БОРИСЛАВ АНДРЕЈЕВИЋ

Библиотека
БЕЛЕГ

УРЕДНИК
ТИХОМИР НЕШИЋ

СПОМЕНИЦИ
НИША
ЗАШТИЋЕНА КУЛТУРНА ДОБРА
ОД И З У З Е Т Н О Г И ВЕЛИКОГ З Н А Ч А Ј А

IIИЗДАЊЕ

Фотографије
ЈОВАН ШУРДИЛОВИЋ ппааааш
— - ниш
Зс Борислав Андрејевић
интереса ни снаге да Ћ е л е кулу као симбол "претње" сачувају,
њено пропадање се одвијало истовремено са опадањем турске мо-
ћи у Нишу.
П о с л е ослобођења од Турака, Ћ е л е кула је била у критичном
стању. Прва заштитна интервенција остварена је у лето 1878. го-
дине постављањем ћерамидног крова на четири дрвена стуба над
Ћ е л е кулом. Акција спасавања Ћ е л е куле настављена је и касније.
Прилозима из читаве Србије, 1892. године изграђена ј е данашња
капела над Ћ е л е кулом. Капела основе крста, чије кракове чине
четири улазна трема са порталима, изграђена је по пројекту бео-
градског архитекте Димитрија Т. Лека. Подизањем капеле, ова
Кула од глава српских устаника из 1809. године - докуменат з р е -
мена робовања, споменик турског варварства и српског јунаштва
- постала је маузолеј херојства и слободе.
Нова интервенција на Ћ е л е кули обављена је 1937. године,
приликом прославе шездесете годишњице ослобођења Н и ш а од
Турака. Т о м приликом, чишћењем средишњег дела објекта, про-
нађено је више лобања, које су наново уграђене у Ћ е л е кулу, Данас,
после пуних 180 година од настанка објеката, преостало је само 58
лобања. Н а северном зиду 21, на западном 13, на јужном 12 и на
источном 11 лобања. У посебној витрини смештена је ј о ш једна
добро очувана лобања са натписом: "лобања Стевана Синђелића".
На платоу испред улазних врата капеле постављена је 1938.
године биста Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића. Н а
постољу бисте постављен је р е љ е ф битке на Чегру, рад истог
вајара. Тада је у капели Ћ е л е куле постављена и бронзана плоча са
медаљоном Ламартина и његовом поруком из 1833. године : Н е к а
Срби сачувају овај споменик! О н ћ е научити њихову децу шта вреди
нсзавискост једног народа, показујући им какву су цену платили
њихови очеви".
Поводом прославе 180-годишњице Ћ е л е куле, 31. маја 1989.
године, капела је обновљена и околина уређена. Н а месту раније
војне касарне уређен је велики паркинг простор, изграђен је при-
земни објекат у стилу моравске куће за изложбени простор, а
уређен је и део Габровачке реке и подигнут нови дрвени мостић.
Ћ е л е кула је стављена под заштиту закона 1948. године, а
одлуком Скупштине Србије - од 7. априла 1979. године - прогла-
шена је културним добром од изузетног значаја. Маја 1989. године
нишки Завод за заштиту споменика културе упутио ј е предлог за
уврштавање Ћ е л е куле у листу светске баштине У Н Е С К О - а .
КУЛТУРНА Д О Б Р А ОД И З У З Е Т Н О Г З Н А Ч А Ј А 37
СПОМЕНИК НА ЧЕГРУ
Недалеко од села Каменице, североисточно од Ниша, налази
се узвишење Чегар, познато историјско место по бици из Првог
српског устанка. На платоу узвишења, где је био Синђелићев ша-
нац, 31. маја 1809. године, дошло је до Чегарске битке. Командант
српских устаника на Чегру, Стеван Синђелић остварио је тада
херојски подвиг. Пуцњем у барутану покушао је да заустави продор
Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године
изградили Ћ е л е кулу у Нишу.
Синђелићев шанац на Чегру, за разлику од осталих шест
распоређених између Каменице, Г. и Д. Матејевца, био ј е наји-
стуренији српски положај. Истовремено и највећих димензија. Н а
основу сачуваних података реконструисан је његов шанац "на нај-
вишем делу Чегра" у облику правоугаоника. Дуже стране, источна
и западна, имале су о к о 260 до 280 корака, а краће, северна и јужна,
по 50 до 60 корака. Шанац је био ископан за 29 дана и био добро
утврђен.
У бици на Чегру учествовале су јаке српске и турске снаге.
Српски и аустријски извори наводе између 11.000 и 25.000 српских
устаника, а турских војника двоструко, а најмање 20.000. Најверо-
ватнији број Срба био је до 8.000, а Турака до 12.000. Број палих
Срба, наводи се у изворима, варира између 3.000 и 7.000, а Турака
преко 6.000. Губици Срба на Чегру били су велики. Т о потврђује и
број уграђених лобања палих Срба у Ћ е л е кулу -952.
Наведени подаци, мада нису увек најсигурнији, указују на ве-
лике жртве уложене у ослобођење Н и ш а од Турака, почетком X I X
века. Отуда и Чегар заузима посебно место у историји борбе за
слободу и независност наших народа. Стога је и два пута обеле-
жаван споменицима.
Прво обележје места на којем се налазио шанац Стевана
Синђелића и где се одиграла Чегарска битка, подигнуто је у облику
мање пирамиде од гранита, са записом: "Војводи Стевану Син-
ђелићу и његовим неумрлим јунацима, који овде славно изгибоше
19. маја 1809. године нападајући Н и ш . К њ а з Милан М. Обреновић
ТУ и његова храбра војска покајаше их 29. децембра 1877. године
о с в о ј и в ш и Н и ш " Споменикјеоткривен21.јуна/4.јула1878.године
у присуству кнеза Милана, а уз беседу Јована Мишковића, ге-

