VISOKONAPONSKI OSIGURAČI

1. UVOD
Osigurač je zaštitni element u mreži koji štiti od struja kratkih spojeva. On ne
predstavlja zaštitu od preopterećenja jer je njegova naznačena struja obično iznad
naznačene struje opreme. Jedino u niskonaponskim mrežama on može biti i zaštita od
preopterećenja, a ne samo od kratkih spojeva. U ovom radu tema su visokonaponski
osigurači. Princip rada niskonaponskih osigurača isti je kao i visokonaponskih, a o
njima se uči u predmetu „Električne instalacije i osvetljenje“.
Osigurač je uređaj koji „topljenjem jednog ili više delova, namenjenih u tu
svrhu, prekida strujno kolo u koje je umetnut, prekidajući struju kada ona premaši
određenu vrednost dovoljno dugo vremena“. U srednjenaponskim mrežama najčešće
se koriste osigurači koji ograničavaju vrednost struje. Oni prekidaju struju kvara pre
nego što ona dostigne maksimalnu vrednost. Koriste se tzv. „pridruženi osigurači“,
kojima se obično pridružuju drugi uređaji, na primer, sklopka (za zaštitu SN
transformatora manje snage) ili zaštita od preoptećenja, kod motora. Osigurač ima
umetak u kojem se nalazi profilisana traka, koja se pri velikim strujama topi pre nego
što nastane šteta u mreži. Posle topljenja profilisane trake, nastaje isparavanje metalne
mase. Taj period zove se „trajanje topljenja“ (na slici 1 „rastalno vrijeme“ jer je slika
iz hrvatske literature). Posle topljenja i isparavanja srebra na najužim mestima na
profilisanoj traci, nastaju mali električni lukovi. Njihova temperatura je ogromna,
zbog čega se nastavlja topljenje ostatka srebrne žice. Pri velikim strujama kratkih
spojeva traka se praktično trenutno istopi i naglo ispari po celoj dužini žice. Metalne
pare se šire u kvarcni pesak, koji ih okružuje i pretvara se u staklastu materiju.
Kvarcni pesak apsorbuje energiju luka i formira sa topljivim elementom izolacioni
kompaund koji se zove fulgurit. Električni luk ima otpornost koja stalno raste, zbog
čega raste i napon luka. U jednom trenutku napon luka izjednači se sa naponom
mreže, na sl. 1 to je trenutak kada struja dostiže vrednost I0. . U tom trenutku struja
kvara više ne raste, već počinje da opada, sve do nulte vrednosti. Drugim rečima, luk
se gasi kao luk jednosmerne struje – razvlačenje luka suzbija napon mreže,
sprečavajući ga da stvara struju kroz mrežu. Zbog brzog porasta napona luka uA, struja
se brzo smanjuje, sve do nulte vrednosti, čime se ona ograničava. Na krajevima
osigurača nastaje povratni napon, napon posle gašenja luka. Na sl. 1 on je up, i on je
jednak naponu mreže. Dakle, za gašenje luka od suštinskog značaja je kvarcni pesak,
koji upija energiju luka, isto kao i u niskonaponskim osiguračima. Osigurači se koriste
u mrežama do najviše 35 kV, jer u mrežama viših napona kvarcni pesak ne može da
ugasi električni luk u osiguraču.

Slika 1. Prekidanje struje kratkog spoja osiguračem

2

Veoma je jednostavan, pouzdan i jeftin element. Posle reagovanja, on je

uništen. Jedini nedostatak mu je što, kada reaguje, treba da bude detektovano njegovo
pregorevanje, a umetak treba da bude zamenjen. Prema IEC standardu za osigurače, u
SN mrežama je potrebno zameniti sva tri osigurača, iako je pregoreo, na primer, samo
jedan topljivi element, zbog degradacije delova umetka tokom proticanja struje.
Umetak se ne mora zameniti jedino kada smo sigurni da kroz njega nije tekla struja
veća od naznačene. Danas se koriste i sistemi za javljanje pogonskom osoblju da je
osigurač pregoreo. Osim toga, kada je pridružen sklopki za transformator, potrebno je
da ima udarač, koji prilikom topljenja umetka udara mehanizam sklopke i otvara
kontakte jer mreža ne sme da ostane da radi na dve faze. Na slikama 2 i 3 prikazani su
nosač osigurača (sl. 2) i delovi trofaznog nosača osigurača sa umecima (sl. 3).

Slika 2. Nosač osigurača – pogledi odozgo i bočni, proizvođač ABB

Topljivi Priključak
umetak
Kontakt nosača
umetka
Priključak
Izolator

Izolaciona
pregrada
između
polova

Slika 3. Trofazni nosač osigurača, proizvođač ABB

Na slici 3, izolator služi da izoluje delove osigurača pod naponom od

uzemljenih delova. Izolacione pregrade izoluju naponski tri faze, smanjujući razmak
između umetaka, i, samim tim, dimenzije celog nosača. Provodnici se priključuju na
priključke. Za zaštitu transformatora osigurač treba da ima i udarač, koji, kada se desi
kvar i osigurač pregori, udara mehanizam sklopke. Sklopka je rasklopni uređaj koji
prekida sve tri faze istovremeno, kako sistem ne bi ostao da radi na dve faze. Sila
kojom udarač udara mehanizam sklopke definisana je standardom.

