Professional Documents
Culture Documents
Knjiga o Draži PDF
Knjiga o Draži PDF
Уредио
РА Д О ЈЕ Л. КНЕЖЕВИЋ.
СBECKА ДРУГА
1944 — 1946
ВИНДЗОР, КАНАДА
Српска народна одбрана
1956
И з д а њ е и ш т а м п а
AVALA, Printing and Publishing Company ltd. Windsor,Ont, Canada
САДРЖАJ
УП
25. Голгота. — Александар Милошевић ................................. 207
26. На Вучјаку. — Д р Милан Ш ијачки ................................. 245
(а) Михаиловић обилази болницу .... 247
(б) Прослава 27 марта .......................... 249
(в) П рва равногорска олимпијада ..... 250
27. Драж ино писмо од 18 марта 1945 ......................................... 253
28. Крваво пролеће. — Д р Милан Д. Ш ијачки ................ 255
29. Допринос приморских Хрвата. — Радмило Грђић ..... 262
30. Једна промашена шанса. — Федор Р ајић ...................... 269
31. Суђење ђенералу Михаиловићу: ....................................... 274
(а) За праведно суђење, ЈНО ................ 274
(б) Краљева изјава од 16 ју л а 1946 .... 276
(в) Оцена о суђењу, ЈНО .................... 277
S2. С М ихаиловићева еуђења. — Радоје Л. Кнежевић ..... 282
33. Смрт Д раж е Михаиловића — Др. М. Ал. Пурковић .... 287
34. Правни осврт на суђење. — Евгеније Јуриш ић ......... 289
35. Извеш тај Истражне комисије Комитета за праведно
суђеље Михаиловићу, Њ ујорк, м аја 1946 .............. 296
36. И зјава пуковника P. X. М агдауела ................................... 310
37. Михаиловићево дело. — Слободан Јовановић .............. 318
38. Д раж ин мит. — Слободан Јовановић ............................... 321
39. Беседа о Дражи. — Епископ Н иколај ............................ 324
40. Д раж а Михаиловић. — Д р Милан Гавриловић ......... 327
41. На дан Дражине смрти. — Адам Прибићевић .............. 329
42. Три заслуге Дражине. — Коста Ст. Павловић ............ 332
43. О десетогодишњици смрти. — Радоје Л. Кнежевић .... 336
44. Сећање на Д. Михаиловића. — Џаспер Рутем ............ 342
45. Михаиловић и Тито. — В. Р. Мансфилд ........................ 345
46. Једно сећање и један говор. — В. Р. Мансфилд ......... 357
47. У светском сукобу идеолошких фронтова. —
Марко КрстиВ. .................................................................. 364
Именик личности ........................................................................... 373
Именик места ................................................................................... 391
Садржај Књиге о Д раж и ( I - I I ) по писцима .................... 407
УШ
СК И Ц Е и сн и мц и
IX
О НАПИСИМА У ОВОЈ БЊИЗИ
Ово су скраћенице:
XI
1. ГКС, 28 јануар 1954. — 2. ГКС, 28 јануар 1954. — 3. Род., 24 нове.мбар
1945. — 4. Синд., новембар 1952. — 5. Пор., 1 фебруар 1955. — 6. Календар
AC, 1947, под насловом: Орашац, Таково, Равна Гора (Сећање на Св. Савски
конгрес под Равном Гором 1944 у селу Ба). — 7. ДМ, фебруар 1955. —
8. ГКС, 28 јануар 1954. —• 9. ДМ, јацуар-август 1955. — 10. Пор., 16 јуни 195Г>.
— 11. Изворно. — 12. ДМ, фсбруар 1956, под насловом: Маклпн и 'Гито у
пролеће 1944. — 13. HP, 15 новсмбар 1949. —■ 14. Изворно. (на енглеском у
Yugoslav Observer, Lansing, Mich., U. S. A., June 1956, лод насловом: Five
Hundred who knew th e truth.) — 15. ГКС, 3, 10 и 17 март 1955, под насловол:
Из дневника преводиода, Три говора Драже Михаиловнћа. 16. Изворно. —
17. СН, 25 октобар 1944. — 18. Синд., новембар и децембар 1952. — 19. AC,
19, 20, 22 и 23 децембар 1955, из написа: Истине и неистине, одељак: Изгуб-
љена победа. — 20. Изворно. — 21. Изворно. — 22. Пор., 16 јуни 1956. —
23. Изворно. — 24. РБ, март 1955, под насловом: Последње виђење и ра-
станак са Чичом. —■ 25. Изворно. —• 26. (a) AC, 23 и 27 децембар 1955, пз
написа: Истине и неистине; (б) ГКС, 6 јануар 1949, лод насловом: На Вуч-
јаку; (в) AC, 27 децембар 1955, из напнса: Истнне и неистине. — 27. AC,
21 март 1956. — 28. ГКС, 18 јуни 1953. —. 29. ГКС, 3 јануар 1952, иод на-
словом: Хрваги - Југословени Далмације и Хрватског Прцморја за слободу
и јединство Југославије. — 30. ДЛ1, децембар 1955- — 31. (а) и (в) Пор.,
1 август - 16 сепгембар 1955; (б ) изворно. — 32. AC, 14 и 15 а м уст 1946.
— 33. Род., 19 јули 1946. — 34. Изворно. — 35 и 36. Превод с енглеског
брошуре: Report of Commission of Inguiry of the Committee for a fair tr ia l
for Draja Mihailovich. (Arthur Garfield Hays, Chairman; Members of the
Commission Adolph Berle, Charles Poletti, Theodore K iendl.) New York, N. Y„
M ay 1946, in-8, p. 16. Ha c. 12 - 16 те брошуре штампан je: Statem ent of
Colonel Robert H. McDowell to Commission of Inquiry into case of Draja
Michailovich. —. 37. Flop., 16 септембар 1952, y чланку: У спомен Д. Михаи-
ловићу, одељак: Говор г. Слободана Јовановића. — 38. Разв., јули 1952. —
39. Слоб., 28 јули 1954. — 40. Осл. 9 јули 1949. — 41. ГКС, 15 јули 1954. —
42. РБ, август 1955. — 43. ГКС, 12 јули 1956- —■44. Осл., 9 јули 1949. — 45.
American Mercury, June 1946. — 46. (а) Осл„ 9 јули 1949, под насловом:
Успомена на ђенерала Драгољуба - Дражу Мнхаиловића; (б ) ГКС, 9 јулн
1953, под насловом: Сведочење очевидца и пријатеља из тешкнх дана. —
47. G azette de Lausanne, 14 juin 1946, под насловом: Le M ouvement D.
M ichallovitch et 1» guerre ideologique. Српскохрватски текст y AC, јуни 1946.
XII
И С П Р А В К Е
ХШ
C. 380, 20 p. одоздо, треба: Л уж ајић Душан
С. 387, 7 р. одозго, треба: Tisserant (не: Tisserand)
С. 388, 2 р. одозго, треба: Ферјанчич (не: Ферјанчић)
С. 395, 5 р. одозго, треба: Добрићево (не: Добићево)
(Исту исправку учинити и у Свесци I, с. 107)
С. 398, 12 р. одозго, треба: Ла Мадалена (не: Л а Маделена)
С. 405, 12 р. одозго, треба: Чепелица (не: Чепелница)
(Исту исправку учинити и у свесци I, с. 96.)
XIV
ИДЕЈЕ ВОДИЉЕ
Д р Ж ивко Топаловић
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КОНГРЕСА
РЕЗОЛУЦИЈУ :
**%
На крају богослужења узе реч једно чудо од калуђера,
iepoM onax Р aпајић из манастира /Бубостиње. Одржао је
беседу о Сави Немањићу уз пуно разумевање душе скупа коме
говори и историске истине. Саву као црквеног човека оставио
]е сасвим пострани. Приказао нам је Саву државника и вечи-
тог бунтовника.
— Бунио се против потчињености свога народа вкзан-
тиској власти и искористио је знање што га је стекао код ви-
зантиских учитеља да помогне ослобођењу српске државе и
српске Цркве.
— У слободној држави бунио се против самовоље плсм-
ства и старао се да је обузда успостављеним законом.
— Устао је против своје рођене браће која су се отимала
око престола.
— Повредио је самртни мир свога оца, јер је ради мира
у држави узео ковчег са очевим моштима да на њему измири
браћу.
— Бунио се противу нових династичких борби у Србији
п у знак протеста напустио земљу, да тиме врш к притисак на
завађене духове, да мири, да сјсдињује.
