovako dobijenog reda iznosi

(−1)k 1 (2k + 3)(k + 1)
(2k+1)k!
R2 = lim lim = +∞.

1
(−1)k+1 (2k+3)(k+1)! 2k + 1

Naravno, poluprečnik konvergencije ostaje isti jer integracija i diferenciranje

ne mogu promeniti poluprečnik konvergencije potencijalnog reda.
II grupa
P+∞
1. Neka je k=1 ak konvergentan red. Dokazati da je
lim ak = 0.
k→+∞
Rešenje. Nalazimo
n
X n−1
X
Sn = ak = an + ak = an + Sn−1 , ⇒ an = Sn − Sn−1 ,
k=0 k=0
lim an = lim(Sn − S − n − 1) = lim Sn − lim Sn−1 = S − S = 0.
P
gde smo koristili činjenicu da je red ak konvergentan.
2. Koristeći D’Alambertov kriterijum konvergencije ispitati konvergenciju

reda
+∞
X 1 k + cos(kπ)
.
k=1
2k (k + 1)! + 2
Rešenje. Nalazimo
1 k+1+cos(k+1)π kπ 1 + 2
2k+1 (k+2)!+2 1 1 1 + 1+cosk (k+1)!
lim 1 k+cos kπ
= lim 2 = 0 < 1,
2k (k+1)!+2
2 k + 2 1 + coskkπ 1 + (k+2)!
zaključujemo da je red konvergentan.
3. Koristeći Liebnitzov kriterijum dokazati da je red

+∞
X k+1
(−1)k 2
k=1
k +1
konvergentan. Dati ocenu veličine R100 u formuli

+∞ 100
X
k k+1 X k+1
(−1) 2 = (−1)k 2 + R100 .
k=1
k + 1 k=1 k +1
Rešenje. Opšti član reda je ak = (k + 1)/(k 2 + 1). Funkcija f (x) =

(x + 1)/(x2 + 1), ima izvod f 0 (x) = −(x2 + 2x − 1)/(x2 + 1)2 , zaključujemo da
√
je opadajuća za x > 2 − 1. Takodje je lim ak = 0. Na osnovu Liebnitzove
teoreme zaključujemo da je red konvergentan.
Ostatak R100 je manji od prvog zanemarenog člana i istog je znaka sa
njim. Dakle R100 ≤ a101 = 102/10202, znak ostatka je (−1)101 = −1.

je funkcionalni red
+∞
X 2x2 + e−kx
k=1
k 2 + x2
uniformno konvergentan na intervalu [0, 5].
Rešenje. Nalazimo
2x + e−kx 51
2
k 2 + x2 ≤ k 2 ,

kako je poslednji red konvergentan to je red uniformno konvergentan na in-

tervalu [0, 5]. Koristili smo sledeće činjenice
1 1
e−kx ≤ 1, k ∈ N, x ≥ 0, k 2 ≤ k 2 + x2 ⇒ ≤ 2, x ∈ R,
k2 +x 2 k
x2 ≤ 25, x ∈ [0, 5]

Z x
sin t
dt
0 t
+∞
X x2k+1
sin x = (−1)k .
k=0
(2k + 1)!
Rešenje. Na osnovu razvoja funkcije sin x, nalazimo
+∞
sin t X t2k
= (−1)k .
t k=0
(2k + 1)!
Sledi
Z x +∞ x +∞
x2k+1
Z
sin t X 1 X
dt = (−1)k 2k
t dt = (−1)k .
0 t k=0
(2k + 1)! 0 k=0
(2k + 1)(2k + 1)!
Poluprečnik konvergencije dobijenog reda je
1

(−1)k (2k + 3)(2k + 3)(2k + 2)
(2k+1)(2k+1)!
R2 = lim = lim = +∞.

k+1 1
(−1) (2k+3)(2k+3)! 2k + 1
Naravno, poluprečnik konvergencije ostaje isti jer se ne može promeniti in-

tegracijom ili diferenciranjem potencijalnog reda.
Mašinski fakultet
1. Koristeći razvoj u potencijalni red funkcije cos x, razviti u potencijalni

red funkciju Z x
1 − cos t
f (x) = dt.
0 t2
Odrediti poluprečnik konvergencije dobijenog reda.