Споменик на Чегру - првобитни из 1878. године.
КУЛТУРНА ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГЗНАЧАЈА 39
Споменик на Чегру - кула из 1927. године.
нералштабног потпуковника и начелника Оперативног одељења
Врховне команде. Откривен је шест месеци после ослобођења
Ниша од Турака и представља први споменик изграђен у осло-
бођеном Нишу.
Данашњи споменик у облику куле - симбола војног утврђења
- изграђен је поводом педесете годишњице ослобођења Ниша, а
откривен је 1. јуна 1927. године. Постављен је на истом месту на
којем се налазило и провобитно мање спомен-обележје, које је
остало у ниши новог споменика. Фасада куле, са отворима и кру-
жним розетама, изведена је у алтернацији опеке и малтера, а доњи
део, са прилазним степеништем, начињен је од камених блокова из
Нишке тврђаве, са Виник капије, коју је војска 1927. године по-
рушила, уводећи железничку пругу. Пројектант споменика је арх.
Јулијан Ђупон из Ниша. У полукружној ниши споменика на Чегру
постављено је 1938. године бронзано попрсје Стевана Синђелића,
рад нишког вајара Славка Милетћћа.
Чегар је, као познато историјско место, стављен под заштиту
закона 1983. године, а исте године проглашен је од Скупштине
Србије културним добром од изузетног значаја.
3 А Ш Т И Ћ Е Н А КУЛТУРНА ДОБРА

САБОРНА ЦРКВА

Смештена у средишњем делу Ниша, Саборна црква је значај-

но културно добро са обележјима вредним за архитектуру, ликовну
уметност и историјску прошлост насеља. Грађенаје у време Тура-
ка. Одобрење од султана за њену изградњу добијено је одмах по
окончању Кримског рата Русије и Турске, када је Париском кон-
венцијом, од 30. марта 1856. године, хришћанској раји у Турској
загарантована пуна слобода вере. Већ средином октобра 1856. г.
нишки владика Јоаникије је поставио камен темељац за Саборну
цркву. Према подацима из сачуваног уговора ("контракта"), који
су потписали 25. маја 1857.Г. "первонастојатељи ововарошки и
первомајстори свих еснафа, с једне стране, и первомајстор Андрија
Дамјановић из Велеса, с друге стране", овереног од владике Јо-
аникија и печатима турске управе и нишке црквене општине -
црква је почела да се гради јуна 1857.Г. Уговором се первомајстор
Андрија обавезује да изгради "по својој вештини сигурну цркву и
како план садржава украшену". Црквена општина се обавезује
"платити му месечну плату по шеснаест дуката цесарских". Ис-
плата се врши сваког наредног месеца, осим зимских месеци када
је рад обустављан. Наднице осталих мајстора плаћаће тутори из
општинске касе. Первомајстор Андрија не може напустити посао
све "док се започета јему церква коначно соврши".
Цркву су градила деценију и по (1857-1872) тројица нишких
владика. За време владике Јоаникија није био довршен ни темељ
цркве. Због почетка градње тако великог објекта, владику Јоани-
кија прогонили су нишки Турци, те је крајем 1858. г. морао побећи
из Ниша. Због великих трошкова, општинска каса је већ тада била
празна. Нови владика Калиник је септембра 1860. г. упутио писмо
за прикупљање прилога по нишким селима за изградњу Саборне
цркве.
Турци у Нишу су се супротстављали подизању цркве великих
димензија. Инсистирали су код нишког паше да не дозволи њену
даљу градњу. Незадовољство Турака било је нарочито велико
после 1865. године, када је требало да се изграде кубета на цркви.
Захтевали су да се њихова градња не дозволи, јер би тиме црква
надвисила минарета турских џамија. Изградња је обустављена.
Настављена је тек после 1868. г., у време владике Виктора. Ко-
 108 Борислав Андрејевић З А Ш Т И Ћ Е Н А КУЛТУРНА ДОБРА 10*9«