2
 3

Vreme za koje se istopi žica osigurača zavisi od vrednosti struje kvara. Pri
velikim strujama žica se topi veoma brzo, ne dozvoljavajući da se uspostavi stvarna,
velika vrednost struje. Zbog toga se kaže da on ograničava struju kvara, što smanjuje
termička i mehanička naprezanja opreme kroz koju prolazi struja kvara.

Sl. 4 Umeci
visokonaponskih
osigurača
proizvođača Merlin
Geri

Sl. 4 Tipovi osigurača proizvođača Merlin Gerin

Sl. 5 Tipovi osigurača proizvođača Merlin Gerin

3
4

1.2 Osnovne definicije

Naznačeni napon Un je najviši napon između faza u kilovoltima. U

srednjenaponskim mrežama u Srbiji najvažniji su naponi osigurača 7.2 kV (za 6 kV-
ne mreže sa motorima), 12 kV (za 10 kV mreže), 24 kV (za 20 kV mreže) i 36 kV (za
35 kV mreže).
Naznačena struja In je struja koju osigurač treba da podnese bez povišenja
temperature iznad određene vrednosti, na primer, 65 K (Kelvina) za kontakte.
Minimalna prekidna struja I3 je najmanja struja koja izaziva topljenje trake u
osiguraču i gašenje luka koji tom prilikom nastaje. Obično je 3-5 puta veća od
naznačene struje. Nije važno samo da se traka istopi, već i da struja bude prekinuta,
čemu doprinosi kvarcni pesak. Izuzetno je važno da se izbegne rad u ovoj oblasti od
naznačene struje In do minimalne prekidne struje I3 (slika 6).
Struja I2 je kritična struja i ona u osiguraču stvara najveća termička i
mehanička naprezanja. Između 20 i 100 puta je veća od naznačene struje.
Maksimalna struja prekidanja I1 je najveća struja koju prekidač može da
prekine. Obično je između 20 kA i 63 kA. Struja kratkog spoja u mreži na mestu gde
je osigurač treba da bude manja od ove vrednosti, kako bi osigurač prekinuo struju
kratkog spoja, što mu je osnovni zadatak.

Sl. 6 Karakterističan opseg struja osigurača

Safe operating range – Zona sigurnog prekidanja struje

4
 5

1.3 Osnovni elementi konstrukcije

Krajnje kontaktne kape (1), slika 7, zajedno sa kućištem formiraju sklop koji
ne sme da bude oštećen pre, za vreme i posle prekidanja struje. Mora da izdrži velika
mehanička naprezanja zbog natpritiska usled električnog luka. Treba da obezbedi i
stabilnost elemenata unutar kućišta tokom dugog vremena.
Kućište (2) treba da podnese velika termička naprezanja usled brzog
povećanja temperature pri gašenju luka. Takođe, treba da podnese i eventualno
ponovno paljenje luka, kao i povećanje pritiska zbog širenja kvarcnog peska pri
gašenju luka.
Jezgro (3) je cilindar od keramike sa rebrima oko kojih je namotana
profilisana traka.
Traka (4) je osnovna komponenta osigurača. Izrađena je od materijala malog
otpora, koji ne erodira tokom vremena.
Prah za gašenje (5) je od čistog kvarcnog peska, čistoće iznad 99.7 %, bez
metalnih čestica i vlage. On upija energiju luka.
Udarač (6) ima dve funkcije. Udara pri topljenju osigurača mehanizam
sklopke, koja otvara sva tri pola. Drugo, ukoliko postoji stalno preopterećenje
osigurača, izaziva topljenje osigurača i štiti opremu. Na taj način on štiti osigurač i
opremu, ali on nije zaštita elemenata od preopterećenja, za šta je zadužena druga
zaštita.

Sl. 7 Konstrukcija visokonaponskog osigurača sa udaračem

5
6

Sl. 8 Karakteristični parametri osigurača tipa Fusarc CF za naznačeni napon

7.2 kV

Sl. 9. Vremensko-strujne karakteristike osigurača tipa Fusarc CF

Na sl. 9 prikazane su vremensko-strujne karakteristike osigurača različitih

naznačenuh struja. One su osnovne za izbor osigurača jer se crtaju i usaglašavaju

6
 7

zajedno sa karakteristikama ostale opreme. Isprekidani deo mora da se izbegne jer u

tom delu ne može da se ugasi el. luk. Te struje su manje od minimalne prekidne struje
I3. Za određenu vrednost struje kvara (njena simetrična efektivna vrednost) očita se na
ordinati vreme topljenja osigurača u sekundama.

