Д р Н И К ОЛ Л Ц ВЕ ГК О В И Б ( Н р иш тин а)

Ј1И Р С К Е И П О Е Т И Ч К Е О С О Б Е Н О С Т И П О Е М Е
"
„ Ј1А М ЕН Т Н АД БЕО ГРАД ОМ

Л ам ент над Беогр адом ј е поем а о вечном г р аду и његовом

одолев ањ у , али ј е у певању Ц р њ анск ог ист ов р ем ен о и м н о г о ви -
ш е о д тога: то ј е потв р д а веч но ж ивог ли р ск ог заноса к ој и ис-
трај ава и у зноси се изнад смр ти ; то ј е уск рсн у ће и обнова пе-
с н и ч к о г с в ет а и с т в а р а њ а у д у х о в н и м п р о с т о р и м а н еу н и ш т и в о -
сти ; то ј е симбол свеж ивотност и и нек а вр ста ли рск ог з авеш т а-
"
ња, к ао и сведочанство свој евр сне „ победе поези ј е над т рош -
"
ним и п р олазним. „ Л амен г к ао хим н а стаменом г раду ј ест е из-
р а з оне н есу ст але теж ње да се п р онађ е и д омаши веч н о , не до -
хватно , моћниј е од н ас самих ш т о омог у ћу ј е постој ан ост , ист р а-
ј ав ање па и и зве сно н ад вл ада вањ е свак е погиб ељн ости , о тва р а-
ју ћи п ро сто р е на д и . То ј е вечни знак не с у ст алости , непо р а ж ено -
сти у ру ш евном свет у п р олазн ост и , и виш е од тога: Беог р ад ј е
песни к о ва у теха , п р ео ст ала н ада , под ст р ек за ист р ај авање и са-
м оо до левањ е . П оема ј е сва у знак у опо р е т у го ва н к е , сл у тњи в о -
сти и песн ик ове чеж њив ости за завич ај ним п р ост ор им а , з а о н им
ш т о ј е ми н у ло у млад ост и , за неоствар ени м и нед о м аш ени м у
ж ивот у . И Беог р ад ј е т у у точ иш те и и с х о д иш те ш т о се у знос и
изнад двеј у рек а и ж ивотвор н о дише, дамар а, к р еће се, пламти .
Н аш е р азмат р ање ове п оеме ог р аничић е се н а у оч авање
ств ар алач к е к ор ес по н ден ц иј е измећ у р аних п р озно-поетск и х тек -
стова Свитање Бео града ( 1926) и Бео гр ад у сн егу ( 1930) и Лам ента,
к ао и на ан али зу су мат р аи ст ичк их осо бености ове поеме.
Свитање Беогр ада и Лам ент н ад Београдом
У брзо после поеме Сер биа Милош Ц р њанск и ј е у листу „ Вре-
" 1
ме обј авио свечар ск и н ад ахну т тек ст п од насловом Свит ање
Беогр ада к ој и у много чему пр етходи Л ам енту над Београдом.
У о в о м п р ило г у са п у н о р ет о р ск ог д у ха и патоса , с к о р о у ду х у
оде и са заносом пиш е о Беог р аду у бу р ној и драматичној п ро-
ш лости , а п ри т ом ск иди р а његов лик и профил из т ри десети х
година, истич у ћи н ек е битне особености и к ар ак т ер истик е к ој е
га оличав ај у . Тај напис ј е н а известан начи н визи о нар ск и на-
1 В р еме Беогр ад , 6/ 8. I 1926.

