ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗʜʏ

ʝʠʜʝʑʢʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʔ
ʑʔʟʔʢʐʝʒʏʙʝʸʗʸʔ
ʠʑʔʡʏʡʟʝʸʗʥʏ

Ȉʛːˑˆˑ˄ˑˉ˃˚ˍˑː˃˔ˎˈ˥ˈˋ
˔˘˅˃˕˃˰ˈʐˑˆ˃
Ȉʐˋ˄ˎˋˬ˔ˍˑ˔˘˅˃˕˃˰ˈʐˑˆ˃ˍ˃ˑ
ˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ
Ȉʤ˓ˋ˛˱˃ːˋ˅ˈ˓˖ˬ˖˖ʐˑˆ˃ˍ˃ˑ
ʠ˅ˈ˕˖ʡ˓ˑˬˋ˙˖
Ȉʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃ˬˈˬˈˇ˃ːʐˑˆ
Ȉʐˑˆˬˈ˅ˈ˚ː˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ˊ˃˕ˑ˛˕ˑˬˈ
ʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃
Ȉʚˋ˚ːˑ˔˕ˋʠ˅ˈ˕ˈʡ˓ˑˬˋ˙ˈ˔˖
ːˈ˓˃ˊˇˈ˯ˋ˅ˈ˒ˑ˒˓ˋ˓ˑˇˋˊ˃˕ˑ
˛˕ˑ˔˖ːˈ˔˕˅ˑ˓ˈːˈ

ʐ̆˻ʏ˼˸̄̋̇̈˽˼̉̊˸˺̤˸ʔ˺̋Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡ
ˍ˃˕ˈˇ˓˃ˎː˃˙˓ˍ˅˃ǡʛˑː˓ˈ˃ˎˈȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ
αω
ʣˋˎˑ˔ˑ˗ˋˬ˃Ȅʜ˃ˆ˓˚ˍˑˏ
ˬˈˊˋˍ˖ˑˊː˃˚˃˅˃˯˖˄˃˅˒˓ˈ-
ˏ˃ˏ˖ˇ˓ˑ˔˕ˋǢ˒˓ˈˇ˔˕˃˅˯˃
˯˖ˇ˔ˍ˃˓˃ˊ˖ˏ˔ˍ˃ː˃˔˕ˑˬ˃Ǧ
˰˃ˇ˃˔ˈ˒ˑ˔˕˃˅ˈˍ˯˖˚ː˃
˒ˋ˕˃˰˃ˑ˔˅ˈ˕˖ˋˑ˚ˑ˅ˈ-
ˍˑ˅ˏˈ˔˕˖˖˰ˈˏ˖ǡˍ˃ˑˋ
ˇ˃˔ˈ˒ˑː˖ˇˈ˙ˈˎˑ˅ˋ˕ˋˑˇ-
ˆˑ˅ˑ˓ˋː˃˰ˋ˘Ǥʛˑˉˈ˔ˈ
˓ˈ˱ˋˇ˃ˬˈˑ˔ːˑ˅ːˑ˒ˋ˕˃˰ˈ
˗ˋˎˑ˔ˑ˗ˋˬˈ˒ˋ˕˃˰ˈ˄ˋ˱˃Ǥ
ʐˋ˱ˈȄ˔˅ˈˑːˑ˛˕ˑː˃˄ˋ-
ˎˑˍˑˬˋː˃˚ˋː˒ˑ˔˕ˑˬˋǡ˛˕ˑ
ˬˈ˔˕ˈȋˇˑˎ˃ˊˋˑˇˆˎ˃ˆˑˎ˃
Ƿ˄ˋ˕ˋDzȌǤ
ʏː˕ˋ˚ˍ˃ ˗ˋˎˑ˔ˑ˗ˋˬ˃ Ȅ
ʞˈ˓ˋˑˇ ˋ˔˕ˑ˓ˋˬˈ ˗ˋˎˑǦ
˔ˑ˗ˋˬˈȋˑˇͥǤ˅ˈˍ˃˒˓ˈʤ˓ˋ-
˔˕˃Ȅˇˑ˛ˈ˔˕ˑˆ˅ˈˍ˃˒ˑ-
˔ˎˈʤ˓ˋ˔˕˃Ȍˍˑˬˋˑ˄˖˘˅˃˕˃
˗ˋˎˑ˔ˑ˗˔ˍ˃ˏˋ˛˯ˈ˰˃ˋ
˔ˋ˔˕ˈˏˈː˃˔˕˃ˎˈː˃˒˓ˑ-
˔˕ˑ˓˖ʠ˓ˈˇˑˊˈˏ˯˃Ǥʙ˃˓˃ˍ-
˕ˈ˓ˋ˛ˈˬˈ˃ː˕ˋ˚ˍ˃ˍ˖ˎ˕˖-
˓˃ǡˍˑˬ˖˱ˈ˖ˇ˓˖ˆˑˏˇˈˎ˖
ˑ˅ˑˆˋ˔˕ˑ˓ˋˬ˔ˍˑˆ˒ˈ˓ˋˑˇ˃
˖˔˅ˑˬˋ˕ˋʟˋˏ˔ˍˑ˙˃˓˔˕˅ˑǤ
ͦ
ʛ̅̆˻̆˹̆˾˸̏̂̆̅˸̉̃˽̚˽̀̉̍˺˸̊˸̥˽ʐ̆˻˸
Стари многобожачки народи, као и антички философи, нису
знали за Бога као личност. Они нису под личношћу подразумева-
ли оно што ми данас схватамо; конкретно (стварно, уочљиво),
слободно и непоновљиво биће. Стари јелински (грчки) философи
су Бога поистовећивали са природом. Оно што вечно постоји
јесте природа, па је и Бог безлична природа. Из те природе
све потиче и у њу се све поново враћа. Конкретна бића, која се
рађају из природе, пролазни су феномени (појаве). Конкретна
бића, међу којима су богови и људи, и кад постоје, за старе
јелинске философе не постоје вечно. Пролазна су. Рађају се и
умиру. Оно што вечно постоји то је природа. Природа и бића
која се рађају из природе само су две стране једне реалности
(стварности), слично једној стрмини коју посматрамо и коју
можемо назвати узбрдицом или низбрдицом, у зависности од
тога с које тачке је посматрамо. И у једном
ј д и
у другом случају реч је о једној истој
тој
реалности, о једном бићу.
Ако су стари јелински фило-
софи, као на пример Платон, го-
ворили о Богу као личности, под
тим нису подразумевали једно
конкретно и апсолутно слободно
биће, независно од природе света,
већ су га посматрали у контексту
света. Бог и свет једно су по при--
роди. Нити свет може постојати безз
Бога, нити пак, Бог може постојати и
без света. Бог као конкретно биће ће
није се могао замислити као биће иће
које стоји наспрам света. Он је, као
сва остала конкретна бића, део опште
природе, део света. ʞˎ˃˕ˑːȋͥ͢͠Ȃͥ͢͡Ǥ˒˓ˈʤ˓ˋ-
˔˕˃Ȍǡ˄ˋˑˬˈ˅ˈˑˏ˃˖˕ˋ˙˃ˬ˃ː
Исто је важило и за људе. И они су ˔˕˃˓ˑˆ˓˚ˍˋ˗ˋˎˑ˔ˑ˗ˋ˄ˈ˔ˈǦ
били део света, или тачније, људи и ˇːˋˍǤʝ˔ːˑ˅˃ˑˬˈʏˍ˃ˇˈˏˋˬ˖
свет су по природи били једно те исто. ˖ʏ˕ˋːˋǤ
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

То значи да људи, као конкретна и слободна бића, нису могли

то да буду због тога што њихово постојање није зависило од
њихове слободе, већ од закона природе којој су припадали и
која је, на основу схватања старих философа постојала пре њих
и постојаће и после њих. Речју, за старе грчке философе, све
што је постојало, постојало је по нужности природе, која је
била непроменљива. Људи се рађају из једне безличне природе
и умиру, тј. нестају у тој истој безличној природи зато што то на-
лажу њени непроменљиви, вечни закони. Све што је конкретно
пролази, нестаје, само безлична природа остаје.
Но, и поред тога, човек се није мирио са својом судбином;
он је хтео да буде конкретно и слободно биће и да као такав
постоји вечно, што указује да он по својој природи тај захтев
носи у себи. Зато што је икона Божија. Ово најбоље одсликавају
старе грчке трагедије. У њима човек жели да буде слободно биће, ʠ˕˃˓ˑˆ˓˚ˍˈ˕˓˃ˆˈˇˋˬˈː˃ˏ˅ˈ˓ːˑ˒˓ˈ-
ːˑ˔ˈ˚ˑ˅ˈˍˑ˅˖˚ˈˉ˰˖ˇ˃˄˖ˇˈ˔ˎˑ-
да не живи на основу закона које му диктира општа природа,
˄ˑˇːˑ˄ˋ˱ˈǤʞˑ˄˖ː˖˒˓ˑ˕ˋ˅ː˖ˉːˑ-
него по својој вољи. То, међутим, није било могуће на основу ˔˕ˋȋ˔˖ˇ˄ˋːˈȌ˚ˑ˅ˈˍˬˈ˔ˏˈˑ˒ˑˇˋ˱ˋ
тадашњих схватања, што и трагедије показују. Штавише, човек ˔˃ˏˑ˖˒ˑˊˑ˓ˋ˛˕˖ǡ˔˕˃˅˯˃ˬ˖˱ˋˏ˃-
је у трагедијама, због самог тог свог покушаја да буде конкретна ˔ˍ˖Ǥʖ˄ˑˆ˕ˑˆ˒ˑˍ˖˛˃ˬ˃˚ˑ˅ˈˍ˄ˋ˅˃
˔˖˓ˑ˅ˑˍ˃ˉ˰ˈːˑˇ˄ˑˆˑ˅˃ǡˬˈ˓˔˖ˑːˋ
и слободна личност, бивао сурово кажњ кажњаван од стране богова,
ˑˎˋ˚˃˅˃ˎˋ˒ˑ˓ˈˇ˃ˍ˒˓ˑ˕ˋ˅ˍˑˆ˃ˬˈ
који су поистовећиван
поистовећивани са законима природе. ˚ˑ˅ˈˍ˖˔˕˃ˬ˃ˑǤ
Отуда су стари Грци из жеље да буду
слободна бибића, макар и накратко,
користили позориште и маскен-
користил
бал. На дан маскенбала, као и
у позоришту,
позо људи су могли
да се
с понашају слободно,
да и
исмевају поредак света
и ссаме богове, који су тај
поредак оличавали. То су,
по
међутим, радили под ма-
ме
скама, сакривеног лица,
ск
да их богови не би пре-
познали и касније због
по
тога кажњавали. Стари
тог
Јелини су на маскенбалима
Јели ʟˋˏ˔ˍˋ˗ˑ˓˖ˏȋ˕˓ˆȌ

ʠˑ˕ˋ˓ˋ˃ȋˆ
ʠˑ˕ˋ˓ˋ˃ȋˆ˓˚Ǥ˔˒˃˔ˈ˰ˈȌȄ˒ˑˇːˋˏˑˊ˃ˋˍˋˊʏː˕ˋˑ˘ˋˬˈȋȂ˅ˈˍȌǤ
ʗˊ˅ˑ˓ː˖˚
ʗˊ˅ˑ˓ː˖˚ˈˉ˰˖ˊ˃˅ˈ˚ːˋˏˉˋ˅ˑ˕ˑˏǡˍˑˬ˖ːˋ˖˚ˈ˰ˈˑːˈ˖ˏˋ˕ːˑˬ˔˖ˇ˄ˋːˋːˋˬˈ
ˏˑˆˎˑ˖ːˋ˛˕ˋ˕ˋǡ˔˕˃˓ˋː˃˓ˑˇˋˋˊ˓˃ˉ˃˅˃ˬ˖˒˓ˋˍ˃ˊ˖ˬ˖˱ˋ˄ˑˉ˃ː˔˕˅˃ˍˑˬ˃˖ˍ˃ˊ˖ˬ˖
ˏˑˆˎˑ˖ːˋ˛
ː˃˔˒˃˔ˈ˰ˈǤ
ː˃˔˒˃˔ˈ˰

ͧ
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

и у позоришту окушали шта значи бити слободна личност, макар

и накратко, али су тамо учили и да је то у суштини немогуће
постићи. Зато што постоји једна непроменљива судбина за сва
бића — и за богове и за људе, која управља свим што постоји.
Стари народи, дакле, нису знали за Бога као личност, као
једно слободно биће, које може да промени природни ток
ствари. Отуда се ни људи нису надали да ће они бити слободни
у односу на непроменљиве природне законе. Јер, како је било
могуће људима да буду слободне личности, ако су и сами богови
безлични и нису слободни?

ʐ˖ˇˋ˔˕ˋ˚ˍˋ˕ˑ˚˃ˍˊ˃ˍˑː˃Ȅ˔˅ˈ˓ˈˎˋˆˋˬˈ˔˅ˈ˕˃˒ˑˍ˖˛˃˅˃ˬ˖ˇ˃˓˃ˊ˓ˈ˛ˈ˒˓ˑ-
˄ˎˈˏ˚ˑ˅ˈˍˑ˅ˈ˔ˎˑ˄ˑˇˈǤʡˑ˚˃ˍˊ˃ˍˑː˃ǡ˔ˎˋ˚ːˑ˔˕˃˓ˑˆ˓˚ˍˑˏ˔˘˅˃˕˃˰˖ːˈ˖ˏˋ˕-
ːˑ˔˕ˋ˔˖ˇ˄ˋːˈǡ˖ˍ˃ˊ˖ˬˈː˃ˍˑ˔ˏˋ˚ˍ˖˒˓˃˅ˇ˖ˍˑˬˑˬ˔ˈ˔˅ˈ˒ˑ˅ˋː˖ˬˈǤ

ʙˑːˍ˓ˈ˕ː˃˄ˋ˱˃ǡˏˈ˥˖ˍˑˬˋˏ˃˔˖˄ˑˆˑ˅ˋˋ˯˖ˇˋǡˋˍ˃ˇ˒ˑ˔˕ˑˬˈǡˊ˃˔˕˃˓ˈˬˈˎˋː˔ˍˈ˗ˋˎˑ-
˔ˑ˗ˈːˈ˒ˑ˔˕ˑˬˈ˅ˈ˚ːˑǤʞ˓ˑˎ˃ˊː˃˔˖Ǥʟ˃˥˃ˬ˖˔ˈˋ˖ˏˋ˓˖Ǥʐˑˆˍ˃ˑˍˑːˍ˓ˈ˕ːˑ˄ˋ˱ˈːˋˬˈ˔ˈ
ˏˑˆ˃ˑˊ˃ˏˋ˔ˎˋ˕ˋˍ˃ˑ˄ˋ˱ˈˍˑˬˈ˔˕ˑˬˋː˃˔˒˓˃ˏ˔˅ˈ˕˃Ǥʝːˬˈǡˍ˃ˑˋ˔˅˃ˑ˔˕˃ˎ˃ˍˑːˍ˓ˈ˕ː˃
˄ˋ˱˃ǡˇˈˑˑ˒˛˕ˈ˒˓ˋ˓ˑˇˈǡˇˈˑ˔˅ˈ˕˃Ǥʖ˃˔˕˃˓ˈˆ˓˚ˍˈ˗ˋˎˑ˔ˑ˗ˈǡ˔˅ˈ˛˕ˑˬˈ˒ˑ˔˕ˑˬ˃ˎˑǡ
˒ˑ˔˕ˑˬ˃ˎˑˬˈ˒ˑː˖ˉːˑ˔˕ˋ˒˓ˋ˓ˑˇˈǤʦˑ˅ˈˍˉˈˎˋˇ˃˄˖ˇˈ˔ˎˑ˄ˑˇːˑ˄ˋ˱ˈǤʝ˕˖ˇ˃˔˖˔˕˃-
˓ˋʒ˓˙ˋˋˊˉˈ˯ˈˇ˃˄˖ˇ˖˔ˎˑ˄ˑˇː˃˄ˋ˱˃ǡˏ˃ˍ˃˓ˋː˃ˍ˓˃˕ˍˑǡˍˑ˓ˋ˔˕ˋˎˋ˒ˑˊˑ˓ˋ˛˕ˈǤʡ˃-
ˏˑ˄ˋ˔ˈǡ˒ˑˇˏ˃˔ˍ˃ˏ˃ǡ˔˃ˍ˓ˋ˅ˈːˑˆˎˋ˙˃ǡˇ˃ˋ˘˄ˑˆˑ˅ˋːˈ˄ˋ˒˓ˈ˒ˑˊː˃ˎˋˋˍ˃˔ːˋˬˈˊ˄ˑˆ
˕ˑˆ˃ˍ˃ˉ˰˃˅˃ˎˋǡ˄˖ːˋˎˋ˒˓ˑ˕ˋ˅˒ˑ˓ˈ˕ˍ˃˔˅ˈ˕˃ˋ˔˃ˏˋ˘˄ˑˆˑ˅˃Ǥʠ˕˃˓ˋː˃˓ˑˇˋǡˇ˃ˍˎˈǡ
ːˋ˔˖ˊː˃ˎˋˊ˃ʐˑˆ˃ˍ˃ˑˎˋ˚ːˑ˔˕ǡˍ˃ˑˬˈˇːˑ˔ˎˑ˄ˑˇːˑ˄ˋ˱ˈǡˍˑˬˈˏˑˉˈˇ˃˒˓ˑˏˈːˋ˒˓ˋ-
˓ˑˇːˋ˕ˑˍ˔˕˅˃˓ˋǤ

ʞ̆˼̉˽̊̀̉˽ǡ̈˸˿̄̀̉̃̀̀̆˼˻̆˺̆̈̀ǣ
Ȉ ʙ˃ˍ˅˖˔ˎˋˍ˖˔˅ˈ˕˃˒˓˖ˉ˃ˬ˖ˏːˑˆˑ˄ˑˉ˃˚ˍˈ˓ˈˎˋˆˋˬˈˋ˔˕˃˓ˋ
˃ː˕ˋ˚ˍˋ˗ˋˎˑ˔ˑ˗ˋǫ
Ȉ ʓ˃ˎˋ˔˖˄ˑˆˑ˅ˋ˖ˏːˑˆˑ˄ˑˉ˃˚ˍˋˏ˓ˈˎˋˆˋˬ˃ˏ˃˄ˋˎˋ
˔ˎˑ˄ˑˇːˋ˖ˑˇːˑ˔˖ː˃˒˓ˋ˓ˑˇːˈˊ˃ˍˑːˈǫ
Ȉ ʝ˄ˬ˃˔ːˋ˚ˈˏ˖ː˃˔˖˚ˈ˔˕˃˓ˈˆ˓˚ˍˈ˕˓˃ˆˈˇˋˬˈˋˏ˃˔ˍˈː˄˃ˎˋǤ
Ȉ ʝ˄˓˃ˊˎˑˉˋˇ˃ˎˋˬˈ˚ˑ˅ˈˍˏˑˆ˃ˑˇ˃˔ˈː˃ˇ˃ˇ˃˱ˈ˖ˑˇːˑ˔˖ː˃
ˊ˃ˍˑːˈ˒˓ˋ˓ˑˇˈ˄ˋ˕ˋ˔ˎˑ˄ˑˇ˃ː˖˔˅ˑˏ˒ˑ˔˕ˑˬ˃˰˖ǡ˃ˍˑ˕ˑːˋ˔˖
ˏˑˆˎˋˇ˃ˑ˔˕˅˃˓ˈːˋ˄ˑˆˑ˅ˋǤ
Ȉ ʟ˃ˊˏˋ˔ˎˋǡˊ˃˛˕ˑː˃ˏ˃˯˖ˇˋˏ˃˔ˏˈ˕˃ˇ˃ː˃˛ˈ˒ˑ˔˕ˑˬ˃˰ˈ
ˊ˃˅ˋ˔ˋˑˇˊ˃ˍˑː˃˒˓ˋ˓ˑˇˈǫ

