BOJ NA ^EGRU

Marina Vlaisavqevi}

PRVI SRPSKI USTANAK I

BOJ NA ^EGRU

Prvi srpski ustanak kao revolucija naroda proistekla iz borbe

za goli opstanak a zatim prerasla u nacionalni pokret za obnovu
dr`ave na svom istorijskom i etni~kom prostoru, sam po sebi
predstavqa jedinstven doga|aj u Evropi XIX veka. Uporni poku{aji da
se od propasti srpske dr`ave u XV veku, oslawawem na spoqnu pomo}
stekne sloboda bili su bezuspe{ni. Tek kada je narod, predvo|en
vo|ama koje su iz wega proistekle i koje su sa wim ~inili
neraskidivo jedinstvo, ustao i po~eo da brani svoj `ivot i svoju ~ast,
Srbija je ponovo iznikla iz pepela istorijskog zaborava.
U nizu bitaka vojevanih u Prvom srpskom ustanku, te{ko se
opredeliti za onu koja je svojom re{avala~kom snagom mewala tok
istorije. Ipak, ^egarski boj je mo`da najvi{e aspekata uticao na tok
i kraj Ustanka. Ovaj boj predstavqa ogoqenu scenu politi~kih,
ekonomskih i vojnih odnosa u Srbiji tog doba.
Boj na ^egru se odigrao 31. maja 1809. godine. Sin|eli} i wegovi
junaci su pali u neravnopravnom obra~unu, juna~ki se nose}i sa svojom
sudbinom. ^egarski boj je, sa jedne strane, mo`da zna~io poraz i
predskazawe predstoje}ih turobnih doga|awa. Sa druge strane, ovaj
boj predstavqa moralni podvig, koji je nadahnuo generacije da se
gr~evito i do posledweg atoma snage bore za svoj i opstanak svog
naroda. Kao takav podvig, on nikako ne mo`e biti poraz, ve} samo
pobeda ugwetenog nad silom i zavet generacijama da postignu ono {to
oni tog momenta nisu mogli. Osiona osmanska vlast je podigla i kulu
od lobawa, ]ele-kulu, od glava mu~enika i pravednika palih na
^egru. Ova kula je od simbola strahote i varvarstva postala simbol
voqe za slobodom.

255
 Narodni muzej u Ni{u posve}uje izlo`bu "Prvi srpski ustanak
i boj na ^egru" Stevanu Sin|eli}u i drugim, znanim i neznanim
borcima za slobodu, palim na ^egru i drugim boji{tima. Autor
izlo`be je `eleo da ^egarski boj stavi u {iri kontekst Prvog
srpskog ustanka, prikazuju}i po~etak, razvoj i opadawe ustanka sa
te`i{tem na ^egarskom boju kao prelomnoj ta~ki, kao i da dana{wim
generacijama, kroz autenti~ne predmete i arhivsku gra|u, predstavi
moralni kodeks, patriotizam, kao i spremnost na `rtvu i odricawe
naroda koji se bori za svoju slobodu i ~ast. U kolektivnoj svesti
naroda ostao je zauvek neumrli lik Stevana Sin|eli}a i wegovog
`rtvovawa za slobodu. Beskompromisni junak je radije izabrao ~asnu
smrt nego ne~asno ropstvo. Takav kakav je, sa svim vrlinama i manama
junaka tog doba, poslu`io je kao ideal mnogim umetnicima ali i
obi~nim qudima.
Za pripremu izlo`be kori{}eni su danas dostupni izvori,
nastali zapisivawem se}awa savremenika, kao i prou~avawem do-
ma}ih i stranih arhiva. Kori{}ewem originalnih predmeta, iz tog
doba, maketa, mapa, kao i grafi~kih i elektronskih prikaza ispri-
~ana je pri~a o jednoj velikoj bici, wenim junacima i wihovom mestu u
vrtlogu doga|awa u koje su svesno u{li.

^egarski boj - tok i posledice

Na osnovu ratnog plana za 1809. godinu, ju`ni srpski korpus je

dobio zadatak da se usmeri prema Ni{u. Te{ko je na osnovu
raspolo`ivih izvora zakqu~iti strategijski ciq ovog manevra. Po
jednima, to je trebalo da bude glavni pravac napada sa ciqem
zauzimawa Grdeli~ke i Si}eva~ke klisure. Stvarawem odbrambenih
polo`aja na ovim prirodnim preprekama znatno bi se oja~ao
strategijski polo`aj ustanika, uz istovremeno presecawe veoma
va`nih komunikacija, koje idu pravcima sever - jug i istok - zapad i
ukr{taju se u Ni{u. Po drugima, ovo je bio pomo}ni pravac napada, na
kome je ciq bilo vezivawe znatnijih turskih snaga i onemogu}avawe
wihovog manevra na komunikaciji istok - zapad i ugro`avawe bokova
ruskih snaga na istoku, ili Kara|or|evih snaga koje su prodirale
prema jugozapadu.
Taktika ustani~ke vojske, slabo opremqene te{kom arti-
qerijom, tokom celog toka Ustanka zasnivala se na ve{tom ko-
ri{}ewu terena, prirodnih i ve{ta~kih prepreka i brzom manevru
snaga. Osvajawe utvr|enih gradova bio je krupan zalogaj. Beograd je
nepune tri godine bio pod skoro svakodnevnom opsadom i zauzet je na