95
ј авио поему о овом гр аду к ој а ће у следити "
после више од т ри
дец ен иј е, потвр ћ уј у ћи да ј е „ ж ар Беог р ада , к ак о би сам песн и к
р ек ао , неп р естан о го р ео у њем у . Н а ј едно м мес т у у ли рск и р а-
спев аном запису , к ој и пор ед ж ивот ни х , к у лт у р но-истор и ј ск их ,
дру ш твен о-нац ионалних , садрж и и нек е мемоар ск е пој еди н ости ,
н алази се и по ет ичк и ст ав : „ Роман ј е ж ивот Беог р ад а већ д ав-
"
но . . . Д елић тог богатог ж ивот а иск азан ј е у Свитању Беогр ада
к ао р азу ћена лирик а и к ао поема у наговеш т ај у 2.
Y пом ен у том п р озном делу н агл аш ен ј е мотив п р олазн ости ,
к ој и се п овезуј е с а су здр ж аним визиј ам а бу ду ћности , али на
основама стамености и од олев ања у н евр емену , ш т о ј е п р ису тно
и у поеми . Н а почетк у , Ц р њанск и , пор ед осећања ж ар а к ој и им а
за т у вар ош , истиче д а о на „ већ давно , све ш то има, у п р олазност
ас т апа" . На сличан н чи н п в в -
р а н о и у оеми с е пр ож и љено у р п о
лазност р аси п а и р астаче, к ао да ј е у себи ду бок о з аж ивео ову
м ис ао с к р ај а п р озног т ек ст а: „ Ж ивот се т олик о п у т а г у би о , ми -
л и и др аги то ли к о п у т а р аст ај ал и , д а ј е све ј ед н а вел и к а неи з -
"
в ес н о ст .
М исао о ч у дном ж ару п р ош лос т и , к ој а се к ао лај тмотив п р о-
влачи к р оз овај т ек ст , о вап лоћ уј е с е у нај р азличити ј им слик ама
ми н у лог , давнаш њег Бео г р ад а. Т у с у к ази в ања о н ај ст ар и ј о ј ле-
поти Беог р ад а к о ј а се ч а к не зна и не сл у ти , а ч у вене ст ар ине
(Римск и бу нар , Veiner a Gen tri ka), прису тне су да посведоче о
п р ош лом в р емен у , п а он да оне богат е, свилене т ур ск е гали ј е ш то
су т у д а м и н у л е „ са ж у т и м и к р и ви м м ач ев и м а к а о п о л у м е с е-
" "
ци . . . (Y Ламенту стих : „ Ти сј ај иш к ао ископан стари мач ) .
Стар о ст амболск о ш ар енило меша се са млаким пр олећем ; а ту
ј е и ст ар и нак и т , пр ећу т ан е ж алости у одај ама, сен к а ст арих
зг р ада, офи ц ир ск е пор оди це п он осн е н а свој е и м е . . . Свест ан
п р олазност и свег а, песник се пита: „ Зар тр еба да нест ан е т ај Бео-
"
г рад шт о ј е т р есао Балк ан . . . ? Са сет ом због неу мит н е пр ол аз-
ности пиш е о нест ај ању Беог р ада „ са воћк ам а свој им , лиц еј има
"
стар и м и п р озор има м и р ним . Ж али за нест ај ањем он о г Беог р а-
да ш то с е пов у к ао у К ру нск у у ли ц у и на В р ач ар . Чеж њ и в ј е за
Беог р адом „ т оп лих вечер и и багр ем а, к у ћа у врт овима . . (И ни-
ј е н им ало слу чај н о ш то он н а ј едн ом мест у у Л ам ен ту , м ислећи"
на ч ас сми р ај а, пева: „ Твој ћ е баг р ем пасти н а ме к ао к и ш а ) .
Y т ом истом к он т ек сту нест ај ања ви ди Беог р ад к ој и ј е ч ест о ч и -
нио оно ш т о ник о у Евр опи ни ј е с мео ни да сања „ в р ео и чио ,
"
диван у свој ој мл адости и друтар ству . Y Л амен ту пева: ,,Y теби
"
нем а мој е љу дск е т у ге .
"
По Ц р њан ск ом , Беог рад ј е „ створ ен из ничег а , к ак о до-
словце к аж е, додај у ћи да ј е та вар ош створ ена „ н а си роти њи ,
"
части и к аваљер ству . Иак о су у њега долазили из ш у ма и са
2 Н апоменимо да с у у овом м лад ал ачк ом тек ст у М ило ш а Ц р њ ан с к о г ,
п о р ед и звесн их елем енат а на ц ион а ли з ма , п р ису т не и по ј ед и н ос т и вели -
ч ања д р ж авотв о р н ос т и , гло р и фи к ац и ј а р еж и мс к и х мом ен ат а , к ао и т р а-
го в и п ох ва ле мили т а р изм у . Све ово ј е , глед ано из д ан аш ње пер сп ек тиве ,
био д ан ак вр ем ен у , заблу д ама и нер азу мев ањ у одр ећ ених др у ш т в ени х
ток ова у т о м е в р ем ен у .

96
гор а, у оп ан к у , ж и т ељи овог а гр ада н ису били спр емни да повиј у
шиј у . Они су вазда у борби за свој у част , за реч , име, у верење,
у век и н а сваком мест у : на у ли ц и , за говор ни ц ом , на бој иш ту .
Зато овај гр ад „ има пр аву отменост к ој а се добиј а из незаслу -
"
ж ених у вр еда . А имао ј е он и тешк их и горких часова. Али ,
ник ог у том го р к ом часу н и ј е пов р едио , ни т и се к оме у ли зив ао
и додворавао, остај у ћи у век п у н достој анства, али и љу дск е то-
плине, так о д а с у дру ги к р ај њег а смеш ни и надмен и . Y Ламен т у :
"
„ Ти им аш ст р ељача поглед п р ав и нем ) .
Ц р њанск и" се д и ви његов ом т оплом , чистом , непо к вар ен ом и
„ заношљивом бић у . Оду шевљава се и његовим сп ољашњим и з-
гледом , и пр офилом к ада се гледа из ш у ма К ош у тњак а, и ње-
говим телом к ада се гледа из вазду ха. „ Младо ј е, бу р н о и нер ав-
"
но . П р офил му ј е сав брдовит . . . — к аж е песник у Свитању
Беогр ада, а у Лам ен ту пева : „ Грли м ј ош ј едном н а Твој к амен
"
стрми . . . . Помињући често у пр озном напису његов о бодр о ср-
ц е, он н а ј ед ном
"
месту к аж е да ј е Беог р ад „ к у ц ао за Балк ан ,
сто година већ . Н а сличан н ачин песник га чини антропоморф-
ним у Лам енту певај у ћи о луп ању његовог срц а, у ду би ни , „ ш т о
"
у дар а к о ст еном , у мр ач ни К алемегдан .
Измећ у ова дв а дела, р азличита по фор ми , али тематски бли-
ск а, п остој и одрећена поду дар ност к ој а има одј ек а и на ј едном
ши р ем поетичк ом план у . Ми лош Ц р њанск и на нај бољи начин
ј е н аставио нит бр анк овск ог певања у нашој м одерној поези ј и .
И у пр илог у Свит ање Беогр ада, к ао и т олик о пу т а до сада, на
месту г де гов ор и о подиз ању и р аст у н ово г а г р ада , ш то ће бити
ј ош лепши , слободниј и , осу нчаниј и , поимени це помиње Бр анк а
и његову ли р ск у п р едст аву Беог р ада: „ Већ га ј е Бр анк о н азвао
"
лабу д бели . (Тог истог лабу да сусрешћемо и у самој поеми , у
ј едн о аз
ј р у ћени о
ј ј песничк ој сли ц и и п е
р дст ави .
) рВ ед но ј е по-
м ен а, н ар очи т о са поетичк ог ст ановишта, да ис к аз о лабу ду
белом долаз и п осле р ечени ц а к ој е сведоче о слободном и неспу -
"
тан ом р аст у Беог р ада („ Ниш та га ипак н е везуј е ), о његовом
"
подизању и зидању „ к ао да ј е сва земља пр азна . Н а ову слик у
н адовезуј е се мисао к ој а има ду бље поетичк о зн ачење: ,,Y себи
самом налази свој н ачин и св ој е зн ачење, ст ој и и су н ча с е изнад
"
Саве , ј ер се пор ед осталог , слива са већ н аведен ом р ечени ц ом
о Бр анк у и лабу ду . П одтек стни поетичк и смисао о вог ст ава и
односа мож е се и овак о изрећ и : к ао ш то ј е Бр анк ова поезиј а са-
ма у себи налазила свој начин и свој е значење, стој ећи осу нч ан а
изнад ток ова в р емен а — т ак о и Беог р ад за сво ј р аст и р азвој на-
лаз и у себи извор н у сн агу и у н у т р ашње з ак они т ости. И одист а,
м ож да ј е н ај изр азити ј и поетичк и п рин ц ип н е с ам о Бр анк ове, већ
и бр анк овск е поези ј е у опш те: да она у себи сам ој нал ази свој
н ачин и свој е за к оне, свој у извор н у снаг у , к ој а ће ј е у знет и из-
над ефер мности ж ивљења и у лити у ј едан нац ионал ни т ок , ш то
га олич ава р ек а Сав а .
В р атимо се непоср едној вези измећ у н аведеног тек ста и
"
поеме. Следећи слик у о Бр ан к овом „ лабу ду белом Ц р њанск и , у
два мах а , у Л ам енту пом и ње ову лепотн у пти ц у . Y п р вом мо -