͟͞
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʢˬˈˇːˑˬ˔˕˃˓ˑˬ˕˓˃ˆˈˇˋˬˋȋǷʝˍˑ˅˃ːˋʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬDzȌǡ˄ˑˆˑ˅ˋˍ˃ˉ˰˃˅˃ˬ˖ʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬ˃ǡˍˑˬˋ˔ˈ
ˇ˓ˊː˖ˑˇ˃˔ˈ˖˔˒˓ˑ˕ˋ˅ˋ˖˔˕˃˯ˈːˑˏˍˑ˔ˏˋ˚ˍˑˏ˒ˑ˓ˈ˕ˍ˖Ǥʢˍ˓˃ˑˬˈ˅˃˕˓˖ˑˇ˄ˑˆˑ˅˃ˋˇ˃ˑˬˈ
˯˖ˇˋˏ˃Ǥʝˍˑ˅˃ːˋ˘˓˃˄˓ˋˇ˓ˊːˋˍˑ˅˃ˍˑː˃˓ˋ˚ˈǣ
ʝ˘ǡ˖ˊˇˋ˛ˈˏ˔ːˈ˅ˑ˯ˈ˔˃ˇ˃˛˰ˈˑ˅ˈ
ˋ˒ˑ˕ˑ˰ˈǡˇ˃ˎˋ˱ˈˋˍ˃ˇ˃ˍ˓˃ˬ
ˑ˔˅˃ː˖˕ˋ˒˃˕˰˃ˏ˃ˏˑˬˋˏǨ
ʏˎǯ˛˕˃ˆˑ˅ˑ˓ˋˏǫʢː˃˒˓ˈˇˬ˃˔ːˑˊː˃ˏ
˄˖ˇ˖˱ːˑ˔˕˔˅˖ǡ˃ˬ˃ˇˏˈːˈ˱ˈːˋˍ˃ˍ˃˅
˒ˑˆˑˇˋ˕ǯˋˊːˈː˃ˇ˃Ǥʢˇˈ˔ˇˑ˔˖˥ˈː
˒ˑˇːˑ˔ˋ˕ǯˏˑ˓˃ˏˍ˃ˍˑˏˑˆ˖ǡˍ˃ˇ˅ˈ˱ˊː˃ˏ
ˇ˃ːˈˏ˃ˏ˔ː˃ˆˈ˔˖ˇ˄ˈˏˑ˱ˇ˃˔˃˅ˎ˃ˇ˃ˏǤ
ʝˍˈ˃ːǡ˒˃ˍǡˑ˅˃ˍˑ˔˃˅ˈ˕˖ˬˈʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬ˃ǣ
ʸ˃ˏˑˉˇ˃˒˓˃˔˕˃˓˖˕ˋ˒˓ˋ˚˖˒˓ˋ˚˃ˏ˕˖ǣ
˃ˎǯˬˈˊˋˍ˖˛˕ˑ˔˖˅ˋ˛ˈ˔ˈ˓˃ˊˏˈ˱ˈ
ˑ˅˃ˍ˅˃ˋˇˈː˃ˆ˓˃ˇ˃ʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬ˖ǤȋǥȌ
ʏˎǯˏˈːˈ˒˓ˋ˘˅˃˕ˋˊ˃˖˚ˋ˕ˈ˯˃˔˅ˑˆ
ˋ˒˓ˑ˕ˋ˅˄ˋ˚˃ːˈ˓ˋ˕˃ˬ˔ˈǢ˅ˋˇˋ˛˔˃ˏ
ˇ˃˅ˎ˃ˇ˃˓˅ˎ˃ˇ˃ˉˈ˔˕ˑˍˋ˔˃ˏˑ˔ˋˑːǤȋǥȌ
ʡˋˏˋ˓˃ː˄˖ˇˋˋːˈ˘˖ˎˋ˔˖˅ˋ˛ˈǤ
ʗˎǯˊ˃˓˕ˋːˈˊː˃˛ǡ˒ˑ˓ˈˇ˔˅ˈˆ˖ˏ˃˔˅ˑˆǡ
ˇ˃ˇ˓˔ˍ˖ˬˈˊˋ˚ˋː˖ˍ˃ˊː˃ˇˑ˔˕ˋˉˈǤ
ʠˎˈˇˈ˱ˋˇˋˬ˃ˎˑˆǡ˕˃ˍˑ˥ˈǡ˄ˋ˕˃ːˬˈˊ˃ː˃˛˖˕ˈˏ˖ǣ
ʤˑ˓ˑ˅ˑ˥˃
ʖ˃˯˖ˇˈ˕ˋːˈˏˑˬ˔˖˅ˋ˛ˈ˄˓ˋː˖˕ˋǡ
ʏˊ˃˔ˈˏ˃˓ˋˬ˃ˇːˋˍ˃Ǩʸˈ˓˅ˈ˓˖ˬˈˏ
ʗː˃ˇ˖ˆ˃ˬˋˏǣ˒˃˛˱ˈ˔˕ˈ˄ˈˎ˃ː˙ˋ˕ˋǡ
ʗːˈ˱ˈ˛˄ˋ˕ˋˏ˃˰ˈˏˑ˱˃ːːˈˆˑʓˋ˅ȋʖˈ˅˔ȌǤ
ʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬ
ʓ˃˕˃ˍˑ˄˖ˇˈȄ˖˔˖ˇ˒ˑ˔˕ˑˬ˃ːˋ˕ˑ
ʸˑ˛ːˈˑˇ˓ˈˇˋǢːˈˋˊ˄˓ˑˬːˈ˒˃˕˰ˈˬˑ˛
ʗˏ˖ˍˈ˕˓˒ˈ˱˖ˇˑˍ˄˖ˇˈˏ˔ˎˑ˄ˑˇ˃ːǤ
ʑˈ˛˕ˋː˃ːˈˏ˃˔ː˃ˆˈ˒˓ˑ˕ˋ˅ː˖ˉːˑ˔˕ˋǤ ʝˍˑ˅˃ːˋʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬȄ˙˓˕ˈˉː˃˃ː˕ˋ˚ˍˑˬ
ʤˑ˓ˑ˅ˑ˥˃ ˒ˑ˔˖ˇˋˋˊ˅ˈˍ˃˒˓ˈʤ˓ˋ˔˕˃Ǥ
ʏˍˑ˕ˑ˖˒˓˃˅˯˃ˍˑ˓ˏ˃ːˑˏː˖ˉːˑ˔˕ˋǫ
ʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬ
ʡ˓ˋʠ˖ˇˋ˯ˈˋǡ˖ˊ˰ˋ˘ǡʠ˓ˇˈ˒˃ˏ˕ˋ˯ˈǤ
ʤˑ˓ˑ˅ˑ˥˃
ʞ˃ˑˇ˰ˋ˘ǡˇ˃ˍˎˈǡˊ˃˓ˬˈʖˈ˅˔ːˈˏˑ˱ːˋˬˋǫ
ʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬ
ʝˇ˔˖ˇ˄ˋːˈːˋˑː˖˕ˈ˱ˋːˈˏˑˉˈǤ
ȋʔ˔˘ˋˎǡʝˍˑ˅˃ːˋʞ˓ˑˏˈ˕ˈˬǡʠ˃˓˃ˬˈ˅ˑͧͧ͟͞ȌǤʞ˓ˑ˕˖ˏ˃˚ˋ˕ˋ˒˓ˑ˚ˋ˕˃ːˈˑˇˎˑˏˍˈǤ

͟͟
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ
ʗ˓ˈ˚ˈʛˑˬ˔ˋˬˈʒˑ˔˒ˑˇ˖ǣʔ˅ˑǡ˒ˑ˱ˋ
˱˖˔ˋːˑ˅ˋˏ˃ʗˊ˓˃ˋ˯ˈ˅ˋˏˋ˓ˈ˱ˋ
˱˖ˋˏǣʐˑˆˑ˕˃˙˃˅˃˛ˋ˘ˏˈ˒ˑ˔ˎ˃ˍ
˅˃ˏ˃Ǥʏˎˋǡ˃ˍˑˏˈ˒ˋ˕˃ˬ˖ǣʙˑˬˈˏ˖ˬˈ
ˋˏˈǫʧ˕˃ˇ˃ˋˏˍ˃ˉˈˏǫʗ˓ˈ˚ˈʐˑˆ
ʛˑˬ˔ˋˬ˖ǡˆˑ˅ˑ˓ˈ˱ˋǣʸ˃˔˃ˏʝː˃ˬˍˑˬˋ
ˬˈ˔˃ˏȋʠ˖˛˕ˋȌǤʗ˕˃ˍˑ˱ˈ˛˓ˈ˱ˋ˔ˋːˑ-
˅ˋˏ˃ʗˊ˓˃ˋ˯ˈ˅ˋˏǣʞˑ˔ˎ˃ˏˈˍ˅˃ˏ˃
ʝː˃ˬˍˑˬˋˬˈ˔˕ˈȋʠ˖˛˕ˋȌǤʗˑ˒ˈ˕˓ˈ˚ˈ
ʐˑˆʛˑˬ˔ˋˬ˖ǣʝ˅˃ˍˑ˱ˈ˛˓ˈ˱ˋ˔ˋːˑ-
˅ˋˏ˃ʗˊ˓˃ˋ˯ˈ˅ˋˏǣʒˑ˔˒ˑˇʐˑˆˑ˕˃˙˃
ː˃˛ˋ˘ǡʐˑˆʏ˅˓˃ˏˑ˅ǡˋʐˑˆʗ˔˃ˍˑ˅ǡˋ
ʐˑˆʸ˃ˍˑ˅˯ˈ˅ǡ˒ˑ˔ˎ˃ˏˈˍ˅˃ˏ˃Ǥʝ˅ˑ
ˬˈˏˑˬˈ˅ˈ˚ːˑˋˏˈˋ˔˒ˑˏˈːˋˊ˓ˑˇ˃
˖˓ˑˇǤʏ˒ˑ˛˕ˑˑˇˈ˛ǡ˔˃˄ˈ˓ˋ˒˓ˈ-
ˊ˅ˋ˕ˈ˓ˈˇˑˏ˃ʗˊ˓˃ˋ˯ˈ˅ˑˆˋ˓ˈ˙ˋ
ˋˏǣʒˑ˔˒ˑˇʐˑˆˑ˕˃˙˃ː˃˛ˋ˘ˬ˃˅ˋˏˋ
˔ˈǡʐˑˆʏ˅˓˃ˏˑ˅ǡˋʐˑˆʗ˔˃ˍˑ˅ǡˋʐˑˆ
ʸ˃ˍˑ˅˯ˈ˅ǡˆˑ˅ˑ˓ˈ˱ˋǣʠˈ˕ˋ˘˔ˈ˅˃˔ˋ
˔˅ˈˆ˃˛˕ˑ˅˃ˏ˔ˈˇˑˆˑˇˋ˖ʔˆˋ˒˕˖Ǥ
ȋ͠ʛˑˬ͡ǡ͟͡Ȃͤ͟Ȍ
ʛˑˬ˔ˋˬˈː˃˒˃˔˃˔˕˃ˇˑȄˏˑˊ˃ˋˍǡʠ˅Ǥ
ʏ˒ˑˎˋː˃˓ˋˬˈʜˑ˅ˋǡʟ˃˅ˈː˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
ʓˑˍˬˈʛˑˬ˔ˋˬˈː˃˒˃˔˃ˑ˔˕˃ˇˑʸˑ˕ˑ˓˖ǡ
˕˃˔˕˖˔˅ˑˏˈǡː˃ˆˑ˓ˋʐˑˉˋˬˑˬʤˑ˓ˋ-
˅˖ ʐˑˆ ˏ˖ ˔ˈ ˬ˃˅˯˃ ˋ ˑ˕ˍ˓ˋ˅˃ ˏ˖
˔˅ˑˬˈ˚˖ˇˈ˔ːˑˋˏˈǷʝː˃ˬˍˑˬˋˬˈ˔˕ˈDzǤ
ʡ˖ˏ˃˚ˈ˱ˋˑ˅ˑˬ˃˅˯˃˰ˈǡʠ˅Ǥʒ˓ˋˆˑ˓ˋˬˈ
ʐ̀˹̡̃̀̉̂̆̉̍˺˸̊˸̥˽ʐ̆˻˸̂˸̆̃̀̏̅̆̉̊̀
Личност је јединствено биће, које је слободно у свом постојању
у односу на природне и друге законе. Схватање Бога као лич-
ности, онако како о личности данас говоримо, настало је као
плод библијске вере у Бога.
Бог о коме говори Св. Писмо Старог Завета, тј. Бог у кога
су веровали Јевреји као изабрани народ Божији, јесте Један. Тај
Бог је једно вечно, конкретно и слободно биће, тј. личност. Јер,
како он сам за себе каже: „Ја сам онај који јесам“. Бог овим
потврђује да није једна безлична природа, виша сила, већ једно
конкретно биће, које је слично човеку као личности. Јер, само
човек као личност може за себе да каже: Ја сам оно што јесам, а
не безлична природа.
Један Бог, у кога су веровали старозаветни људи, био је апсо-
лутно слободан у односу на свет и на све оно што постоји. Бог и
свет су апсолутно два кон-
кретна и различита бића по
природи. Бог предпостоји
у односу на почетак по-
стојања света. Јер Бог је
вечно биће, које нема ни по-
четак ни крај. Он је тај који
јје ни из чега створио свет и
све што се види и не види. Све
св
што постоји зависи од Божије
шт
слободе. Он сам постоји вечно
сло
и не зависи ни од кога. То значи
да је Један Бог, у кога су веровали
Јевреји, а касније су то прихватили
Јевреј
и хриш
хришћани, нестворен, вечан, али
као јед
једно конкретно и апсолутно
слободно биће, које ствара свет као
слобод
ʞ˃ˎ˃ˏ˃ȋ˅ˈˍǡ˅ˋˇˋ˕˃˄ˈˎ˖ː˃˔˕˓Ǥ друго и другачије биће у односу на
ͧ͠Ȍˍ˃ˉˈǣǷʐˑˆ˔ˈˬ˃˅ˋˑːˈˍ˃ˑ˔˖˛- себе и држи га у постојању. Јер, од
˕ˋː˃ǡːˈˆˑˍ˃ˑʚˋ˚ːˑ˔˕Ǥʝːǡˇ˃ˍˎˈǡ
његове воље зависи постојање ство-
ːˋˬˈ˓ˈˍ˃ˑˊ˃˔ˈ˄ˈǣʸ˃˔˃ˏ˔˖˛˕ˋː˃ǡ
ːˈˆˑˬˈ˓ˈˍ˃ˑǣʸ˃˔˃ˏˑː˃ˬˍˑˬˋˬˈ˔˃ˏǤDz реног света.

͟͠

Јеврејски народ, почевши од свог родоначелника Аврама,
односио се према Богу као према личности. Аврам је познао да
је Бог личност тиме што се слободно одазвао на његов позив
да ступи с њим у заједницу слободе. Слично је то као кад ми
ступимо у заједницу с другим човеком, слободно и из љубави, а
он на тај начин постане за нас непоновљива и јединствена лич-
ност. Дакле, Бог је за Јевреје, којима се сам као свом изабраном
народу открио преко Аврама и с којим је из љубави склопио
заједницу слободе, био Један, вечан у свом постојању и то као
конкретно и слободно биће, тј. јединствена личност. Он је Бог
Аврама, Исака, Јакова, односно конкретна личност која се као
таква познаје у заједници слободе и љубави с човеком. Јер, лич-
ност се препознаје само ако смо с њом у заједници љубави и
ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ
ʗˬ˃˅ˋˏ˖˔ˈʒˑ˔˒ˑˇˍˑˇʛ˃ˏ˅˓ˋˬ˔ˍˑˆ
˘˓˃˔˕˃ǡˇˑˍˬˈǡ˖˒ˑˇːˈǡ˔ˈˇˈˑˋ˔˒˓ˈˇ
˅˓˃˕˃ˑˇ˔˅ˑˆ˃˛˃˕ˑ˓˃Ǥʗ˒ˑˇˋˆ˃˅-
˛ˋ˔˅ˑˬˈˑ˚ˋǡ˅ˋˇˈǤʒˎˈǡ˕˓ˋ˚ˑ˅ˈ-
ˍ˃˔˕˃ˬ˃˘˖ˋ˔˒˓ˈˇ˰ˈˆ˃Ǥʗ˅ˋˇˈ˅˛ˋǡ
˒ˑ˕˓˚˃ˋˏ˖˔˖˔˓ˈ˕ǡˑˇ˅˓˃˕˃˔˅ˑˆ˃
˛˃˕ˑ˓˃ǡˋ˒ˑˍˎˑːˋ˔ˈˇˑˊˈˏ˯ˈǤʗ
˓ˈ˚ˈǣʒˑ˔˒ˑˇˈǡ˃ˍˑː˃˥ˑ˘˄ˎ˃ˆˑ˔˕
˒˓ˈˇ˕ˑ˄ˑˏǡːˈˏˑˬˏˋˏˑˋ˱ˋ˔ˎ˖ˆ˖
˕˅ˑˆ˃Ǥʓ˃˅˃ˏˇˑːˈ˔ˈˏˑ˅ˑˇˈˋˇ˃
ˑ˒ˈ˓ˈ˕ˈːˑˆˈǡˋˇ˃˔ˈ˓˃˔˘ˎ˃ˇˋ˕ˈ˒ˑˇ
ˇ˓˅ˈ˕ˑˏǤʗˇˑːˈ˱˖˘ˎˈ˄ǡˇ˃ˬˈˇˈ˕ˈǡ˃
˒ˑ˔ˎˈː˃˔˕˃˅ˋ˕ˈ˔˅ˑˬˋˏ˒˖˕ˈˏǡˊ˄ˑˆ
ˍˑˆ˃ˋ˔˅˓˃˕ˋ˔˕ˈˍˑˇ˔ˎ˖ˆˈ˅˃˛ˈˆ˃Ǥ
ʗ˓ˈˍˑ˛ˈǣʢ˚ˋːˋ˕˃ˍˑˍ˃ˑ˛˕ˑ˔ˋ
˓ˈˍ˃ˑǤʏʏ˅˓˃ˏ˒ˑˉ˖˓ˋ˖˛˃˕ˑ˓ǡˍ
ʠ˃˓ˋˋ˓ˈ˚ˈˬˑˬǣʞˑˉ˖˓ˋˋ˖ˏˈ˔ˋ˕˓ˋ
ˏˈ˓ˈ˄ˈˎˑˆ˄˓˃˛ː˃ǡˋː˃˒˓˃˅ˋ˒ˑˆ˃-
˚ˈǤʗˑ˕˓˚˃ʏ˅˓˃ˏˍˑˇˍ˓˃˅˃ǡˋ˖ˊˈ
ˏˎ˃ˇˑˋˇˑ˄˓ˑ˕ˈˎˈǡˋˇ˃ˇˈˆ˃˔ˎ˖-
ˆˋˇ˃˒ˑˉ˖˓ˋˋˇ˃ˆ˃˔˒˓ˈˏˋǤʗ˖ˊˈ
ˏ˃˔˕ǡˏˎˈˍˑˋ˕ˈˎˈǡˍˑˬˈ˒˓ˋ˒˓ˈˏˋǡ
˒˃ˋˏ˒ˑ˔˕˃˅ˋǡ˕ˈˬˈˇˑ˛ˈǤʝːǡ˒˃ˍǡ
˔˕˃ˬ˃˛ˈˋ˔˒˓ˈˇ˰ˋ˘ǡ˒ˑˇˇ˓˅ˈ˕ˑˏǤ
ȋ͟ʛˑˬͦ͟ǡ͟ȂͦȌ
ʏ˅˓˃ˏ˖ˆˑ˛˱˖ˬˈ˃ː˥ˈˎˈȄˏˑˊ˃ˋˍǡ
ˍ˃˕ˈˇ˓˃ˎ˃ ˖ ʛˑː˓ˈ˃ˎ˖ǡ ʠˋ˙ˋˎˋˬ˃
ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
ʠ˙ˈː˃ʏ˅˓˃ˏˑ˅ˑˆˆˑ˔˕ˑ˯˖˄˯˃ː˃
ː˃ˬ˄ˑ˯ˋː˃˚ˋː˒˓ˈˇ˔˕˃˅˯˃˔˘˅˃˕˃˰ˈ
ˑˇːˑ˔˃ʐˑˆ˃ˋ˚ˑ˅ˈˍ˃˖ʠ˕˃˓ˑˏʖ˃-
˅ˈ˕˖Ǥʸ˃˅˯˃˰ˈʐˑˆ˃ʏ˅˓˃ˏ˖ˋˊ˃˅ˈ˕
ȋ˔˃˅ˈˊȌˍˑˬˋˑː˔ˍˎ˃˒˃˔˃˕ˋˏ˔˕˃˓ˑ-
ˊ˃˅ˈ˕ːˋˏ˒˓˃˅ˈˇːˋˍˑˏǡ˒ˑ˔˕˃ˬˈˑ˔-
ːˑ˅˃˔˕˃˓ˑˊ˃˅ˈ˕ːˈʥ˓ˍ˅ˈǤ
͟͡
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