Sl. 10. Krive ograničenja amplitude struje u funkciji efektivne vrednosti očekivane
struje kvara (bez osigurača)

Kriva 8 pokazuje ograničenje amplitude struje od strane osigurača. Na primer,

za osigurač 16 A, kada bi efektivna vrednost struje kvara bez osigurača bila 10 kA,
osigurač bi je ograničio tako da joj temena (maksimalna) vrednost bude 2 kA. To se
može očitati sa prave koja ima manji nagib, za osigurač od 16 A.Ovo smanjuje
termička i mehanička naprezanja opreme, jer kroz opremu prolazi znatno manja
struja. Ovo je izvanredna osobina osigurača. Takođe, očekivanoj struji kvara (kada ne
bi bilo osigurača) od 10 kA odgovara trenutna maksimalna vrednost simetrične struje
(bez jednosmerne komponente) od 2 ⋅ 10 kA = 14.14 kA . Asimetrična struja (sa
jednosmernom komponentom) sa slike 10 je 1.8 ⋅ 2 ⋅10 kA = 25.4 kA . One se mogu
očitati na pravoj karakteristici koja ne menja pravac (iznad koje su izrazi za Ia i Is).
Dakle, struja kvara koja bi bila 14.14 kA do 25.4 kA, sa osiguračem je samo 2 kA.

7
8

2. ZAŠTITA TRANSFORMATORA OSIGURAČIMA PREMA STANDARDU

IEC 420

Kod izbora visokonaponskog osigurača za zaštitu energetskog transformatora

treba voditi računa o tri stvari:
• Prilikom uključenja transformatora na mrežu prekidačem, može da
nastane prelazni strujni režim praćen veoma jakom strujom. Ta struja
iznosi do dvanaestostruke vrednosti naznačene struje transformatora, a,
prema proračunima i merenjima, kraća je od t=0.1 s. Struja uključenja
zagreva osigurač i može da ga istopi, a taj režim nije kvar. Zbog toga,
osigurač treba odabrati tako da ta struja ne istopi osigurač, što se
postiže ako je minimalna prekidna struja osigurača za 0.1 s veća od
12×In, gde je In – naznačena struja transformatora.
• Kada na sekundarnoj strani transformatora nastane trofazni kratak spoj,
struja postaje veoma velika. Ona se može izračunati iz podataka o
transformatoru. Svaki osigurač može da prekine struju trofaznog
kratkog spoja do neke vrednosti, koja se utvrđuje merenjima u
laboratoriji. Podatak o tome kolika je maksimalna prekidna struja
kvara osigurača (struja I1 na sl. 4) daje proizvođač osigurača. Treba
proveriti da li je struja kvara koju može da prekine osigurač veća od
struje kvara transformatora, jer samo tada prekidanje struje kvara može
biti uspešno.
• Svaki transformator, naročito zimi, kada mu je hlađenje olakšano zbog
niske temperature vazduha, može biti preopterećen, a da radi
normalno. To je obično kratkotrajno, zbog starenja izolacije.
Dozvoljeno preopterećenje obično je do 50 %. Potrebno je znati
dozvoljeno preopterećenje i struju koja mu odgovara, jer prema njoj
treba odabrati osigurač. Postupak za izbor osigurača u kombinaciji sa
sklopkom definisan je internacionalnim standardom IEC 420, i taj
postupak je prikazan na jednom primeru izbora osigurača

Drugi način izbora osigurača je na osnovu tabele koju daje proizvođač

osigurača, a koju je definisao upravo na osnovu pomenutog standarda i iskustva u
izboru osigurača.

PRIMER IZBORA OSIGURAČA

Distributivni transformator naznačenog napona namotaja višeg napona 10 kV i

snage Sn=630 kVA treba od kratkih spojeva zaštititi osiguračem. Odabrati osigurač
kombinacije sklopka-rastavljač sa osiguračima, kada se zna da je dozvoljeno
preopterećenje transformatora 50 %. Udarna struja magnećenja u najnepovoljnijem
slučaju je 12 puta veća od naznačene struje transformatora. Relativna reaktansa
kratkog spoja je xk=4 %.
Minimalne prekidne struje i vrednosti struje I(0.1s) koja topi osigurač u
vremenu od 0.1 s za nekoliko osigurača dati su u Tabeli I.

8
 9

Tabela I. Podaci o osiguračima

naznačena struja 40 50 63 80 100 125
osigurača [A]
minimalna 120 200 240 375 475 650
prekidna
struja [A]
I ( 0,1 s) [ A ] 300 600 760 1080 1350 1750

Prekidna moć svih osigurača je 40 kA, a naznačeni napon osigurača je UnO=12

kV.