97
мент у тај величанствени и вечни г р ад, к ој и к ао и н а виш е места
у п о мен у том п р озном тек ст у, поп р има ж ивотво р на свој ства , ш и -
"
ри „ к ао лабу д к рила, заборав на Д у нав и Саву . (Так о се у овим
стихови ма вез а са н аведеним делом п р озно г т ек ста о ствар у ј е н ај -
мање на два плана, ј едном са лабу дом , а пот ом и пр ек о р ек е Са-
ве) . Д ру ги п у т , у завр шном делу поем"е, Беогр ад к р ећ е к ао наш
"
„ лабу д вечни (Бр анк о: „ л"абу д бели ) , и то из смрти и к рви
„ према Су н цу , на свој пу т . Овде ј е, дак ле, пр и су т ан симбол
Су н ц а, к ао ш т о се у п р озном т ек с т у слик а г р ад к ој и „ с т ој и и
"
су нч а се изнад Саве .
Пор ед овог а изр ази т о п оетичк ог п рим ер а , пост ој е и дру ги
бр"ој ни ви дови к" ор еспонденци ј е између т ек ста „ Свитање Беогр а-
д а и „ Ламе нт а к
, јо им а ћемо обр ат ити од г ова а ћ
р ју у паж њ у . —
Y првом тек сту , Ц р њански , слик ај у ћи др евну лепоту овог гр а-
да, и стиче д а му ј е профил сав бр довит „ к ао и та плава Србиј а
"
и за њег а . А у поеми , оп ет , на сличан начин "види његово у зр а-
ст ање, „ са Авалом плавом , у даљини , к ао бр ег . Д аље , у пр озном
"
тек сту помиње лепоту „ к у ле извиднице, на врх брда , потом огле-
дање к амен их к у ла у води , бедеме, и н а ј"едном мест у дословц е
пише: ,,Y велик им ј е у звиши цама и тврда . Y поеми п ак стално
и с т и ч е њ ег о в у с т а м ен о с т , ч в р ст и н у , с н а г у о д о л ев а њ а и т в р д и н у .
П р ик азу ј е га к ак о стој и н ад р ек ом и р авни ц ом „ т в р д , у здигн у т
"
к ао ш т ит .
П рик азуј у ћи у п р озном напису пр илик е из т урск ог доба
слу ж и се к иптавим и зву ч н им песничк им сли к ама к ој е носе у
"
себи сло ј евита знач ења. Так о , „ позно тур ск о доба ј е т у у пр ва
фебру ар ск а су нчања , и т о „ п од бедемима са ломачом ог ромних
"
залазак а су нца . На т у слик у н адовезуј е атмосферу у тихну тих
ћ епенак а са ми рисом алве и к"афе, да би одмах над свим тим
у зрасло „ бело к опље минарета . Y складу са овЦм дож ивљај ем
атмосфер е саздани су и пој едини ли р ск о-деск ри пти вни делови
поеме. Т ак о, на п ример , у п рви м стиховима десете ст р офе г ово-
ри се о к р ет"ању тог чу дн ог и моћног гр ада „ из смр ти , и к р ви",
пр ема су н цу , г де се су гери р а она у печатљив а слик а „ к р вавих
зал азак а , ш то свак оме к о их ј е дож ивео у век остај у у сећању .
Ни
( ј е ни мало сл ча
у ј но што су у пло дн о ј лите ат
р ур и о Бе ог р а-
ду залас ц и с у н ца на д ов им г а
р д ом н ај че шће о пи с и вани и опе -
вани) . Пот ом долази слик а о у тон у ћ у дана у п онор р ечни к ој а
к ор еспонди р а са оном ми рис ном тишином , да би се у послед-
њ и м с т и х о в и м а п р и ч у л е р еч и о л о м љењ у д у ш е , к о п љ а , р у к у и н о -
гу , н ад к о"ј има остај е несаломљиви гр ад к ао оно „ бело к опље ми-
нар ета . . . Y 3 сву у сиљеност овог у пор едног односа несу мњиви
с у ел ем ен т и с а г л а с н о с т и v с м и с л у с т в а р а њ а п о ет с к и х с л и к а , к о -
ј и су у дру г и м слу чај евима мож да ј ош изр азити ј и .
Y последњим р еч ениц ама Свитања Ц р њанск и пи ш е к ак о у
бићу те вароши нема страха, ни подлости , па доће лирск и р аспе-
вано : „ о н а п у т уј е на свој ој ст ени . . . изн ад р ек а , у п лаветнило
". И по еми ов ва ош саг ле ав а и еп ек и ном к ет а-
ви дик а у у р д у р д р
њу , у у змах у п у та к а Су нц у ; док у дру гом момент у , оп ет , пу т
Су н ц а у ви ре у бистр и н у њег овог сн а. „ Вели к о небо и далеки