— Залагао се за српско - бугарско братство и јединетво,
и умро као вечити бунтовник и као највећи држазник Јужних
Словена.
Калуђер је говорио из душе, лепо, складно, г.гушки и ју-
качки. Дао нам је визију старих тешких борби, да се држ аза
створи, очува и народ оелободи.
Нисмо лк се и ми за то иа овај Конгрес окупкли? He сто-
ји лп завршење тога истог задатка управо пред нама?
Калуђерова беседа узрсла је у општу песму:
Д р Ж ивко Топаловић
СЕЋ А Њ А НА СВЕТОСАВСБИ КОНГРЕС
рече нам кроз смех: „Ах, хо није први пут да Чича остане у
разговору по целу ноћ!”
После доручка напустили смо село Ба, а у нашим ушима
звониле су речи: „Ми верујемо да само једна слободно и де-
мократски изабрана Скупштина од претставника народа има
право да одлучује о уставном начину организовања државе...”
# ##
Звонимир Вучковић
27. I. 1944
Адам Прибићевић
ИДЕОЛОГИЈА ДРАЖИНА ПОКРЕТА
бисмо били они Срби који смо били кроз целу нашу историју.
Духозно и моралко, ми бисмо постали нешто слично јужно-
аиеричким местицима.1
Еило је кеопходно погребио да ми, насупрот обе идеоло-
гије, потврдигло своје политичко, друштвеио и културно гле-
диште. а противу комукизма да иступимо с радикалним, ре-
волуцнонаршш програмом, којп ће народу пружити све вслике
еконоЈжске и друштвене тековине а да не угрози његових по-
литичких слобода и слободког културног развитка.
Ми смо били отпочели с реформама, за демократске вла-
давиие, до г. 1926. Али је реакција, која је отпочела тада с
Узуновићем, а заврш ила се диктатуром, учкнила крај рефор-
мама. Баба вештица је силом успавала кл ад у принцезу, a
није се нашао витез да је ослободи пре но што је каетупила
катастрофа. Свакоме мисаоком човеку било је јасно да ће ово
насилно заустављање природног друштвеног развитка једаред
морати завршити се експлозијом. Ми смо се зато морали журити
да што пре изиђемо усуерет неопходним потребама народног
хсивота и развитка, у правцу што више демократије, поли-
п:ичке, економске, социјалне и културне.
Али, ми смо носили за собом и ружно каслеђе из минулих
летнаеет годика, које нам је, у очима демократског сзета,
Енатно окрњило углед стечен у борбама за ослобођење. И с
тога разлога било је потребно показати напредном свету, одлу-
чним демократским реформним ставом, да та владазина није
дошла по вољи народа, који се у слободним горама враћа на
свој пут који га је из горе ослободио столетног ропства.
Требало је убедити напредни свет да 27 март 1941 г. није
био само замена Цветковића Симовићем, већ да је реч о ре-
форми целог економског и друштвеног система.
Д а Д раж а кије ушао у Владу, можда би раније, 1912,
нли бар с почетка 1943, дошло до израде реформног програма
његова покрета. Тада би се биле ствари развијале другим
правцем и код нас у земљи и у свету. Ми бисмо тако избилп
из уста аргумеите оној прокомунистичкој банди која се била
скупила око Рузвелта, и предала нас најцрњој реакцији откад
је света, да нас ослободи наше реакције. Тада не би могао
Њ у с в и к ( N e w s w e e k ) писати да је долазак Совјета потребан
Д Е М О К Р A Т И ЛA
САМОУПРАВЕ И ДЕМОКРАТИЈА
СЕ Л О
Р А Д Н ИК
ЗАНАТЛИЈА И ТРГОВАЦ
ИНДУСТРИЈА
ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ПОЗИВИ
ПРИКУПЉАЊЕ ЕНГЛЕЗА
Кад смо пролазили кроз богату долину Мораве, која је цвет српскога
народа, наишли смо на такве изливе љубави, какве никада нисам видео
према једној страној земљи. „Овде су Енглези”, пронело се муњевитом
брзином и свет је трчао за нама по улицама. Једно јутро ушли смо у цркву.
Свештеник је по свршетку службе рекао: „Наша ^ала црква данас је до-
жквела велику част: међу нама су два претставника нашег великог савезника
Енглеске”. Позвао је народ да трипут ускликне: Ж и в е л а Е н г л е с к а !
У једном градићу били смо у кући. Чула се вика споља и узвици: „Енглези!
Хоћемо да видимо Енглезе!” Одвели су нас у кафану где се набила маса
света. Морао сам нешто да кажем овим раздраганим људима. Лице ми се
смешило, а срце ми је било ледено. Нисам им могао обећати нашу помоћ.
На улици ме је учитељица иитала: „Зашто Радио Лондон једнако слави Тита,
а ништа не вели о Михаиловићу?” ( с. 191 ).
Пре него што сам ушао у авион, поздравио сам се са два своја верна
чувара Србина, који ме за цело време бављења у Србији нису напустили.
„Збогом, господине Мајоре! Желимо да нађете своју породицу код куће
живу и здраву!” Осетио сам да је за мене велика част што сам упознао
ова два човека. Један је био жандарм, а други прост сељак, оба прави витезк.
( С. 221, M i s s F i r e ) .
ПРВИ ПОЛЕТ
ЛУКАЧЕВИЋ И БАЋОВИЂ
ПРЕКИД ЕВАКУАЦИЈЕ
ШТА ДА СЕ РАДИ?
ЛИЧНИ ПОДАЦИ
Зоран Хођера
СПАСАВАЊЕ АМЕРИЧКИХ АВШАТИЧАРА
лико часова. Крајем априла посао је био завршен. Али тек тада
наступило је разочарење. Комисија састављена у г л а Е н о м од
енглеских официра при нашем Главном штабу, нашла је да
аеродром не испуњава потребне услове. Американци се са тгш
нису слагали; али били су у мањинк. Остало је да се нађе
ново решење за евакуацију посада оборених Либератора.
У Штабу моје јединице радио је, као експерт за експло-
зиве, марински поручник Фрања Сеничар.1 Његов предлог да
двадесеторицу младића одведе до мора и лађом пребаци преко
Јадрана , са устезањем је прихваћен. Другог избора нлје било.
После дугог и мучног пробијања кроз непријатељеке редове.
преко високих планина и дубоких река, група је чамцем при-
спела у Бари у јуну 1944 године.
У међувремену требало је да нас напусти и СаЕезничка
мисија код ђенерала Михаиловића, са британским бригадиром
Армстронгом на челу. To је било последица техеранског реше-
ња Савезника: да се одрекну Михаиловића у корист Кому-
ниста Тита. Одлука да лете с аеродрома за који су упорно
тврдилл да није адекватан, била је ипак чудна.
Први савезнички авиони слетели су на наш аеродром 29
маја 1944. Тих дана евакуисано је четрдесет накнадно спасе-
них савезничких авијатичара, Американаца и нешто Енглеза.
У ноћи између 31 маја и 1 јуна одлетели су у Италију: Ен-
глеска мисија при Михаиловићевом Штабу, капетан Џорџ Му-
сулин ( који је био у њеном саставу) и др Живко Топаловић
као политички изасланик демократског покрета отпора.
* * *
Формална веза са Савезницима и Комакдом у Казерти
прекинута је тога дана. Међутим ХУ ваздухопловни корпус
(15 Air Force) са база у Фођи продужио је свој задатак. Фор
мације све веће и веће надлетале су нашу земљу.
* * *
У малим двоколицама, са два војника, пењао сам се на
брдо иза кога су Прањани. Двадесет километара, колико ми
је још требало до села, прећи ћу за три сата. Нисмо се журили,
а дан је био диван. Код једног извора на пропланку застадосмо
Звонимир Вучковић.
ТРИ ДРАЖ1ША ГОВОРА
2 У селу Јајинци.
ТРИ ДРА Ж И Н А ГОВОРА 95
# * *
# * *
Миодраг Ратковић
КРАЉЕВ ГОВОР ОД 12 СЕИТЕМБРА 1944
ГРАЂАНСКИ РАТ
ДВА АУТОРИТЕТА
ТРАЖЕЊЕ ДОДИРА
У БАРИЈУ
РАЗГОВОР CA ШУБАШИЋЕМ
ШУБАШИЋ НА ВИСУ
КРАЉ ПЕТАР
Др Живко Топаловић
КРАЉЕВ ГОВОР
Општини ............................
Наређење
Куцнуо је час потпуног ослобођења!