Rešenje

Zaštitu distributivnog transformatora od kratkih spojeva možemo izvesti

primenom prekidača sa odgovarajućom zaštitom ili kombinacijom sklopka-rastavljač
sa osiguračima.
U distributivnim transformatorskim stanicama uglavnom se koristi
kombinacija sklopka-rastavljač sa osiguračima jer je znatno jeftinija od prekidača sa
odgovarajućom zaštitom, primarnom ili sekundarnom. Sklopka je jeftinija od
prekidača, a osigurač od primarne ili sekundarne zaštite. U literaturi [2] kao zaštita od
kvarova unutar uljnog transformatora naznačene snage iznad 160 kVA preporučuje se
i primena Buholc releja. Međutim, treba znati da kombinacija sklopka-rastavljač sa
osiguračima ne predstavlja zaštitu transformatora od preopterećenja, već samo od
kratkih spojeva. Od preopterećenja se preporučuje ′′preventivna′′ zaštita, koja se
ostvaruje praćenjem (merenjem) opterećenja konzuma koji napaja transformatorska
stanica. Za zaštitu od preopterečenja može se koristiti bimetalni relej, pa je u [2]
preporučeno podešavanje tog releja, proizašlo iz prakse. Za uljne transformatore
snage veće od 250 kVA kao zaštita od preopterećenja preporučuje se primena
termostata, a izuzetno i primena termičkog releja. Termostat se nalazi na poklopcu
transformatora i podešava se na 95°C. Međutim, kod suvih transformatora treba
koristiti specijalne termičke releje jer oni nemaju ulje, čija se temperatura meri kod
uljnih transformatora.
U [4] se preporučuje naznačena struja topljivog umetka osigurača, koja za
transformator snage 630 kVA i naznačeni napon 10 kV iznosi 80 A. To je vrednost
koja se u praksi pokazala kao dobra, ali ona zavisi i od karakteristike osigurača. U
ovom radu prikazuje se pozadina tog izbora, uz napomenu da osigurači različitih
proizvođača nisu isti. Za ovaj zadatak korišćen je osigurač inostranog proizvođača, a
izbor je prema internacionalnom (IEC 420) standardu.
Kombinacija sklopka-rastavljač sa osiguračima znatno smanjuje dinamička i
termička naprezanja opreme zahvaljujući osobini osigurača da prekida mnogo manju
struju od očekivane, i u toku kraćeg vremena, zbog čega je toplotni impuls smanjen u
odnosu na slučaj kada se koriste releji i prekidači. Osnovni nedostatak kombinacije je
što je u slučaju pregorevanja osigurača potrebno doći do osigurača i zameniti topljivi
umetak, što je praćeno prekidom u snabdevanju električnom energijom. Sklopka-
rastavljač sa osiguračima treba da ima mogućnost automatskog tropolnog isključenja
pri pregorevanju najmanje jednog visokoučinskog osigurača, kao i pri delovanju
osnovne zaštite od unutrašnjih kvarova (Buholc zaštita) i preopterećenja (bimetalni
releji ili termostat), kao i ručnog isključenja pomoću tastera. To je neophodno zbog

9
10

toga što bi pri prekidu usled topljenja umetka u jednoj fazi (pri jednofaznom kratkom
spoju) vod nastavio da radi sa dve faze, što je nedopustivo zbog nesimetrije i
prenapona koji tako nastaju.
Internacionalni standard IEC 420 (1990) definiše uslove izbora osigurača koji
se ugrađuje u kombinaciju sklopka-osigurač, predviđenu za zaštitu transformatora.
Osigurač treba da ima sledeće karakteristike:

- naznačeni napon osigurača veći ili jednak naponu transformatora,

- osigurač ne treba da reaguje prilikom dovođenja pod napon transformatora
usled struje uključenja,
- osigurač treba da provodi naznačenu, kao i dozvoljenu struju preopterećenja
transformatora,
- osigurač treba da prekine maksimalnu struju kratkog spoja na priključcima
na niženaponskoj strani,
- struja kratkog spoja treba da bude iznad vrednosti minimalne prekidne struje,
zbog čega je osigurač samo zaštita od kratkih spojeva, a ne i od preopterećenja, i
- osigurač treba da bude u uslovima adekvatnog hlađenja. Upotreba osigurača
u uslovima bez dovoljnog hlađenja rešava se izborom veće naznačene struje
osigurača.
Za transformator snage Sn=630 kVA naznačena struja je:

Sn 630
I nT = = A =36,4 A .
3 ⋅Un 3 ⋅ 10

Dozvoljeno preopterećenje je 50 %, pa je vrednost struje pri kojoj osigurač ne

treba da reaguje:

I P = 1.5 ⋅ I nT = 1.5 ⋅ 36,4 A = 54.6 A .

Na osnovu te struje određujemo naznačenu struju osigurača (prva sledeća

vrednost iz niza R10 standarda IEC 420):

InO=63 A.

Udarna struja magnećenja je:

I m = 12 ⋅ I nT = 12 ⋅ 36,4 A = 437 A .

Vrednost struje koja topi osigurač naznačene struje 63 A je I (0,1s ) = 760 A .

Prema standardu IEC 420 osigurač zadovoljava u pogledu struje uključenja ukoliko
je:
I ( 0,1 s) ≥ I m ,
što je u ovom slučaju ispunjeno (760 A>437 A) jer je struja pri uključenju mala da bi
se žica umetka osigurača istopila. Bitno je da umetak pri uključenju ne pregori jer
uključenje transformatora nije kvar.
Struja trofaznog kratkog spoja na priključcima sekundara je:

10
 11

Un Un 100 ⋅ I nT 100 ⋅ 36,4

IK = = = = A = 910 A .
3 ⋅ XK xK U n2 xK 4
3⋅ ⋅
100 S n

Ova struja veća je od minimalne prekidne struje (240 A). Zbog toga će pri
kvaru umetak biti istopljen. Takođe je struja kvara manja od 40 kA, tako da osigurač u
tom smislu zadovoljava jer mu je prekidna moć veća od struje kvara. Osigurač će
zbog toga moći da prekine struju kratkog spoja, koja iznosi 910 A jer on može da
prekine struje kvara čije su vrednosti do 40000 A.
Zbog toga što postoji izvestan opseg struje iznad naznačene struje
transformatora koji nije obuhvaćen osiguračem, potrebno je predvideti i zaštitu od
preopterećenja.
Na sl. 11 prikazana je tabela za izbor osigurača za zaštitu transformatora koju
preporučuje proizvođač Merlin Gerin.

