20.7.12. Google резултати слика за http://www.vesti-online.

com/data/images/2011-02-26/133078_022726…

27. 02. 2011. 00:00h |

I TO JE (BIO) BALKAN

Rat na Čukur-česmi

Turci su znali da je knez Mihailo Obrenović odlučio da pripremi narod za konačni

rat, pa su odnosi Srbije i Turske bili zaoštreni još od njegovog dolaska na vlast.
Početkom 1861. carigradska štampa je optužila srpskog kneza za nerede na
granicama Bosne. "Srpske novine" su odmah uzvratile člancima o tome kako Turci
u Srbiji muče i ubijaju nedužno stanovništvo. Posle prvih incidenata kod Sokola i u
Užicu, zategnutost je došla do tačke pucanja. Beograd je u to vreme bio podeljen
na srpski i turski deo. Kako je u turskom delu bilo srpskih kuća, srpska policija je
sedište otvorila u njihovoj blizini, baš pored turske policije.

ČUKUR-ČESMA: Rad Kirila Kutlika

Dok su turskim policajcima, kada je bilo potrebno, u pomoć priskakali nizami,

vojnici iz posade Kalemegdanske tvrđave, srpska žandarmerija, koja je brojala 120
ljudi, bila je ustrojena kao vojska, sa vojničkom komandom i disciplinom. Trećeg
juna 1862. na Čukur-česmi su se sporečkali srpski dečaci i turski vojnici oko toga
ko će prvi da zahvati vodu. Spor je prerastao u sukob u kome je stradao srpski
dečak, bakalski šegrt Sava Petković. Srpski žandarmi su pohapsili turske vojnike,
ali su njima priskočili u pomoć drugi nizami. Žestok okršaj se vodio sve do zore, a
najviše na Velikoj pijaci, i odneo je nekoliko života, među kojima i Sime Nešića,
terdžumana (prevodioca), i žandarma Đorđa Nišlije. Ostali Srbi su zatim izvukli
stare puške, jatagane i handžare i na juriš zauzeli Varoš kapiju, a Sava kapiju i
Stambol kapiju porušili. Zahvaljujući stranim konzulima, pre svega britanskom
Longvortu, Ašir-paša i ministar Ilija Garašanin su potpisali primirje. Međutim, već 5.
juna izjutra Turci su počeli da bombarduju srpsku varoš iz Kalemegdanske tvrđave.
www.google.rs/imgres?hl=sr&biw=1024&bih=677&tbm=isch&tbnid=fiMy25yYXciMqM:&imgrefurl=ht… 1/2
20.7.12. Google резултати слика за http://www.vesti-online.com/data/images/2011-02-26/133078_022726…

Tom prilikom poginulo je pedesetak građana, a skoro 400 kuća je što porušeno,
što oštećeno. Knez Mihailo je proglasio ratno stanje u Beogradu, gde se narednih
dana okupilo oko 15.000 vojnika. Opšti rat su sprečile velike sile, koje su sazvale
međunarodnu konferenciju u Kanlidži kod Carigrada. Doneta je odluka da se Turci
isele iz Srbije, osim iz Beograda, Šapca, Smedereva i Kladova i da im srpska vlada
plati odštetu za napuštena imanja.

2009 © - vesti-online

www.google.rs/imgres?hl=sr&biw=1024&bih=677&tbm=isch&tbnid=fiMy25yYXciMqM:&imgrefurl=ht… 2/2