256
 BOJ NA ^EGRU

prepad. Drugi utvr|eni gradovi su se mahom predavali posle opsade,

uz obe}awa da }e tursko stanovni{tvo i posade biti propu{teni ({to
nije uvek i bilo ispo{tovano). Neki gradovi, kao Soko, lako su
odolevali ustani~koj vojsci. Osvajawe utvr|ewa je zahtevalo te{ku
artiqeriju, in`iwerce obu~ene za kopawe laguma za ru{ewe zidova,
~vrst i disciplinovan opsadni obru~ koji ne dozvoqava dotur
`ivotnih namirnica, kao i mnogobrojne i dobro naoru`ane trupe,
spremne da brzo i energi~no reaguju na ispade iz utvr|ewa ali i
pojavu neprijateqa sa spoqne strane obru~a.
Ni{ka tvr|ava je po svojoj veli~ini bila odmah iza beogradske.
Izgra|ena je u 18. veku, a weni, osam metara visoki i tri metra
{iroki kameni zidovi, koji su se protezali u du`ini preko dva
kilometra, pru`ali su odli~nu za{titu wenoj posadi.1) Ne mo`emo sa
sigurno{}u tvrditi koliko se turskih vojnika, maja 1809. godine,
nalazilo u tvr|avi. Savremenik i u~esnik bitke, Ilija ]osa, tvrdi
da u tvr|avi nije bilo puno vojske, da je utvr|ewe bilo u lo{em stawu
i da su branioci bili upla{eni.2) Glavnina turske vojske, koja se
nalazila u Bugarskoj nasuprot Rusa, brojala je oko 40.000 qudi. Turski
glavni komandant, veliki vezir Jusuf-pa{a, uo~io je da ga Rusi ne
ugro`avaju i deo vojske je odvojio da oja~a ugro`eni ni{ki garnizon.3)
Pored wega, postepeno su pristizale i druge turske snage: Mustafa-
-pa{a \akova~ki, Mahmut-pa{a Prizrenski i Mali}-Xini} pa{a
Pri{tinski, predvodili su te snage.4) Do po~etka odlu~uju}eg boja, u
Ni{u se prikupilo od 30.000 do 35.000 Turaka.5)
Srpske snage, ratnim planom odre|ene za dejstva na ju`nom
voji{tu, izvr{ile su koncentraciju na Deligradu. Kara|or|e i
Sovjet odredili su za glavnog komandanta na ovom pravcu Miloja
Petrovi}a - Trnavca, kome su pot~inili dotada{weg komandanta na
ovom pravcu Petra Dobrwca. Ova odluka je izazvala dosta kontro-
verzi, imaju}i u vidu da je op{teprihva}eno mi{qewe da je Dobrwac
bio daleko sposobniji komandant. Pojedini izvori koren ove odluke
tra`e u dobrim politi~kim odnosima Dobrwca sa ruskim konzulom
Rodofinikinom, ~ime se otvoreno deklarisao kao opozicija Kara-
|or|u. Sa druge strane, Miloje Petrovi} je bio poverqivi prijateq
Mladena Milovanovi}a, upraviteqa Sovjeta i bliskog Kara|or|evog
saradnika. Znaju}i da su vojvode svoju ekonomsku mo}, a time i po-
liti~ki uticaj, crpele iz ratnog plena, mo`e se smislenim shvatiti
Vukov navod da Mladen Milovanovi} nije hteo da Kara|or|ev
oponent osvoji Ni{ i time stekne znatnu korist.6) Pored toga, Vuk
navodi da je izme|u Miloja i Petra do{lo do li~nog sukoba, {to je
dovelo do raskola me|u vojvodama i vojskom. Nemamo razloga da ne
verujemo da su li~ne sujete do{le iznad op{teg ciqa. Ipak, treba
naglasiti da su se na Deligradu, kojim je komandovao Petar Dobrwac,