Sl. 11 Tabela Merlin Gerin-a za izbor osigurača za zaštitu transformatora

Na primer, za transformator naznačenog napona 10 kV i snage 630 kVA

obrađen u primeru, iz tabele se može očitati da naznačena struja osigurača iznosi 80
A, što je ista vrednost kao u primeru. Ta vrednost u tabeli data je masnim slovima.
Ipak, u napomeni se kaže da i vrednosti 63 A i 100 A mogu biti zadovoljavajuće
(napisane bleđim slovima). Zbog toga je najbolje orijentacionu vrednost uzeti iz
tabele, pa je zatim proveriti detaljno kao u primeru, dakle, po standardu IEC 420. U
[3] su predložene vrednosti struja osigurača za potrebe projektovanja u distributivnim
mrežama u Srbiji, određene na osnovu iskustva.

11
12

3. ZAŠTITA MOTORA

Visokonaponski i niskonaponski motori se takođe štite osiguračima. Kod

izbora osigurača treba voditi računa o tome da je osigurač samo zaštita od kratkih
spojeva, a ne i od preopterećenja jer su naznačene struje osigurača više od onih za
motor. Zbog toga postoji opseg struja iznad naznačene koje osigurač ne može da
prekine, a to su upravo struje preopterećenja. Zbog toga, treba predvideti posebnu
zaštitu od preopterćenja.
Izbor osigurača za motore najviše zavisi od polazne struje Id, koja je 4-6 puta
veća od naznačene, pa se pri polasku osigurač znatno zagreva. On ne treba da prekine
struju jer to nije kvar. Zaletanje obično traje najviše do 10 s, a može biti više uspešnih
polazaka. Zbog toga treba znati polaznu struju, trajanje zaletanja, broj uspešnih
startova u toku jednog sata (najčešće šest) ili najveći dozvoljeni broj uzastopnih
polazaka (obično dva). Od parametara mreže treba znati nazivni napon i struju
trofaznog kratkog spoja na priključcima motora, koju osigurač treba da prekine.

10.0
[kA]
7.5

5.0

2.5

0.0

-2.5

-5.0

-7.5

-10.0
0 3 6 9 12 [s] 15
(file motorMAC.pl4; x-var t) c:CA -AA

Sl. 12. Polazna struja motora snage 12 MW

Slika pokazuje da zaletanje traje oko 5 s, posle čega postoji struja praznog
hoda. Mašina se opterećuje u trenutku t=13 s. Struja polaska je 4.8 puta veća od
naznačene struje motora. Osigurač se najčešće (i to je najpravilnije) bira na osnovu
vremensko strujnih dijagrama motora, osigurača, termičke zaštite i ostale opreme, na
primer, kabla ili naponskog transformatora. Postoji i lakši put – dijagrami koje daje
proizvođač osigurača. Sa njega se , na osnovu ulaznih parametara, očitava struja
osigurača. Ipak, potrebno je proveriti izbor pomoću vremensko-strujnih krivih.

PRIMER IZBORA OSIGURAČA ZA MOTOR

Asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom snage P = 350 kW , naznačenog

napona U n M = 6 kV , stepena iskorišćenja η = 0,93 , čiji je cos ϕ = 0,9 , treba od kratkih
spojeva zaštititi visokonaponskim osiguračima. Polazna struja motora je 5 puta veća
od naznačene, a trajanje zaletanja je 5 s. Promena polazne struje u funkciji vremena
(kriva 1) prikazana je na sl. 13.

12
 13

1000

100

3
10

t [s]
2
1

0.1 1

0.01
10 100 1000 10000
I [A]

Sl. 13 Polazna struja motora i karakteristike termičke zaštite

Motor je od preopterećenja zaštićen termičkom zaštitom, čija je karakteristika

reagovanja iz toplog stanja (kada kroz motor protiče naznačena struja) na sl. 13
obeležena sa 2, a iz hladnog stanja (kada je motor pre nastanka preopterećenja duže
vreme bio isključen), sa 3.
Kratkotrajno podnosiva termička struja strujnog transformatora za termičku
zaštitu iznosi I t = 80 ⋅ I n u trajanju od 1 s. Struja kratkog spoja na priključcima motora
je manja od 30 kA. Maksimalan broj polazaka motora u toku jednog sata je 6.
Raspolaže se sa tri naznačene vrednosti (100 A, 125 A i 160 A) jednog tipa
osigurača naznačenog napona UnO=7,2 kV, konstruisanog za zaštitu visokonaponskih
motora. Moć prekidanja ovih osigurača je 50 kA, a minimalne struje prekidanja su:

Tabela II Karakteristike osigurača

naznačena struja [A] 100 125 160
minimalna struja prekidanja [A] 360 570 900

Vremensko-strujne karakteristike ovih osigurača date su u Tabeli I.

Tabela III Vremensko-strujne karakteristike osigurača

t [s] In=100 A 125 A 160 A
0,01 1150 2000 3400
0,1 780 1300 2200
1 540 850 1400
3 450 680 1150
10 380 570 900

Prema podacima proizvođača osigurača, za ovu karakteristiku polazne struje u

funkciji vremena i 6 polazaka u toku jednog sata, svaki od ovih osigurača
zadovoljava.
Odabrati osigurač za zaštitu motora od kratkih spojeva.