98
 "
облаци обилазе ок о ње, без пр естанк а , заврш ава пр озни тек ст
о в о м п о м а л о с у м а т р а и ст и ч к о м р е ч ен и ц о м .
Пиш у ћи о ру ж ном обич ај у допу штања да се к од нас и зли -
ва гн ев , му др ост и ж у ч н ад Беог р адом , Д р њанск и се пита: „ К о-
"
лик о н ас има к ој и у диш емо лепоту ово г м еста. На сличан на-
чин и у поеми , после твр ђења д а г р ад свој ом величанств ен ом мо-
"
ћи и плач пр етвар а „ к ао даж д у ш ар ене ду ге , дај е ли р ск и р аз-
вигор ену слик у онога што се догаћа к ад песни к у дах не т ај гр ад :
"
„ а х ладиш , к о далек и бор , к ад те у дахнем . Очигледн о да песник
снаж но носи у себи све што ј е у пи о у младалачк ом су ср ету са
овим гр адом: и к ао што у поеми пр ати његово дисање, у ноћној
ти ш ини , т ак о г а и с ам у диш е на онај младалачк и начин .
Д одај мо на овој ли ни ј и ј ош ј едн у слич н ост к ој а има неш -
т о изразитиј е поетич к о обележ ј е. Са ду боком преданош ћу зави-
ч ај ном п ростору Ср би ј е Ц р њан ск и у Свитању Беогр ада пиш е о
"
др евној лепот и овог а гр ада к ој а ј е сва „ десп отск а и ду навск а ,
и к ао т ак в а мож е д а с е н асл у т и . Y п о ем и из п озни х г о д и н а т а
р ани ј е тек сл у ћена лепота истинск и се ов аплоћ е
уј , не само у ду -
н авск ом вићењу и п рик азању , нег о и у слик ама к ој е га дочар а-
"
вај у к ако с ј ај и „ к ао иск опан ст ари мач . Y сличном ду х у у п у -
ћене су и оне реченице и з пр озног тек ста у к ој им а се говор и о
благости нехај а „ и му др ости вина и р азговор а, што г а у 1пр олет-
ње вече и мож ете н аћи ( . . . ) и сад ош на п ади н ам а п ема Д -
" р " ј р у
н аву . „ М у др ост вин а и р аз г овор а из овог младалач к ог тек ст а
к ао да наг овештава ону необичну , ру ралну и мало паганск у сли-
к у из пр вог дела п оеме, к ој а ј е пу н а завич ај них симбола :
Y Т еби ј едан о р ач пева , и у зимск о доба ,
п р ел и в а ш к р в , к а о в и н о , у н о в и м ех .

Ц р њанск и , к оме ј е завичај била безмало стална мотивск а обу -

зетост у помен у том п р озном тек ст у из ок р иља з ави чај ног Бео-
"
г рада ви ди „ у даљин и плаву п ру г у Срема . Ср ем ј е п р ис у тан у
пр в ом стих у поем е у см и сл у н аг лаш ено г с вој атања , и то у з по-
мен дал ек ог , леденог и п у стог ост рва: „ Јан Мај ен и м ој Ср ем. "

Беогр ад у снегу и Лам ент над Беогр адом

" 3
Н к олик о г дина к асни ј е, так оће у лист у „ Вр еме , Ц р њан -
е о
ск и ј е обј ави о запис Бео град у снегу , к ој и ј е у нек им пој еди н о-
стима ј ош ближ и Л аменту над Беогр адом . П осле п оетичк и за-
н имљивог пр олога, к ој и носи у себи пр огр амск о одрећење ант р о-
помор фности , ау тор , са к омсмополит ск им познавањем , пиш е о
с п ољаш њој и у н у т р аш њ ој лепоти Њ уј ор к а , П ар из а, Лон дон а и
нек и х дру г их метр опола, посвећ уј у ћи посебну паж њу и з тога
у гла Беог а
р уд . Y д ру гом д ел у о в ог п р о з но-поетск о г н а пис а п р и -
к азан ј е Беогр ад под сн егом , што ј е зн ачај но за елементе с у-
матр аизма у Л ам ен т у , зај едн о са честим слик ањем ду бок их и
беск р ај них н ебеса н ад овим г р адом .
з В р ем е , 6/ 8. I 1930.