По изричитој жељи нашег Краља, уклоњена је свађа између леве и
десне обале Нишаве. Она нас више не раставља. Она нас отсада спаја.
Браћа се измирила!
ИЗГУБЉЕНА ПОБЕДА 143
Др Милан Д. Шијачки
СОВЈЕТСКИ УПАД У СРБИЈУ 1944
ПОЛИТИЧКА ПРЕДИГРА
R u. 2 .* .д о д о 4о о о
The Memoirs of Cordell Hull (London, 1948, Hodder and Stoughton), П, c. 1453
Communist takeover and occupation of Rumania. Special Report No. 11, U. S.
88-rd Congress (Washington, 1955), s. 6.
162 КЊИГА О ДРАЖИ
*# #
# * *
Совјетски L X V I I I м о т о р и з о в а н и к о р п у с за-
узео је: Параћин (15 октобра ), Крагујевац ( 21 октобра ), Кра-
љево ( 29 новембра ), Чачак ( 3 децембра ), Пожегу (12 децем-
бра ), Ужице (1 6 децембра ) и крајем године избио на Дрину.
Ту су их задржали немачки XXI и XIV корпус. Фронт на Дринч
остаће све до краја априла 1945.
Вредно је споменути да је совјетска 223 дивизија ушла
14 октобра у Крушевац, који је већ био ослобођен од Немаца
снагама мајора Драгутина Кесеровића ( Ресавски четнички
корпус). Совјетски Командант, кад су братимљења и здра-
1шце били у току, покушао је да на превару разоружа Четнике.
Кесеровић је умакао. Али су Красноармејци ухапсили пору-
чника Крамера ( Ellsworth „Bob” Kramer), америчког официра
при Кесеровићевом Штабу, и многе Четнике узели у ропство.
Док су Совјети вршили окупацију Северне Србије, бугар-
ека Друга, Прва и Четврта армија чиниле су тај посао јужно
од Западне Мораве. Напредовање је ишло сразмерно брзо у
преткумановској Србији: Немци су ту пружали слаб отпор,
јер су се концентрисали према Београду, да ту дадну битку
Црвеној војсци, и према областима Копаоник — Златибор, да
би са те стране заштитили своју лииију повлачења кроз Но-
вопазарски Санџак. Бугарска војска ушла је у Врање и Ле-
сковац 11 октобра, а у Ниш 14 октобра, уз „помоћ совјетских
тенкова”.32
Али је у Македонији бугарско наступање било задржано
у самом почетку. Немачка армиска група Е, која је дотад гхосе-
дала Грчку и острва, почела је половином октобра своје извлч-
чење из Грчке. Она је Вардарском Долином, преко Санџака,
отступала за Босну. Последње немачке јединице евакуисале
су Грчку и прешле у Југославију 2 новембра. Немци су се
неузнемиравано повлачили на север. Бугарске трупе насту-
пале су за Немцима, поседале вароши и већа насеља, и својим
присуством свуда обезбеђивале завођење комунистичке власти.
Тако је бугарска војска уш ла: у Штип 10 новембра, у Скопље
13 новембра, у Косовску Митровицу 19 новембра, у Рашку 26
новембра.
Савезничке трупе, које су наступале за Немцима у Грчкој,
с-тале су као укопане на грчко - југословенској граници.
Живан Л. КиежевиЈј.
18 новембра 1941
МЕ МО A Р
предан после усменог разговора британском Амбасадору у Риму.
21 октобра 1944,
Р и м . t ,
Др. Живко Топаловић (с. р.)
Потпуковник,
13 новембра 1944,
Р и м
Др. Живко Топаловић (с. р.)
Погпуковник,
***
Поштовани Господине,
Тринаестог новембра имао сам слободу да упутим један рапорт
у погледу употребе војних снага у Југославији које се налазе под
командом ђенерала Трифуновића. Као допуну тога рапорта, дужност
ми је да Вам упутим следећа обавештења:
1. Ђенерал Трифуновић се сада налази у околини Сјенице. Он
је послао три официра у Бари, са налогом да преко мене поднесу
рапорт савезничком Врховном команданту о ситуацији у Југославији.
Ови се официри сада налазе у Барију, а њ ихове информације при-
ложене су уз ово писмо.
2. Из тих обавештења види се да постоје три важне групе снага:
A. Група од 10 до 12,000 бораца под непосредном командом ђе-
нерала Михаиловића на Мајевици планини;
Б. Група од око 45.000 бораца, од којих су 30.000 Србијанци, a
15.000 Црногорци, под командом ђенерала Трифуновића, на простору
између река Tape и Пиве;
B. У близини Скадра, у Северној Албанији, има сабрано око 40.000
Немаца и више од 100.000 цивилног становништва.
Сада најважнији проблем са војног гледишта, и најважнији такође
за ово цивилно становништво, јесте да се униште оне германске снаге
око Скадра. Чини ми се да се само собом намеће разумно решење
овог проблема: партизанске снаге у Црној Гори и снаге под командом
ђенерала Трифуновића треба да буду стављене под савезничку Коман-
ду и употребљ ене за уништење немачког гарнизона у Скадру, и то
пре него што падне велики снег.
Нека ми је дозвољ ено да се користим овом приликом и замолим
Врховног савезничког команданта да ми омогући, на најпогоднији
начин, да дођем у непосредан и неслужбени додир са јединицама
ђенерала Михаиловића у диљу сабирања нужних информација.
Тешко је замислити да се савезничке Команде неће тицати судби-
на више стотина хиљада југословенских грађана и знатних војних
снага.
Молим Вас да примите изразе мога дубоког поштовања.
29 новембра 1944,
Р и м
Д р Ж ив ко Т о п а ло в ић (с. р.)
Погпуковник,
***
Др Живко Топаловић
СИТУАЦИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ НОВЕМБРА 1944
ФРАНЦУЗИ НИСУ ТУ
ТРИ АУТОРМТЕТА
РАЗОЧАРЕЊЕ У САВЕЗНИКЕ
ЗАКЉУЧАК
Др Живко Топаловић
PACTAHAK CA МИХАИЛОЈВИЋЕМ
* # *
РАСТАНАК
Јован Црвенчанин
ГО Л ГО Т A
ЦРНА ЈЕСЕН
Д о к их ми с п а е а в а м о , о ни б а ц а ј у о р у -
ж ј е и м у н и ц и ј у К о м у н и с т и м а . — Вести о продору
Комуниста преко Лима и Дрине, стигле су већ сутрадан 2 сеп-
тембра. Подрински корпус и Први милешевски нису их могли
зауставити у њиховом продору, и већ 3 септембра беху пред
Ужичком Пожегом. Посада, један батаљон Љотићеваца и
нешто Немаца, напустила је возом одмах по подне варошицу
к Комунисти уђоше у њу.
Били смо на положајима северно од Пожеге. У току ноћи
иас нападоше с леђа. Повукли смо се ка положајима у висини
села Јежевице у току 4 септембра, да сутрадан ујутро дође до
крваве борбе. Били су потучени и уз страховите губитке по-
вукли су се назад. Пожегу смо повратили и у њој осванули
б септембра 1944.
Тога дана наше надирање они су зауставнли северно од
Пожеге код Рупељева.
Чим је ноћ пала, из даљине су се чули звуци авионског
мотора. Били су то транспорти оружја и муниције за Кому-
ГОЛГОТА 211
Ј е л о в а Г о р а . Б и т к а за п р о д о р Ц р в е н и х
у С р б и ј у . — Мајор Драгослав Рачић био је и даље Коман-
дант операција у улози Команданта Четврте групе јуршпних
корпуса. Настале су крваве и ужасне борбе на простору оц
Ваљева до Ужичке Пожеге, са циљем да се заустави продор
Комуниста из Босне и Санџака у Србију и они потуку. И ту
на том простору, на Јеловој Гори, вођена је у неку руку главна
битка за продор у Србију.
Почетни распоред наших снага био је следећи:
— Никола Калабић био је са својим корпусом на правцу
који изводи ка Варди код саме Варде;
— Пожешки корпус био је на Дрмановини у близини
Косјерића. За њим у резерви био је Церски корпус и са н>им
Рачић са евојим Ш табом;
— Према Јеловој Гори, са правца села Рибашевине био
је упућен Шести јуришни корпус. У току 7 септембра увече
212 КЊИГА О ДРАЖИ
Још ј е д н а е в а к у а ц и ј а а в и ј а т и ч а р а . —
У времену око 17 септембра, Врхозна команда са Чичом и
Америчком мисијом под воћством пуковника Robert Н. McDo-
well-a налазила се у селу Свилеуви, у близини Коцељева. Био
се опет прикупио један број спасених авијатичара. Требало их
је евакуисати.