слободе. Бог је слободна Личност и Он је тај који је први ступио

у заједницу слободе с човеком Аврамом и учинио је Аврама из-
абраним за себе. На овај начин човек Аврам је постао за Бога
непоновљива личност. Одговоривши на понуђену заједницу
слободно, Аврам је познао да је Бог конкретна личност, односно
да је то његов, Аврамов Бог.
Три су елемента, дакле, која карактеришу библијску веру у
Бога. Први, да је Бог Један и да је у односу на свет апсолутно
слободан у свом постојању. Други, да је Бог творац света и да је
он тај који својом вољом држи свет у постојању. Трећи, да се Бог
познаје као јединствена и непоновљива личност у слободном,
на љубави заснованом односу човека према њему. Мимо тог
искуства, Бог се не може познати.

ʠˈˇˏˑˍ˓˃ˍˋ ˔˅ˈ˱˰˃ˍ Ȅ ˏˑˊ˃ˋˍǡ

ʛ˃ǯˑːʜˋ˓ˋˏǡ˔ˋː˃ˆˑˆ˃˖ʸ˖ˇˈˬˋǤ
ʞ˓ˈˇ˔˕˃˅˯˃ˬˈˇ˃ːˑˇ˄ˑˆˑ˔ˎ˖ˉ˄ˈːˋ˘
˒˓ˈˇˏˈ˕˃Ȅ˔ˋˏ˅ˑˎ˃ʠ˕˃˓ˑˆʖ˃˅ˈ˕˃Ǥ

ʟˈ˚ˈʒˑ˔˒ˑˇʛˑˬ˔ˋˬ˖ǣʝ˅˃ˍˑˍ˃ˉˋ
˔ˋːˑ˅ˋˏ˃ʗˊ˓˃ˋ˯ˈ˅ˋˏǣ˅ˋˇˈˎˋ˔˕ˈ
ˆˇˈ˅˃ˏ˔ːˈ˄˃ˆˑ˅ˑ˓ˋ˘Ǥʜˈˆ˓˃ˇˋ˕ˈ
˖ˊ˃ˏˈ˄ˑˆˑ˅˃˔˓ˈ˄˓ːˋ˘ǡːˋ˄ˑˆˑ˅˃
ˊˎ˃˕ːˋ˘ːˈˆ˓˃ˇˋ˕ˈ˔ˈ˄ˋǤʝˎ˕˃˓ˑˇ
ˊˈˏ˯ˈː˃˚ˋːˋˏˋǡː˃ˍˑˬˈˏ˱ˈ˛ˏˋ
˒˓ˋːˑ˔ˋ˕ˋˉ˓˕˅ˈ˔˅ˑˬˈ˒˃˯ˈːˋ˙ˈˋ
ˉ˓˕˅ˈ˔˅ˑˬˈˊ˃˘˅˃ˎːˈǡ˔ˋ˕ː˖ˋˍ˓˖˒-
ː˖˔˕ˑˍ˖˔˅ˑˬ˖Ǥʜ˃ˍˑˬˈˏˆˑˇˏˈ˔˕˖
ˊ˃˒ˑ˅ˈˇˋˏˇ˃˔ˈ˔˒ˑˏˋ˰ˈˋˏˈˏˑˬˈǡ
ˇˑ˱ˋ˱˖ˍ˕ˈ˄ˋˋ˄ˎ˃ˆˑ˔ˎˑ˅ˋ˱˖˕ˈǤ
ȋ͠ʛˑˬ͠͞ǡ͠͠Ȃ͢͠Ȍ

ʙ˃ˬˋːˋʏ˅ˈ˯˒˓ˋːˑ˔ˈˉ˓˕˅˖ʐˑˆ˖
Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡˍ˃˕ˈˇ˓˃ˎ˃˖ʛˑː˓ˈ˃ˎ˖ǡ
ʠˋ˙ˋˎˋˬ˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ

͟͢
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʠ˘˅˃˕˃˰ˈʐˑˆ˃ˍ˃ˑˎˋ˚ːˑ˔˕ˋˬˈ˒ˎˑˇ˄ˋ˄ˎˋˬ˔ˍˈ˅ˈ˓ˈ˖ʐˑˆ˃Ǥʐˑˆ˖ˍˑˆ˃˅ˈ˓˖ˬˈʠ˅Ǥ˒ˋ˔ˏˑ
ʠ˕˃˓ˑˆʖ˃˅ˈ˕˃˔˃ˏˊ˃˔ˈ˄ˈˍ˃ˉˈǣǷʸ˃˔˃ˏˑː˃ˬˍˑˬˋˬˈ˔˃ˏDzǤʐˑˆˬˈ˃˒˔ˑˎ˖˕ːˑ˔ˎˑ˄ˑˇ˃ːˋ
˔˅ˈ˛˕ˑ˒ˑ˔˕ˑˬˋˊ˃˅ˋ˔ˋˑˇ˰ˈˆˑ˅ˈ˔ˎˑ˄ˑˇˈǤʟˑˇˑː˃˚ˈˎːˋˍˬˈ˅˓ˈˬ˔ˍˑˆː˃˓ˑˇ˃ǡʏ˅˓˃ˏǡ
˒ˑˊː˃ˑˬˈˇ˃ˬˈʐˑˆˎˋ˚ːˑ˔˕ǡˬˈ˓ˬˈ˔˕˖˒ˋˑ˔˃˰ˋˏ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙˖˔ˎˑ˄ˑˇːˈ˯˖˄˃˅ˋǤʖ˃˕ˑˬˈ
ʐˑˆʐˋ˄ˎˋˬˈȄʐˑˆʏ˅˓˃ˏ˃ǡʗ˔˃ˍ˃ˋʸ˃ˍˑ˅˃Ǥ
ʐˋ˄ˎˋˬ˔ˍˋʐˑˆˬˈǡˇ˃ˍˎˈǡ͟Ȍʸˈˇ˃ːǡ͠Ȍʡ˅ˑ˓˃˙˔˅ˈ˕˃ˋ͡Ȍ˔ˎˑ˄ˑˇː˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ǡˍˑˬ˃˔ˈ˒ˑˊː˃ˬˈ
˖˔ˎˑ˄ˑˇːˑˏˑˇːˑ˔˖˯˖˄˃˅ˋǤ

ʞ̆˼̉˽̊̀̉˽ǡ̈˸˿̄̀̉̃̀̀̆˼˻̆˺̆̈̀ǣ
Ȉ ʙ˃ˍ˃˅ˬˈ˄ˋˑ˄ˋ˄ˎˋˬ˔ˍˋʐˑˆǫ
Ȉ ʧ˕˃ˬˈʐˑˆ˖ʠ˕˃˓ˑˏʖ˃˅ˈ˕˖˓ˈˍ˃ˑˑ˔ˈ˄ˋˑˇˆˑ˅˃˓˃ˬ˖˱ˋː˃
˒ˋ˕˃˰ˈˍˑˬˈǫ
Ȉ ʓ˃ˎˋ˔˖˔˕˃˓ˑˊ˃˅ˈ˕ːˋ˒˓˃˅ˈˇːˋ˙ˋˏˑˆˎˋˇ˃ˑ˄ˑˉ˃˅˃ˬ˖
˒˓ˋ˓ˑˇ˖ˋˋˇˑˎˈǫʖ˃˛˕ˑǫ
Ȉ ʙˑˬˈ˄ˋˑʐˑˆˊ˃ʏ˅˓˃ˏ˃ǡʗ˔˃ˍ˃ˋʸ˃ˍˑ˅˃ǡ˃ˍˑ˔˖ˑːˋˍ˃ˑ˯˖ˇˋ
˄ˋˎˋˊ˃ʐˑˆ˃ǫ
Ȉ ʜ˃ˑ˔ːˑ˅˖ˍ˃ˍ˅ˑˆˋ˔ˍ˖˔˕˅˃ˏˑˉˈ˛˒ˑˊː˃˕ˋːˈˍˑˆˍ˃ˑ
ˎˋ˚ːˑ˔˕ǫ

ʏː˃ˎˋˊˋ˓˃ˬ˔ˎˈˇˈ˱ˈ˓ˈ˚ˋˋˊʞˑ˔ˎ˃ːˋ˙ˈʸˈ˅˓ˈˬˋˏ˃ǡ˒˃ˑ˒ˋ˛ˋ˅ˈ˓˖ʏ˅˓˃ˏˑ˅˖ˋ˔˃˅ˈˊʐˑˆ˃ˋ
˰ˈˆ˃Ǥʓ˃ˎˋˬˈ˰ˋ˘ˑ˅˔˃˅ˈˊ˒˓ˋ˅˓ˈˏˈːǫ
ʑˈ˓ˑˏʏ˅˓˃ˏ˒ˑ˔ˎ˖˛˃ǡˑːˇ˃ˍ˃ˇ˃˄ˋ˒ˑˊ˅˃ːˇ˃˒ˑ˥ˈ˖ˊˈˏ˯˖ˍˑˬ˖ˬˈˋˏ˃ˑˇ˃˒˓ˋˏˋ˖ː˃-
˔ˎˈˇ˔˕˅ˑǤʗ˒ˑ˥ˈǡːˈˊː˃ˬ˖˱ˋˍ˖ˇ˃ˋˇˈǤʑˈ˓ˑˏ˔ˈˑːː˃˔ˈˎˋ˖ˊˈˏ˯ˋˑ˄ˈ˱˃ːˑˬǡˍ˃ˑ˖˕˖˥ˑˬǡ
ˋ˖˛˃˕ˑ˓ˋˏ˃˔˕˃ːˑ˅˃˛ˈ˔˃ʗ˔˃ˍˑˏˋʸ˃ˍˑ˅ˑˏǡ˔˖ː˃˔ˎˈˇːˋ˙ˋˏ˃ˋ˔˕ˑˆˑ˄ˈ˱˃˰˃Ǥʸˈ˓ǡˑː
ˑ˚ˈˍˋ˅˃˛ˈʒ˓˃ˇˍˑˬˋˋˏ˃˕ˈˏˈ˯ˈǡ˚ˋˬˋˬˈːˈˋˏ˃˓ˋ˕˅ˑ˓˃˙ʐˑˆǤʑˈ˓ˑˏˋ˔˃ˏ˃ʠ˃˓˃˒˓ˋˏˋ
ˏˑ˱ˇ˃ˊ˃˚ːˈǤʗ˖˒˓ˍˑ˔ˇ˖˄ˑˍˑˬ˔˕˃˓ˑ˔˕ˋǡˑː˃˓ˑˇˋǡˬˈ˓˅ˈ˓ˑ˅˃˛ˈʝːˑˏˈˍˑˬˋ˕ˑˑ˄ˈ˱˃Ǥ
ʖ˃˕ˑ˔ˈˑˇˬˈˇːˑˆ˃ǡˋ˕ˑ˒˓ˈ˔˕˃˓ˈˎˑˆ˚ˑ˅ˈˍ˃ǡ˓ˑˇˋ˛ˈ˒ˑ˕ˑˏ˙ˋˏːˑ˛˕˅ˑˏˍ˃ˑˊ˅ˈˊˇˈ
ːˈ˄ˈ˔ˍˈˋˍ˃ˑ˒ˈ˔˃ˍːˈ˄˓ˑˬˈːˋː˃ˑ˄˃ˎˋˏˑ˓˃Ǥʢ˅ˈ˓ˋ˒ˑˏ˓ˈ˛ˈ˔˅ˋˑ˅ˋǡːˈˇˑ˚ˈˍ˃˅˛ˋ
ˑ˔˕˅˃˓ˈ˰ˈˑ˄ˈ˱˃˰˃ǡ˃ˎˋˋ˘˅ˋˇˈ˛ˈˋˊˇ˃ˎˈˍ˃ǡˋ˒ˑˊˇ˓˃˅ˋ˛ˈǡˋ˒˓ˋˊː˃˛ˈˇ˃˔˖˔˕˓˃ː˙ˋ
ˋ˒˓ˑˎ˃ˊːˋ˙ˋː˃ˊˈˏ˯ˋǤʸˈ˓ˑːˋˍˑˬˋ˕˃ˍˑˆˑ˅ˑ˓ˈ˒ˑˍ˃ˊ˖ˬ˖ˇ˃˕˓˃ˉˈʝ˕˃˳˄ˋː˖Ǥʏˇ˃˔˖
ˏˋ˔ˎˋˎˋː˃ˑː˖ˋˊˍˑˬˈ˔˖ˋˊ˃˛ˎˋǡˋˏ˃ˎˋ˄ˋ˅˓ˈˏˈː˃ˇ˃˔ˈ˅˓˃˕ˈǤʜˑǡ˔˃ˇ˃ˉˈˎˈ˄ˑ˯˖ǡ
˕ˬǤːˈ˄ˈ˔ˍ˖Ǥʖ˃˕ˑˋ˘˔ˈʐˑˆːˈ˔˕ˋˇˋǡˇ˃˔ˈː˃ˊˋ˅˃ʐˑˆˑˏ˰ˋ˘ˑ˅ˋˏǡˬˈ˓ˋˏˬˈ˒˓ˋ˒˓ˈˏˋˑ
ʒ˓˃ˇǤʑˈ˓ˑˏ˒˓ˋːˈ˔ˈʏ˅˓˃ˏʗ˔˃ˍ˃ǡˑːˇ˃ˍ˃ˇ˃˄ˈ˛ˈˍ˖˛˃ːˋˬˈˇˋː˙˃˒˓ˋːˑ˛˃˛ˈˑː˃ˬ
ˍˑˬˋˬˈ˒˓ˋˏˋˑˑ˄ˈ˱˃˰˃ǡˍˑˏˈ˄ˈ˛ˈˍ˃ˊ˃ːˑǣʢʗ˔˃ˍ˖˱ˈ˕ˋ˔ˈː˃ˊ˅˃˕ˋ˔ˈˏˈǡˬˈ˓ˬˈ˓˃ˊ˖ˏˈˑ
ˇ˃ˬˈʐˑˆˍ˃ˇ˃˓ˋˋˊˏ˓˕˅ˋ˘˅˃˔ˍ˓˔˃˅˃˕ˋǡˊ˃˕ˑˆ˃ˋˇˑ˄ˋˍ˃ˑ˒˓˃˔ˎˋˍ˖ȋʸˈ˅˓͟͟ǡͦȂͧ͟ȌǤ