k+1 k .5 .05 1.
x = Bx + β, , k ∈ N0 , B = , β= .
.05 .5 1.
U slučaju da je proces konvergentan naći rešenje sa tačnošću od 2

značajne cifre ili sa relativnom greškom manjom od 10−2 .
0 1 2 3
xk 1 1.5 2.1 3.3
f (xk ) 2.3 2.2 1.2 1.9

grešku.
4. Koristeći Newtonov metod odrediti približno pozitivno rešenje jednačine

5x = x4 −1 sa barem 5 značajnih cifara ili relativnom greškom od 10−5 .
5. Koristeći uopštenu trapeznu formulu sa pet podintervala, naći približno

vrednost izraza Z 1
dx
.
−1 x − 3
Dati procenu greške.
Mašinski fakultet
1. Koristeći razvoj u potencijalni red funkcije log(1 + x), razviti u poten-

cijalni red funkciju
Z x
log(1 + t) − t
f (x) = dt.
0 t2

k+1 k .05 .5 1.
x = Bx + β, , k ∈ N0 , B = , β= .
.5 .05 1.
U slučaju konvergencije iterativnog procesa odrediti rešenje sistema
linearnih jednačina sa barem 2 značajne cifre ili sa relativnom greškom
manjom od 10−2 .
0 1 2 3
xk 1 1.5 2.1 3.2
f (xk ) 2.2 2.1 1.5 1.7
grešku.
5x = x4 − 2 sa barem 5 značajnih cifara ili sa relativnom greškom man-
jom od 10−5 .
5. Koristeći uopštenu formulu srednje tačke sa šest podintervala, naći pri-
bližno vrednost izraza Z 1
dx
.
−1 x − 2
1. Koristeći razvoj u potencijalni red funkcije cos x, razviti u potencijalni

red funkciju Z x
1 − cos t
f (x) = dt.
0 t2
Rešenje. Razvoj funkcije cos je
+∞
X x2k
cos x = (−1)k ,
k=0
(2k)!
odakle dobijamo
x +∞ x +∞
1 − cos t x2k−1
Z Z
k 1
X X
dt = (−1) t2k−2 dt = (−1)k .
0 t2 k=1
(2k)! 0 k=1
(2k)!(2k − 1)
Poluprečnik konvergencije dobijenog reda je isti kao poluprečnik kon-

vergencije reda funkcije cos, jer oduzimanje broja od reda ne možemo
promeniti poluprečnik konvergencije reda, niti ga možemo promeniti
deljenjem nekim stepenom promenljive, naravno, dok god je rezultat
deljenja potencijalni red. Konačno ne možemo promeniti poluprečnik
konvergencije reda ni izračunavanjem integrala ako je donja (ili gornja)
granica nula.
Primetimo da dobijeni red funkcije (1 − cos t)/t2 jeste potencijalni
red. Kako potencijalni red uvek uniformno konvergira na intervalu
[a, b] ⊂ (−R, R), možemo red intergaliti član po član na svakom inter-
valu [0, x] ⊂ (−R, R). Pri tome novodobijeni red, posle integracije član
po član, ima isti poluprečnik konvergencije kao polazni red.
Poluprečnik kovergencije je
(−1)k

(2k)!(2k − 1)
lim = +∞.
k→+∞ (−10k+1

(2k + 2)!(2k + 1)

1

k+1 k .5 .05 1.
x = Bx + β, , k ∈ N0 , B = , β= .
.05 .5 1.
U slučaju da je proces konvergentan naći rešenje sa tačnošću od 2

značajne cifre ili sa relativnom greškom manjom od 10−2 .
Rešenje. Dovoljno je naći jednu normu matrice B koja je manja od
jedan. Na primer, ||B||+∞ = max{.5 + .05, .5 + .05} = .55 < 1, dakle,
proces je konvergentan. Kako važi
||xk − x|| ||x0 − x||
||xk − x|| ≤ ||B||k ||x0 − x||, − log10 ≥ −k log10 ||B|| − log10 ,
||x|| ||x||
zk ≥ −k log10 ||B|| + z0 ,
pod pretpostavkom da početna vrednost ima nula značajnih cifara,

