Cilj fizičkog vaspitanja je: da doprinese svestranom razvoju ličnosti.

Iz ovako postavljenog cilja, fizičko

vaspitanje ima brojne i sloţene zadatke koji se povezuju sa svim razvojnim aspektima na koje se deluje u
vaspitno-obrazovnom procesu, a podrazumevaju: 1. da se povoljno utiče na rast i razvoj organizma i jača
dečje zdravlje, 2. da se obezbedi normalno stanje aparata za kretanje (posebno zglobova, veza i mišića,
što se odraţava na njihovoj pokretljivosti i snazi), 3. da se formira pravilno drţanje tela (a ukoliko ima
nekakvih poremećaja da se oni otklanjaju ili koriguju), 4. da se jača organizam (čeličenje organizma,
stvaranje otpornosti na hladoću, toplotu, vetar...) 5. stvaranje i razvijanje higijenskih navika, 6. svestrano
obrazovanje motorike (razvijanje i koordinacija pokreta, razvoj motornih sposobnosti) 7. razvoj
stvaralačkih aktivnosti (povećanje postignuća u snazi, brzini, izdrţljivosti...) 8. raznovrsnim fizičkim
aktivnostima doprinosi se razvoju intelektualnih sposobnosti i usavršavanju funkcije čulnih organa, 9.
zaštita dece od nezgoda, 10. formiranje interesa i smisla za lepo (estetsko uobličavanje pokreta, lepo
hodanje, pravilno drţanje tela, ples, gimnastika, umetničko klizanje...). Treba naglasiti izvanredne
mogućnosti za korektivni rad u oblasti fizičkog razvoja, a pre svega u sprečavanju nepravilnosti u drţanju
tela, kao i u njihovom otklanjanju, pre nego što se ustale u obliku deformiteta (kifoza, lordoza, skolioza).
Sve to govori u prilog velikog značaja i uloge fizičkog vaspitanja na predškolskom i osnovnoškolskom
uzrastu, na ukupan dečji razvoj i formiranje svestrane ličnosti. Za razvoj motorike neophodno je
specifično iskustvo koje dete stiče kroz odnos s predmetnim svetom, posredstvom odnosa i
komunikacije deteta sa drugim ljudima.

Sredstva fizičkog vaspitanja na ovim uzrastima su: 1. igra, 2. manuelni rad i 3. fizičko veţbanje. Da bi
dete napredovalo u svom fizičkom rastu i razvoju potrebni su odgovarajući uslovi i podsticaji, a tu spada
sledeće: 1. veţba (za jačanje zdravlja, razvoj snage i izdrţljivosti) 2. higijenski uslovi (lična i opšta higijena,
pravilna ishrana i uredan ţivot) 3. sprave i rekviziti kao pomoćna sredstva 4. tereni i igrališta 5. prigodna
motivacija za fizičku aktivnost 6. pomoć kada dete naiĎe na poteškoću. Fizički razvoj i fizičko vaspitanje
deteta, u sebi sadrţi i teţnju da dete ispituje, otkriva, pokušava i na taj način istraţuje prostor i sredinu
koja ga okruţuje, stičući odreĎeno iskustvo. Sticanje i uobličavanje ovog iskustva je jedan od glavnih
ciljeva fizičkog vaspitanja na predškolskom i osnovnoškolskom uzrastu, a ne uveţbanost sama po sebi.]

Zadaci fizičkog vaspitanja: - razlike u definisanju fizičkog vaspitanja, doprinele su i različitom

