Prirucnik Za Radnike PDF

Александар Цветановић
Боривоје Банић
ПРИРУЧНИК
ЗА РАДНИКЕ
ИЗ ПУТЕВА
Академска мисао
Београд, 2008.
Проф. др Александар Цветановић, дипл. грађ. инж.
Боривоје Банић, дипл. грађ. инж.
ПРИРУЧНИК ЗА РАДНИКЕ ИЗ ПУТЕВА

- Друго издање -
Рецензенти
Проф. др Зоран Радојковић, дипл. грађ. инж.
Проф. др Аца Милићевић, дипл. грађ. инж.
Издавач
АКАДЕМСКА МИСАО
Београд
Штампа
Планета принт
Београд
Тираж
800 примерака
ИСБН 978-86-7466-322-6
НАПОМЕНА: Фотокопирање или умножавање на било који начин или поновно објављивање ове књиге у целини
или у деловима - није дозвољено без изричите сагласности и писменог одобрења издавача
SADR@AJ:
1. Gradska saobra}ajnica ....................................................../ 1

1.1. Osnovni elementi / 1
1.1.1. Pe{a~ki prelazi / 11
1.1.2. Komunalne instalacije / 19
2. Vangradski put ................................................................../ 23

2.1. Osnovni elementi / 23
3. Materijali ........................................................................../ 37
3.1. Vrste materijala / 37
3.1.1. Nevezani materijali / 37
3.1.2. Vezani materijali / 40
3.1.2.1. Bitumenom vezani materijali / 41
3.1.2.2. Cementom vezani materijali / 42
3.1.3. Ostali materijali / 43
3.2. Spravqawe vezanih materijala / 43
3.2.1. Vezani materijali na licu mesta / 43
3.2.1.1. Stabilizacija / 44
3.2.1.2. Povr{inske obrade (jednostruke, vi{estruke i mikro
zastori) / 45
3.2.1.2.1. Jednostruke povr{inske obrade / 45
3.2.1.2.2. Vi{estruke povr{inske obrade / 53
3.2.1.3. Malteri / 55
3.2.1.4. Betoni / 58
3.2.2. Bitumenom vezani materijali spravqani u postrojewima / 65
3.2.2.1. Asfaltni betoni / 65
3.2.2.2. Liveni asfalti / 67
3.2.2.3. Bitumenizirani materijali / 67
3.2.2.4. Mikro zastori / 69
4. Kolovozne konstrukcije ................................................../ 75

4.1. Op{te / 75
4.2. Tipovi kolovoznih konstrukcija / 77
4.3. Slojevi u kolovoznoj konstrukciji / 78
4.3.1. Posteqica / 78
4.3.2. Pomo}ni sloj / 79
4.3.3. Dowa podloga - tampon / 80
4.3.4. Gorwa podloga / 82
4.3.5. Zastori od asfalta i betona / 84
4.3.6. Zastori od prefabrikovanih betonskih elemenata / 103
5. Poloàj tela radnika prilikom izvo|ewa radova. /113
5.1. [ta je to ergonomija / 113
5.2. Skeletno mi{i}ni poreme}aji / 113
5.3. Kako telo radi i za{to boli / 114
5.3.1. Mi{i}i / 114
5.3.2. [ta je mali predah / 115
5.3.3. Ki~ma / 115
5.4. [ta je ergonomija / 117
5.5. Hazardni radni zadaci / 117
5.5.1. Razgrtawe i kopawe / 118
5.5.1.1. Ergonomski faktori rizika i re{ewa / 119
5.5.2. Pneumatski alati / 124
5.5.3. Se~ewe i testerisawe / 129
5.5.4. Manuelni rad / 133
5.5.5. Dizawe i no{ewe dugih predmeta / 137
5.5.6. Dizawe i no{ewe / 141
5.5.7. Pewawe i silaèwe sa kamionskih platformi / 145
5.5.8. Skidawe oplate / 147
5.5.9. Mahawe signalima i signalnim zastavicama / 151
5.5.10. î{}ewe gradili{ta / 154
5.5.11. Rad sa povredom / 156
5.5.12. Li~na za{titna sredstva i oprema / 156
5.5.13. Pomozi sam sebi / 161
6. Podgrade za iskope ........................................................./ 163

6.1. [ta je iskop / 163
6.2. [ta je podgrada / 164
6.2.1. Mogu}a obru{avawa materijala iz zidova / 164
6.2.2. Obru{avawa i vrste za{tite / 165
6.2.3. Vibracije / 169
6.2.4. Povr{insko optere}ewe / 170
6.2.5. Poloàj vode u tlu / 171
6.2.5.1. Efekti delovawa vode u tlu i neophodne mere / 171
6.2.6. Tipovi podgrada / 174
6.2.6.1. Materijal i oprema / 174
6.2.6.2. Stepenasto zasecawe kosina / 174
6.2.6.3. Podgra|ivawe sa razmaknutim daskama / 175
6.2.6.4. Podgra|ivawe sa pripijenim daskama / 176
6.2.6.5. Podgra|ivawe sa gotovim sklopovima / 177
6.2.6.6. Podgrade sa hidrauli~kim sistemom / 180
6.2.6.7. Penumatski podgradni sistem / 182
6.2.6.8. Sistem podupira~a / 183
6.2.6.9. Ostali sistemi za podgra|ivawe / 183
6.2.7. Postavqawe i uklawawe za{titnih sistema / 183
7. Popravka kolovoza ......................................................../ 185

7.1. Uvod / 185
7.2. Fleksibilne kolovozne konstrukcije / 188
7.2.1. O{te}ewa fleksibilnih kolovoznih konstrukcija / 188
7.2.2. Postupci popravke o{te}ewa (pukotina) kod fleksibilnih
kolovoznih konstrukcija / 194
7.2.2.1. Ciqevi zaptivawa i ispuwavawa / 194
7.2.2.2. Kriterijumi za odlu~ivawe kada zaptivati
ili ispuwavati / 194
7.2.2.3. Izbor materijala za popravke / 196
7.2.2.4. Popravka pukotina / 197
7.2.2.5. Izbor tretmana i opreme / 201
7.2.2.6. Izvo|ewe opravki / 211
7.2.2.7. Kontrola saobra}aja / 211
7.2.2.8. Bezbednost / 212
Dodatak A: Kontrola pri gra|ewu / 212
Dodatak B: Mere bezbednosti / 214
7.2.3. Materijali i postupci za popravku rupa u asfaltnim
kolovozima / 215
7.2.3.1. Materijali / 218
7.2.3.2. Tehnike popravki / 219
7.2.3.3. Izvo|ewe opravki / 226
7.2.3.4. Kontrola saobra}aja / 228
7.2.3.5. Bezbednost / 228
7.2.3.6. Krpqewe u zimskim uslovima / 229
7.2.3.7. Krpqewe u prole}nim uslovima / 230
7.2.3.8. Dodatak A: Krpqewe sa bitumenom vezanim
materijalima / 231
7.3. Krute kolovozne konstrukcije / 235
7.3.1. O{te}ewa krutih kolovoznih konstrukcija / 235
7.3.2. Postupci popravke o{te}ewa krutih kolovoznih
konstrukcija / 243
7.3.2.1. Ispuna pukotina / 243
7.3.2.2. Asfaltne emulzije za povr{insku obradu / 245
7.3.2.3. Zamagqivawe / 245
7.3.2.4. Obrada peskom / 245
7.3.2.5. Obrada agregatom - rizlom / 246
7.3.2.6. Ispuna ispod plo~a / 246
7.3.2.7. Iwektirawe / 247
7.3.2.8. Popravka povr{inskih o{te}ewa / 248
7.3.2.9. Popravka dubokih o{te}ewa / 251
7.3.2.10. Uticaj popravki na saobra}aj / 256
7.4. Putevi bez zastora / 256
7.4.1. O{te}ewa puteva bez zastora / 256
7.4.2. Postupci poravke puteva bez zastora / 260
8. Okna..................................................................................../ 263
8.1. [ta su okna / 263
8.2. Vrste okna / 264
8.2.1. Kru`na okna / 264
8.2.2. Pravougaona okna / 269
8.2.3. Konstrukcije za prikupqawe i odvodwavawe vode sa
povr{ine kolovoza / 270
8.3. Kanalisawe i odvodwavawe vode sa puta / 276
8.3.1. Elementi kanalisawa vode na putu / 276
8.3.2. Kanalisawe i odvo|ewe vode sa puta / 278
8.3.2.1. Odvodwavawe vode pomo}u otvorenih kanala / 278
8.3.2.2. Odvodwavawe pomo}u cevne kanalizacije / 281
9. Ivi~waci ........................................................................../ 285

9.1. Ivi~waci / 285
9.1.1. Postavqawe ivi~waka / 286
9.1.2. Nestandardni tipovi ivi~waka / 291
10. Bezbednost ......................................................................./ 299

10.1. Obezbe|ewe izvo|ewa radova na popravkama kolovoza / 299
10.2. Mesto izvo|ewa radova / 299
10.3. Bezbednost na gradili{tu / 300
10.3.1. Osigurawe radnika od mogu}ih padova / 300
10.3.1.1. Padovi / 300
10.3.2. Struja na gradili{tu / 301
10.3.3. Iskopi / 303
10.3.4. Osigurawe radnika od aktivnosti drugih radnika / 304
10.3.5. Osigurawe radnika od sopstvenih aktivnosti / 304
10.4. Privremena signalizacija za radove na putu / 305
10.4.1. Principi ozna~avawa radova / 305
10.4.2. Op{ti prikaz organizacije prostora na mestu izvo|ewa
radova na putu / 313
11. Ozelewavawe .................................................................../ 317

11.1. Gde i kako postavqati sadnice / 317
11.2. Odràvawe zasada / 324
11.2.1. Zasadi / 326
11.2.2. Uklawawe drve}a i se~ewe / 326
11.2.3. î{}ewe pojasa puta / 327
11.2.4. Kontrola {ibqa / 327
12. Zakoni ................................................................................/ 329

12.1. Zakoni / 329
12.2. Zakon o radu / 330
12.3. Zakon o bezbednosti i zdravqu na radu / 358
12.4. Zakon o planirawu i izgradwi / 363
Literatura........................................................................./ 377
1
GRADSKA
SAOBRA]AJNICA
1.1. OSNOVNI ELEMENTI

Osnovni elementi pope~nog profila gradske saobra}ajnice su prikazani
na slici 1.1 i 1.2, a wihovi detaqi na slikama koje posle wih slede.
Debqine slojeva zavise od saobra}ajnog optere}ewa koje prelazi preko
povr{ine kolovoza. Za gorwi sloj od asfalt betona su od 4 do 7.5 cm u
zavisnosti od tipa asfalta. Za diskontinualni asfalt (SMA 0/11)
debqine su izme|u 3.5 i 4.0 cm. Zbijenost ovih slojeva mora da bude izme|u
98 i 100%.
Debqine nose}ih bitumeniziranih slojeva, onih koji se nalaze ispod
asfalt betonskog sloja, su u zavisnosti od tipa sloja, od 6 do 14 cm.
Zbijenost ovih slojeva je od 97 do 100%.
2 Priru~nik za radnike
Slika 1.1. Popre~ni profil gradske saobra}ajnice

Elementi popre~nog profila 3
Slika 1.2. Popre~ni profil gradske saobra}ajnice

Elementi popre~nog preseka gradke saobra}ajnice:

- posteqica
- dowi nose}i sloj od nevezanog agregata
- gorwi nose}i sloj od bitumeniziranog agregata
- kolovozni zastor od asfaltnog betona
- slivnici
- ivi~waci
- razdelne trake, sredwa i ivi~ne
- trotoari
- segmentni kanali za prikupqawe povr{inskih voda
- parking prostor za koso, paralelno parkirawe
- elementi za umirewe saobra}aja
- zeleni pojas
- cevi za ki{nu kanalizaciju
- telekomunikacioni vodovi (po{ta, telefon, itd.)
- visokonaponski kablovi
- vodovodna mreà (magistralni i lokalni vodovi)
- gasovodi
Sloj posteqice (sloj na koji se postavqaju slojevi od nevezanog agregata),
bez obzira na svoju nosivost, mora biti zbijen od 98 do 100%, pri
optimalnoj vla`nosti za taj materijal. [to je zbijenost ve}a, ~itava
konstrukcija }e se boqe pona{ati tokom eksploatacije.
Debqine nose}ih slojeva od nevezanih agregata su, u zavisnosti od
prora~una, od 15 do 30 cm.
Slika 1.3. Detaq ivice trotoara, betonskog segmentnog kanala i zelenog

pojasa
Na slici 1.3 je prikazan detaq izme|u trotoara i zelenog pojasa koji je

povezan segmentnim kanalom od prefabrikovanih betonskih elemenata.
Uloga tog kanala je da prikupqa vodu koja se, u ovom slu~aju, sliva sa
zelenog pojasa i da je kroz slivni~ke re{etke, koje su postavqene u
odre|enom ritmu koji odgovara slivnoj povr{ini od 300 m2, sprovodi u
kolektore ki{ne kanalizacije.
Slika 1.4. Detaq ivice kolovozne povr{ine i trotoara
Na slici 1.4 je prikazan detaq oivi~ewa kolovozne povr{ine i trotoara.

Trotoar je u nagibu od 2.0% koji omogu}ava oticawe vode sa trotoara ka
kolovoznom zastoru, preko ivi~waka, i uz ivi~wak po kolovoznom zastoru
do slivni~ke re{etke, a potom u kolektor ki{ne kanalizacije.
U ovom slu~aju je zastor trotoara od prefabrikovanih betonskih
elemenata postavqenih na podlogu od peska. Elementi su poravnati
pomo}u libele i gumenog ~eki}a u projektovan nagib. Pesak je postavqen
preko sloja od nevezanog agregata koji je iste granulacije i krupno}e zrna
kao i gorwi sloj od nevezanog agregata u kolovoznoj konstrukciji, ukoliko
se radi o izgradwi novih saobra}ajnica.
Kolektor ki{ne kanalizacije je na dubini ispod dubine delovawa mraza,
tako da se na taj na~in postiè efikasan hidrauli~ki reìm i tokom
zimskog vremenskog perioda. Na toj dubini su uticaji saobra}ajnog
optere}ewa svedeni na najmawu mogu}u meru.
Me|utim, mnogo boqa varijanta postavqawa kolektora za ki{nu
kanalizaciju je ispod trotoara (slika 1.5). Efekat zbijawa je mnogo boqi
kada se zbijawe materijala izvodi preko ravne podloge, posteqice. Zbog

toga, kad god je to mogu}e kod novo projektovanih gradskih saobra}ajnica,
treba kolektor postavqati ispod trotoara. Na taj na~in se izbegava
mogu}nost, koja je ~esta na na{im gradskim ulicama, da deformacije
kolovozne konstrukcije nastanu uz ivi~wak.
Slika 1.5. Detaq spoja kolovoza i trotoara sa drena`nom cevi ispod

trotoara
Slika 1.6. Detaq zelenog pojasa i trotoara sa ivi~wakom

Na slici 1.6 je prikazan detaq oivi~ewa trotoara na koji se nadovezuje

zeleni pojas koji je u nagibu od ivi~waka na dole. U ovom slu~aju se ne
postavqa segmentni kanal za prikupqawe vode sa padine zelenog pojasa.
Trotoar je u nagibu od 2.0% u smeru ka kolovoznoj povr{ini.
Slika 1.7. Detaq trotoara na niskom nasipu

U slu~aju prikazanom na slici 1.7, dolazi do jedne nedefinisane
dimenzije, a to je {irina kosine nasipa. Ona je u promenqiva, jer se visina
nasipa mewa u zavisnosti od nivelete saobra}ajnice i kretawa kota
terena ispod projektovane saobra}ajnice.
Slika 1.8. Detaq sredwe razdelne trake bez "Wu Xersi" (New Jersey)
elemenata
Slika 1.9. Detaq sredwe razdelne trake sa "Wu Xersi" (New Jersey)
elementima
Na slikama 1.8 i 1.9 su prikazane varijante sa i bez sigurnosne ograde u

sredwem razdelnom pojasu. Varijanta sa ogradom je znatno sigurnija za
voza~e i vozila koji se kre}u tre}om, najbròm trakom.
Ukoliko do|e do nezgode, elementi tipa "Wu Xersi" (New Jersey)
spre~avaju mogu}nost da vozila pre|u u suprotni smer i time izazovu
daleko ozbiqniju nezgodu (direktan sudar, npr.). Ovakav element se
upotrebqava naro~ito kod novo projektovanih gradskih magistralnih
pravaca, a kod postoje}ih ulica ranga gradskog magistralnog pravca kod
kojih postoje zna~ajna prostorna ograni~ewa, tamo gde prostor dozvoqava.
Pogodnost ovakvog elementa je i u tome da spre~ava odblesak farova od
vozila koja nailaze iz suprotnog smera, a kre}u se tre}om, najbròm
trakom. Ovi elementi se prave od armiranog betona marke MB 40 do MB 45.
S druge strane, sredwi razdelni pojas bez sigurnosne ograde je lak{i za
odràvawe u zimskim uslovima. Sneg sa kolovozne povr{ine moè biti
naguravan na wega i taj sneg ne}e skrivati elemente ograde, koji u takvim
uslovima mogu biti veoma nezgodna prepreka za vozila, ako udare u tako
naguranu gomilu snega.
Upotreba elasti~ne odbojne ograde, na ovakvim saobra}ajnicama se ne
preporu~uje zbog svetlosnih efekata od vozila iz suprotnog smera, u
no}nim uslovima i zbog mogu}eg preletawa vozila preko ograde, kada se
izvedu iz poloàja ravnoteè, pri mogu}im nezgodama koje izazivaju
prevrtawe.
Slika 1.10. Detaq montaè sigurnosne ograde tipa "Wu Xersi"
U ovom slu~aju, kada je fleksibilna kolovozna konstrukcija oko sredweg

razdelnog pojasa, i ako je, kao na slici 1.9, element sigurnosne ograde
postavqen na gorwu povr{inu razdelnog ostrva, mora se uraditi temeq za
svaki element ograde prema detaqu na slici 1.10.
Razlog zbog ~ega se ovo mora uraditi je u dodatnom u~vr{}ivawu elementa
ograde. Naime, nije dovoqno samo podu`no u~vr{}ivawe u vertikalnim
spojnicama elemenata, ve} ono mora biti i horizontalno.
Na ovaj na~in se izbegava pomerawe elemenata ograde pri mogu}im udarima
vozila.
Duìna jednog elementa ovog tipa ograde je 4.5 m. Ostale dimenzije su
prikazane na slici 1.10.
Slika 1.11. Detaq kolovoza i trotoara na visokom nasipu
Na saobra}ajnicama koje se nalaze na visokim potpornim zidovima,

postavqa se sigurnosna ograda na ivici trotoara prema vrhu potpornog
zida. Ona sluì da spre~i padove pe{aka niz potporni zid. Visoka je
prema propisu 1.20 m.
Zbog prethodno navedenih razloga trotoar je u nagibu prema kolovoznom
zastoru.
U tabeli 01 su prikazane tehnolo{ke debqine asfalt betona koji se
primewuju u Srbiji, prema jo{ vaè}em standardu SRPS U.E4.014/90.
Tabela 01.
Tipovi asfalt
AB-4 AB-8 AB-11 AB-11s AB-16 AB-16s AB-22s
betona
min. 2.0 min. 3.0 min. 3.5 min.4.0(5.0)* min. 5.0 min. 6.0 min. 7.0
Tehn. debqine, mm
max. 3.0 max. 4.0 max. 5.0 max. 6.0 max. 6.0 max. 7.5 max. 8.5
* - broj u zagradi se odnosi na auto-put.

U tabeli 02 su prikazane tehnolo{ke debqine bitumeniziranih agregata
koji se primewuju u nose}im slojevima kolovozne konstrukcije, a prema
standardu SRPS U.E9.014/90.
Tabela 02.
Tipovi me{avina
BHNS-16 BNS-22 BNS-22s BNS-32 BNS-32s
za nose}e slojeve
min. 4.5 min. 6.0 min. 6.0 min. 6.0 min. 7.0
Tehn. debqine, mm
max. 6.5 max. 10.0 max. 10.0 max. 14.0 max. 14.0
Na malo optere}enim kolovozima mogu se koristiti i slede}e me{avine za

dowe nose}e bitumenizirane slojeve, koje su ograni~ene jedino,
minimalnim debqinama (Tabela 03), a prema standardu SRPS U.E9.028/80.
Tabela 03
Tipovi me{avina za DBNS DBNS DBNS

dowe nose}e slojeve Krupnozrni Sredwezrni Sitnozrni
Tehn. debqine, mm min. 12.0 min. 10.0 min. 10.0
1.1.1. Pe{a~ki prelazi

Pe{a~ke prelaze treba prilagoditi pe{acima sa posebnim potrebama.
Zbog toga treba, na svim mestima gde postoje pe{a~ki prelazi, uraditi
rampe za spu{tawe invalidskih kolica na nivo kolovozne povr{ine, s tim,
{to tu istu rampu mogu koristiti i slabovide osobe (slepe osobe).
Na slede}im detaqima su prikazane varijante silazne rampe i wen
poloàj u zoni raskrsnice.
Na slici 1.12 je prikazana silazna rampa za pe{ake na sredini kru`ne
krivine trotoara. U tom slu~aju, pe{ak ili osoba sa invaliditetom koja
moè da se kre}e jedino pomo}u kolica, moè sa lako}om da pre|e ulicu
preko dva bliska pe{a~ka prelaza koji su obeleèni na tlu horizontalnom
signalizacijom. Na slici su ozna~eni karakteristi~ni popre~ni preseci,
kroz rampu (A) i kroz slobodni deo trotoara (B).
Slika 1.12. Poloàj rampe na pe{a~kom prelazu

Na detaqu na slici 1.12 i 1.13 je prikazan poloàj ohrapavqene povr{ine
kojom se slabovide i slepe osobe upozoravaju da je kolovozna povr{ina sa
pe{a~kim prelazom u blizini. Isto tako je prikazan i poloàj ekspanzione
dilatacije koja omogu}ava pravilan rad cementno betonskih plo~a, od kojih
je napravqena cela konstrukcija pe{a~ke denivelacije.
Slika 1.13 Detaq pe{a~ke rampe

Na popre~nom preseku se vide debqine slojeva u zoni rampe.
Slika 1.14. Detaq pe{a~ke staze van rampe za pe{ake
Pe{a~ka rampa na slici 1.15, je isto tako u zoni sredine krivine trotoara
i prate}e saobra}ajnice, ali su rampe razmaknute i “hvataju” dva bliska
pe{a~ka prelaza. Ovom varijantom se izbegava mogu}a gu`va na rampi, ako
u nekom trenutku ima vi{e osoba, {to slabovodih i slepih, {to osoba u
invalidskim kolicima. Kombinacija poloàja rampi na slikama 1.12 i 1.15
je posledica uskih ulica, u kojima nema dovoqno prostora za komotniji
raspored.
Slika 1.15. Detaq pe{a~kih rampi sa dva prelaza

Slika 1.16. Detaq pe{a~kih rampi sa dva razdvojena prelaza (ve}i

radijusi krivina za desno skretawe)
Na slici 1.16 je prikazana varijanta sa rampama koje su postavqene na

po~etku i na kraju kru`ne krivine kojom je oivi~en trotoar.
U ovom slu~aju se u potpunosti izbegava gu`va na rampama, a kretawe
pe{aka, osoba u kolicima, slepih i slabovidih je znatno komotnije.
Ovakav raspored rampi je posledica {irih ulica.
Slika 1.17. Detaq trotoara izme|u dve pe{a~ke rampe

U svakom slu~aju, detaqi na kojima su prikazane debqine slojeva su

tipski, a debqine mogu biti zaokruène na ceo broj - na primer 15.2 cm →
15.0 cm, a 10.2 cm → 10.0 cm.
Zbog koeficijenta oticawa sa cementnog betona, minimalni popre~ni nagib
je 2.0%. Usled istog razloga, na trotoaru koji je napravqen sa asfalt
betonskim zastorom, minimalni popre~ni nagib je 2.5%, jer je koeficijent
oticaja sa takve povr{ine mawi od onog sa cementno betonske plo~e.
Varijanta gradske saobra}ajnice sa tramvajskim kolosekom, koji moè biti
u sredini profila ili na ivici profila je prikazana na slici 1.18.
Dimenzije su orijentacione i zavise od tehni~kih karakteristika usvojenih
tramvajskih kola.
Te dimenzije se, generalno razlikuju, ali je te`wa da budu tipizirane za
jednu dràvu.
Iste kombinacije kao na slici 1.18 su mogu}e i sa tramvajskim kolosekom u
nivou kolovoznog zastora.
Sa saobra}ajnog stanovi{ta ta varijanta je mawe povoqna.
Prednosti i nedostaci dispozicije sa slike 1.18 u odnosu na sliku 1.19 su:
+ znatno vi{i nivo usluge
+ smaweni tro{kovi zbog ve}e produktivnosti
+ nije potreban nadzor policije
+ mnogo boqa vizuelna identifikacija
+ ve}a atraktivnost za putnike
+ boqa estetika kada se koristi zelenilo
- potrebna je ne{to {ira trasa
- ve}i investicioni tro{kovi u pojedinim slu~ajevima
- zahteva dodatno odràvawe ako se koristi zelenilo
Na slici 1.20 je prikazana konstrukcija tramvajskog koloseka i nose}e
kolovozne konstrukcije.
Slika 1.18. Gradska saobra}ajnica sa tramvajskim kolosekom

Slika 1.19. Tramvajski koloseci su u nivou kolovoznog zastora

Slika 1.20. Konstrukcija tramvajskog koloseka i nose}e kolovozne

konstrukcije
U ovom slu~aju, kolovozna plo~a je od nabijenog betona ~ija je marka MB 45,

povezana mo`danicima na mestima spojnica.
Ekspanzione spojnice se postavqaju na rastojawu takvom da otvor spojnice
ne pre|e 2.0 do 2.5 cm. Ostale spojnice su kontrakcione, koje se tako|e,
povezuju mo`danicima, koji nemaju ekspanzivnu ~auru.
Izme|u betonskih plo~a kolovozne konstrukcije i podloge od nevezanog
agregata se postavqa plasti~na folija. Ona sluì da spre~i oce|ivawe
vode koja se jo{ nije vezala sa cemetnom, iz sveè izlivenog betona.
Sloj od nevezanog agregata u podlozi ispod betonske plo~e mora da bude
maksimalno nabijen u skladu sa vredno{}u laboratorijskog opita po
Proktoru za primeweni materijal, dakle 100%.
Posteqica je u nagibu koji omogu}ava oce|ivawe vode koja prolazi kroz
okolni kolovoz i biva prikupqana u drena`nu cev, f 100 mm (f 150 mm
ukoliko je kolovozna povr{ina kao na slici 1.21). Dowa polovina
drena`ne cevi je poloèna u prirodni pesak 0/2 mm. Gorwa polovina cevi
je zatrpana materijalom koji mora da zadovoqi "filterska pravila".
Zidovi drena`nog kanala su obloèni geotekstilom sa unutra{we strane,
radi efikasnijeg prikupqawa vode i wenog sprovo|ewa u drena`nu cev
koja je perforirana sa gorwe strane.
Ako se tramvajski koloseci nalaze jedan do drugog, onda se ~itava
konstrukcija postavqa onako kako je prikazano na slici 1.21.
Slika 1.21. Koloseci se nalaze jedan pored drugog
1.1.2. Komunalne instalacije

Komunalne instalacije koje se nalaze u trupu gradske saobra}ajnice, boqe
re~eno, u zoni regulacije su:
- telekomunikacioni kablovi (po{ta, telefon, itd.)
- visokonaponski kablovi
- vodovodna mreà (magistralni i lokalni cevovodi)
- toplovodni cevovodi
- cevovodi za sprovo|ewe gasa
Kod novih projektovanih gradskih saobra}ajnica, ove instalacije treba
voditi kroz galerije, podzemne armirano betonske konstrukcije, jer je na
taj na~in olak{an pristup instalacijama radi redovnog i periodi~nog
odràvawa.
Ako do|e, kojim slu~ajem, do havarijskih kvarova, mnogo je lak{e popravke
izvr{iti u galerijama (slika 1.22), nego, kao {to je praksa u na{oj sredini,
raskopavati kolovoz i trotoare, da bi se pri{lo instalacijama.
U na{im uslovima, cevovod za ki{nu kanalizaciju se postavqa u rov uz
ivicu kolovoza, na dubinu koja je van delovawa mraza, na koju se doda jo{
0.25 m. Ispod pe{a~ke i biciklisti~ke staze se postavqa na 0.80 m, a
ispod kolovoza na 1.20 m.
Slika 1.22. Instalacije postavqene u galeriji
Slika 1.23. Cev ki{ne kanalizacije

[irina rova d zavisi od pre~nika cevi, koji se odre|uje na osnovu
prora~unatog protoka koji treba ta cev da prihvati i na~ina iskopa i
vrste podgrade. Samim tim je i debqina nadsloja promenqiva veli~ina.
Cev se u rov postavqa na sloj prirodnog peska debqine 15 cm, kojim se
omogu}ava da se cev vetikalno pomera u unapred izra~unatim granicama.
Materijal u nadsloju mora da bude maksimalno zbijen (100%) u odnosu na
laboratorijski predvi|enu vrednost, jer taj sloj nosi kolovoznu
konstrukciju i ne sme da bude derofmabilan. Ista {ema, u vertikalnom
smislu, se odnosi i na gasovod, vodovod i cevovod fekalne kanalizacije.
Gasovod se postavqa na 1.0 m ispod razdelne trake, odnosno pe{a~ke ili
biciklisti~ke staze, a u slu~ajevima ekstremnih ograni~ewa na 1.50 m
ispod povr{ine vozne trake kolovozne konstrukcije.
Fekalna kanalizacija se postavqa na 1.50 m, u zavisnosti od kote

podruma.
Vodovodna instalacija se postavqa ispod razdelnih traka, pe{a~kih ili
biciklisti~kih staza, a u retkim slu~ajevima ispod vozne trake i to:
glavni vodovi na 1.50 m, a sekundarni na 1.20 m ispod povr{ine kolovoza.
Eletro-energetski kablovi se postavqaju ispod razdelnih traka na dubinu
od 1.50 m (110 kV), ispod pe{a~kih ili biciklisti~kih staza na 1.20 m (35
kV), 1.00 m (10 kV), i 0.80 m (< 1.0 kV).
Uli~no osvetqewe se postavqa paralelno stubovima na 0.40 - 1.00 m ispod
povr{ine tla.
Telekomunikacioni vodovi (telegraf, telefon, kablovska televizija, ...)
se postavqaju na 0.50 m ispod povr{ine razdelne trake, odnosno pe{a~ke
ili biciklisti~ke staze. Telekomunikacioni kablovi se postavqaju u
kablovice, a isto se odnosi i na visokonaponske vodove.
Slika 1.24. Poloàj telekomunikacionih kablova

Dubina prostora u kome se nalaze kablovi zavisi od broja kablova koji
treba da budu postavqeni jedan preko drugog, odnosno n x F. Kablovi se
postavqaju u prirodni pesak 0/2 mm. Ispod doweg reda kablova se
razastre 10 do 15 cm peska, a levo i desno i preko posledweg reda kablova
oko 10 do 20 cm. [irina kanala zavisi od broja kablova koje treba
pore|ati jedan pored drugog, na~ina iskopavawa i vrste podgrade.
Nadsloj mora, kao i u prethodnom slu~aju, da bude maksimalno sabijen
(100%) u odnosu na laboratorijsku vrednost.
Hidranti se postavqaju na ivi~nu razdelnu traku, pe{a~ku ili
biciklisti~ku stazu.
Zatvara~i se postavqaju po istom principu kao i hidranti.
Slika 1.25. Poloàj hidranta na popre~nom preseku
Slika 1.26. Poloàj toplovoda i cevovoda za grejawe

Toplovodne instalacije se postavqaju na 1.0 m dubine ispod kolovoza,
razdelnih traka, pre{a~kih ili biciklisti~kih staza. Ako to prostor
dozvoqava, toplovodne instalacije se vode u posebnim kanalima
pravougaonog popre~nog preseka, sa devijacijama na mestima gde se
projektom predvi|aju “lire” za dopu{tawe dilatirawa cevovoda.
2
VANGRADSKI PUT
2.1. OSNOVNI ELEMENTI

Elementi prostorne i fizi~ke strukture vangradskog puta su prikazani na
slici 2.1, a na slici 2.2 i slikama koje posle we slede, osnovni elementi
popre~nog profila.
Na slici 2.1 je prikazan popre~ni profil putnog zemqi{ta koji obuhvata
slede}e elemente prostora: trup puta, zemqi{te obuhva}eno granicama
gra|ewa i zemqi{ni pojas. Trup puta ~ine slojevi od ”zdravice” -
prirodnog tla ispod najnièg sloja nasipa, nasip i slojevi kolovozne
konstrukcije.
Debqine svih slojeva, kako nasipa, tako i slojeva kolovozne konstrukcije
zavise od saobra}ajnog optere}ewa koje prelazi preko povr{ine kolovoza
i kvaliteta raspoloìvih materijala za izgrdawu, koji se mogu na}i u
okolini predmentne deonice.
Slika 2.1. Prostorna i fizi~ka struktura puta