начно је завршена 1872. г., али није допуштено богослужење. По-
стоји белешка да у њој, када је Ниш ослобођен 10. јануара 1878. г.
до врха стајаху нагомилани сандуци пексимета". Турци су је,
дакле, користили за оставу војне хране и материјала. Само дза
месеца по ослобођењу од Турака, Саборна црква је 25. фебруара
1878. г., осзећена и од тада у њој почињу редсвне литургије, кр-
штења, венчања, итд.
Услед улегнућа на крову била је поново препокривена у пе-
риоду од 1891. до!893. године. Уклоњена је ћерамида, и читав кров
и кубета покривени су бакарним плехом. По завршетку ових ра-
По својој монументалности, стилу и начину градње, Саборна
црква чини прекретницу у архитектонском стваралаштву града,
којим се одступа од дотадашњег балканско-оријенталног стила и
први пут у архитектури једног објекта у Нишу примењени су мо-
тиви старе српско-византијске уметности са елементима рене-
сансе и барока.
Саборна црква је стављена под заштиту закона 1986. године
на предлог Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Саборна црква у Нишу

дова и радова на иконостасу, Саборна црква је 28. јуна 1893. године

била поново освећена. Већи захвати на цркви вршени су 1937.
године, када је дограђена звонара, изнад улаза, по пројекту нишког
архитекте, Александра Медведева.
Саборна црква је тробродна базилика, у којој су бродови са
унутрашње стране издељени са два реда стубова. На источној стра-
ни су три простране апсиде, а на осталим странама су тремови са
аркадама. Изнад тремова је галерија. На цркви се налазе пет ку-
бета.
 ЗАШТИЋЕНА КУЛТУРНА ДОБРА -.249

ЗГРАДА ИНДУСТРИЈАЛЦА СТОЈАНОВИЋА

- "НИШАВА"

Т р о с п р а т н а палата на углу Пријездине и О б л а ч и ћ а Рада, а

води се у Пријездиној број 3. И з г р а ђ е н а је 1936. године по пројекту
београдскбгЈарХИТекте григорија Самојлова, тада асистенста А р -
х и т е к т о н с к о г ф а к у л т е т а у Београду. З г р а д а је власништво н и ш к о г
индустријалца Душана Стојановића. Он ј е 1930. године о т в о р и о
радионичну т р и к о т а ж у " Н и ш а в а " , која је веома д о б р о п о с л о в а л а
и 1935. године п р о т о к о л и с а н а је у индустријско предузеће. И м а л а
је тада 40 м а ш и н а и више од 50 радника. Многи су јој о с п о р а в а л и
назив индустрије и сматрали је занатском радионицом.
З г р а д а " Н и ш а в а " је једна од првих грађевина модерне архи-
т е к т у р е у Н и ш у . Д о 1935. године модерна архитектура није имала
бројније п о б о р н и к е у Нишу. Старија генерација нишких архи-
т е к а т а ј о ш пројектује у стилу академизма. Т е к после 1935. године,
м о д е р и и з а м у архитектури постаје стваралачки о п ш т е прихваћен
у пројектовању и јавних и стамбених објеката. Ова зграда је гра-
ђена без к и т њ а с т е фасадне декорације и сзедена је на грађевину
равних линија и л и к о в н е једноставности. Б а л к о н и и п р о з о р с к и
о т в о р и зграде, који се пружају кроз сва три спрата, чине з а п а ж е н
р и т м и ч к и а р а н ж м а н , који, заједно са угаоно н а г л а ш е н и м делим
Пријездине и О б л а ч и ћ а Рада, даје згрди све одлике т а к о з в а н е
"београдске модерне" тога времена.
З б о г тих својих к а р а к т е р и с т и к а , зграда у Пријездиној је 1983.
године стављена под заштиту закона.

