Висока школа електротехнике и

рачунарства струковних студија

ODRŽAVANJE MOTORA I MOTORNIH VOZILA

PROMENE TEHNIČKOG STANJA

PODSISTEMA MOTORNIH VOZILA

SADRŽAJ

1. Tehnički sistem i njegovo stanje,

2. Promene radnih karakteristika TS u procesu
eksploatacije.
3. Faktori koji utiču na promenu radnih
karakteristika TS.
4. Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova TS.
5. Zakoni trošenja delova.
6. Vek trajanja delova, podsklopova i sklopova.

1
 1. Tehnički sistem i njegovo stanje

 Tehnički sistem (TS): skup elemenata, njihovih

karakteristika i relacija između elemenata
povezanih u cilju ostvarivanja funkcije cilja TS,
odnosno promene stanja sistema.
 Tehnički sistem: veštački sistem nastao posrednim
ili neposrednim delovanjem čoveka.
 Sličnost tehničkog i prirodnog sistema:
 celovitost,
 adaptivnost,
 stabilnost,
 zatvorenost (otvorenost),
 povratna sprega, itd.

1. Tehnički sistem i njegovo stanje

 Osobine tehničkog sistema: dinamičnost i

determinisanost.

 Dinamičnost: određuju upravljačke akcije koje dovode

do promene stanja sistema u vremenu.

 Determinisanost: omogućava definisanje stanja

sistema u svakom trenutku vremena i prognoziranje
budućih stanja zavisno od upravljačkih akcija.

2
 2. Promene radnih karakteristika
tehničkog sistema u eksploataciji

 Tehnički sistem je izložen dejstvu okoline (vlaga,

prašina, toplota, vibracije).
 Postoji i unutrašnje dejstvo vezano za:
 parametre procesa eksploatacije (F, t,
oscilacije..)
 nasleđe (eksploatacijsko i tehnološko).
 Promene karakteristika elemenata TS (habanje,
starenje deformisanje, ...) su promena stanja TS.

Tehnički sistem

2. Promene radnih karakteristika tehničkog

sistema u eksploataciji

 Stanje TS se definiše skupom fizičkih parametara.

 Praćenjem i upoređivanjem promena parametara
stanja u vremenu može se izvesti zaključak o stanju
sistema.
 Karakteristične veličine su višedimenzionalni vektori:

 vektor ulaza: U = (u1, u2, ..., un),

 vektor unutrašnjih veličina ili karakteristika rada

sistema: S = (s1, s2, ..., sn) i

 vektor izlaza I = (i1, i2, ..., ir).

3
 2. Promene radnih karakteristika
tehničkog sistema u eksploataciji

 Otkaz: događaj koji se javlja u trenutku kada

vrednost nekog od izlaznih parametara dostigne
gornju ili donju dozvoljenu graničnu vrednost (ili
pređe te vrednosti).

 Otkaz može uzrokovati potpuni gubitak radne

sposobnosti tehničkog sistema

2. Promene radnih karakteristika

tehničkog sistema u eksploataciji

 Tehnički sistemi su predviđeni za eksploataciju u

različitim uslovima, od maksimalnog opterećenja
do minimalnog.
 Uslovi eksploatacije se iskazuju preko tehničko-
eksploatacionih karakteristika (TEK) kao što su
snaga, ubrzanje, brzina, udobnost, nosivost...
 TEK se u toku eksploatacije menjaju, i to najčešće
pogoršavaju.
 Pogoršavanje može biti ubrzano ili usporeno, što
zavisi od same karakteristike, tehnologije izrade i
uslova eksploatacije.

4
 2. Promene radnih karakteristika
tehničkog sistema u eksploataciji

 Svaki deo motornog vozila moguće je okarakterisati

sa jednim ili više parametara.
 U procesu eksploatacije ovi parametri se menjaju i
mogu dostići neku kritičnu veličinu.