ͣ͟
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

ʤ̦̈̀̐˸̅̀˺˽̡̈̋̋̋ʐ̆˻˸̂˸̆ʠ˺˽̊̋ʡ̡̈̆̀̎̋

Хришћанско схватање Бога као личности темељи се на вери

у Бога, кога нам је открио Исус Христос.
И хришћани су, попут Јевреја, ве-
ровали у Једног Бога, о коме
говори Св. Писмо Старог За-
вета. И за њих Бог не зави-
си од света и апсолутни је
његов сведржитељ, тво-
њего
рац неба и земље и све-
га ш
што се види и не види.
Све шшто постоји, Бог је сло-
бодно створио и слободно
држи у постојању. Хришћани
верују и у то да се Бог као
веруј
личност једино открива
лич
ʠ˅Ǥ˃˒ˑ˔˕ˑˎʞˈ˕˃˓Ȅʞ˓˅ˑ у сслободној заједници с
ˋ˔˒ˑ˅ˈˇ˃˰ˈȋ˒˓ˋˊː˃˅˃˰ˈȌ човеком. Исус Христос
чо
ʗ˔˖˔˃ ʜ˃ˊ˃˓ˈ˱˃ːˋː˃ ˊ˃ јје, међутим, у односу на
ʛˈ˔ˋˬ˖ȋˑ˄ˈ˱˃ːˑˆʞˑˏ˃-
ˊ˃ːˋˍ˃Ȍ˒ˑ˕ˋ˚ˈˑˇ˔˅ˈ˕ˑˆ
јјеврејско схватање Бога
˒˓˅ˑ˅˓˘ˑ˅ːˑˆ˃˒ˑ˔˕ˑˎ˃ унео и једну новину.
ʞˈ˕˓˃Ǥʜ˃ʤ˓ˋ˔˕ˑ˅ˑ˒ˋ˕˃Ǧ Та новина се састоји у
˰ˈ˖˒˖˱ˈːˑ˃˒ˑ˔˕ˑˎˋˏ˃ǣ томе што је за себе ре-
Ƿʏ ˅ˋ ˛˕˃ ˏˋ˔ˎˋ˕ˈǡ ˍˑ
˔˃ˏˬ˃ǫDzǡ˖ˋˏˈ˃˒ˑ˔˕ˑˎ-
као да је Син Божији,
˔ˍˑˆˊ˄ˑ˓˃ˑˇˆˑ˅˃˓˃ʞˈ- који је рођен од Бога,
˕˃˓ ˋ ˍ˃ˉˈǣ Ƿʡˋ ˔ˋ ʤ˓ˋ- односно да је и он Бог.
˔˕ˑ˔ǡʠˋːʐˑˆ˃ˉˋ˅ˑˆ˃DzǤ То су његови ученици
ʝ˅ˑ ˬˈ ˒˓˅ˋ ˋ ː˃ˬˍ˓˃˱ˋ
˔ˋˏ˅ˑˎ˅ˈ˓ˈǡˬˈˊˆ˓ˑ˔˅ˋ˘
и следбеници прихва-
ˑ˔˕˃ˎˋ˘ˋ˔˒ˑ˅ˈˇ˃˰˃˅ˈ˓ˈ ттили на основу онога
˖ʠˋː˃ʐˑˉˋˬˈˆ˃ǡ˃˕ˋˏˈ што је Исус Христос
ˋ ˖ ˰ˈˆˑ˅ˑˆ ʝ˙˃ ːˈ˄ˈ˔- чинио и како је жи-
ˍˑˆˋ˖ʠ˅ˈ˕ˑˆ˃ʓ˖˘˃Ǥʡ˃ˍ-
˅ˑ ˋ˔˒ˑ˅ˈˇ˃˰ˈ ˅ˈ˓ˈ ˬˈ
вео, а посебно због
˒˓ˈˇ˖˔ˎˑ˅˖ˎ˃˔ˍ˃˖ʥ˓ˍ˅˖Ǥ његовог васкрсења из
њ
ʤ˓ˋ˛˱˃ːˋːˬˈ˔˅˃ˍˋˑː˃ˬ мртвих. Исус Христос
м
ˍˑˬˋˋ˔˒ˑ˅ˈˇ˃ˋ˔˕˖ǡʞˈ˕˓ˑ- је говорио да је он Син
˅˖˅ˈ˓˖Ǥ
Божији који је од Бога

ͤ͟
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʤ˓ˋ˔˕ˑ˔˅˃˔ˍ˓˔˃˅˃˔ˋː˃˖ˇˑ˅ˋ˙ˈˋˊ
ʜ˃ˋː˃Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡˍ˃˕ˈˇ˓˃ˎ˃˖ʛˑː-
˓ˈ˃ˎ˖ǡʠˋ˙ˋˎˋˬ˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ

ʗˇˑˆˑˇˋ˔ˈ˒ˑ˕ˑˏˇ˃ʗ˔˖˔ˋ˥˃˛ˈ
˖ ˆ˓˃ˇ ˍˑˬˋ ˔ˈ ˊˑ˅ˈ ʜ˃ˋː ˋ ˇ˃ ˔
˰ˋˏˋ˥˃˘˖ˏːˑˆˋ˖˚ˈːˋ˙ˋ˰ˈˆˑ˅ˋ
ˋˏːˑ˛˕˅ˑː˃˓ˑˇ˃Ǥʏˍ˃ˇ˃˔ˈ˒˓ˋ-
˄ˎˋˉˋ˅˓˃˕ˋˏ˃ˆ˓˃ˇ˃ǡˆˎˈǡˋˊːˑ˛˃-
˘˖ˏ˓˕˅˃˙˃ǡˬˈˇˋː˙˃˔ˋː˃ˏ˃˕ˈ˓ˈ
˰ˈˆˑ˅ˈǡˍˑˬ˃˄ˈ˛ˈ˖ˇˑ˅ˋ˙˃ǡˋˏːˑ-
ˆˋː˃˓ˑˇˋ˥˃˛ˈ˔˃˰ˑˏǤʗ˅ˋˇˈ˅˛ˋ
ˬˈʒˑ˔˒ˑˇǡ˔˃ˉ˃ˎˋ˔ˈː˃˰˖ǡˋ˓ˈ˚ˈ
ˬˑˬǣʜˈ˒ˎ˃˚ˋǨʗ˒˓ˋ˔˕˖˒ˋ˅˛ˋǡˇˑ˘˅˃-
˕ˋ˔ˈːˑ˔ˋˎ˃ǡ˃ːˑ˔˃˚ˋ˔˕˃ˇˑ˛ˈǤʗ
˓ˈ˚ˈǣʛˑˏ˚ˈǡ˕ˈ˄ˋˆˑ˅ˑ˓ˋˏǡ˖˔˕˃ːˋǨ
ʗ˔ˈˇˈˏ˓˕˅˃˙ǡˋ˔˕˃ˇˈˆˑ˅ˑ˓ˋ˕ˋǤʗ
ˇ˃ˇˈˆ˃ˏ˃˕ˈ˓ˋ˰ˈˆˑ˅ˑˬǤʏ˔˕˓˃˘ˑ˄-
˖ˊˈ˔˅ˈǡˋ˔ˎ˃˅˯˃˘˖ʐˑˆ˃ǡˆˑ˅ˑ˓ˈ˱ˋǣ
ʑˈˎˋˍˋ˒˓ˑ˓ˑˍ˒ˑˇˋˉˈ˔ˈˏˈ˥˖ː˃ˏ˃ǡ
ˋʐˑˆ˒ˑ˘ˑˇˋː˃˓ˑˇ˔˅ˑˬǨȋʚˍͥǡ͟͟Ȃͤ͟Ȍ

αω ʤ˓ˋ˔˕ˑ˅˃ ˚˖ˇ˃ ː˃ ˒ˑ˔ˈǦ

˄˃ːː˃˚ˋː˒ˑ˕˅˓˥˖ˬ˖˰ˈǦ
ˆˑ˅ˈ ˒˓ˑ˒ˑ˅ˈˇˋ ˑ ʥ˃˓-
˔˕˅˖ʐˑˉˋˬˈˏˍˑˬˈˇˑˎ˃-
ˊˋǤʠ˅˃˚˖ˇ˃˅˓˘˖ːˈ˖˚˖-
ˇˋˏ˃ ˅˃˔ˍ˓˔˃˅˃˰˃ǡ ˬˈ˓
˒ˑˍ˃ˊ˖ˬ˖ˇ˃˱ˈ˔˅ˈ˔˕˅ˑ-
˓ˈːˑ˖ʐ˖ˇ˖˱ˈˏʥ˃˓˔˕˅˖
рођен и пре него што је постао човек. Исус Христос је у вечној
˒ˑ˔˕ˑˬ˃˕ˋː˃˄ˈ˔ˏ˓˕˃ːː˃-
заједници слободе и љубави с Богом и зато он најбоље познаје
˚ˋːǤ ʦ˖ˇ˃ ˍˑˬ˃ ːˈˏ˃ˬ˖ ˊ˃
Бога као јединствену и непоновљиву личност. Речју, Исус Хри-
˙ˋ˯ˋˊˆ˓˃˥ˋ˅˃˰ˈʥ˓ˍ˅ˈǡ
стос је открио свету да тај Један Бог, у кога и он верује и кога ˑˇːˑ˔ːˑʥ˃˓˔˕˅˃ǡˍ˃ˑ˛˕ˑ
признаје за Бога, јесте његов Отац. Зато што је он рођен од ˔˖ǣ ˏ˃ˆˋˬ˃ǡ ˃˔˕˓ˑˎˑˆˋˬ˃ǡ
Бога. Дакле, Један Бог, у кога верују хришћани, следећи Исуса ˑ˄ˑˆˑ˕˅ˑ˓ˈː˃˕ˈ˘ːˋˍ˃Ȅ
Христа, јесте Бог Отац који вечно има Сина Исуса Христа; Бог ˎ˃ˉː˃˔˖Ǥ
и Отац Господа нашег Исуса Христа.

ͥ͟
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

ʑ˃˔ˍ˓˔ˈ˰ˈ˚ˈ˕˅ˑ˓ˑˇːˈ˅ːˑˆʚ˃ˊ˃˓˃Ȅˆ˓˚ˍ˃ˋˍˑː˃ˋˊ˅ˈˍ˃Ǥ
ʗʤ˓ˋ˔˕ˑ˔ˋ˰ˈˆˑ˅ˋ˖˚ˈːˋ˙ˋˋ˔ˎˈˇ˄ˈːˋ˙ˋ˚ˋːˈ˚˖ˇ˃˔ˋˎˑˏʓ˖˘˃ʠ˅ˈ˕ˑˆ˃Ǥ
ʑˈ˓˖ˬ˕ˈˏˋˇ˃˔˃ˏˬ˃˖ʝ˙˖ˋʝ˕˃˙
˖ˏˈːˋǢ˃ˍˑˎˋːˈǡˊ˄ˑˆ˔˃ˏˋ˘ˇˈˎ˃
˅ˈ˓˖ˬ˕ˈˏˋǤʖ˃ˋ˔˕˃ǡˊ˃ˋ˔˕˃˅˃ˏˍ˃-
ˉˈˏǣʙˑ˅ˈ˓˖ˬˈ˖ˏˈːˈǡˇˈˎ˃ˍˑˬ˃ˬ˃
˕˅ˑ˓ˋˏˋˑː˱ˈ˕˅ˑ˓ˋ˕ˋǡˋ˅ˈ˱˃ˑˇ
ˑ˅ˋ˘˱ˈ˕˅ˑ˓ˋ˕ˋǡˬˈ˓ˬ˃ˋˇˈˏʝ˙˖˔˅ˑ-
ˏˈǤʗ˛˕˃ˆˑˇˊ˃ˋ˛˕ˈ˕ˈˑˇʝ˙˃˖ˋˏˈ
ˏˑˬˈǡ˕ˑ˱˖˅˃ˏ˖˚ˋːˋ˕ˋǡˇ˃˔ˈ˒˓ˑ-
˔ˎ˃˅ˋʝ˕˃˙˖ʠˋː˖Ǥȋʸː͟͢ǡ͟͟Ȃ͟͢Ȍ
ʏˍˑˑ˔˕˃ːˈ˕ˈ˖ˏˈːˋˋ˓ˈ˚ˋˏˑˬˈ˖
˅˃ˏ˃ˑ˔˕˃ː˖ǡ˛˕ˑˆˑˇ˘ˑ˱ˈ˕ˈ˕˓˃-
ˉˋ˕ˈˋ˄ˋ˱ˈ˅˃ˏǤʝ˅ˋˏ˔ˈ˒˓ˑ˔ˎ˃˅ˋ
ʝ˕˃˙ˏˑˬǡˇ˃˓ˑˇˏːˑˆˋˇˑːˑ˔ˋ˕ˈǡ
ˋ˄ˋ˱ˈ˕ˈˏˑˬˋ˖˚ˈːˋ˙ˋǤȋʸːͣ͟ǡͥȂͦȌ
ͦ͟
ʠ˅Ǥʜˋˍˑˎ˃ˋ˔˙ˈ˯˖ˬˈ˅ˋˇʠ˅Ǥʠ˕ˈ˗˃ː˖
ʓˈ˚˃ː˔ˍˑˏȄ˔˃˅˓ˈˏˈː˃˔˓˒˔ˍ˃ˋˍˑː˃Ǥ
Исус Христос нам је, такође, открио да Бог Отац, поред њега,
који Син Очев, има и Светог Духа. Дух Свети исходи од Бога
Оца. Дух Свети је својом делатношћу потврдио да је и он Бог,
као што су Отац и Син, на основу чуда које је чинио, а посебно
на основу онога што Он чини после васкрсења Исуса Христа
из мртвих и његовог одласка од нас на небо. Истог тога Духа су
Христови следбеници примили после вазнесења Христовог на
небо и то су потврђивали чудима које су чинили његовом силом,
а у име Христово.
Дакле, Један Бог, у кога верују хришћани као следбеници
Господа Исуса Христа, јесте Отац, који има Сина, Исуса Христа
и Светог Духа. Тачније, хришћански Бог је Света Тројица —
Отац, Син и Свети Дух. Да ли су на овај начин хришћани пре-
стали да верују у Једног Бога, кога описује Стари Завет? Како је
Бог Један а да је у исто време и Тројица? Како су на ово питање
одговорили хришћански оци и учитељи Цркве?
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʤ˓ˋ˛˱˃ː˔ˍˑ˔˘˅˃˕˃˰ˈʐˑˆ˃ˍ˃ˑˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ˕ˈˏˈ˯ˋ˔ˈː˃˅ˈ˓ˋ˖ʐˑˆ˃ǡˍˑˆ˃ː˃ˏˬˈˑ˕ˍ˓ˋˑ
ʗ˔˖˔ʤ˓ˋ˔˕ˑ˔Ǥʝːˬˈ˖ˑˇːˑ˔˖ː˃ˬˈ˅˓ˈˬ˔ˍˑ˔˘˅˃˕˃˰ˈʐˑˆ˃˖ːˈˑˋˬˈˇː˖ːˑ˅ˋː˖ǣ˕˃ˬʸˈˇ˃ː
ʐˑˆǡ˖ˍˑˆ˃ˋˑː˅ˈ˓˖ˬˈˋˍˑˆ˃˒˓ˋˊː˃ˬˈˊ˃ʐˑˆ˃ǡˬˈ˔˕ˈ˰ˈˆˑ˅ʝ˕˃˙ǡˍˑˬˋˋˏ˃ˋʠ˅ˈ˕ˑˆʓ˖-
˘˃Ǥʤ˓ˋ˛˱˃ː˔ˍˋʐˑˆˬˈʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃Ȅʝ˕˃˙ǡʠˋːˋʠ˅ˈ˕ˋʓ˖˘Ǥ

ʞ̆˼̉˽̊̀̉˽ǡ̈˸˿̄̀̉̃̀̀̆˼˻̆˺̆̈̀ǣ
Ȉ ʙˑˬˈʐˑˆˍˑˆ˃ː˃ˏˬˈˑ˕ˍ˓ˋˑʗ˔˖˔ʤ˓ˋ˔˕ˑ˔ǫ
Ȉ ʧ˕˃ˬˈʤ˓ˋ˔˕ˑ˔ˑ˔ˈ˄ˋˆˑ˅ˑ˓ˋˑˋˍ˃ˍˑˆ˃˔˘˅˃˕˃ˏˑˏˋǡˍ˃ˑ
˰ˈˆˑ˅ˋ˔ˎˈˇ˄ˈːˋ˙ˋǫ
Ȉ ʙˑˬˈʠ˅ˈ˕ˋʓ˖˘ǫ
Ȉ ʖ˃˛˕ˑˬˈʐˑˆ˅ˈ˚ːˋʝ˕˃˙ǡ˕ˬǤˍˑːˍ˓ˈ˕ː˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ǫ

ʞ˓ˑ˚ˋ˕˃ˬ˔ˎˈˇˈ˱ˈ˔˅ˈˇˑ˚˃ː˔˕˅ˑʠ˅ˈ˕ˑˆ˃˒ˑ˔˕ˑ-
ˎ˃ʸˑ˅˃ː˃ˑˑˇːˑ˔˖ʤ˓ˋ˔˕˃ˋʝ˙˃ǡ˒˃˒˓ˑ˕˖ˏ˃˚ˋ
˒˓ˑ˚ˋ˕˃ːˑǣ
ʖ˃˕ˑʸ˖ˇˈˬ˙ˋˆˑ˰˃˘˖ʗ˔˖˔˃ǡˋˆˎˈˇ˃˘˖ˇ˃ˆ˃˖˄ˋˬ˖ǡ
ˬˈ˓˚ˋ˰˃˛ˈ˚˖ˇ˃˖˔˖˄ˑ˕˖Ǥʏʗ˔˖˔ˋˏˑˇˆˑ˅ˑ˓ˋǣ
ʝ˕˃˙ˏˑˬˇˑ˔˃ˇ˃ˇˈˎ˃ǡˋˬ˃ˇˈˎ˃ˏǤʗˊ˃˕ˑˬˑ˛
˅ˋ˛ˈ˕˓˃ˉ˃˘˖ʸ˖ˇˈˬ˙ˋˇ˃ˆ˃˖˄ˋˬ˖ǡːˈ˔˃ˏˑˊ˃˕ˑ
˛˕ˑː˃˓˖˛˃˅˃˛ˈ˔˖˄ˑ˕˖ǡːˈˆˑ˛˕ˑˋʐˑˆ˃ː˃-
ˊˋ˅˃˛ˈ˔˅ˑˬˋˏʝ˙ˈˏǡˆ˓˃ˇˈ˱ˋ˔ˈˬˈˇː˃ˍʐˑˆ˖Ǥ
ʏʗ˔˖˔ˑˇˆˑ˅ˑ˓ˋˋ˓ˈ˚ˈˋˏǣʖ˃ˋ˔˕˃˅˃ˏˍ˃ˉˈˏǡ
ʠˋːːˈˏˑˉˈːˋ˛˕˃˚ˋːˋ˕ˋ˔˃ˏˑˇ˔ˈ˄ˈǡːˈˆˑ
ˑːˑ˛˕ˑ˅ˋˇˋˇ˃ʝ˕˃˙˚ˋːˋǡˬˈ˓˛˕ˑˑː˚ˋːˋǡ
˕ˑˋ˔˕ˑ˚ˋːˋˋʠˋːǤʸˈ˓ǡʝ˕˃˙˯˖˄ˋʠˋː˃ǡˋ˔˅ˈ
ˏ˖˒ˑˍ˃ˊ˖ˬˈ˛˕ˑ˔˃ˏ˚ˋːˋǤʗ˒ˑˍ˃ˊ˃˱ˈˏ˖˅ˈ˱˃
ˇˈˎ˃ˑˇˑ˅ˋ˘ǡˇ˃˔ˈ˅ˋ˚˖ˇˋ˕ˈǤʸˈ˓ǡˍ˃ˑ˛˕ˑʝ˕˃˙
˒ˑˇˋˉˈˏ˓˕˅ˈˋˑˉˋ˅˯˃˅˃ǡ˕˃ˍˑˋʠˋːˍˑˬˈ˘ˑ˱ˈ
ˑˉˋ˅˯˃˅˃Ǥʸˈ˓ǡʝ˕˃˙ːˈ˔˖ˇˋːˋˍˑˏˈǡːˈˆˑˬˈ
˔˃˅˔˖ˇˇ˃ˑʠˋː˖ǡˇ˃˔˅ˋ˒ˑ˛˕˖ˬ˖ʠˋː˃ǡˍ˃ˑ˛˕ˑ
˒ˑ˛˕˖ˬ˖ʝ˙˃Ǥʙˑːˈ˒ˑ˛˕˖ˬˈʠˋː˃ǡːˈ˒ˑ˛˕˖ˬˈːˋ
ʝ˙˃ˍˑˬˋˆ˃ˬˈ˒ˑ˔ˎ˃ˑǤȋʸːͣǡͤ͟Ȃ͠͡Ȍ
ʒ˖ː˥˃˰ˈʸˈ˅˓ˈˬ˃˒˓ˑ˕ˋ˅ʤ˓ˋ˔˕˃Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡ
˙˓ˍ˅˃ʠ˃ːʑˋ˕˃ˎˈǡʟ˃˅ˈː˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ

ͧ͟
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ
αωʑ˃˔ˈ˯ˈː˔ˍˋ ˔˃˄ˑ˓ˋ Ȅ
ʠ˃˄˓˃˰˃ˈ˒ˋ˔ˍˑ˒Ÿȋ˅ˎ˃ˇˋǦ
ˍŸȌˍˑˬˋǡː˃˕˃ˬː˃˚ˋːǡˇˑːˑ-
˔ˈˑˇˎ˖ˍˈǡˍˑˬˈ˒˓ˋ˘˅˃˕˃ˬ˖
˔˅ˈ ˙˓ˍ˅ˈːˈ ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˈǡ
ˋˊ˙ˈˎˑˍ˖˒ːˑˆː˃˔ˈ˯ˈːˑˆ
˔˅ˈ˕˃ ȋ˅˃˔ˈ˯ˈːˈȌǤ ʢ ˒ˈ-
˓ˋˑˇ˖ ˇˑˏˋː˃˙ˋˬˈ ʟˋˏ-
˔ˍˑˆ ˙˃˓˔˕˅˃ǡ ˅˃˔ˈ˯ˈː˃
˔ˈ ˖ˆˎ˃˅ːˑˏ ˒ˑˍˎ˃˒˃ˎ˃
˔˃ˆ˓˃ːˋ˙˃ˏ˃ˑ˅ˈ˔˅ˈ˕˔ˍˈ
ˋˏ˒ˈ˓ˋˬˈǤʢˋ˔˕ˑ˓ˋˬˋˬˈˑˇ-
˓ˉ˃ːˑ˔ˈˇ˃ˏ˅˃˔ˈ˯ˈː˔ˍˋ˘
˔˃˄ˑ˓˃Ǥʞ˓˅ˋˬˈˑˇ˓ˉ˃ː˖
ʜˋˍˈˬˋǡͣ͡͠ǤʒˑˇˋːˈǤʑˋˇˋ
˕˃˄ˈˎ˖ǡː˃˔˕˓ǤͤͧǤ
ʞ˓˅ˋ˅˃˔ˈ˯ˈː˔ˍˋ˔˃˄ˑ˓Ȅ˗˓ˈ˔ˍ˃ˋˊ
ʠ˺˽̊˸ʡ̡̈̆̀̎˸̡˽ʸ˽˼˸̅ʐ̆˻
Хришћани су од почетка веровали у Једног Бога, чак и кад су
исповедали да Један Бог Отац вечно има Сина и Светог Духа, тј.
и приликом исповедања вере да је Један Бог Света Тројица. Како
ово треба да разумемо, тј. да је Бог Један, иако је Света Тројица:
Отац, Син и Свети Дух?
Бог је један зато што је Отац један. Црква исповеда веру у
Једног Бога који је Отац. „Верујем у Једнога Бога Оца…“, кажу
оци Првог Васељенског Сабора. Исповедање вере у Једног Бога
Оца указује, међутим, да је Један Бог Отац биће заједнице. Отац
не постоји сам. Чим постоји Отац, са њим истовремено постоје и
Син и Дух. Јер име Отац указује на то да он има сина, тј. указује
на заједницу са Сином. Без Оца, нема ни Сина, ни Духа. Где је
Отац, тамо су Син и Дух. Будући да је Отац један, један је и Бог,
иако је Света Тројица. Јер, Један Бог Отац постоји вечно, зато
што постоје Син и Дух. Бог је Отац зато што има Сина и
Духа. Јер ако нема Сина,, коме је Отац? Ако нема
Сина, онда нема ни Оца. Чим постоји
Отац, одмах постоји
постоји и Син. Чим
постоји Син, одмах
постоји и Отац. Чим
постоји
Дух,
˅ˈˍ˃ǡʛ˃ː˃˔˕ˋ˓ʑˋ˔ˑˍˋʓˈ˚˃ːˋǤʢ
˔˓ˈˇˋːˋ˔˃˄˓˃˰˃ˬˈʠ˅Ǥ˙˃˓ʙˑː˔˕˃ː-
˕ˋːʑˈˎˋˍˋǡˍˑˬˋˬˈˋ˔˃ˊ˅˃ˑ˔˃˄ˑ˓Ǥ

͠͞
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

постоји и Отац тог Духа и Син. Бог ʠˋˏ˅ˑˎ ˅ˈ˓ˈ ʥ˓ˍ˅ˈ ˔˅ˈˇˑ-
је, дакле, један, Отац, али је биће ˚ˋˑˬˈˇˋː˔˕˅˖ˋ˕˓ˑˬˋ˚ːˑ˔˕ˋ
заједнице, тј. истовремено ено ʐˑˆ˃ˍˑˆ˃ˋ˔˒ˑ˅ˈˇ˃ˏˑǤʡˈˍ˔˕
је и Тројица — Отац, Син н ˑ˅ˑˆ˔ˋˏ˅ˑˎ˃ǡ˖˔˕˃ːˑ˅˯ˈːˬˈ
и Дух. ː˃˅˃˔ˈ˯ˈː˔ˍˋˏ˔˃˄ˑ˓ˋˏ˃ǡ˖
ʜˋˍˈˬˋͣ͡͠ǡˋ˖ʥ˃˓ˋˆ˓˃ˇ˖ͦ͟͡ǣ
Бог Отац је начело,
узрок постојања Бога ʑˈ˓˖ˬˈˏ ˖ ˬˈˇːˑˆ ʐˑˆ˃ ʝ˙˃ǡ
као Свете Тројице. ʠ˅ˈˇ˓ˉˋ˕ˈ˯˃ǡ ʡ˅ˑ˓˙˃ ːˈ˄˃
Свети оци су говори- ˋˊˈˏ˯ˈǡˋ˔˅ˈˆ˃˅ˋˇ˯ˋ˅ˑˆˋ
ли да свака суштина, ːˈ˅ˋˇ˯ˋ˅ˑˆǤ
па и божанска суштина, ʗ˖ˬˈˇːˑˆ˃ʒˑ˔˒ˑˇ˃ʗ˔˖˔˃ʤ˓ˋ-
никад не постоји гола, ˔˕˃ǡʠˋː˃ʐˑˉˬˈˆǡˬˈˇˋːˑ˓ˑˇːˑˆǡ
без личности. Слично ˑˇʝ˙˃˓ˑ˥ˈːˑˆ˒˓ˈ˔˅ˋ˘˅ˈ-
људској суштини, која ˍˑ˅˃Ǥʠ˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˑˇ˔˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˋǡ
једино постоји као кон- ʞ˃ː˕ˑˍ˓˃˕ˑ˓ȋˆ˓˚Ǥʠ˅ˈˇ˓ˉˋ˕ˈ˯ȌȄʠ˕˃˓˃˙ ʐˑˆ˃ˋ˔˕ˋːˋ˕ˑˆˑˇʐˑˆ˃ˋ˔˕ˋ-
кретне личности. По- ˇ˃ːˋˏ˃Ȅ˗˓ˈ˔ˍ˃˔˃ʠ˅ˈ˕ˈʒˑ˓ˈǤ ːˋ˕ˑˆǡ˓ˑ˥ˈːˑˆǡːˈ˔˕˅ˑ˓ˈːˑˆǡ
четак постојања није ˬˈˇːˑ˔˖˛˕ːˑˆʝ˙˖ˍ˓ˑˊˍˑˆ˃ˬˈ
суштина, већ једна кон- ˔˅ˈ˔˕˅ˑ˓ˈːˑǤʙˑˬˋˬˈ˓˃ˇˋː˃˔
кретна личност. Колико ʑˋˇˈ˘ʒˑ˔˒ˑˇ˃ˆˇˈ˔ˈˇˋː˃˒˓ˈ˔˕ˑˎ˖˅ˋ- ˯˖ˇˋˋ˓˃ˇˋː˃˛ˈˆ˃˔˒˃˔ˈ˰˃
˔ˑˍˑˏˋ˖ˊˇˋˆː˖˕ˑˏǥ˔ˈ˓˃˗ˋˏˋ˔˕˃ˬ˃˘˖ ˔ˋ˛˃ˑ˔˃ːˈ˄ˈ˔˃ˋˑ˅˃˒ˎˑ˕ˋˑ
год се враћали уназад, ˅ˋ˛ˈ ˰ˈˆ˃ǥ ˋ ˅ˋˍ˃˘˖ ˬˈˇ˃ː ˇ˓˖ˆˑˏˈ
˔ˈˑˇʓ˖˘˃ʠ˅ˈ˕ˑˆ˃ˋʛ˃˓ˋˬˈ
до почетног стадијума ˆˑ˅ˑ˓ˈ˱ˋǣʠ˅ˈ˕ǡʠ˅ˈ˕ǡʠ˅ˈ˕ˬˈʒˑ˔˒ˑˇʠ˃-
ʓˬˈ˅ˈǡˋ˒ˑ˔˕˃ˑ˚ˑ˅ˈˍǤʗˍˑˬˋˬˈ
бића, не можемо даље ˅˃ˑ˕Ǥȋʗ˔ͤǡ͟Ȃ͡Ȍ
˓˃˔˒ˈ˕ˊ˃ː˃˔˖˅˓ˈˏˈʞˑː˕ˋˬ˃
од једне конкретне лич-
ʞˋˎ˃˕˃ǡˋ˔˕˓˃ˇ˃ˑǡˋ˄ˋˑ˒ˑ-
ности; у случају постојања људи не можемо даље од Адама као ˆ˓ˈ˄ˈːǡ ˋ ˍˑˬˋ ˬˈ ˅˃˔ˍ˓˔˃ˑ ˖
личности, од кога сви потичемо. Слично овоме, колико год се ˕˓ˈ˱ˋˇ˃ː˒ˑʞˋ˔ˏ˖ǡˋˍˑˬˋ˔ˈ
трудили да у Богу досегнемо до првог узрока постојања, не мо- ˅˃ˊːˈˑː˃ːˈ˄ˈ˔˃ˋ˔ˈˇˋ˔˃ˇˈ˔-
жемо даље од Бога Оца. Један Бог јесте Отац — једна конкретна ːˈ˔˕˓˃ːˈʝ˙˃ǡˋˍˑˬˋ˱ˈˑ˒ˈ˕
личност, без које не постоји никаква божанска суштина. Без Бога ˇˑ˱ˋ˔˃˔ˎ˃˅ˑˏˇ˃˔˖ˇˋˉˋ˅ˋ-
Оца не постоји Бог. Син и Дух су од Оца. ˏ˃ˋˏ˓˕˅ˋˏ˃ǡˋ˚ˋˬˈˏʥ˃˓˔˕˅˖
Бог је, дакле, Један зато што постоји Један Бог Отац, а истов- ːˈ˱ˈ˄ˋ˕ˋˍ˓˃ˬ˃Ǥ
ремено је Један Бог биће заједнице — Света Тројица. Јер, Отац ʗ˖ʓ˖˘˃ʠ˅ˈ˕ˑˆ˃ǡʒˑ˔˒ˑˇ˃ˉˋ-
као личност не постоји без Сина и Духа. ˅ˑ˕˅ˑ˓ːˑˆǡˍˑˬˋˑˇʝ˙˃ˋ˔˘ˑˇˋǡ
Бог Отац вечно, слободно и из љубави, рађа Сина и исходи ˍˑˬˋ˔ˈ˔˃ʝ˙ˈˏˋʠˋːˑˏˊ˃ˬˈˇːˑ
из себе Светог Духа. Бог Отац, Син и Свети Дух имају једну ˒ˑ˛˕˖ˬˈˋˊ˃ˬˈˇːˑ˔ˎ˃˅ˋǡˍˑˬˋˬˈ
ˆˑ˅ˑ˓ˋˑˍ˓ˑˊ˒˓ˑ˓ˑˍˈǤ
заједничку божанску природу. Јер онај који је рођен исте је при-
ʢˬˈˇː˖ǡ˔˅ˈ˕˖ǡ˔˃˄ˑ˓ː˖ˋ˃˒ˑ-
роде с оним који га је родио. Слично људима који, иако су раз-
˔˕ˑˎ˔ˍ˖ʥ˓ˍ˅˖Ǥʗ˔˒ˑ˅ˈˇ˃ˏˬˈˇǦ
личите личности, Марко, Милан, Милица, сви имају једну исту
ːˑˍ˓˛˕ˈ˰ˈˊ˃ˑ˒˓ˑ˛˕ˈ˰ˈˆ˓ˈ-
људску природу. Зато су они сви људи. Тачније, сваки од њих је ˘ˑ˅˃Ǥʦˈˍ˃ˏ˅˃˔ˍ˓˔ˈ˰ˈˏ˓˕˅ˋ˘
човек зато што има исту људску природу. Међу собом се разликују ˋˉˋ˅ˑ˕ʐ˖ˇ˖˱ˈˆ˅ˈˍ˃ǤʏˏˋːǨ
као личности. Људске личности своју непоновљивост, тј. свој

͟͠
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

лични идентитет, добијају из заједнице са

ʟˈ˚ˈʗ˔˖˔ǣʙ˃ˇ˄ˋ˔˕ˈˏˈːˈˊː˃ˎˋ
ˋʝ˙˃ˏˑˬˈˆ˃˄ˋ˔˕ˈˊː˃ˎˋǤʟˈ˚ˈˏ˖
ʣˋˎˋ˒ǣʒˑ˔˒ˑˇˈǡ˒ˑˍ˃ˉˋː˃ˏʝ˙˃Ǥ
ʗ˔˖˔ˏ˖˓ˈ˚ˈǣʡˑˎˋˍˑ˔˃ˏ˅˓ˈˏˈː˃
˔˅˃ˏ˃ˋːˋ˔ˋˏˈ˒ˑˊː˃ˑǡʣˋˎˋ˒ˈǫ
ʙˑˬˈ˅ˋˇˈˑˏˈːˈǡ˅ˋˇˈˑˬˈʝ˙˃Ǥʖ˃˓
ːˈ˅ˈ˓˖ˬˈ˛ˇ˃˔˃ˏˬ˃˖ʝ˙˖ˋʝ˕˃˙˖
ˏˈːˋǥʗˬ˃˱˖˖ˏˑˎˋ˕ˋʝ˙˃ǡˋˇ˃˱ˈ
ʑ˃ˏˇ˓˖ˆˑˆʢ˕ˈ˛ˋ˕ˈ˯˃ˇ˃˒˓ˈ˄ˋ˅˃˔˃
˅˃ˏ˃˅˃˅ˈˍǡʓ˖˘˃ˋ˔˕ˋːˈǡˍˑˆ˃˔˅ˈ˕ːˈ
˒ˑˊː˃ˬˈǡ˃˅ˋˆ˃˒ˑˊː˃ˬˈ˕ˈǡˬˈ˓˔˃˅˃ˏ˃
˒˓ˈ˄ˋ˅˃ˋ˖˅˃ˏ˃˱ˈ˄ˋ˕ˋǤʜˈ˱˖˅˃˔
ˑ˔˕˃˅ˋ˕ˋ˔ˋ˓ˑ˕ːˈǡˇˑ˱ˋ˱˖ˍ˅˃ˏ˃Ǥ
ȋʸː͟͢ǡͥȂ͟͞Ǣͤ͟Ȃͦ͟Ȍ
ʒˑ˔˒ˑˇ˒ˑ˚ˋ˅˃˖˔ˈˇˏˋˇ˃ː˒ˑ˔ˎˈ
˔˕˅˃˓˃˰˃˔˅ˈ˕˃Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡˍ˃˕ˈˇ˓˃-
ˎ˃˖ʛˑː˓ˈ˃ˎ˖ǡʠˋ˙ˋˎˋˬ˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
различитост и непоновљивост.
другом личношћу. О томе сведочи наше
друг
искуство љубави према другом човеку.
иску
Кад н неког заволимо, он онда постаје за нас
посебно, конкретно и непоновљиво биће,
посе
постаје личност. И ми, такође, не можемо
пос
да ззамислимо себе без оног кога волимо.
Хришћански Бог је биће заједнице.
Х
Он јесте Један, али није сам. Бог је
заједница личности: Оца и Сина и Све-
за
ттог Духа. Божанске личности су у не-
раскидивом јединству и управо то
јединство, које је утемељено на сло-
боди и љубави, ствара различитост
личности. Слично нама људима: ко-
лико год више волимо другу личност,
ссве смо ближе њој, у јединству с њом,
и истовремено
и уочавајући њену и нашу

ʤ˓ˋ˛˱˃ːˋ˅ˈ˓˖ˬ˖˖ˬˈˇːˑˆ˃ʐˑˆ˃ǡˍˑˬˋˬˈʝ˕˃˙ǡ˄ˋ˱ˈˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˈǤʐˑˆʝ˕˃˙ˬˈ˖ˊ˓ˑˍ˒ˑ˔˕ˑˬ˃˰˃
ʠ˅ˈ˕ˈʡ˓ˑˬˋ˙ˈǡˬˈ˓˅ˈ˚ːˑǡ˔ˎˑ˄ˑˇːˑˋˋˊ˯˖˄˃˅ˋ˓˃˥˃ʠˋː˃ˋˋ˔˘ˑˇˋʠ˅ˈ˕ˑˆʓ˖˘˃Ǥʐˑˆ
ʝ˕˃˙ǡʠˋːˋʠ˅ˈ˕ˋʓ˖˘ˋˏ˃ˬ˖ˬˈˇː˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˚ˍ˖˄ˑˉ˃ː˔ˍ˖˒˓ˋ˓ˑˇ˖Ǥʤ˓ˋ˛˱˃ː˔ˍˋʐˑˆˬˈ
˄ˋ˱ˈˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˈǤʐˑˉ˃ː˔ˍˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ˔˖˖ːˈ˓˃˔ˍˋˇˋ˅ˑˏˬˈˇˋː˔˕˅˖ˋ˖˒˓˃˅ˑ˕ˑˬˈˇˋː˔˕˅ˑǡ
ˍˑˬˈˬˈ˖˕ˈˏˈ˯ˈːˑː˃˔ˎˑ˄ˑˇˋˋ˯˖˄˃˅ˋǡ˔˕˅˃˓˃˓˃ˊˎˋ˚ˋ˕ˑ˔˕ˎˋ˚ːˑ˔˕ˋǤ