99
 На почетк у записа Бео гр ад у снегу , Ц р њан ск и ј асни ј е и одр е-
ђени ј е но дру г д е истиче да се у п р оменљивој лепоти ј ед не вар о-
пти мож е н аћи и ст о тол ик о д ож ивљај а, ж ало сти и у ж ивања , к о-
лик о и у лепоти ж ивог и вољеног бића. Y наставк у он ову мисао "
ј ош више к онк ретизу ј е, наглашавај у ћи да та лепот а „ мр твих
ствар и : у звиши ц а, мостова, зг р ада, у ли ц а, им а свој у двој ак у к р а-
сот у , сп ољн у и у н у т р ашњу , к ој а ј е исто так о и тел есн а и ду ш ев'
на (подву к ао Н . Ц) зак љу чуј у ћи к ак о ј е спољна лепота, к ао и
телесна , п р едодр ећен а. Yn p aBO све зани м љи ве и п р ец изне п р о-
гр амск е ставове о антр опоморфн ом бић у ј еднога гр ада и „ мр т-
"
вих ствари и обј ек ата к ој и ra оличавај у , Ц р њанск и ће у сп ешно
лирск и оваплотити у поеми Лам ент над Беогр адом.
За р азлик у од Свитања Бео гр ада, у овом новиј ем напису ,
г де с е описуј е Беог рад под снегом , п ри су тни су м но г обр ој ни су -
мат р аистичк и детаљи к ој и се налазе н а истој оној р елац и ј и сми -
р ај а у снег у и леду , шт о ј е су блими рано дош ла д"о изр аж ај а у
Ламенту над Беогр адом („ Зима ј е стишала варош , лаће у при-
ст аниш т у „ с т ој е у нек ом стиш аном ж и вот у , ск ор о м р твил у . .
ит д .) . Слик а веч ер и и небеса у овом пр озн о-п оетск ом тек сту , та-
к оћ е ј е су мат р аист ич к и бој ен а. К р оз снеж н о н ебо пр ема Авали , по-
маљај у се плаветнила и осећ ај у планин е. Изн ад вар ош и лебде
снеж на небеса и дим . „ Све ј е у бој и сивој , п епела, вечер њег су -
"
тона ; и сн ег ; у Лам енту „ . . . и леж им , хладан , к ао на пеп елу
" К ао што ће много к асни е
клада . , ј , у к њизи К од Х ип ер бор еј аца
4
(I ) и нсисти р ати на бој и леда, так о и у овом напису , на више
места, ствар а т ак ву пр едс"т аву : „ Вече ј е и дан у бој и леда, у бо -
ј и очиј у" север них нар ода . Смрзн у ти вр апци „ имај у бој у к рзна "
медведа , а све р авни су обу к ле „ зимск е бој е ш ума и звери .
К ада детаљни ј е р азви ј а слик у велик е и п у ст е р авни под К а-
лемег д аном , к о ј а ј е з ао д ен у т а сн егом , он зап аж а д а се т ад а „ не-
" п т е
беса чине ј ош ог р омни ј а , а ом дод ај е ј ош ј едан су мат"р аи -
ст ичк и д ет аљ: ,,Y њима се д огаћај у и гр е велик и х освет љења .
Y Беогр аду у сн егу у спело се п р еплић у с у гест и вно вићење
зимск ог пеј заж а у целини и су матраи ст и чк о вићење небеса , што
се опет д од и руј е с а бр ој н им и свак ов р сним к осми ч к и м , небеск и м
представама и пр ој ек ци ј ом плаветних даљи н а у Ламенту н ад
Беогр адом . ^ збу дљиву слик у зи мск ог пеј заж а Беог р ада, н а п ри -
мер , Ц р њ анск и зав р ш а ва ј ед но м у свем у су мат р аис т ичк и и н то-
ни р аном р ечен и ц ом : ,,Y д аљи н и само све се зав р ш ав а п лави м
"
дном . Са филигр анск и р аћеним слик ама зимск о г пеј з аж а из
ов ог дру го г дел а напис а к ао да с е п р исно сагл аш авај у он а к ази -
вања о о р и ј ен т алн ом м и ру п еј заж а у к оме се о д и г р ав а си л ов и -
тост , ж у р ба и снаг а тог г р ада што се у даљио и отхит ао п ред
осталом земљом ; или п ак о м ир ним обл и ц има пој едини х делова
стар ог Беог р ад а „ ш т о с у п р истај али у з плаветни ло ист оч њач к ог
Ć. **
н е о а .

Рец и м о н а к р ај у д а се речени ц и к ој а ј е изву чен а у подн а-

слову : „ Беогр ад ј е леп лепотом у справног става, пој авом н а бр -
4 М . Ц р њан ск и , К од Х ипер бо р еј а ц а I , Сабр ан а дела V I I , Б еог р ад ,
1966 , с т р . 47 , 68.

100
 н в м " — пона ви ше св о им хом и с -
ду , зак о р ачај ем ад о да а ј ј ду у
ш тином , приближ ава поема Лам ент над Беогр адом. Мисао о ле-
пот и у спр авно г ст ава т ог вечног г р ада, о његовој ч асти и г ор до-
сти одолевања, к ој а ј е била наглашена и у Свитању Беогр ада,
зрачи ск оро из сваке строфе Ламента. Његову пој аву на брду ,
опева у нај различитиј им видовима, дај у ћи тим слик ама ду бље
симболично значење к ој е саж има у себи и стамен ост , чврстину ,
надтрај авање, али и лепоту раста и узлета. Лепоту закорачај а над
водом , т ак ођ е, ли рск и овап лоћ у ј е у виш е мах ова. Једном , к ао
ш т о смо вид ели , пес ник п р едано г рл и г р ад , Саву и Д у нав т р ом ;
д р у г и п у т , о п е т , в и д и г р а д к а к о ш и р и и р а з ае т и р е н ек у ч у д н у ,
магновену лепоту над Д у навом и Савом ; да би га нај зад насли-
к ао и" к ак о стој и ,,н ад шир ок ом р ек ом ( . . . ) тврд , у здигну т к ао
ш тит , саж им ај у ћи у ови м р ечи ма , све оно ш т о ј е садр ж ан о у
наведеној реченици к ој а ј е у зета за поднаслов тек ста Беогр ад
у сн егу .