257
 u toku marta 1809. godine pobunili ustanici. Po nekim izvorima to su
bili Resavci Stevana Sin|eli}a,7) a po drugim be}ari Vujice
Vuli}evi}a.8) Ovu pobunu ugu{io je energi~nom akcijom Mladen
Milovanovi} i time prakti~no spasao i Petra Dobrwca i wemu
pot~iwene komandante. Imaju}i u vidu da su ova de{avawa verovatno
imala negativan uticaj na wihov autoritet me|u pot~iwenim
vojnicima, mo`da se time mo`e opravdati upu}ivawe Miloja
Petrovi}a da preuzme komandu.
Procewuje se da je srpska vojska imala oko 12.000 vojnika, mada
ima i procena da je bilo i do 18.000 qudi. Ova vojska se sastojala od
pe{adije i kowice, a raspolagala je sa 13 topova. Miloje Petrovi} je
iz Beograda poveo jedan bataqon regularne vojske i be}are. Glavninu
su ~inili vojnici iz Jagodinske, ]uprijske, Para}inske, dela
Po`areva~ke i Aleksina~ke nahije, kao i Resavci i Lev~ani.9) Prema
Iliji ]osi, ova vojska je stigla bez borbe u neposrednu blizinu Ni{a
04. maja 1809. godine (dva dana pred \ur|evdan). Odr`an je ratni savet
da bi se donela odluka o daqim aktivnostima. Savremenici daju
opre~na mi{qewa o ovom savetu: Ilija ]osa tvrdi da je Miloje
Petrovi} bio za energi~nu akciju i napad na tvr|avu, a da je Petar
Dobrwac bio protiv, zbog velikog broja topova na ni{koj tvr|avi.
Milovan Kuki}, buquba{a Petra Dobrwca, tvrdi suprotno - Petar i
hajduk Veqko su bili za napad pre dolaska novih turskih snaga, ali
nisu poslu{ani. Sa dana{we distance, bez novih izvora, te{ko je
utvrditi gde je istina. Nepobitna ~iwenica je da je ustani~ka vojska
po~ela sa ure|ewem polo`aja u rejonu sela Gorwi i Dowi Matejevac i
Kamenica, {to zna~i da je doneta odluka da se ne vr{i direktni napad
na grad.
Na pomo}nom pravcu od Kru{evca, preko Jastrepca ka Pro-
kupqu, Pustoj Reci i Leskovcu, napadale su snage pod vo|stvom
kru{eva~kog kneza Andreje.10) Zadatak ovih snaga je bio da, pobu-
wuju}i srpski `ivaq, {titi desno krilo glavnih snaga i onemogu}ava
oja~avawe ni{kog garnizona sa zapada.
Srpske snage kod Ni{a su, pored izgradwe {an~eva, vr{ile i
ispade prema gradu i {iroj okolini. Hajduk Veqko je sa kowicom
ugro`avao komunikaciju Ni{-Sofija, prodiru}i u Zaplawe, Belu
Palanku i Lu`nicu. Izvr{en je napad i na sam grad, ali su ustanici
stigli samo do Jagodin-male, pri ~emu su imali znatne gubitke (66
poginulih) i ve}i broj rawenih.11)
Turci su mawim napadima nastojali da uznemiravaju srpsku
vojsku, ne dozvoqavaju}i joj odlu~an napad, ~ime su dobijali na
vremenu. Ilija ]osa navodi da su Turci prvi napad izvr{ili tri dana
po dolasku srpskih trupa.