ʞ̆˼̉˽̊̀̉˽ǡ̈˸˿̄̀̉̃̀̀̆˼˻̆˺̆̈̀ǣ
Ȉ ʙˑˬˈǷˬˈˇ˃ːʐˑˆDz˖ˍˑˆ˃ˏˋǡ˘˓ˋ˛˱˃ːˋǡ˅ˈ˓˖ˬˈˏˑǫ
Ȉ ʝ˄ˬ˃˔ːˋˊ˃˛˕ˑ˘˓ˋ˛˱˃ːˋ˅ˈ˓˖ˬ˖˖ˬˈˇːˑˆʐˑˆ˃ˍ˃ˇˋ˔˒ˑ˅ˈˇ˃ˬ˖
˅ˈ˓˖˖ʠ˅ˈ˕˖ʡ˓ˑˬˋ˙˖Ǥ
Ȉ ʖ˃˛˕ˑˬˈʐˑˆˬˈˇ˃ːˋ˖ˋ˔˕ˑ˅˓ˈˏˈʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃ǫ
Ȉ ʜ˃ˍˑˬˋː˃˚ˋː˒ˑ˔˕ˑˬˋ˯˖ˇ˔ˍ˃˔˖˛˕ˋː˃ȋ˒˓ˋ˓ˑˇ˃Ȍǡ˃ː˃ˍˑˬˋ
ː˃˚ˋː˒ˑ˔˕ˑˬˋ˄ˑˉ˃ː˔ˍ˃˒˓ˋ˓ˑˇ˃ǫ
Ȉ ʧ˕˃ˬˈǡˇ˃ˍˎˈǡˊ˃ˬˈˇːˋ˚ˍˑʝ˙˖ǡʠˋː˖ˋʠ˅ˈ˕ˑˏˈʓ˖˘˖ǫ
Ȉ ʙˑˋˎˋ˛˕˃ˬˈ˖ˊ˓ˑˍ˒ˑ˔˕ˑˬ˃˰˃ʠ˅ˈ˕ˈʡ˓ˑˬˋ˙ˈǫ
Ȉ ʖ˃˛˕ˑ˔˖˄ˑˉ˃ː˔ˍˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋˬˈˇˋː˔˕˅ˈːˈǡːˈˇˈ˯ˋ˅ˈǡ˃ˋ˒˃ˍ
˓˃ˊˎˋ˚ˋ˕ˈǫ

͠͠
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʢʠ˕˃˓ˑˏʖ˃˅ˈ˕˖ȋˑˇ˔˕˅˃˓˃˰˃˔˅ˈ˕˃ˇˑˇˑˎ˃˔ˍ˃ʤ˓ˋ˔˕ˑ˅ˑˆȌʐˑˆ˔ˈ˒˓˅ˈː˔˕˅ˈːˑ˒˓ˑˬ˃˅˯ˋ˅˃ˑ
ˍ˃ˑˬˈˇ˃ːǡ˃ˎˋ˕ˑːˋˬˈˊː˃˚ˋˎˑˇ˃ˬˈˑː˔˃ˏǤʖ˃˕ˑ˖ʠ˅ˈ˕ˑˏ˒ˋ˔ˏ˖ː˃ˎ˃ˊˋˏˑːˋˊ˒˓ˋˏˈ˓˃
ˍˑˬˋ˔˖˓˃ˊ˖ˏ˯ˋ˅ˋ˕ˈˍˋˊ˒ˈ˓˒ˈˍ˕ˋ˅ˈʜˑ˅ˑˆ˃ʖ˃˅ˈ˕˃ǡ˃ˍˑˬˋ˔ˈˑˇːˑ˔ˈː˃˕ˑˇ˃ˬˈʐˑˆȄ
ʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃Ǥʝ˅ˇˈː˃˅ˑˇˋˏˑːˈˍˈˑˇ˕ˋ˘˒˓ˋˏˈ˓˃ǣ
͟ʛˑˬ͟ǡͤ͠ǣʞ˓ˋˎˋˍˑˏ˔˕˅˃˓˃˰˃˚ˑ˅ˈˍ˃ǡʐˑˆˆˑ˅ˑ˓ˋǣǷʤ˃ˬˇˈˇ˃˔˕˅ˑ˓ˋˏˑ˚ˑ˅ˈˍ˃˒ˑˑ˄ˎˋ˚ˬ˖
˔˅ˑˏˈDzǤ
͟ʛˑˬͦ͟ǡ͠ǣʡ˓ˑˬˋ˙ˋ˃ː˥ˈˎ˃ˍˑˬˋ˔ˈˬ˃˅˯˃ˬ˖ʏ˅˓˃ˏ˖ˋʠ˃˓ˋǡʏ˅˓˃ˏ˔ˈˑ˄˓˃˱˃˓ˈ˚ˬ˖ǣǷʒˑ˔˒ˑˇˈDzǤ
ʗ˔ͤǡ͡ǣʠˎ˃˅˖ʐˑˆ˃˒˓ˑ˓ˑˍʗ˔˃ˋˬ˃˒ˈ˅˃˕˓ˋ˔˅ˈ˕ˑˏ˒ˈ˔ˏˑˏǣǷʠ˅ˈ˕ǡ˔˅ˈ˕ǡ˔˅ˈ˕ˬˈʒˑ˔˒ˑˇǨDz
ʓ˃ː͡ǣʡ˓ˑˬˋ˙˃ˏˎ˃ˇˋ˱˃ˋˊˎ˃ˊˈːˈ˒ˑ˅˓ˈ˥ˈːˋˋˊ˖ˉ˃˓ˈːˈ˒ˈ˱ˋ˖ˍˑˬ˖ˋ˘ˬˈ˄˃˙ˋˑ˙˃˓ʜ˃-
˅˖˘ˑˇˑːˑ˔ˑ˓ǡˬˈ˓ːˋ˔˖˘˕ˈˎˋˇ˃˔ˈ˒ˑˍˎˑːˈ˰ˈˆˑ˅ˑˏˊˎ˃˕ːˑˏˍˋ˒˖Ǥʝˇˆˑ˅˃˓˃ˬ˖˱ˋ˙˃˓˖ǡ
˕˓ˑˬˋ˙˃ˏˎ˃ˇˋ˱˃˔˅ˈˇˑ˚ˋ˔˅ˑˬ˖˅ˈ˓˖˖ˬˈˇːˑˆ˃ʐˑˆ˃ǣǷʔ˅ˑǡʐˑˆː˃˛ǡˍˑˏˈˏˋ˔ˎ˖ˉˋˏˑǡˏˑˉˈ
ː˃˔ˋˊ˄˃˅ˋ˕ˋˋˊ˒ˈ˱ˋˑˆ˰ˈːˈ˖ˉ˃˓ˈːˈǢˋˋˊ˄˃˅ˋ˱ˈː˃˔ˋˊ˕˅ˑˬˋ˘˓˖ˍ˖ǡ˙˃˓ˈǤDzʙ˃ˇ˃ˋ˘ˬˈ˙˃˓
˅ˈˊ˃ːˈ˄˃˙ˋˑ˖ˑˆ˰ˈː˖˒ˈ˱ǡ˔˕˓˃ˉ˃˓ˬ˃˅ˋ˙˃˓˖ǣǷʔːˑǡ˅ˋˇˋˏ˚ˈ˕ˋ˓ˋ˚ˑ˅ˈˍ˃ˑˇ˓ˈ˛ˈː˃ˆˇˈ
˘ˑˇˈ˒ˑ˔˓ˈˇˑˆ˰˃ˋːˋˬˈˋˏːˋ˛˕˃ǡ˃˚ˈ˕˅˓˕ˋˍ˃ˑˇ˃ˬˈʠˋːʐˑˉˋˬˋǤDzʝˑ˅ˑˏˇˑˆ˃˥˃ˬ˖˙˓ˍ˅ˈ-
ːˑ˒ˈ˔ːˋ˛˕˅ˑˆˑ˕ˑ˅ˑ˔˅˃ˍˑˇːˈ˅ːˑ˔˅ˈˇˑ˚ˋː˃˔ˎˈˇˈ˱ˋː˃˚ˋːǣǷʐˎ˃ˆˑ˔ˎˑ˅ˋ˕ˈˏˎ˃ˇˋ˱ˋǡ
ʡ˓ˑˬˋ˙ˋ˓˃˅ːˑ˄˓ˑˬːˋǡʡ˅ˑ˓˙˃ʝ˙˃ʐˑˆ˃ǡˑ˒ˈ˅˃ˬ˕ˈʠˋː˃ˍˑˬˋː˃ˏˇˑ˥ˈǡˍˑˬˋˑˆ˃˰˖˓ˑ˔˖
˒˓ˈ˕˅ˑ˓ˋǡˋ˅ˈˎˋ˚˃ˬ˕ˈʕˋ˅ˑ˕ˑˇ˃˅˙˃ǡʠ˅ˈ˔˅ˈ˕ˑˆʓ˖˘˃˖˅ˈˍˑ˅ˈǤDz

ʡ˓ˑˬˋ˙˃ˏˎ˃ˇˋ˱˃˖˖ˉ˃˓ˈːˑˬ˒ˈ˱ˋȄˋˍˑː˃ˋˊ˅ˈˍ˃ǡʠˋː˃ˬǤ

͠͡
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

ʐ̆˻̡˽˺˽̏̅˸̃̀̏̅̆̉̊˿˸̡̊̆̐̊̆˽ʠ˺˽̊˸ʡ̡̈̆̀̎˸

Старозаветни праведници су Бога познали као личност

на основу заједнице слободе и љубави с њим. То би, међутим,

αω
ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍˬˈ˕˃ˬ˃ː˔˕˅ˈǦ
могло да се протумачи да Бог није сам по себи, вечна личност,
већ да га људи чине таквим. Да ли је, међутим, тако? За разлику

ː˃˔˕˃˓ˑˊ˃˅ˈ˕ː˃ˎˋ˚ːˑ˔˕
ˑˍˑˬˑˬ˔ˈˆˑ˅ˑ˓ˋː˃˔˃ˏˑ
ˬˈˇːˑˏ ˏˈ˔˕˖ ˖ ʠ˅ˈ˕ˑˏ
˒ˋ˔ˏ˖Ǥ ʙ˃ˑ ˛˕ˑ ˃˒ˑ˔˕ˑˎ
ʞ˃˅ˎˈ ˑ˄ˬ˃˛˰˃˅˃ǡ ˊ˄ˑˆ
ˊː˃˚ˈ˰˃ ˰ˈˆˑ˅ˑˆ ˋˏˈː˃
ȋʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍȄ˙˃˓˒˓˃˅-
ˇˈǢ˙˃˓˔˃ˎˋˏ˔ˍˋȄ˙˃˓
ˏˋ˓˃Ȍǡ˘˓ˋ˛˱˃ː˔ˍˋ˄ˑˆˑ-
˔ˎˑ˅ˋ˔ˏ˃˕˓˃ˎˋ˔˖ˆ˃˒˓˃Ǧ
˔ˎˋˍˑˏ ȋː˃ˆˑ˅ˈ˛˕˃ˬˈˏȌ
ʤ˓ˋ˔˕˃Ǥ ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ ˬˈ
˒˓˅ˑ˔˅ˈ˛˕ˈːˋˍǡ˃ʤ˓ˋ˔˕ˑ˔
ˬˈ˅ˈˎˋˍˋ˃˓˘ˋˬˈ˓ˈˬʥ˓ˍ˅ˈǤ
ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ ˒˓ˈˇ ʏ˅˓˃-
ˏ˃ ˋˊːˑ˔ˋ ˘ˎˈ˄ ˋ ˅ˋːˑǡ
ˇ˃˓ˑ˅ˈˍˑˬˈ˱ˈˋʤ˓ˋ˔˕ˑ˔
ʚˋ˕˖˓ˆˋˬˑˏ ˊ˃˅ˈ˛˕˃˕ˋ
˔˅ˑˬˑˬʥ˓ˍ˅ˋǤʞ˓ˋ˔˖˔˓ˈ˕˖
˔˃ʏ˅˓˃ˏˑˏǡ˔˓ˈˇˋ˛˰ˑˏ
ˎˋ˚ːˑ˛˱˖ʞ˓˅ˈʛˑˬ˔ˋˬˈ˅ˈ
ˍ˰ˋˆˈǡ ˊ˃ːˋˏ˯ˋ˅ˑ ˬˈ ˕ˑ
ˇ˃ ːˈ ˄ˎ˃ˆˑ˔ˋ˯˃ ʏ˅˓˃ˏ
ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ˃ǡ˅ˈ˱ˑ˄˓ː˖-
˕ˑǤʡˋˏˈˬˈˑ˅˃ˬ˒ˋ˔˃˙ˉˈ-
ˎˈˑː˃ˆˎ˃˔ˋ˕ˋˇ˃ʏ˅˓˃ˏˑ-
˅˃˔ˎ˖ˉ˄˃ˋˏ˃˔˅ˑˬ˙ˋ˯˖
˄˖ˇ˖˱ˑˬʤ˓ˋ˔˕ˑ˅ˑˬ˔ˎ˖ˉ˄ˋǤ
ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍˋʏ˅˓˃ˏȄˏˑˊ˃ˋˍǡʥ˓ˍ˅˃ʠ˅Ǥʛ˃˓ˋˬ˃ʛ˃˥ˑ˓ˈǡʟˋˏȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ˖˓˖˙ˋˇ˓ˉˋ˒ˑ˔˖ˇ˖˔˃˘ˎˈ˄ˑ˅ˋˏ˃ǡ˃ˋ˔˒˓ˈˇ˰ˈˆ˃˔˕ˑˬˋˍ˓˚˃ˆ˔˃
˅ˋːˑˏǤʜ˃ːˈ˄ˈ˔ˋˏ˃˅ˋˇˋˏˑʤ˓ˋ˔˕˃ˍˑˬˋ˒ˑˍ˃ˊ˖ˬˈː˃ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ˃Ǥʠ˃ˇˈ˔ːˈ
˔˕˓˃ːˈˇˑˎ˃ˊˋʏ˅˓˃ˏˍˑˬˋ˔ˈ˅˓˃˱˃ˋˊ˄ˋ˕ˍˈ˖ˍˑˬˑˬˬˈˑ˔ˎˑ˄ˑˇˋˑ˔˅ˑˆ˃˔ˋ-
ːˑ˅˙˃ʚˑ˕˃Ǥʑˋ˛ˈˑˑ˅ˑˏˈ˒˓ˑ˚ˋ˕˃ˬː˃ͥ͠Ǥ˔˕˓˃ːˋ˙ˋǤ

͢͠
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʧ˕ˑ˄ˈ˛ˈˑˇ˒ˑ˚ˈ˕ˍ˃ǡ˛˕ˑ˔ˏˑ˚˖ˎˋǡ
˛˕ˑ˔ˏˑ˅ˋˇˈˎˋˑ˚ˋˏ˃˔˅ˑˬˋˏ˃ǡ˛˕ˑ
˔˃ˆˎˈˇ˃˔ˏˑˋ˓˖ˍˈː˃˛ˈˑ˒ˋ˒˃˛ˈǡˑ
ʚˑˆˑ˔˖ȋʠˋː˖ǡʟˈ˚ˋȌˉˋ˅ˑ˕˃ǣˋʕˋ˅ˑ˕
˔ˈˬ˃˅ˋˑǡˋ˅ˋˇˈˎˋ˔ˏˑǡˋ˔˅ˈˇˑ˚ˋˏˑǡ
ˋˑ˄ˬ˃˅˯˖ˬˈˏˑ˅˃ˏˉˋ˅ˑ˕˅ˈ˚ːˋˍˑˬˋ
˄ˈ˛ˈ˖ʝ˙˃ˋˬ˃˅ˋ˔ˈː˃ˏ˃Ǥʏˍˑˎˋ˖
˔˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˋ˘ˑˇˋˏˑǡˍ˃ˑ˛˕ˑˬˈʝː˔˃ˏ
˖˔˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˋǡˋˏ˃ˏˑˊ˃ˬˈˇːˋ˙˖ˬˈˇːˋ
˔˃ˇ˓˖ˆˋˏ˃ǥʝː˃ˬˍˑˬˋˆˑ˅ˑ˓ˋˇ˃ˬˈ
˖˔˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˋǡ˃ˏ˓ˊˋ˄˓˃˕˃˔˅ˑˆ˃ǡ˖
˕˃ˏˋˬˈ˔˅ˈˇˑ˔˃ˇ˃Ǥʝː˃ˬˍˑˬˋ˯˖˄ˋ
˄˓˃˕˃˔˅ˑˆ˃ǡ˖˔˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˋ˒˓ˈ˄ˋ˅˃Ǥ
ʑˋˋˏ˃˕ˈʞˑˏ˃ˊ˃˰ˈˑˇʠ˅ˈ˕ˑˆ˃ˋ
ˊː˃˕ˈ˔˅ˈǤʠ˅˃ˍˋˍˑˬˋˑˇ˓ˋ˚ˈʠˋː˃ǡ
ːˋʝ˙˃ːˈˏ˃Ǣ˃ˍˑˬˋ˒˓ˋˊː˃ˬˈʠˋː˃ǡ
ˋˏ˃ˋʝ˙˃Ǥȋ͟ʸː͟Ȍ

ʐˑˆ˒ˑˊˋ˅˃ʏˇ˃ˏ˃˖ʟ˃ˬ˖Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡˍ˃˕ˈˇ˓˃ˎ˃˖ʛˑː˓ˈ˃ˎ˖ǡʠˋ˙ˋˎˋˬ˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
ʞˋ˔˙ˋʠ˅ˈ˕ˑˆ˒ˋ˔ˏ˃ˑˇːˑ˔ʐˑˆ˃ˋ˚ˑ˅ˈˍ˃˔˘˅˃˕˃ˎˋ˔˖ˇˑ˕ˈˏˈ˓ˈˎˋ˚ːˑǡˇ˃
˔˖ˋ˖ˑ˒ˋ˔ˋˏ˃˔˃ˏˑˆ˃ʐˑˆ˃ˍˑ˓ˋ˔˕ˋˎˋːˈˍ˃ˋ˔ˍ˖˔˕˅˃ˍˑˬ˃˔˖˔˅ˑˬ˔˕˅ˈː˃˔˃ˏˑ
˚ˑ˅ˈˍ˖Ǥʡ˃ˍˑʐˑˆǷ˘ˑˇ˃Dzˍ˓ˑˊʟ˃ˬˋǷˊˑ˅ˈDzʏˇ˃ˏ˃Ǥ

од Јевреја, хришћани верују у Бога као Свету Тројицу: Оца, Сина

и Светога Духа, које су свети оци именовали као три личности.
Будући да Бог Отац вечно има Сина и Духа, он је самим тим и
вечна личност, независно од људи и њихове заједнице с њим.
Шта је личност за хришћане?
Личност је, према учењу светих отаца Цркве, а на основу
откривења Бога као Свете Тројице, конкретно и слободно биће,
које постоји као такво само у заједници слободе и љубави са дру-
гим конкретним бићем. Личности Свете Тројице су Отац, Син и