Суматр аистичк е пој единости у Ламенту над Београдом

И у Л амен ту над Беогр адом , у мн огим пој единост има, пр и -
су тне с у су мат р аист ичк е особености к ој е потвр ћ уј у спонтан у и
ор ганск у доследност визи ј и ј ед н е поези ј е. Y нек и м делови м а
поеме, а нар очито у пој един им ст р офам а, догр аћуј е се или п ак
д о к а
р ј њих к онс ек в ен и
ц д о в о д и су мат р аистичк а к о н ц еп ц и ј а по -
езиј е. Само р азастир ање по беск р ај ним и недохватн и м п р ост р ан -
ст ви ма п р ош лос ти у к о ј им а постој е ур алск и ис т ур ени в р хови и
место бивак овања — значи ду бо к о т р ај ање у сфер и су мат р аизм а .
Беск р ај н а у д аљен ос т , ж и в о т н а и с ми сао н а р азлич ит о ст ти х по -
вр емених стеци шт а песник овог битисања — ма к ак о било пар а -
док сално и ч у дно — с води се на ист о, н а ј едн о, н а песни к ово
све у свесвет у . Песничк е слик е и п р едставе, стилск о из р аж ај на
ср едства, лек сик а — све ј е у д у х у с у мат р аи стич к е слик е и в изи -
е
ј , к о ј а с е у м о ментима п р енаглаш авања д о в о д и д о св о ј е с амо -
н ег а ц и ј е .
Y П и см им а из П ар из а ( 192 1) , а н ар очит о у он ом послед њем
F i ni st er e VI I , М илош Ц р њ ан ок и ј е поетич к и од р еди о и у ис то
в р ем е л и т е р а р н о о в а п л о т и о м н о г е с у м а т р а и с т и ч к е п о г л е д е и с т а -
вове. Y Л ам ент у се п он ово , с ду бок им поет и чк им р азлозим а, вр а-
ћа Бр ет ањи к ој у сада везуј е з а снаж ан дож ивљај љу бави и и с-
"
писуј е ст их „ F ini st"er e и њен ст ас , додај у ћ и у следећем стих у :
б а
„ р , к пољ у п ц и . . . Y овим р ечима , без су мње ј е п ис
р у тн о п р и -
сећање на сен зу алан дож ив љај Fin iist er e, ал и и њен ог стаса, и све
лепот е љу бави ш т о се непосредно после вићења Ф р ан ц у ск е до-
годила у Тоск ани . То би била биографск о-поетич к а пој единост .
Мећути м , следећи прву мисао из Fi ni st er e о невидљивој и давној
5
свепо везаности , сасви м ј е р азу мљиво што песни к у Л ам ент у ви -
ди п р исн у в ез у измећ у F i mstere, њ еног стас а и св ег а ш т о с е к а -
сни ј е у т ој интими д о год и л о . Занимљиво ј е да се у п о четном де-
лу п у т оп и са из Бр етање, п осле р ечи о неви д љивој а давној све-
5 М . Ц р њанск и , И так а u к ом ен т ар и, Беог р ад , П р освета, 1959, ст р . 231.

10 1
 "
повезан ости , песник пита: „ И ни ј е ли и то љу бав? Т у се мисли
на осећ ање љу бави к ој е ј е хпи р е и свест р ани ј е од љу бавно-поет -
ск ог осећ ања пр ису тног у п есник у .
Н о , после у к ази вања на тај лепотни стас, бр ак и пољу п ц е,
"
долази прик аз буре: „ бур а што ј е так о силна била . И т у почи-
ње недоу ми ц а: д а ли ј е р еч о силини и бур овит ости ХБу бави са
ж еном , или се пак р ади о пр исећању н а ж есток у бур у к ој у ј е
песник дож ивео у Бр ет ањи и подр обно описао у текст у „ Fi n i stiZr e
" 6
VI I ? Једн о ј е извесн о да се у помен у бу р е ш т о ј е т ак о сил н а
била, пр еплиће дож ивљај снаж не олу ј н ости тамо негде на к р ај -
њој тач ц и фр ан цу ск е обале, са бу р овит ом љу бави п р ем а ж ени ,
к ао ш то у свем у томе у чествуј е и п р ис ећање на ј едн о давн о мах -
нит ање мор а п р ед П р вићем : „ И г р али см о по вод и , са небом и
стењем , и љу љали се са о ст р ви ма . Осет их к ак о ј е стење лак о , и
ви дех к ак о се обала п ревр ће . .
И силовиту љу бав у ср цу , к ој у к р у нише бр ак , пољу пци , мо-
ж е да из р аж ава љу љање и п омер ањ е св ега па и бр да и небеса . . .
Y схслопу описа бур е, к ој а ј е сву н оћ ј ечала к ао нечиј и луди т а-
ламбаси , са праск ом и грмљавином воде, наш ла ј е места и ј една
р еминисц ен ц и ј а из к ој е смо н авели н ек оли к о о дл о м ак а , к ао ш то
у ст р у к т у р и Л ам ента, у з стихо ве ш то помињ" у F i nister e, т р ај е
п р исећање на буру „ ш то ј е т ак о силн а била .
Y овој стр офи , к ој а ј е ск ор о ц ела су матр аи стичк и осмишље-
н а п ев а се, у п р в ом делу о леп р ш авим , ли р ск о-етер ичним ви ћ е-
њима: лептирима, бу лк ама, класу , док се т у из прош лости при-
"
чуј е „ њен к ор ак , так о лак . Y тр епер авом при вић ењу пр ошлости
дрхтури су матр аистичк а визиј а, к ој а н еће би т и пор ек н ут а ни у
др у г ом дел у , к ој и ј е сасви м еу п р отан п р ет ход ном . У м ест о ње-
н ог насм еј аног г ласа он ви ди к ор мор ан а, „ д ивљих и ц р н и х к р и -
"
ла , мож да оног истог о к оме пише у пу тописима из нордиј ск их
земаља, или у к њизи К од Х ип ер бор еј аца. Та пти ца Ок еан а у зви-
к у ј е ј едн у мало изок р ен у т у су мат р аистичк у пору к у , доведен у до
"
безнаћа: „ зрак свак е ср ећ е т оне у Ок еан . Y исто време то ј е
ј ед н а о д д ост а р етк их е
р ф лек си а
ј у поеми , к оју по р ед су мат р аи -
ст ичк их песничк их р ек визита садр ж ан их у њој (зр ак , ок еан),
сенче р ечи таме и загр обља што долазе одмах потом.
В р едн о ј е п омен а да Ц р њанск и у к њизи К од Х ипер бор еј аца
I , так оће, г оворећи о вићењу Јан Мај ена на самртном часу , по-
миње к ор мор ане: ,,Y магли , к ад ми се то остр во бу де ј авило , про-
"
лет еће ск оро невидљиви к ор мор ани , к ој и тамо лете 7. К асн иј е
у од ељк у Ш пи бе
ц р ген и Л евањевск и , опш и ни
р ј е се гов о р и о по-
лар ним пти ц ама к ој е су п р атиле брод од Јан Мај ен а до Ш пи ц-
бергена. Те необичне п тиц е, пише Ц р њански , нису гу биле бр од
н и у магли , ни у мр ак у , помињу ћи при т ом њихов к р ик , к ој и се
у п оеми п р етвар а у ви к у" и к р еш т ање. За р азлик у од к ор мо р ан а
„д и вљи х и цр них к р ил а , о к ом е е
ј р еч у поеми , п ола р н и гале-
бови , ш то их опи суј е у п о мен у т ом п р оз ном тек ст у , изводе р азн е
6 Н а в . дел о , ст р . 236— 238.
7 М . Ц р њ ан с к и , К од Х и п ер бор еј ац а I , ст р . 26.