258
 BOJ NA ^EGRU

Ustani~ka vojska je izvr{ila operativni razvoj i izgradila

sistem {an~eva, oslowenih na dominantne prirodne objekte. Broj
{an~eva koji su izgra|eni, u izvorima varira od {est do dvanaest.
Imaju}i u vidu da Ilija ]osa tvrdi da je bilo {est {an~eva, a isto je
zakqu~io i Jovan Mi{kovi}, koji je razgovarao sa o~evicima iz
Matejevca i imao priliku da vidi ostatke {an~eva, mo`emo smatrati
da je srpska vojska izgradila {est {an~eva, po slede}em:
- 1. {anac na brdu ^egar, kojim je komandovao Stevan Sin|eli},
vojvoda resavski; u wemu su se nalazili vojnici iz Resave i delom iz
Aleksina~ke i Ra`awske nahije;
- 2. {anac ispod Belog vrha u Gorwem Matejevcu, u kome su bili
Petar Dobrwac i Hajduk Veqko;
- 3. {anac ispod Temenog vrha, izme|u Kamenice i Gorweg
Matejevca, kojim je komandovao Ilija Barjaktarevi}, vojvoda
para}inski;
- 4. {anac na Ravni{tu kod Kamenice, u kome je bio Miloje
Petrovi} sa regularnim bataqonom, municijom i komorom;
- 5. {anac ispod Ravni{ta prema Dowem Matejevcu u kojem su
bili be}ari Miloja Petrovi}a;
- 6. {anac na kosi Repi{te, kojim je komandovao Pauq Mateji},
vojvoda mlavski.
Centralni, najistureniji i najve}i {anac bio je na ^egru. Jovan
Mi{kovi} je, imaju}i uvid u ostatke {anca, zabele`io da je {anac
imao oblik pravouganika sa du`im stranama (zapadna i isto~na) po
260 do 280 koraka (oko 200 m), i kra}im stranama (severna i ju`na) po
50 do 60 koraka (oko 40 m). Utvr|ewe je po sredini bilo podeqeno
streqa~kim rovom.12) Savremenik i u~esnik bitke Milovan Kuki}
tvrdi da je {anac bio ogra|en vrqikama i da je imao dva ulaza. Vi{e
izvora navodi da se u {ancu nalazilo tri hiqade pe{aka sa tri topa.
Streqa~ko naoru`awe ustani~ke vojske, u to vreme, ~inile su pu{ke
zanatske izrade, prvenstveno namewene lovu - takozvane tan~ice, kao
i vojni~ke muskete austrijskog, pruskog, ruskog i {vedskog porekla.13)
Efikasan domet ovog oru`ja bio je do 300 koraka (oko 220 m) a najboqi
rezulati su se postizali na daqinama do 100 koraka (75 m). Da bi se
postigla brzina i gustina vatre dovoqna da zaustavi neprijateqa,
bilo je neophodno da u rovu budu dva reda strelaca - dok jedan strelac
ni{ani i puca, drugi puni pu{ku.14) Pored pu{aka, ustanici su
raspolagali razli~itim modelima kubura kao i hladnim oru`jem -
sabqama i jataganima. Nema raspolo`ivih podataka o artiqeriji na
{ancu, ali su uobi~ajeni kalibri topova u srpskoj vojsci tog doba
bili tri funte (dometa 400 m), {est funti (dometa 725 m) i haubice
od 25 funti (dometa 640 m).15)

259
 Prostim sabirawem dimenzija stranica {anca na ^egru,
dolazimo do du`ine od oko 500 metara. Gustina vojnika na grudobranu,
u dve linije, mogla je da bude dva vojnika na svakih 0,75 metara, iz ~ega
proizlazi da ih je bilo oko 1.400. Svakako se u {ancu nalazila i
rezerva koja je popuwavala mesta upra`wena rawavawem ili
pogibijom. Tu su bile i komorxije koje su donosile barut i olova, kao
i posade topova. Uobi~ajena ustani~ka taktika bila je da se, usled
malog dometa oru`ja i oru|a i hroni~nog nedostatka ratnog mate-
rijala, brzom, koncentrisanom, energi~nom ali kratkotrajnom va-
trom slomi napadna mo} Turaka i izazove konfuzija, posle ~ega je
sledio ispad unapred pripremqenih snaga iz {anca. Verovatno je da je
i Sin|eli} imao pripremqenu rezervu za juri{ i kontranapad.
Sumiraju}i ove snage, mo`emo zakqu~iti da je procena da je u {ancu
na ^egru bilo od 2.000 do 2.500 qudi, {to se uglavnom poklapa sa
izvorima. Prema tvrdwi Milovana Kuki}a, u po~etku su u {ancu bili
izme{ani vojnici iz razli~itih nahija, ali su na insistirawe
Stevana Sin|eli}a u wega postavqeni Resavci, oja~ani vojnicima
Aleksina~ke i Ra`awske nahije. Kuki} ovo tuma~i Sin|eli}evom
`eqom da uzme sve zasluge za oslobo|ewe Ni{a. Bli`i smo mi{qewu
da je potreba da se uspostavi ~vr{}e komandovawe i disciplina
prevagnula kod odluke da se Sin|eli}u povere snage koje su mu
uobi~ajeno bile pot~iwene i u kojima je imao izgra|enu komandnu
hijerarhiju.
Hur{id-pa{a je povremeno napadao srpske polo`aje, ispituju}i
im snage i provociraju}i ustani~ku vojsku da tro{i nevelike zalihe
municije. Ustanici su lako odbijali ove napade, koji verovatno nisu
imali re{avaju}e namere. Protok vremena je i{ao naruku Turcima. U
pismu napisanom 17. maja 1809. godine i upu}enom Sovjetu, Miloje
Petrovi} {aqe izve{taj o stawu kod Ni{a.16) On u svom pismu
upozorava Sovjet da se ve} tri puta obra}ao za pomo} u municiji i
vojsci ali da nije dobio odgovor. Pored toga, Turci su oja~ali
garnizon, tako da se mo`e desiti da opkole ustanike, koji nemaju
dovoqno municije - u svakodnevnim borbama tro{i se i po 1.000
kur{uma. Miloje Petrovi} je uo~io i dve veoma slabe ta~ke srpske
pozicije. Prva je da je Deligrad bio skoro bez vojske i da su Turci,
prodorom dolinom Ju`ne Morave, mogli lako da ga osvoje i time
nanesu nepopravqivu {tetu. Druga slaba ta~ka odbrane bilo je tursko
ugro`avawe boka i pozadine iz pravca Vidina. Prema navedenom
pismu, Miloje Petrovi} je u tom pravcu uputio Hajduk Veqka sa
vojskom. Imaju}i u vidu da Miloje Petrovi} pismo upu}uje Sovjetu,
odnosno Mladenu Milovanovi}u koji mu je pouzdan i poverqiv
prijateq, kojem ne mora da {aqe preuveli~ane izve{taje, mo`emo
zakqu~iti da op{ta situacija nije bila povoqna.