З г р а д а " Н и ш а в а " на углу П р и ј о з д и н е и О б л а ч н ћ а Р а д а

 Борислав Андрејевић ЗАШТИЋЕНА КУЛТУРНА ДОБРА 259
отвора у облику узаног декоративног венца. У поткровљу је изве-
дена дубока рељефна орнаментика са геометријским елементима.
Кровна површина је мансардна са два полукружна отвора.
До ове Јорданове куће је сасвим иста кућа у броју 20, грађена
вероватно од истог архитекте, истих димензија и исте фасадне
декорације.
Кућа Петровића стављена је под заштиту 1987. године.
АПЕЛОВА ЗГРАДА У УЛИЦИ ЛОЛЕ РИБАРА

Уклопљена је веома добро у простор Синђелићевог трга и

почетка улице Лоле Рибара (некада Господске) у којој се води под
бројем 2. Земљиште на којем је изграђена било је у власништву
Ншпке прометне банке, где је она планирала изградњу своје згра-
де. Међутим, Банка је 1922. године запала у велику финансијску
кризу, те је плац исте године продала познатом нишком инду-
стријалцу Јовану Апелу.

А п е л о в а зграда у улици Л о л е Р и б а р а 2
260 Борислав Андрејевић ЗАШТИЋЕНА КУЛТУРНА ДОБРА 261

Јован Апел је пореклом Немац, дошљак из Прека, војводине.

Пре ослобођења Ниша од Турака поседовао је у Алексинцу пиља-
ру, ручну пивару, а касније, заједно са др Ђоком Димитријевићем,
и рудник угља код алексиначког села Суботинац, са "три окна". У
књизи порезе на земљишта у Нишу за 1884/85. годину, убележен је
као "пиљар из Алексинца", задужен за порезу у износу од 234,44 ск
динара, највише од свих задужених ван Ниша. На периферији Ни-
4 КУЋА ИНДУСТРИЈАЛЦА ЦВЕТКОВИЋА
ша поседовао је 6 хекатара земљишта, које се по њему и сада назива
- ПРВОГ УСТАНКА 2
"Апеловац", а на којем је 1884. године изградио парну пивару, а
1903. је осавременио новим увозним машинама, да би је 1910. го-
динепродао Пиварском душтву "Нишавац". После Првог светског Породична кућа са пространим двориштем, смештена на по-
рата, 1919. године, Јован, сада са братом Ратомиром, поново је четку улице Првог устанка, а у саставу трга 14. октобра код Са-
власником Апелове пиваре, која активно ради сзе до краја Другог борне и старе цркве. Грађена је у првим годинама после Првог
светског рата. Браћа Апел су 1922. године поседовали фабрике светскограта, 1922. Власнигатво је познатогнишкогиндустријалца
леда у Скопљу и Велесу. Јован Апел је у то време био један од Ставре Цветковића, који је, заједно са оцем Николом и братом
најпознатијих индустријалаца у Нишу. Јорданом Рошком, био власник једног од првих парних аутомат-
ских млинова у Нишу, који су међу првима извозили брашно у
Током 1923. године Јован Апел је изградио ову спратну кућу,
суседну Грчку.
постављену у слободном простору као вилу. Пројектант зграде
нијепознат, мадајескицуплацау "регулациону књигу" уцртаоарх. Кућа Ставре Цветковића је архитектонски веома вредна, тако
Јулијан Ђупон, који је можда и творац овог објекта. да јој у потпуности одговара епитет богате градске виле. Грађена
Зграда подсећа својом архитектуром на средњовековни за- је у више стилова са сецесијском фасадном декорацијом. Издељена
мак. На то указује полукружни улазни простор са два стуба у је на два дела. Први нешто увученији и нижи са два ужа полукружна
средишњем делу објекта, пространа кружна кула са купастим кро-
вом на углу према Синђелићевом тргу и угаони избачени део, који
се завршава терасом, оивиченом зупцима карактеристичним за
утврђене објекте. Отуда и много романтичног у овој згради. Зграда
нема пластичну декорацију, осим вишеструког поткровно венца и
лепо обрађених прозорских отвора.
Објекат је стављен под заштиту закона 1983. године.

Кућа икдустријалца Ставре Цветковића у улици Први устанак 2