Rešenje

Pri izboru osigurača za zaštitu visokonaponskih motora od kratkih spojeva i

koordinaciji sa zaštitnim uređajima treba voditi računa o više faktora:

13
14

1. Naznačeni napon osigurača treba da bude viši ili jednak naznačenom

naponu motora, što je u ovom slučaju zadovoljeno:

U nO = 7.2 kV > U n M = 6 kV .

2. Maksimalna vrednost struje kratkog spoja u štićenoj zoni treba da bude

manja od moći prekidanja osigurača, jer se samo za te vrednosti struja garantuje
prekidanje. Struja kratkog spoja prekida se topljenjem specijalno oblikovane srebrne
trake oko koje se nalazi kvarcni pesak.
U ovom slučaju osigurači sa sve tri naznačene struje zadovoljavaju jer je moć
prekidanja 50 kA, a maksimalna struja kratkog spoja 30 kA.
3. U periodu polaska, osigurač zbog struje polaska, koja je više puta veća od
naznačene struje, trpi veća termička naprezanja u odnosu na slučaj kada bi uvek tekla
samo naznačena struja. Osigurač treba da omogući veći broj polazaka u toku jednog
sata, bez nepotrebnog pregaranja. Podatak o tome koliko neki osigurač omogućava
polazaka u toku jednog sata daje proizvođač osigurača na osnovu poznavanja
termičkih karakteristika osigurača. Prema uslovu zadatka, sva tri osigurača ovaj
kriterijum zadovoljavaju.
4. Minimalna struja kratkog spoja koju osigurač treba da prekine treba da bude
iznad vrednosti minimalne prekidne struje, sa izvesnom rezervom, jer struja manja od
minimalne prekidne moći osigurača može da izazove topljenje trake, ali je osigurač ne
može prekinuti zbog toga što se u takvom režimu rada kvarcni pesak zagreje, što mu
smanjuje sposobnost da prekida luk u osiguraču.
5. Karakteristika osigurača nigde ne sme da seče krivu polaska motora, jer bi
to značilo topljenje osigurača pri startu motora, što se ne sme dozvoliti. Isto važi i za
karakteristiku termičke zaštite. Sa sl. 11 vidi se da je termička zaštita dobro
usaglašena sa polaznom karakteristikom jer je nigde ne seče.
6. Karakteristika osigurača treba da bude ispod karakteristike kojom su
određena maksimalno dozvoljena termička naprezanja ostale opreme, u ovom slučaju
strujnog transformatora. Njegova karakteristika određuje se na osnovu činjenice da se
za opterećenje drugačije od 80 ⋅ I n , trajanje tog opterećenja određuje na osnovu
jednakog toplotnog impulsa:
⎛ I nT ⎞2
2 2
I 1 ⋅t 1 = I nT ⋅t n ⇒ t 1 = ⎜⎜ ⎟ ⋅t n ,
⎟ I n T = 80 ⋅ I n , t n = 1s .
⎝ I1 ⎠

Nacrtajmo najpre, karakteristiku označenu sa 5 na sl. 14 osigurača naznačene

struje I n O = 100 A , i karakteristiku termičke izdržljivosti strujnog transformatora,
označenu sa 4. Naznačena struja motora je:

P 350
In = = = 40 A .
η ⋅ 3 ⋅ U n M ⋅ cos ϕ 0,93 ⋅ 3 ⋅ 6 ⋅ 0,9

14
 15

1000

100
3

2 B
10

t [s] A 4
1

1 5
0.1

0.01
10 100 1000 10000
I [A]

Sl. 14 Koordinacija osigurača sa termičkom zaštitom

Može se zaključiti da osigurač sa naznačenom strujom I n O = 100 A

zadovoljava jer je karakteristika 5 uvek iznad polazne karakteristike 1, uvek ispod
karakteristike termičke izdržljivosti strujnog transformatora 4, a struje preuzimanja
(struje koje odgovaraju tačkama A i B) su uvek veće od minimalne prekidne struje.
Struja preuzimanja je struja pri kojoj jedan zaštitni uređaj ''preuzima'' zaštitnu
funkciju. Posmatrajmo, na primer, karakteristiku 2. Do vrednosti struje kvara koja
odgovara tački A reaguje termička zaštita (brža je od osigurača), a iznad te vrednosti
reaguje osigurač jer je brži od termičke zaštite. Ipak, struja preuzimanja za motor u
hladnom stanju (nezagrejan motor, tek pušten u rad), tačka B. Relativno je blizu
minimalne prekidne struje od 360 A. Zbog toga bi trebalo nacrtati i karakteristiku
osigurača za naznačenu struju od 80 A, koja nije data u zadatku.
Ostala dva osigurača ( I n O = 125 A i I n O = 160 A ) ne proveravaju se jer su
sigurno nepovoljniji od osigurača I n O = 100 A , koji je zadovoljio. Kada taj osigurač
ne bi zadovoljio, crtali bismo sledeću karakteristiku (125 A), i tako redom.
Na osnovu ovog zadatka zaključuje se da ne postoji direktna veza između
naznačenih struja motora i osigurača, već se izbor osigurača svodi na proveru gore
navedenih uslova. Međutim, proizvođači motora na osnovu provera koje obavljaju,
daju tabele za izbor osigurača, u kojima se pojavljuje naznačena struja osigurača kao
karakteristična veličina. Na sledećim stranama prikazan je izbor osigurača iz tabela i
nomograma koje daje proizvođač Merlin Gerin.