10 2
бр аву р е и ак робаци ј е, а по ведр ом вр емену ј ављај у се „ у лепи м" ,
сребрним, плавим бој ам а и чини се да и не машу к рилима .
"
И ак о ј е „ папагај леда , к ога ј е ви део пр ед обалама остр ва Јан
Мај ен а, и чи ј и к љу н детаљн о о пису ј е по изгледу , сасвим р азли -
чит од к ор мор ан а, ип ак се мож е п р етп ост авити да ј е он у пе-
сник у мож да асоцир ао могу ћност да се у поеми пој ави птиц а к о-
ј а ће да виче, м р мља и к р г ш т и, и то у пр аво пти ц а и з полар них
п р едел а . И сто так о ниј е иск љу чено да ј е ово опш ир но и слик о-
ви т о писање о п олар ним пти ц ама имало значај ног одј ек а у тр е-
ну цима ствар ања поеме. На т о у пу ћу ј е сагласност к ој а постој и
измећу прик аза к ормор ан а у поеми и у печ ат љивог ли рс к о-опи сног
и у н ек о л и к о с у м ат р аи с т и ч к о г д е т аљ а о п т и ц а м а и з с ев е р н и х к р а -
ј ева, у к њизи К од Х ипер бор еј аца.
Су мат р аи стич к а свеп ов езан ост одиш е и и з др у г и х стих ов а и
строфа поеме. Само песник ово повезивање и необично лир ск о
здру ж и вање г еог р афск и нај у даљен иј их т ач ак а, к ада се п р евлада-
ва пр остор ни р аск ор ак нек им ду бок и м у ну тр ашњим зн ачењима,
и м а су мат р аист и чк и смисао. Још ј е у п адљиви ј е по в езивање п о-
ј единих геог рафск их обј ек ат а (Fiin ister e, Лиж бу а) са ж енск им
стасом , или одисеј ск им пу тем у свет. Y пр етпоследњој стр офи ,
к ој а , мож д а , нај п от п у ни ј е изр аж ава су мат р аистичк у свеповеза-
н ост , д оводи се у п ри сн у везу ж ивот љу дск и и х р т , а пот ом зај е-
дно са тим и „ с вео лист , г ал еб , ср на , и Месец на п у чин и . .
Н иж у се по ј мо в и и р ечи р аз л ичи тог значења , так о д а њихова
р азли ч итост у зај амн о пониш т ава пр ави смисао придај у ћи му
нов , подт ек стни , пу н поетск ог набој а . Измећу овог необич ног
лир ск ог п ривићења и пр исећања на пољск е оранице и з поетск е
п р озе Fi n i st č r e VI I , к ој е с е завр ш ава р ечима: „ Све ј е у вези и
"
све се слива — постој и не само методек о-поетск а слич но ст , већ
и п о д у д а р н о с т п о о с н о в и с в еп о в ез а н о с т и .
Y овом пог л еду к ар ак тер ист и ч ан ј е и онај пасаж из поме-
н у т е п у т о п и с н е п р о з е у к о м е с е г о в о р и о в ез а н о с т и ж и в о т а „ з а
" " "
лишће, за гр ане (у поеми : "за „ свео лист ) , „ и м одр е воде (у
поеми : за „ Месец на пу чини ) . И у њему се изрич е став „ да "ј е
"
све у вези , као осећање неприп адања („ ј а више нисам ничиј и ) .
П омен имо овде и песник ово твр ћење и иск аз да к ад ј е „ у нек ом
"
лудом заносу , (што ће рећи и ли р ск ом за"носу ) , и чим се наће
у тишини е
ј д нак о г ово и
р „д ја е све у в ези . Ламен т н ад Бео гр а-
дом упр аво ј е написан у т у ћ ин и , у мест у Coo den Beach , 1956. г о-
дине, к ада ј е песник , мож емо пр етпоставити снаж но осећао да
ј е све у вези. Напоменимо да измећу су мат раистичк ог осећања
свеповезаности у Л аменту над Беог р адом , и осећањ а свеповеза -
"
ности у нек ој врсти „ к осмичк и осмиш љене љу бави у Страж и-
лову , пост ој и м ала , ск ор о незнатн а сли чност , на к ој у само у з-
г р ед у к азу ј емо.
Y ок ви ру темат с к е ан ал изе назначил и см о п р и су ст во везе и з-
мећу звезданих , к осмичк их представа и симбола и сновидовно-
сти , у чему су , т ак оће, п рису тн е су мат р аистичк е поетичк е пој е-
ди н ости . Задрж и м о , у к р атк о , п аж њу н а овоме, не п он ављај у ћ и
већ р аниј е речено.