 Kritična veličina (granični nivo) može biti posledica:

 zamora materijala,
 zazora,
 preklopa,
 broja obrtaja i slično

2. Promene radnih karakteristika

tehničkog sistema u eksploataciji

Promena vrednosti izlaznih parametara sastavnih delova motornih vozila

5
 2. Promene radnih karakteristika
tehničkog sistema u eksploataciji

 Početni nivo predstavlja vreme kada motorno

vozilo izađe iz proizvodnje.
 Dozvoljeni nivo (granica) nastaje kada motorno
vozilo mora da ide na opravku.
 Početni nivo je definisan u tehničkoj
dokumentaciji, a dozvoljeni granični nivo zavisi
od mnogo faktora koji utiču na pogoršanje stanja
m/v.
 Svaka vrednost parametara između početnog i
graničnog nivoa je zadovoljavajuća

3. Faktori koji utiču na promenu radnih

karakteristika

Konstrukcijski faktori (odnose se na strukturu

sastavnih delova vozila):

 oblik i veličina sastavnih delova od kojih zavisi

 početni zazor (preklop i specifični pritisak između
delova);
 čvrstoća konstrukcije, sposobnost delova
pokretnih i nepokretnih na deformacije;
 tačnost uzajamnog položaja sastavnih delova
(izbor vrste spojeva, izbor vrste materijala i
veličine opterećenja).

6
 3. Faktori koji utiču na promenu radnih
karakteristika

Tehnološki faktori (utiču na brzinu promene

tehničko─eksploatacionih karakteristika m/v):
 vrsta materijala sastavnih delova;
 termička obrada;
 mehanička obrada;
 preciznost montažnih radova:
 centriranost,
 saosnost,
 regulisanost,
 zazor i
 preklop;
 pravilna tehnologija montaže

3. Faktori koji utiču na promenu radnih

karakteristika

Eksploatacioni faktori (najbitniji uticaj na promenu tehničko-

eksploatacionih karakterist. m/v)
 Pri upotrebi vozila van puteva i puteva sa lošom podlogom
dolazi do: zamora materijala, trošenja, narušavanja
stabilnosti pričvršćenih sastavnih delova i narušavanja
regulacionih mera.
 U nekim slučajevima dolazi do zamora delova transmisije,
hodnog sistema i sistema za upravljanje i kočenje.
 Na eksploatacione faktore utiču:
 putni uslovi (kolovoz, bespuće, gradski uslovi, vozači, prašina),
 kretanje vozila van puteva sa svim posledicama koje iz toga
proizilaze,
 režimi opterećenja delova (menjaju se u zavisnosti od uslova
eksploatacije vozila: U gradskim uslovima češće se koriste
spojnica, kočnice i menjač, što ukazuje na mogućnost pojave
neispravnosti kod tih sklopova).
 klimatski uslovi (imaju veliki uticaj na tehničko stanje vozila).

7
 3. Faktori koji utiču na promenu radnih
karakteristika

Ostali faktori:
 kvalitet sredstava za podmazivanje: smanjenje
intenziteta trošenja,
 uslovi korišćenja vozila: intenzitet eksploatacije,
veličina opterećenja,
 kvalitet upravljanja vozilom: dinamička
opterećenja elemenata.

4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Zamor materijala
 najčešći i najspecifičniji vid trošenja delova.
 Posledica promenljivih opterećenja manjeg
intenziteta od maksimalnih
 Često dovodi do loma delova
 Vrlo teško merenje veličine zamora radi
preduzimanja preventivne zamene sastavnog dela.
 Eliminisanje ovog trošenja vrši se zamenom
otkazalih delova ili preventivnim održavanjem, na
osnovu očekivanog veka trajanja (statističkim
praćenjem).

8
 4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Mehanička oštećenja

 abrazivne prirode (što se manifestuje kao skidanje i

odvaljivanje čestica).
 plastične ("tečenje materijala") deformacije
materijala u vidu riseva ili sa skidanjem opiljaka, (pri
povećanju naprezanja i temperature delova).
 intenzivno zavarivanje ili "krti lom" (rezultat trenja i
propratna pojava plastične deformacije).