ͣ͠
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ
ʓˋˬ˃ˎˑˆˋ˔˕ˋːˈˋˉˋ˅ˑ˕˃Ȅ˔ˎˋˍ˃
˔˅ˈ˛˕ˈːˋˍ˃ʠ˕˃ˏ˃˕ˋ˔˃ʠˍˎˋ˓ˋ˔˃Ǥ
ʓ˃˄ˋ˔ˏˑ˒ˑˊː˃ˎˋˬˈˇː˖ˎˋ˚ːˑ˔˕ǡ˒ˑ-
˕˓ˈ˄ːˑˬˈˇ˃ː˃ˏ˔ˈˑː˃˔˃ˏ˃˔ˎˑ-
˄ˑˇːˑˑ˕ˍ˓ˋˬˈǤʝ˕ˍ˓ˋ˅˃˰ˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ
˖ˍ˃ˊ˖ˬˈː˃˰ˈː˖˯˖˄˃˅˒˓ˈˏ˃ː˃ˏ˃Ǥ
ʦˑ˅ˈˍ˔ˈˑ˕ˍ˓ˋ˅˃ˇ˓˖ˆˑˏˈˍ˃ˑˎˋ˚-
ːˑ˔˕˔˃ˏˑ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˋ˔ˎˑ˄ˑˇˈǤʦˑ-
˅ˈˍǡˇ˃ˍˎˈǡˬˈ˔˕ˈˎˋ˚ːˑ˔˕˖˅ˈˍ˖ˑˇ-
ːˑ˔˖ː˃ˇ˓˖ˆˑˆǡ˕ˬǤ˖ˑˇːˑ˔˖ː˃ˇ˓˖ˆ˖
ˎˋ˚ːˑ˔˕˔ˍˑˬˑˏˬˈ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˋ˔ˎˑ-
˄ˑˇˈǤʜ˃ˑ˔ːˑ˅˖ˋ˔ˍ˖˔˕˅˃˒ˑˊː˃˅˃˰˃
ˎˋ˚ːˑ˔˕ˋˊ˃ˍ˯˖˚˖ˬˈˏˑˇ˃˔ˈˋʐˑˆ
ˏˑˉˈ ˒ˑˊː˃˕ˋ ˬˈˇˋːˑˍ˓ˑˊ ˎˋ˚ːˑ
ˊ˃ˬˈˇːˋ˛˕˅ˑ˔˰ˋˏǤ
ʠ˕˃˓ˑˊ˃˅ˈ˕ːˋ˒˓˃˅ˈˇːˋ˙ˋ˔˖ʐˑˆ˃˒ˑˊː˃ˎˋˍ˃ˑˎˋ˚ːˑ˔˕ː˃ˑ˔ːˑ˅˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˈ˔ˎˑ˄ˑˇˈ
ˋ˯˖˄˃˅ˋ˔˰ˋˏǤʐˈˊˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˈ˔ˎˑ˄ˑˇˈˋ˯˖˄˃˅ˋǡʝ˕˃˙ǡʠˋːˋʠ˅ˈ˕ˋʓ˖˘ːˈ˄ˋ˄ˋˎˋ
ˎˋ˚ːˑ˔˕ˋǤʸˈˇːˑ˄ˋ˱ˈːˈˏˑˉˈ˄ˋ˕ˋˎˋ˚ːˑ˔˕˃ˍˑˬˈ˔˃ˏˑǡ˃ˍˑːˋˬˈ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˋ˔˃ˇ˓˖-
ˆˋˏ˄ˋ˱ˈˏǤʚˋ˚ːˑ˔˕˒ˑ˔˕ˑˬˋˬˈˇˋːˑ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˋ˔˃ˇ˓˖ˆˑˏˎˋ˚ːˑ˛˱˖ˋ˕ˑ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˋ
˔ˎˑ˄ˑˇˈˋ˯˖˄˃˅ˋǤʐˑˆˬˈ˅ˈ˚ː˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ˊ˃˕ˑ˛˕ˑˬˈˊ˃ˬˈˇːˋ˙˃˔ˎˑ˄ˑˇˈˋ˯˖˄˃˅ˋʐˑˆ˃
ʝ˙˃˔˃ʠˋːˑˏˋʓ˖˘ˑˏǤ
ͤ͠
Свети Дух. Бог Отац је личност зато што је у заједници слободе и
љубави са Сином и Духом. Бог Отац слободно и из љубави рађа
Сина и исходи Светог Духа и на тај начин су Син и Дух вечне
и јединствене личности. И Син и Дух су, такође, у заједници
слободе и љубави с Богом Оцем. Они га зову својим Оцем јер га
воле. На овај начин и Бог Отац је вечна и јединствена личност,
у заједници слободе и љубави са Сином и Духом. Без заједнице
слободе и љубави, Отац, Син и Свети Дух не би били лично-
сти. Отац, што је иначе име за личност, не би био Отац да нема
Сина. То исто важи и за Сина и Духа. Без заједнице са Оцем, не
би било ни Сина ни Духа. Једно биће не може бити личност
ако је само, ако није у заједници са другим бићем. Личност
постоји јједино у заједници са дру-
гом личношћу
ли и то у заједници
слободе и љубави.
слоб
Без слободе и заједнице с
другим, не постоји личност.
др
Слично нашем искуству: кад
С
некога волимо, и то слобод-
н
но, без икаквог зато, он за
н
нас постаје непоновљиво
н
биће,
би личност без које ни
ми не можемо да постојимо.
У заједници
зај љубави и слободе с
другим и ми себе, такође, видимо
као личност.
личн Кад нас неко слободно
воли, ми се тада
та осећамо као најважнији,
као центар света
света, ка
као јединствена личност. Бог
је вечна личност зато што је Света Тројица, тј. зато што је
заједница слободе и љубави Бога Оца са Сином и Духом.
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʞ̆˼̉˽̊̀̉˽ǡ̈˸˿̄̀̉̃̀̀̆˼˻̆˺̆̈̀ǣ
Ȉ ʜ˃ˍˑˬˋː˃˚ˋː˔˕˃˓ˑˊ˃˅ˈ˕ːˋ˚ˑ˅ˈˍˑ˕ˍ˓ˋ˅˃ˇ˃ˬˈʐˑˆˎˋ˚ːˑ˔˕ǫ
Ȉ ʙˑˬˋ˔˖˒˓ˈˇ˖˔ˎˑ˅ˋˇ˃˄ˋ˔ˏˑːˈˍˑ˄ˋ˱ˈˑ˕ˍ˓ˋˎˋˍ˃ˑ
ˎˋ˚ːˑ˔˕ǫ
Ȉ ʙ˃ˇ˃ˬˈːˈˍˑˊ˃˕ˈ˄ˈˎˋ˚ːˑ˔˕ǫʓ˃ˎˋˬˈˑːˎˋ˚ːˑ˔˕˔˃ˏˑˏ
˚ˋ˰ˈːˋ˙ˑˏˇ˃˒ˑ˔˕ˑˬˋǡˇ˃ˬˈ˒˓ˈˇ˕ˑ˄ˑˏǫ
Ȉ ʓ˃ˎˋˬˈʐˑˆˎˋ˚ːˑ˔˕˒ˑ˔ˈ˄ˋˋ˄ˈˊ˒˓ˈ˕˘ˑˇːˈˊ˃ˬˈˇːˋ˙ˈ˔
˯˖ˇˋˏ˃ǫ
Ȉ ʝ˄ˬ˃˔ːˋˆˇˈ˘˓ˋ˛˱˃ːˋː˃ˎ˃ˊˈˑ˔ːˑ˅ˈˊ˃˔˅ˑˬˈ˖˚ˈ˰ˈˑʐˑˆ˖
ˍ˃ˑˎˋ˚ːˑ˔˕ˋǤ
Ȉ ʛˑˉˈˎˋ˄ˋˎˑˍˑˬ˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ʠ˅ˈ˕ˈʡ˓ˑˬˋ˙ˈˇ˃˒ˑ˔˕ˑˬˋ˄ˈˊ
ˇ˓˖ˆˈˇ˅ˈǫʝ˄˓˃ˊˎˑˉˋˊ˃˛˕ˑǤ
Ȉ ʙˑˬ˃ˊ˃ˬˈˇːˋ˙˃˚ˋːˋ˄ˋ˱˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ˋˏ˃ǫ

ʏː˃ˎˋˊˋ˓˃ˬˋˍˑː˖ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍˑ˅˖ǡˍ˃ˑˋ˕ˈˍ˔˕ʠ˅ˈ˕ˑˆ˒ˋ˔ˏ˃ˍˑˬˋˆˑ˅ˑ˓ˋˑ˰ˈˏ˖ǡ˃ˊ˃˕ˋˏ
˔˅ˑˬˈˊ˃ˍ˯˖˚ˍˈ˖˒ˑ˓ˈˇˋ˔˃ˑ˔ːˑ˅ːˋˏ˔˃ˇ˓ˉ˃ˬˈˏˑ˅ˈ˕ˈˏˈǤ
ʏʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ˙˃˓ʠ˃ˎˋˏ˔ˍˋˋˊ˃˥ˈ˖˔˖˔˓ˈ˕ʏ˅˓˃ˏ˖ˋˋˊːˈ˔ˈ˘ˎˈ˄ˋ˅ˋːˑǤʏʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ
˄ˈ˛ˈ˔˅ˈ˛˕ˈːˋˍʐˑˆ˃˅ˋ˛˰ˈˆ˃Ǥʗ˄ˎ˃ˆˑ˔ˎˑ˅ˋʛˈˎ˘ˋ-
˔ˈˇˈˍʏ˅˓˃ˏ˃ˆˑ˅ˑ˓ˈ˱ˋǣʐˎ˃ˆˑ˔ˎˑ˅ˈːˇ˃ˬˈʏ˅˓˃ˏʐˑˆ˖
˅ˋ˛˰ˈˏ˖ǡ˚ˋˬˈˬˈːˈ˄ˑˋ˚ˋˬ˃ˬˈˊˈˏ˯˃Ǩʗ˄ˎ˃ˆˑ˔ˎˑ˅ˈː
ˇ˃ˬˈʐˑˆ˅ˋ˛˰ˋǡˍˑˬˋ˒˓ˈˇ˃ˇˈːˈ˒˓ˋˬ˃˕ˈ˯ˈ˕˅ˑˬˈ˖˓˖ˍˈ
˕˅ˑˬˈǤʗˇ˃ˇˈʏ˅˓˃ˏʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍ˖ˇˈ˔ˈ˕˃ˍˑˇ˔˅ˈˆ˃Ǥ
ȋ͟ʛˑˬ͟͢ǡͦ͟Ȃ͠͞Ȍ
ʸˈ˓ ˕˃ˬ ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍǡ ˙˃˓ ʠ˃ˎˋˏ˃ǡ ˔˅ˈ˛˕ˈːˋˍ ʐˑˆ˃
˅ˋ˛˰ˈˆ˃ǡˍˑˬˋ˔˓ˈ˕ˈʏ˅˓˃ˏ˃ˍ˃ˇ˃˔ˈ˅˓˃˱˃˛ˈ˒ˑ˔ˎˈ
˒ˑ˄ˈˇˈː˃ˇ˙˃˓ˈ˅ˋˏ˃ǡ˄ˎ˃ˆˑ˔ˎˑ˅ˋˆ˃Ǥʼˈˏ˖ʏ˅˓˃ˏˇ˃ˇˈ
ˋˇˈ˔ˈ˕˃ˍˑˇ˔˅ˈˆ˃Ǥʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍˬˈ˒ˑˊː˃˚ˈ˰˖˔˅ˑˆ˃
ˋˏˈː˃˒˓˅ˑ˙˃˓˒˓˃˅ˇˈǡ˃˒ˑ˕ˑˏˬˈˋ˙˃˓˔˃ˎˋˏ˔ˍˋǡ˕ˬǤ
˙˃˓ˏˋ˓˃Ǥʐˈˊˑ˙˃ǡ˄ˈˊˏ˃˕ˈ˓ˈǡ˄ˈˊ˓ˑˇˑ˔ˎˑ˅˃Ǥʜˋ˕ˋ
ˏ˖ˇ˃ːˋˋˏ˃ˬ˖˒ˑ˚ˈ˕ˍ˃ǡːˋ˕ˋˏ˖ˉˋ˅ˑ˕ˋˏ˃˔˅˓˛ˈ˕ˍ˃ǡ
˔ˎˋ˚˃ːˬˈʠˋː˖ʐˑˉˋˬˈˏǡˑ˔˕˃ˬˈ˔˅ˈ˛˕ˈːˋˍ˄ˈˊ˒˓ˈ-
˔˕˃ːˍ˃Ǥȋʸˈ˅˓ͥǡ͟Ȃ͡Ȍ

ʛˈˎ˘ˋ˔ˈˇˈˍȄˋˍˑː˃ʠ˕˃ˏ˃˕ˋ˔˃ʠˍˎˋ˓ˋ˔˃ǤǷʛˋ˕˓˃ːˋˬˈ˃˓˘ˋˬˈ˓ˈˬ˔ˍ˃ǡ
ːˈˆˑ˔˕˃˓ˑ˅˃˅ˋˎˑː˔ˍ˃˕ˋˬ˃˓˃ǡ˔˃ʐˎˋ˔ˍˑˆʗ˔˕ˑˍ˃Ǥʗˏ˃ˍˑ˔˖ˍˑˬ˖˅ˈ˕˃˓
ːˑ˔ˋǤʝ˄˖˚ˈːˬˈ˖ˑˇˈ˱˖ˍˑˬ˃˒ˑˇ˔ˈ˱˃ː˃ˈ˒ˋ˔ˍˑ˒˔ˍ˖Ǥʓ˓ˉˋ˘ˎˈ˄ˍˑˬˋˏ˖ˬˈ
ˇ˃ˑʏ˅˓˃ˏǡˍˑˬˋˋˍˑːˋˊ˖ˬˈ˘ˎˈ˄Ȅ˒˓ˑ˔˗ˑ˓˖ȋ˒˓ˋːˑ˔Ȍ˔˅ˈ˕ˈʔ˅˘˃˓ˋ˔˕ˋˬˈǤDz
ʠ˕˃ˏ˃˕ˋ˔ʠˍˎˋ˓ˋ˔ǡʢˑˆˎˈˇ˃ˎ˖ˋˊ˃ˆˑːˈ˕ˍˋǡʐˈˑˆ˓˃ˇͣ͠͞͞ǡͧͦ͢Ǥ
ʝ˔˅Ǥʔ˅˘˃˓ˋ˔˕ˋˬˋ˅ˋˇˋː˃˔˕˓ǤͥͦǤ

ͥ͠
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ
ʻ˖ˇ˔ˍˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ˔˖˓˃ˊˇˈ˯ˈːˈ˅˓ˈ-
ˏˈːˑˏˋ˒˓ˑ˔˕ˑ˓ˑˏǡˊ˃˕ˑ˛˕ˑ˔˖
˔˕˅ˑ˓ˈːˈǤʟˑˇˑ˔ˎˑ˅ˋˋ˒ˑ˓ˑˇˋ˚ː˃
˔˕˃˄ˎ˃ː˃ˬ˄ˑ˯ˈ˒ˑ˕˅˓˥˖ˬ˖˚ˋ˰ˈːˋ˙˖
ˇ˃˔ˈˋˊˏˈ˥˖˒ˑ˕ˑˏ˃ˍ˃ˋ˒˓ˈˇ˃ˍ˃ǡ
˔˃ˏˋˏ˓˃˥˃˰ˈˏǡ˔˕˅˃˓˃˅˓ˈˏˈː˔ˍ˃
ˋ˒˓ˑ˔˕ˑ˓ː˃ˇˈˑ˄˃Ǥʢ˒˓˃˅ˑˊ˃˕ˑˏˑ-
ˉˈˏˑˆˑ˅ˑ˓ˋ˕ˋˑˏːˑˆˋˏ˯˖ˇˋˏ˃ǡ
ˏˈ˥˖˔ˑ˄ːˑ˖ˇ˃˯ˈːˋˏǡ˄ˈˊˑ˄ˊˋ˓˃ː˃
ˍ˓˅ːˑ˔˓ˑˇ˔˕˅ˑǤʖ˃˕ˑˋˆˑ˅ˑ˓ˋˏˑˑ
ˇˈˑ˄ˋ˒˓ˋ˓ˑˇˈˍˑˇ˔˕˅ˑ˓ˈːˋ˘˄ˋ˱˃Ǥ
ͦ͠
ʚ̀̏̅̆̉̊̀ʠ˺˽̊˽ʡ̡̈̆̀̎˽̉̋̅˽̈˸˿˼˽̤̀˺˽
̇̆̇̈̀̈̆˼̀˿˸̊̆̐̊̆̉̋̅˽̉̊˺̆̈˽̅˽
Људи као личности су раздељени међу собом временски и по
природи. Зато што су рођени у различита времена, неко пре, а
неко касније, и зато што се приликом рођења деле од другог, од
мајке и тиме стварају време и простор, у коме су удаљени један
од другог. За разлику од људских личности, које су међусобно
раздељене, и зато можемо говорити о многим људима, лично-
сти Свете Тројице су нераздељиве по времену и по природи и
зато не можемо говорити о многим боговима. Бог Отац, Син
и Свети Дух постоје изван времена и простора. То значи да
су божанске личности временски и по природи нераздељиве
међу собом. Никад не постоји Отац мимо Сина и Духа и обрнуто.
Ако би се делили, онда би то значило да су створени и да нису
постојали пре него што су настали. Међутим, тада Бог не би био
Бог. Бог је вечан и нема почетак ни крај. Људске личности су
створене и зато су оне временски и просторно раздељене међу
собом. Између Милана и његових родитеља ствара се временска
и просторна деоба приликом његовог рођења. Приликом рођења
бића, његови родитељи су временски старији, постоје пре него
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