možemo izračunati broj potrebnih itracija za postizanje 2 značajne
cifre. Dobijamo
2
k≤ ≈ 8.
− log10 .55
Za odredjivanje rešenja sa 2 značajne cifre ili relativnom manjom od
10−2 , što je u suštini isti uslov samo drugačije iskazan, konstrušemo niz
vektora xk i tražimo korak kad su dve cifre stabilizovane. Dobijamo
0 0
1 1.000000000000000 1.000000000000000
2 1.550000000000000 1.550000000000000
3 1.852500000000000 1.852500000000000
4 2.018875000000000 2.018875000000000
5 2.110381250000000 2.110381250000000
6 2.160709687500000 2.160709687500000
7 2.188390328125000 2.188390328125000
8 2.203614680468750 2.203614680468750
9 2.211988074257812 2.211988074257812
Kako važi generalna ocena

||B||+∞
||xk+1 − x||+∞ ≤ ||xk+1 − xk ||+∞
1 − ||B||+∞
2
možemo odrediti
||x9 − x||+∞ ≤ .0102.
Odavde možemo oceniti broj značajnih cifara
||x9 − x||
− log10 ≥ 2.33
||x9 ||
zaključujemo da je rešenje sistema sa bar dve značajne cifre iteracija 9.
0 1 2 3
xk 1 1.5 2.1 3.3
f (xk ) 2.3 2.2 1.2 1.9

grešku.
Rešenje. Da bismo odredili Newtonov interpolacioni polinom formi-
ramo tablicu podeljenih razlika. Nalazimo
0 1. 2.3
2.2 − 2.3
= −.2
1.5 − 1.
−1.667 − (−.2)
1 1.5 2.2 = −1.333
2.1 − 1.
1.2 − 2.2 1.25 − (−1.333)
= −1.667 = 1.1232
2.1 − 1.5 3.3 − 1.
.5833 − (−1.667)
2 2.1 1.2 = 1.25
3.3 − 1.5
1.9 − 1.2
= .5833
3.3 − 2.1
3 3.3 1.9
Odavde nalazimo Newtonov interpolacioni polinom
P3 (x) = 2.3−.2(x−1.)−1.333(x−1.)(x−1.5)+1.1232(x−1.)(x−1.5)(x−2.1)
Vrednost interpolacionog polinoma u tački 1.7 iznosi
P3 (1.7) ≈ 1.91
3
Greška interpolacije je ista kao kod Lagrangeovog interpolacionog poli-
noma
|f (3+1) (ψ)|
|R3 (x)| ≤ |(1.7 − 1.)(1.7 − 1.5)(1.7 − 2.1)(1.7 − 3.3)| ≤ .0037 · M4 ,
(3 + 1)!
M4 = max |f (4) (ψ)|.
ψ∈[1,3.3]

5x = x4 −1 sa barem 5 značajnih cifara ili relativnom greškom od 10−5 .
Rešenje. Označimo da α traženo rešenje jednačine. Ako nacrtamo
krive x4 − 1 i 5x vidimo da se seku u dve tačke, jedna ima pozi-
tivnu vrednost x koordinate a druga negativnu. Formirajmo funkciju
f (x) = x4 − 5x − 1. Možemo relativno jednostavno odrediti da je
rešenje jednačine u intervalu [1, 2], jer je f (1) = −5 < 0 i f (2) = 5 > 0.
Izvod funkcije f je f 0 (x) = 4x3 − 5. Vidimo da moramo suziti inter-
val, jer je f 0 (1) = −1 < 0 i f 0 (2) = 27 > 0, pa izvod uzima vrednost
nula na intervalu [1, 2]. Probajmo sa intervalom [1.2, 2]. Dobijamo
f (1.2) ≈ −4.93 < 0 i f 0 (x) ≈ 1.91 > 0. Sad možemo tvrditi da je
rešenje na intervalu [1.2, 2] i da je vrednost izvoda na ovom intervalu
pozitivna. Dakle, ako izaberemo dobru startnu vrednost Newtonov
proces konvergira kvadratno. Newtonov proces izgleda ovako
x4k − 5xk − 1
xk+1 = xk − , k ∈ N0 .
4x3k − 5
Kako nam je potrebno 5 značajnih cifara ili relativna greška manja od
10−5 što je u suštini isto potrebno je vršiti iteracije dok se ne stabilizuju
barem 5 cifara. Izaberemo li x0 = 2, nalazimo
0 2.000000000000000
1 1.814814814814815
2 1.773912275060910
3 1.772032863658380
4 1.772029001981148
5 1.772029001964867
Očigledno je proces konvergentan i konvergira ka vrednosti