260
 BOJ NA ^EGRU

Turci su, prodiru}i od Vidina ili Pirota, ugrozili Kwa`evac

(Gurgusovac u to doba) gde se uputio Hajduk Veqko sa svojim kowa-
nicima-be}arima i pe{adijom iz kwa`eva~kog (gurgusova~kog) i
svrqi{kog kraja, ukupno oko 800 qudi.17) Ovaj potez je razumqiv iz
dva razloga: Turci su preko Kwa`evca i Sokobawe mogli da ugroze
pozadinu ustani~ke vojske, preseku komunikacije i ugroze sam
Deligrad, a drugi razlog proisti~e iz sastava vojske koju je vodio
Hajduk Veqko. Vest da im Turci ugro`avaju zavi~aj, sigurno je imala
znatan uticaj na wih. Dva dana po wegovom odlasku, u istom pravcu se
uputio i Petar Dobrwac sa 600 kowanika i dva topa.18) U izvorima se
pomiwu razli~iti razlozi za ovo cepawe vojske. Po jednima, to je
posledica nediscipline Petra Dobrwca i Hajduk Veqka, koji nisu
hteli da se pot~ine Miloju Petrovi}u. Po drugima, to je bio iznu|en
takti~ki potez da bi se spre~ilo tursko prodirawe. Tra`e}i logiku
u ovom potezu, moramo se prisetiti da je Hajduk Veqko, sve vreme
boravka u rejonu Ni{a, vr{io ispade i ugro`avao komunikaciju
Ni{-Sofija. Mogu}e je da je u Kwa`evcu nai{ao na znatne turske
snage, pa mu je Petar Dobrwac prisko~io u pomo} kowicom, koja bi se
po uspostavqawu povoqne situacije mogla brzo vratiti do Ni{a. Da
se radilo o prostom napu{tawu boji{ta od strane Petra Dobrwca,
velika verovatno}a je da bi za wim po{ao i wegov dugogodi{wi
saborac Stevan Sin|eli}, ~ime bi Miloje Petrovi} bio doveden u
bezizlaznu situaciju.
Odlaskom Hajduk Veqka i Petra Dobrwca prema Kwa`evcu,
prakti~no je oslabqeno levo krilo srpskih polo`aja. [anac na
^egru je izgubio za{titu sa jugoisto~ne strane, a put od Dowe
Vre`ine, du` Kameni~ke reke prema ^egru, bio je otvoren.
Oko ta~nog datuma kada je otpo~eo odlu~ni i re{avaju}i boj
postoji vi{e podataka. Ipak, kao najpouzdanije, mo`emo uzeti
tvr|ewe Ilije ]ose da je to bilo "...u sredu po Svetoj trojici", a to je
31. maj 1809. godine.19) Po wegovom pri~awu boj je ovako tekao:
"...uparadi{e se kowici turski, prvo beli, pa za wima zeleni, za
ovim alatasti, pa doratasti, pa najposle crni, a pred prvij red
istera{e 2 topa kowi~ka; pa kad dovu svr{i{e, oni izbaci{e dva
topa te polako pribli`i{e se k {ancu ~egarskom. Odavde, iz {anca,
ospese jedan plotun pa se pretr`e, a Tur~in onda preko {anca, koji je
bio bez koqa i vrqika; {to nije imalo gore na blizu, pa stado{e
sevati sabqama i se}i. Srbi dr`li su se juna~ki, sekli su no`evima i
tukli kundacima Turke od jutra do i}indije i popadaju gotovo svi...
Drugi Srbi u ostalim {ancevima, kad vidi{e, kako pro|e onaj {anac,
i kako Turci seku Srbe, popla{e se, pa niko od vojvoda nezmede da s
vojskom u pomo} pritr~i knezu Stevanu, no stado{e izmicati i
be`ati..."