Slika 2.2. Popre~ni profil vangradskog puta u zaseku

Primeweni simboli na slici 2.2 su:

Ts - trake za kontinualnu vo`wu
Tz - zaustavna traka
Ti, Tie - ivi~na traka
b - bankina
r - rigol
Sk - segmentni kanal
Rt - razdelna traka
Elementi popre~nog preseka vangradskog puta, u ovom slu~aju autoputa su:

- posteqica
- dowi nose}i sloj od nevezanog agregata
- gorwi nose}i sloj od bitumeniziranog agregata
- kolovozni zastor od asfalt betona
- rigole
- slivnici
- ivi~waci
- razdelne trake, sredwa i ivi~ne
- segmentni kanali za prikupqawe povr{inskih voda
- zeleni pojas
Vangradskom, javnom putu pripadaju:

1. Trup puta koji obuhvata naro~ito:
- dowi stroj puta (nasipi, useci, zaseci, putni objekti kao {to su
mostovi, propusti, tuneli, galerije, potporni i oblo`ni zidovi,
zidovi za za{titu od buke i sl.), objekti, postrojewa i ure|aji
za odvodwavawe puta i za{titu puta od povr{inskih i
podzemnih voda)
- kolovoznu konstrukciju i prate}e elemente kolovoza (bankine,
berme, razdelne trake, za{titne trake i sl.)
- pe{a~ke i biciklisti~ke staze koje prate kolovoz puta
- putno zemqi{te koje obuhvata povr{ine koje zauzimaju dowi
stroj puta i objekte funkcionalnih prate}ih sadràja i
prate}ih sadràja za potrebe korisnika, odnosno zemqi{te u
okviru granica gra|ewa i zemqi{ne pojaseve sa obe strane
{irine najmawe 1 metar, mereno na spoqnu stranu od granica
gra|ewa
2. Vazdu{ni prostor iznad putnog zemqi{ta
3. Objekti funkcionalnih prate}ih sadràja (baze za odràvawe
puteva i drugi objekti nameweni odràvawu, naplatne stanice,
kontrolne stanice, autobuska stajali{ta, i sl.) izgra|eni na putnom

zemqi{tu
4. Objekti prate}ih saràja za potrebe korisnika puta (parkirali{ta,
odmori{ta, zelene povr{ine i sl.)
5. Prikqu~ci na javni put izgra|eni na putnom zemqi{tu
6. Objekti i oprema za upravqawe, bezbednost i regulisawe
saobra}aja (horizontalna i vertikalna signalizacija, svetlosna
signalizacija, za{titne ograde, telekomunikacioni stabilni
ure|aji, instalacije i rasveta za potrebe saobra}aja, ure|aji za
evidenciju saobra}aja i sl.)
7. Objekti i oprema za za{titu puta, saobra}aja i okoline (snegobrani,
vetrobrani, za{tita od osulina, za{tita od buke i drugih {tetnih
uticaja na okolinu i sl.)
Javni put mora biti upisan u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se
upisuju prava na nepokretnosti kao javno dobro u svojini dràve, kao i
pravo slu`benosti iz ~lana 2. stava 2. i pravo kori{}ewa iz ~lana 2.
stava 3. ovog zakona.
Slojevi nasipa, koji moraju da zadovoqe osnovne principe geotehnike,
nanose se u debqinama koje, kad se sabiju, ne treba da budu ve}e 30 cm.
Zbijenost materijala treba da bude 100% pri optimalnoj vla`nosti, koja je
unapred odre|ena u laboratoriji. Kvalitet svakog sloja mora da se proveri
pre postavqawa slede}eg.
Sloj koji predstavqa posteqicu kolovozne konstrukcije - planum (sloj na
koji se postavqaju slojevi od nevezanog agregata ili cementom
stabilizovanog materijala), bez obzira na svoju nosivost, mora biti zbijen
od 98 do 100%, pri optimalnoj vla`nosti za taj materijal. [to je zbijenost
ve}a, ~itava konstrukcija }e se boqe pona{ati tokom eksploatacije.
Dowi nose}i slojevi kolovozne konstrukcije od nevezanog agregata se,
tako|e, ugra|uju po istom principu kao i slojevi nasipa ispod kolovozne
konstrukcije. Debqine nose}ih slojeva od nevezanih agregata su, u
zavisnosti od prora~una, od 15 do 30 cm.
Sloj koji se postavqa na posteqicu, zavr{ni sloj nasipa, je naj~e{}e od
prirodnog {qunka i sluì kao tamponski sloj izme|u nasipa i kolovozne
konstrukcije. Dobar je za spre~avawe vertikalnog kretawa vode kroz
kolovoznu konstrukciju.
Na ovaj sloj se posle wegovog prijema postavqa sloj od granulisanog
drobqenog materijala koji ima najva`niju funkciju. Wegova zbijenost mora
da bude 100% u odnosu na adekvatnu vrednost optimalne vla`nosti i
zapreminske mase materijala odre|enih u laboratoriji.
Debqine nose}ih bitumeniziranih slojeva, onih koji se nalaze ispod
asfalt betonskog sloja, a na sloju od nevezanog agregata, su u zavisnosti od
tipa sloja, od 6 do 14 cm. Zbijenost ovih slojeva je od 97 do 100%.
Za gorwi sloj od asfalt betona su od 4 do 7.5 cm u zavisnosti od tipa

asfalta. Za diskontinualni asfalt (SMA 0/11) debqine su izme|u 3.5 i 4.0
cm. Zbijenost ovih slojeva mora da bude izme|u 98 i 100%.
êst je slu~aj da se, u zavisnosti od prirode terena i hidrolo{kih uslova,
umesto segmentnog kanala koristi rigol, koji se postavqa uz ivicu
zaustavne trake.
Slika 2.3. Poloàj segmentnog kanala u zaseku
Segmentni kanal se obavezno postavqa na spoqnu ivicu bankine i sluì

za prikupqawe vode sa kolovozne povr{ine i susednog zelenog pojasa -
kosine puta, i podu`no sprovodi do vertikalnih {ahtova kroz koje se ta
voda sprovodi u sabirnu cev F 100 mm.
Slika 2.4. Poloàj rigola u zaseku

Drena`na cev, koja se nalazi ispod sabirne cevi, sluì za prikupqawe

vode iz slojeva kolovozne konstrukcije, koja tu dospeva vertikalnim
oce|ivawem kroz konstrukciju i kroz slojeve neposredno pored kosina kao
na slici 2.4.
Odbojne ograde u sredwem razdelnom pojasu sluè za spre~avawe prelaza
vozila iz smera kretawa u suprotni smer.
Slika 2.5. Detaq odbojne ograde u sredwem razdelnom pojasu u krivini
Slika 2.6. Detaq odbojne ograde u sredwem razdelnom pojasu u pravcu

Razlika izme|u ova dva detaqa je u drena`nom rovu, koji se postavqa samo
kada je trasa u krivini, i to na onu stranu na koju je nagnut kolovoz,
odnosno u pravcu popre~nog nagiba celokupne kolovozne konstrukcije.
Ova dva detaqa su karakteristi~na za popre~ne profile autoputeva u
zemqama koje imaju nedostatak sredstava za izgradwu {irokih sredwih
razdelnih pojaseva, kao {to je slu~aj sa na{om zemqom. Uz mogu}nost
izgra|ivawa {ireg razdelnog pojasa, obavezno se postavqa nisko rastiwe
koje spre~ava refleksije od farova vozila iz suprotnog smera, u no}nim
uslovima vo`we.
Slika 2.7. Detaq bankine na trasi koja je na nasipu u krivini

Bankina je uvek u padu ka kosini nasipa, u nagibima od 7% do 8%, radi
lak{eg oticawa vode na kosinu nasipa, a potom na prirodno tlo. Na
profilima koji su u zaseku ili useku, uz noìcu koja je vi{a u odnosu na
onu drugu, postavqa se segmentni kanal za prihvatawe vode sa kosina i sa
kolovoza. Kod profila koji su u useku, sa obe strane se postavqa
segmentni kanal koji treba da prikupqa vodu sa kosina nasipa i sa
kolovozne konstrkcije, a potom je sprovodi do prihvatnih gra|evina.
Slobodnih vodenih tokova u putnom pojasu ne sme biti. Nagibi od 1:2 su
najpogodniji za korektno postavqawe slojeva prilikom izgradwe puta, a i
omogu}avaju stabilnost kosina i onoga {to se na wih povr{nski postavqa.
Slika 2.8. Detaq bankine na trasi na nasipu u pravcu

Na terenu koji ima prirodni nagib upravan na trasu puta i na kome je trasa
na nasipu, na vi{oj noìci nasipa se postavqa segmentni kanal koji
prikupqa vodu koja sa kosine nasipa ka konstrukciji puta. Ovim kanalom se
spre~ava da voda prodre u konstrukciju puta i izazove raskva{avawe
materijala u trupu puta, a samim tim i izazove neèqene posledice
(klizawe materijala iz trupa puta).
Slika 2.9. Popre~ni profil u useku

Nagibi zavr{ne povr{ine posteqice su uvek za 1 % ve}i od nagiba

zavr{ne povr{ine sloja narednog konstruktivnog sloja. Dakle, ako je nagib
zavr{ne povr{ine tamponskog sloja 4%, nagib zavr{ne povr{ine
posteqice mora da bude 5%. Ovime se postiè hidrauli~ko
funkcionisawe kretawa vode, {to omogu}ava weno oticawe.
Kod dvotra~nog vangradskog puta postoje, tako|e, tri varijante
postavqawa osovine:
- na nasipu (slika 2.10),
- u zaseku (slika 2.11) i
- u useku (slika 2.12)
Slika 2.10. Dvotra~ni put u pravcu na nasipu

Na putu koji je na nasipu, nagib zavr{ne ravni posteqice je jednostran i

usmeren na niù kotu postoje|eg terena radi oce|ivawa vode koja pro|e
kroz kolovoznu konstrukciju. Sa suprotne strane puta, na vi{oj koti, se po
obi~aju postavqa segmentni jarak, odnosno segmentni kanal, koji prikupqa
vodu i spre~ava weno prodirawe u trup puta.
Slika 2.11. Dvotra~ni put u zaseku
Kod dvotra~nog puta u zaseku, rigol je postavqen uz ivicu zaseka iznad

drena`nog rova i sluì za prikupqawe vode sa kolovoza i kosine zaseka
koja potom biva sprovedena uz ivicu rigola do re{etke, a zatim kroz {aht
do cevi kojom se sprovodi do objekta za prikupqawe vode. Popre~ni nagib
se ”vodi” oko osovine po celoj {irini puta (jednostrani pad).
Nagib bankine je 7% do 8% i usmeren je prema padini kosine, tako da je

“prelom” popre~nog nagiba u spoju vozne trake i bankine.
Nagib zavr{ne ravni posteqice je usmeren prema drena`nom rovu u koji se
prikupqa oce|ena voda iz kolovozne konstrukcije.
Debqina humusa koji se uklawa je, naj~e{}e 20 cm.
Slika 2.12. Popre~ni presek u useku
U usecima, sa obe strane voznih traka postavqaju se rigoli iako je nagib

kolovoznih povr{ina jednostran. Rigol sa vi{e kote prikupqa vodu sa
kosine, dok rigol sa niè kote prikupqa vodu sa kolovoznih traka i
kosina useka. Oba ova rigola sprovode vodu prema ve} utvr|enom reìmu.
Detaq rigola kod dvotra~nog puta je prikazan na slici 2.13.
Slika 2.13. Detaq rigola kod dvotra~nog puta na vi{oj koti
Slika 2.14. Detaq rigola kod dvotra~nog puta na niòj koti
Drena`na cev se postavqa na sloj od 10 do 15 cm prirodnog peska. Slede}i

sloj, ~ija je zavr{na povr{ina u nagibu prema cevi, se pravi od
vodonepropusnog materijala jer usmerava vodu ka gorwoj perforiranoj
povr{ini drena`ne cevi. Materijal koji se nalazi preko tog sloja mora da
zadovoqi filterska pravila i da omogu}i oce|ivawe vode ka drena`noj
cevi. Oblagawe zidova rova je naj~e{}e geotekstilom.
Detaq bankine na dvotra~nom putu je isti kao na slici 2.8.
Slika 2.15. Detaq segmentnog kanala kod dvotra~nog puta u nasipu
Najbitnije kod detaqa na slici 2.15 je glineni ~ep. Wime se zatvara

mogu}nost prodirawa vode koja bi se prelila iz segmentnog kanala i zbog
pada terena potekla ka noìci nasipa. Dubina segmentnog kanala je ve}a
od 30 cm. Dubina segmentnog kanala se prora~unava hidrauli~kim
prora~unom.
Isti detaq se primewuje i kod autoputskog profila na nasipu, u pravcu i u
krivini.
3
MATERIJALI
3.1. VRSTE MATERIJALA

Osnovne vrste materijala koje se upotrebqavaju za izgradwu i odràvawe
puteva su: nevezani, vezani i ostali.
3.1.1. NEVEZANI MATERIJALI

Nevezani materijali (ili agregati) mogu se na}i u prirodi ili dobiti
preradom.
Prirodni agregati mogu biti "prirodni - neprera|eni" (pesak ili
{qunak) i "drobqeni - prera|eni" (kameno bra{no, drobqeni pesak,
kamena sitne`, obi~na i plemenita (oslobo|ena pra{ine i vi{estruko
drobqena) i tucanik. Agregati ~ija se zrna kre}u od 0.063 mm do 5 mm
nazivaju se sitnozrnim, a iznad 5 mm krupnozrnim. Po poreklu agregati
se dobijaju drobqewem sedimentnih stena (pe{~ar, kre~wak i dolomit

zbog male otpornosti na habawe ne primewuju se za habaju}e slojeve
kolovoznih konstrukcija) i magmatskih (granit, sijenit, gabro, porfir i
bazalt su kvalitetniji od prethodnih, ali su skupqi i mawe ih ima u
prirodi).
Slika 3.1 Prirodni i prera|eni agregati

Od ve{ta~kih agregata, najpoznatiji je pepeo iz visokih pe}i (pepeo
natoloèn u filterima, koji se upotrebqava kao vezivo ili punioc) i
{qaka.
Da bi se kontrolisao kvalitet agregata, oni se klasificiraju prema
obliku, hrapavosti i veli~ini zrna, granulometrijskom sastavu (procentu
Materijali 39
ostataka na pojedinim sitima pojedinih veli~ina zrna agregata) i upijawu

vode.
uglast mawe uglast mawe zaobqen zaobqen plo~ast
Slika 3.2 Oblici agregata
U principu zrna agregata treba da imaju oblik kockica (plo~ast ne vaqa),

hrapavu povr{inu, otpornost na habawe i prionqivost (za bitumen ili
cement).
Kada se u kamenolomima izvr{i razbijawe stena, one se usitwavaju
drobqewem i razvrstavaju po krupno}i zrna prosejavawem.
Slika 3.3 Prosejavawe agregata da bi se odredio granulometrijski sastav

mineralne me{avine
Propisane veli~ine zrna (najmaweg i najve}eg, tj. frakcije) su:

• kameno bra{no (filer), od 0 do 0.71 mm

• prirodni i drobqeni pesak, (0/1 mm sitan, 0/2 mm sredwi i 0/4
mm krupan), od 0.09 do 2 (4) mm
• {qunak, od 2 do 40 mm (od 8 do 50 mm za betonske radove)
• kamena sitne`:
o od 0 do 4 mm, od 4 do 8 mm, od 8 do 16 mm, od 16 do 32
mm (ili od 16 do 31.5 mm), od 32 do 63 mm (ili od 31.5
do 63 mm), od 63 do 125 mm
• tucanik, od 25 do 50 mm (od 31.5 do 60 mm za betonske radove)
• tucanik uvaqan u suvom stawu ili vodom vezani tucanik
(makadam), od 40 do 50 mm
Slika 3.4 Maksimalna veli~ina zrna u sloju treba da je mawa od polovine

debqine sloja
3.1.2. VEZANI MATERIJALI

Vezani materijali se naj~e{}e dobijaju kada se vezivo: bitumen (bitumen,
razre|eni bitumen i bitumenska emulzija), cement ili kre~ pome{aju sa
agregatom, tj. oni mogu biti naj~e{}e bitumenom ili cementom vezani
materijali.
Slika 3.5 Upore|ewe razre|enog bitumena i bitumenske emulzije

Materijali 41
Slika 3.6 Presek kroz uzorak vezanog materijala
3.1.2.1. BITUMENOM VEZANI MATERIJALI

Prema na~inu spravqawa bitumenom vezani materijali mogu biti:
• bitumenom vezani materijali koji se proizvode u postrojewima
o po toplom postupku
o po hladnom postupku
• bitumenom vezani materijali koji se proizvode na licu mesta
prskawem ili prodirawem veziva
o povr{inske obrade
o penetrisani makadami
U bitumenom vezane materijale koji se proizvode u postrojewima po

toplom postupku spadaju:
• asfaltni betoni - AB (sitnozrni tipa me{avine AB 0/2, AB 0/4, AB
0/8 i AB 0/11 mm i krupnozrni AB 0/16 i 0/22 mm)
• liveni asfalti (liveni i tvrdo liveni asfalti tipa me{avine od
0/5, 0/8 ili 0/11 mm)
• bitumenizirani materijali - BNS (tipovi me{avina BNS 0/16,
BNS 0/22, BNS 0/32 i BNS 0/45 mm)
U bitumenom vezane materijale koji se proizvode po hladnom postupku
u postrojewima (kao vezivo se primewuju: razre|eni bitumeni, bitumenske
emulzije, penu{avi bitumeni ili katrani, pri dnevnoj temperaturi ili
malo povi{enoj) spadaju:
• me{ani asfaltni makadami (tipovi me{avina 0/8, 0/11, 0/16, 0/22
ili 0/31.5 mm)
• mikro asfalti
Slika 3.7 Ugradwa asfaltnog betona

U bitumenom vezane materijale koji se proizvode po hladnom postupku
na licu mesta (kao vezivo se primewuju: razre|eni bitumeni, bitumenske
emulzije ili katrani, pri dnevnoj temperaturi ili malo povi{enoj)
spadaju:
• natopqeni asfaltni makadami i zasuti asfaltni makadami
(tucanik 31.5/63 mm + kamena sitne` za ispunu 11/22 mm + kamena
sitne` za posipawe 8/11 ili 11/16 mm)
• povr{inske obrade (jednoslojne, dvoslojne i vi{eslojne)
3.1.2.2. CEMENTOM VEZANI MATERIJALI

U cementom vezane materijale spadaju:
• betoni (marke betona MB 10, MB 15, MB 20, MB 25, MB 30 i MB 35)
• mr{avi betoni (isto {to i beton, jedino {to se prave sa mawom
koli~inom cementa, pa stoga imaju i mawe ~vrsto}e)
• stabilizacije cementom (potpune stabilizacije, cementom
izmewena tla i plasti~ne stabilizacije tla)
• malteri (klase - marke maltera M1, M2, M5, M10 i M15)
Materijali 43
Slika 3.8 Ugradwa betona
3.1.3. OSTALI MATERIJALI

Od ostalih materijala najpoznatiji su pepeo iz visokih pe}i (pepeo
natoloèn u filterima i {qaka).
3.2. SPRAVQAWE VEZANIH MATERIJALA
3.2.1. VEZANI MATERIJALI SPRAVQANI NA LICU MESTA

Ovde }e biti obja{weno spravqawe vezanih materijala koje je mogu}e
raditi na licu mesta tj. gradili{tu i sa priru~nim sredstvima.
Postupak sa kojim se karakteristike lokalnih materijala zna~ajno
poboq{avaju, naziva se stabilizacija. Naj~e{}e primewivane
stabilizacije su: mehani~ka, cementna, bitumenska i kre~na.
Postupak izrade zastora, za mala saobra}ajna optere}ewa, a ekonomski
opravdan, naziva se povr{inska obrada.
3.2.1.1. STABILIZACIJA
Osnovni tipovi stabilizacija su: mehani~ka, cementna, bitumenska i
kre~na.
Mehani~ka stabilizacija predstavqa poboq{awe karakteristika
nevezanih materijala u podlozi puta (posteqici i dowoj podlozi -
tamponu). Ovo se moè posti}i na dva na~ina. Prvi je sabijawe (naj~e{}e
vaqawem) pri optimalnoj vla`nosti (vla`nost koja obezbe|uje najve}u
zbijenost). Drugi postupak se sastoji u usitwavawu nevezanog materijala -
zemqe i wenim me{awem sa materijalom za poboq{awe (stabilizaciju),
kao {to su drobqeni agregat, drobqeni {qunak (moè i pesak) ili {qaka.
Koli~ina dodatog materijala iznosi od 100 do 150 kg/m3. Poèqno je da
zrna agregata ne budu ve}a od 3.5 do 5 cm. Minimalna debqina sloja pri
ugra|ivawu je 15 cm. Minimalni broj prelaza vaqaka je od 4 do 16, a
maksimalna brzina kretawa vaqaka je od 2.5 do 5 km/h.
Slika 3.9 Kva{ewe materijala koji }e se mehani~ki stabilizovati

Stabilizacija cementom se sastoji od usitwavawa tla ({qunkovitog,
peskovitog ili bilo kog materijala) i wegovog me{awa (pri optimalnoj
vla`nosti) sa cementom. Koli~ina cementa se kre}e od 2 do 15 % (npr. od
100 do 200 kg cementa po m3 peskovito {qunkovitog agregata). Koli~ina
vode potrebna za vezivawe cementa je 20 % od koli~ine agregata i cementa
zajedno (oko 220 litara vode po m3 za peskovito {qukovit agregat).
Ugra|ivawe se obavqa pomo}u fini{era ili ru~no (onda mora da se i
vaqa) u slojevima najmawe debqine od 10 cm. Veoma je va`no da se ne
Materijali 45
pretera sa koli~inom cementa i stabilizacija cementom pretvori u

beton !!!
Slika 3.10 Stabilizacija cementom

Stabilizacija bitumenom je sli~na po postupku spravqawa i ugra|ivawa,
stabilizaciji cementom. Prvo se materijal usitni, onda izme{a -
stabilizuje sa vezivom na bazi bitumena (razre|eni bitumen ili
bitumenska emulzija) u koli~ini od 2 do 4 % (izuzetno 10 %) tj. oko 4.5 l/m2.
Slika 3.11 Izgled pod mikroskopom bitumenske emulzije
Stabilizacija kre~om je identi~na sa stabilizacijom cementom, jedino

{to se umesto cementa koristi kre~.
3.2.1.2. POVR[INSKE OBRADE (JEDNOSTRUKE, VI[ESTRUKE I MIKRO

ZASTORI)
3.2.1.2.1. JEDNOSTRUKE POVR[INSKE OBRADE
Primewuju se za mawe optere}ene puteve i trotoare.
U tabeli 3.1 su prikazane orijentacione vrednosti koli~ina veziva i

agregata za jednostruku povr{insku obradu.
Tabela 3.1 Orijentacione vrednosti koli~ina veziva i agregata

Veli~ina Koli~ina Koli~ina
Tip
PGDS agregata agregata veziva
veziva
(mm) (kg/m2) (lit/m2)
2000 - 1.58 - 2.03 Bitumen
19.0 - 9.5 21.7 - 27.1
4000 1.81 - 2.26 AN, KN
1000 - 1.58 - 2.03 Bitumen
12.5 - 4.75 13.6 - 16.3
2000 1.81 - 2.26 AN, KN
1.58 - 2.03 Bitumen
200 - 1000 9.5 - 2.36 10.9 - 13.6
1.81 - 2.26 AN, KN
1.58 - 2.03 AN, AP
20 - 200 6.3 - 1.18 8.1 - 10.9
1.81 - 2.26 KN, KP
1.58 - 2.03 AN, AP
< 20 Pesak 5.4 - 8.1
1.81 - 2.26 KN, KP
AN-anjonska nestabilna bitumenska emulzija, AP-anjonska pulustabilna bitumenska emulzija

KN-katjonska nestabilna bitumenska emulzija, KP-katjonska pulustabilna bitumenska
emulzija
PGDS- prose~ni godi{wi dnevni saobra}aj
Slika 3.12 Izgled zastora od povr{inske obrade
Uvid u stawe zastora

Pre bilo kakvog po~etka radova treba pa`qivo pregledati povr{inu
kolovoza i definisati potrebu za popravkom i odrediti vrstu povr{inske
obrade.
Materijali 47
Treba registrovati sva o{te}ena mesta, odstupawa u debqini popre~nog

preseka i uzdu`nog profila, koja u budu}nosti mogu uzrokovati o{te}ewa
kolovozne povr{ine. Posebna kriti~na mesta su ivi~ni drena`ni sistemi.
Ako stari zastor treba u potpunosti rekonstruisati, posebnu pa`wu treba
obratiti na slivnike, ispucale povr{ine, ugnute povr{ine, povr{ine na
kojima je asfalt ugla~an ili te~e i ostala o{te}ewa zastora.
Popravke moraju biti ura|ene tako da zastor kolovozne konstrukcije bude u
ispravnom stawu pre po~etka izvo|ewa povr{inske obrade. Ako je
potrebno, prethodno treba uraditi krpqewe zastora. Mora da se ostavi
dovoqno vremena za konsolidaciju kolovoza pod saobra}ajem, pre nego {to
se otpo~ne sa povr{inskom obradom.
Vremenski uslovi
Vremenski uslovi igraju veoma va`nu ulogu u uspe{nom izvo|ewu
povr{inske obrade. Najboqi vremenski period, za izvo|ewe povr{inskih
obrada i wihovo negovawe u toku godine je, kad je vreme toplo i suvo.
Mnogi standardi zahtevaju da temperatura vazduha u hladu bude najmawe
10oC pre po~etka radova. Neki, pak, zahtevaju da temperatura povr{ine
puta bude iznad 20oC pre otpo~iwawa radova. Bez obzira na visinu
temperature veziva tokom wegovog prskawa, ono }e se ohladiti na
temperaturu povr{ine po kojoj se prska za mawe od jednog minuta.
Povr{inske obrade nikad ne treba po~iwati kad je povr{ina vla`na ili
kad preti ki{a. Kombinacijom vode, sveè povr{inske obrade i
saobra}aja, nastaje gubitak zrna agregata iz zastora.
Oprema i materijali
Pre po~etka radova, sva oprema mora da bude ispitana da bi se proverilo
da li je u dobrom radnom stawu. Operator na raspr{iva~u veziva mora da
bude siguran da je letva sa mlaznicama na propisanoj visini i da su
mlaznice pravilno izba`darene. Isto tako treba proveriti i razastira~
agregata.
Isporuka materijala se tako koordinira da se izbegne zastoj. Ako je
deponija daleko od mesta izvo|ewa radova, pove}a se broj kamiona radi
obezbe|ivawa neprekidnog dotoka materijala. Moè da se donese dovoqno
materijala za zavr{etak radova i stavi na gomilu neposredno pored mesta
izvo|ewa radova.
Rasprskavawe vezivanog materijala

Pre po~etka radova treba postaviti ìcu vo|icu du` ivice puta, koju }e
pratiti voza~ raspr{iva~a. Voza~ raspr{iva~a mora pa`qivo da gleda i
prati linije rigola i ivi~waka. Ivi~waci se pokrivaju za{titnim papirom

da ne bi bili umazani vezivom.
Slika 3.13 Visoko postavqena prskalica koja stvara nabore od vi{ka

veziva
Slika 3.14 Nisko postavqena prskalica za emulziju koja stvara

praznine tj. nepokrivene povr{ine
Slika 3.15 Dobro visinski postavqena prskalica za emulziju

koja ravnomerno prekriva povr{inu kolovoza
Materijali 49
Brzina raspr{iva~a i duìna na koju se rasprskava vezivo, odre|uju se pre

po~etka radova.
Duìna koju treba prskati i po woj razastrti kameni agregat je tako|e
odre|ena pre po~etka prskawa. Ona se uglavnom odre|uje prema broju punih
kamiona koji su ukqu~eni u operaciju. Ne prska se vezivom povr{ina ve}a
od one koja moè da se pokrije kamenim agregatom tokom jednog minuta.
Slika 3.16 [ematski prikaz izrade povr{inske obrade
Provera koli~ine uzetog veziva se radi posle svake vo`we raspr{iva~a.
Slika 3.17 Izrada povr{inske obrade
Popre~ne spojnice
Grube i ru`ne popre~ne spojnice mogu se izbe}i odpo~iwawem i
prestajawem rada na za{titnom papiru. Papir se postavqa predwom
ivicom popre~no na po~etak trake, koja treba da se izvodi na mestu

predvi|ene spojnice. Raspr{iva~, nailaze}i unapred odre|enom brzinom,
po~iwe rasprskavawe po papiru. Drugi papir se postavqa na mestu
prestajawa rasprskavawa. Ovim postupkom se postiù o{tre popre~ne
spojnice. Posle prelaza razastira~a agregata, papiri se uklawaju.
Za slede}e prskawe veziva, predwa ivica papira se postavqa 15 mm
ispred prekida prethodnog poteza prskawa, ~ime se postiè izbegavawe
prekida (nepoprskana lajsna) izme|u dva prskawa.
Slika 3.18 Postavqawe papira za obradu spoja
Slika 3.19 Po~etak i kraj obrade spoja starog i novog zastora

Materijali 51
Podu`ne spojnice
Izvo|ewe povr{inske obrade u punoj {irini elimini{e podu`ne spojnice.
Ipak, nekad to nije mogu}e izvesti zbog potrebe neprekidnog odvijawa
saobra}aja.
Da bi bilo izbegnuto nagomilavawe agregata du` podu`nih spojnica, ivica
razastirawa agregata treba da se poklapa sa punom debqinom
novopostavqenog sloja. To dopu{ta {irina trake u kojoj je sloj bitumena
neravnomernih debqina, tako da moè biti preklapawa sa novim slojem iz
susedne trake. Neravnomerne debqine su rezultat delimi~nog preklapawa
spoqnih mlaznica. Zatim, kada se agregat razastre u punoj {irini u
slede}oj traci, nema nagomilavawa agregata u podu`noj spojnici. [irina
bitumenom obra|ene trake moè da ima ve}a odstupawa, u zavisnosti od
razmaka mlaznica i da li se radi trostruka ili dvostruka preklopna {ema
prskawa.
Ako je mogu}e, podu`ne spojnice treba da budu du` osovine zastora koji se
obra|uje. Ustanovqene i pravilno obeleène linije osiguravaju dobru
podu`nu spojnicu.
Razastirawe agregata
Sav agregat za planirano razastirawe treba prethodno dopremiti. Dok se
raspr{iva~ veziva pomera unapred rasprskavaju}i vezivo, razastira~
agregata se nalazi neposredno iza i “u stopu” ga prati. Rasprskano vezivo
mora biti pokriveno u roku od jednog minuta. Ako se kasni, opada
viskozitet veziva i teè se vezuje agregat, a i obavijenost zrna je mawa.
Tako|e je va`no da agregat bude razastrt ravnomerno u predvi|enoj
koli~ini. U jednostrukoj obradi, pojedina~na zrna upadaju u vezivni sloj,
tako da je besmisleno razastirati vi{e agregata nego {to je prora~unom
previ|eno za jedan sloj.
Odli~na kontrola je mogu}a kod mehani~kih razastira~a. Ravnomernost
koli~ina se osigurava sa propisano pode{enim razastira~em, ako se
tahometar koristi za odràvawe predvi|ene brzine. Drugi ciq u
kontrolisawu raspodele koli~ina agregata je markirawe duìne koju
svaki napuweni kamion treba svojim tovarom da prekrije.
Vi{ak agregata, ako ga ima na po nekim povr{inama, treba odmah ukloniti
lopatama. Na povr{inama, gde nedostaje kameni materijal, treba ga dodati.
Sa pravilno pode{enim i korektno upravqanim razastira~em, ru~ni rad
moè da se izbegne.
Vaqawe
Vaqawem se agregat utiskuje u sloj veziva, ~ime se postiè otpornost sloja
na uticaje od vozila.
Vaqci sa pneumaticima treba da budu kori{}eni za sve povr{inske

obrade, dok vaqci sa ~eli~nim to~kovima mogu da se koriste jedino ako se
ne raspolaè vaqcima sa pneumaticima.
Tokom 30 minuta, nakon razastirawa agregata, sabijawe se vr{i ~eli~nim
vaqcima, a oni ne smeju biti iza razastira~a na rastojawu ve}em od 750
metara. Vaqci sa ~eli~nim to~kovima lome zrna agregata, ~ime se smawuje
vek trajawa povr{inske obrade.
Vaqci sa pneumaticima daju ravnomeran pritisak po celoj povr{ini
vaqawa i mogu da vaqaju odmah po razastirawu agregata. Dva samohodna
vaqka treba koristiti uz jedan razastira~. Vaqawe se obavqa sve dok
agregat ne ulegne propisno u vezivnu masu. îm sloj postane ~vrst, vaqawe
se prekida, da ne bi do{lo do o{te}ivawa zrna agregata. Vaqawe po~iwe
od spoqne ivice obrade u podu`nom smeru, ka osovini puta. Svaka deonica
treba da se preklopi sa prethodnom za oko pola {irine predweg to~ka
vaqka. Za dobro sabijawe agregata su potrebna najmawe tri prelaza.
Vi{ak zrna agregata