α ≈ 1.772029001964867.
4
Kako je f 00 (x) = 12x2 , broj značajnih cifara je
|x5 − x4 |
− log10 ≈ 11.
|x5 |
Kako je f 00 (x) = 12x2 > 0, x ∈ [1.2, 2], možemo zaključiti da važi

f (x) ≥ y = f (xk ) + f 0 (xk )(x − xk ), x ∈ [1.2, 2], i xk ∈ [1.2, 2], jer je
funkcija konveksna na intervalu [1.2, 2] pa se grafik uvek nalazi iznad
tangente, drugim rečima vrednost funkcije je uvek veća od vrednosti
tangente. Neka je f (xk ) > 0, onda je α < xk+1 < xk , jer vrednost
tangente mora biti manja od vrednosti funkcije a vrednost funkcije u
tački α iznosi nula dok je u ostalim tačkama pozitivna. Zaključujemo
da je niz xk opadajući, jer je f (2) > 0 i x0 = 2.
5. Koristeći uopštenu trapeznu formulu sa pet podintervala, naći približno

vrednost izraza Z 1
dx
.
−1 x − 3

Rešenje. Kako imamo pet podintervala to H = (1 − (−1))/5 = .4.
Uopštena trapezna formula ima formu
h
T5 (f ) = (f (−1) + 2f (−.6) + 2f (−.2) + 2f (.2) + 2f (.6) + f (1)) ≈ −0.695634920634921.
2
Grešku možemo odrediti i eksplicitno, jer je tačna vrednost integrala
I = − log(2), odavde nalazimo
|T5 (f ) − I|
|T5 (f ) − I| ≤ .0025, − log10 ≥ 2.45
|I|
Teorijski grešku možemo odrediti koristeći formulu za grešku koja postaje
(1 − (−1))3 00 2 2 4
|I − T5 (f )| ≤ max |f (ψ)| ≤ max ≤ ≈ .013
12 · 52 ψ∈[−1,1] 75 ψ∈[1,2] |ψ − 3|3 300
5
1. Koristeći razvoj u potencijalni red funkcije log(1 + x), razviti u poten-

cijalni red funkciju
Z x
log(1 + t) − t
f (x) = dt.
0 t2
Rešenje. Razvoj u potencijalni red funcije log(1 + x) je
+∞
X xk
log(1 + x) = (−1)k−1 .
k=1
k
Odavde nalazimo
Z x +∞
Z x X ! +∞
k−2 k−1
log(1 + t) − t k t X
k x
f (x) = dt = (−1) dt = (−1) .
0 t2 0 k=2
k k=2
k(k − 1)
Poluprečnik novodobijenog reda je

1

(k − 1)k
lim = 1.
k→+∞ 1

k(k + 1)
Pogledati i rešenje zadatka 1 u prvoj grupi za neke komentare.

k+1 k .05 .5 1.
x = Bx + β, , k ∈ N0 , B = , β= .
.5 .05 1.
U slučaju konvergencije iterativnog procesa odrediti rešenje sistema

linearnih jednačina sa barem 2 značajne cifre ili sa relativnom greškom
manjom od 10−2 .
Rešenje. Za neke komentare pogledati rešenje zadatka 2 u prvoj grupi.
Norma matrice B je ||B||+∞ max{.05 + .5, .05 + .5} = .55 < 1, za-
ključujemo da proces konvergira. Broj iteracija potreba za odredjivanje
rešenja sa dve značajne cifre je
2
k≤ ≈8
− log10 .55
Startujući sa x0 = (0, 0) nalazimo
0 0
1 1.000000000000000 1.000000000000000
2 1.550000000000000 1.550000000000000
3 1.852500000000000 1.852500000000000
4 2.018875000000000 2.018875000000000
5 2.110381250000000 2.110381250000000
6 2.160709687500000 2.160709687500000
7 2.188390328125000 2.188390328125000
8 2.203614680468750 2.203614680468750
9 2.211988074257812 2.211988074257812
Koristeći iste argumente kao u rešenju drugog zadatka u grupi 1, nalaz-

imo
||B||+∞
||x9 − x||+∞ ≤ ||x9 − x8 ||+∞ ≈ .0102
1 − ||B||+∞
Nalazimo broj značajnih cifara
||x9 − x||+∞
− log10 ≥ 2.33
||x9 ||+∞
0 1 2 3
xk 1 1.5 2.1 3.2
f (xk ) 2.2 2.1 1.5 1.7