Ту у истом селу импровизиран је аеродром и једно пре
подне тих дана они су били евакуисани авионима за Италију.
Нечувено у иеторији: помагали смо онога који је омогућио,
муницијом, оружјем, опремом и моралном подршко^^ашем
непријатељу да нас, ту баш и тих дана, надвлада.
Ч и ч а ј е у в е к б и о в е л и к и . — По завршеној
евакуацији авијатичара, истога дана ја се спустих са положаја
ГОЛГОТА 213
П о в л а ч е њ е из С р б и ј е п р е д С о в ј е т и м а . —
Већ први сусрети са снагама совјетске војске говорили су
јасно да су нам Совјети непријатељи, као и ради чега су о-
вамо дошли. Тући се са њима, мада је и до тога долазило,
било је ван сваке здраве логике. Ништа друго није остајало
него повући се на запад испред њих. И Чича је наређивао
једно такво постепено узмицање.
Замисао да и на нашем простору дамо последњи одлучан
ударац окупатору, онемогућили су баш они у складу с чијим
циљевима би то посве било. Грађански рат, који су Западни
Савезници потпомогли евојом моралном и материјалном по-
дршком Комунистима, беше узео исувише маха. Немац је за
Комунисте био сасвим споредан, и тада као и увек.
Већ је наше узмицање испред С овје?^ ка западу било
предузето. Половином октобра 1944, Шумадиска група корпуса
налазила се у висини Крал>ева.
ГОЛГОТА 215
К о л е б а њ е у д а љ е м у з м и ц а њ у . — Присуетво
јединица Црвене армије дочаравало нам је ситуацију у свој
могућој грозоти. Било је јасно да су ту само ради тога да попну
Комунисте на власт.
Питање: Ш т а с а д а ?, иако је постојало Чичино
наређење да се испред Совјета склонимо, неминозно се наме-
тало свакоме од нас, и војнику и старешини. Сваки је тражио
одговор који би уливао бар неку наду. Алн тога није било, a
никоме се није ишло даље. Било је очајно тешко душевно
стање код свих. До данас, пред окрутним и зверским Немцима
били смо ту, борили се и бранили своја огњишта, своје миле
и драге. А сада, када се свим тим кедаћама ближио крај a
окупатору сигурна пропаст, ми морамо да одемо. Стварно,
Еише него очај! Али другога није било. Тући се са Бољше-
вицима било би више него лудост. Колебање је брзо сазрело
у одлучност — удаљити се од Совјета.
К о н ф е р е н ц и ј а К о м а н д а н а т а у Ивањици,
2 1 о к т о б р а 1 9 4 4 . — Таква ситуација навела је Комап-
дакта операција мајора Драгослава Рачића да сазове конфе-
ренцију свих Команданата група корпуса и корпуса чије су
јединице ту биле или и само њих без ових.
Та конференција одржана је 21 октобра 1944 у Ивањици
у једном хотелу. Њој су били присутни: мајор Драгослав
Рачић, Командант Церско - мајевичке групе корпуса; мајор
Душан Смиљанић, Командант Шумадиске групе корпуса;
мајор Лале Комарчевић, Командант ПосаЕо - тамнавске групе
корпуса; капетан Никола Калабић, Командант Опленачке
групе корпуса ( Горске гарде); мајор Синиша Оцокољић, Ко-
мандант Млавске групе корпуса; мајор Света Трифковић,
Командант Авалског корпуса; мајор Милош Марковић, Ко-
мандант Пожешког корпуса; мајор Стева Јововић, Командант
Топличког корпуса; капетан Марко Музикравић, Командант
Првог шумадиског; мајор Алексакдар Милошевић, Командант
Другог шумадиског корпуса; капетак Нешко Недић, Комаи-
дант Ваљевског корпуса; капетан Драгомир - Гага Топаловић,
218 КЊ ИГА О ДРАЖИ
П о к р е т к а П р и ј е п о љ у . — Н е у једном контину-
итету, већ повремепо, вршен је покрет дубље у Санџак правцем:
Сјенкца — Пријепоље — Пљевља. Моја група корпуса, Ш у-
мадиска, кретала се међу последњима. Покрет од Сјенице прс-
дузели смо 2 новембра.
Тих дана појавише се и Немци. Они су повлачили своје
снаге из Грчке. Покрет преко Краљева био им је онемогућен.
Зато су они од Рашке скренули ка Новом Пазару, па преко
Сјенице и даље поред Пријепоља — Рудог — Устипраче или
Рогатице ка Сарајеву. Беше то по нас велика незгода, али не
н без извесних преимућстава. Друмом више нисмо могли. Алн
кам се зато пружила прилика да се на разне начине, од пре-
пада до најобичније куповине, снабдемо оружјем, муницијом.
као и разном опремом. To нам је касније изванредно корис-
тило.
После два дана стигли смо у близину Пријепоља. Ту у
селу Кошевине, југоиеточно и над самим Пријепољем, задр-
жасмо се. Били смо мирни. Немци нису ни знали за наше
нрисуство, а ми нисмо имали потреба да их нападнемо. У о-
наквој ситуацији, било би чак и глупо. Комуниста није било.
Немци су се кретали у непрекидној колони, и дању и ноћу;
кроз Вакуф, остављајући Пријепоље лево, скретали су низ
Лим за Рудо.
После неколико дана тешке јесење кише, беше се про-
лепшало. Небо ведро и дивно плаво. А топлина јесењег сунца
необично је годила бићима искиданим физички и, нарочито,
лсихички... Пред нама се беласао вијугави Лим. Изгледао је
тих и миран. Као да је и он уживао под топлином ивањсгсог
сунца... Пријепоље, под нама, лежало је такође спокојно. Из-
гледало је да никог живог у њему нема. Само што се над њим
1'ОЛГОТА 221
Ка П ље в љ и м а и Ч а ј н и ч у . — Од Пријепоља
преко Пљеваљске Јабуке продужисмо за Пљевља. Ту стиго-
смо 16 новембра по подне. Преноћисмо. Јутро нас је поздравило
густим пахуљицама снега. Захтевао сам од Команданта групе
корпуса да се не задржавамо у вароши. Пљевља беху пуна
ројске. Он нареди да одмах продужимо за Чајниче, преко Ме-
тал>ке.
У том покрету смо оставили већи број јединица у Пљевљи-
ма, и другде успут у покрету, тако да од Чајнича наша Шу-
мадиска група корпуса изби на чело у дал>ем покрету ка
Горажду.
БОСАНСКА ГОЛГОТА
Л о к а л н а с и т у а ц и ј а у з и м у 1 9 4 4 / 4 5 . __
Зима је већ била ту, а Босна спаљена и пуста; јединице њене,
као и других околних покрајина, у највећем делу осуте.
Постављени циљ, као и друге околности, изазвали су низ
покрета, напада и других сукоба са Комунистима: почев од
онога похода на Калиновик Шумадиске групе корпуса са
Пожешким, — преко тешких борби око Фоче, Горажда, на
Соколцу, Романији, области река Криваја и Спреча, на Озрену,
око Тузле, — па до устаљеног фронта на Озрену и Требави.
Све је то значило једновремено и борбу против зиме, глади и
болештина. Били су то натчовечански напори не једног лута-
ња, како би неки противници хтели да је, већ свесне борбе за
права човека у обесправљеном положају. Била је то борба
Равногорског покрета, борба целог једног народа, немоћна у
области укрштених хтења Моћних, али светла и узвишена за
сва времена.
Цео тај сплет збивања, у складу са поставл.еним цил>ем,
постепено је довео све постојеће јединице, до друге половине
фебруара 1945, на устаљени фронт на линији: Озрен — Гра-
чаница — Требава — Градачац, и у његову позадину на не-
посредно десну ( а нешто босанских снага и на л еву) обалу
реке Босне низводно од Руданке.
С т в а р н о с т с по ља пред п ро ле ће 1945. —
Светско бојиште остављало је утисак да су Силама Тројног
пакта избројани месеци, ако не и недеље. Док су Совјети те-
жили да што више зграбе, устоличивши Тита у Србији и бу-
шећи по Грчкој, дотле се кроз све војничке поступке видело
да Западне Савезнике највише занима одлука да немачку војну
силу туку до уништења.