Uprkos pa`qivom radu, po zavr{etku vaqawa, vi{ak zrna agregata se
pojavquje na povr{ini zastora. Pre nego {to susedna traka bude
pokrivena, vi{ak zrna agregata mora da bude uklowen du` spojnica, a ako
je potrebno i sa ostatka nepokrivene trake.
Agregat koji nije dobro vezan biva pokupqen gumama vozila i izba~en ka
vozilima koja ih prate, o{te}uju}i im farove i vetrobranska stakla.
Vi{ak agregata treba ukloniti rotacionim mehani~kim ~etkama, u ranim
jutarwim satima, dok je zastor jo{ hladan, a po zavr{etku ~itavog procesa
obrade.
Kontrola saobra}aja
Kontrola saobra}aja je veoma va`na sa gledi{ta kvaliteta radova i mora
da bude odràvana dok se posao ne zavr{i. Velike brzine vozila po sveòj
povr{ini izbacuju agregat iz vezivne mase i proizvode glatku crnu
povr{inu. Saobra}aj treba da bude preusmeren na zaobilazne pravce ili
dopu{ten jedino po traci u kojoj se ne radi. Po zavr{etku radova i kada je
povr{ina dovoqno ~vrsta da primi saobra}aj, brzine ne smeju da budu ve}e
od 25 km/h. Vremenski period do potpunog “sazrevawa” povr{inske obrade
zavisi od klimatskih uslova. Saobra}aj mora da bude kontrolisan na na~in
koji garantuje bezbedno izvo|ewe radova i minimalne prekide radova.
Signalni znaci - znaci upozorewa, maha~ zastavicom i signalno vozilo,
predstavqaju osnovu za efikasnu kontrolu saobra}aja.
Kamioni koji donose agregat za razastirawe su okrenuti u suprotnom smeru
od kretawa razastira~a. Oni moraju da se okrenu na obeleènom mestu
dovoqno daleko od sveèg sloja.
Materijali 53
Na slici 3.20 je prikazana skica jednostruke povr{inske obrade, dok je na

slici 3.21 prikazana skica oja~ane varijante jednostruke povr{inske
obrade.
3.2.1.2.2. VI[ESTRUKE POVR[INSKE OBRADE

Vi{estruka povr{inska obrada se sastoji iz serije jednostrukih
povr{inskih obrada sa istim nominalnim veli~inama zrna po slojevima.
Me|utim, ~e{}i je slu~aj da gorwi sloj bude od agregata ~ija je veli~ina
zrna duplo mawa nego u dowem sloju. Naj~e{}e kori{}ena vi{estruka
povr{inska obrada je dvostruka povr{inska obrada.
Slika 3.20 Jednostruka povr{inska obrada
Slika 3.21 Oja~ana jednostruka povr{inska obrada
Slika 3.22 Promena zapremine veziva nakon raspada emulzije

Debqine slojeva su od 16 mm do 20 mm, a vek trajawa vi{estruke

povr{inske obrade je oko 3 puta duì od jednostruke povr{inske obrade,
dok su tro{kovi ve}i 1.5 puta.
U dvostrukoj povr{inskoj obradi, drugi sloj popuwava {upqine po
povr{ini prvog sloja agregata. Ispuwenost {upqina sloja predstavqa
teksturu povr{inske obrade.
Postupak prora~una
Posle odre|ivawa koli~ine emulzije za svaki sloj, dobija se ukupna
koli~ina za sve slojeve. Za dvostruku povr{insku obradu, koristi se 40 %
od ukupne koli~ine emulzije za prvi sloj i 60% za drugi sloj. Za trostruku
povr{insku obradu, koristi se odnos koli~ina 30% - 40% - 30%.
U vi{estrukoj povr{inskoj obradi, prvi sloj pokriven agregatom odre|uje
debqinu ~itave povr{inske obrade. Naknadni slojevi delimi~no
popuwavaju povr{inske {upqine na predhodno postavqenim slojevima.
Izvo|ewe dvostruke povr{inske obrade

Postupci izvo|ewa vi{estruke povr{inske obrade su istovetni kao
postupci za izvo|ewe jednostruke povr{inske obrade, osim {to se proces
obavqa dva ili vi{e puta. Postupak za dvostruku povr{insku obradu
sastoji se iz slede}ih koraka:
1. pripreme povr{ine
2. rasprskavawa prvog sloja veziva
3. razastirawa prvog sloja agregata veli~ine zrna od 14 mm
4. vaqawa prvog sloja agregata
5. rasprskavawa drugog sloja veziva
6. razastirawa drugog sloja agregata veli~ine zrna od 6 mm
7. vaqawa drugog sloja agregata
8. ~i{}ewa ~etkawem vi{ka zrna agregata
Odràvawe slojeva je neophodno izme|u postavqawa dva sloja povr{inske
obrade. Prvi sloj treba da o~vrsne pre postavqawa drugog sloja (korak 5).
Za trostruku povr{insku obradu, koraci 5, 6 i 7 se ponavqaju za tre}i sloj.
Na slici 3.23 je prikazana dvostruka povr{inska obrada.
Slika 3.23 Dvostruka povr{inska obrada

Materijali 55
Izvo|ewe jednostruke oja~ane povr{inske obrade

Postupak izvo|ewa jednostruke oja~ane povr{inske obrade je:
1. priprema povr{ine
2. rasprskavawe prvog sloja veziva
3. razastirawe prvog sloja agregata veli~ine zrna od 6 mm
4. vaqawa prvog sloja agregata
5. rasprskavawe drugog sloja veziva
6. razastirawe drugog sloja agregata veli~ine zrna od 10 mm ili od 14
mm
7. vaqawe drugog sloja agregata
8. ~i{}ewe ~etkawem vi{ka zrna agregata
Na slici 3.24 je prikazana jednostruka oja~ana povr{inska obrada.
Slika 3.24 Jednostruka oja~ana povr{inska obrada
Ovaj oblik jednostruke povr{inske obrade moè da bude primewen,

ukoliko je postoje}i zastor neravnomerne ~vrsto}e, usled prevelikog broja
zakrpi. Prvi naneti sloj veziva, a potom i sitnog kamenog agregata, imaju
ulogu ujedna~ewa povr{ine, koja kasnije treba da bude obra|ena klasi~nom
jednostrukom povr{inskom obradom. Veli~ina zrna za sloj oja~awa je
tradicionalno 6 mm, sa neznatnim vi{kom kamenog materijala. Ovaj sloj
moè biti kori{}en i na vrlo tvrdim kolovoznim povr{inama (betonski
kolovozi i vrlo kruti asfaltni kolovozi) kao sloj za ublaàvawe tvrdo}e
postoje}eg zastora.
3.2.1.3. MALTERI
Malteri naj~e{}e predstavqaju ve{ta~ke kamene materijale dobijene
o~vr{}avawem tzv. malterske sme{e sitnozrnog kamenog agregata i veziva.
Malteri se rade sa ~istim agregatom (maksimum do 0.5 % od ukupne mase

sme da bude grudvi gline) do maksimalne veli~ine zrna od 4 mm (jer je
najve}a debqina ugra|ivawa od 3 cm).
Kao vezivo za maltere se koriste cement, uga{eni kre~ ili gips (moè i
wihova me{avina).
U principu treba koristiti vodu za pi}e. Premala koli~ina vode da}e suvi
malter nepodesan za primenu, a sa druge strane prevelika, me{avinu
podlo`nu raslojavawu i izdvajawu vode.
Slika 3.25 Primer neodgovornog odnosa prema poslu

Dodakom kre~a (ili kamenog bra{na) cementnom malteru postiè se boqa
plasti~nost koja pak obezbe|uje boqu ugradqivost. Pored ovih dodataka
postoje i oni koji ubrzavaju ili usporavaju proces vezivawa veziva, ili pak
dodaci koji sniàvaju temperaturu smrzavawa malterske sme{e i boje. Svi
ovi dodaci se nazivaju adiditivima i pored navedenih ima i organskog
porekla koji se dodaju u malim koli~inama (par procenata).
Prema ~vrsto}i, malteri se svrstavaju u klase M1 (najmawe ~vrsto}e), M2,
M5, M10 i M15 (naj~vr{}e).
Ako se radi kre~ni malter, zapreminski odnos kre~a prema pesku, kre}e
se od 1:1 do 1:4.
Za spravqawe 1 m3 kre~nog maltera pribli`ne koli~ine materijala su:
Materijali 57
Materijal Odnosi
(m3)
1:1 1:2 1:3 1:4
ga{eni kre~ 0.55 0.40 0.31 0.256
pesak 0.55 0.80 0.93 1.024
voda 0.14 0.16 0.18 0.200
Masa 1 m3 ga{enog kre~a u rastrestom stawu kre}e se od 400 do 450 kg/m3.

Masa 1 m3 ga{enog kre~a u zbijenom stawu kre}e se od 650 do 750 kg/m3.
Dodatkom hidratisanom kre~u, pucolana i peska, u odnosu 1:2:9 (odnos
koli~ina koje se me{aju) dobija se postojanost kre~nog maltera na vodu.
Cementni malter se dobija me{awem cementa, peska i vode. Odnos
me{awa cementa i peska po zapremini kre}e se od 1:1 do 1:4, dok se voda
dodaje prema potrebi. Odnos vode i cementa naj~e{}e iznosi 0.4 ili 0.5.
Malteri sa vi{e cementa (1:1) ~esto pucaju. Masa maltera se kre}e od 400
do 1600 kg/m3.
Za spravqawe 1 m3 cementnog maltera pribli`ne koli~ine materijala su:
Materijal Odnosi
(m3)
1:1 1:2 1:3 1:4
cement 0.665 0.450 0.336 0.268
pesak 0.655 0.900 1.008 1.072
voda 0.430 0.400 0.350 0.330
U praksi se ~esto koristi princip odnosa peska i cementa:

• gustina mase maltera < 1 000 kg/m3, pesak : cement = 1 : 1
• gustina mase maltera >1 000 kg/m3, pesak : cement = 2 : 1
Pesak treba da je sitnozrn, tj. da 85 % do 100 % prolazi kroz sito 4.75 mm,
ali da ni{ta ne prolazi kroz sito 0.075 mm.
Proporcije cementa i agregata se naj~e{}e utvr|uju probawem, tako
{to se 5 kg cementa pome{a sa 25 kg suvog peska i tada dodaje voda i
me{a, do postizawa dovoqne ìtkosti mase. Ako je potrebno vi{e od 6
litara vode, pesak je neodgovaraju}i.
Orijentacione koli~ine za ru~no spravqawe maltera su:
• malter male ~vrsto}e pogodan za zidawe

cement pesak
1 xak 3 kolica
Da se uzida 1 000 cigli potrebno je:
• 3 xaka cementa + 0.6 kubika peska
• malter ve}e ~vrsto}e pogodan za fasade

cement pesak
1 xak 3 kolica
Da se izmalteri{e 100 m2 (1.5 cm debqine) potrebno je:

• 10 xakova cementa + 2 kubika peska
Kre~no cementni (produèni) malter predstavqa sredinu izme|u

svojstava kre~nog i cementnog maltera. Kre~ daje boqu ugradqivost ovom
malteru. Pribli`ni odnos sastava materijala je:
cement : kre~ : pesak = 1 : 1 : 5, 1 : 2 : 5 , 1 : 1 : 6, 1 : 2 : 6
Kod obi~ih maltera vreme me{awa u me{alicama traje od 1.5 do 2.5
minuta.
Temperatura vode za spravqawe maltera kre}e se od 3oS do 80oS, a peska
od 3oS do 40oS.
3.2.1.4. BETONI
Beton je me{avina agregata, cementa i vode. Agregat i voda u principu
treba da su ~isti. Da bi se dobio dobar i konstantan kvalitet betona,
agregat mora da bude prosejan na odre|ene veli~ine zrna - frakcije (0/2,
0/4, 4/8, 8/16 i 16/31.5).
Orijentaciono u~e{}e pojedinih frakcija drobqenog agregata je:

• 0/2 mm 20 %
• 2/8 mm 25 %
• 8/31.5 mm 55 %
Materijali 59
Slika 3.26 Sastav betona
Potrebna koli~ina cementa je 10 do 20 % po masi betona (odnosno najmawe

150 do 250 kg/m3; naj~a{}e 300 do 400 kg/m3).
Najmawa dopu{tena koli~ina cementa za nearmirani beton:
• 150 kg na 1 m3 gotovog betona za beton MB 10
• 200 kg na 1 m3 gotovog betona za beton MB 15
• 250 kg na 1 m3 gotovog betona za beton MB 20, 30 i MB> 30
Kod armiranog betona treba po pravilu upotrebiti 300 kg na 1 m3 gotovog
betona (ako se ugra|ivawe radi ma{inski onda moè i 250 kg). Klase
cementa (portland cement) koje se naj~e{}e primewuju su od 25 do 45.
Koli~ina vode je propisana u zavisnosti od koli~ine cementa, tako da
odnos vode prema cementu, tj. vodocementni faktor treba da je od 0.24 do
0.6 (od 150 do 200 litara vode na 1 m3 betona).
Slika 3.27 Vodocementni faktor

Vi{ak cementa i vi{ak vode od optimalne koli~ine malo uti~u na

kvalitet, ali mawak zato izaziva te{ke posledice.
Karakteristike betona mogu se promeniti dodacima (naj~e{}e se me{aju sa
vodom), kao {to su aeranti (pove}avaju otpornost na dejstvo mraza),
akceleratori (ubrzavaju o~vr{}avawe), retarderi (usporavaju
o~vr{}avawe) i plastifikatori (poboq{avaju ugradqivost). Koli~ine
dodataka su od 0.2 % do 3 % po masi cementa. Betoni mogu i da se boje
pigmentima (u koli~ini od 5 % u odnosu na masu cementa) i to u crnu, sivu,
ùtu, crvenu (sve boje su na bazi oksida gvo`|a) i zelenu (oksidi hroma).
Ako se èle jarkije boje onda treba primeniti beli cement.
Ru~no spravqawe betona raditi na podlozi koja ne moè da zaprqa beton
(na zemqi nikako). Po{to betonirawe mora da se obavqa neprekidno, u
blizini mesta spravqawa betona unapred treba deponovati potrebne
koli~ine agregata, cementa i vode.
Slika 3.28 [upqine ispuwene vazduhom (dejstvo aeranata)
Slika 3.29 [upqine ispuwene vazduhom koje spre~avaju dejstvo mraza

Materijali 61
Orijentacione koli~ine za ru~no spravqawe betona su:
• beton male ~vrsto}e pogodan za temeqe zgrada
cement sitnozrni agregat krupnozrni agregat
1 xak 2 kolica 2 kolica

Da se napravi jedan kubni metar betona potrebno je:
• 5 1/2 xakova cementa + 0.75 kubika peska+0.75 kubika kamenog agregata
• beton sredwe ~vrsto}e pogodan za zidove i puteve
1 xak 1 1/2 kolica 1 1/2 kolica

• 7 xakova cementa + 0.70 kubika peska+0.70 kubika kamenog agregata
• beton velike ~vrsto}e pogodan za veoma optere}ene puteve
1 xak 1 kolica 1 kolica

• 10 xakova cementa + 0.65 kubika peska+0.65 kubika kamenog agregata
Ako se za ugra|ivawe betona koriste pervibratori, onda treba obratiti

pa`wu da se prvo kre}e sa mawom pa ve}om u~estalo{}u vibracija.
Pre~nik delovawa vibratora iznosi oko 60-80 cm. On pri radu na sme da
dodiruje ~vrsti predmet, zbog pojave jakih udara, koji mogu da nanesu znatnu
{tetu. Visina sloja betona koji se vibrira je od 30 do 60 cm. Brzina
izvla~ewa i towewa pervibratora je oko 8 cm/min. Vreme trajawa
vibracija, u zavisnosti od debqine sloja, kre}e se od 10 do 20 sekundi
Slika 3.30 Primena betona za izgradwu betonskih puteva
Slika 3.31 Betonska baza

Materijali 63
Ako se koristi oplata treba voditi ra~una da beton ne curi kroz sastave,
da je oplata prethodno navlaèna (ako se koriste daske) i ~ista. Prilikom
transporta betona voditi ra~una da ne do|e do segregacije tj. da krupnija
zrna agregata odu na dno mase, a sitnija na povr{inu. Beton ne sme da se
baca sa ve}e visine od 3-4 metra. Razastirawe betona se radi grtalicom
(sli~no grabuqi ali bez zuba) ili pomo}u lopate. Poravnawe betona
grabuqama i prebacivawe lopatama je {tetno. Kod mawih radova sa
nearmiranim betonom, moè se primeniti ru~no nabijawe sa maqem od 12
do 17 kg. Nabijawe betona treba raditi sve dodtle dok se na povr{ini ne
pojavi obilna vlaga (beton oznoji). Debqina jednog sloja betona koji se
nabija ne sme da bude ve}a od 15-18 cm. Razlika u visini razastrtog i
nabijenog betona je do 25 %, odnosno od 3 do 4 cm. Slojeve raditi bez
prekida (prethodni sloj izbrazdati grabuqom zbog boqe veze). Ako se
betonirawe prekida, onda prekid uraditi stepenasto (zbog boqe veze). Za
vreme vezivawa cementa nisu dozvoqeni potresi u neposrednoj blizini
(npr. rad sa pikamerom), jer }e se javiti ozbiqna o{te}ewa.
Beton za razliku od asfalta mora da se neguje, tj. mora da se cementu
obezbedi dovoqna koli~ina vlage da bi mogao u potpunosti da se obavi
hemijski proces o~vr{}avawa betona. Sa negom betona tj. wegovim
vlaèwem treba po~eti najkasnije 45 sati po ugra|ivawu i u trajawu od
najmawe 7 dana. Osim vode tj. polivawa mogu da se koristi pokrivke ili
premazi koji ne dozvoqavaju isparavawe vode.
Ugra|ivawe betona je dozvoqeno pri spoqnim temperaturama od 5 do 30oS.
(mogu da se pojave pukotine zbog promene vla`nosti i brzog isparavawa).
Normalna temperatura vezivawa cementa je od 14 do 20oS. Ako je
temperatura od 0oS do 5oS (nikako niè), nastupa znatno usporavawe
procesa vezivawa. U su{tini moè da se betonira i zimi, ako se obezbedi
da se proces vezivawa i stvrdwavawa betona obavqa pri temperaturama
(do 10-15oS) i u roku od 5 do 7 dana (kada je postignuto minimum 50 %
~vrsto}e na pritisak). Ako se betonira zimi onda se prethodno zagrevaju
agregat, pesak (do 40 ili 60oS) i voda (do 60 ili 80oS), s tim da beton pri
izlasku iz me{alice ne treba da ima temperaturu vi{u od 35 do 45oS.
Ugra|eni beton treba pokriti (da bi se spre~ili zamrzavawe).
Proces potpunog o~vr{}avawa betona traje do 28 dana.
Slika 3.32 Posledice prqavog agregata

Slika 3.33 Pukotine u betonu nastale zbog wegove lo{e nege
Slika 3.34 Nepo{tovawe vremena negovawa betona

Materijali 65
Slika 3.35 Beton je izdrào ali ne i ~elik
3.2.2. BITUMENOM VEZANI MATERIJALI SPRAVQANI U

POSTROJEWIMA
Od bitumenom vezanih materijala koji se spravqaju ma{inski tj. u
postrojewima napoznatiji su: asfaltni betoni, liveni asfalti,
bitumenizirani materijali i mikro zastori.
3.2.2.1. ASFALTNI BETONI

Asfaltni betoni predstavqaju me{avine agregata i bitumena, spravqene
u asfaltnim bazama, koja se ugra|uje fini{erima i koriste za zastore
kolovoznih konstrukcija.
Najpoznatiji predstavnici Asfaltnih Betona - AB su: sitnozrni - tipa
me{avine AB-2, AB-4, AB-8 i AB-11 mm i krupnozrni tipa me{avine AB-16
i 22 mm. Brojevi 2, 4, 8 itd. ozna~avaju najve}e zrno agregata u asfaltnoj
me{avini.
Najbitnije kod ugra|ivawa asfaltnih betona je:
• temeratura
• zbijawe
• ravnost
Minimalna temperatura, na po~etku vaqawa sloja od asfaltnog
betona, je 120oS (poèqno 135oS), a na kraju 80oS. Ako je temperatura
nià, onda pre svega ne moè dobro da se zbije, a zatim kavalitet po svim
parametrima zna~ajno opada. Vetar znatno ubrzava hla|ewe. Tako, pri
brzini vetra od 10 m/sekundi, zbijawe treba izvr{iti u roku od 13 minuta,
a pri 5 m/sekundi za 16 minuta.
Ukoliko je temperatura vazduha oko 10 oS, onda je sabijawe, pri

temperaturi mase od 120 oS, potrebno izvr{iti duplo brè nego pri
temperaturi od 30 oS.
Zbijawe asfaltnog betona radi se vaqcima. Brzina kretawa vaqka je do
5 km/h. On ne sme da gura masu ispred to~kova, niti da stoji na jo{
uvek vru}em zastoru.
Sa vaqawem asfaltne me{avine treba da se otpo~ne odmah posle prolaza
fini{era i to u tri faze: po~etnoj, sredwoj i zavr{noj. U prvoj fazi se
postiè zahtevana zbijenost, u drugoj zatvorenost povr{ine kolovoza, a u
tre}oj obezbe|uje zavr{na ravnost, tj. stvara se potpuno ravna povr{ina,
bez tragova prolazaka vaqaka iz prethodnih faza. Vaqci sa ~eli~nim
to~kovima mogu da se primene u svim fazama sabijawa. Vaqci sa gumenim
to~kovima koriste se prete`no u po~etnoj ili sredwoj fazi zbijawa (gwe~e
masu i pomaù da svako zrno agregata na|e najboqi poloàj - ne postiè se
ve}a zbijenost, ali pove}ava se stabilnost), a vaqci sa vibracionim
to~kovima dejstvuju samo u sredwoj fazi. Broj prelaza vaqaka zavisi od
konkretnih uslova i ne moè unapred da se propi{e.
Pri vaqawu podu`nih i popre~nih spojeva asfaltnih zastora (novim
asfaltom se preklapa stari u {irini od 2.5 do 5.0 cm), nesabijeni deo
asfaltnog sloja vaqa se samo delom povr{ine predweg ~eli~nog to~ka
vaqka (preklapawe od 15 do 20 cm). Vaqawe se obavqa od spoqa{we,
niè ivice, ka unutra{woj. Pri radu sa vaqcima sa ~eli~nim to~kovima
operacija vaqawa mora uvek da po~ne tako da pogonski to~kovi budu u
pravcu vaqawa (u protivnom nastaju talasi).
Druga traka Prva traka
Nadvi{eni spoj
Grtalica
Druga traka Prva traka
Slika 3.36 Obrada hladnog spoja
Tehnolo{ke debqine asfaltnih betona su:

Tip AB AB-4 AB-8 AB-11 AB-11s AB-16 AB16s AB22s
minimum, cm 2.0 3.0 (2) 3.5 (2.5) 4 (5) 5 6 7
maksimum, cm 3.0 4.0 5.0 6.0 6.0 7.5 8.5
Dozvoqeno odstupawe u ravnosti na uvaqanom sloju od AB, mereno letvom
duìne od 4 m, je najvi{e 4 mm za autoputeve (6 mm za puteve nièg ranga).
Materijali 67
3.2.2.2. LIVENI ASFALTI

Liveni asfalti (tvrdo liveni i liveni) se danas prete`no koriste za
zastore na trotoarima, podovima hala i kao slojevi za izolaciju. Oni su
zbog znatno ve}e koli~ine bitumena u odnosu na asfaltne betone,
prakti~no vodonepropustni. Zbog znatno ve}e koli~ine sitnozrnih agegata
(oko 40%) i ve}e koli~ine veziva (oko 8-9%), oni se znatno duè spravqaju
(4-6 ~asova kuvawa) i ugra|uju livewem (naj~e{}e ru~no).
Naj~e{}e se koriste me{avine livenog asfalta 0/5 mm, 0/8 mm i 0/11 mm.
Najmawa debqina jednog sloja je od 2.5 do 4.0 cm. Ako je debqina ve}a od 4
cm radi se u dva sloja. Debqina dvoslojnog livenog asfalta je od 5 do 6
cm.
Dozvoqeno odstupawe u ravnosti podloge preko koje se polaè liveni
asfalt na ravwa~i duìne od 4 m je ± 1.5 cm (±1 cm za podloge od betona).
Dozvoqeno odstupawe u ravnosti na putevima je 4 mm (6 do 10 mm na mawe
va`nim putevima) i 10 mm na trotoarima (mereno na ravwa~i duìne od 4
m).
Podloga preko koje se polaè liveni asfalt mora da bude suva, jer u
protivnom mogu da se jave klobuci (jer liveni asfalt hermeti~ki zatvara
podlogu).
Ohrapavqivawe povr{ine sloja od livenog asfalta radi se razastirawem
ili posipawem kamene sitneì 2/4 mm u koli~ini od 4 do 6 kg/m2
(obavijenom sa 1 do 2 % bitumena ili neobavijenom) i ona utiskuje lakim
vaqkom.
Najnià temperatura vazduha pri ugra|ivawu je 5oS.
3.2.2.3. BITUMENIZIRANI MATERIJALI

Bitumenizirani materijali se spravqaju na isti na~in kao i asfaltni
betoni, izuzev {to su kriterijumi kvalitata za materijale i ~vrsto}e
blaì.
Najpoznatiji tipovi bitumeniziranih materijala - BNS su: BNS-16, BNS-
22, BNS-32 i BNS-45 mm.
Brojevi 16, 22, 32 i 45 ozna~avaju najve}e i najmawe zrno agregata u
asfaltnoj me{avini.
Najbitnije kod ugra|ivawa bitumeniziranih materijala su tako|e:
• temeratura
• zbijawe
• ravnost
Slika 3.37 Asfaltna baza
Minimalna temperatura, na po~etku vaqawa sloja od bitumeniziranog

materijala, je 120oS (poèqno 135oS). Ako je temperatura nià, onda pre
svega ne moè dobro da se zbije, a zatim kvalitet po svim parametrima
zana~ajno opada.
Zbijawe bitumeniziranih materijala radi se vaqcima. Prvo idu vaqci sa
gumenim to~kovima, a zatim lak{i, pa teì vaqci sa metalnim to~kovima.
Vaqci sa gumenim to~kovima gwe~e asfaltnu masu i pove}avaju wenu
zbijenost, a sa metalnim to~kovima se pove}ava zbijenost i postiè
ravnost. Brzina kretawa vaqka je do 5 km/h. On ne sme da gura masu
ispred to~kova, niti da stoji na jo{ uvek vru}em zastoru.
Tehnolo{ke debqine bitumeniziranih materijala su:
Tip BNS BNS-16 BNS-22 BNS-32 BNS-45

minimum, cm 4.5 6.0 6.0 8
maksimum, cm 6.5 10.0 14.0 15.0
Dozvoqeno odstupawe u ravnosti na podlozi preko koje se polaè sloj od

BNS, mereno letvom duìne od 4 m, je najvi{e 20 mm (15 mm za BNS 16).
Dozvoqeno odstupawe u ravnosti na uvaqanom sloju od BNS, mereno
letvom duìne od 4 m, je najvi{e 8 mm. Ukoliko se BNS ugra|uje u dva
sloja, dozvoqeno odstupawe u dowem sloju na letvi duìne 4 m je 10 mm.
Materijali 69
Dozvoqeno odstupawe od projektovane visine sloja je najvi{e +10 mm

iznad i -15 mm ispod.
Dozvoqeno odstupawe od zahtevanog popre~nog nagiba je ± 4 % (npr. ako je
popre~ni nagib sloja 3 %, onda su krajwe vrednosi nagiba 2.6% i 3.4 %).
3.2.2.4. MIKRO ZASTORI

Mikro-zastori su brzovezuju}e polimerizovane bitumenske emulzije
pome{ane sa sitnozrnim mineralnim me{avinama, vodom i drugim
dodacima. Spravqaju se po hladnom postupku. Sluè za presvla~ewe
asfaltnih (prvenstveno) i betonskih kolovoznih zastora. Projektovani su
da budu primeweni u polute~nom stawu pomo}u specijalne ma{ine za
me{awe i polagawe mase. Po ugra|ivawu, mikro-zastor se hemijski mewa iz
polute~nog stawa u sitnozrnu hladnu masu. Ovakav sistem moè da nosi
saobra}aj jedan sat posle ugra|ivawa, dok debqina sloja nije ve}a od 13
mm, a polaè se na temperaturi od oko 24oC i pri vlazi od 50% ili mawoj.
Ma{ina za obradu mikro-zastorom

Ma{ina je specijalno konstruisana i proizvedena da postavqa samo mikro-
zastor. Postupak me{awa materijala je potpuno automatizovan. To zna~i,
da je dotok materijala u prostor za me{awe kontinualan i u ta~no
definisanim proporcijama mineralnog agregata, bitumenske emulzije,
mineralnog punila, aditiva i vode. Sav materijal se me{a u prostoru koji
ima dve osovine sa lopaticama za me{awe. Odatle me{avina oti~e u
sanduk razastira~a u kome se nalaze puèvi, koji dodatno me{aju masu i
razastiru je po postoje}em zastoru.
Oprema za razastirawe
Me{avinu uniformno razastire ure|aj - pu`. Naime, od osovine sanduka na
levoj i desnoj strani se nalaze osovine na kojima se nalaze spirale koje
pomeraju me{avinu od osovine ka bo~nim ivicama. One istovremeno i
obavqaju finalno me{awe mikro-zastorne me{avine. Predwi grani~nik
sluì za spre~avawe gubqewa mase u kontaktnoj ta~ki sa zastorom. Zadwi
grani~nik ima ulogu finalizatora debqine mikro-zastora i moè se
pode{avati. Sanduk razastira~a i zadwi grani~nik treba da budu tako
konstruisani da omogu}uju uniformnu konzistenciju me{avine i slobodan
tok materijala ispod zadweg grani~nika.
Sekundarni grani~nik
Sekundarni grani~nik sluì za pravqewe teksture na postavqenom mikro
zastoru. On ima istu aparaturu za pode{avawe visine kao i sanduk za
razastirawe mase.
Sanduk za popuwavawe kolotraga

Kad je projektom tako zahtevano, pre postavqawa zavr{nog sloja mikro-
zastora, istom takvom me{avinom se popuwavaju kolotrazi, ugnute
povr{ine, lokalne deprsije na postoje}oj povr{ini, itd. Kolotrazi od 13
mm ili dubqi popuwavaju se odvojeno iz sanduka za popuwavawe
kolotraga. [irine tih sanduka sa razastira~ima su 1.5 do 1.8 m. Za
neravnine ili kolotrage koji su pli}i od 13 mm, u punoj {irini se
postavqa prvi sloj, po odobrewu nadzornog organa. Kolotrazi koji su
dubqi od 40 mm, popuwavaju se ~esto vi{eslojno mikro-zastornom masom,
sve do dostizawa predvi|ene nivelete popre~nog preseka. Sav materijal,
kojim se ispuwavaju kolotrazi, treba negovati pod saobra}ajem najvi{e 24
sata pre postavqawa zavr{nog sloja.
Pomo}na oprema
Pogodnu opremu za obradu zastora, opremu za kontrolu saobra}aja, ru~ne
alate i drugu pomo}nu opremu obezbe|uje izvo|a~, ako je neophodna za
zavr{avawe posla.
Svaki tovar asfaltne emulzije treba da prati sertifikat analize, kojim
se potvr|uje da je to ista emulzija koja je kori{}ena u projektovawu
me{avine.
Pravilo "PALCA" pri popuwavawu kolotraga:
Za svaka 2.54 cm debqine mikro-zastora treba dodati od 3 mm do 6.5 mm
materijala preko nivelete, radi naknadnog sabijawa tokom prolaza
saobra}aja.
Prora~unati koli~ine mikro-zastora za popuwavawe kolotraga je veoma
te{ko. Kolotrazi se razlikuju i po {irini i po dubini i to na veoma malom
rastojawu.
Potrebne koli~ine
Me{avine mikro-zastora moraju biti propisane konzistencije sve vreme,
tako da se proizvode koli~ine prema stawu postoje}eg asfaltnog zastora.
Prose~ne koli~ine koje su primewene, a izmeri ih nadzorni organ, moraju

biti u okvirima prikazanim u tabeli 3.2.
Tabela 3.2 Okvirne vrednosti za koli~ine mikro-zastornih masa