grešku.
Rešenje. Prvo konstruišemo Lagrangeov bazis, nalazimo
(x − 1.5)(x − 2.1)(x − 3.2)
`0 (x) = ≈ −.83(x − 1.5)(x − 2.1)(x − 3.2),
(1 − 1.5)(1 − 2.1)(1. − 3.2)
(x − 1)(x − 2.1)(x − 3.2)
`1 (x) = ≈ 1.96(x − 1)(x − 2.1)(x − 3.2),
(1.5 − 1)(1.5 − 2.1)(1.5 − 3.2)
(x − 1)(x − 1.5)(x − 3.2)
`2 (x) = ≈ −1.38(x − 1)(x − 1.5)(x − 3.2),
(2.1 − 1)(2.1 − 1.5)(2.1 − 3.2)
(x − 1)(x − 1.5)(x − 2.1)
`3 (x) = ≈ .24(x − 1)(x − 1.5)(x − 2.1)
(3.2 − 1)(3.2 − 1.5)(3.2 − 2.1)
Lagrangeov interpolacioni polinom je zadat sa
P3 (x) = 2.2`0 (x) + 1.2`1 (x) + 1.5`2 (x) + 1.7`3 (x).
Vrednost interpolacionog polinoma u tački 2.2 iznosi
P3 (2.2) ≈ 1.41
Učinjena greška interpoalcije iznosi

|(2.2 − 1)(2.2 − 1.5)(2.2 − 2.1)(2.2 − 3.2)|
|f (2.2) − P3 (2.2)| ≤ max |f (3+1) (ψ)| ≤ .0035M4 ,
(3 + 1)! ψ∈[1,3.2]
M4 = max |f (4) (ψ)|.

ψ∈[1.3.3]

5x = x4 − 2 sa barem 5 značajnih cifara ili sa relativnom greškom man-
jom od 10−5 .
Rešenje. Označimo da α traženo rešenje jednačine. Ako nacrtamo
krive x4 − 2 i 5x vidimo da se seku u dve tačke, jedna ima pozi-
tivnu vrednost x koordinate a druga negativnu. Formirajmo funkciju
f (x) = x4 − 5x − 2. Možemo relativno jednostavno odrediti da je
rešenje jednačine u intervalu [1, 2], jer je f (1) = −6 < 0 i f (2) = 4 > 0.
Izvod funkcije f je f 0 (x) = 4x3 − 5. Vidimo da moramo suziti inter-
val jer je f 0 (1) = −1 < 0 i f 0 (2) = 27 > 0, pa izvod uzima vrednost
nula na intervalu [1, 2]. Probajmo sa intervalom [1.2, 2]. Dobijamo
f (1.2) ≈ −5.92 < 0 i f 0 (x) ≈ 1.91 > 0. Sad možemo tvrditi da je
rešenje na intervalu [1.2, 2] i da je vrednost izvoda na ovom intervalu
pozitivna. Dakle, ako izaberemo dobru startnu vrednost Newtonov
proces konvergira kvadratno. Newtonov proces izgleda ovako
x4k − 5xk − 2
xk+1 = xk − , k ∈ N0 .
4x3k − 5
Kako nam je potrebno 5 značajnih cifara ili relativna greška manja od
10−5 što je u suštini isto, potrebno je vršiti iteracije dok se ne stabilizuju
barem 5 cifara. Izaberemo li x0 = 2, nalazimo
0 2.000000000000000
1 1.851851851851852
2 1.827285492347684
3 1.826651204919468
4 1.826650789113632
5 1.826650789113453
Očigledno je proces konvergentan i konvergira ka vrednosti
α ≈ 1.826650789113453.
Broj značajnih cifara je

|x5 − x4 |
− log10 ≈ 13.
|x5 |
Videti završni komentar u zadatku 4 u prvoj grupi.