postavljanju zadataka fizičkog vaspitanja od strane pojedinih autora: Zadaci fizičkog vaspitanja: prema
Bakovljev, M. , (1997,54): 1. potpomaganje normalnog razvoja organizma, 2. jačanje zdravlja, 3. snaţenje
i čeličenje organizma, 4. osposobljavanje za raznovrsnu pokretljivost 5. stvaranje higijenskih navika, 6.
obezbeĎivanje aktivnog odmora Zadaci: prema Jovanović, B.,(1998, 54): 1. zdravstveno-higijenski zadaci,
2. obrazovni zadaci, 3. vaspitni zadaci, 4. rekreativni zadaci.
Ontogeneza je individualani razvoj čivog bića, od oplođene jajne ćelije (embriona), do potpunog razvoja i
sve do svršetka života; - ontogenetski razvoj naziva se još i fizički (telesni) razvoj i on je pod uticajem
kako genetskih (naslednih), tako i sredinskih faktora. - RAST je kvantitativno povećanje veličine tela
(visine, težine), a - RAZVOJ je kvalitativna promena u graĎi pojedinih organa i tkiva – funkcionalno
sazrevanje organa (mozga, jetre, bubrega, tkiva...) - Rast i razvoj ne idu uvek uporedo, jer postoje periodi
u kojima dete brţe raste, a funkcionalno sporije sazreva, i obrnuto. Rast i razvoj zavise od: - unutrašnjih
(endogenih) faktora: nasleĎe, rad ţlezda sa unutrašnjim lučenjem, pol... i od - spoljašnjih (egzogenih)
faktora: geografske i klimatske prilike, godišnje doba, uslovi ţivota, ishrana, motorička aktivnost, bolesti
povrede,... tj. od uticaja sredine. RAZVOJ deteta – pojam, kojim se označavaju sve kontinuirane,
kvantitativne i kvalitativne promene u strukturama i funkcijama organizma, a koje su povezane sa
sazrevanjem (rastom, zrenjem i starenjem) i učenjem. Sve ove promene dešavaju se na FIZIČKOM,
PSIHIČKOM I SOCIJALNOM aspektu razvoja deteta/pojedinca, pri čemu se pojedinac od biološke jedinke,
formira u socijalnu ličnost. U skladu sa tim RAZVOJ moţe biti: 1. FIZIČKI – povećanje visine, teţine,
mišićne mase, spretnosti, brzine... 2. PSIHIČKI – kvalitativne promene u saznajnim, voljnim i
emocionalnim procesima i psihičkim kvalitetima ličnosti, 3. SOCIJALNI – ogleda se u promenama u
društvenom ponašanju deteta; Socijalizacija je proces od velikog značaja za socijalni razvoj deteta, kako
bi se ono razvilo u ljudsku jedinku i uspešno uključilo u društvenu zajednicu. Proces rasta i razvoja odvija
se po nekim meĎusobno uslovljenim RAZDOBLJIMA ili PERIODIMA. U čovekovom ţivotu, tj. u
ontogenetskom razvoju, postoje 3 velika razdoblja ili perioda: 1. period detinjstva i mladalaštva (od
roĎenja do 19. godine), 2. period odraslog čoveka (od 19. do 40. godine) i 3. period zrelog čoveka i
starosti (od 40). godine pa do kraja ţivota). Period detinjstva i mladalaštva, u savremenoj pedagogiji se
uglavnom deli na 4 osnovna perioda: 1. rano detinjstvo – predškolsko doba: od roĎenja do 7. godine, 2.
srednje detinjstvo – mlaĎe školsko doba: od 7. do 11. godine, 3. polno sazrevanje – srednje školsko
doba: od 11. do 16. godine, 4. mladalaštvo – starije školsko doba: od 16. do 19. godine. Najčešća
psiholočko-pedagoška periodizacija razvoja deteta i mladih je (prema ĐorĎević, 1988, 71)

1. PRENATALNI PERIOD (od začeća do 280 dana) a) ovum (od začeća do 2. nedelje) b) embrion (od 2.
nedelje do 10. nedelje) c) fetus (od 10. nedelje do roĎenja) 2. NOVOROĐENČE (prve dve nedelje nakon
roĎenja) 3. ODOJČE ( od 2. nedelje do 12. meseci) 4. RANO DETINJSTVO (od prve godine do 6/7. godine:
a) rano detinjstvo (od1. god. do 3. god.) b) predškolsko dete (od 3. do 6/7. god.) 5. SREDNJE DETINJSTVO
(od 6/7. god. do 10/11. god.) 6. KASNO DETINJSTVO ili PREDADOLESCENCIJA ( od 11/12. god. do 13/14.
god.) 7. RANA ADOLESCENCIJA ili PUBERTET (od 13/14. god. do 17/18. god.) 8. KASNA ADOLESCENCIJA ili
doba MLADALAŠTVA (od 18/19. god. do 20/23. god.) Pojedini autori daju klasifikaciju RANOG i
PREDŠKOLSKOG DETINJSTVA na ovaj način: RANO detinjstvo: a) od roĎenja do 10 meseci – faza dojenja
b) od 10 do 15 meseci – faza puzanja i početnog hodanja c) od 15 meseci do 2. godine – srednje doba
ranog detinjstva d) od 2. do 3. godine – starija dob ranog detinjstva PREDŠKOLSKO detinjstvo: a) od 3. do
4. godine – mlaĎe predškolsko doba b) od 4. do 5. godine – srednje predškolsko doba c) od 5. do 7.
godine – starije predškolsko doba, do polaska u školu
SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog
vaspitanja dece pred- školskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih
elemenata: (1) mehanički elementi, (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. Ø PRIRODNI FAKTORI
kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh, vodu i sunce). Ø
HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena, pravilna ishrana, uredan život – vreme odmora i aktivnosti, bez
štetnih materija – nikotina, alkohola). Ø MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece
predškolskog doba (objekti,sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba.

BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih
zdravstveno-higijenskih zadataka. Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude
dovoljno naporno i sistematsko. Ø Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem,
za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje, zatim zglobova,
veza i mišića. Ø Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak, koji je od velikog
značaja za zdravlje dece. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje, slabo funkcionisanje i
drugih organa, nerava i krvnih sudova, slabi fizička sposobnost... Ø Čeličenje organizma se realizuje
vežbanjem na čistom i svežem vazduhu, u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća). Ø
Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj
vežbanja. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja, igra, spavanje, odmaranje.

8 VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline je jedan od
osnovnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava
odgovarajuće zadatke, za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje. Ø
Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo
sklanjanje posle vežbanja, kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Ø Disciplinovan odnos
u kolektivu vodi razvijanju drugarstva, prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Igre i
takmičenja, kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. Ø Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju
smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela
povezivanjem i muzike, izražavanjem emotivnih stanja. Ø Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko
vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode.

1. VASPITNI ZADACI FIZ.VASPITANJA

Su :

1. Vaspitanje volje, karaktera i svjesne discipline-upornost, dosljednost, odlučnost

2. Pozitivan odnos prema radu – učenici postavljaju sprave
3. Disciplinovan i svjestan odnos prema kolektivu- takmičenje, izleti, logoravanja
4. Zdrava razonoda
Formiranje i razvijanje smisla za lijepo- u prirodi, životu, tjelesnim vježbama, lijepo držanje tijela, lijepo
kretanje
 9 OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta
koordinacija usklađenim elementima kretanja, gipkost, snaga, ravnoteža, izdržljivost, brzina ... Ø Sticanje
motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne
sposobnosti. Ø Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi, a pre
svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara. Ø Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima
koje decu uče da pravilno hodaju, trče, skaču, ne samo na terenu gde ona vežbaju, nego na svakom
terenu (nepravilnom, ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima. Ø Sticanje
teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja, pre svega elementarna znanja
teorijskog karaktera primerena uzrastu.

PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na
njihovo međusobno povezivanje, prožimanje, uslovljavanje i oni su: Ø princip svestranosti (fiz., umno,
radno, moralno, estet., društ.); Ø princip naučnosti (zasnovan na nauč. i proverenim činjenicama) Ø
princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti; Ø princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u
životu); Ø princip zabave i razonode; Ø princip jedinstvenosti uticaja i organizacije; Ø princip
individualnog postupka (od lakšeg ka težem ...); Ø princip svesne aktivnosti; Ø princip očiglednosti; Ø
princip planskog opterećenja; (odabir sredstava, oblika i meto- Ø princip odmerenosti. (da rada prema
mogućnostima dece).