Пуковник Robert Н. McDowell беше одлетео. Његова увера-
вања да ће и Западни Савезници својим оружаним снагама
ући у Југославију, због уласка Совјета, нису се остварила;
данас је јасно да нико није ни мислио о томе. Све у свему,
расположење Запада према нама најбоље карактерише одговор
Черчилов Фицрој Маклену кад га је овај упозорио да је Тито
Комунист и изразио бригу о дал>ем развоју догађаја у Југо-
славији: „Да ли ви имате намеру да живите у Југославији
после рата?” To, више него јасно, показује циничну небригу
о нашој судбини. Да су нас бар оставили саме себи!
224 КЊИГА О ДРАЖ11
Токдогађаја
О ф а н з и в а К о м у н и с т а . П о в л а ч е њ е на ле-
в у о б а л у р. Б о с н е . — Наше снаге су држале положај
на линији: Озрен — Грачаница — Требава ( Сплетена Липа —
Плоча 450) — Градачац. Положај беше устаљен, па и лако
утврђен.
Прве знаке претстојећег преласка у напад Комунисти су
показали почетком марта 1945. Напоредо са пребацивањем из
Србије нових јединица, они су са фронта вршили насилна
лзвиђања и покушавали да заузму поједине теренске тачке
подесне за прелаз у напад.
У току 9 и 10 марта ујутро црногорске јединице, у одлуци
да крену за Словеначку, повукле су се са положаја на Тре-
бави. Користећи то, Комунисти избише на напуштену Плочу
(4 5 0 ), која је била кључ левог крила положаја на Требави.
Њен пад је значио и пад Градачца и страховито угрожавање
позадине, где беху све болнице и Врховна команда.
Шумадиска група хитно је упућена 10 марта са наређењем
да Плочу (450 ) поврати. Јуришем, уз велике обостране гу-
битке, Плоча је била повраћена пред подне 10 марта.
По ватри која се осећала дуж целога фронта, било је јасно
да су Комунисти прешли у општи напад. По подне паде варо-
шица Градачац. Леви бок наших снага на Плочи убрзо је био
исувише угрожен. Предвече оне су морале да је напусте.
226 КЊИГА О ДРАЖИ
П о к р е т и б о р б е с У с т а ш а м а . — Са Вучјака,
из Подновља и Дугог Поља, покрет ка западу био је предузет
13 априла 1945. Тога дана избили смо у висину села Добра
Вода. Још одраније, у борбама између мештана Срба и Усташа,
Усташе, попаливши сва српска села, беху своја, па и српска
у томе захвату, заштитили подижући чак и бетонски утврђене
ослоне тачке на подесним теренским местима. У овом покрету,
мн се бесмо приближили једној таквој утврђеној линији. II-
спитујући ситуацију, остали смо ту до сутрадан увече.
Ноћу 14/15 априла, користећи мештане Србе као путо-
вође, извршили смо распоред за напад и подилажење усташкој
линији:
ГОЛГОТА
229
Н а р е ђ е њ е за о д м о р и о с т а в љ а њ е изне-
м о г л и х . — Комунисти су већ сасвим могли да имају прет-
ставу о нашем покрету, као и његовом циљу. Извештаји које
смо имали, већ су показивали и њихово груписање, које се
сводило на сачекивање на подесним теренским отсецима. Та
околност је нас нагонила да се у даљем покрету што више
држимо планинских венаца. To је отежавало покрет и дово-
дило у питање присуство рањених, болесних и изнемоглих.
При таквој ситуацији, ништа нам друго није остајало
него да неспособне оставимо. У овом пределу, где смо сада
били, нудиле су се извесне повољности. Ту је још увек било
јаких наших мештанских снага под командом Тешановића.
Још у току ноћи стигло је наређење којим је било регу-
лисано привођење у дело те намере. Распоред јединица за
ГОЛГОТА 233
Александар Милошевић
НА ВУЧЈАКУ
% #
ПРОСЛАВА 27 МАРТА
Ни у срећи, ни несрећи,
Није нико од нас већи.
Ни у вољи, ни невољи,
Није нико од нас бољи...
Др Милан Д. Шијачки
ДРАЖИНО ПИСМО ОД 18 МАРТА 1945
Ваше Преоевештенетво,
Са великом радошћу примио сам Ваше поруке и Ваиг;
мудре савете који одговарају потпуно и нашем гледању на
данашњу еитуацију. С?. радошћу могу да Вас обавестим, да
ја непоколебљиво стојим на становишту и видим потребу да
данас цео српски народ мора бити уједињен у борби за потпуну
елободу нашег народа. Могу да Вас обавестим, да је то једин-
ство на терену већ давно остварено и данас сав српски народ
је уједиљен под заставом на којој је написано „Са вером у
Бога за Краља и нашу прадедовску веру, која нас је, кроз
нашу тешку али славну историју, водила и извела на пра-
ви пут” .
Могу Вам јавити да наш народ подноси данас тешка стра-
дања и искушења, алн га то челичи за нове задатке пред ко-
јима се налази.
Ми смо испуњени вером и надом да су искушења, која
је Господ Бог доделио као казну нашем народу, при крају,
и да свиће зора која ће озарити и испунити радошћу васколики
наш народ.
Са нама су сви честити синови нашег народа и ми данас,
водећи ову тешку али часну борбу, само вршимо оно што наш
народ жели и тражи од нас. Дубоко смо уверени да ћемо уз
помоћ Господа Бога и наше свете Цркве, и са Вашим благо-
словом и моралном помоћи, ускоро видети остварене наше
идеале.
Ваш дарак у марамицама много ме је обрадовао и ја Вам
од срца благодарим на овој Вашој лепој пажњи.
Коста ме је обавестно о свима разговорима са Вама, а ње-
гов познаник је рекао, да ће Вам бити пружена могућност да
254 КЊИГА О ДРАЖИ
Др Милан Д. Шијачки
ДОПРШШС ПРИМОРСКИХ ХРВАТА
Радмило Грђић
ЈЕДНА ПРОМ АШ ЕНА Ш АН С А
Федор Рајић
СУЂЕЊЕ ЂЕНЕРАЛУ МИХАИЛОВИЋУ
ЗА ПРАВЕДНО СУЂЕЊ Е
П е т а р II, с. р.
У Лондону, 16 јула 1946 год.
ОЦЕНА О СУЂЕЊ У
* # #
Јули 1946.
Радоје Л. Кнежевић
СМРТ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА
ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ
ПРАВНИ ОСВРТ НА СУЂЕЊЕ
П р а в о с у ђ е р е в о л у ц и ј е . — Свако организовано
друштво има известан правни поредак. Тај правни поредак за-
снива се на извесним основним потребама, осећањима, веро-
вањима и схватањима друштва, изражавајући једновремено
један однос власти. Први обриси правног поретка одражавају
се у организовању заједничке одбране, у решавању питања
освете и сукоба на једној општој уместо личној основи.
У прво време, повреда закона је и повреда божанства, a
свакако и увреда величанства односно напад на власт. Доцније,
са повећањем организације и већим бројем друштвенкх односа,
број правних прописа се увећава, али казка постаје блажа;
а онај који прекрши те прописе, од непријатеља - врага по-
стаје преступником и кривцем.
У свом примитивном ступњу, друштво се брани само од
најтежих, најопаснијих напада; а уједно, услед своје младости
ПРАВНИ ОСВРТ НА СУЂЕЊ Е 291
Евгеније Јуришић
ИЗВЕШТАЈ ИСТРАЖНЕ КОМИСИЈЕ
КОМИТЕТА ЗА ПРАВЕДНО СУЂЕЊЕ МИХАИЛОВИЛУ
I. ИСТОРИСКА ПОЗАДИНА
III. ДЕФИНИЦИЈЕ
Чланови Комисије:
C h arles P o le tti,
A d o l p h B erle,
( Превео H. Л. К . ) T h e o d o r e K ie n d l.
ИЗЈАВА ПУКОВНИКА P. X. МАГДАУЕЛА
I. ЛИЧНИ ПОДАЦИ
Слободан Јовановић
ДРАЖИН МИТ
Др Милан Гавриловић
ИА ДАН ДРАЖИНЕ СМРТИ
Адам Прибићевић
ТРИ ЗАСЛУГЕ ДРАЖИНЕ
Радоје Л. Кнежевић
СЕЋЛЉЕ НА ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА
* * *
Јули 1949.