10 3
 У првој стр офи пеоник одрич у ћи пер сон алност свој им пр и -
ви ђењим а, неги р а и ж ивот , па и звезде, к ој е су изн ад п р олазн о-
"
сти ж ивота („ Само , т о в иш е и нисмо ми , ж иво т , а ни звез де ) .
Међ у тим , већ у следећој стр офи т ој ефемер ности љу дск ог пр о-
тив ст авља в еч ни и п остој ан и г р ад, к ој и изр аст а „ у з з ор њач у ј а-
" "
сну и тр епер и и к ад „ звезде гасну . ¥ з то , гр ад свој ом завичај -
"
ном т опли н ом „ к о Су н ц е т оп и с ве, п а и ст у ден пр ош лост и. Y
само две ст рофе песни к у нек олик о мах ова помиње звезде, к о ј е
ч ак и лир ск и к онк р етизу ј е, п р идај у ћи и м богат симболичк и сми -
с а о и з н ач е њ е .

Н егде п р и к р ај у поеме тај гр ад се к ао лабу д вечни к р еће из

"
смр ти , пепел а и к рви „ п р ема Су н цу , на свој п у т ; и даље док „ дан
"
т оне у р ечни понор ОН се диж е „ из ј у тра, сав зрацима обасу т . "
Т ај свемогу ћи гр ад , и плач пр етвар а „ к ао даж д у шар ен е ду ге , "
"
и тк а „ у ст олећ а, са му њам а, и свој у н ит . Али , он и ведр о пева
" "
„ са г р мљавом далек ом , а и и ме м у ј е „ к ао из ведр ог неба г р ом .
Y ст иховима у к ој има се обр аћа гр аду песни к помиње, р ек ли
бисмо , свој у су м ат р аистич к у младост и веселост к ада се загле-
дао у његов у ч у десн у зор у ш т о з аплави над свим , па и н ад бо-
лима и над бисерима суза. Додај мо" овоме његово очовечено ди-
сање „ у ноћ н ој тишин и , до звезда , и помињање Су н ца ј ош у
нек оли к о м ахов а , у р азм ат р аним стих о ви м а , к ао и сли к у М есец а
на п у чини , — и биће т у безмал о сви аст р алн и и к осмичк и „ р ек -
"
визити к ој и су свепр ису т ни у Ц р њанск ово ј младалачк ој су ма-
т р аистич к ој поети ц и . Они овде и п ор ед у чес т алог и м ал о н ам ет -
љив о г п он ављањ а г р ад е лепе и з анимљиве песничк е сли к е, к о ј е
и пак у нај већем бр ој у слу ч ај ева не изилазе из т р ади ц ион алног
к онтек ста , а само у р етк им моментим а п р оду бљу ј у су м ат р аисти -
ч к у ли р ск у ви зи ј у и з млад алач к их песама и п о ем а.
Су м ат р аистичк и сми р ај у Л амен т у , везуј е се у гл авн ом за
п р а х , п е п ео , с м р т о ч е м у с е н а р о ч и т о г о в о р и у п о с л ед њ и м с т и -
х овима п епар них ст р офа , и с к ор о у век у дев ет ом и десет ом сти -
х у пар них стр офа. Тај сми р ај се пр иближ ава апсолу ту и н а мо-
менте п оист овећ уј е са у пок ој ењем . П ој ам у пок ој ења се чак и
у п от р ебљав
"
а н а почет к у поеме: „ А к ад ми се г лас , и очи , и дах ,
у п о к ој е .
Y пр вој ст р офи п оеме, после набр ај ања свег а што се песни -
чк ом су бј ек ту пр ивиђа, долазе речи к ој е говоре о ћ у тању , мр е-
њу и упок ој авај ућем леж ању : „ хладан , к ао на пепелу к лада . "
Л епоту овог пор еђења, к ој е врло су гестивно пок азуј е мрзлин у
ј ед ног посто ј ања, у следећо ст о и п ат и сн аж на с мат аисти -
" ј р ф р у р
чк а метафор а: „ лед су за , н а к ој у се н адовезу ј е слик а „ и лањ-
"
ск и снег , пу на оног сабиј еног и гор к ог значења к ој е има у сли-
к о витом нар одном говору . П оетс к ом леп от ом и чи ст от ом су ма-
тр аи стичк ог иск аза пр иближ ава се овоме и стих из ср едишњег
дела поеме
" , у пу ћен Беогр аду : „ а хладиш , к о далек бор , к ад те
у дах нем . Y две последње ст о
р ф е, к ао и п
у р вим пев
, " а се о пр и-
ви ђењу шт о долази „ на к р ај у , к о сан , к ао и смр т , а помиње
"
се и к рв што ј е „ к о роса пала — „ да хлади толик их самртни-
"
ч к и д ах .

10 4
 Из свег а ш т о смо излож или ви ди се да су у Ц р њанск ово ј
"
„ лабу довој песми Лам ент над Бео градом садрж ане број не лир -
ск е и п оети ч к е пој еди н ос ти , к ао и слој ев ит а ствар алачк а к ор ес-
понден ци ј а к он цепц иј с к ог к ар ак тер а изм еђ у раниј их оствар ења,
п ос ебн о изм еђ у п р озн о-по етск и х т ек с то ва Свит ање Бео гр ада ( 1926)
и Бео гр ад у снегу ( 1930) , и последње поеме. Y Лам енту су дошли
до израж ај а неки особениј и видови суматраистичке свеповеза-
н ости , п от ом обу зет ост звезданим ли р ск им п р едставам а, к ао и
извес на с у м атр аи с тичк а сми р ај н ост и у п ок о ј ење у леду и сту де-
нилу , к ој а ј е доведена до одр еђене самонегаци ј е.

10 5
D r N i k o l a Cv et k o v i ć

L Y R I C A N D PO E T I C C H A R A C T E R I S T I C S O F A L O N G PO E M
L AM E N T N AD B E OGRADOM

Th e au t h or d ef i nes r el at io n s b et w een a р о еш L am en t n a d B eo g r ado m

an d t he p r evi ou s w o r ks b y M i loš Cr n j ansk i — Sv i tan j e B eog rad a and B eogr ad
u sn eg u . The »Su m at r a « ch a r act eri st i cs o f t he p oem L am en t n a d B eog r ado m
ar e bein g d i scu ssed in th e seco n d p a r t of t h i s p ap er .

10 6