5. Koristeći uopštenu formulu srednje tačke sa šest podintervala, naći pri-
bližno vrednost izraza Z 1
dx
.
−1 x − 2
Rešenje. Nalazimo h = (1−(−1))/6 = 1/3. Uopštena formula srednje
tačke je

1 3 5 7
M6 (f ) = h f −1 + + f −1 + + f −1 + + f −1 +
6 6 6 6

11 11
+ f −1 + + f −1 + ≈ −1.094581235757706
12 12
Kako je vrednost integrala I = − log(3) možemo odrediti greške
|M6 (x) − I|
|M6 (f ) − I| ≈ .004, − log10 ≈ 2.4.
|I|
Teorijski vrednost apsolutne greške možemo oceniti sa
(1 − (−1))3
|M6 (f ) − I| ≤ 2
max |f 00 (ψ)| ≤ .053
125 ψ∈[−1,1]

Numericke Metode Rokovi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Numericke Metode Rokovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu 01.03.2015.

Pismeni ispit iz Numeričkih metoda, I grupa

1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

2.b Koristeći Gauss-Seidelov metod rešiti sistem linearnih jednačina Ax = b,

3. Naći Lagrangeov interpolacioni polinom za skup podataka

Odrediti približno vrednost funkcije f u tački 1.25.

4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

ima maksimalni algebraski stepen tačnosti.

Pismeni ispit iz Numeričkih metoda, II grupa

1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

2.b Koristeći Gauss-Seidelov metod rešiti sistem linearnih jednačina Ax = b,

3. Naći Newtonov interpolacioni polinom za skup podataka

Odrediti približno vrednost funkcije f u tački .6.

4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

ima maksimalni mogući algebarski stepen tačnosti.

1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

Rešenje. Kako su redovi

konvergentni to je i njihov zbir konvergentan red, sa sumom

Rešenje Kako važi

||A||+∞ ≈ 1.2, ||A−1 ||+∞ ≈ 2.00002 · 105 , k(A) ≈ 2.4 · 105 ,

Rešenje. Ako premestimo jednačine sistema dobijamo sistem

Uz početnu vrednost x0 = (0, 0, 0), nalazimo

P3 (x) = 0`0 (x) − .1`1 (x) − .9`2 (x) − .3`3 (x).

Vrednost polinoma P3 u tački 1.25 iznosi

4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

φ0 (x) = x2 ≥ 0, |φ0 (x)| ≤ q 2 , |x| ≤ q.

Vidimo da je iterativna funkcija rastuća, tako da se interval [−1, 1] slika

Table 1: Iteracije procesa xk+1 = (x3k + 1)/3, x0 = .5

5. Odrediti A0 , A1 i A2 tako da kvadraturna formula

Rešavanjem sistema nalazimo

A0 = .121, A1 = 1.032, A3 = .121.

Formula ima algebarski stepen tačnosti tri jer je dodatno

1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

Rešenje. Kako redovi

konvergiraju po Liebnitzovom kriterijumu, jer opšti članovi redova opadaju

Rešenje. Istim postupkom kao u drugom zadatku u grupi I, dobijamo

2.b Koristeći Gauss-Seidelov metod rešiti sistem linearnih jednačina Ax = b,

Rešenje. Koristeći istu ideju kao u drugom zadataku u grupi I, dobijamo

Odrediti približno vrednost funkcije f u tački .6.

4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

ima maksimalni mogući algebarski stepen tačnosti.

1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

Rešenje. Jednostavno nalazimo da važi

Rešenje. Znamo da važi

Rešenje. Prvo je potrebno sistem jednačina napisati u nešto izmenjenoj

4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

5. Odrediti A0 , A1 i A2 tako da kvadraturna formula

ima maksimalni algebraski stepen tačnosti.

Rešenje liearnog sitema je (A0 , A1 , A2 ) = (1 − π/4, π − 2, 1 − π/4).

1. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

Rešenje. Pokažimo da red apsolutno konvergira. Dobijamo

2.b Koristeći Gauss-Seidelov metod rešiti sistem linearnih jednačina Ax = b,

Rešenje. Videti rešenje zadatka 2.b u prvoj grupi.

Odrediti približno vrednost funkcije f u tački .7.

Odavde dobijamo polinom

Vrednost polinoma u tački .7 iznosi

4. Koristeći metod proste iteracije odrediti bar jedno rešenje jednačine x =

ima maksimalni mogući algebarski stepen tačnosti.

Pismeni ispit iz Numeričkih metoda, I grupa

1. Koristeći Liebnitzov kriterijum pokazati da je red

konvergentan. Ispitati apsolutnu konvergenciju datog reda.

3. Naći Newtonov interpolacioni polinom za skup podataka

Odrediti približno vrednost funkcije f u tački 2..