КАНАДСКИМ СРБИМА
је увек био велик и искрен, како онда кад је све било у знаку
победе, тако и онда кад је пораз свуда пустошио. Цео, и духом
и телом, био је саздан од љубави према земљи, народу и ствари
слободе, жртвујући им и себе и славу живих. Уноћ 18 августа
1943 спустио сам се из ваздуха на падине планине Чемерницс,
где су ме његови горостаеи дочекали и одвели своме Ђенералу.
Преда мном је стајао кротки праведник, прав као храст, про-
седе браде, продорних очију, благих као плаво небо, са отво-
реним осмехом на лицу, и радошћу у срцу. Ни по оделу, ни
по животу, између њега и свих његових нема разлике било у
чему. Ја сам тога часа осетио човека рођеног за друге, који
се више бринуо о ближњима, међу њима и о мени, него о себи.
Отада смо добро и зло делили нераздвојни, увек у покрету,
између живота и смрти, заседа, блиске смрти, и њеног над-
летања. И сад чујем његов благи глас: „Добар дан, Бошко!”
( Тако ме је он звао.) „Како је данас? Све ће се добро свр-
шити!”
Присебност, храброст и сналажење, током свих операција,
између Ивањице и Дрине, Златибора, Ваљева и Шапца, остали
су увек легендарни. Сећам се једне ноћи код Рудог, када је
страховита борба беснела пуна три сата, а Немци нас ватром
обасипалии са земље и из ваздуха. Тада је Чича ишао од јед-
ног до другог, с краја на крај бојног поља, уносећи веру и
снагу у наша малаксала тела. Њему имамо да захвалимо за
ломљење челичног обруча, а ја још и за живот; јер без та-
квог ђенерала, не бих данас био међу вама.
Поред тог витешког срда лежале су све велике врлине,
међу њима ратно частољубље и још ређа хришћанска милост.
Зато Чича није, зарад своје славе, пред чељусти страшног
германског Крона бацао рођену децу; никада, кад би он могао
да се ту баци. Штедео је невину крв и избегавао безнадежне
битке по сваку цену, — мада је увек лакше друге својој слави
жртвовати, или је пак градити на хиљадама невиних и непо-
требних гробова. „Кад дође дан за општи устанак, сви ћемо
за победу и слободу дати све. Али се за тај дан морамо при-
бирати, да бисмо јаче ударили и сигурније победили!” Пре тога
дана изабрали су Тита, — и тако се страшно огрешили о Бога,
и о верност, и о правду, и о победу, и о слободу.
Током тешке зиме 1943, заједно смо се пробијали кроз
Долину смрти. А већ тада видици су се мењали, и Радио -
362 КЊИГА О ДРЛЖИ
Марко Крстић
И М Е Н И Ц И
ИМЕНИК личности
АВАЛА, пл. I 255, 273; — II 166 БА, с., I 32, 176, 200-1, 208, 211-2; —
Ада Хуја I 126 II 3-5, 7, 18, 20, 22, 25-8, 32, 42, 109
Азбуковачки срез I 165 Баба, пл., I 91
Азија I 287 Бабина Глава, л., I 122
Албанија I 3, 74, 81, 273, 287-8, 335; — Бадњевац, с. I 58, 148
II 166 Бадовинци, с., I 162; — II 354
Бајина Башта, вш., I 10, 12, 27, 29,
Албанија Северна I 169, 179
37-9, 42, 163, 346
Албертов Канал (у Белгији) I 126
Бајићи, зс., I 175-6
Александрија (у Египту) I 278
Бајов Крш, л., I 265-6, 268
Александровац II 159, 266
Балкан I 74, 85, 127, 129, 134, 154-5,
Алексинац II 104, 106
209, 235, 273, 283, 287-90, 304, 363-4,
Алексиначки срез II 106, 111
Алжир (у Сев. Афрнци) II 181 366, 371; — II 11, 16, 20, 23, 25, 31,
35, 43, 54, 63, 73-4, 76, 96, 98, 120-1,
Америка I 248, 268, 278, 315, 367; —
147, 149, 152, 161, 173, 177, 191,
II 15, 43, 75, 93, 96, 98, 107, 117, 119,
195, 197, 280, 282, 285, 310, 313-4,
160, 171-3, 191, 254, 278-9, 307, 345,
330, 338, 347, 354, 366, 368, 370
354
Балканско П олуострво I 128; — II 16,
В. и: Сједињене Америчке Државе
155, 318-9
Андријевица, вш. I 78, 80, 369; —• II Баљке, с., I 97
10, 58 Банат I 127, 251
Ариље, вш. I 305 Банија I 113-4
Ариљски срез I 56 Бановина Хрватска II 262-3, 288
Арханђео св., м. II 142 Бања, с., I 384
Атина (у Грчкој) I 74, 127, 191, 288 Бања Лука I 21-2, 127; — II 10, 231
Аустралија I 14 Бањица, л., I 275, 304, 312; — II 94
Аустрија П 51, 355 Бар I 80
Аустро - Угарска I 36, 118; — II 47, Барања I 15
170 Баре, с., I 137
Африка (и: Ссверна Африка) I 272, Бари (у Италији) I 369, 402, 404-5, 407
276-9, 282-4, 287, 324, 333; — II 95-6, — II 59-65, 86, 89, 126-7, 129, 154,
303, 318 179, 202
Дели - Јован, пл. II 105 78, 166-7, 209-10, 222, 228, 240-3, 280,
Дервента I 8, 15, 20, 50; — II 229-; 30 350, 361
Дивци, с. I 196 Дружетићи, с. I 190
Д јед, пл. I 91 Д убово, с. I 300
Д обићево, м. I 107 Дубочани, с. I 107
Д о б о ј I 4, 8-9, 14-5, 20-2, 28-9, 35, 40, Дубровник I 114, 273, 355, 399; — II
50, 128, 130, 222-3, 292, 296; — II 44, 263
172, 258, 261, 315, 349 Дуга Коса, л., I 293
Добрава, p. I 161 Дуга Пољана П 219
Д обра Вода II 228-9, 255, 257, 259 Д уго Поље II 226, 228, 247, 249, 251,
Д обро Поље I 2, 389 255
Д обрун I 354, 361, 365 Д уго Село II 10
Додеканез (Додеканеска Острва) I Дудовица, с., I 156, 163,
74, 289 Дунав, p., I 15, 126, 139, 273; — II 92,
Д олењ ско I 326 97, 108, 115, 117, 133, 138-9, 144,
Дољевац, с. I 66 149, 152, 157, 160, 163, 168, 214
Доњ а Бадања, с. I 160 Дупљај, с., I 368
Доњ а Бријешица, с. I 222-3 Дурмитор, пл„ I 229, 235-6, 265
Доњ а Врбена 1 2
Д оњ а Главска, с. 1 403-5
ЂАКОВО I 14, 50
Доњ а Забица I 397-8
Ђаловића Клисура I 301
Доњ а Ивица, с. I 395-6
Ђевђелија П 166, 333
Доњ а Катовица, с. 1 395-6
Ђердап II 92, 97, 363
Доњ а Лепеница II 230 Ђурићи, зс., I 223
Д оњ а Мионица, с. I 399 Ђ уров Камен I 2
Д оњ а Ораовица, с. I 368
Доња Слатина П 245
ЕВРОПА I 129, 134-5, 147, 230, 233,
Д оњ а Сњеготина I I 231
271-2, 279-80, 284, 366; — II 33, 94,
Доњ а Спила, с. I 102
97, 120, 147-8, 161, 195, 197, 278-9,
Д оњ е Драгачево П 89
281, 284, 286, 313, 329, 336-8, 347,
Д оњ и Градад 1 395-7
364, 366
Доњи Милановац I I 101,115
Европа Западна II 16
Доњи Михољац I 50
Европа Источна II 147, 366
Доњ и Раванци, с. I 351, 354, 365
Египат I 76, 232, 241-3, 267, 276; —
Драва, p. 1 15, 50
II 60, 346
Драгачево I 171, 273, 378; — II 78
Ел Аламеин (у Египту) I 272, 275-8,
В. и: Д оњ е Драгачево
287; — II 275, 279, 347
Драгиње, с. I 156-7, 161, 166