њихово дете. Ствара се, такође, и деоба простора, тј. природе, ʠ˅ˈ˕˃ ʡ˓ˑˬˋ˙˃ ȋˇˈ˕˃˯Ȍ Ȅ ˋˍˑː˃
која делећи се на тај начин, ствара простор. Истовремено, рођење ʏːˇ˓ˈˬ˃ʟ˖˄˯ˑ˅˃Ǥ
једног бића ствара почетак и деобу времена. Мајка, која је роди- ʚˋ˚ːˑ˔˕ˋʝ˙˃ǡʠˋː˃ˋʠ˅ˈ˕ˑˆʓ˖˘˃
ːˋ˔˖˓˃ˊˇˈ˯ˈːˈǡːˋ˅˓ˈˏˈː˔ˍˋǡːˋ
ла Милицу, временски постоји пре него што постоји Милица. ˒˓ˑ˔˕ˑ˓ːˑǤʙˑːˍ˓ˈ˕ːˑ˔˕ˋ˓˃ˊˎˋˍ˃
Милан постоји касније у односу на своје родитеље. С Богом то ːˋ˔˖ ˒ˎˑˇ ˒˓ˋ˓ˑˇːˑˆ ˇˈ˯ˈ˰˃Ǥ
није случај. Личности Оца, Сина и Светог Духа нису раздељене, ʟ˃˥˃˰ˈʠˋː˃ˑˇʐˑˆ˃ʝ˙˃˒˓ˑˬ˃˅˯˖ˬˈ
ни временски, ни просторно. Зато што не постоји прво Отац сам, ˰ˋ˘ˑ˅˖ ˓˃ˊˎˋ˚ˋ˕ˑ˔˕ǡ ˍˑˬ˃ǡ ˑ˒ˈ˕ǡ
ˋˊ˅ˋ˓ˈˋˊ˰ˋ˘ˑ˅ˑˆˬˈˇˋː˔˕˅˃Ǥ
па касније рађа Сина, као што је то случај с нама људима. Иначе,
ʥ˓ˍ˅ˈː˃˄ˑˆˑ˔ˎ˖ˉ˄ˈː˃˒ˈ˔ˏ˃˒ˑ˕˅˓Ǧ
Отац не би био вечан да и Сина нема вечно. Нити, пак, постоји ˥˖ˬˈː˃˛˖˅ˈ˓˖ǣ
просторна раздељеност између личности Свете Тројице. Чим Ƿʠ˃˄ˈ˔˒ˑ˚ˈ˕ːˋʚˑˆˑ˔ǡʝ˙˖ˋʓ˖˘˖ǡ
постоји Отац, одмах постоје Син и Дух. Јер, Отац је Отац само ˑˇʓˬˈ˅ˈ˔ˈ˓ˑˇˋǡˊ˃˔˒˃˔ˈ˰ˈː˃˛ˈDzǤ
у заједници са Сином и Духом. Бог је вечни Отац, јер кад не би ʟˈ˚ˋˑ˅ˑˆ˕˓ˑ˒˃˓˃ȋ˙ˈː˕˓˃ˎːˈ˄ˑˆˑǦ
био, онда не би био ни Бог. Пошто је, пак, Бог вечан, онда су и ˔ˎ˖ˉ˄ˈːˈ ˒ˈ˔ˏˈ ːˈˍˑˆ ˒˓˃ˊːˋˍ˃Ȍ
Син и Дух вечни и обрнуто. Будући, дакле, нестворен, Бог је ˆˑ˅ˑ˓ˈː˃ˏˑʠˋː˖ʐˑˉˋˬˈˏǡˍˑˬˋ
˅˓ˈˏˈː˔ˍˋːˋˬˈˑˇˈ˯ˈːːˋˑˇʐˑˆ˃
један и нераздељив по природи, иако је Света Тројица. ʝ˙˃ǡːˋˑˇʐˑˆ˃ʠ˅ˈ˕ˑˆ˃ʓ˖˘˃ǡːˈˆˑ
Личности Свете Тројице су конкретна бића и разликују се ːˈˏ˃˒ˑ˚ˈ˕ˍ˃ǡˍ˃ˑ˛˕ˑːˋʝ˕˃˙ːˋ
међу собом. Њихова конкретност и разлика нису плод при- ʓ˖˘ːˈˏ˃ˬ˖˒ˑ˚ˈ˕ˍ˃ȋ˔˃˄ˈ˔˒ˑ˚ˈ˕ːˋ
˔˖ȌǤ
родног дељења. То је разлика која настаје као израз јединства
у слободи и љубави једне личности према другој. Отац је Отац,
посебна и различита личност и од Сина и од Духа, зато што је у
вечној заједници слободе и љубави са Сином и Духом. Исто то
важи и за Сина и Духа.

ͧ͠
ʞʟʏʑʝʠʚʏʑʜʗʙʏʡʗʤʗʖʗʠͦ

ʤ˓ˋ˔˕ˑ˔˔˕˃˓˃˙ˇ˃ːˋˏ˃Ȅ˗˓ˈ˔ˍ˃ ʛˎ˃ˇˑˎˋˍˋʤ˓ˋ˔˕ˑ˔ˑˍ˓˖ˉˈː˔˃ˇ˅˃˃ː˥ˈˎ˃Ȅˏˑˊ˃ˋˍǡʠ˃ːʑˋ˕˃ˎˈǡ
ˋˊʒ˓˖ˊˋˬˈǤ ʟ˃˅ˈː˃ȋʗ˕˃ˎˋˬ˃ȌǤ
ʞ˓˅˃˗˓ˈ˔ˍ˃ʐˑˉˋˬ˖˅ˈ˚ːˑ˔˕˒˓ˈˇ˔˕˃˅˯˃ˎˋˍˑˏ˔˕˃˓˙˃ˍˑˬˋ˖ˍ˃ˊ˖ˬˈː˃ˇ˖ˆǡ˕ˬǤ˅ˈ˚ːˋˉˋ˅ˑ˕Ǥʓ˓˖ˆ˃ˋˍˑː˃ʐˑˆ˃
˒˓ˋˍ˃ˊ˖ˬˈˎˋ˙ˈˏˏˎ˃ˇˋ˱˃ǡ˛˕ˑ˒ˑːˑ˅ˑ˖ˍ˃ˊ˖ˬˈː˃˅ˈ˚ːˑ˔˕ʐˑˉˋˬ˖ǡˋˊ˒ˈ˓˔˒ˈˍ˕ˋ˅ˈ˔ː˃ˆˈˋˊˇ˓˃˅˯˃ˏˎ˃ˇˋ˱ˍˈ
˒˓ˋ˓ˑˇˈǤ

ʒˎˈˇ˃˘ˍ˃ˍˑ˔ˈ˒ˑ˔˕˃˅ˋ˛ˈ˒˓ˈ˔˕ˑˎˋǡˋʠ˕˃- За разлику од божанских личности, људске личности

˓˃˙˔ˈˇˈǤʜ˃˰ˈˏ˖˄ˈ˛ˈˑˇˈˎˑ˄ˈˎˑˍ˃ˑ
˔ːˈˆǡˍˑ˔˃ː˃ˆˎ˃˅ˋˍ˃ˑ˚ˋ˔˕˃˅˖ː˃ǡ˒˓ˈ˔˕ˑ
ˏ˖˄ˈ˛ˈˍ˃ˑ˒ˎ˃ˏˈːˑˆ˰ˈːˋǡ˃˕ˑ˚ˍˑ˅ˋˍ˃ˑ
˓˃ˊ˄˖ˍ˕˃ˎˋˑˆ˃˰ǥʗˆˎˈǡˍ˃ˑʠˋː˚ˑ˅ˈ˚ˋˬˋ
ˋ˥˃˛ˈ˔˃ˑ˄ˎ˃˙ˋˏ˃ːˈ˄ˈ˔ˍˋˏǡˋˇˑ˥ˈˇˑ
ʠ˕˃˓˙˃ˋ˔ˈˇˈ˔˰ˋˏǤʗˇ˃ˇˈˏ˖˔ˈ˅ˎ˃˔˕ˋ
˔ˎ˃˅˃ˋ˙˃˓˔˕˅ˑˇ˃ˏ˖˔ˎ˖ˉˈ˔˅ˋː˃˓ˑˇˋˋ
˒ˎˈˏˈː˃ˋˬˈˊˋ˙ˋǤʑˎ˃˔˕ˬˈ˰ˈˆˑ˅˃˅ˎ˃˔˕˅ˈ˚-
ː˃ǡːˈ˱ˈ˒˓ˑ˱ˋǡ˃˙˃˓˔˕˅ˑ˔ˈ˰ˈˆˑ˅ˑːˈ˱ˈ
˓˃˔˖˕ˋǤȋʓ˃ːͥǡͧǤ͟͡Ȃ͟͢Ȍ
своју конкретност, тј. различитост, првенствено добијају
дељењем од других. Стога, да би једна личност, једно биће,
у људском искуству, било конкретно, оно то не може бити,
пре него што је рођено. Бића се рађањем деле једна од дру-
гих. Отуда такав вид постојања изазива смрт у природи.
Јер, смрт је пре свега, дељење, распадање. У Богу, међутим,
то није случај. Рађање Сина Божијег од Оца не подразумева
дељење, већ само различитост међу њима, која извире из
њиховог јединства. Зато је Бог вечан, бесмртан.

ʐˑˆʝ˕˃˙ǡʠˋːˋʠ˅ˈ˕ˋʓ˖˘˒ˑ˔˕ˑˬˈˋˊ˅˃ː˅˓ˈˏˈː˃ˋ˒˓ˑ˔˕ˑ˓˃Ǥʡˑˊː˃˚ˋˇ˃˔˖˄ˑˉ˃ː-
˔ˍˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ˅˓ˈˏˈː˔ˍˋˋ˒ˑ˒˓ˋ˓ˑˇˋːˈ˓˃ˊˇˈ˯ˋ˅ˈˏˈ˥˖˔ˑ˄ˑˏǤʻ˖ˇ˔ˍˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋ˔˖
˔˕˅ˑ˓ˈːˈˋˊ˃˕ˑ˔˖ˑːˈ˅˓ˈˏˈː˔ˍˋˋ˒˓ˑ˔˕ˑ˓ːˑ˓˃ˊˇˈ˯ˈːˈˏˈ˥˖˔ˑ˄ˑˏǤʐ˖ˇ˖˱ˋǡˇ˃ˍˎˈǡ
ːˈ˔˕˅ˑ˓ˈːǡʐˑˆˬˈˬˈˇ˃ːˋːˈ˓˃ˊˇˈ˯ˋ˅˒ˑ˒˓ˋ˓ˑˇˋǡˋ˃ˍˑˬˈʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃Ǥʖ˃˕ˑˬˈʐˑˆ
˅ˈ˚˃ːǡ˄ˈ˔ˏ˓˕˃ːǤ

͡͞
 ʠʤʑʏʡʏʼʔʚʗʦʜʝʠʡʗ

ʞ̆˼̉˽̊̀̉˽ǡ̈˸˿̄̀̉̃̀̀̆˼˻̆˺̆̈̀ǣ
Ȉ ʖ˃˛˕ˑ˔ˏˑˏˋǡ˯˖ˇˋǡ˓˃ˊˇˈ˯ˈːˋˏˈ˥˖˔ˑ˄ˑˏǫ
Ȉ ʝ˄ˬ˃˔ːˋˇ˃ˎˋ˒˓ˑ˔˕ˑ˓ˋ˅˓ˈˏˈ˖˕ˋ˚˖ː˃ˎˋ˚ːˑ˔˕ˋʠ˅ˈ˕ˈ
ʡ˓ˑˬˋ˙ˈǫ
Ȉ ʞˑˍ˖˛˃ˬ˔˃ˇ˃ˇ˃ˑ˄ˬ˃˔ːˋ˛ˊ˃˛˕ˑː˃˛˃˅ˈ˓˃ːˋˬˈ
˒ˑˎˋ˕ˈˋ˔˕ˋ˚ˍ˃ȋˏːˑˆˑ˄ˑˉ˃˚ˍ˃Ȍǡˋ˃ˍˑˆˑ˅ˑ˓ˋˏˑˑ˕˓ˋ
˄ˑˉ˃ː˔ˍˈˎˋ˚ːˑ˔˕ˋǤ
Ȉ ʙ˃ˍ˅ˈ˔˖˒ˑ˔ˎˈˇˋ˙ˈˇˈ˯ˈ˰˃ˏˈ˥˖˔˕˅ˑ˓ˈːˋˏ˄ˋ˱ˋˏ˃ǫ
Ȉ ʖ˃˛˕ˑˬˈʐˑˆˍ˃ˑʠ˅ˈ˕˃ʡ˓ˑˬˋ˙˃˄ˈ˔ˏ˓˕˃ːǫ

ʦˈ˕˅˓˕˃˒ˑ˖ˍ˃ˑːˋˏ˃ˍˑˬˋ˔ˈ˒˓ˋ˒˓ˈˏ˃ˬ˖ˊ˃ˍ˓˛˕ˈ˰ˈȋˑˆˎ˃˛ˈːˋˏ˃ǡː˃˔˓˒˔ˍˑˏǡˋˎˋˍ˃-
˕ˋ˘˖ˏˈːˋˏ˃ǡː˃ˆ˓˚ˍˑˏȌǡʠ˅ˈ˕ˑˆʙˋ˓ˋˎ˃ʸˈ˓˖˔˃ˎˋˏ˔ˍˑˆǡ˔˅ˈˇˑ˚ˋː˃ˏˑˇˑˉˋ˅˯˃ˬ˖˅ˈ˓ˈ˖
ʐˑˆ˃˓˃ːˋ˘˘˓ˋ˛˱˃ː˔ˍˋ˘ˑ˕˃˙˃ˋ˙ˈˎˑˍ˖˒ːˈʥ˓ˍ˅ˈǤʙ˃ˍ˅ˈˊ˃ˍ˯˖˚ˍˈˏˑˉˈ˛ˋˊ˅ˈ˔˕ˋː˃ˍˑː
˚ˋ˕˃˰˃ˑ˅ˑˆˑˇˎˑˏˍ˃ǫ

ʞ˓ˈːˈˆˑ˛˕ˑ˔˕˖˒ˋ˕ˈ˖ˊ˃ˬˈˇːˋ˙˖˅ˈ˓ːˋ˘ǡ˚ˋːˋˏˋ˔ˈ˒˓ˋˍˎ˃ˇːˋˏˇ˃˅˃ˏ˖ː˃ˬˍ˓˃˱ˋˏ
˙˓˕˃ˏ˃˒˓ˈˇ˔˕˃˅ˋˏˇˑˆˏ˃˕ˈǥʜˈˍ˃˔ˈː˃ˬ˒˓ˈ˖˅˃˛ˑˬˇ˖˛ˋ˖ˍˑ˓ˈːˋˑːˑ˛˕ˑˑʐˑˆ˖
˖˚ˋˏˑ˒ˑ˕˅˓ˇːˑǤʐˑˆˬˈˬˈˇ˃ːǡˬˈˇˋːˋˬˈːˈ˓ˑ˥ˈːǡ˄ˈ˔˒ˑ˚ˈ˕˃ːǡːˈˋˊˏˈ˰ˋ˅ǡːˈ˒˓ˑˎ˃ˊ˃ːǡ
ːˋˑˇˍˑˆ˃ːˋˬˈ˓ˑ˥ˈːǡːˈˏ˃ːˋˍ˃ˍ˅ˑˆ˒˓ˈ˕˘ˑˇːˋˍ˃˖˔˅ˑˏ˒ˑ˔˕ˑˬ˃˰˖ǡːˋˬˈ˒ˑ˚ˈˑˇ˃
ˉˋ˅ˋȋ˒ˑ˔˕ˑˬˋȌ˖˅˓ˈˏˈː˖ǡːˈ˱ˈˋˏ˃˕ˋːˋˍ˓˃ˬǥʸˈˇ˃ːˬˈ˔˃ˏˑʐˑˆǡʡ˅ˑ˓˃˙ˇ˖˛ˈˋ˕ˈˎ˃Ǥ
ʝːˬˈ˔˃ˊˇ˃˕ˈ˯ˏːˑˆˋ˘˔˕˅˃˓ˋǡ˃ˎˋˬˈ˔˃ˏˑˬˈˇːˑˏˈ˒˓ˈ˅ˈ˚ːˋʝ˕˃˙ǡ˔˃ˏˑˬˈˇːˑˏʠˋː˖
˔˅ˑˏˈˬˈˇˋːˑ˓ˑˇːˑˏǡʒˑ˔˒ˑˇ˖ː˃˛ˈˏʗ˔˖˔˖ʤ˓ˋ˔˕˖ǡˍ˓ˑˊˍˑˆ˃ˬˈ˔˕˅ˑ˓ˋˑ˔˅ˈ˅ˋˇ˯ˋ˅ˑˋ
ːˈ˅ˋˇ˯ˋ˅ˑǤʑˈ˓˖ˬˋ˖ʠˋː˃ʐˑˉˬˈˆǡˬˈˇːˑˆˋˬˈˇˋː˔˕˅ˈːˑˆǡʒˑ˔˒ˑˇ˃ː˃˛ˈˆʗ˔˖˔˃ʤ˓ˋ˔˕˃ǡ
˖ʐˑˆ˃ˑˇʐˑˆ˃˓ˑ˥ˈːˑˆǡ˖ˉˋ˅ˑ˕ˑˇˉˋ˅ˑ˕˃˓ˑ˥ˈːˑˆǡ˖ʠ˅ˈ˕ˎˑ˔˕˓ˑ˥ˈː˖ˑˇʠ˅ˈ˕ˎˑ˔˕ˋǡ
ˍˑˬˋˬˈ˖˔˅ˈˏ˖˒ˑˇˑ˄˃ːˑːˑˏˈˍˑˬˋˆ˃ˬˈ˓ˑˇˋˑǡˍˑˬˋːˋˬˈ˖˅˓ˈˏˈː˖ˇˑ˄ˋˑ˔˅ˑˬˈ˄ˋ˱ˈǡ
ːˈˆˑˬˈˑˇʝ˙˃˓ˑ˥ˈːǡ˅ˈ˚ːˑˋː˃ːˈ˔˘˅˃˕˯ˋ˅ː˃˚ˋːǥʖ˃ˬˈˇːˑ˔˃ʝ˙ˈˏ˙˃˓˖ˬˈǡˋ˔˅ˈ
˕˅ˑ˓ˋ˒ˑʝ˚ˈ˅ˑˬ˅ˑ˯ˋǥʜˈˑˇ˅˃ˬ˃ˬʠˋː˃ˑˇʝ˙˃ǡːˋ˕ˋˋ˘˔˕˃˒˃ˬǥʑˈ˓˖ˬˋ˖ʓ˖˘˃ʠ˅ˈ˕ˑ-
ˆ˃ǡˊ˃ˇ˓ˉ˃˅˃ˬ˖˱ˋ˔˅ˈˑːˈˏˋ˔ˎˋˍˑˬˈˋˏ˃˛ˑʝ˙˖ˋʠˋː˖ǥʸˈˇː˃ˍˑˏ˔ˎ˃˅ˑˏ˄ˑˉ˃ː˔˕˅˃
˒ˑ˛˕˖ˬˈ˔ˈʝː˔˃ʝ˙ˈˏˋʠˋːˑˏǥʸˈˇ˃ːˬˈ˔˃ˏˑʐˑˆʝ˕˃˙ʤ˓ˋ˔˕ˑ˅ˋˬˈˇ˃ːˬˈʒˑ˔˒ˑˇʗ˔˖˔
ʤ˓ˋ˔˕ˑ˔ǡˬˈˇˋːˑ˓ˑˇːˋʠˋːˬˈˇˋːˑˆ˃ʐˑˆ˃Ǥʸˈˇ˃ːˬˈˋʓ˖˘ʠ˅ˈ˕ˋˍˑˬˋ˔˅ˈ˒ˑ˔˅ˈ˱˖ˬˈˋˑ˄ˑ-
ˉ˃˅˃ǡˍˑˬˋˬˈˆˑ˅ˑ˓ˋˑ˖ʖ˃ˍˑː˖ˋʞ˓ˑ˓ˑ˙ˋˏ˃ǡ˖ʠ˕˃˓ˑˏˊ˃˅ˈ˕˖ˋ˖ʜˑ˅ˑˏǤ

ȋʠ˅ˈ˕ˋʙˋ˓ˋˎˑʸˈ˓˖˔˃ˎˋˏ˔ˍˋǡʙ˃˕ˋ˘ˈˊˈǡʐˈˑˆ˓˃ˇȂʑ˃˯ˈ˅ˑȂʠ˓˄ˋ˰ˈ͟͠͞͞ǡ͢͢Ȃͧ͢Ȍ

͟͡