Gradske ulice, ulice u stambenim
Tip II kvartovima, aerodromske piste 5.4 - 18.6 kg/m2
Tip III Me|udràvni putevi i primarna putna mreà 8.1 - 16.2 kg/m2
Kolotrazi (mm)
1.3 - 8.5 9.1 - 13.6 kg/m2
8.5 - 25.4 11.4 - 15.9 kg/m2
25.4 - 31.7 12.7 - 17.3 kg/m2
31.7 - 38.1 14.5 - 18.2 kg/m2
Materijali 71
Slika 3.38 Ma{ina za polagawe mikro-zastora
Slika 3.39 Raspored slojeva u kolotragu
Vremenski uslovi
Polagawe mikro-zastora ne sme da bude ra|eno ako je temperatura
kolovoza ili temperatura vazduha ispod 10oC i u opadawu, ali moè biti
polagan ako su obe iznad 7oC i u porastu. Mikro-zastor ne sme biti
postavqan ako postoji opasnost da bude smrznut pre isteka perioda od 24
sata od trenutka postavqawa. Me{avina ne sme biti postavqana kad
vremenski uslovi produàvaju termin otvarawa za saobra}aj posle

razumnog vremena.
Slika 3.40 Popuwavawe kolotraga mikro-zastorom
Kontrola saobra}aja
Celokupna kontrola saobra}a mora da bude u skladu sa saobra}ajnim
propisima. Pogodni postupci treba da budu kori{}eni za regulaciju radi
za{tite mikro-zastora od o{te}ewa usled saobra}aja. Otvorenost deonice
za saobra}aj u fukciji je prihvatawa izvr{enih radova. Nadzorni organ }e
biti obave{ten o primewenoj metodi kontrole saobra}aja.
Priprema povr{ina
Neposredno pre polagawa mikro-zastorne mase, povr{ine moraju biti
o~i{}ene od vi{ka materijala, vegetacije i ostalih nepotrebnih predmeta.
Svaki standardni na~in ~i{}ewa je prihvatqiv. Ako se koristi voda,
pukotine moraju da budu pa`qivo osu{ene pre polagawa mikro-zastornog
sloja. [ahtovi, slivnici i ostali servisni otvori moraju da budu
za{ti}eni na pogodan na~in od mikro-zastorne mase. Nadzorni organ
odobrava pripremqenu povr{inu. Nije dozvoqeno nijedno suvo zrno
agregata koje je ispalo iz ma{ine i ostalo na povr{ini.
Vezni sloj
Vezni sloj nije potreban, osim ako je povr{ina koju treba pokriti veoma
suva i ispucala ili je od betona ili opeke. Ako je potrebno, vezni sloj
treba da bude iz jednog dela bitumenske emulzije i tri dela vode i
Materijali 73
rasprskavan standarnim rasprskiva~em. Asfaltna emulzija moè biti

anjonska ili katjonska. Rasprskiva~ mora biti u stawu da prska od 0.15 do
0.30 lit/m2. Vezni sloj treba negovati pre polagawa mikro-zastora. Ako
postoji potreba za veznim slojem, to mora biti navedeno u projektu.
Pukotine
Poèqno je da se pukotine prethodno obrade sa prihvatqivim zaptivnim
materijalom pre polagawa sloja od mikro-zastora.
Postavqawe mikro-zastora
Ako stawe puta to zahteva, povr{inu treba prethodno ovlaìti parom iz
boksa za rasprskavawe. Koli~inu spreja treba prilagoditi tokom dana na
odgovaraju}u temperaturu, teksturu povr{ine, vla`nost i osu{enost
zastora.
Mikro-zastor mora imati potrebnu konzistenciju po izlivawu iz ma{ine za
me{awe. Dovoqna koli~ina materijala treba da bude lagerovana, tako da
uvek moè biti postignuto kompletno pokrivawe planirane povr{ine.
Pretovarenost treba izbegavati. Nisu dozvoqene grudve ili neume{an
agregat.
Tragovi, kao oni od nadmerenih zrna, nisu dopu{teni na zavr{enoj
povr{ini. Ako se oni i pojave, posao }e biti zaustavqen sve dok izvo|a~ ne
uradi korekcije i nadzorni organ ih odobri. Tragovi su klasifikovani
prema duìni i {irini: 13 mm {irine i 100 mm duìne ili 25.4 mm
{irine i 76.2 mm duìne na svakih 25 m2 povr{ine. Popre~ne {are i
podu`ni tragovi od 6 mm nisu dopu{teni na ravwa~i od 3 m.
Spojnice
Nikakav vi{ak materijala i nepokrivene povr{ine nisu dopu{teni na
podu`nim i popre~nim spojnicama. Izvo|a~ treba da obezbedi opremu za
razastirawe pogodne {irine da bi proizveo {to je mawe mogu}e podu`nih
spojnica tokom izvo|ewa radova. Kada je to mogu}e, podu`ne spojnice treba
postavqati na mestu linije saobra}ajne trake. Polovina prelaza i neparan
broj prelaza }e biti kori{}eni kao minimalan broj prelaza. Ako je
polovina prelaza iskori{}ena, to ne smeju biti posledwi prelazi bilo
koje pokrivene povr{ine. Preklopi preko susedne trake mogu da budu samo
7,5 cm du` podu`ne spojnice. Isto tako, neravnost na spojnicama mora biti
mawa od 6 mm na ravwa~i od 3 m.
Stabilnost me{avine
Mikro-zastor poseduje dovoqnu stabilnost tako da se prerani prekid u
materijalu u sanduku razastira~a ne moè dogoditi. Me{avina treba da
bude homogena za vreme i posle me{awa i razastirawa. Suvi{na voda

slobodno izbija na povr{inu emulzije, a segregacija krupnijih od sitnijih
zrna, u emulziji, se ne doga|a. Dodavawe vode prskawem u sanduk za
razastirawe, nije dopu{teno.
Ru~ni rad
Za male povr{ine, na kojima ne moè da se manipuli{e samohodnim
ma{inama za razastirawe, mikro-zastorna masa moè biti istovarena
direktno i odmah potom razastrta ru~nim razastira~ima. Treba voditi
ra~una da sve povr{ine budu ravnomerne debqine. Ru~nim radom se
zavr{ava posao i pri radu ve}ih ma{ina za razastirawe.
Linije
Treba voditi ra~una o osigurawu pravih linija du` rigola i bankina.
Preskakawe ovih povr{ina nije dozvoqeno. Linije na ukr{tajima treba
dràti pravo zbog vizuelnog efekta. Ako je potrebno, pogodan materijal
treba upotrebiti za ozna~avawe ivi~nih traka. Wihove visine smeju da
variraju ± 50 mm, na svakih 30 m duìne.
î{}ewe
Sve povr{ine, pe{a~ke staze, rigoli i ukr{taji, treba da budu o~i{}eni
od asfaltne mase i wihova ~isto}a odobrena od strane nadzornog organa.
Izvo|a~ mora da ukloni i o~isti sve ostatke od izvo|ewa radova.
OSNOVNA PORUKA OVOG POGLAVQA O MATERIJALIMA:

4
KOLOVOZNE
KONSTRUKCIJE
4.1. OP[TE
Kolovoz je deo planuma puta, a istovremeno i povr{inski deo kolovozne
konstrukcije, po kome se kre}u vozila. Sastoji se od saobra}ajnih i ivi~nih
(neobavezno - zavisi od dogovora) traka.
Kolovozna konstrukcija je vi{eslojna gra|evinska konstrukcija koja
treba da omogu}i odvijawe saobra}aja po woj. êsto se kao drugo ime za
kolovoznu konstrukciju koristi termin “kolovoz“. Da bi kolovozna
konstrukcija mogla da ispuni svoj ciq, mora da ima odgovaraju}u nosivost,
trajnost, otpornost na klizawe i da je za{ti}ena od dejstva vode.
Slika 4.1 Poloàj kolovozne konstrukcije u popre~nom profilu puta

Slika 4.2 Primer nedovoqne nosivosti kolovozne konstrukcije
Slika 4.3 Nivo dna jarka treba da je niì od debqine kolovozne

konstrukcije, tj. minimum d=75 cm
Kolovozne konstrukcije 77
4.2. TIPOVI KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA

Dva osnovna tipa kolovoznih konstrukcija su:
• fleksibilne
• krute
Odoma}eni naziv za fleksibilne su “asfaltne“, a za krute “betonske“
kolovozne konstrukcije.
KOLOVOZ
HBAJU\I SLOJ
ZASTOR
VEZNI SLOJ
BETONSKA PLOÂ
GORWA PODLOGA
GORWA POPDLOGA
DOWA PODLOGA DOWA PODLOGA
POMO]NI SLOJ POSTEQICA

POSTEQICA
FLEKSIBILNA KOLOVOZNA KRUTA KOLOVOZNA

KONSTRUKCIJA KONSTRUKCIJA
Slika 4.4 Popre~ni preseci savremenih kolovoznih konstrukcija
Slika 4.5 Uporedni prikaz asfaltne i betonske kolovozne konstrukcije

Slika 4.6 Uporedni prikaz betonske i asfaltne kolovozne -

konstrukcije
4.3. SLOJEVI U KOLOVOZNOJ KONSTRUKCIJI

4.3.1. POSTEQICA
Osnovne karakteristike posteqice su:
• sastav: zavr{ni sloj nasipa ili useka koji je posebno

kvalitetno ura|en; naj~e{}e od nevezanih materijala
• debqina: nije definisana (oko 50 cm)
• kvalitet materijala: ravnomeran sastav, bez stranih
materija i optimalne vla`nosti
• kvalitet na povr{ini posteqice: ravnomerna nosivost
(zapreminska masa ili opit plo~om na svakih 50 m kod
teku}ih ispitivawa i na 200 m kod kontrolnih ispitivawa),
ravnost na letvi duìne 4 m ± 30 mm (kohezivni materijal)
i ± 50 mm (kameni materijal), popre~ni nagib i > 4% (kod
kohezivnog sitnozrnog materijala) ili i > 3% (kod
stabilizovanog materijala), ravnost i popre~ni nagib
kontrolisati na svakih 100 m
Ako je nosivost posteqice slaba, tj. kalifornijski indeks nosivosti CBR
mawi od 2% ili je prisutna velika vla`nost, weno stawe se moè
poboq{ati odgovaraju}om stabilizacijom ili primenom geotekstila.
4.3.2. POMO]NI SLOJ

Osnovne karakteristike pomo}nog sloja su:
• sastav: pesak, geotekstil, jeftin lokalni materijal, lomqen beton,
{qaka, pepeo ili prera|en - reciklirani materijal
• debqina: od 0 do 60 cm. Normalne debqine slojeva koje treba
zbijati su od 10 do 22 cm. Tehnolo{ki minimalna debqina sloja koji
treba zbiti je 10 cm. Frekvencija vibro vaqka (ako se on primewuje)
za zbijawe drobqenog kamenog agregata je oko 25 Hz, a oko 33 Hz ako
se primewuje me{avina peska, {qunka i gline
Slika 4.7 Oprema za ispitivawe karakteristika tla

• kvalitet materijala: potpuna zbijenost u ukupnoj debqini sloja

(tipi~no 95% od maksimalne gustine suvog uzorka). Svi kriterijumi
kvaliteta treba da budu stroì od onih za posteqicu, a blaì od
onih za dowu podlogu - tampon
• kvalitet na povr{ini pomo}nog sloja: ravnomerna nosivost
(zapreminska masa ili opit plo~om na svakih 50 m kod teku}ih
ispitivawa i na 200 m kod kontrolnih ispitivawa), ravnost na
letvi duìne 4 m ± 30 mm (kohezivni materijal) i ± 30 mm (kameni
materijal), popre~ni nagib i > 4 % (kod kohezivnog sitnozrnog
materijala) ili i > 3 % (kod stabilizovanog materijala), ravnost i
popre~ni nagib kontrolisati na svakih 100 m
Pomo}ni sloj naj~e{}e se primewuje u SAD, a znatno re|e u Evropi. Wegova
primena je aktuelna ako je nosivost na posteqici nedovoqna. êsto se u
tom slu~aju izme|u posteqice i pomo|nog sloja dodatno stavqa geotekstil.
Broj prelaza sredstava za zbijawe nevezanih materijala, prikazan je u
tabeli 4.1.
Slika 4.8 Udarna i vibraciona sredstava za nabijawe nevezanih

materijala
4.3.3. DOWA PODLOGA - TAMPON

Osnovne karakteristike dowe podloge su:
• sastav: jedan ili vi{e slojeva od prirodnog ili mehani~ki i
hemijski stabilizovanog materijala, drobqenog agregata,
{qunkovito-peskovitog agregata ili otpadnog materijala (drobqeni
beton, {qaka itd.)
• debqina: od 20 (0) do 50 cm. U principu za izradu tamponskog sloja
se koristi {qunkovito - peskoviti materijal (tabela 4.2). Umesto
tamponskog sloja na povoqnoj posteqici moè da se primeni sloj
~isto}e koji treba da spre~i zaga|ivawe kolovozne konstrukcije i
da iz we odvede vodu. Radi se u debqini od 10 do 15 cm od sloja
peska frakcije 0.2 - 6 mm. Normalne debqine slojeva koje treba
zbiti su od 10 do 22 cm. Tehnolo{ki minimum {qunkovito-
peskovitog materijala koji treba zbiti je 10 (8) cm, a za drobqeni

kameni 10 cm (vaqak 8 do 10 t, vaqawe od ivice ka sredini puta
brzinom 3 do 4 km/h i na 1 m3 drobine treba oko 300 litara vode)
Tabela 4.1. Podaci o zbijawu nevezanih materijala u podlozi kolovoza

Broj prelaza po sloju
Tip ure|aja
Karakteristike debqine:
za zbijawe
11 cm 15 cm 22.5 cm
Glatki - vaqak Masa po metru {irine

to~ka{ vaqawja:
2700 - 5400 kg
16 H H
5400 kg +
8 16 H
Masa po to~ku:
Vaqak sa 4000 - 8000 kg 12 N N
pneumatskim 10 16 N
8000 - 12000 kg
to~kovima 8 12 N
12000 kg +
Masa po metru {irine

vibracionog to~ka:
700 - 1300 kg 16 N N
6 16 N
1300 - 1800 kg
Vibracioni 4 6 10
1800 - 2300 kg
vaqak 3 5 9
2300 - 2900 kg 3 5 8
2900 - 3600 kg 2 4 7
3600 - 4300 kg 2 4 6
4300 - 5000 kg 2 3 5
5000 kg +
Masa po kvadratnom metru

vibracione plo~e:
Vibracioni
plo~asti zbija~ 1400 - 1800 kg/m2 8 N N
1800 - 2100 kg/m2 5 8 N
2100 kg/m2 + 3 6 10
Mase:
Teì vibro 100 - 500 kg 5 8 N
nabija~ 5 8 12
500 kg +
N - nije podoban
• kvalitet materijala: {qunkovito-peskoviti materijal (SRPS

U.E9.020) treba da ima procenat ~estica mawih od 0.02 mm (u odnosu
na masu suve me{avine) najvi{e 6% za dowu, a 10% do 12% za gorwu
granicu, u slu~aju da sadràj krupnih frakcija bude od 0 do 80% od
suve mase cele me{avine. Ukoliko je sadràj krupnih frakcija od 80
do 90% od suve mase cele me{avine, dowa granica ~estica mawih od
0.02 mm, u odnosu na celu me{avinu, sme da iznosi od 6 do 3 %, a
gorwa granica od 10 do 5% i vi{e ako zadovoqava uslove u pogledu

bubrewa. Najvi{e je dozvoqeno do 7% mekih zrna kamena (laporci,
glinoviti {kriqci, glinoviti pe{~ari, konglomerati, raspadnuti
graniti itd). Moè da se upotrebi i neseparisani drobqeni kameni
materijal krupno}e od 2 do 12 cm
• kvalitet na povr{ini tampona: modul sti{qivosti Me ≥ 50 MPa,
(za optere}enije puteve ve}i od 80 MPa) i ugib pod osovinskim
optere}ewem od 130 kN mawi od 2 mm (1.5 mm za optere}enije
puteve). Zbijenost se moè kontrolisati preko zapreminske mase,
pri ~emu se zahteva da zbijenost bude 95 % od laboratorijske
zbijenosti, po modifikovanom Proktorovom opitu. Pre po~etka
isporuke treba ispitati materijal. Posle isporuke se ispituje
drobqeni kamen na svakih 3000 t, a {qunkovito-peskovit na 1000 t,
zapreminska masa ili opit plo~om na svakih 50 m kod teku}ih
ispitivawa i na 200 m kod kontrolnih ispitivawa), ravnost na
letvi duìne 4 m ± 10 mm, popre~ni nagib i = 4% (min. 3%), ravnost
i popre~ni nagib kontrolisati na svakih 100 m.
Ako je nosivost posteqice velika (CBR ≥ 10%) i nema opasnosti od dejstva
mraza, dowa podloga moè da se izostavi.
Tabela 4.2 Minimalne debqine dowe podloge kod betonskih

kolovoznih konstrukcija
CBR na posteqici, Debqina dowe podloge,
% cm
mawi od 2 28
2-4 18
4-6 13
6 - 15 8
preko 15 0
Slika 4.9 Prilikom pravqewa deponije nevezanih materijala

obavezno dolazi do segregacije agregata
4.3.4. GORWA PODLOGA

Osnovne karakteristike gorwe podloge su:
• sastav: u principu svaki materijal otporan na dejstvo vode, mraza i
koji ima CBR ≥ 80% moè biti upotrebqen za gorwu podlogu.
Najpoznatiji materijali su: {qunak, drobqeni agregati (makadam),
bitumenizirani materijali, mr{avi beton i stabilizovani
materijali (sa bitumenom ili kre~om)
• debqina: od 6 do 30 cm. Debqina jednog sloja od suvo vezanog
makadama kre}e se od 7 do 10 cm, {qunkovitog materijala minimum
15 cm, mr{avog betona minimum 10 (15) cm, stabilizacije cementom
od 10 do 20 cm, a bitumenom vezanih minimum 5 cm. Debqina sloja
ili vi{e slojeva u gorwoj podlozi se odre|uje dimenzionirawem
• kvalitet materijala: maksimalna veli~ina zrna kod makadama je od
20 do 40 mm, a kod bitumeniziranog materijala 20 ili 28 ili 40 mm.
Drobqeni materijali moraju da imaju kubi~ast oblik zrna, da su
stabilni na dejstvo vode i leda, bez raspadnutih i muqevitih
sastojaka i da ispuwavaju propisani granulometrijski sastav.
Mineralni materijali sa vi{e od 5% mase udela zrna ispod 0.02
mm ispituju se u pogledu bubrewa. Vezani materijali moraju da imaju
odgovaraju}u ~vrsto}u izraènu preko ~vrsto}e na pritisak, modula
elasti~nosti ili modula krutosti. Vezivo mora da ispuwava
kvalitet propisan standardima. Nose}i sloj, tucani~ki ili
{qun~ani, treba pre nano{ewa bitumeniziranog materijala
poprskati emulzijom u koli~ini od 0.3 do 0.5 kg/m2
• kvalitet na povr{ini sloja gorwe podloge: Slojeve od nevezanog
materijala treba vaqati sve dok se zrna tucanika me|usobno ne
ukqe{te i formiraju ravnu povr{inu. Prvi sloj tucanika treba
vaqati bez upotrebe spojnog materijala. Pre zavr{enog vaqawa
drugog sloja razastire se 20 do 30 kg/m2 kamene sitneì krupno}e 8
do 15 mm i vaqkom utiskuje u {upqine. Najkrupnije zrno moè biti
dimenzija najvi{e 1/3 najmaweg zrna tucanika (25 mm). Najsitnije
zrno ispune od 3% mase, sme da iznosi 0.06 mm. Vaqawe je zavr{eno
kada je svako tucani~ko zrno na{lo svoje mesto u sloju (nogom ne mogu
da se pomere zrna agregata). Preko ovako obra|enog sloja treba
razastrti spojni materijal (re~ni ili drobqeni pesak) krupno}e od
0 do 8 mm, koji biva utiskivan u vodom zasi}enom stawu, a zatim
vaqa dok se povr{ina tucani~kog sloja ne ispuni i dobije gusta i
potpuno zatvorena povr{ina. Ravnost se kontroli{e na svakih 10 m
ravwa~om od 4 m, sa dozvoqenim odstupawima od ± 1 cm, za gorwi
sloj (± 2 cm za dowi sloj). Modul deformacije na sloju debqine do
25 cm treba da iznosi E ≥ 150 (120 do 150 MPa za {qunkovite
materijale), a za debqine preko 25 cm E ≥ 200 MPa. Modul
sti{qivosti Me ≥ 100 MPa (80 do 100 MPa za {qunkovite
materijale). Stepen zbijenosti svakog sloja treba da bude od 96 do
98 % modifikovanog Proktorovog postupka. Kod bituemnom vezanih

materijala, zbijawe je povoqno ako je zapreminska masa probnih
tela ili izva|enih kernova 95% (90% za najniì sloj) probnih
Mar{alovih tela. Zapremina {upqina u odnosu na ukupnu
zapreminu, u zavisnosti od tipa bitumenom vezane me{avine, je od 3
do 20 %. Na svakih 4000 m2 se vr{i provera kvaliteta. Ako se gorwa
podloga radi od betona, onda je to naj~e{}e “mr{avi beton” (isto
{to i klasi~ni beton, samo mawe ~vrsto}e). Odnos agregata i
cementa je od 20 : 1 do 15 : 1 (100 do 140 kg/m2). ^vrsto}a na pritisak
posle 28 dana iznosi oko 10 MN/m2. Razmak spojnica (bez mo`danika)
je od 3 do 6 m
4.3.5. ZASTORI OD ASFALTA I BETONA

Osnovne karakteristike zastora su:
• sastav: kod fleksibilnih kolovoznih konstrukcija zastor se sastoji
od veznog (neobaveznog) i habaju}eg (obaveznog) sloja. Kod krutih
kolovoznih konstrukcija zastor se sastoji od betonske plo~e. Kod
fleksibilnih kolovoznih konstrukcija zastor se radi od asfalt-
betona (naj~e{}e), livenog asfalta (veoma retko), tankih i ultra-
tankih asfaltnih zastora (naj~e{}e kod obnova postoje}ih zastora)
i povr{inskih obrada. Kod krutih kolovoznih konstrukcija betonska
plo~a moè biti ura|ena od nearmiranog, armiranog, armiranog
vlaknima, neprekidno armiranog, prednapregnutog i vaqanog
betona. Zastor od betonskih elemenata, blokova, plo~a ili kocke
moè biti postavqan ravnomerno preko oba tipa kolovoznih
konstrukcija
• debqina: veznog sloja (od asfalt-betona) je od 5 do 10 cm, a
habaju}eg sloja (od asfalt-betona) je od 2.5 do 8 cm. Debqina
betonske plo~e kod krutih kolovoznih konstrukcija namewenih
drumskom saobra}aju je od 10 do 25 cm, a kod namewenih vazdu{nom
saobra}aju od 20 do 35 cm. Debqina tankih i ultra-tankih zastora
je od 5 do 25 mm
• kvalitet materijala: razlika u kvalitetu bitumenom vezanog
materijala u veznom i habaju}em sloju je mala. U principu za zastore
se primewuju najkvalitetniji materijali - drobqeni materijali, koji
moraju da imaju kubi~ast oblik zrna, da su stabilni na dejstvo vode
i leda, bez raspadnutih i muqevitih sastojaka i ispuwavaju
propisani granulometrijski sastav. Mineralni materijali sa vi{e
od 5% mase, u~e{}a zrna ispod 0.02 mm, ispituju se u pogledu
bubrewa. Vezani materijali moraju da imaju odgovaraju}u ~vrsto}u,
izraènu preko ~vrsto}e na pritisak, modula elasti~nosti ili
modula krutosti
Vezivo mora da ispuwava kvalitet propisan standardima. Gorwu
podlogu treba pre nano{ewa bitumeniziranog materijala poprskati
emulzijom u koli~ini od 0.2 do 0.5 kg/m2. Minimalna temperatura

bitumenom vezanih materijala spravqanih po vru}em postupku
pri ugra|ivawu treba da bude 120oC. Ako se izrada betonskih
zastora radi ispod +5oC i iznad +30oC treba osigurati posebne mere
izvo|ewa. Temperatura betona na mestu ugra|ivawa ne sme biti
nià od +10oC kod temperature vazduha od 0oC, nià od +20oC kod
temperature vazduha -3oC i vi{a od +30oC kod temperature vazduha
iznad +25oC
Slika 4.10 Kvalitet asfaltnog sloja veoma zavisi od kvaliteta

predhodno ura|enih slojeva
• kvalitet na povr{ini sloja zastora: materijal ugra|en u zastor

treba da obezbedi odgovaraju}u nosivost, podu`nu i bo~nu
stabilnost na formirawe trajnih deformacija (kolotraga),
otpornost na trewe i ravnost ± 4 mm na ravwa~i od 4 m (na
habaju}em i veznom sloju na putevima 1. i 2. razreda, ± 6 mm na
habaju}em i veznom sloju ostalih puteva). Kriterijumi ravnosti po
Engleskim propisima prikazani su u tabeli 4.3. Minimalni
popre~ni nagib asfaltnog zastora u pravcu je 2.5% (betonskog 2%).
Odstupawa od propisanog popre~nog nagiba kolovozne povr{ine ne
smeju da budu ve}a od ± 0.4 %. Po AASHTO - A Policy on Geometric
Design of Highways and Streets, za asfaltne-betonske zastore min ip =
1.5% (2 % za povr{inske obrade)
Slika 4.11 Faktori koji uti~u na kvalitet asfaltnih slojeva
Slika 4.12 Temperatura i zbijenost veoma mnogo uti~u

na kvalitet asfaltnih slojeva
Slika 4.13 Merewe ravnosti tj. neravnosti asfaltnog zastora
Tebela 4.3. Maksimalno dozvoqeni broj nepravilnosti

na javnim putevima
Kolovozi na voznim i Servisne saobra}ajne

dodatnim saobra}ajnim povr{ine i podloga na
trakama koju se polaè zastor
Nepravilnost 4 mm 7 mm 4 mm 7 mm
Duìna (m) 300 75 300 75 300 75 300 75
Glavni putevi 20 9 2 1 40 18 4 2
Sporedni putevi 40 18 4 2 60 27 6 3
Slika 4.14 Dobrim zbijawem asfaltnih slojeva se postiè wihova ve}a

trajnost
Slika 4.15 Uslovi da bi se obavilo dobro zbijawe
Slika 4.16 Faktori koji olak{avaju zbijawe

Slika 4.17 Po kolovozu koji se hladi ne treba se kretati
Slika 4.18 Postoji optimalna temperatura mase koja se zbija
Slika 4.19 Duìna vremena vaqawa zavisi od !

Slika 4.20 Vaqawe nedovoqno tople mase daje lo{e rezultate
Slika 4.21 Broj prelaza vaqaka nije konstantan
Slika 4.22 Potreban broj prelaza vaqaka ustanovquje se merewem

zbijenosti na licu mesta
Slika 4.23 Kolotrazi mogu biti posledica lo{e zbijenosti, ali i

nedovoqne nosivosti kolovozne konstrukcije
Slika 4.24 Kontrola zbijenosti bitumenom vezanih materijala

Slika 4.25 Izgled klasi~ne krute kolovozne konstrukcije
Slika 4.26 Uloga mo`danika

Slika 4.27 Popre~na kontrakciona spojnica
Slika 4.28 Kontrakciona podu`na spojnica

Slika 4.29 Ispuna kontakcione spojnice
Slika 4.30 Izvedena kontrakciona spojnica
Slika 4.31 Kontrola temperature betona (ne ispod 4 oS)

Slika 4.32 Pre betonirawa treba poloìti foliju ili poprskati

podlogu da ne bi do{lo do pojave pukotina u betonu
Slika 4.33 Raspored ankera i mo`danika pre betonirawa

Slika 4.34 êli~na oplata (ako se ne radi sa kliznom oplatom)
Slika 4.35 Raspored mo`danika i ankera

Slika 4.36 Poloèna armatura za izradu armiranog betonskog kolovoza
Slika 4.37 Ma{insko postavqawe armature za armirani betonski

kolovoz
Slika 4.38 Vo|ice od ìce za postizawe ravnosti pri betonirawu
Slika 4.39 Transport betona ispred fini{era

Slika 4.40 Neposredan istovar betona ispred fini{era
Slika 4.41 Kompozicija za izgradwu betonskog kolovoza

Slika 4.42 Gla~awe betonskog zastora
Slika 4.43 Ru~no gla~awe zastora od betona

Slika 4.44 Ma{insko ravnawe zastora od betona
Slika 4.45 Hrapavqewe sveèg betonskog zastora

Slika 4.46 Klasi~an na~in negovawa betona
Slika 4.47 Se~ewe popre~nih spojnica
Slika 4.48 Na vreme ise~ena spojnica izaziva kontrolisano pucawe

betona
Slika 4.49 Nastavak radova iz prethodnog dana
Slika 4.50 Obrada krajeva slojeva kolovozne konstrukcije
Slika 4.51 Veza starog i novog betonskog kolovoza

Slika 4.52 Veza betonskog i asfaltnog kolovoza
Slika 4.53 Iskop drena`nog rova
4.3.6. ZASTORI OD PREFABRIKOVANIH BETONSKIH ELEMENATA

Na slici 4.54 je prikazan op{ti model kolovozne konstrukcije sa zastorom
od prefabrikovanih betonskih elemenata. Oni su podvrsta fleksibilnih
kolovoznih konstrukcija.
Plo~e se polaù, a zatim nabijaju vibro plo~ama. Povr{ine vibro-plo~a su
izme|u 0.35 m2 i 0.50 m2, a centrifugalne sile su izme|u 16 i 20 kN sa
frekvencijama od 75 do 100 Hz.
Blokovi se polaù na podlogu od peska debqine 2 do 5 cm (naj~e{}e 2.5
cm). Posle sabijawa vibro-plo~ama, spojnice, ~iji su otvori 3 do 6 mm, se
ispune peskom. Ovaj na~in polagawa se odnosi na betonske elemente mawih
dimenzija, jer je i predvi|eno optere}ewe za te elemente mawe.
Zbijenosti na podlozi ispod betonskih elemenata treba da bude od 85 do

95% od maksimalne zbijenosti dobijene Proktorovim opitom. Dosada{wa
iskustva pokazuju da su o{te}ewa zastora od blokova uglavnom nastajala
zbog nepo{tovawa projektom predvi|ene zbijenosti.
Slika 4.54 Popre~ni presek kolovoza od prefabrikovanih betonskih

elemenata
Slika 4.55 Razni oblici slagawa betonskih ili kamenih elemenata

Slika 4.56 Ru~no ravnawe podloge za polagawe betonskih elemenata
Slika 4.57 Ma{inica za va|ewe polomqenih elemenata

Slika 4.58 Ravnawe pe{~ane podloge, sabijawe i ispuna spojeva
Slika 4.59 Jedan od mogu}ih spojeva plo~a i ivi~waka

Slika 4.60 Obrada spoja elemenata i ivi~waka u krivini
Slika 4.61 Obrada {ahta sa betonom

Slika 4.62 Obrada kanalete sa elementima
Slika 4.63 Obrada kanalete od betonskih prefabrikovanih kanaleta
Slika 4.64 Tipi~ne drenaè kod betonskih blokova

Slika 4.65 Formirawe kru`ne povr{ine
Slika 4.66 Detaqi oivi~ewa zastora od betonskih blokova

Slika 4.67 Mehanizovano polagawe elemenata
Slika 4.68 Vozilo za smimawe o{te}ewa i ravnosti zastora

Slika 4.69 Primeri prekora~ewa dozvoqenog optere}ewa
Slika 4.70 Dobri putevi su preduslov za privredni rast

5
POLO@AJ TELA RADNIKA
PRILIKOM IZVO\EWA
RADOVA
5.1. [TA JE TO ERGONOMIJA

Ergonomija je nauka posve}ena re{avawu problema koje izaziva fizi~ki
rad na skeletno mi{i}ne poreme}aje.
Ako ve} nije mogu}e izmeniti tehnologiju izvo|ewa radova u koje su
ukqu~ene radne operacije koje naj~e{}e izazivaju skeletno mi{i}ne
poreme}aje, onda se mogu unaprediti izvo|ewa takvih operacija. Ako se
broj takvih o{te}ewa ne moè izbe}i u potpunosti, na taj na~in se moè
smawiti broj skeletno mi{i}nih poreme}aja.
5.2. SKELETNO MI[I]NI POREME]AJI