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići, kosti i
zglobovi. Ø MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre
na većim mišićnim grupama, a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana, time i obima
mišića, čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. Ø KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i
poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. Telesno vež- banje pozitivno
utiče na kosti, one postaju bogatije kalcijumom, postaju jače, ali i elastičnije. Ø ZGLOBOVI kao skup
elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu,
ali i elastičnost, što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. 14 UTICAJ
TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u
organima za krvotok: Ø povećava se zapremina srca; Ø dolazi do promene u samom srčanom mišiću –
deblja mišićno tkivo; Ø dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu, krvni
sudovi su široki, a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag, relativno je kratak: Ø vežbanjem se utiče
na krvne sudove, na sastav krvi; Ø povećava se broj krvnih zrnaca, a krvni sudovi postaju elastičniji. 15
UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za
disanje: Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom; Ø mišići koji učestvuju u disanju moraju
intenzivnije da rade, što dovodi do njihovog jačanja; Ø jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš,
pa se tako povećava njegova elastičnost; Ø povećava se inspiracija i ekspiracija, time se povećava plućni
kapacitet, a disanje postaje elastičnije; Ø nosna šupljina, ždrelo, dušnik i bronhije su uski što otežava
udisaj (inspiraciju) vazduha; Ø dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obim disajnih
pokreta mali, a potreba za kiseonikom veći; (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16
UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü Kontrakcije trbušnih mišića
deluje pozitivno na rad želuca, odnosno organe za varenje. ü Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku
(kretanje) creva. ü Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. ü Koordinacija koja se vrši preko
centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. ü Poznato je da je CNS komandni
centar – vrlo osetljiv organ. ü Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće
nego kod starijih. ü Dete predškolskog doba kao vežbač uči, privikava se postepeno na pojedine pokrete.
ü Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta), opada i pritisak na centralni nervni sistem. 17
IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio
koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe, i to prema: a) psihofizičkom razvoju dece; b)
karakteristikama grupe; c) pripremljenosti grupe; d) stanju dečjeg zdravlja. 18 IZBOR VEŽBI PREMA
PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1.
kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta
hrskavičnog tkiva; 2. zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog toga dolazi do
iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura; 3. količina mišićnog tkiva mala je
u poređenju sa opštom težinom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa; 4. mišićna vlakna su
tanka, a postotak vode u njima veći nego u odraslih; 5. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u
odraslih, kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa; 6. nije završen razvitak nervnog sistema,
diferencijacija stanica moždane kore, ni psihomotorni centri ... 19 IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (2) Neophodno je izbegavati vežbe i to: 1. koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića
(statič- ke vežbe); 2. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima; 3. što je dete manje to je njegovo
biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom,
stopalom, šakom i slič- no; 4. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje; 5. prelake i
preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. 20 IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU
DETETA (3) Vežbe za predškolski decu moraju biti: 1. dinamične; 2. da obuhvataju više mišićnih grupa, a
u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika); 3. deci razumljive; 4. izvodive u određenom
ritmu, ne prebrzo, tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo; 5. češće menjane. 21 IZBOR VEŽBI
PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i
obrnuto, jer svaka grupa ima svoje osobenosti; ü starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev
vaspitačice, dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima ... ü starija deca već gađaju cilj, a
mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova, loptica; ü mlađa grupa
još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu, dok srednja
grupa skače udalj samo iz mesta. Ø deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću
ruku (penjanje po konopcu ili motki, u uporu i visu). 22 IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE
DECE ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju
pozitivni rezultati; ü takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom
starije grupe; ü obrnuto, ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi, s njima se
vežba gradivo za nižu grupu; ü od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati
gradivo; ü sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu
decu. 23 IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü decu, koja posle bolesti dolaze u vrtić,
postupno obuhvaćamo radom; ü deca su rekonvalescenti, organizam još nije zdrav, uobičajeno vežbanje
bilo bi naporno i štetno; ü dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet; ü deca sa
srčanim manama ili drugim bolestima vež- baju onoliko koliko im lekar odredi; ü slabašnu decu ne treba
izdvajati, ona nisu bolesna, vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. 24 PLANIRANJE U
FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno
ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. ü Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i
programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi, na dobrom poznavanju psihofizičkih
osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. ü
VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada; (2) tromesečni – kvartalni plan rada; (3) mesečni plan rada;
(4) nedeljni plan rada. 25 GODIŠNJI PL

25. SISTEMATIZACIJA FIZIČKIH VEŽBI

Prema topologiji dele se na:1)

vežbe za vrat
2)

vežbe za ruke i rameni pojas

3)

vežbe ze trup i karlični pojas

4)

vežbe za noge
Prema upotrebi
sprava vežbe se ele na:
1)

vežbe na spravama
2)

vežbe bez sprava

Vežbe mogu biti sa i bez upotrebe rekvizita.