15
16

Sl. 15 Merlin Gerin-ova tabela za izbor osigurača za zaštitu motora

Za gore navedeni primer naznačene struje motora od 40 A i struje polaska od

200 A, sa slike 15, za Un=6.6 kV i trajanje zaletanja od 5 s, broj startova 6 (naš slučaj
je 5, ali je to približno), za struju polaska od 210 A (naša je 200 A), može se očitati
vrednost naznačene struje osigurača od 100 A. To je isto rešenje kao i ono dobijeno
crtanjem.

16
 17

Sl. 16 Dijagram Merlin Gerin-a za izbor osigurača za zaštitu motora

Nomogram pokazuje izbor naznačene struje osigurača za motor snage 1650

kW, napona 6.6 kV. Naznačena struja motora je 167 A, a polazna 6 puta veća, dakle,
1000 A. Na delu nomograma označenom sa 1 očitava se naznačena struja. Na delu 2
očitava se polazna struja 1000 A. za 6 puta veću struju od naznačene struje. Iz tačke B
povlači se prava prema delu 3 nomograma, gde se za trajanje zaletanja od 10 s očitava
naznačena struja osigurača 250 A. Ukoliko se naznačena struja osigurača očita sa
nomograma, dobija se vrednost od 100 A, dakle, isto kao u primeru koji je rešen
grafički.

4. ZAŠTITA NAPONSKIH MERNIH TRANSFORMATORA

Naponski merni transformatori služe da visoke napone svedu na male

vrednosti (do 100 V), kako bi se napajali uređaji za merenje i relejnu zaštitu. Njihova
snaga je mala, do nekoliko stotina voltampera. Primarni namoti imaju veoma veliki
broj navojaka od tanke žice, pa je njihova impedansa velika, a struja svega nekoliko
mA u normalnim uslovima.
Naponski merni transformatori se moraju zaštititi visokonaponskim
osiguračima. Osigurači štite od kvarova u naponskom transformatoru i na dovodnim
vezama. Na niskonaponskoj strani takođe postoje osigurači, ali oni štite od kvarova u
relejima ili mernim uređajima i vezama.
Osigurači na visokonaponskoj strani trebalo bi da se odaberu za struje reda
nekoliko mA. Takvi osigurači imali bi veoma tanku topljivu žicu (koja se topi pri
kvaru). Ta, veoma tanka žica, često bi se topila pri uključenju naponskog
transformatora, jer tada može da protekne mnogo veća struja, kao kod energetskog

17
18

transformatora. Takođe, žica bi bila krhka i kidala bi se zbog mehaničkih vibracija i

udara jer je veoma tanka. Zbog toga se za zaštitu naponskih mernih transformatora
biraju osigurači za naznačenu struju 2-3 A, koji se ne tope nepotrebno kada nema
kvara, a u stanju su da zaštite od svih kratkih spojeva u naponskom transformatoru.
Proizvođač Merlin Gerin je za tu namenu razvio specijalan osigurač, tipa Tepefuse,
prikazan na sl. 2.

5. ZAŠTITA KONDENZATORSKIH BATERIJA

Kada se osigurači koriste za zaštitu visokonaponskih kondenzatorskih baterija,

osim uobičajenih naprezanja osigurača zbog zagrevanja usled proticanja pogonske
struje, postoje i dva dodatna naprezanja. Jedno je od viših harmonika, koji
predstavljaju dodatne komponente struje, čija je frekvencija različita od 50 Hz. Oni su
posledica postojanja nelinearnih elemenata u mreži: lučnih peći, elektronskih uređaja,
ispravljača, invertora, itd. Dodatno zagrevaju sve provodnike, pa i osigurače. U [1] se
preporučuje da se kod zaštite kondenzatorskih baterija osiguračima zbog viših
harmonika smatra da je struja kondenzatorske baterije veća za 30-40 % nego kada se
izračuna iz napona i struje. Drugim rečima, struja usled viših harmonika nije kvar, pa
ne sme da dovede do topljenja osigurača.
Drugi problem je uključenje baterije na mrežu. Tada može nastati strujni
prelazni proces koji se ispoljava tako što je kratkotrajno, do 100 ms, struja više puta
veća od naznačene (kao kod motora pri polasku). Ta struja brzo nestaje i ostaje
normalna pogonska struja. I ta struja može da zagreje osigurač i da dovede do
njegovog topljenja. To se ne sme dozvoliti jer taj režim nije kvar. Zbog toga se bira
osigurač čija je naznačena struja 1.7-1.9 puta veća od naznačene struje
kondenzatorske baterije. To je preporučeno u [1], a preporuka je nastala na osnovu
dugogodišnjeg iskustva u izboru osigurača.