[ta su skeletno mi{i}ni poreme}aji:
- to su povrede mi{i}a, tetiva, kostiju, ligamenata, hrskavica i/ili

ki~menih diskova
- iznenadna trauma ili postepeno habawe i tro{ewe delova tela
koja vode do nastajawa skeletno mi{i}nih poreme}aja
Skeletno mi{i}ni poreme}aji izazvani radom su:
- oni koji nastaju usled na~ina izvr{avawa radnih zadataka
- simptomi koji mogu biti u opsegu od blagih i povremenih do
ozbiqnih i konstantnih, koji se pogor{avaju na~inom izvr{avawa
radnih zadataka i naj~e{}e javqaju na specifi~nim delovima tela
Mnogi od ovih poreme}aja mogu da budu izbegnuti ako se radni zadaci

izvr{avaju na bezbedniji na~in.
Ovu vrstu poreme}aja izazivaju slede}i, te{ki fizi~ki radovi, koji su
karakteristi~ni u putogradwi:
1. razgrtawe i kopawe
2. rad sa pneumatskim alatima i ma{inama
3. se~ewe i testerisawe
4. ru~ni rad
5. dizawe i no{ewe duga~kih elemenata
6. dizawe i no{ewe
7. pewawe i silaèwe sa kamionskih platformi
8. rad na skidawu oplata sa betonskih plo~a
9. mahawe signalima i zastavicma
10. rad na odràvawu i ~i{}ewu gradili{ta
5.3. KAKO TELO RADI I ZA[TO BOLI

5.3.1. MI[I]I
Mi{i}na masa kroz celo telo povezuje kosti i omogu}ava telu pokretawe i
snagu.
Izduèwe mi{i}a - na~in na koji se biceps isteè dok ruka spu{ta
objekat koji drì.
Skra}ewe mi{i}a - se doga|a kada se savija ruka (diè lopata).
Dinami~ka mi{i}na aktivnost - mi{i}i se skra}uju i izduùju prilikom
rada sa ~eki}em (udarawe) ili lopatom.
Stati~ka mi{i}na aktivnost - ru~ni mi{i} je u jednom poloàju duè
vreme dok radnik drì “{temajz” ili dok ~u~i u jednom poloàju (no`ni
mi{i}).
Mnogi radni zadaci zahtevaju kombinovani rad mi{i}a. Na primer, rad sa
lopatom je kombinacija dinami~ke mi{i}ne aktivnosti ramena i stati~ke
aktivnosti mi{i}a nogu, le|a i {aka.
Poloàj tela radnika tokom izvo|ewa radova 115
Tokom perioda dinami~ke mi{i}ne aktivnosti, smewuje se skra}ivawe i

izduìvawe mi{i}a. Posle nekog vremena mi{i}e treba odmoriti {to
zahteva nekoliko minuta wihovog nekori{}ewa. Tokom stati~ke
aktivnosti, mi{i}i rade kontinualno i wihov zamor nastaje znatno pre
nego pri dinami~kom radu.
5.3.2. [TA JE MALI PREDAH

Mali predah je neophodan da bi se telo dovelo u normalan - prirodan
poloàj, odnosno da se mi{i}i postave u stawe nenaprezawa. Jedino u tom
slu~aju je mogu}e da krvotok prostruji kroz organizam na ispravan na~in i
unese kiseonik u sve delove tela (mi{i}ne mase).
5.3.3. KI^MA
Naj~e{}e povre|ivani je dowi deo ki~me, a naj~e{}i uzrok povre|ivawa je
dizawe te{kih tereta.
Ki~ma nam omogu}ava da stojimo uspravno i daje nam mogu}nost da se u
takvom poloàju kre}emo. Druga va`na uloga ki~me je da {titi ki~meni
nerv koji {aqe poruke od mozga ka celom telu.
Slika 5.1. Ki~meni stub

Napravqena je od 24 pr{qena, koji su prikazani na slici 5.1. Izme|u svaka

dva pr{qena se nalazi po jedan diskus, ~ija je uloga da {titi pr{qene od
trewa, da daje elasti~nost ki~menom stubu ~ime omogu}ava pomerawe
vratnog i le|nog dela. Pr{qeni i diskusi su povezani mreòm mi{i}a,
tetiva i ligamenata. Tetive povezuju mi{i}e za kosti, dok ligamenti
povezuju kosti.
Naj~e{}i bol u dowem delu le|a nije izazvan problemima koje izazivaju
diskusi, ve} naj~e{}e rezultuje istezawima i uganu}ima tkiva oko doweg
dela ki~me, oteàvaju}i pokrete i rad. Ovakav tip bola naj~e{}e
i{~ezava posle nekoliko nedeqa. Ovaj tip povrede se moè izbe}i
primenom ispravnog pokretawa tela i istezawa, ~ime se ja~a dowi deo
ki~menog tkiva.
Slika 5.2. Izgled zdrave ki~me, vratni deo
êsto se moè ~uti da je diskus iskliznuo. U praksi, disk ne moè da

isklizne iz svog leì{ta izme|u kostiju. Zbog habawa i iznenadnih
istezawa, spoqno leì{te diska moè da se istegne i mekani unutra{wi
deo moè biti prigwe~en sa spoqne strane. Kad se ovo desi, meki centar
moè pritiskivati nerv. Ovo se ne doga|a uvek.
Mnogi qudi sa bolom u le|ima se àle na i{ijas. Ovo se doga|a kad se
diskus pored nerva i{ijatikusa istegne i meki centar diskusa pritiska
nerv i{ijatikus, usmeravaju}i bol ka jednoj nozi.
Slika 5.3. Bolno mesto u dowem delu ki~me - “Diskus hernija”

5.4. [TA JE ERGONOMIJA

Ergonomija je fokusirana na qude i kako oni obavqaju svoje poslove,
ukqu~uju}i vezu sa alatima, opremom, proizvodwom, okruèwem i
materijalima koji se koriste za svaki pojedina~ni radni zadatak. Su{tina
ergonomije je da prilagodi posao radniku.
Neke promene mogu biti jednostavne, kao {to je promena pozicije u
izvr{avawu radnog zadatka ili upotreba druge alatke.
Ostale promene mogu biti sloène, kao {to je redizajnirawe alata,
opreme i radnih procesa.
Ergonomija pomaè u o~uvawu va{eg zdravqa. Ima promena koje umawuju
fizi~ke zahteve posla i rezultuju samo sa nekoliko upala i bolova koje
izaziva radna aktivnost.
Najva`nije je da nau~ite kako da prepoznate ergonomski hazard na poslu i
preduzmete mere da spre~ite skeletno mi{i}ne poreme}aje izazvane
radom.
Za poboq{awe bezbednosti radnika, najva`nije je da se pa`qivo ispitaju
i razumeju ergonomski hazardi:
- materijali, alati i oprema koja se koristi
- radne navike i tehnika rada
- tip povreda koje su se doga|ale
JEDNOM KADA DEFINI[E[ ERGONOMSKI

HAZARD, POTRA@I NAÎN DA GA PROMENI[
Bezbednost je vaàn deo bilo kog posla. Bezbednim izvr{avawem radnih
zadataka na poslu, ne samo da }ete za{tititi sebe, ve} i svoje saradnike i
slu~ajne prolaznike.
Po~nite da koristite ergonomske principe opisane u ovom poglavqu i
u~inite sve da spre~ite skeletno mi{i}ne poreme}aje izazvane radom.
5.5. HAZARDNI RADNI ZADACI

Radnici koji rade na izgradwi puteva su izloèni raznim hazardnim
radnim zadacima tokom radnog dana. U ovom poglavqu su detaqno opisane
specifi~ne radne operacije ukqu~uju}i:
- radni zadatak - opis samog procesa rada
- ergonomske faktore rizika - sa aspekta koji prikazuju radne
zadatke koji izazivaju naprezawa mi{i}a i zglobova
- re{ewa - predlozi {ta treba uraditi da takvi radni zadaci budu
bezbedni po radnika i wegove saradnike
Slede}a lista aktivnosi }e biti opisana u narednim poglavqima.
1. razgrtawe i kopawe
2. rad sa pneumatskim alatima i ma{inama
3. se~ewe i testerisawe
4. ru~ni rad
5. dizawe i no{ewe duga~kih elemenata
6. dizawe i no{ewe
7. pewawe i silaèwe sa kamionskih platformi
8. rad na skidawu oplata sa betonskih kolovoznih plo~a
9. mahawe signalima i zastavicma
10. rad na odràvawu i ~i{{}ewu gradili{ta
5.5.1. RAZGRTAWE I KOPAWE

Razgrtawe i kopawe (slika 5.4) su dve naj~e{}e radne aktivnosti kojima su
izloèni putni radnici. U stvari, nije ni{ta neobi~no razgrtati 8 do 12
sati tokom izlivawa betonske plo~e, jer se ne moè prekinuti posao usred
izlivawa betona.
Slika 5.4. Radnik koji radi s lopatom

Materijali koji su naj~e{}e neposredno povezani sa razgrtawem su beton,
rasuti teret, asfalt, gra|evinski {ut i pesak. Tip materijala koji }e biti
razgrtan odre|uje tip lopate. Najve}i broj lopata je sa kratkom dr{kom
koja zahteva prekomerno savijawe.
Kopawe zahteva mnogo vi{e savijawa nego razgrtawe. Pri kopawu rovova,
radnik je prinu|en na neugodan poloàj usled ograni~enog radnog prostora.
Razgrtawe betona je ekstremno naporna aktivnost, jer to mora da se radi

veoma brzo, pre nego {to beton o~vrsne, a beton moè da se “uhvati” na
ivicu lopate i taj posao se naj~e{}e zavr{ava sa neravninama na betonskoj
povr{ini i otiscima stopala od gumenih ~izama.
U tehnologiji kopawa rovova je predstavqen nov metod koji zamewuje
potrebu kopawa ru~nim alatima, radi postavqawa cevi.
5.5.1.1. ERGONOMSKI FAKTORI RIZIKA I RE[EWA

Posle dugog vremena stiskawa dr{ke lopate, postaje veoma te{ko stegnuti
prste.
Re{ewe u tehnici rada - na svakih pola sata napraviti kratak predah i
istegnuti {ake. Otvoriti {aku {to je vi{e mogu}e i maksimalno
razmaknuti prste.
Re{ewe u tehnici rada - {aka kojom je stisnuta dr{ka lopate treba da
bude dlanom okrenuta na gore.
Re{ewe u tipu alata - prilagoditi veli~inu dr{ke lopate prema
veli~ini {ake, tako da pre~nik dr{ke komotno naleè u {aku. Moè se
upotrebiti dodatak za hvatawe dr{ke lopate.
Delovi tela koji naj~e{}e bole prilikom razgrtawa su prsti / {ake,
ramena, dowi deo le|a i kolena.
Re{ewe u tehnici rada - kada se radi ispravno razgrtawe ono ima
pokrete veslawa, dozvoqava da celo telo pomogne pri radu, a ne napreè
samo ramena i le|a. “Guraj i vuci” je moto veslawa, umesto dizawa.
Re{ewe u tehnici rada - uvek koristi celo telo prilikom pokretawa
lopate tako da glatko prolazi kroz pokrete.
Re{ewe u tehnici rada - telo treba da je okrenuto ka mestu na koje }e se
istovariti teret sa lopate; na taj na~in se izbegava wihawe tela i
smawuje bol u dowem delu le|a.
Re{ewe u tehnici rada - treba raditi u radijusu koji odgovara veli~ini
tela, radi spre~avawa istezawa i protezawa prilikom razgrtawa i
kopawa.
Re{ewe u tehnici rada - bez obzira na materijal koji se razgr}e, treba
teìti ka “baciti na vrh”. Ne diì vi{e od 4.5 kg po jednom potezu lopate.
Re{ewe u tipu alata - obratiti pa`wu na tip se~iva lopate, duìnu
dr{ke i rukohvat na lopati. Uvek odabrati najpodesniju alatku za posao.
Re{ewe u tipu alata - za razgrtawe izabrati alatku sa ravnim se~ivom, a
za kopawe izabrati alat sa zaobqenim se~ivom.
Re{ewe u tipu alata - upotrebiti alat sa duìnom dr{ke koja omogu}ava
{to ispravniji poloàj le|a, da se {to mawe isteù zbog ~estih savijawa.
Li~na za{titna oprema - “D” prsten treba dodati na kraj dr{ke lopate,
koji omogu}ava da se sa obe ruke radi efikasnije.
Sve` beton moè da izgori koù, ~ak i kroz poroznu tkaninu.
Li~na za{titna oprema - uvek koristiti za{titno odelo da bi se
spre~ilo da cement do|e u dodir sa koòm ili ode}om; odmah obrisati sve
{to do|e u dodir sa koòm.
Zabijawe lopate u rasuti materijal zahteva naro~itu snagu, a otpor se
moè osetiti kroz ruku, izazivaju}i bol, naro~ito posle duèg perioda
rada.
Re{ewe u tehnici rada - kada se razastire rasuti materijal, treba stati
jedan korak iza o{trice lopate koja se u wega zabija.
Re{ewe u tipu alata - upotrebiti lopate sa duòm dr{kom.
Hodawe po rasutom materijalu je veoma bolno za stopala i kolena. Ako se
radi na pruzi, ceo dan se hoda po zastornoj prizmi od drobqenog kamenog
agregata, {to izaziva dodatne bolove u stopalima i kolenima.
Li~na za{titna oprema - kada se hoda po rasutom drobqenom materijalu
ili betonu, treba upotrebiti ulo{ke koji apsorbuju efekte uboda u
stopala.
Plikovi i ùqevi se mogu pojaviti na dlanovima usled trewa dr{ke
lopate o koù. Ovi plikovi i ùqevi mogu da puknu ili se wihovo prskawe
ponavqati usled ponovqanih trewa o dr{ku lopate, sa rizikom od
izazivawa infekcije.
Li~na za{titna oprema - nositi za{titne rukavice radi spre~avawa
nastajawa plikova i ùqeva na {akama.
Kori{}ewe kratke dr{ke na lopati moè izazvati kontinualno oslawawe
unapred i krivqewe le|a, {to izaziva bolove u dowem delu le|a posle
nekoliko ponavqawa takvih poloàja.
Re{ewe u tipu alata - razmotriti upotrebu sopstvene lopate na takvom
poslu.
Radnik sa slike 5.5 prenosi izuzetno teàk teret, koji izaziva veoma
velika naprezawa le|a i ramena. Ako tako nastavi, ponavqawe
razastirawa ovako te{kog tereta moè izazvati bol i povredu.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Ramena: bilo bi bezbednije koristiti sredwe te{ku lopatu i dizati mawe
tereta.
Dowi deo le|a: dok radnik radi kao na slici 5.5, drì teret blizu tela,
pravi mawe naprezawe tela, nego da teret drì daqe od sebe.
DOBAR POSAO
Stopala: {ire razmaknuta stopala (slika 5.5) pove}avaju wegovu

stabilnost. Postavqaju}i jedno stopalo ispred drugog, omogu}ava sebi da
upotrebi telo efikasnije pri odbacivawu tereta sa lopate.
Slika 5.5. Rad sa lopatom i te{kim teretom

Radnik (slika 5.6) se oslawa na svoja le|a da bi dohvatio ono {to èli da
razastre. Raditi ovako je veoma naporno za ramena i ruke, izazivaju}i
dodatne napore da se zavr{i zadatak. Naponi u dowem delu le|a izazvani
odràvawem takvog poloàja mogu izazvati bolna stawa.
Slika 5.6. Zabadawe lopate u rasuti teret
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Ramena: ako stane bliè, moè upotrebiti svoju teìnu za zabijawe lopate
u materijal, a time mu treba mawe snage utro{ene na rad ruku.
Dowi deo le|a: treba da pri|e bliè da za{titi le|a. Isto tako, duà
dr{ka lopate moè smawiti savijawe unapred.
Ruke: da bude efikasniji i mo}niji, desna ruka treba da bude postavqena
sa dlanom okrenutim na gore.
DOBAR POSAO
Ruke: nose}i rukavice spre~ava nastajawe plikova i ùqeva koje izaziva
trewe dr{ke lopate o koù.
Slika 5.7. Rad sa lopatom sa kratkom dr{kom

Kratka dr{ka na lopati tera radnika (slika 5.7) da se ekstremno nagiwe
unapred i time izaziva zatezawa u dowem delu le|a. Ako se ovakav
poloàj tela produì ili se ponavqa, moè do}i do bola u dowem delu
le|a.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: lopata sa duòm dr{kom bi zna~ajno popravila poloàj
tela i smawila optere}ewe na le|a.
Ruke: rukavice treba nositi radi boqeg hvatawa dr{ke i za{tite {aka.
DOBAR POSAO
Ruke: desna {aka je dobro postavqena za sna`nije obavqawe ove
operacije.
Stopala: stopala su dobro postavqena; dovoqno razmaknuta i jedno malo
isturenije.
Slika 5.8. Kopawe u malom prostoru

Moè se primetiti da rukavice (slika 5.8) nisu upotrebqene {to pove}ava
rizik od povrede dlanova. Kombinacija nagiwawa unapred i istezawa
doweg dela le|a moè biti veoma naporna i izazvati bolnu povredu.
Poloàj postaje izrazito hazardan kada se zahteva i dizawe tereta, {to se
kod razastirawa podrazumeva.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Le|a: izbegavati podizawe velike lopate pune tereta u ovoj
kompromituju}oj poziciji.
- u malom prostoru se treba pa`qivo postaviti i smawiti zahtev za
savijawe i oslawawe unapred.
- praviti ~e{}e pauze, uspravqati se i istezati le|a.
Ruke: rukavice treba nositi radi boqeg hvatawa dr{ke i za{tite {aka.
Slika 5.9. Podizawe materijala lopatom na visinu

Ovom aktivno{}u se prebacuje zna~ajno optere}ewe na dowi deo le|a koji

moè izazvati bolove u tom predelu (slika 5.9). Razastirawe na
platformu kamiona tera radnika da ponavqa podizawe tereta iznad
struka, dok u isto vreme mora da izvrne le|a da bi zavr{io izba~aj.
Kombinacija podizawa i izvrtawa moè izazvati povredu doweg dela
le|a.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a / ramena: zahvatawe materijala u lopatu, podizawe i weno
pra`wewe, se preporu~uje sa dva radnika ako je teret prekomeran. Ako
nijedan alternativan postupak nije mogu}, tada se mora:
- praviti kratka pauza na svakih nekoliko sekundi pre ponavqawa
celokupne radne operacije
- pomeriti stopala da bi se izbeglo izvijawe unazad
DOBAR POSAO
Dowi deo le|a: dràwe lopate u blizini tela {titi le|a.
5.5.2. PNEUMATSKI ALATI

Lomqewe kolovozne konstrukcije pneumatskim ~eki}ima, lomilicama i
sli~nim alatima, se radi bez obzira na nepogodnosti takvih alata po
radnike.
Sa wima se moè raditi iznad glave, u horizontalnim i vertikalnim
poloàjima, pri stajawu ili ~u~awu radnika. Zadaci koji se obavqaju ovim
alatima mogu da traju po ceo radni dan, ponekad danima ili nedeqama.
Slika 5.10. Pneumatski alati

Oni radnici koji su ve{ti sa ovim alatima treba da imaju duè vremenske
intervale za obavqawe radnih operacija.
Dugotrajno stezawe okida~a ovog alata omogu}ava wegovo pokretawe.
Visina i ~vrstina radnika uti~e na zahtevani poloàj i silu kojom alat
efikasno deluje.
Radnici su izloèni buci i vibracijama.

Teìna alata i priroda radnog zadatka zahteva ponavqawe dizawa i
dràwa alata, a u isto vreme i wegovo gurawe nadole.
Re{ewe u tehnici rada - rad u parovima prilikom dizawa i spu{tawa
te{kog alata na i sa transportnog vozila; upotrebiti dizalicu kad god je
to mogu}e.
Re{ewe u tehnici rada - ne treba se preterano nagiwati nad alat, ve} ga
treba pustiti da sam radi posao.
Re{ewe u tehnici rada - upotrebiti butinu i time pomo}i vo|ewu alata i
prihvatiti jedan deo wegove mase.
Li~na za{titna oprema - upotrebiti vaqak ili kolica pri pomerawu
ovako te{kog alata po gradili{tu.
Li~na za{titna oprema - ako se alat naslawa na butinu, treba poloìti
za{titnu podlogu na povr{inu kontakta da pomogne apsorbovawe vibracija
i smawi trewe o nogu.
Re{ewe u tipu alata - upotrebi pneumatski ~eki} “krak”, kad se koristi
alat za horizontalni poloàj.
Re{ewe u tipu alata - odràvati svu opremu pravilno i uzimati ~iste i
nao{trene elemente za bu{ewe.
Re{ewe u tipu alata - izabrati najlak{i alat za obavqawe posla.
Konstantno pritiskawe okida~a na alatu moè da izazove probleme u
zglobu ru~nog ~lanka, {aci i prstima.
Re{ewe u tipu alata - ako se prekida~ pritiska jednim prstom,
razmotriti mogu}nost da se okida~ pokre}e nadole.
Re{ewe u tipu alata - razgovarati sa poslovo|om / upravnikom
gradili{ta oko ohrabrivawa izvo|a~a da odaberu opremu kojom se moè
rukovati celom {akom i sa obe strane; ovime bi se smawio pritisak na
jednu {aku.
Neugodan poloàj je ~esto neophodan, ukqu~uju}i i pognute poloàje i rad
iznad glave. Pored teìne alata i potrebe da se radi u neugodnim
poloàjima, vibracije alata zahtevaju dodatnu silu kao protivteù.
Re{ewe u tehnici rada - kada se upotrebqava ovaj alat iznad glave ili u
horizontalnom poloàju, uprta~ moè biti napravqen od konopca i
privezan oko postoje}e konstrukcije ili ga drì drugi radnik, pomo}nik.
Ovime se postiè oslawawe teìne alata.
Re{ewe u tehnici rada - pozicija radnika treba da bude {to bliè
poziciji bu{ewa uz upotrebu skele ili stepenaste stolice da bi se
smawilo rastojawe.
Re{ewe u tehnici rada - razgovarati sa poslovo|om / upravnikom
gradili{ta o rotaciji radnika ako rade sa te{kim alatima tokom duèg
vremenskog perioda, ili u nepovoqnim poloàjima ili iznad glave.
Izlagawe vibracijama je povezano sa bolom u dowem delu le|a, slabo{}u i
uko~eno{}u ruku i {aka. Duìna vremena provedenog upotrebqavaju}i
takav alat pokazuje simptome; neki alati se koriste 8 sati tokom radnog
dana.
Re{ewe u tehnici rada - razgovarati sa poslovo|om / upravnikom
gradili{ta i direktorom za obuku oko dostupnosti alata sa za{titnim
elementima za smawivawe vibracija.
Oni delovi tela naj~e{}e izloèni riziku su u{i, gorwi ekstremiteti,
dowi deo le|a i kolena. Gubitak sluha moè biti posledica od prekomerne
izloènosti buci izazvanoj sna`nim radom ma{ine.
Li~na za{titna oprema - upotrebiti li~na za{titna sredstva ukqu~uju}i
za{titni {lem, nau{nice, {titnik za usta, nao~are i za{titne rukavice.
Re{ewe u tehnici rada - praviti kratke zastoje u radu zbog istezawa
{aka, ruku, le|a i kolena, a onda nastavqati sa radom. Nekoliko sekundi
prostih napred / nazad pokreta omogu}uje umornim mi{i}ima i zglobovima
da se odmore dok se poboq{ava cirkulacija krvi kroz wih.
Slika 5.11. Rad sa pneumatskim seka~ima na razbijawu kolovozne

konstrukcije
Moè se primetiti da su kolena i le|a radnika koji stoji sa leve strane

blago povijeni (slika 5.11), dok drugi ima kolena potpuno ispravqena, a
le|a mnogo vi{e povijena. Savijenost unapred izaziva znatne bolove u
dowem delu le|a. Rad sa ovim alatima izlaè radnike vibracijama koje su
povezane sa bolnim stawima doweg dela le|a i ruku.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: saviti se u kolenima da se pribliì alatu.
[ake: upotrebiti anti-vibracione rukavice radi smawewa vibracija koje
se ose}aju u rukama.
Stopala: obu}i cipele koje apsorbuju udare, sa ulo{cima koji smawuju
pritisak, na dowi deo le|a i noge, a koje izaziva dugotrajno stajawe na
tvrdoj podlozi.
DOBAR POSAO
Kolena: kod radnika sa leve strane su kolena blago povijena, blago
povijena le|a i celo telo blizu alata.
Slika 5.12. Rad sa pneumatskim seka~em u malom prostoru

Dràwe celokupne teìne alata (slika 5.12) u horizontalnom poloàju
moè izazvati veliko umarawe i nesporno dovodi do bola u mi{i}ima ruku
i gorweg dela le|a. Vibrirawe alata, tako|e, izaziva neprijatnost u
rukama i vrlo verovatno utrnu}e ruku.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Gorowi deo le|a / ramena: alat treba osloniti na podmeta~:
- osloniti ga na podmeta~ na butinama, jer taj podmeta~ {titi butine
- oka~iti ga na privremenu konstrukciju pomo}u konopca ili uprta~a
- upotrebiti wegovo postoqe
Slika 5.13. Razbijawe trotoara

Ovaj alat je suvi{e kratak za radnika i zbog toga on mora da se nagne
unapred da bi obavio zadatak, izazivaju}i prili~an napor u dowem delu
le|a (slika 5.13). Ako je mogu}e treba upotrebiti duì alat. Vibracije
izazivaju bolno stawe u dowem delu le|a. Kombinacija povijawa unapred i
izloènost vibracijama ~ine ovog radnika podlo`nim problemima u
dowem delu le|a.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a:
- blago se poviti u kolenima i ispraviti le|a
- izbe}i oslawawe teìne tela na alat
- praviti ~e{}e prekide u radu, od po nekoliko sekundi, radi
otpu{tawa naprezawa doweg dela le|a
DOBAR POSAO
Stopala: stopala su blago razmaknuta.
Slika 5.14. Rad sa pneumatskim kompaktorom

Najboqe je koristiti alat koji omogu}ava radniku da ostane u opu{tenom,
uspravnom poloàju (slika 5.14). Na ovaj na~in se mi{i}i i zglobovi
najmawe napreù i smawuje se {ansa za izazivawe skeletno mi{i}nih
povreda izazvanih radom.
DOBAR POSAO
Dowi deo le|a: visina alata je optimlna za ovog radnika, omogu}ava mu da
ostane u dobroj poziciji. Koristi kolica ili vaqak za pomerawe
kompaktora na radili{tu, u zavisnosti od wegove teìne.
Stopala: stopala treba da su razmaknuta prema {irini ramena:
- stopala su veoma stabilna
- pomera se slobodno dok wegove noge nose wegovu teìnu
[ake: kompaktor izaziva velike vibracije koje se prenose na {ake.
No{ewe anti-vibracionih rukavica i ~este kratke pauze u radu.
5.5.3. SEÊWE I TESTERISAWE

Testere i alati za se~ewe se koriste za se~ewe ~elika, cevi, betona i
asfalta. Ova operacija se izvodi sa telom povijenim blago unapred i uz
krhotine koje tokom se~ewa odska~u uvis.
Slika 5.15. Rad sa opremom za se~ewe

Rade}i u poloàju u kome je telo nagnuto unapred, izazivaju se naponi u
dowem delu le|a.
Re{ewe u tehnici rada - izbe}i se~ewe na zemqi kad god je to mogu}e;
improvizovati sa dostupnim materijalima i napraviti postoqe iznad
struka, kad god je to mogu}e.
Re{ewe u tehnici rada - ne primewivati preterano veliku silu, ve}
dopustiti alatu da obavqa posao.
Re{ewe u tehnici rada - ako se posao mora obaviti sa telom nagnutim
unapred, praviti kratke predahe na svakih 20 do 30 minuta, uspravqati se
i istezati radi otpu{tawa pritiska iz doweg dela le|a.
Re{ewe u tehnici rada - moè biti neophodno razgovarati sa poslovo|om
/ upravnikom gradili{ta o rotaciji radnika koji rade na ovim alatima, ako
posla ima puno, da bi lak{e bio zavr{en.
Lo{e odràvana oprema pove}ava zahtevanu snagu radnika da obavi radni
zadatak.
Re{ewe u tipu alata - odràvati opremu prema propisima, odràvati
se~iva u ~istom stawu i o{triti ih.
Vibrirawe alata i produèno stezawe okida~a moè izazvati bol u ruci,
~lanku i {aci ili uko~enost.
Li~na za{titna oprema - nositi anti-vibracionu rukavicu na {aci kojom
se drì alat.
Krhotine mogu izazvati povrede lica i oka.

Re{ewe u tipu alata - koristiti {tit protiv krhotina kad god je to
mogu}e.
Li~na za{titna oprema - uvek nositi za{titni {lem, masku za lice i o~i.
Alati mogu biti izrazito bu~ni; gubitak sluha moè biti rezultat
prekomernoj izloènosti buci koju proizvodi rad alata.
Li~na za{titna oprema - uvek nositi za{titu za u{i.
Delovi tela izloèni riziku su ruke / {ake i dowi deo le|a.
Re{ewe u tehnici rada - povremeno praviti prekide u radu i istezati
ruke, {ake i le|a, a onda nastavqati sa radom. Nekoliko sekundi prostih
pokreta napred-nazad mogu dopustiti umornim mi{i}ima da se odmore i da
povrate dobru cirkulaciju krvotoka.
Slika 5.16. Rad na se~ewu cevi

Ekstremna povijenost tela unapred se koristi pri ovom radnom zadatku
(slika 5.16). Rad u ovakvom poloàju izaziva velika iztezawa mi{i}a u
dowem delu le|a, zglobovima, diskusima i moè dovesti do bola ili
povrede, ako se nastavi. Mehani~ki alati izazivaju vibracije koje se
pridruùju bolnom stawu u ruci.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: raditi ovaj posao na zadwoj platformi kamiona ili
konstruisati nogare, od priru~nog materijala koji se moè na}i na
gradili{tu, na koje }e biti postavqene cevi ili kleknuti na podmeta~ za
kolena.
[ake: no{ewe anti-vibracionih rukavica }e:
- poboq{ati stisak i smawiti silu potrebnu za dràwe alata.
- ograni~iti izloènost vibracijama.