4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Molekularno-mehanička istrošenja
 Nastaju usled pojave molekuralnog spajanja
metala između dodirnih površina preko otkinutih
čestica sa površine jednog metala i njihovog
nalepljivanja ili navarivanja na drugu površinu.
 Pojavljuju se kod kliznih ležaja, prstenastih vratila,
klipova i slično, a naročito u procesu razrade ovih
delova.

9
 4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Korozivno-mehanička istrošenja
 Nastaju kao posledica hemijske reakcije metala i
sredine u kojoj se nalaze (kiseonik, gas, kiselina, ..).
 Formiranje novih hemijskih jedinjenja je posledica
dejstva sredine na površinske slojeve metala.
 Periodično formiranje ili razaranje sloja manje tvrđeg
metala je posledica istrošenja dodirnih površina.
 Ova istrošenja javljaju se na cilindrima motora,
prstenima ležaja, rukavcima kolenastog vratila i drugim
delovima koji su u dodiru sa sumporom, sumpornom
kiselinom i organskim kiselinama.
 Pojavljuje se najčešće kod: menjača, diferencijala i
drugih sklopova.

4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Erozivna istrošenja
 Trošenja površina delova zbog pranja i skidanja
pojedinih čestica materijala, usled trenja
tečnosti ili gasa.
 Erozivnom trošenju podložni su delovi za dovod
goriva kod dizel motora, delovi karburatora,
izduvni i usisni ventili motora, uređaj za
hlađenje tečnošću i dr.

10
 4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Kavitaciona istrošenja
 Nastaju pri kretanju tečnosti ka površinama delova sa
određenim pritiskom i temperaturom u promenjivim
presecima protoka.
 Nastaje od stvaranja, a zatim i apsorpcije
paravazdušnih mehurića.
 Hidraulični udari po površini delova i stvaranje
šupljina nastaje kao posledica razaranja kavitacionih
mehurića.
 Ovo istrošenje je prisutno kod pumpe za rashladnu
tečnost, na spoljnim površinama mokrih košuljica
cilindara motora i drugih delova.

4.Oblici (vrste) trošenja sastavnih delova

Kombinacija više istrošenja

 Jedan isti deo vozila može, u zavisnosti od uslova
rada, da bude istovremeno pod dejstvom nekoliko
vidova istrošenja.
 Gornji deo cilindra motora je istovremeno pod
uticajem molekularno-mehaničkog, mehaničko-
abrazivnog i korozivno-mehaničkog istrošenja.
 Pojedine vrste istrošenja mogu se meriti.
 Zamor materijala se ne može egzaktno meriti.

11
 5. Zakoni trošenja delova

I – period razrade
II – period normalne
eksploatacije
III – period naglih
otkaza

Zavisnost intenziteta istrošenja delova vozila od pređenog puta i vremena

korišćenja

5. Zakoni trošenja delova

Promena zazora sklopa klip-cilindar (1 ─ cilindar, 2 ─ klip, 3 ─ zazor na

početku eksploatacije, 4 ─ zazor posle pređenih 20000 km, 5 ─ zazor posle
pređenih 60000 km)

12
5. Zakoni trošenja delova

Dodirne taruće površine sklopa cilindar-klip

5. Zakoni trošenja delova

а) б)

Profili istrošenja cilindra oto ─ motora

13
 5. Zakoni trošenja delova

Истрошеност , mm
20 40 60 80 100 20 40 60

1 3
2 4 1 2 3 4
Висина цилиндра, mm

50 50

100 100

150 150

Uticaj različite konstrukcije kompresionog prstena na istrošenost cilindra

5. Zakoni trošenja delova

Spojevi razvodnog mehanizma koji su izloženi habanju

14
 5. Vek trajanja delova, podsklopova i
sklopova

 Tehničko stanje m/v i sklopova izražava se preko

tehničko-eksploatacionih karakteristika (TEK).
 Svaka TEK (parametar, radna karakteristika) menja se
po izvesnom zakonu od početne do granične vrednosti
(do pojave neispravnosti).
 Neispravnost: takav događaj ili stanje u kojima izlazne
karakteristike dela, podsklopa, sklopa, agregata i
vozila u celini odstupaju od dozvoljene granice.
 Veličina neke tehničko-eksploatacione karakteristike,
posle koje dolazi do naglog povećanja broja
neispravnosti, naziva se vek trajanja nekog dela.