U o nosu na položaj tela vežbe se ele na:

1)
vežbe u mestu
2)

vežbe u kretanju
Prema osnovnom stavu u kome se odvijaju kretanja -
vežbanja se ele na ona :

1)

u ležedem stavu (plivanje, streljaštvo,...)

2)

u se edem (veslanje,
biciklizam,
automobilizam, šah,...)
3)

u uspravnom stavu
–

sa rastavljenim nogama (skok u alj, trčanje,sreljaštvo, izanje tegova, mačevanje),

sasastavljenim nogama (stav mirno),
sa nogama na je noj liniji (vežbe na gre i)
,
na je noj nozi (vežbe u
gimnastici, na klizaljkama)4)

sa osloncem na ruke (visovi na vratilu, stoj na

na lakticama i lopaticama, stav na šakama, stav na je noj ruci
)Kretanja se dele na:1.

stereotipna (standardna) kretanja2.

situaciona (nestandardna) kretanja

–

borilački sportovi (rvanje, boks, mačevanje,...), sportske igre (tenis,

odbojka, rukomet
, košarka, hokej na travi, hokej na le u,...) i krosevi (trčanje, motokros, biciklistički
kros,smučanje,...)
Stereotipna kretanja se dele u dve grupe:1. kretanja koja se mere kvantitativno i2.
kretanja koja se vre nuju kvalitetom izvođenja (ocenjuju se bo ovima)
Kretanja u kojima se rezultat meri kvalitativno se dele na:1.

ciklična kretanja
-dele se prema naporu (intezitetu kretanja) na: kretanja maksimalnog,
submaksimalnog, srednjeg i umerenoginteziteta;
prema formi kretanja ciklična kretanja se ele na ona g e je osnovno učešde nogu
(ho anje, trčcanje, vožnjabicikla) i ona g e je osnovno učešde ruku (veslanje,
plivanje)
2.

aciklična kretanja

–
dele se na:-

brzinsko snažna (skokovi, bacanja);

-

snažna ( izanje tegova) i

-

kretanja preciznosti sa pogađanjem cilja (streljaštvo, o avanja u sportskim igrama

i pogađanj
e cilja)
Kretanja koja se vre nuju kvalitetom izvođenja ele se prema vi u sporta i prema
karakteristikama kretanja.Prema vi u sporta tu spa aju: gimnastika, akrobatika,
umetničko klizanje, skokovi u vo u i smučarski skokovi.
Prema karakteristikama kretanja, gimnastika i akrobatika zahtevaju snagu, brzinu,
koordinaciju i orijentaciju u
prostoru i vremenu; umetničko klizanje, skokovi u vo u i smučarski skokovi
zahtevaju ravnotežu, gipkost,izražajnost

1. CILJEVI I ZADACI FIZ.VASPITANJA

Cilj nastave fit.vaspitanja jeste da raznovrsnim i sitematskim motoričkim aktivnostima, koje se
povezane sa ostalim obrazovno-vaspitnim područjima, doprinese integralnom razvoju učenika,
motoričkih sposobnosti, sticanju i primjeni motoričkih umijenja i navika i neophodnih teorijskih znanja
u svakodnevnim i specijalnim uslovima života i rada.

Opšti operativni ciljevi nastave fiz.vaspitanja su:

1. Podsticanje rasta i razvoja,

2. Uticanje na pravilno držanje tijela,
3. Razvoj motoričkih sposobnosti,
4. Sticanje motoričkih umijenja,
5. Usvajanje znanja radi razumijevanja značaja i suštine nastave fiz.vaspitanja,
6. Formiranje moralno voljnih osobina ličnosti.

Posebni zadaci (ciljevi) su:

1. Zadovoljavanje osnovnih dječijih potreba za kretanjem i igrom,

2. Razdvijanje koordinacije, gipkosti i ravnoteže, te eksplozivne snage- sile kao komponente
motoričkih sposobnosti,
3. Sticanje motor.vještina učenja u svim prirodnim oblicima kretanja u različitim uslovima,
4. Učvrščivanje i čeličenje organizma, jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika,
Socijalizovanje –poddruštvnjavanje učenika