Lice: dok se se~e i testeri{e upotrebqavati obavezno za{titne nao~are
za za{titu o~iju od krhotina.
Slika 5.17. Se~ewe cevi

Ovaj radnik (slika 5.17) je nagnut unapred dok se~e cev, isteù}i dowi deo
le|a koji moè dovesti do bola. Mehani~ki alati izlaù radnika
vibracijama koje mogu izazvati neprijatnost u gorwim ekstremitetima.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: ~u~awe bi zna~ajno umawilo savijawe unapred, koje je
neophodno da se posao obavi.
[ake: nositi anti-vibracione rukavice.
DOBAR POSAO
Stopala: treba da su razdvojena, i da je jedno istureno unapred, ~ime se
pove}ava stablnost.
âk i kada se koristi dobar poloàj za rad, veoma je va`no praviti kratke
pauze i istezawa. Dugotrajno kle~awe moè nadraìti tkiva u okolini
kolena i izazvati bol. Vibrirawe alata i dugotrajna izloènost
vibracijama, izaziva neprijatnost u {akama i rukama.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Kolena: navu}i {titnike za kolena ili nasloniti koleno na jastuk.
[ake: nositi anti-vibracione rukavice.
Slika 5.18. Se~ewe cevi u kle~e}em poloàju

DOBAR POSAO
Dowi deo le|a: ~u~awem radnik {titi sebi dowi deo le|a od pove}anih
naprezawa. Ovo je primer upotrebe dobre telesne mehanike na radnom
mestu.
5.5.4. MANUELNI RAD

Ima razli~itih materijala na gradili{tu koje radnici rukama diù i nose
(slika 5.19). Obi~no su to velika optere}ewa i nezgodna za dràwe. êsto
su to tereti te{ki po nekoliko kilograma koje treba vi{e puta podi}i i
preneti na drugo mesto, a nije neobi~no ni da radnici podiù i pneumatske
Slika 5.19. Manuelni rad

ma{ine koje su te{ke i po 40 kg, odnosno vre}e cementa po 42.5 kg, ili
drvene table po 45 kg. Vrlo je va`no da radnici nau~e i primewuju
ispravne tehnike dizawa.
Manuelni rad sa materijalima ima nekoliko koraka:
- hvatawe optere}ewa u nagnutom poloàju ili ~u~wu
- dizawe mase tereta
- prebacivawe mase tereta u poziciju za no{ewe
- hodawe sa optere}ewem do potrebne pozicije
- polagawe optere}ewa spu{tawem na zemqu, zbacivati ga ili ga
predavati drugom radniku

Obi~no, dizawe te{kih materijala zahteva snaàn trzaj (izba~aj). âk,
iako se to radi s vremena na vreme, ovi zahtevni zadaci mogu biti veoma
optere}uju}i za skeletno mi{i}ni sistem i mogu doprinositi nastanku
povreda. S tim teretom, radnik mora ~esto da hoda po neravnom, klizavom
terenu, a ~esto i po veoma tvrdim podlogama.
Po{tuj slede}e preporuke kada diè{, nosi{ i spu{ta{:
1. Plan dizawa - proceniti teìnu tereta pre dizawa; ovo se radi
wegovim laganim pomerawem.
2. Pribliìti se teretu {to je bliè mogu}e.
3. Licem ka teretu.
4. Saviti kolena kad god je mogu}e.
5. Tokom dizawa, no{ewa i spu{tawa materijala, dràti ga {to
bliè telu; ako je teret vlaàn ili prqav, obu}i za{titno
odelo.
6. Zatraìti pomo} ako je teret mnogo teàk ili prevelik.
7. Izbegavati izvijawe le|a.
8. Posle te{kog dizawa napraviti kratak predah. U toj pauzi od
nekoliko sekundi, ispraviti le|a i istegnuti ih.
Kad god je mogu}e, izbegavati dizawe i no{ewe uz upotrebu kolica i
vaqaka, za preme{tawe materijala po gradili{tu. Isporu~ivati materijal
{to bliè mestu gde }e biti kori{}en. Time se smawuje koli~ina
materijala koji }e biti preno{en ru~no.
Neki od naj~e{}e pomeranih materijala manuelnim putem na gradili{tu
su:
- kamewe i krhotine kolovoznih konstrukcija
- betonsko gvo`|e (armature)
- drvene grede i table
- elektri~ni i pneumatski alati
- xakovi sa cementom
- poklopci za {ahtove
- drveni elementi
- cementni blokovi
Slika 5.20. Ru~ni rad sa cevima
Ovoliko savijawe prilikom dizawa (slika 5.20) nezgrapnih tereta izaziva

rizik od povrede doweg dela le|a. âk, iako, ova cev nije preterano
te{ka, usled ograni~enog radnog prostora i nezgrapnog oblika tereta, to je
u fizi~kom smislu izazovan zadatak.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: ne stidi se da zatraì{ pomo}.
[ake: rukavice treba nositi jer {tite {ake od o{trih ivica i poja~avaju
stisak pri hvatawu tereta.
Kolena: kolena saviti {to vi{e, ~ime se smawuje optere}ewe za le|a.
DOBAR POSAO
Le|a: dràwe tereta {to bliè telu {titi le|a.
Slika 5.21. Ru~ni rad sa izlomqenim komadima kolovozne konstrukcije
Nagiwawe unapred i dizawe (slika 5.21) su rizi~ni za le|a i mogu

izazvati bolna stawa. Kombinacija ovih rizika, naro~ito, prilikom
hvatawa tereta, uzrokuje povrede doweg dela le|a.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: ispraviti le|a i saviti kolena, tako da noge pomognu
prilikom dizawa. Ako je teret suvi{e veliki, traìti pomo}. Uvek dràti
teret uz telo.
Kolena: savijawe kolena je vaàn deo bezbedne tehnike dizawa.
DOBAR POSAO
[ake: no{ewe rukavica poboq{ava stisak i {titi {ake od povre|ivawa
na hrapavim povr{inama.
Radnik (slica 5.22) nosi nejednak teret. No{ewe izaziva naprezawe svih
gorwih ekstremiteta, a u ovom slu~aju, zna~ajne na desnu ruku. Ako se ova
aktivnost ponavqa ili traje duì vremenski period, istezawe od no{ewa
}e se osetiti u dowem delu le|a i nogama.
Slika 5.22. No{ewe kofa
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: nositi jednu kofu sa te{kim teretom izaziva mnogo vi{e
istezawa u dowem delu le|a nego ako se isti teret rasporedi u dve kofe i
nosi u isto vreme, po jednu u svakoj ruci.
Noge: hodawe u gumenim ~izmama je veoma te{ko, naro~ito ako je povr{ina
vla`na i klizava, ~ak, iako se ne nosi teret.
[ake: dodati jeftinu hvataqku na dr{ku kofe.
DOBAR POSAO
Odràvawe gradili{ta: dobro odràvawe gradili{ta spre~ava
proklizavawe i padove.
5.5.5. DIZAWE I NO[EWE DUGIH PREDMETA
Slika 5.23. No{ewe dugih predmeta

Betonsko gvo`|e je tipi~ni materijal koji se koristi u izgradwi puteva i

sasvim je uobi~ajeno dizati ga sa zemqe na rame jednim pokretom i
pomerati ga po gradili{tu (slika 5.23).
Armatura se ugiba i uvija tokom hodawa.
Komadi armature mogu biti dugi i po 2.5 metra i biti te{ki po 13.5 kg.
Jedan ili dvojica radnika rutinski nose armaturu na ramenu.

No{ewe na ramenima je lak{e za pokretawe te{kih i vrlo te{kih tereta.
Me|utim, ramena nisu dobro postavqena podloga i lako se mogu povrediti.
Li~na za{titna oprema - postaviti podmeta~ izme|u ramena i tereta koji
se nosi da za{titi osetqiva mesta u ramenom predelu.
Dizawe te{kih tereta izaziva mogu}nost povre|ivawa doweg dela le|a.
Re{ewe u tehnici rada - uvek prati uputstva za bezbedan na~in dizawa:
- pregledati teret koji mora da bude podignut i misliti: mogu li ja to
sam, gde treba da ga prenesem, ima li ikakvih prepreka na putawi
kretawa?
- savi svoja kolena ili se {to vi{e pribliì teretu, poku{aj da
drì{ svoja le|a uspravno, prepusti svojim nogama da urade
najteì deo dizawa
- UVEK izbegavaj uvijawe tokom dizawa, no{ewa i polagawa tereta
- drì teret {to bliè sebi dok ga nosi{
Re{ewe u tehnici rada - neka dva ~oveka diù, nose i polaù armaturu.
Re{ewe u tehnici rada - skladi{ti materijal van zemqe u visini struka
kad god je to mogu}e i upotrebi kolica ili vaqke za pomerawe armature
oko radnog mesta.
O{tre ivice armature mogu ise}i ili povrediti koù {aka i ramena.
Li~na za{titna oprema - nositi rukavice koje {tite {ake i pomaù
boqem hvatawu armature.
Li~na za{titna oprema - podmeta~i na ramenima, tako|e, pomaù u
za{titi koè na tom predelu i raspore|ivawu tereta.
Delovi tela izloèni riziku od povrede su ramena, le|a, noge / stopala.
Re{ewe u tehnici rada - povremeno stajati radi istezawa. Za tih
nekoliko sekundi napraviti proste pokrete napred / nazad, kojima se
omogu}ava umornim mi{i}ima i zglobovima da se odmore uz poboq{awe
cirkulacije krvotoka kroz taj deo, ~ime }e biti spre~ena kasnija
nelagodnost.
Li~na za{titna oprema - uvek upotrebi odgovaraju}i li~na za{titna

sredstva i sprave, ukqu~uju}i i ulo{ke protiv uboda, za cipele.
Slika 5.24. Ru~no preno{ewe cevi
Ovaj radnik (slika 5.24) se priprema da digne teret koji je i nezgrapan i

teàk. Iako je mo`da bezbednije da radi sa partnerom, to nije uvek mogu}e.
Treba iskoristiti najboqu mogu}u mehaniku tela za sopstvenu za{titu
tokom dizawa.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Ramena: za{titi rame sa podmeta~em pre postavqawa tereta na wega.
Kolena: imaju}i jake butne mi{i}e dopustiti sebi ugodan ose}aj i
stabilnost tokom savijawa kolena tokom dizawa.
Stopala: stajati sa {ire razmaknutim stopalima radi li~ne stabilnosti.
DOBAR POSAO
Dowi deo le|a: za smawewe delovawa te{kog tereta koji se nosi, uvek
koristi dobru telesnu mehaniku. Savijawe u kolenima je osnovna za{tita
za dowi deo le|a tokom svih vrsta dizawa.
Slika 5.25. No{ewe cevi
Rame je zglob (slika 5.25) koji lako moè da bude povre|en, ako je teret
postavqen direktno na wega. Mnogo duga~ki konstruktivni elementi, kao
{to su armature i drvna gra|a, lagano se ugibaju tokom kora~awa sa wima
na ramenima, izazivaju}i dodatne napone za zglob. âk, iako se to radi u
kratkom vremenskom periodu, no{ewe na ramenu na ovaj na~in moè
nadraìti zglob, izazivaju}i bol.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Ramena: kad god se nose materijali na ramenu, mora da bude upotrebqen
podmeta~, kao za{tita ramena. Rameni podmeta~ napravqen za tu svrhu
treba da se kupi, a umesto wega se moè upotrebiti urolana majica.
[aka: preporu~eno je da radnici nose rukavice ~ime je poboq{ano
stezawe tereta i {tite {ake dok se drè konstruktivni elementi.
DOBAR POSAO
Tehnika: daska je dobro uravnoteèna na ramenu.
Pove}ano nagiwawe unapred (slika 5.26) pove}ava zatezawe u dowem delu
le|a i moè izazvati bol. Kad se radi u timu, najboqe je usaglasiti plan
svih dizawa, ukqu~uju}i vreme i smer kojim treba teret prenositi.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: ovi radnici treba da saviju svoja kolena, dok le|a treba
da im budu ispravqena.
DOBAR POSAO
Timski rad: ako si u nedoumici, traì pomo}. Ovaj teret je suvi{e dug za
jednog radnika. Rade}i u grupi se smawuje {ansa za povre|ivawe pri
te{kom radu. Kad se radi sa te{kim, veoma te{kim ili nezgrapnim
teretom, rad sa partnerom je bezbedniji. êsto dva ~oveka mogu da rade
znatno efikasnije nego kad rade pojedina~no.
Slika 5.26. Polagawe cevi
5.5.6. DIZAWE I NO[EWE

Manipulisawe sa poklopcima za {ahtove je veoma ~est radni zadatak. Ovi
poklopci imaju masu oko 160 kg, i moraju biti dizani i spu{tani.
Slika 5.27. Dizawe i no{ewe

Cementni blokovi, mase od oko 40 kg svaki, se koriste pri ozi|ivawu

poklopca za {aht.
Cementne vre}e imaju masu od po 50 kg i treba ih dizati i nositi gde god je
potrebno.

[ake mogu biti povre|ene o hrapavu u neravnu povr{inu materijala kojima
se manipuli{e.
Li~na za{titna oprema - nositi rukavice radi za{tite {aka i pomo}i pri
boqem hvatawu.
Dizawa te{kih tereta i iznenadni siloviti napori dovode do rizika za
razvijawe mi{i}no skeletnih poreme}aja.
Re{ewe u tipu alata - koristi ~iste i dobro dizajnirane kuke za
pomerawe poklopaca za {ahtove.
Re{ewe u tipu alata - gde god je mogu}e, koristiti kolica i vaqkove za
pomerawe takvih materijala po radnom mestu.
Re{ewe u tehnici rada - proveriti radi sigurnosti da li je poklopac
{ahta neu~vr{}en i da moè biti podignut pre pomerawa. Ako je potrebno,
oslobodi ga pri~vr{}ewa, pre dizawa.
Re{ewe u tehnici rada - stegni kuku {akama postavqenim izme|u kolena.
Re{ewe u tehnici rada - rad sa partnerom tokom dizawa; timski rad sa
koordiniranim vremenom i smerom kretawa.
Re{ewe u tehnici rada - po{tuj uputstvo za bezbedno dizawe i uvek
po~iwi dizawe savijen u kolenima.
Re{ewe u tehnici rada - razgovaraj sa poslovo|om / upravnikom
gradili{ta o isporu~ivawu materijala u blizinu mesta gde }e biti
upotrebqen, da bi se smawio broj ru~nih manipulisawa te{kim teretom.
Deo tela najvi{e izloèn riziku od povrede je dowi deo le|a, mada su i
povrede ramena ~este.
Re{ewe u tehnici rada - rad sa partnerom moè zna~ajno smawiti
koli~inu fizi~ke snage neophodne za obavqawe ovih zadataka.
Re{ewe u tehnici rada - posle dizawa te{kih tereta, napraviti kratku
pauzu radi iztezawa doweg dela le|a pre nastavqawa posla.
No{ewe suda u jednoj ruci moè biti veoma zamorno za rame, {aku i
mi{i}e vrata. Zato {to je materijal vru}, radnik (slika 5.28) drì sud {to
daqe od tela, i time pravi ve}i napor za navedene mi{i}e i pove}ava
rizik od izazivawa bola ili povrede. Mala kolica sa jednim to~kom, na
koja bi bio oslowen ovaj sud, bi u~inila ovaj posao mawe napornim.
Slika 5.28. No{ewe vru}eg tereta u kanti
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Rame / vrat: planirati ovu akivnost tako da sud bude pri~vr{}en naj~e{}e
blizu {aka. Sud ne treba pretovariti.
Noga: po{to je materijal u ovom sudu veoma vru}, no{ewe za{titnih
pantalona i podmeta~a je dobra ideja za za{titu od opekotina, a dopu{ta
da sud bude dràn u blizini boka tela.
[aka: podmeta~ oko dr{ke suda moè zna~ajno smawiti istezawe {ake
zbog pritiska usled dràwa.
Slika 5.29. No{ewe kratkih cevi
U zavisnosti od aktivnosti radnika, ovo postaje sramotno (slika 5.29).

Nose}i delove cevi u {akama, pove}ava se rizik od nastajawa povrede.
Mogu}e je da postoji neka o{tra ivica koja bi izazvala posekotinu.
Istezawe sredweg prsta, tako|e, smawuje mogu}nost dobrog hvatawa

ostalim prstima. Ovo moè izazvati bolna istezawa i povrede mi{i}a
{ake.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
[aka: kada se diù i nose konstruktivni materijali, rukavice treba
obavezno nositi. Ovime se spre~ava povreda koè i poboq{ava boqe
hvatawe, a time i smawuje potrebna sila. Upotrebiti kolica ili vaqke za
pomerawe ovih tereta po gradili{tu. Ako kolica ili vaqci nisu dostupni,
nositi mawe, iz vi{e puta.
Slika 5.30. Dizawe i gurawe kolica sa teretom.
Ovo je primer kada radnik (slika 5.30) koristi dobru tehniku za dizawe,
ispravqena le|a, povijena kolena, razdvojena stopala i za{titne
rukavice kojima je sebi olak{ao stisak rukohvata od kolica. Ovakva
kolica sa dva predwa to~ka bi bila stabilnija i lak{a za gurawe.
DOBAR POSAO
Dowi deo le|a: povijena kolena tokom dizawa i prava le|a smawuju rizik
od povrede.
[ake: no{ewe rukavica poboq{ava stisak rukohvata i {titi {ake od
trewa rukohvata o koù.
Stopala: stajawe sa razmaknutim stopalima daje radniku stabilnost, tako
da moè bezbedno da savije kolena i podigne teret bez gubqewa
ravnoteè.
5.5.7. PEWAWE I SILA@EWE SA KAMIONSKIH PLATFORMI

Ovaj zadatak (slika 5.31) je namwen izabranim radnicima za ceo radni dan.
Radnici ~esto moraju da ska~u na i sa platforme kamiona po ceo dan, koja
moè biti 1.20 do 1.50 metara iznad zemqe.
Slika 5.31. Radnik na platformi kamiona
Ovaj zadatak podrazumeva no{ewe tereta sa kamiona; preneti teret do

ivice kamiona, spustiti teret na zemqu, sko~iti sa kamiona, podi}i i
nositi teret.
Zahteva ponavqawe ekslozivnih aktivnosti i teàk rad.
Postoji stepenik na kraju kamiona, ali radnici u ùrbi na wega
zaboravqaju.

Lo{e odràvawe moè pove}ati mogu}nost klizawa, saplitawa i padova u
okolini kamiona.
Re{ewe u tehnici rada - organizovati da prilazna povr{ina kamionu
bude ~ista i dobro odràvati sve radne povr{ine ~ime se izbegavaju
nezgode.
Ponavqawe skakawa moè biti hazardno za dowi deo le|a, kolena i
stopala.
Re{ewe u tehnici rada - iskora~i; napravi jedan korak pri pewawu i

silaèwu sa kamiona i upotrebi rukohvate.
Re{ewe u tehnici rada - umesto skakawa, sedi na ivicu kamiona i sko~i
dole.
Li~na za{titna oprema - ispravna obu}a sa ~vrstim, fleksibilnim |onom
u dobrom stawu i ulo{cima za amortizovawe udara pomaù smawewu
fizi~kih napona pri ovom zadatku.
Delovi tela izloèni riziku od povreda su le|a, kolena i stopala.
Re{ewe u tehnici rada - kratke pauze su osnova omogu}avawu umornim
mi{i}ima i zglobovima da se odmore, a zahvaquju}i dobrom protoku krvi i
spre~avawu neprijatnosti. Istezati le|a posle te{kih dizawa i sesti i
ispruìti noge unapred i unazad, makar i na nekoliko sekundi.
Slika 5.32.
Konstantno pewawe i iskakawe iz kamiona (slika 5.32), moè dovesti do

velikog napona u dowem delu le|a i nogama, a to je sjediweno sa te{kim
teretima koji se diù i nose. To dovodi do umarawa mi{i}a i bolova u
zglobovima, ako se to neprestano ponavqa tokom radnog dana. Izlizana
gumena obu}a je mawe stabilna od radnih cipela.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a / noge: uvek iskora~i pri ulasku i silasku sa kamiona.
- nikad ne ska~i drè}i teret; teret treba spustiti na ivicu
kamiona, zatim si}i sa kamiona, okrenuti se i tek onda podi}i
teret. Suprotno treba uraditi kad se teret utovaruje u kamion
- nositi cipele sa ulo{cima za apsorbovawe udara i smawewe

dinami~kog pritiska na telo.
Stopala: dràti stopala razdvojena u {irini ramena tokom dizawa, jer to
pove}ava stabilnost i dràti se za stranu kamiona kad se u wega pewe i sa
wega silazi, a naro~ito ako postoje uslovi za klizawe
- odràvati pravilno gradili{te i biti oprezan kad je u pitawu
vlaàn teren i blato
5.5.8. SKIDAWE OPLATE

Posle o~vr{}avawa betona (slika 5.33), oplata u koju je on sipan se uklawa
pomo}u pijuka ili metalnih }uskija. Kada je oplata uklowena, ona se diè
i odbacuje van iskopa, ~isti i slaè na kamion. Kad se skida oplata,
radna povr{ina je ~esto neravna a gazna povr{ina mala; jedna noga moè
biti rovu a druga van wega. Radnici koji rade sa oplatom, opstaju tako {to
koriste najmawe snage pri skidawu oplate. Kad god je mogu}e, prskaju
oplatu uqem pre wene montaè.
Slika 5.33. Skidawe oplate

Oplata moè biti napravqena od drveta koje zardàva te~nost i zna~ajno
je teà za upotrebu.
Re{ewe u tehnici rada - budi siguran da je beton vezao pre skidawa
oplate.
Re{ewe u tehnici rada - ako je mogu}e, organizuj da svaki kamion bude
utovaren i istovaren na mestu gde }e oplata biti kori{}ena.
Ako je oplata drvena, onda su ekseri rizi~ni po {ake.

Li~na za{titna oprema - nositi rukavice za za{titu {aka koje pomaù i u
stiskawu.
Nezgodna gazna povr{ina pove}ava rizik za izklizavawe, saplitawe i
padove.
Li~na za{titna oprema - nositi cipele sa gaznom povr{inom koja se
“lepi” i omogu}ava odràvawe ravnoteè na problemati~nim povr{inama;
ali izno{ene cipele se ~esto boqe pona{aju na tlu po kome se hoda.
Re{ewe u tehnici rada - proceniti radnu povr{inu. Blato i prqav{tina
mogu izazvati klizawe i padove. Traìti pomo} ako je mogu} pad.
Re{ewe u tehnici rada - dobro odràvawe i ~i{}ewe radnih povr{ina
spre~ava dodatna saplitawa uz uklawawe prqav{tine i vi{ka materijala
sa radnih povr{ina.
Dizawe te{kih tereta na kamion je rizik za mogu}e povrede.
Re{ewe u tehnici rada - uvek prati uputstvo za bezbedno dizawe, kad god
je to mogu}e.
- proceniti teret koji mora biti podignut i misliti: mogu li ja to
sam, gde treba da ga prenesem, ima li ikakvih prepreka na putawi
kretawa?
- savi svoja kolena ili se {to vi{e pribliì teretu, poku{aj da
drì{ svoja le|a uspravno, prepusti svojim nogama da urade
najteì deo dizawa
- UVEK izbegavaj uvijawe tokom dizawa, no{ewa i polagawa tereta
- drì teret {to bliè sebi dok ga nosi{
- dizawe oplate na kamion je teè nego skidati je sa kamiona
Re{ewe u tehnici rada - raditi u parovima kad se diè oplata i slaè
na kamion; dva ~oveka mogu mnogo vi{e da urade kao partneri nego svaki
pojedina~no.
Re{ewe u tehnici rada - kod velikih poslova, koristi se kran za dizawe
oplate na kamion. Razgovarati sa poslovo|om / upravnikom gradili{ta da
upotrebi mehani~ke dizalice za tovarewe oplate.
Delovi tela izloèni riziku od povreda su dowi deo le|a, {ake, kolena i
stopala.
Re{ewe u tehnici rada - rad u parovima smawuje mogu}nost potrebne sile
koju svaki radnik treba da upotrebi pri ovakvom radu. êsto tim radnika
moè da uradi vi{e nego dvojica.
Re{ewe u tehnici rada - posle te{kih dizawa, uzeti nekoliko sekundi
pauze za ispravqawe i iztezawe le|a.
Slika 5.34. Rad sa oplatom

Uvrtawe je prenaporno za dowi deo le|a (slika 5.34). Kombinacija uvrtawa
i sile potrebne da se upotrebi alat izaziva povredu u dowem delu le|a.
Stajawe sa skupqenim stopalima izaziva nestabilnost, naro~ito tokom
forsiranih naprezawa. Uvek odràvati organizovan radni prostor radi
umawewa {anse za saplitawe.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: treba stati naspram povr{ine sa koje treba da se skida
oplata, tako da se izbegne savijawe unazad.
Stopala: stav sa stopalima ra{irenim u {irini ramena, ili oslowenim na
stabilan kamen ili ciglu i podizawem jedne noge, poboq{ava prenos
poluge pri skidawu oplate.
[ake: rukavice poboq{avaju stisak, a i {tite {ake.

Ekstremno savijawe unapred (slika 5.35) u kombinaciji sa silom potrebnom

da se izvr{i zadatak izaziva velike napone u dowem delu le|a. To moè
dovesti do bola ili povrede. Stabilno oslawawe je neophodno tokom
izvr{avawa ovog zadatka, jer saplitawe o ivicu moè dovesti do raznih
povreda.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: ispraviti le|a i saviti kolena.
Kolena: saviti kolena i upotrebiti masu tela radije nego mi{i}nu snagu
za polugu prilikom izvr{ewa radnog zadatka.
DOBAR POSAO
[ake: ovaj radnik zna da no{ewe rukavica {titi {ake od trewa o alat i
omogu}ava pove}awe stiska, tako da {aka ne kliza.

Nagiwawem na alat, radnik koristi svoju masu radije nego snagu mi{i}a
pri izvo|ewu poluge (slika 5.36). Ovo je dobra ideja; ipak, oslawawem
unapred ugroàva bezbednost doweg dela le|a. Duìna alata ima uticaja
na poloàj tela, jer duì alat zahteva mawe nagiwawe unapred, radi
poluge.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dowi deo le|a: ispravqena le|a i savijena kolena olak{avaju radniku
kori{}ewe poluge preko mase wegovog tela, a smawuju naprezawe doweg
dela le|a.
DOBAR POSAO
Stopala: stav sa ra{irenim stopalima, sa jednim malo izdignutim,

poboq{ava wegovu stabilnost i omogu}ava mu da preme{ta masu i
zavr{ava radni zadatak.
Alat: upotreba duèg alata smawuje potrebnu fizi~ku snagu i smawuje
nagiwawe unapred zahtevano za izvr{avawe ovog radnog zadatka.
5.5.9. MAHAWE SIGNALIMA I SIGNALNIM ZASTAVICAMA

Ova aktivnost (slika 5.37) zahteva stajawe tokom duèg perioda vremena,
usmeravaju}i motorna vozila oko mesta izvo|ewa radova. Saobra}aj
povremeno treba zaustaviti u jednom ili u oba smera. Radnik moè
koristiti zastavicu ili ru~ni signal za kontrolu saobra}ajnog toka. Novi
sistemi za pra}ewe saobra}aja omogu}avaju daqinsku kontrolu saobra}aja.
Slika 5.37. Signalisti

Ova aktivnost zahteva da radnik drì podignutu ruku duì period
vremena. Zbog maweg broja pokreta ruke koja drì signal, radnik moè
osetiti uko~enost ruke.
Re{ewe u tehnici rada - ve`bati samog sebe i za kori{}ewe obe ruke pri
ovoj aktivnosti, preme{tati signal iz ruke u ruku na svakih 20 do 30
minuta.
Dràwe signala i produèno trajawe stiska moè izazvati uko~ewe

palca.
Re{ewe u tehnici rada - tokom dràwa signala, razdrmavati palac i
preme{tati signal iz ruke u ruku.
Re{ewe u tehnici rada - uzimati kratku pauzu na savikh 20 do 30 minuta i
odmarati ruku kojom se drì signal; pa`qivo istegnuti zglob i {aku i sve
prste, ukqu~uju}i i palce.
Produèno stajawe na vrlo maloj povr{ini na kojoj ne moè da se pomera
(hoda).
Re{ewe u tehnici rada - kad god je mogu}e, napraviti kratke korake
unapred i unazad ili hodati u mestu.
Li~na za{titna oprema - nositi anti-{ok ulo{ke u cipelama.
Maha~ je odgovoran za sigurnost putnih radnika, {to zahteva veliku
koncentraciju i pritisak. Voza~i motornih vozila su ~esto uznemireni
zbog ometawa saobra}ajnih tokova i svoje nezadovoqstvo upu}uju ka
maha~ima, pove}avaju}i stres kome su izloèni. âk i tokom ekstremno
toplog vremena, maha~i moraju preko svog radnog odela da nose za{titno
odelo.
Re{ewe u tehnici rada - usled fizi~kih i emocionalnih zahteva ovog
radnog zadatka, najboqe je rotirati radnike na ovoj poziciji tokom radnog
dana.
Delovi tela izloèni najve}em riziku od povreda su ruke, palci, le|a,
noge i stopala.
Re{ewe u tehnici rada - kratke pauze su osnova za smawewe
neprijatnosti koje ovaj radni zadatak izaziva. Uzimati po nekoliko
sekundi za istezawe umornih mi{i}a i zglobova, kojima pomaè boqa
cirkulacija krvi.
Slika 5.38. Radnici - signalisti

Ovaj radnik (slika 5.38) se trenutno odvojio od svog radnog zadatka.

Sigurnost posade putnih radnika zavisi od maha~a. Kombinacija
saobra}aja, pokreta radnika, buke ma{ina i ostalih faktora iz
neposrednog okruèwa, moè dekoncentrisati radnike. Potpuna
koncentracija mora biti angaòvana radi odràvawa optimalne
bezbednosti.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Dekoncetracija: rotirati radnike na ovim zadacima tokom cele smene.
Pitati poslovo|u / upravnika radili{ta za kratku pauzu; ponekad je
nekoliko minuta dovoqno da se povrati koncentracija.
Slika 5.39. Radnici - signalisti
Dràwe signalnog znaka zahteva rad ru~nih mi{i}a tokom duèg

vremenskog perioda. To moè da bude veoma zamaraju}e za mi{i}e i
izaziva u wima bol i razdra`qivost. Kontinualno stiskawe dr{ke znaka
izaziva zamor {ake, zgloba i mi{i}a podlaktice i moè, ~ak, izazvati
ko~ewe prstiju. Zamor i bol u nogama i dowem delu le|a se nadovezuje kao
posledica produènog stajawa na tvrdoj podlozi.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Ramena: odmoriti ruke spu{taju}i ih pored tela, kad saobra}aj to dopusti
i prostim pokretima ramena protresti mi{i}e ruke ~ime se smawuje bol u
wima usled poboq{awa cirkulacije krvi. Znak treba dràti dovoqno
nisko da se vidi sa zemqe i dovoqno visoko da se vidi iz daqine (na
visini od 1.80 do 2.10 metara). Ovo je mogu}e napraviti od materijala koji
se naj~e{}e mogu na}i na gradili{tu.
[ake: preme{tati znak iz ruke u ruku, ako obe ruke nisu zauzete
usmeravawem saobra}aja.
Stopala: stajati sa dovoqno razmaknutim stopalima pove}ava stabilnost

radnika i mawe napreè mi{i}e nogu. Nositi anti-{ok ulo{ke u cipelama.
Podizawe i spu{tawe na prste nogu i kora~awe u mestu pomaè
poboq{awu cirkulacije krvotoka, a time se pomaè umornim mi{i}ima i
smawuje ose}aj neprijatnosti i bola u nogama i dowem delu le|a.
5.5.10. Î[]EWE GRADILI[TA

Tokom svakodnevnog rada na gradili{tu se o~igledne bezbednosne
procedure zaborave (slika 5.40). Odràvawe urednosti i organizacije
radnog prostora je prvi korak u preventivnom delovawu protiv oboqewa i
bolova izazvanih radom. Klizawe, saplitawe i padovi su ~esti doga|aji na
gradili{tima i mogu izazvati razne vrste povreda, pa ~ak i smrtne
slu~ajeve. Sve radne aktivnosti nabrojane u ovom poglavqu postaju teè i
opasnije ako se nai|e na prepreke u putawama kretawa.
Slika 5.40. î{}ewe gradili{ta
Pravilno organizovanom radnom prostoru treba dodati i ispravo

odràvane i o~i{}ene alate i opremu.
Brojni su primeri kojima se pokazuje kako uslovi na random mestu uti~u na
bezbednost, produktivnost, radnu efikasnost i pristup poslu.
U interesu svih koji rade na gradili{tu, od inèwera do radnika, je da
{to boqe odràvaju svoje radno okruèwe.