261
 Iz izvora je jasno da je boj zapo~eo rano ujutro i da je trajao do
kasnog popodneva.20) Stevan Sin|eli} i wegovi vojnici su odbili pet
turskih napada.21) Glavni pravac turskog napada bio je sa jugozapada od
Prevolca i Vinika, a pomo}ni sa jugoistoka, od D. Vre`ine prema
Dowem Matejevcu i ^egru. Prema navodima iz dokumenta napisanog
neposredno posle bitke22), Turci su napali tri srpska logora i
`estoko se tukli sa Stevanom Sin|eli}em. Znaju}i raspored
{an~eva, mo`emo pretpostaviti da su Turci zauzeli {anac Petra
Dobrwca na levom krilu i da su te snage okrenuli delom prema {ancu
na ^egru, a delom ka {ancu Milojevih be}ara, ~ime su za{titili svoj
bok. Prema navodima iz istog dokumenta, episkop ni{ki Makarije I je
dan pre napada dojavio vreme i mesto napada ali ga Miloje Petrovi}
nije shvatio ozbiqno. Imaju}i u vidu napred navedene podatke o
dometu tada{wef oru`ja i oru|a, kao i me|usobna rastojawa izme|u
srpskih {an~eva23), mo`emo zakqu~iti da nije bilo mogu}e pokri-
vawe me|uprostora sinhronizovanom vatrom. Manevarska kompo-
nenta (kowica), koja je mogla da brzo i efikasno zatvori ove
me|uprostore i tako za{titi ^egar, oti{la je prema Kwa`evcu. S
obzirom da su Turci imali dovoqno vremena da uo~e ove slabosti
srpskih polo`aja, a da je broj~ana nadmo} bila na wihovoj strani,
bilo je samo pitawe vremena kada }e ova svoja preimu}stva isko-
ristiti. Hur{id-pa{a je svojim koncentrisanim snagama napao
pojedina~ne srpske snage, ~ijim razbijawem posti`e strategijski
ciq - uklawawe opasnosti po Ni{.
Sa dana{we distance, bez obzira na slikovite izjave o~evidaca
i kasnijih hroni~ara, te{ko je verno rekonstruisati samu bitku.
^iwenica je da su nadmo}ne turske snage, a posebno kowica, tokom
gotovo celog dana napadale {anac Stevana Sin|eli}a. Kona~no,
velika sila je nadvladala i Turci su preko mrtvih tela svojih
saboraca upali u {anac, gde je nastala borba prsa u prsa. Broj~ano
nadmo}ni, Turci su zapo~eli u`asni pokoq. Pozivi u pomo} i o~ajni
krici nisu pokrenuli ostale srpske snage u pomo}. Iako savremenici
i u~esnici boja, Ilija ]osa i Petar Kuku}, ne potvr|uju da je do{lo
do eksplozije, na osnovu izjava stanovnika Kamenice i Matejevca, kao
i Vukovog svedo~ewa o razgovoru sa seizom Stevana Sin|eli}a24),
koji je boj pre`iveo, mo`emo tvrditi da je Stevan Sin|eli} digao u
vazduh {anac i tako u smrt odveo malobrojne, do tog momenta pre-
`ivele Srbe, i mno`inu Turaka koji su bili napunili {anac. Jovan
Mi{kovi} tako|e tvrdi da se li~no uverio da se na mestu gde se na-
lazila barutana vide ostaci kostiju i gare`.25) Ovim svojim potezom
Sin|eli} se podigao me|u najve}e heroje srpstva i stao rame uz rame
sa knezom Lazarom, Milo{em Obili}em i ostalim kosovskim ju-
nacima.