6. SIMETRIČNA I ASIMETRIČNA STRUJA KRATKOG SPOJA

Osigurač pri velikim strujama kvara prekida struju već u prvoj poluperiodi.
Zbog toga nije svejedno da li postoji ili ne jednosmerna komponenta u struji kvara,
koja je posledica zaostalog fluksa. Ako postoji, struja je asimetrična i ima veću
maksimalnu vrednost. Na slici 17 označena je sa „asymmetrical current“. Ukoliko
nema jednosmerne komponente, maksimalna vrednost struje kvara je manja i na slici
17 označena je sa „symmetrical current“.

Sl. 17. Simetrična i asimetrična struja kratkog spoja (kvara)

18
 19

7. LITERATURA

[1] Prospekt AC0479EN firme Merlin Gerin, člana grupe Scnneider Electric,
www.merlin-gerin.com,
[2] A. Wright, P. G. Newbery: Electric Fuses, Peter Peregrinus Ltd., London, UK,
1984,
[3] Tehnička preporuka br. 1a: Distributivne transformatorske stanice 10/0.4 kVi
20/0.4 kVsa kablovskim izvodima snage 630 kVA, JP EPS Direkcija za distribuciju
električne energije Srbije, Beograd, IV izdanje, mart 2000,

19
 ZADACI I TEORIJSKA PITANJA

1. Koristeći sliku 9, odredite trajanje topljenja osigurača za naznačenu struju 125 A, pri struji
kvara od 900 A.

2. Objasnite šta predstavlja slika 9, tj., šta se sa nje može očitati? Šta označava deo
karakteristike nacrtan isprekidanom linijom?

3. Objasnite šta pokazuju krive na slici 10.

4. Očekivana vrednost simetrične struje kratkog spoja je 6 kA. Kolika je maksimalna trenutna
vrednost simetrične, a kolika asimetrične struje kvara? Kolika je maksimalna vrednost struje
kvara, ako je očekivana simetrična struja kvara 6 kA, a naznačena struja osigurača 80 A?

5. Distributivni transformator U=10 kV, Sn=250 kVA, 400 kVA ili 630 kVA štiti se
kombinacijom sklopke sa osiguračima. Dozvoljeno preopterećenje transformatora je 50% ili
100% (ukupno opterećenje 150% ili 200%). Dati su podaci o osiguračima. Odaberite osigurač
postupkom po IEC-u 420.

6. Koristeći sliku 11 iz prospekta Merlin Gerin-a, odaberite naznačenu struju osigurača za

transformator male snage 250 kVA, 400 kVA ili 630 kVA, 10/0.42 kV/kV.

7. Asinhroni motor snage P=315 kW, 400 kW ili 500 kW, Un=6.6 kV, treba od kratkih
spojeva zaštititi osiguračem. Grafički odredite naznačenu struju osigurača. Dati su i ostali
podaci o motoru i osiguračima.

8. Asinhroni motor je snage P=315 kW, 400 kW ili 500 kW, Un=6.6 kV. Koristeći sliku 15,
Merlin Gerin-ovu tabelu, izaberite naznačenu struju i naznačeni napon osigurača, ako je struja
polaska 210 A, 230 A, 280 A, 310 A, 540 A ili 610 A, trajanje polaska motora 5 s, 10 s ili 20
s, a broj polazaka na sat 6 ili 12.

9. Isto kao zadatak 8, ali koristite sliku 16, nomogram.

10. Objasnite pojam osigurača.

11. Kako se osigurači dele prema naponu?

12. Od čega štiti osigurač u visokonaponskoj, a od čega u niskonaponskoj mreži?

13. Objasnite šta je to „pridružen osigurač“?

14. Objasnite način na koji se prekida struja kvara osiguračem (proces uspostavljanja
električnog luka, i njegovog gašenja).

15. Objasnite fizičke veličine na sl. 1 – kako se zovu i šta predstavljaju?

16. Objasnite šta je prikazano na slici (slika 3). Označite osnovne delove i objasnite njihovu
funkciju.
17. Objasnite pojam „ograničavanje struje kvara osiguračem prilikom topljenja njegovog
elementa“.

18. Kako se zove deo prikazan na slici (slika 4)?

19. Objasnite pojam „naznačeni napon osigurača“.

20. Objasnite pojam „naznačena struja osigurača“.

21. Objasnite pojam „minimalna struja prekidanja osigurača“.

22. Na slici je prikazana konstrukcija osigurača (slika 7). Objasnite šta predstavljaju elementi
obeleženi brojevima 1- 6 i označite ih na slici.

23. Koji su osnovni tehnički podaci osigurača?

24. Koji su uslovi za izbor osigurača za zaštitu SN transformatora prema IEC-u 420?

25. Kada se istopi element u jednom umetku osigurača, koliko umetaka treba zameniti i zbog
čega?

26. Koji su uslovi za izbor karakteristika osigurača za zaštitu asinhronih visokonaponskih

motora? O kojim tehničkim parametrima motora se mora voditi računa kada se bira osigurač?

27. Objasnite kako se biraju osigurači za zaštitu naponskih transformatora.

28. Objasnite na koji način se biraju osigurači za zaštitu kondenzatorskih baterija. Koji
problemi postoje u radu kondenzatorskih baterija, a koji utiču na izbor osigurača?