Lo{e odràvan radni prostor zahteva mnogo vi{e snage za postizawe
radnih efekata.
Re{ewe u tipu alata - redovno odràvati i ~istiti opremu.
Razbacano |ubre i radni materijali pove}avaju verovatno}u za saplitawe
i padawe.
Re{ewe u tehnici rada - radni prostor mora da bude uredan i dobro
organizovan.
Slika 5.41. Odràvawe gradili{ne higijene
Kada radni prostor postane neuredan i neorganizovan, postaje krajwe

opasan, ~ak i za radnike koji ga ~iste. Maksimalan napor treba uloìti da
se predupredi neurednost i nagomilavawe vi{ka raznih materijala.
Hodawe po neurednom prostoru pove}ava rizkik od saplitawa,
proklizavawa i padova.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Ako se radi brzo, treba izabrati prostor na koji }e otpad biti odlagan.
Radnici koji ~iste radni prostor treba da nose za{titne rukavice i
cipele, jer postoji mogu}nost od nailaska na nepodesan i nesiguran
materijal.
Slika 5.42. î{}ewe radnog prostora

Po zavr{etku rada, radnu povr{inu treba o~istiti od materijala koji su se

tu nagomilali (slika 5.42). Takvi komadi, koji nisu odloèni na
predvi|ena mesta ili ukloweni, mogu izazvati saplitawa svih radnika
koji tuda prolaze, naro~ito kad nose te{ke i prete{ke terete. Prilaz
kamionu je dodatno oteàn.
BEZBEDNOSNA RE[EWA
Tokom radnog dana mora biti predvi|eno vreme za odlagawe vi{ka
materijala i ~i{}ewe radnog prostora. Time se spre~avaju nezgode i
dopu{ta radnicima da se kre}u slobodno bez nailaska na prepreke.
5.5.11. RAD SA POVREDOM

Usled visokih zahteva posla i ~iwenice da radnicima nisu pla}eni dani
bolovawa, mnogi radnici rade sa povredama. Finansijske obaveze ~esto
spre~avaju radnike da uzimaju slobodno vreme i potpuno se oporave.
Uzgred, me|u radnicima vlada verovawe da oni koji se àle mogu da budu
otpu{teni, i zbog toga ve}ina wih drì svoje primedbe za sebe. Rad sa
bilo kakvom povredom moè biti opasan iz slede}ih razloga:
- bol kazuje da sa telom ne{to nije u redu
- ignorisawem bola, mawi problem postaje hroni~an poreme}aj
- bol uti~e na normalne reflekse i vreme reagovawa. Ovo dovodi
radnike i wihove saradnike u opasnost
Iako nije prakti~no propu{tati radne dane kad god se oseti neki bol ili
oboqewe, ima nekih stvari koje moraju da se urade radi boqeg stawa
radnika. Pitati poslovo|u / upravnika gradili{ta o rotaciji na radnim
mestima ili da li je mogu}e raditi na lak{im poslovima. Kad ste
povre|eni, traìti medicinsku negu i po{tovati instrukcije koje vam
lekar preporu~i.
5.5.12. LI^NA ZA[TITNA SREDSTVA I OPREMA

Li~na za{titna oprema se zahteva na svim radnim mestima na gradili{tu.
Uloga ove opreme je da za{titi radnike od svih rizi~nih aktivnosti na
gradili{tu.
Naj~e{}i deo opreme je tvrda kapa ili {lem. U ostale delove li~ne
za{titne opreme spada oprema koja sluì protiv padawa sa visine,
nao~are, za{titnik za disawe i nau{nice. U ovom poglavqu je prikazana
neka nova za{titna oprema. Slede}i spisak opreme, kao i oprema koja nije
pomenuta, najboqe prikazuje na~in li~ne za{tite tokom izvo|ewa radova.
Neku od ove opreme obezbe|uju poslodavci. Ako to nije slu~aj, treba
obratiti pa`wu da nijedan od ovih komada nije skup i da radnik moè sam
sebi da ga nabavi. Ako imate bilo kakvih pitawa na tu temu, va{ {ef za
obuku vam moè biti od koristi.
Idealno bi bilo, kad bi se sagledalo kako svaki radni zadatak u~initi da

bude bezbedan. Dok takve promene ne budu napravqene, koristiti li~na
za{titna sredstva radi sopstvene bezbednosti prilikom izvo|ewa radova.
Ovo su tanki unutra{wi ulo{ci koji se stavqaju direktno u radne cipele.
Idealno bi bilo kad bi bili napravqeni od gume ili nekog penastog
materijala.
Slika 5.43. Anti-{ok ulo{ci za cipele

Uloga: amortizuju neke udarce i pritiske koje trpi stopalo pri hodu po
tvrdoj podlozi i zbog toga umawuju uticaje dugotrajnog hodawa na ki~mu.
Slika 5.44. Anti-vibracione rukavice

Rukavice su dostupne sa i bez vrhova prstiju, sa ispunom od pene ili gela
na dlanu rukavice.
Slika 5.45. Podmeta~ za rame

Uloga: ove rukavice su sa ili bez vrhova prstiju. Imaju ispunu od pene ili
gela na dlanu i uz podlakticu.
To je jastu~asta obloga koja se stavqa preko ili ispod majce, koju na mestu
drì tanka rastegqiva traka.
Uloga: koristi se za za{titu osteqivih tkiva u predelu ramena kada se
nosi teret na wemu i raspore|uje ga na ve}u povr{inu.
Slika 5.46. "D"- prsten dr{ka

Ova dr{ka se postavqa na motku lopate da olak{a weno dràwe dowom
rukom i sna`nije zamahe tokom zabadawa lopate.
Uloga: omogu}ava niòj ruci komforniji i prirodniji stisak i zbog toga
{aka moè ~vr{}e da stegne dr{ku lopate (najboqe je da se izbacuje u
pravoj liniji). Tako|e, {titi dowi deo le|a ograni~avaju}i nagiwawe
unapred prilikom zabadawa lopate u materijal.
Slika 5.47. [titnik za koleno

[titnik za koleno se direktno stavqa preko kolena. Obi~no je mekan
iznutra i sa tvrdim delom sa spoqne strane. Pri~vr{}uje se za koleno
pomo}u traka oko doweg dela butine i gorweg dela lista, ili moè biti
postavqen direktno u pantalone i tada mu trake nisu potrebne. Kad se
kle~i, predstvaqa jastuk za kosti kolena na povr{ini na kojoj se kle~i.
Uloga: smawuje napone na zglob kolena od kontakta sa tvdrom podlogom.
Slika 5.48. Oslonac za ~u~aw

To je penasti dodatak koji se postavqa na zadwi deo lista. Pri ~u~wu,
ograni~ava savijawe kolena. Isto tako predstavqa mesto za oslawawe
mase, tako da se radnik lak{e odràva u ravnote`nom poloàju dok radi.
Uloga: ograni~ava savijawe kolena u ekstremnu poziciju. Smawuje napone
sa unutra{we strane zgloba u poziciji ~u~wa.
Slika 5.49. Dodatak za dr{ke
Adhesivna i toplotno osetqiva pena ili plastika se dodaje na dr{ke

ru~nih i mehani~kih alata.
Uloga: pomaè lak{em stiskawu dr{ke alata koriste}i mawe mi{i}ne
snage, {tite}i {aku i ruku od zamornog poloàja. Ovi penasti dodaci
imaju, tako|e, specijalne uloge da pomaù amortizovawu udara i vibracija.
Slika 5.50. Drà~i tabli
Dva tipa drà~a za table se naj~e{}e vi|aju. Jedan je modifikovanog “J”

oblika sa rukohvatom na vrhu duè strane i drugi, sa tri zuba, koji se
koristi kada dva radnika rade zajedno.
Uloga: oba su prosti alati koji olak{avaju no{ewe tabli. Wima se
omogu}ava no{ewe tabli bez zaklawawa vidnog poqa. [tite koù {ake od
kontakta sa tablom.
Univerzalni podmeta~ zadovoqava standardne veli~ine. Disk je pokriven
sa rotiraju}im podmeta~em.
Slika 5.51. Univerzalni podmeta~

Uloga: sluì za rotiraju}e sedi{te gde god se radi u sede}em poloàju.
Predstavqa olak{awe za noge i le|a, jer se dugotrajno savijawe i ~u~awe
moè izbe}i. Mogu}no{}u rotirawa podmeta~a se {tite le|a, a moè se
spre~iti i uvrtawe ki~me pri hvatawu ne~ega {to je izmaknuto u stranu.
5.5.13. POMOZI SAMOM SEBI

Radi izvr{avawa napornog rada, neophodno je biti u dobrom fizi~kom
stawu i koristiti najboqe mogu}e tehnike rada. To podrazumeva primenu
raznih ve`bi za istezawe i o~vr{}avawe, kao i aerobne ve`be za srce i
plu}a, kao {to su hodawe i vo`wa bicikla.
Kori{}ewe najboqih tehnika za dizawe je vrlo va`no, u svakoj situaciji.
Kad se izvr{avaju te{ki zadaci, a va{ dowi deo le|a, ruke i noge rade
veoma naporno, vrlo je va`no dati telu vremena da se odmori. To se moè
posti}i i sa nekoliko sekundi istezawa. Istezawe i odmarawe omogu}ava
boqu cirkulaciju krvi kroz telo i uzimawe neophodnog kiseonika, kojim se
pomaè da mi{i}no skeletni sistem bude osveèn i spreman za rad.
Na slici 5.52 su prikazane neke od korisnih ve`bi.
Slika 5.52. Neke korisne ve`be
a) istezawe karlice
b) ispravqawe le|a
v) istezawe nogu
g) istezawe le|a i karlice
d) rotirawe ramena i protresawe mi{i}a ruke
Uvek imati u vidu slede}e:

- Proceniti stawe tereta koji treba da bude dignut
- Savi kolena kad god je to mogu}e. Ako to nije mogu}e, okreni se
licem prema teretu i pri|i mu {to bliè
- Pozovi pomo} ako je teret suvi{e velik i preteàk
Na kraju napornog radnog dana, moè biti veoma udobno i opu{taju}e
odmoriti se 15-ak minuta u poziciji kao na slici 5.53.
Slika 5.53. Najboqi poloàj za odmarawe tela posle napornog fizi~kog

rada
Nau~ne studije su pokazale da poloàj tela (slika 5.53) najvi{e opu{ta od

napona i istezawa doweg dela le|a i omogu}ava okolnim tkivima da se
najboqe odmore.
6
PODGRADE ZA ISKOPE
6.1. [TA JE ISKOP

Iskop je operacija kojom se pomera ili uklawa materijal ispod povr{ine
zemqe, pomo}u mo}nih alata, ma{ina i eksploziva. Pod iskopom se
podrazumevaju izravnavawe terena, iskopavawe rovova, jarkova, kopawe,
bu{ewe {ipova, bu{ewe tla, bu{ewe tunela, uklawawe povr{inskog tla,
iskopavawe tla za potrebe kablova i cevi. U gra|evinskom smislu, pod
iskopavawem se ne podrazumevaju radovi na i sa zemqom, koji se odnose na
poqoprivredne aktivnosti.
Drugim re~ima, iskopi su udubqewa i depresije u zemqinoj povr{ini koje
je ~ovek napravio svojom rukom uklawaju}i zamqu zbog pravqewa rovova,
dubokog fundirawa, tunela, dubokih okana, {irokih iskopa. Pod iskope ne

potpadaju pozajmi{ta zemqanog i {qunkovitog materijala, a ni
kamenolomi.
6.2. [TA JE PODGRADA

Podgrada je konstrukcija kojom se spre~ava samozatrpavawe iskopanih
rovova, kanala, okana, tunela itd, usled uru{avawa zemqanog materijala
izazvanog slomom tla i stenskog materijala usled popu{tawa napona
kojima se stenska masa “drì”.
6.2.1. MOGU]A OBRU[AVAWA MATERIJALA IZ ZIDOVA ROVOVA

Obru{avawe zemqanog materijala nastaje usled prekora~ewa napona
zatezawa u tlu i nastajawa pukotina (slika 6.1 a). Na taj na~in se zemqana
masa osloba|a i delovawem sile zemqine teè klizi na niè (slika 6.1b).
Slika 6.1. Obru{avawe tla
Zona u kojoj nastaju pukotine usled prekora~ewa napona zatezawa, na koje je

materijal u tlu otporan, je prikazana na slici 6.2.
Slika 6.2. Zona nastajawa pukotina
Zona u kojoj do ovih prekora~ewa dolazi direktno zavisi od dubine iskopa

i kvaliteta materijala i iznosi od 0.50 * H do 0.75 * H.
Podgrade za iskope 165
Kad deformacija u tlu nastaje, kao {to je prikazano na slici 6.2, tada
zemqani materijal sklizne niz ravan u kojoj su naponi zatezawa
prekora~eni, u iskopani rov.
Slika 6.3. Klizawe zemqanog materijala
Mehanizam koji je prikazan na slici 6.4 je druk~iji od mehanizma

prikazanog na slici 6.3.
Mehanizam na slici 6.4 se doga|a kod zemqanog materijala koji ima ve}u
otpornost na defomacije usled prekora~ewa napona zatezawa, i u tom
slu~aju se zemqani materijal pretura preko dowe ivice iskopa.
Slika 6.4. Preturawe zemqanog materijala
Neposredno pre preturawa zemqanog materijala, dolazi do naglog kidawa

veza izme|u ~estica tla i pucawa tla.
Ukoliko je kvalitet zemqanog materijala izme|u prethodno navedenih
slu~ajeva (slika 6.3 i slika 6.4), tada se materijal u zidu rova ispup~i, a
do slegawa zemqanog materijala dolazi na povr{ini tla.
Slika 6.5. Ispup~ewe i slegawe zemqanog materijala

Do pojavqivawa so~iva u dnu rova dolazi kada su zemqani pritisci u dnu

rova takvi da zemqa svojom masom, pored stranica rova, istiskuje tlo iz
dna rova (slika 6.6).
Ova pojava se doga|a i kad je propisna podgrada postavqena na zidove
useka.
Slika 6.6. Zemqana so~iva u dnu rova
Kqu~awe tla je pojava izazvana delovawem relativno visokog nivoa

podzemne vode, a zemqani materijal nema ~vrstu strukturu, ve} su naponi u
tlu suvi{e mali ili ih nema, te je materijal nekoherentan ili veoma
blizak takvom stawu (slika 6.7).
Slika 6.7. Kqu~awe tla u dnu iskopa
U slu~aju kqu~awa tla, nivo podzemne vode je u nivou dna iskopa ili ne{to
vi{i od nivoa dna iskopa.
Razni uzroci dovode do lomova tla. Faktori koji pove}avaju {ansu da do
sloma tla do|e su:
- prekora~ewe vibracija
- povr{insko optere}ewe
- stawe vode u tlu
6.2.2. OBRU[AVAWA I VRSTE ZA[TITE

Radnici koji rade na iskopavawu materijala su izloèni raznim rizicima,
ali najve}i rizik predstavqa obru{avawe tla. Usled toga, obavezno se
zahteva da svi iskopi u nestabilnim materijalima, materijalima koji su

skloni obru{avawu (slika 6.8), moraju da se rade sa propisano osiguranim
kosinama i zidovima. To zna~i, da izme|u kosine iskopa i radnika mora da
postoji adekvatna za{tita u vidu podgrade, drvene ili metalne.
Projektovawe za{titnog sistema moè biti veoma sloèno, zbog velikog
broja faktora koji uti~u na klasifikaciju tla, dubinu iskopa, sadràj
vode u tlu, promenu klimatskih i vremenskih uslova ili drugih aktivnosti
u okolini.
Standardi predvi|aju nekoliko razli~itih metoda i pristupa za kosine
rovova i kanala.
Slika 6.8. Potencijalno obru{avawe zidova iskopa
Slika 6.9. Potencijalno obru{avawe zidova iskopa

Slika 6.10. Hazardna situacija

Na slici 6.10 je prikazana veoma opasna situacija gde bagerista vozi bager
po osovini ve} ura|enog iskopa, a radnici rade na montirawu cevi u telo
{ahta.
Jedan postupak, koji u svakom slu~aju obezbe|uje sigurnost i zdravqe
radnika, je da ugao kosine iskopa, mereno od horizontalne ravni do
stranice iskopa, ne sme da bude ve}i od 34o.
Slika 6.11. Kosine iskopa

Svi jednostavni iskopi ~ije su dubine mawe od 6.0 metara, moraju da
zadovoqe nagib kosine od 1.5 : 1. To se odnosi na materijale koji su
kohezivni i sa pritiskom sa nepsre~enim bo~nim pomerawem mawim od 48
kPa. Drugi postupak omogu}ava kori{}ewe tablica i dijagrama za kosine
iskopa, koje odobrava licencirani inèwer za geotehni~ke radove. Ovi
podaci moraju biti u pisanoj formi i moraju imati dovoqno obja{wewa
koja }e izvo|a~u omogu}iti izbor, ukqu~uju}i i kriterijume za izbor i
grani~ne elemente za izbor podataka. Na kraju, jedna kopija tih podataka,
ukqu~uju}i i identitet licenciranog inèwera koji ih je odobrio, mora
biti na gradili{tu tokom perioda montaè za{titnog sistema. Izvo|a~i,
tako|e, mogu da koriste oplatne sanduke i platna, koja je projektovao ili

odobrio licencirani inèwer ili su izra|eni na osnovu tabelarnih
podataka koje je pripremio ili odobrio licencirani inèwer. Mogu se,
tako|e, koristiti i drvo, alumunijum i drugi podesni materijali.
Slika 6.12. Za{tita zidova rova (kanala)
Standard predvi|a upotrebu za{tite rovova dokle god je takva za{tita

potrebna, a to zavisi od zate~enog materijala na gradili{tu.
Standard ne zahteva upotrebu za{tite zidova useka samo ako je materijal u
kome se iskopavawe izvodi od stabilne stenske mase dubine 1.5 metar i
ako je odgovorni inèwer ispitao predmetni materijal i potvrdio da nema
verovatno}e da }e obru{avawa biti.
6.2.3. VIBRACIJE
Svaki pokret velike i te{ke mase, pored linije uskopa, izaziva vibracije
u tlu. Ovi pokreti izazivaju slom tla. Pokreti mehanizacije, obli`weg
sobra}aja, bu{ewe {ipova i eksplozije, mogu izazvati vibracije u okolnom
tlu.
Vibracije koje izazivaju slom tla mogu se desiti u svim tipovima tla.
Me|utim, neki tipovi tla su osetqiviji na delovawe vibracija od drugih.
Na primer, pesak mnogo slabije toleri{e delovawe vibracija od gline.
Po{to zemqani materijal, u kome se vr{e iskopavawa, moè biti
me{avina raznih tipova tla, najsigurnije je da se predvide sve neophodne
sigurnosne mere za kosine iskopa.
Na slici 6.13 su prikazane neke tipi~ne varijante vibracija koje izazivaju
slom tla.
Slika 6.13. Slom tla usled delovawa vibracija

Na slici 6.13a je prikazana situacija kada vibracije u tlu izaziva kretawe
krana, a na slici 6.13b, saobra}aj u neposrednoj blizini iskopa.
6.2.4. POVR[INSKO OPTERE]EWE

Velika optere}ewa, te{ka mehanizacija, te{ki materijali ili velika
deponija materijala, mogu biti veoma veliko optere}ewe koje zemqa mora
da nosi, {to uzrokuje slom tla i obru{avawe.
Ova optere}ewa se pona{aju kao povr{inska.
Wihov poloàj izaziva razne vidove opasnosti (slika 6.14).
Velike deponije materijala svojim poloàjem prikrivaju pukotine koje
nastaju usled zatezawa u tlu, koje bi u drugim slu~ajevima bile znak da }e
do}i do slegawa materijala usled sloma tla.
Slika 6.14. Povr{insko optere}ewe

Postoje}i objekti kao {to su zgrade, ivi~waci, drve}e, bandere od javne
rasvete i druge konstrukcije, mogu da se tretiraju kao povr{insko
optere}ewe, u zoni vr{ewa iskopa. Ova dopunska optere}ewa mogu
izazvati dodatne napone na zidove iskopa ~iji materijal to ne moè
bezbedno da prenese na niè kote. Podgra|ivawe, razupirawe,
podzi|ivawe ili neku kombinaciju ovih za{titnih postupaka treba
primeniti, ako je neophodno, radi za{tite radnika koji rade u iskopima i
radi prventivnog delovawa usled mogu}ih pomerawa tla ispod obli`weg
optere}ewa.
U slu~ajevima kad je prostor ograni~en, a te{ki tereti moraju da budu
sme{teni u blizini iskopa, zidovi rova moraju biti sa podgradom i
razuporama (raspiwa~ama), koliko god je to potrebno, da bi zidovi bili

osigurani od dodatnog optere}ewa.
6.2.5. POLO@AJ VODE U TLU

Voda je veoma vaàn faktor za odre|ivawe stawa tla. Promena poloàja
nivoa vode u tlu moè dovesti do promene pritisaka u tlu kojima ona
deluje na zidove rova.
Slika 6.15. Poloàj vode u tlu
Pove}ana koli~ina vode usled ki{e i topqewa snega deluje na tlo

pove}awem pritiska u tlu i na pove}awe pritiska na zidove podgrade. Na
primer, jedna ki{na oluja moè preobratiti stabilan zid rova koji je
predvi|en za lake razupore, u mekanu zemqanu masu koja zahteva te{ku
podgradu i jake razupore.
Mr`wewe se uglavnom doga|a u stabilnim uslovima tla, osim ako se tokom
iskopavawa ne prekora~i linija nivoa vode u tlu.
Fenomen linije delovawa mraza je opisan na slici 6.15. Ako se iskopava i
podupire smrznuto tlo, javi}e se jedan drugi, potencijalni problem -
otapawe. Iznenadno otapawe moè biti opasno, kao i iznenadna ki{na
oluja.
Suvi{e suvi uslovi u kojima se nalazi tlo mogu biti opasni, tako|e. Sa
opadawem sadràja vode, neki tipovi zemqanih materijala gube svoje
kohezivne karakteristike i postaju rastresiti. Ovakav gubitak kohezije
moè izazvati klizawe tla i wegov slom.
U mnogim, gore navedenim situacijama, smawewe koli~ine vode i dodatno
podgra|ivawe moè biti zahtevano radi pove}awa bezbednosti radnika.
6.2.5.1. EFEKTI DELOVAWA VODE U TLU I NEOPHODNE MERE

Nivo vode u tlu moè izazvati veliki broj problema. Na primer, rovovi
koji se kopaju ispod nivoa vode, u peskovitom tlu i mekanoj glini, su veoma
osteqivi na izdizawe (slika 6.16).
Slika 6.16. Delovawe vode - bubrewe
Vla`ni uslovi tla u dnu rova mogu predstavqati drugu vrstu problema.
Ako na dnu rova tlo po~ne da se klobu~i i da raste, ukazuje na nastajawe
“ìvog” peska. To je, tako|e, signal da nastaje slom tla.
Ako je izdizawe tla ili efekat “ìvog” peska o~ekivan, mora se
pristupiti smawewu koli~ine vode u tlu, pre po~etka radova na
iskopavawu. Ovime se zna~ajno smawuje prisustvo vode u tlu, kao i
dodatnih pritisaka koje ona izaziva. Ako ovaj postupak ne bi bio
sproveden, bila bi potrebna zna~ajna koli~ina drvene gra|e za podgradu
kojom bi se savladali pritisci u tlu, koje voda izaziva.
Slika 6.17. Filterski bunar
Dva naj~e{}e kori{}ena postupka za smawewe nivoa podzemne vode su:

- filterski bunari i
- ispumpavawe vode iz drena`ne jame
Filterski bunar (slika 6.17) je veoma popularan metod za sniàvawe
nivoa podzemne vode. Postavqa se na 0.60 do 0.90 metara pored podgrade
ili daqe. Dubine wihovih iskopa su do dubine iskopa na me|usobnim
rastojawima od 0.90 do 2.40 metara.
To su cevi sa otvorom na dowem kraju koji je presvu~en filterskim

platnom. Dowi deo cevi je perforiran na duìni od 0.90 do 1.20 metara.
Postoje dva tipa filterskih bunara, i to:
- bu{eni te{kim maqem
- utisnuti u tlo
Izbor veli~ine filterskog bunara zavisi od prostora zahtevanog
uslovima i tipom iskopa.
Na zemqinoj povr{ini su filterski bunari spojeni sa visoko
kapacitetnim pumpama. Pumpawem se nivo vode drì ispod dowe kote
iskopa, tako da samo vla`no tlo bude u zoni iskopa.
Kapaciteti filterskih bunara treba da budu dimenzionisani tako da mogu
brzo da uklone svu vodu koja se ulije u iskop. Prakti~na dubina za ovaj
postupak iznosi od 4.5 do 6.0 metara, mada teorijski iznosi oko 10 metara,
jer zavisi od usisne mo}i pumpe. Ve}e dubine mogu da se postignu ako se
filterski bunari postavqaju eta`no (dve ili vi{e etaà), odnosno sa
pumpama koje treba postaviti na niìm etaàma.
Ove postupke smawewa vode u tlu, tokom izrade iskopa, obavezno prati i
podgra|ivawe zidova iskopa. Iako je zemqani materijal u boqem stawu
kad je mawe vlaàn, ipak je i daqe nestabilan.
Drugi postupak odstrawivawa vode iz tla je pomo}u drena`nih jama (slika
6.18).
Slika 6.18. Drena`na jama
Za razliku od filterskog bunara, ovaj na~in ispumpavawe vode pomo}u

drena`nog bunara ima slede}e prednosti:
- moè brzo da ga montira i neiskusni radnik
- zahteva mawe prostora i mawe ometa ostale radove na gradili{tu
- na wega moè lako da se doda ili ukloni pumpa odre|enog

kapaciteta
- pu{ta se u rad pritiskom na prekida~, nikakvo drugo pode{avawe
nije potrebno
- ne mrzne se u hladnoj vodi, zbog velike brzine protoka vode
- moè biti uklowen iz drena`ne jame i postavqen na drugo mesto
- naj~e{}e ko{ta mawe od filterskog bunara
6.2.6. TIPOVI PODGRADA

Postoji nekoliko postupaka za za{titu radnika u rovovima. Neki postupci
se koriste vi{e od drugih. Koji }e postupak biti primewen zavisi od
uslova na gradili{tu. Ti postupci su:
- stepenasto zasecawe kosina
- podupirawe (sa razmaknutim daskama i sa pripijenim daskama)
- podgra|ivawe rovova sa gotovim podgradnim sklopovima
- drugi re|e primewivani sistemi
6.2.6.1. MATERIJALI I OPREMA

Poslodavac je odgovoran za bezbedno stawe materijala i sigurnosnu
opremu. Defektni i o{te}eni materijali mogu izazvati lom u za{titnom
sistemu i izazvati hazardnu situaciju u iskopu. Da bi o{te}ivawe
sigurnosne opreme bilo izbegnuto, poslodavac mora da obezbedi:
- ispravnu opremu i materijale
- proizvedene materijale i opremu treba odràvati na na~in koji je
propisao proizvo|a~ i na na~in koji }e za{tititi radnika od
mogu}ih hazardnih situacija
- dok su u upotrebi, o{te}ene materijale i opremu ispituje
kompetentna osoba, ako postoji sumwa u wihovu podobnost za daqu
upotrebu. Ako materijali i oprema nisu bezbedni za upotrebu, oni
moraju biti ukloweni sa gradili{ta. Ti materijali ne smeju biti
vra}eni u upotrebu bez provere i odobrewa licenciranog inèwera
6.2.6.2. STEPENASTO ZASECAWE KOSINA

Ovakav tip iskopa se moè primeniti na materijale koji su kohezivni i sa
pritiskom sa nepsre~enim bo~nim pomerawem u rasponu od 48 kPa do 144
kPa. Ovakav tip iskopa osigurava radniku bezbednost u rovu tokom
iskopavawa. Na slici 6.19 je prikazano kako kosine treba da budu nagnute,
a i alternativno re{ewe sa zasecawem kosina koje se primewuje za
odre|ene tipove zemqanog materijala. Stabilnost kosina iskopa varira u
zavisnosti od tipa zemqanog materijala i mora se odrediti za svaki
pojedina~ni projekat.
Slika 6.19. Stepenasto zasecawe kosina iskopa
6.2.6.3. PODGRA\IVAWE SA RAZMAKNUTIM DASKAMA

Drugi popularni sistem podgra|ivawa je sa razmaknutim daskama. Ovaj
postupak (slika 6.20) obuhvata postavqawe razmaknutih drvenih dasaka,
razupora, rovovskih ~ekrka (slika 6.27), kol~eva i drugih materijala, na
strogo definisan na~in da bi mogli da se odupru zemqanom optere}ewu iz
zidova rova.
Slika 6.20. Podgrada za razmaknutim daskama
Ovu podgradu ~ine vertikalne daske postavqene po obodu iskopa.

Horizontalne razupore se postavqaju tako da podupru vertikalne daske, a
samim tim i podgradu. Horizontalne razupore u rovu mogu biti drvene ili
teleskopske, od ~elika. êli~ne razupore se upotrebqavaju kad {irina
rova prelazi 1.50 metar. Va`no je zapamtiti da svi materijali koji se

upotrebqavaju moraju biti u dobrom stawu.
Slika 6.21. Teleskopska razupora sa navojima
Sistem teleskopske razupore sa navojima (slika 6.31) se razlikuje i od

hidrauli~kog i pneumatskog sistema, jer se razupore postavqaju ru~no i
ru~nim putem zateù pomo}u navoja. Ovo izaziva hazardne situacije jer
zahteva da radnik bude u rovu pri montaì razupora. Ovakvi elementi se
ne mogu “predopteretiti”, a i te{ki su za manipulisawe.
6.2.6.4. PODGRA\IVAWE SA PRIPIJENIM DASKAMA

Ovim postupkom se postavqaju vertikalne daske, jedna do druge, du`
~itave ivice iskopa rova (slika 6.22). Tip materijala koji se koristi za
prethodni slu~aj podgra|ivawa se koristi i za ovaj tip podgrade. U
zavisnosti od okolnosti, na gradili{tu se moè odabrati drvena ili
metalna gra|a za ovaj tip podgrade.
Slika 6.22. Podgrada sa pripijenim daskama

Metalna podgrada je jeftinija ako se primewuje kod dubqih rovova, rovova

~ija dubina prelazi 4.5 metra.
Svaka od glavnih komponenata ovog sistema je obeleèna na slici 6.22.
Klinovi, tako|e, mogu da se koriste za brzo pri~vr{}ivawe razupora za
horizontale i na taj na~in spre~e proklizavawe ili padawe podgrade.
Slika 6.23. Drvena podgrada sa pripijenim daskama
6.2.6.5. PODGRA\IVAWE SA GOTOVIM SKLOPOVIMA

Izvo|a~ moè da upotrebi i prefabrikovane konstrukcije za
podgra|ivawe rovova (slika 6.24). Ove konstrukcije se sastoje od ~eli~nih
plo~a zavarenih na te{ke ~eli~ne ramove (slika 6.25). Neke od ovih
konstrukcija se prave od aluminijuma ili od staklenih vlakana
(fiberglas).
Slika 6.24. Sklopovi za podgra|ivawe
Slika 6.25. Podgrada od ~eli~nih prefabrikovanih elemenata

Slika 6.26. Te{ka ~eli~na podgrada
Slika 6.27. Postavqawe prefabrikovanih ~eli~nih podgradnih elemenata

Standardi dopu{taju upotrebu ovakvih podgrada, dokle god je optere}ewe

koje mogu da podnesu isto ili ve}e od optere}ewa koje moè da podnese
klasi~na podgrada. Zaposleni moraju da znaju da je rad dopu{ten jedino ako
je postavqena podgrada.
Me|utim, ako proklizavawe po~ne, radnici moraju da znaju da ne smeju da
istr~e ispod podgrade na putawu klizawa.
6.2.6.6. PODGRADE SA HIDRAULI^KIM SISTEMOM

Hidrauli~ko podgra|ivawe je u prednosti nad klasi~nim drvenim
sistemom, jer radnik ne mora da ulazi u rov i da montira ili demontira
ovaj sistem. Ostale prednosti hidrauli~kog sistema su slede}e:
- elementi su dovoqno laki da moè da ih instalira jedan radnik
- mernim regulatorima se osigurava ~ak i raspodela pritisaka du`
zida iskopa
- podgradne povr{ine se mogu “preopteretiti” radi prihvatawa
prirodne kohezije materijala i spre~avawa pomerawa zidova
iskopa
- mogu se lako prilagoditi raznim dubinama i {irinama rovova
Ovakav sistem se postavqa od vrha ka dnu rova, a demontira od dna ka vrhu
rova. Hidrauli~ki elementi se proveravaju pre svake upotrebe. Treba
ustanoviti da li dolazi do curewa iz creva ili cilindara, da li su
slomqeni spojevi, polomqene cev~ice, oslona~ki elementi ili neki drugi
delovi sklopa.
Slika 6.27. Hidrauli~ki podgradni sistem

Slika 6.28. Hidrauli~ki sistem podgrade sa dopunskim drvenim daskama
Slika 6.29. Hidrauli~ka razupora
Slika 6.30. Hidrauli~ki eta`ni aluminijumski vertikalni sistem

podgrade
Slika 6.31. Hidrauli~ki vertikalni aluminijumski zidni sistem podgrade
Postoji i hidrauli~ka podgrada sa jednim cilindrom. Ovaj tip podgrade se

koristi u vodenim sredinama, kao dodatak sistemima drvene podgrade i
kod plitkih rovova gde se zahteva stabilnost zida rova.
6.2.6.7. PNEUMATSKI PODGRADNI SISTEM

Ovaj sistem podgrade je sli~an hidrauli~kom sistemu. Osnovna razlika je u
primeni vazdu{nog umesto hidrauli~kog pritiska. Mana ovog sistema je
{to kompresor mora da bude na gradili{tu. Ovaj sistem koristi sabijen
vazduh umesto hidrauli~ke te~nosti za dovo|ewe teleskopskih razupora u
potrebnu poziciju.
Upotrebom vazdu{nog sistema klinovi se dovode u poziciju u kojoj treba
u~vrstiti teleskopsku razuporu na o~ekivanom nivou stabilnosti. Za
demontirawe ovog podgradnog sistema, vazduh se ponovo ubacuje u
teleskopske razupore i one se skra}uju, ~ime se klinovi otpu{taju i
uklawaju.
Ovaj tip klinova je popularniji, jer je ~istiji od hidrauli~kog i nema
curewa hidrauli~ke te~nosti i uqa.
Slika 6.32. Pneumatska razupora

6.2.6.8. SISTEM PODUPIRAÂ

Ovim postupkom se stabilizuju susedne postoje}e konstrukcije, temeqi i
drugi objekti koji mogu uticati na iskop. To je postupak oja~avawa
postoje}ih temeqa nekog objekta. Ovaj postupak se moè sprovoditi jedino
po odobrewu i uz prisustvo licenciranog inèwera.
6.2.6.9. OSTALI SISTEMI ZA PODGRA\IVAWE