262
 BOJ NA ^EGRU

Ovakav Sin|eli}ev kraj ostavio je stra{an utisak na preostalu

srpsku vojsku. Moral je poquqan i po~elo je povla~ewe. Izvori se ne
sla`u da li je do povla~ewa do{lo odmah ili kasnije, u toku no}i. Svi
se sla`u da su Turci, po okon~awu borbi na ^egru, nastavili da gone
srpske snage i pri tome su mnoge ubili, a zarobili su oko 400 qudi.
Ovi zarobqeni su sprovedeni u ni{ku tvr|avu i kasnije pu{teni.
Nemamo pouzdanih podatka koliko je Srba ostalo na boji{tu.
Mi{kovi} u navedenom delu procewuje gubitke na 2 do 3.000 qudi, tri
topa i znatan ratni materijal. Vuk ka`e da je poginulo oko 3.000 qudi.
I ostali izvori procewuju ukupne `rtve na oko 3.000 qudi. Ostatak
srpske vojske pod Milojem Petrovi}em povukao se ka Deligradu, gde je
uspostavio odbranu.
Turski gubici su tako|e, bili znatni. O tome svedo~i ~iwenica
da nisu preduzeli energi~no gowewe poquqane srpske vojske, ve} su se
oporavqali nekoliko nedeqa, kada su po~eli sa opsadom Deligrada
koji su zauzeli tek krajem avgusta 1809. godine. Batalaka navodi da je
poginulo oko 6.000 hiqada Turaka.26) Neki autori smatraju da su
turski gubici bili i ve}i od 10.000 qudi, {to je, imaju}i u vidu da je
celokupna vojska brojala oko 30.000 qudi i kasniju ofanzivnu mo} te
iste vojske, verovatno preuveli~ano.
Hur{id-pa{a je naredio da se poginulim srpskim junacima
odseku glave. Sa lobawa je odrana ko`a, ispuwena pamukom i poslata u
Istanbul kao potvrda velike pobede. Od lobawa je napravqen
stra{ni spomenik turskog varvarstva - ]ele-kula. Ova u`asna kula
od lobawa, izgra|ena od kre~a i maltera u koji su uzidane lobawe,
postavqena je pored carigradskog druma, isto~no od Ni{a.
^etvorougaonog je oblika i visine oko 3 metra. U wu su bile uzidane
952 glave, koje su postepeno nestajale iz kule. Ideja Hur{id-pa{e da
za sva vremena zapla{i raju i da im uni{ti svaku `equ za otporom,
vremenom se okrenula u svoju suprotnost. ]ele-kula je postala simbol
slobode i spremnosti da se za tu slobodu plati najvi{a cena.
Uzroci srpskog poraza na Kamenici su veoma kompleksni i
te{ko ih je razumeti bez shvatawa {ireg konteksta Ustanka, kao i
me|unarodnih odnosa tog doba. Narodno predawe, svakako pod
uticajem epskog nasle|a Kosova, moralo je da na|e krivca u neslagawu
i nesposobnosti stre{ina kao i wihovoj izdaji i potkupqivosti.
Miloje Petrovi} je predstavqen kao arogantni skorojevi}, slabog
karaktera i odlu~nosti, koji nije bio u stawu da preduzme potrebne
korake da se osvoji Ni{. Pored toga, optu`ili su ga da je primio mito
od Turaka da izda Sin|eli}a ("lubenica puna zlatnika"). Petar
Dobrwac je, sa druge strane, optu`ivan da je on izdao Miloja
Petrovi}a, {to je navodno priznao na samrti. Sve ove navode treba
uzimati sa znatnom rezervom i posmatrati ih u kontekstu vremena

263
 kada su prvobitno zapisani. Ne smemo zaboraviti da su tokom celog
XIX veka u Srbiji trajale dinasti~ke borbe izme|u Kara|or|evi}a i
Obrenovi}a, pa su i kroz tu prizmu formirani stavovi o pojedinim
u~esnicima Ustanka.
Glavne uzroke poraza mo`emo na strategijskom planu tra`iti u
nekoordinisanoj srpsko-ruskoj akciji. Srbi su preduzeli ofanzivne
akcije pre nego {to je ruska vojska pre{la Dunav. Direktna
posledica bila je da su Turci, uo~iv{i rusku neaktivnost, bili u
stawu da upute znatne snage prema Ni{u, ~ime su postigli re{avaju}u
broj~anu premo}. Na operativnom planu uzrok poraza se mo`e tra-
`iti u nejasno definisanom ciqu ju`nog srpskog korpusa, ~iji
komandanti nisu bili na~isto da li da izvode ofanzivna ili
defanzivna dejstva. Na takti~kom planu u~iwen je niz gre{aka koje su
imale strategijske posledice. Za komandanta je postavqen Miloje
Petrovi}, koji nije imao dovoqno autoriteta niti vojni~kog ume}a.
Nije iskori{}en efekat iznena|ewa, posle ~ega su Turci znatno
oja~ali svoje snage. Srpske snage su dodatno oslabqene odlaskom dela
jedinica prema Kwa`evcu. U toku samog boja nije ispoqena
inicijativa da se napadnu izlo`eni turski bokovi sa ostalih srpskih
polo`aja. Ovom nizu treba dodati i mogu}i nedostatak municije,
potrebne za odlu~nije postupawe.
Kameni~ki poraz doveo je do zna~ajnih posledica po Ustanak.
Obustavqene su operacije na svim ostalim pravcima, a Turci su
prodrli dolinom Morave. O ozbiqnosti situacije govori ~iwenica
da je ruski izaslanik Rodofinikin pobegao iz Beograda. Kara|or|e je
uz nadqudske napore svojih vojnika uspeo da uspori ovu ofanzivu. Da
se nije aktivirala ruska vojska prema Turcima na Dunavu, {to je
nateralo Hur{id -pa{u na povla~ewe, sam Beograd bi bio ugro`en, a
time i ceo Ustanak.
Kameni~ka bitka je ostavila posledice i na daqi tok Ustanka.
Do wegovog kraha, bez obzira na nekoliko pobeda izvojevanih
samostalno ili u sadejstvu sa Rusima, Srpska vojska nije vi{e bila u
stawu da preduzima ambiciozne ofanzivne akcije. Time je Ustanak
izgubio na momentumu, koji se odrazio na unutra{wopoliti~ke i
vojne prilike, i na kraju doveo do kraha.
Herojski podvig Stevana Sin|eli}a i wegovih neumrlih junaka
postao je simbol slavnog `rtvovawa za uzvi{ene ideale slobode i
pravde. Narodna tradicija kao i kwi`evnost opevali su ga i u~inili
besmrtnim wegovo delo. Slabi, neodlu~ni, kukavice, zavidqivci,
begunci, posle Kameni~kog boja nastavili su svoj fizi~ki `ivot.
Sin|eli} za taj `ivot nije mario, ve} se podigao iznad wega i tako
zauvek ostao `iv.