Енглеска I 272, 334; — II 57, 156, 165,
Драговићи, с. П 230
254, 279, 285, 337
Драгочај, с, П 237
В. и: Велика Британија
Дражевац, с. I 260
Ердоглиски поток I 142-3
Драча, p. I 11, 29, 42
Драшкова Кутина, с. I I 137, 143
Дрвар II 128, 154, 164 ЖАБАРСКИ СРЕЗ П 104
Дрина, p. I 10-2, 26, 28, 35-6, 44, 111, Ж абљак I 80, 227, 239, 265
118, 129, 131, 140, 159, 162, 224, Жагубица, вш., II 144
228, 232, 235, 265-6, 269, 274, 346, ,,Жагубица” , кафана у Београду I 157
351, 355, 357, 367, 384-5; — I I 67-8, Ж агубички срез П 104
396 КЊИГА 0 ДРАЖИ
163, 182, 194, 215, 275, 277-8, 284, Мачвански срез I 165
304, 348-9 Мачковац, с. I 275
Лошињска тврђава II 267 Маџарска I 15, 47; — II 44, 144, 162,
Лужане, с. II 229-30 164-5, 176
Луке, с. I 368; — II 216 Медведник, пл. I 273; — II 2
Луксембург I 304 Медена Глава I 393
Луњевица, с., I 193, 195 Мелос, острво, I 127
Метаљка II 221
ЉИГ, вш „ I 23; — II 349, 353 М етохија I 81-2, 84, 177, 298; — II 168
Љиг, p. I 156, 163, 175 Мечковац, с. I 142, 146-7
Љ убнње, с. I 378, 393-6, 398 Мнјајлова Трла, л. I 122
Љ убић I 305 Милановац, в. Горњи Милановац и
Љубићки срез I 53, 56, 195, 305 Доњи Милановац
Љ убљана I 4, 74, 114, 311, 321-3, 325, Милатовац, с. I 142
327-8, 330-2 Мнлино Село, с. I 222-3
Љ убљанска област I 324 Миличинци, с. I 157
Љ убовија, вш., I 10, 258 Милошев До, с. I 306
Љ убомир I 87, 107-8 Милошевац I 275
Љ убомирска Котлина I 107 Миљевина, с. I 267
Љ убушки I 95 Минхан (у Немачкој) I 144; — II 122
Љ уљаци, с. I 138, 141, 368 Мионица, вш. I 54, 163-6, 175, 196, 259
Мирна, p. I 323, 326
МАГЛАЈ I 9, 21, 222-3, 292, 296 Мироч, пл. II 101
Маглић, пл. II 243-4 Мислово, с. I 9, 25
Мајдавпек II 109, 114-5 Митилена, острво, I 127
Мајевица, пл. I 159, 274; — II 179, Млавски срез II 104
224-5 Младиковина, с. II 233
Македонија II 165, 167 Модрича, вш. II 146, 226, 245
Мала Азија I 232; — II 16 М озгово, с. II 111
В. и: Азија М ојковац I 270, 369
Мала Госпа, црква, I 296 Морава (Велика М орава), p. I 139,
Мали Гостиљ I 293, 296 171, 232, 262, 272-4, 277-8, 282,
Малинска II 266 287, 367; — II 57, 96, 149, 166
Малта, острво, I 183, 408 Морава Западна I 65, 135; — II 145,
Малча, с. II 143 157-8, 160, 165, 167, 169, 175-6
Маљен (Велики и Мали), пл. I 11-2, Морава Јужна II 43, 159-60, 166
30, 67, 198; — II 84, 160 Моравица, p. II 219
М арибор II 280 М оравска Долина II 208
Марин Гроб, л. II 231 Моравски срез П 106
Марица, p. I 232 М оравско - Вардарска Долина I 232;
Марковац, л. II 230 — II 77-8
Марса - Матрух (у Либији) I 287 Морача област, I 80
Мартинци, с. II 271 Морин, с. I 392
Маршић, с. I 142, 146 М осква (у Русији) I 132, 134-5, 220,
Матићи, зс. I 365, 372 242, 271; — П 117, 156, 163, 168,
Матракова Коса II 231 186, 275, 279, 362
Маутхаузен (у А устрији) I 164 М оско, с. I 95, 107
Мачва I 2, 56, 62-3; — II 89, 172, 176 Мославина I 50
400 КЊИГА О ДРАЖИ
Рапај - Брдо I 138, 141 Санџак I 74, 77-81, 84-6, 128, 131, 165,
Рас I 298 289, 297-302, 306, 321, 346-7, 360,
Расина II 251 365, 367, 370-1, 376, 378, 402; — П
Ратничкп дом у Београду I 304 53, 68, 82, 146, 157, 159, 167, 175-7,
Рача, вш. II 216 224, 228, 256, 258
Рача, м. I 11, 26, 36, 39 Сарајево I 3, 9, 15, 21, 25, 28, 40, 50,
Рача, p. I 11, 163 117, 288, 296, 355, 358, 360, 366; —
Рашка I 262, 273, 368; — II 68, 145, II 145, 235, 237, 255, 280, 350-1, 362
167 Света Гора (у Грчкој) П 287
Река, с. II 104 Света Три Краља I 324, 327, 329
Рибница (у Босни), с. I 291 Свети Јовшт - Ровте I 323-4
Рибница (у Словеначкој), с. I 329 Свети Павељ I 329
Рибница (чачанска), с. I 1 Свилеува, с. I 368; — II 212-3
Рибничка Бања I 1 Сврљиг I 163
Рим (у Италији) I 74, 81, 331-2, 334; Сврљишки срез II 101, 106
— II 37, 46, 122, 129, 132, 134-5,Северин, с. I 384
176-9, 181 Севојна, с. I 191
Римска Република II 124 Семшибегови, с. П 229-30
Рисанска општина I 104 Сеча Река I 11, 252, 314-5, 369
Р обаје, с. I 62 Сиколе, с. II 105
Рогатица I 26, 227-8, 354, 360, 366; — Симин Хан I 24-5
II 349, 351, 362 Симићи, зс. I 222-3
Рогатички срез I 227 Симовића Колибе, л. I 8, 26, 41
Рож ај I 301 Синошевићи, с. I 368
Рож аји I 81-2 Сјеверско, с I 9, 26
Романија, пл. II 199, 223 Сједињене Америчке Државе I 220,
Рошци, с. I 251 272, 280, 284; — II 29, 35, 38, 42,
Руда Буква, с. I 314-5 50, 149, 161, 165, 274, 284, 297-9,
Руданка II 223 308, 329, 337, 358
Рудно, с. I 368-9 В. и: Америка
Рудник, пл. I 11, 27, 29, 37, 42, 56, 70, Сјеница I 79, 130, 224, 301, 306; — II
132 136, 166, 175, 194, 273, 378; — 179, 216, 219-20
II 6, 61, 78, 89, 157-8, 165-6 Сјенички крај 1115
Рудо, вш. I 224, 346, 360, 366, 369-70, Сјенички срез I 80-1
402; — II 68, 157, 220, 361 Скадар (у Албанији) I 81, 84; — II
Румунија I 47; —- I I 107, 115, 156, 136, 178
161-2, 165 Скирос, острво, I 127
Рупељево, с. II 210 Скопље I 3, 274; — П 149, 165, 167,
Русија I 60, 63, 134, 162, 220, 250, 280
287-8; — II 45-6, 148, 172, 195, 197, Скрадин II 178
284, 318, 346-7, 352, 362 Скресци, л. I 222-3
В. и: Совјетски Савез „Славија” у Београду, л. I 199
Ручњак, пл. I 391 Славковица, с. I 32
САВА, p. I 15, 17, 19, 50, 232, 273, Славонија I 15, 18
355, 367; — П 92, 152, 165, 255 Славонска равница I 19
Савинац, с. I 164 Словеначка I 74, 280, 306, 317-24,
„С авоја” , вила II 122 326-7, 329-32, 360; — П 1, 10, 188,
Салаш, с. II 105 225, 363
ИМЕНИК МЕСГА 403
Словенија, в. Словеначка 57, 66, 99-104, 106, 108, 110, 140, 157,
Смедерево П 66, 165-6 169
Смедеревска Паланка II 165 Србија Јужна I 12, 30, 230, 249; —
Смрдуша, л. I 192 II 82, 172
Совре, с. I 329 Србија Северна I I 167, 349, 351
Совјетски Савез I 119, 132-3, 169, Србија Средња П 123
271; — II 11, 15, 118-9, 161, 169, Средња Река, с. I 369-70, 379
191, 197, 279, 294, 329, 362, 366 Средњи Исток I 186, 220, 241, 243,
В. и: Русија 247, 249, 272-4, 276, 284, 408-11; —
Соко - Бања I 56, 68; — П 106, 109, II 77-8, 148-9, 152, 175, 354
112 В. и; Блиски Исток
Сокобањски срез II 106, 112 Средоземље I 278; — П 176-7, 179