5. Vek trajanja delova, podsklopova i

sklopova

Tok krive istrošenja:

l1, l2 и l3 – pređeni put (hiljada km),
δn, δ и δmax – istrošenje (mm)

15
 5. Vek trajanja delova, podsklopova i
sklopova

 Osnovni problem je odrediti veličinu Δmax,

 To se može postići tako što će proizvođač dati vek
trajanja sredstva ili će se odredi veličina veka trajanja
praćenjem krive OB na sledeća dva načina:
 snimanjem zakona trošenja i određivanjem tačke za koju
se kaže da je vek trajanja (kada TEK izađu van
dozvoljenih granica) i
 određivanjem intenziteta pojava neispravnosti i
nalaženjem toka koji predstavlja vek trajanja, t, i to
računskim putem:
ln s  ln s 0
t Q

`` E
k e

5. Vek trajanja delova, podsklopova i

sklopova

ln s  ln s 0
t Q

`` E
k e
 t ─ vreme starenja (eksploatacije),
 s ─ čvrstoća,
 s0 ─ početna čvrstoća,
 k``=k k` ─ koeficient koncentracije reagujućeg
materijala,
 k ─ karakteristika materijala,
 k` ─ karakteristika oblika neispravnosti,
 Q ─ kavitaciona energija i
 E ─ energija reakcije.

16
 5. Vek trajanja delova, podsklopova i
sklopova

 Ovde je teško naći čvrstoću u određenom trenutku (S)

i energije.

t  t 0  t1
 max   1
tg 
t1
 tga-nagib toka krive istrošenosti,
 max – granično dozvoljena istrošenost posmatranog
dela i
 1 – istrošenost dela posle faze prilagođavanja
radnih površina.

5. Vek trajanja delova, podsklopova i

sklopova

 max   1
t  t0 
tg
t ─ vek upotrebe posmatranog dela.

17
 5. Vek trajanja delova, podsklopova i
sklopova

Karakteristike površine koje označavaju zavisnost intenziteta otkaza od broja

ciklusa

5. Vek trajanja delova, podsklopova i

sklopova

Mere za smanjenje trošenja

 konstrukcijske,
 tehnološke,
 sistem kontrole kvaliteta proizvodnje,
 mere pravilne razrade,
 kvalitet pogonskih materijala,
 pravilna upotreba pogonskih sredstava,
 mere u eksploataciji i održavanju.

18
 5. Vek trajanja delova, podsklopova i
sklopova

Konstrukcijske mere
 pravilan izbor materijala i mera,
 da oblik i veličina spregnutih delova određuju
odgovarajući specifični pritisak i karakter kontakta,
 da početni zazori i naleganja spregnutih delova
obezbeđuju najmanje trošenje,
 da konstrukcija delova i sklopova obezbedi najbolji
režim termičkog rada,
 da veličine i karakter opterećenja, brzina kretanja
delova i režim rada i slično omogućavaju optimalan
rad,
 da konstrukcija omogućava pristup sklopovima
(pogodnost za podešavanje) i slično.

5. Vek trajanja delova, podsklopova i

sklopova

Tehnološke mere
 izbor kvaliteta materijala (tvrdoća, struktura),
 izbor kvaliteta mehaničke obrade površina (čistoća
obrade i slično),
 izbor vrste i kvaliteta termičke obrade,
 način zaštite dodirnih (tarućih) površina od
prodiranja abrazivnih čestica i mogućnost
odstranjivanja.

19