264
 BOJ NA ^EGRU

Tekst je preuzet iz prire|enog kataloga za izlo`bu "Prvi

srpski ustanak i boj na ^egru", Narodnog muzeja u Ni{u, koja je
organizovana povodom 200 godina boja na ^egru, maja 2009. godine.

1) Borislav Andrejevi}, Ni{ka tvr|ava, "Ni{ki zbornik", br. 15, Ni{ 1985, str.
168.
2) Slobodan Stojadinovi}, Boj na ^egru, Gradina, 1985, str. 45-46.
3) Stojan Novakovi}, Vaskrs dr`ave srpske, Prosveta, Beograd, 1954,str. 127.
4)Jovan Mi{kovi}, Iz ratovawa Srba sa Turcima, Ratnik, Beograd, 1882.
5)Dobrivoje Jovanovi}, Jagodinska, ]uprijska i Para}inska nahija u Prvom
srpskom ustanku, "Koreni II", Jagodina 2004, str. 61.
6) V. S. Karaxi}, Prvi i drugi srpski ustanak, Prosveta, Beograd, 1947,str. 161.
7)Lazar Arsenijevi}-Batalaka, Istorija srpskog ustanka I, Slovo qubve,
Beograd, 1979, str. 455-457.
8) T. @. Ili}, Gra|a iz zemunskih arhiva - Izvori za istoriju Prvog srpskog
ustanka, kwiga II - 1809, Beograd 1961, str. 102-103.
9) Jovan Mi{kovi}, Kameni~ki boj, "Godi{wica ^upi}eva", Beograd, 1904.
10) Vladimir Stojan~evi}, Narodni pokret u ni{kom kraju 1809. godine,
"Zbornik Narodnog Muzeja Ni{ br. 5", Ni{ 1989, str. 16-17.
11) Gra|a iz zemunskih arhiva o Prvom srpskom ustanku 1804-1813. god, kwiga II,
br. 94, str. 169.
12) Jovan Mi{kovi}, Kameni~ki boj, "Godi{wica ^upi}eva", Beograd, 1904.
13) Grupa autora, Deligrad, od Ustanka ka nezavisnosti, Institut za noviju
istoriju Srbije, Beograd, 2007, str. 63.
14) ibid,63
15) ibid, 64
16) Vladan \or|evi}, Otaxbina, "Bogi{i}eve zbirke", kwiga XXII, sveska 125,
Beograd, 1892, str. 22-23
17) Lazar Arsenijevi}-Batalaka, Istorija srpskog ustanka II, Slovo qubve,
Beograd, 1979, str. 566
18) ibid
19) Jovan Mi{kovi}, Kameni~ki boj, "Godi{wica ^upi}eva", Beograd, 1904.
20) Ikindija je popodnevna molitva.
21) @iv. J. Rankovi}, Kameni~ki boj, Ni{ 1927, str. 25
22) Borislav Andrejevi}, Jedan izvor o ^egarskoj bici iz 1809. godine, "Gradina"
7-9, Ni{ 1971, str. 111-112.
23) Popadika-^egar, oko 1.200 m; Repi{te-^egar, oko 1.700 m; Ravni{te-^egar,
oko 1.300 m; {anac Hajduk Veqka-^egar, oko 2.100 m
24) Prvi i Drugi srpski ustanak, 162
25) Jovan Mi{kovi}, Iz ratovawa Srba sa Turcima, "Ratnik", Beograd 1882.
26) Lazar Arsenijevi}-Batalaka, Istorija srpskog ustanka II, Slovo qubve,
Beograd, 1979, str. 567.

265