Primer 0.1. Posmatra se jedinični interval [0, 1] u skupu realnih brojeva.

Kantorov skup se definiče na sledeći način.

Neka je C1 = [0, 1]\(1/3, 2/3) = [0, 1/3]∪[2/3, 1]. Dakle, C1 se dobija kada
se iz jediničnog intervala izbaci srednja trećina, odnosno, C1 je komplement
otvorenog intervala (1/3, 2/3) u odnosu na [0, 1].
U drugom koraku se izbacuju srednje tećine preostalih delova. Drugim
rečima,
C2 = C1 \ ((1/9, 2/9) ∪ (7/9, 8/9)) = [0, 1/9] ∪ [2/9, 3/9] ∪ [6/9, 7/9] ∪ [8/9, 1].
U trećem koraku se izbacuju srednje tećine preostalih delova. Drugim
rečima,

C3 = C2 \ ((1/27, 2/27) ∪ (7/27, 8/27)) ∪ (19/27, 20/27) ∪ (25/27, 26/27)))

1 2 1 2 7 8 1 2 19 20 7 8 25 26
= [0, ] ∪ [ , ] ∪ [ , ] ∪ [ , ] ∪ [ , ] ∪ [ , ] ∪ [ , ] ∪ [ , 1].
27 27 9 9 27 27 3 3 27 27 9 9 27 27
U svakom sledeém koraku formira se novi skup Cn+1 koji izbacivanjem
srednjih trećina iz prethodno dobijenog skupa Cn .
Kantorov skup C je presek ovako dobijenih skupova Cn , n ∈ N.
Jasno, C 6= ∅ jer {0, 1} ⊂ C. Štaviše, može se pokazati da je C neprebrojiv
skup tačaka. Takod̄e, C ne sadrži nijedan interval.1
U nastavku se navodi zapis Kantorovog skupa koristeći prebrojive unije,
odnosno prebrojive preseke skupova.
Primetimo da se na nivou n ∈ N odbacuje 3n−1 srednja trećina (bez obzira
što su neki intervali već “izbačeni“). Naime,
C2 = C1 \ ((1/9, 2/9) ∪ (4/9, 5/9) ∪ (7/9, 8/9)) = C1 \ ((1/9, 2/9) ∪ (7/9, 8/9)).
Uz malo koncentracije, može se zaključiti da je Cn komplement skupa

(1/3n , 2/3n ) ∪ (4/3n , 5/3n ) ∪ (7/3n , 8/3n ) ∪ · · · ∪ ((3n − 2)/3n , (3n − 1)/3n )
3 n−1 −1
= ∪k=0 ((3k + 1)/3n , (3k + 2)/3n )
u odnosu na Cn−1 , n ≥ 2.
n−1
Konačno, C je komplement unije skupova ∪3k=0 −1 ((3k + 1)/3n , (3k +
2)/3n ), n ∈ N, pa ako se uvede oznaka n∈N za takvu uniju dobija se
S
!
[ n−1
3 −1 n n
C = [0, 1] \ ∪k=0 ((3k + 1)/3 , (3k + 2)/3 ) .
n∈N

Sa druge strane, Kantorov skup je i presek familije skupova Cn , n ∈ N, pa

bi trebalo da važi
\∞ 3n−1
\−1  3k + 1   3k + 2 
C= 0, ∪ ,1 .
3n 3n
n=1 k=0

1Na primer, skup iracionalnih tačaka iz bilo kojeg intervala (a, b) je neprebrojiv skup
koji ne sadrži nijedan interval.
1
 Može se primetiti da ovaj prelaz sa prebrojivih unija na prebrojive preseke
preko komplementa predstavlja uopštenje de Morganovih zakona za konačne
preseke i unije. Kantorov skup je, prema tome, primer koji motiviše potrebu
za preciznim definisanjem preseka i unije indeksiranih familija skupova i
izvod̄enje odgovarajućih skupovnih jednakosti u tom kontekstu.
U ovom kursu se ne definiše pojam mere i merljivog skupa, ali intuitivno
je jasno da je mera intervala [a, b] jednaka njegovoj dužini: b − a, kao i da
je mera disjunktnih skupova jednaka zbiru njihovih mera. Kantorov skup
je merljiv, što nećemo dokazati, a mera svih uklonjenih intervala, to jest
njihova ukupna dužina, je suma geometrijskog reda
∞
X 2n 1 2 8 1 1
= + + + ··· = = 1,
3n+1 3 9 81 3 1 − 23
n=0

pa je Kantorov skup mere nula.2

U matematičkoj analizi se kaže da neko svojstvo posmatranog skupa važi
“skoro svuda“ ako važi za sve elemente tog skupa izuzev za elemente koji
čine skup mere nula.
U nastavku definišemo funkciju f posmatrajući skupove [0, 1] \ Cn , n ∈ N.

Grafik funkcije f :
f (x) = 1/2, x ∈ [1/3, 2/3],
f (x) = 1/4, x ∈ [1/9, 2/9],
f (x) = 3/4, x ∈ [7/9, 8/9],
f (x) = 1/8, x ∈ [1/27, 2/27],
f (x) = 3/8, x ∈ [7/27, 8/27],
f (x) = 5/8, x ∈ [19/27, 20/27],
f (x) = 7/8, x ∈ [25/27, 26/27],
...

Može se dokazati da je f sirjektivno preslikavanje iz [0, 1] na [0, 1], koje

je neprekidna i monotono rastuá funkcija. Štaviše, f je diferencijabilna u
svim tačkama skupa [0, 1] \ C, znači skoro svuda je diferencijabilna na [0, 1].
U svim tačkama x ∈ [0, 1] \ C važi f 0 (x) = 0.

2Ovo pokazuje razliku pojmova kardinalnosti i mere koji se koriste pri opisu veličine
skupa.