Соколад 1 2 ; — II 223 С р е м 1 177; — I I 271, 280
Солун (у Грчкој) I 63, 127-8, 139, 191, Сремски Карловци П 49
232, 273, 275-6, 278, 288; — П 97, Српска Грапска I I 200
149, 157 Српске Моравице I 118, 329-30
Солун, с. I 25 Срчаник П 21-2
Солунска област I 74 Ставе, с. 1 159, 163
Софија (у Бугарској) I 3, 47-8, 63. Сталаћ I I 176
232; — II 165 Стаљинград (у Русији) I 271, 287
Сочани, с. П 238 Станојевићи, зс. I I 199
Сочковац, с. I 296 Стара Црна Гора I 81
Сплетена Липа, л. П 225 Стари Брод I 10, 26, 28, 41; — II 228,
Сплит I 74, 114-5; — П 262-5 238, 240
,,Споменик” , л. у Крушевцу II 215 Старо Слано I 370, 399
Спреча, p. I 9, 14, 22, 50, 222, 292-3; Старчева Кота I 293
— П 14, 223 Степојевац I 257
Србија I 1, 4-5, 10, 16, 24, 26, 28-9, 32, Столац I 394
36-7, 55, 58-61, 70, 72, 76, 79, 81, 93, Столачки срез I 93
108, 111-5, 119, 121, 123, 125, 127-9, Столице, брдо, I 159
132-4, 140-1, 146, 149, 157, 165-6, 168, Страгари, вш., 1 136, 184, 368; — I I 347
173, 178, 181, 187, 193, 199, 219, 228, Стражице, л. I 293
232, 241-2, 249-52, 275, 277, 280, 289, Струганик, с. I 12, 62, 119, 132, 163,
297-8, 304, 306, 309-10, 317-8, 320-1, 165, 168, 182, 188, 193, 196, 202-5,
345, 351, 360, 363, 365, 367-9, 371-2, 251, 368
376-7, 383; — II 1-2, 11, 16-7, 19, Струмица II 166
56, 60-8, 72, 76-9, 81-2, 84, 97, 109-10, Ступска Чесма II 219
125-6, 129, 131, 135-7, 139, 141-2, Субјел, с .,1 11; — П 164
144, 147, 152, 154-70, 172, 175-8, Суботица II 52
184-6, 188, 194-5, 199, 207, 211, 214, Сувобор, пл. I 4, 8, 12-3, 30, 33, 53,
218-9, 223-5, 228, 242, 255, 269-70, 70, 119, 129, 134, 138, 157, 164, 242;
272, 280, 284, 290, 314, 330, 337, 342, — I I 5, 18, 84, 141, 158, 160
346, 359, 363 Суводање I 163
Србија Западна I 63, 71-2, 127-8, 131, Суец, Суецки Канал (у Египту) I 249,
134, 138, 166, 171, 173, 231, 251, 279, 272-3, 278; — П 97
312, 369; — П 30, 66-7, 82, 84, 123, Сутјеска II 244
172, 175, 310, 314-5, 339 Сушак I 114; — П 263, 266
Србија Источна I 72, 139, 288; — П Сушички поток I 142
404 КЊИГА О ДРАЖИ
В а н д о в и ћ Милан
Устанак у Црној Гори 1 7 4
Немачка офанзива против Михаиловића (1943) I 297
Вашки конгрес
Одлуке, 2 7 .1.1944 II 10
Б о ј о в и ћ Никола Ш.
Први пут код Михаиловића I 224
„ Праштање је највећа освета ” I 235
Ослобођење Фоче ( Август 1942 ) I 264
В е л и м и р о в и ћ др Николај
Беседа о Дражи II 324
В о х о с к а Светислав Ч.
Војни час америчке војске (1 . XI. 1942 ) I 278
В у ч к о в и ћ Звонимир
Герилска формација ЈВО I 71
Први сукоб са Партизанима I 119
Устанак у Западној Србији I 127
На мосту I 190
Обезбеђење Конгреса II 5
Дух Башког конгреса II 26
Напад на Србију у пролеће 1944 II 76
Спасавање америчких авијатичара II 85
Г а в р и л о в и ћ др Милан
Дража Михаиловић II 327
408 КЊИГА О ДРАЖИ
Г р ђ и ћ Радмило
Западни српски крајеви и Дража I 111
Допринос приморских Хрвата II 262
Д у ч и ћ Јован
Молитва I 110
Ђ е л е в и ћ ЈакшаВ.
Из првих месеца I 177
Ж и в а н о в и ћ Сергије
Озрен I 222
Немачка офанзива на Озрен ( Април 1943 ) I 292
Ј о в а н о в и ћ Слободан
Ђенерал Михаиловић Министар војни I 219
Михаиловићево дело II 318
Дражин мит II 321
Ј у г о с л о в е н с к и народни одбор
За праведно суђење ( 26. III. 1946) II 274
Оцена о суђењу (15. VII. 1946 ) I I 277
Ј у р и ш и ћ Евгеније
Правни осврт на суђење II 289
К н е ж е в и ћ Живан Л.
Значај Михаиловићеве гериле I 230
За победу над Ромелом I 271
Совјетски упад у Србију 1944 II 147
К н е ж е в и ћ Радоје Л.
Почеци покрета отпора I 7
Слово 3 I 250
Американци код Михаиловића 1943 I 363
С Михаиловићева суђења II 282
О десетогодишњици смрти II 336
К о м и т е т заправедно суђење ДМ
Извештај Истражне комисије II 296
САДРЖАЈ ПО ПИСДИМА 409
К о м н е н и ћ Василије Б.
Корита - Билећа - Грахово - Љубомир I 87
К р с т и ћ Марко
У светском сукобу идеолошких фронтова II 364
Л а з и ћ Бранко
Из историје Равне Горе I 167
Борба код Сече Реке ( Септембар 1943 ) I 312
М а к с и м о в и ћ Десанка
Крвава бајка I 154
М е ш к о в и ћ Павле
Од Босне до Равне Горе I 28
Спорење два сведока I 40
На Равној Гори I 53
Отацисин I 173
Мишићева жртва I 196
М и л о с а в љ е в и ћ Драгослав В.
Михаиловић до Равне Горе I 44
М и л о ш е в и ћ Александар
Голгота II 207
М и х а и л о в и ћ Драгољуб М.
Говор на Башком конгресу II 8
Три говора ( Јули 1944 ) II 91
Писмо од 18. XI. 1944 II 171
Писмо од 18, Ш. 1945 I I 253
Н и к о л и ћ Милоје Р.
Сећања на Светосавски конгрес II 21
410 КЊИГА О ДРАЖИ
Н о в а к Карло
Покрет отпора у Словеначкој (1941 -1943 ) I 317
П а в л о в и ћ Коста Ст.
Три заслуге Дражине II 332
П а н т е л и ћ Војислав Д.
Сећања једног команданта I 156
П р и б и ћ е в и ћ Адам
27.1.1944 И 29
Идеологија Дражина покрета II 33
На дан Дражине смрти I I 329
П у р к о в и ћ дрМ иодрагАл.
Драгољуб Михаиловић I 1
Заробљеници сазнају о Михаиловићу I 124
Смрт Драже Михаиловића II 287
Р а д о в и ћ Чедомир
Тако се Чича борио I 360
Р а ј и ћ Федор
Једна промашена шанса II 269
Р а т к о в и ћ Миодраг
Организација Источне Србије II 99
С т а н к о в и ћ Мирко
Са Дражом од Брчког до Равне Горе I 15
Спорење два сведока I 34
Т о д о р о в и ћ БориславЈ.
У Дражином Штабу I 333
Белешке официра за везу I 372
Т о п а л о в и ћ др Живко
Идеје водиље II 1
Башко светосавље II 16
Растанак са земл>ом II 56
Ситуација у Југославији маја 1944 II 70
Покушаји смењивања Д. Михаиловића II 120
Последњи покушај П 175
Ситуација у Југославији новембра 1944 II 181
Т о ш к о в и ћ Велимир Р.
Преношење Врховне команде у земљу I 241
Ф а р к а ш Векослав А.
He целивах га у руку I 303
Х и т л е р Адолф
„Заклети непријатељи Осовине” I 287
X о ђ е р а Зоран
I омладинска бригада „Михаило Наумовић” II 80
Ц р в е н ч а н и н Јован
Растанак са Михаиловићем И 199
Ш. Ј.
Крагујевачка трагедија I 141
Ш и ј а ч к и др Милан Д.
Кроз иглене уши I 199
Изгубљена победа II 136
На Вучјаку И 245
Крваво пролеће II 255