Neki sistemi koji se povremeno koriste su:
- zale|ivawe vla`nog ili vodom zasi}enog zemqanog materijala
cirkulacijom hladne slane vode kroz cevovod, koji je provu~en kroz
zemqani materijal
- injektirawem hemijskih, ili na drugi na~in cementiranih
materijala u tlo, zbog wegovog otvrdwavawa i ispuwavawa
{upqina oko ~estica tla i stvrdwavawa zemqane mase
6.2.7. POSTAVQAWE I UKLAWAWE ZA[TITNIH SISTEMA

Radi bezbednosti radnika koji rade u rovovima, veoma je vaàn postupak
postavqawa podgradnog sistema.
Standardi zahtevaju da budu ispo{tovane slede}e procedure pri
postavqawu podgradnih sistema:
- ispravno povezivawe elemenata podgradnog sistema
- bezbedna instalacija podgradanog sistema
- nikad ne unositi predoptere}ewe u elemente podgradnog sistema
- postaviti drugi konstruktivni element podgrade da nosi
optere}ewe kojem je izloèn sistem, radi zemene postoje}eg
elementa
Standardima je predvi|ena dubina iskopa za 0.60 metara i mawe, ispod
posledweg podgradnog elementa, koji ~ini podgradni sistema rova, ako:
1. je sistem projektovan da se odupre silama izra~unatim za punu
dubinu rova
2. nema indicija da }e do}i do obru{avawa zemqanog materijala,
ispod podgradnog sistema
Izrada podgradnog sistema mora biti koordinirana sa napredovawem
iskopa rova. îm se posao zavr{i i podgradni sistem razmontira, rov
treba da bude zatrpan radi uspostavqawa stabilnosti sistema.
Uklawawe sistema podgrade se radi polako i po~iwe od demontirawa
najniìh elemenata.
7
ПОПРАВКА КОЛОВОЗА
7.1. UVOD
Osnovni vidovi odràvawa puteva su: preventivno, korektivno i
urgentno.
Preventivno odràvawe mnogo mawe ko{ta od izvo|ewa velikih
popravki. Osobqe koje se bavi odràvawem puteva u odre|enom okrugu je
du`no da proverava sve deonice puteva, najmawe jednom godi{we, radi
ustanovqavawa i zakazivawa mawih popravki, kojima mogu biti spre~ena
daleko ve}a o{te}ewa kolovoza.
Posebnu pa`wu treba obratiti na drena`ne sisteme, na deonicama gde su
planirane aktivnosti odràvawa. Lo{e izveden drena`ni sistem vodi
prevremenom starewu povr{ine puta i posteqice.
Bezbednost u okviru zone izvo|ewa radova i kontrola saobra}aja, veoma su
va`ni. Od zaposlenih na odràvawu se zahteva da poznaju i u potpunosti
primewuju propise o kontroli saobra}aja i bezbednosti.
Slika 7.1 Kandidati za redovno odràvawe
Slika 7.2 Kadidati za preventivno odràvawe

Popravka kolovoza 187
Slika 7.3 Kadidati za korektivno (rehabilitaciju) odràvawe
Slika 7.4 Kadidati za urgentno (rekonstrukciju) odràvawe

7.2. FLEKSIBILNE KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE

7.2.1. O[TE]EWA ФЛЕКСИБИЛНИХ КОЛОВОЗNIH KONSTRUKCIJA
Naj~e{}a o{te}ewa kolovoza su:
• KOLOTRAZI
To su ugibi na povr{ini kolovoza nastali u putawama to~kova i rezultat
su trajne deformacije kolovozne konstrukcije ili posteqice. Ovi uslovi
su normalno izazvani te{kim saobra}ajnim optere}ewem na putevima sa
smawenom nosivo{}u. Kolotrazi, ako nisu popravqeni mogu da zadràvaju
vodu i izazovu akvaplaning (plivawe na vodi).
Slika 7.5 Kolotrazi
• MRE@ASTE (ALIGATORSKE) PUKOTINE

Kolovoz pro{aran mreàstim pukotinama je posledica diskontinualnih
podu`nih pukotina koje su povezane serijom malih poligona koji podse}aju
na koù aligatora. O{te}ewe je obi~no izazvano lo{om drenaòm,
neodgovaraju}om asfaltnom me{avinom ili slomom nosivosti posteqice.
Idealno bi bilo takvu povr{inu tretirati zaptivnim premazom ili
premazima od odgovaraju}ih materijala, pre nego {to voda uspe da prodre u
zastor i izazove mreàste pukotine. Ako je to zanemareno i pojave se
mreàste pukotine, teàk saobra}aj utiskuje zrna agregata iz zastora u
vla`nu podlogu. Te sile istiskuju blato kroz pukotine u asfaltnom
kolovozu na povr{inu (pumpawe), izazivaju}i trajno o{te}ewe koje se ne
moè popraviti zaptivnim masama ili premazima. Deonice na kojima se
pojavi vi{e ovakvih ta~aka sa izraènim pumpawem, zahtevaju zamenu
kolovozne konstrukcije do posteqice.
Slika 7.6 Pukotine tipa aligator - mreàste pukotine

• PODU@NE PUKOTINE
Podu`ne pukotine prate osovinu sobra}ajnice i paralelne su joj. One su
tipi~an rezultat delovawa prirodne sredine i saobra}ajnog optere}ewa.
Slika 7.7 Podu`ne pukotine
• POPRE^NE PUKOTINE
Popre~ne pukotine su upravne na osovinu puta. One mogu biti posledica
{irewa kolovoza izazvanog delovawem niskih temperatura,
otvrdwavawem asfaltne mase ili pukotina, izazvanih u dowim slojevima
(na pr. betonske plo~e). One mogu biti manifestovane delimi~no ili
potpuno kroz kolovoznu konstrukciju.
Slika 7.8. Popre~ne pukotine
• RUPE
Rupe su {upqine u kolovoznoj povr{ini nastale izme{tawem komada
zastora. Povr{ine na kojima ima dosta rupa postaju sumwive zbog
neadekvatne drenaè, ~vrsto}e kolovoza, problema u nose}em sloju ili
posteqici. Pojedina~ne ili neu~estale rupe mogu da budu jedino o{te}ewe
kolovoza na nekoj wegovoj povr{ini i tada se primewuju tretmani
predvi|eni za pojedina~ne rupe.
Lokacija rupa koje zahtevaju trenutnu popravku, treba da budu
dokumentovane tako da u|u u godi{wi plan trenutnih popravki. Broj rupa
koji se pojavi tokom vla`nih ili zimskih perioda ~esto je koristan
indikator za program trenutnih popravki. Kod nas je sinonim za rupe
"udarne rupe".
Slika 7.9 Rupe

• ÛPAWE ZRNA I NASTANAK RUPA

To su o{te}ewa koja karakteri{u ~upawe zrna iz zastora usled nedostatka
veziva ili wegove oksidacije, lo{e zbijenosti asfaltne mase koja je
izgubila temperaturu tokom transporta ili nekog drugog zastoja, prqavog
agregata, pregrejane me{avine u procesu proizvodwe ili starewa.
Rutinska popravka ove vrste o{te}ewa, tokom procesa odràvawa, treba
da bude ura|ena ~im uslovi to dozvole, odnosno ~im materijali za
popravku budu dostupni. Najva`nije je da popravke budu ura|ene pre nego
{to nastanu ve}a o{te}ewa, a prvenstveno pre nego {to vremenski uslovi
po~nu destruktivno da deluju na o{te}eni kolovoz.
Otvorene me{avine omogu}avaju da voda kroz wih biva drenirana i vo|ena
do bo~nih recipijenata. One ne zahtevaju da budu zaptivane, ako su
pravilno konstruisane kolovozne konstrukcije na kojima su one
postavqene. Na nezaptivenim - segregiranim zastorima, proces ~upawa
agregata se nastavqa, kao i proces brèg starewa i otvrdwavawa. Ovi
uslovi mogu da poja~aju ~upawe zrna ili skidawe asfalta pod to~kovima.
Periodi~no zaptivawe moè zna~ajno da uti~e na produètak veka trajawa
kolovoza. Otvorene me{avine treba da budu “zamagqivane - preprskane”
onda kad to predvidi regionalni inèwer zaduèn za odràvawe. Gre{ke
prilikom ovog postupka mogu da prouzrokuju prerana o{te}ewa otvorenih
me{avina i da izazovu te{ko}e prilikom procesa odràvawa.
Slika 7.10 ûpawe zrna - nastanak rupa
• IZLUÊVINE
Izlu~evine karakteri{e osloba|awe bitumena na povr{ini zastora. One
su izazvane vi{kom filera u me{avini, vi{kom {upqina, vi{kom
bitumena u zakrpama ili kamenoj sitneì koja je izgubila krupna zrna. Ovaj
tip o{te}ewa se manifestuje kao sjajna, glatka reflektuju}a povr{ina.
One su karakteristi~ne za nestabilne me{avine i ~esto prerastaju u drugu
vrstu o{te}ewa ako nisu popravqene.
Uklawawe i zamena takvih asfaltnih povr{ina je skupa, ali ponekad i
jedini izlaz (na osnovu analize tro{kovi - dobit). Tanka presvla~ewa
takvih povr{ina ~esto imaju “debele ta~ke” koje su izrazite pri toplom
vremenu i imaju iste karakteristike kao i pre presvla~ewa. Ako izvo|ewe
popravke nije mogu}e zbog vla`nih sezonskih uslova, treba kontaktirati
regionalnog saobra}ajnog inèwera da oceni potrebu za postavqawem
znakova upozorewa za klizav kolovoz.
Slika 7.11 Izlu~evine
• UGNU]A I GRBE
To su lokalne depresije i uzdignu}a na kolovozu koja su posledica
slegawa, nabora, pomerawa usled bubrewa u posteqici ili provla~ewa
korewa drve}a kroz kolovoznu konstrukciju. Ta vrsta o{te}ewa se javqa
naj~e{}e kao izolovana povr{ina na kolovozu.
• IVI^NO ÛPAWE ZRNA

Ivi~no ~upawe zrna nastaje kada ivice kolovoza nisu oivi~ene
ivi~wacima ili pokrivene bankinama.
PRIMER NASTANKA O[TE]EWA

Jedan od mogu}ih uzroka nastajawa o{te}ewa u fleksibilnim kolovoznimm
konstrukcijama sa posledicama prikazan je na slikama 7.12 i 7.13.
Slika 7.12 Nastajawe i pravac {irewa pukotine nastale zbog dejstva

faktora sredine
Slika 7.13 [irewe o{te}ewa u kolovoznim konstrukcijama

usled dejstva faktora sredine (temperature i vode)
7.2.2. POSTUPCI POPRAVKE O[TE]EWA (PUKOTINA) KOD

FLEKSIBILNIH KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA
7.2.2.1. CIQEVI ZAPTIVAWA I ISPUWAVAWA
S obzirom da se u pro{losti terminolo{ki pa i stru~no pravila mala
razlika izme|u zaptivawa i ispuwavawa pukotina, uvedene su nedavno
definicije za ova dva pojma:
• zaptivawe pukotina predstavqa polagawe posebnih materijala preko
ili u pukotine koje rade, sa ciqem da se spre~i prodirawe vode i
nesti{qivih materijala
• ispuna pukotina predstavqa polagawe materijala u pukotine koje ne
rade, sa ciqem da se bitno smawi prodirawe vode i poveè zastor sa
jedne i druge strane pukotine.
Za pukotinu se kaè da radi ako je horizontalno i/ili vertikalno
pomerawe pukotine ve}e od ili jednako 2,5 mm, a ne radi ako je kretawe
mawe od 2,5 mm. S obzirom na izloène definicije, zaptivawe pukotina u
odnosu na wihovu ispunu, je znatno teè za izvo|ewe. Zaptivawe vi{e
ko{ta, traì posebne materijale i mnogo sloèniju opremu.
7.2.2.2. KRITERIJUMI ZA ODLUÎVAWE KADA ZAPTIVATI ILI

ISPUWAVATI
Naj~e{}i tip pukotina koji se javqa u kolovozima su popre~ne pukotine.
Me|utim, veoma ~esto se istovremeno javqa vi{e tipova pukotina, {to
dovodi do potreba da se primeni jedan tip obrade pukotina (zbog
racionalizacije materijala i opreme) i to opredequju}i se prema
najzastupqenijem tipu pukotina. Parametar na osnovu koga se odre|uje da
li }e pukotine biti zaptivene ili ispuwene, je veli~ina godi{weg
horizontalnog pomerawa odre|enog tipa pukotina. Normalno, pukotine koje
rade sa ograni~enim o{te}ewima ivica trebalo bi zaptiti, dok pukotine
koje ne rade sa sredwim do neznatnim o{te}ewem ivica treba ispuniti.
Da li pukotine rade ili ne, u principu se odre|uje na osnovu wihovog tipa.
Pukotine koje rade, ili "radne pukotine" naj~e{}e su po orijentaciji
popre~ne, mada pojedine podu`ne i dijagonalne pukotine mogu da dostignu
kriti~nih 2,5 mm. Materijali koji se postavqaju u "radne pukotine" moraju
da priawaju uz stranice pukotina i svojom fleksibilno{}u prate
otvarawe i zatvarawe pukotina. Za ovu svrhu naj~e{}e se koriste
materijali sa dodatkom gume, koji i na niskim temperaturama zadràvaju
elasti~ne karakteristike.
Tipi~ni predstavnik pukotina koje ne rade su dijagonalne pukotine, mnoge
podu`ne i po neka mreàsta. Kod pukotina koje ne rade, zbog relativno
bliskog odstojawa obodnih stranica (me|usobni delimi~ni kontakti zrna
sa jedne i druge strane pukotine omogu}avaju preno{ewe optere}ewa sa
jedne na drugu stranu pukotine), dolazi do malih pomerawa. Zbog malih
pomerawa mogu}a je primena jeftinijih i jednostavnijih materijala za
ispunu. Iskusnije osobqe vizuelno veoma lako odre|uje tip pukotine, tj. da
li rade ili ne. U tabeli 7.1 prikazani su kriterijumi za odre|ivawe koje
pukotine treba zaptiti, a koje ispuniti.
Zaptivawe pukotina spada u preventivne aktivnosti odràvawa. Idealno
bi bilo da se obrada pukotina koje rade obavi pri prohladnom prole}nom
(od 7 do 18 oS) i suvom vremenu. Zaptivawem novo nastalih pukotina
usporava se razvijawe sekundarnih okolnih pukotina. Tipi~no je da se
popre~ne termi~ke pukotine u asfalt betonskom zastoru pojavquju od 2 do
7 godina nakon gra|ewa, a popre~ne reflektuju}e u asfalt betonskom
zastoru poloènom preko betonskog, nakon 1 do 3 godine.
Tabela 7.1 Kriterijumi za odre|ivawe kada zaptivati ili ispuwavati
Karakteristike Aktivnosti na obradi pukotina

pukotine Zaptivawe pukotina Ispuna pukotina
[irina, mm 5 do 19 5 do 25
O{te}ewe ivica Minimalno Sredwe do minimalno
(kruwewe, sekundarne (≤ 25 % od duìne (≤ 50 % od duìne
pukotine itd.) pukotine) pukotine)
Godi{we horizontalno ≥ 2.5 < 2.5
pomerawe, mm
Tip pukotine Popre~ne termi~ke Podu`ne reflektuju}e
pukotine pukotine
Popre~ne reflektuju}e Podu`ne pukotine na
pukotine hladnim spojevima
Podu`ne reflektuju}e Podu`ne ivi~ne pukotine
pukotine Mreàste pukotine na
Podu`ne pukotine na ve}em razmaku
hladnim spojevima
Dve osnovne prednosti zaptivawa pukotina pri umereno hladnom vremenu

su:
• pukotine su dovoqno otvorene da materijal moè i bez dodatnog
se~ewa da prodre u wih
• {irina kanala pukotine je pribli`no jednaka polovini svog radnog
opsega
Ovo je veoma va`no zbog materijala sa kojim se obavqa zaptivawe, da u

budu}nosti ne bi bio izloèn prekomernim istezawima ili skupqawima.
Ve}ina postupaka ispune pukotina izvodi se jedanput godi{we i to
naj~e{}e pri hladnom ili prohladnom vremenu (od 2 do 13 oS), jer su tada
pukotine najvi{e otvorene i vi{e materijala moè da prodre u wih. U
zavisnosti od pristupa organizacije za odràvawe, postupak ispune
pukotina moè biti preventivan ili rutinski. Kao i kod postupaka
zaptivawa, u okviru odràvawa, preventivnu ispunu pukotina, trebalo bi
sprovesti pre nego {to pukotine prorade. U zavisnosti od tipa pukotina
koje treba da se ispune, ovaj period iznosi 4 do 8 godina nakon zavr{etka

gra|ewa ili obnove. Normalno je da treba primewivati trajnije materijale
da bi se smawio broj ponovqenih tretmana. Blagovremenom ispunom
pukotina (neposredno po dostizawu wihove maksimalne {irine) znatno se
usporava wihov rast zbog prodirawa raznih otpadaka i/ili kruwewa
asfalta.
U pro{losti ve}ina pukotina je ispuwavana rutinski sa neodgovaraju}im
materijalima, {to je prouzrokovalo mawe od èqenih efekata. S obzirom
na male tro{kove ispune pukotina i velike tro{kove odràvawa
kolovoza, zbog lo{e i neadekvatno izvedenog tretmana pukotina, ovaj
problem u budu}nosti treba daleko odgovornije re{avati.
7.2.2.3. IZBOR MATERIJALA ZA POPRAVKE

Na trì{tu danas postoji mnogo razli~itih materijala za obradu pukotina
i sa specifi~nim karakteristikama. Tri osnovne grupe materijala su:
1. Termoplasti~ni hladno primenqivi materijali
• te~ni bitumen (emulzija, razre|eni bitumen)
• polimerima modifikovan te~ni bitumen
2. Termoplasti~ni toplo primenqivi materijali
• bitumen
• me{avina bitumena i filera
• me{avina bitumena i vlakana
• me{avina bitumena i gume
3. Termovezuju}i hemijski materijali
• samoizravnavaju}i silikoni
Bitumen i te~ni bitumen poseduju malu elasti~nost i veliku temperaturnu
osetqivost. Zbog toga je wihova primena ograni~ena na upotrebu kao
punioca za pukotine koje ne rade. Tako|e, dodaci bitumenu kao {to su
filer i vlakna smawuju elasti~nost i neznatno uti~u na temperaturnu
osetqivost, pa i ovaj tip materijala predodre|uju za upotrebu pri ispuni
pukotina. Dodavawem polimera te~nim bitumenima ili zagrejanim
bitumenima u principu popravqa se elasti~nost i ugradqivost. Veli~ina
dostignute elasti~nosti zavisi od tipa i porekla bitumena, tipa
polimera, procenta upotrebqene vulkanizovane gume i kako je guma spojena
sa bitumenom (tj. me{ana ili istopqena). Termovezuju}i hemijski
materijali su jedno ili dvokomponentni, koji u fazi primene hemijskim
procesom prelaze iz te~nog u ~vrsto stawe. Ova vrsta materijala se tek od
skora primewuje, a me}u wima su najpoznatiji samoizravnavaju}i
jednokomponentni silikoni.
Prvi korak u izboru materijala je identifikovawe bitnih svojstava sa
gledi{ta wegovog efikasnog postavqawa i lokalnih uslova.
Najva`nija svojstva su:

- kratko vreme pripreme
- brzo i lako postavqawe (dobra ugradqivost)
- kratko vreme negovawa
- prionqivost
- kohezivnost
- otpornost na omek{avawe i te~ewe
- elasti~nost
- savitqivost
- otpornost na starewe i vremenske promene
- otpornost na abraziju
Pri izboru materijala uslovi na terenu imaju izuzetan zna~aj. Tako npr.
pod pretpostavkom da su svi uslovi ispo{tovani, materijali sa kojima se
obavqa ispuna pukotina koje ne rade, u principu traju od 1 do 4 godina, a
oni sa kojima se zaptivaju pukotine koje rade, traju od 2 do 4 godina. Ovo je
~iwenica koju planeri odràvawa moraju da imaju u vidu.
Na tro{kove odràvawa pored cene i ugra|ivawa, ima znatan uticaj i
trajnost materijala.
7.2.2.4. POPRAVKA PUKOTINA

Materijali za zaptivawe i ispunu pukotina mogu da se postave u pukotine
na vi{e na~ina, {to je i prikazano na slici 7.14.
êtiri osnovne tehnike tj. oblika popravke pukotina su:
1. Ispuna u ravni kolovoza
2. Rezervoar - `leb
3. Preklop
4. Kombinovana (rezervoar i preklop)
Kod ispune u ravni kolovoza, materijal se jednostavno postavqa u
postoje}u nese~enu pukotinu, a suvi{ni materijal uklawa (ilustracija A
na slici 7.14).
Kod tehnike "rezervoar" materijal se postavqa u ome|eni prostor se~ene
pukotine (tj. rezervoara pukotine). Materijal se postavqa u ravni ili
malo ispod povr{ine zastora (ilustracije D, F, H, J i K na slici 7.14.).
Kod tehnike preklapawa, materijal se postavqa u i preko nese~ene
pukotine. Materijal preko pukotine moè biti ma{inski ili ru~no
formiran (ilustracija B) ili slobodno formiran tj. neobra|en
(ilustracija C).
Kod kombinovane tehnike, materijal se postavqa u i preko se~ene
pukotine. Ru~no, modlom se formira oblik materijala preko pukotine
(ilustracije E, G, I i L).
êtri osnovna parametra koja treba razmatrati pri izboru tehnike
popravki pukotina su:
1. Svrha primene
• direktna - materijal se neposredno stavqa u kanal pukotine
• protiv vezivawa - pomo}ni materijal koji se stavqa na dno
"rezervoara" pre materijala za obradu pukotine, u ciqu da
spre~i wegovo vezivawe za dno i stranice pukotine
2. Oblik pukotine
• nese~ena
• se~ena - izrivena - izglodana ili ise~ena da bi se formirao
uniformni rezervoar pukotine
3. Zavr{ne karakteristike
• duboko postavqena
• izravnata sa okolinom
• pokrivena kao kapom
• dodatna veza
4. Dimenzije rezervoara pukotine i/ili preklopa
Kod izvo|ewa skoro svih zaptivawa i ispuna, materijal se stavqa
direktno u kanal pukotine (ilustracije od A do I). Polietilenska traka se
stavqa na dno rezervoara - `leba pukotine koja radi, pre nano{ewa
materijala za zaptivawe (ilustracije J, K i L). Ova pomo}na traka treba da
spre~i vezivawe zaptivnog materijala za dno pukotine, odnosno wegovo
vezivawe za tri strane rezervoara. Na ovaj na~in se mewaju svojstva
materijala za zaptivawe.
Oblik zaptivke, posebno one sa rezervoarom, vaàn je parametar i u
analizu se uvodi preko "faktora oblika", koji se defini{e kao odnos
izme}u {irine i dubine ispune. Pri izvo|ewu tretmana faktor oblika se
kontroli{e u trenutku se~ewa pukotine (tj. {irine i dubine se~ewa), a ako
se stavqa i traka, onda i dodatna dubina obrade pukotine. Treba teìti
da faktor oblika, kod primene gumom modifikovanog bitumena direktno
ili sa trakom za zaptivawe bude 1, a za silikone 2. U principu zaptivke sa
mawim faktorom imaju mawu prionqivost, a sa ve}im ve}u.
Da li }e se primeniti traka za spre~avawe vezivawa zavisi od:
1. Tro{kova postavqawa trake i ostvarenih dobiti od wene primene
2. Oblika pukotine koja radi (treba da je relativno ravna sa vrlo
malo o{te}enim ivicama)
Preporu~qivo je da se mase za zaptivawe modifikovane gumom, primene po
toplom postupku i bez trake za spre~avawe vezivawa (nije ekonomski
opravdano). Za sada se jedino materijali od silikona preporu~uju za
upotrebu sa trakom.
Pukotine koje krivudaju veoma su te{ke za pravilnu obradu, odnosno
opsecawe, {to stvara niz problema kod zaptivawa.
Slika 7.14a Oblici ispune pukotina

Kod pode{avawa glodalica i testera za obradu pukotina treba voditi
ra~una o dubini rezervoara - `leba (ako se postavqa traka protiv
vezivawa) da on iznosi 25 do 40 mm. Normalno, ako nema trake, dubina se
kre}e izme|u 13 i 20 mm. Traka protiv vezivawa je za oko 25 procenata
{ira od rezervoara pukotine, da bi se odrào wen vertikalni poloàj i
stvorio odgovaraju}i oblik za zaptivni materijal.
Slika 7.14b Oblici ispune pukotina
Slika 7.14v Oblici ispune pukotina

Odluka da li }e se pri zaptivawu ili ispuwavawu raditi i preklop,

najvi{e zavisi od materijala, jer neki materijali kao {to su silikoni i
emulzije jednostavno ne trpe kontakt sa saobra}ajem.
Ako se preklapawe obavqa pri toplom postupku, poèqno je da se koristi
bitumen modifikovan gumom - polimerom (ovo isto vaì ako se koristi
traka protiv vezivawa i obrada u obliku kape).
Modla sa kojom se oblikuje preklop, pomaè da se poboq{a veza izme|u
zastora i materijala. Kod obrade pukotine gde se formira kapa, materijal
preliva i slobodno formira kontakt sa zastorom (ovakva veza sa zastorom
je slabija od predhodne).
Tipi~ne dimenzije preklopa su {irine od 75 do 130 mm i debqine od 3 do
5 mm.
Jednostavni preklop (ilustracija B) izvodi se iznad neobra|enih pukotina
brzo i lako, za razliku od preklopa ispod koga se formira rezervoar, ali
zato postiè i ve}i kvalitet u spoju sa zastorom.
Izbor tehnike obrade pukotina je sloèn proces, U tabeli 7.2, nudi se par
osnovnih parametara koji mogu da pomognu u nalaèwu optimalnog re{ewa.
7.2.2.5. IZBOR TRETMANA I OPREME

Tretman pukotina sastoji se najmawe iz dva do pet koraka, u zavisnosti od
tipa tretmana (zaptivawe ili ispuna), uputstava za izvo|ewe, opreme i
raspoloìve opreme. Ovi koraci su:
1. Opsecawe pukotine (moè i glodawe)
2. î{}ewe i su{ewe pukotine
3. Priprema i primena materijala
4. Zavr{na obrada nanetog materijala
5. Upijawe
Koraci 1, 4 i 5 su neobavezni. Se~ewe pukotina retko se radi za postupke
ispune, {to nije slu~aj i sa zaptivawem. U oblastima sa velikim godi{wim
varijacijama temperature, poèqno je da se radi se~ewe pukotina zbog
postizawa boqeg faktora oblika pukotine, jer se postiè boqa
fleksibilnost materijalima u pukotinama, izloènih velikim
deformacijama.
Kod ve}ine tretmana pukotina, zavr{na obrada materijala radi se pomo}u
modle (u obliku slova u); kod obrade pukotina sa kapom i `lebom nema
zavr{ne obrade.
Na kraju se radi "upijawe" tj. obra|ena pukotina se privremeno pokriva na
primer toaletnim papirom, peskom ili filerom, koji treba da pokupe
vi{ak veziva i u~vrste povr{inu nanetog materijala (spre~e formirawe
kolotraga).
Materijali naneti po toplom postupku i bitumenske emulzije, kod preklopa

i kape, koji su direktno izloèni dejstvu saobra}aja, prvi su kandidati za
"upijawe".
Tabela 7.2 Preporuke za kvalitetno izvo|ewe tretmana pukotina
Parametari Preporuke
Tip i opseg Ve}ina tretmana sa ispunom i neki sa zaptivawem rade se bez se~ewa pukotina.
tretmana Mnoge zemqe sa o{trom klimom, smatraju obaveznim - poèqnim se~ewe
pukotina.
Saobra}aj Tretmani sa preklopom, zbog wihove izloènosti velikim naponima na zatezawe
iznad ivica pukotina, dovode do brze pojave loma.
Karakteristike Tretmani sa preklopom vi{e odgovaraju za pukotine sa ve}im o{te}ewem ivica
pukotine (>10% od duìne pukotine), jer preklopom se istovremeno ispuwava i pokriva
o{te}eni segment u istom prelazu.
Tip materijala Materijali kao {to su emulzije, bitumeni i silikoni, ne smeju da se izlaù
saobra}aju u zbog ozbiqnih problema sa kolotrazima ili abrazijom
Poèqna Na produèwe trajnosti zaptivawa, znatni udeo imaju tretmani sa rezervoarom,
svojstva trakom protiv vezivawa i zaptivawem u nivou zastora.
Estetika Tretmani sa preklapawem i kombinovani, ru`no izgledaju na povr{ini zastora.
Tro{kovi Izostavqawem se~ewa pukotina smawuju se tro{kovi opreme i radnika.
Na tro{kove tretmana, pored izrade rezervoara, znatno uti~u i tro{kovi
pove}ane koli~ine materijala.
Tabela 7.3 Osnovni zahtevi u opremi i qudstvu neophodni za obradu

pukotina
Radna sredstva Pribli`ni

u~inak
Operacija Oprema Ruko- m/min.
Oprema vaoci
Glodalica sa vertikalnim 1 - 0.50 do 0.8
svrdlom
Se~ewe Glodalica sa rotacionim 1 - 3.7 do 4.6
pukotine udarnim svrdlom
Testera sa dijamantskim platnom 1 do 2 - 1.2 do 2.1
Otpra{iva~ (duvaqka) 1 - 3.7 do 5.5
Otpra{iva~ (kompresor) 1 1 3.0 do 4.6
î{}ewe i Fen sa komprimovanim vazduhom 1 1 1.5 do 3.0
su{ewe Aparat za peskarewe 2 do 3 1 3 do 4
pukotine (2 prolaza)
îsta~ sa ì~anim ~etkama 1 - 2.7 do 3.7
Posuda za sipawe 2 do 3 1 1.5 do 3.0
Razastira~ sa gumenim crevom i 2 1 4.6 do 7.6
mlaznicom
Ugradwa Aparat za topqewe 2 1 4.6 do 7.6
materijala Postavqa~ trake protiv 2 - 2.7 do 4.6
vezivawa
Aparat za nano{ewe silikona i 2 1 1.8 do 3.7
pumpa
Zavr{na Modle u obliku U ili V 1 0 do 1 7.6 do 10.6
obrada
Pesak 1 do 2 - 3.7 do 5.5
Upijawe Toalet papir 1 9.0 do 13.7
Opsecawe pukotine
Opsecawe pukotina radi se glodalicama ili testerama, kao {to je
prikazano na slikama 7.15 i 7.16. Pri izvo|ewu opsecawa treba paziti da
ne nastanu dodatna o{te}ewa kolovoza. Zbog toga je poèqno da se koriste
visoko produktivne ma{ine sa mogu}no{}u dobrog pra}ewa pukotine i koje
izazivaju minimum kruwewa ili lomova. Smatra se da glodalice sa
vertikalnim svrdlom najmawe o{te}uju zastor i da su lake za rukovawe,
ali da imaju mali u~inak. Rotiraju}e udarne glodalice imaju mnogo ve}i
u~inak od prethodnih, ali i slabiji kvalitet obrade (vi{e o{te}uju
zastor). Ako moè da se bira, treba imati na umu ~iwenicu da su karbidna
svrdla boqa od ~eli~nih.
Slika 7.15 Rotaciona udarna glodalica
Slika 7.16 Testera sa dijamantskim se~ivom za pukotine

Specijalne testere za se~ewe pukotina imaju pre~nik dijamantskog se~iva

(vrhovi tj. zubi se~iva su od ve{ta~kih dijamanata) tj. {irinu od 150 do 200
mm i mogu prili~no dobro da prate krivudawe pukotina. Iako im je u~inak
se~ewa u odnosu na rotiraju}e udarne glodalice mawi, one formiraju
znatno pravilniji pravougaonik rezervoara - kanal, sa ravnijim zidovima i
ve}om povr{inom se~enog agregata
Ciq opsecawa: Da se formira uniformni, pravougli kanal - rezervoar, po
poloàju {to je mogu}e bliì tretiranoj pukotini, a uz {to mawe
o{te}ivawe okolnog kolovoza.
î{}ewe i su{ewe pukotine

U okviru pipreme pukotina za wihovu obradu i stvarawa uslova za {to
boqu vezu materijala, treba o~istiti i/ili osu{iti kanale pukotina. Ovo
je mo`da i najva`nija faza rada u procesu zaptivawa i ispune, jer veoma
uti~e na kasniju pojavu o{te}ewa, zbog lo{e ostvarene veze izme|u
materijala i kolovoza.
êtiri osnovna postupka koja se koriste za pripremu kanala pukotina su:
1. Obespra{ivawe sa duvanim vazduhom
2. Obespra{ivawe sa toplim vazduhom
3. Peskarewe
4. î{}ewe ì~anim ~etkama
Ciq: Da se dobije ~ist i suv kanal pukotine, oslobo|en od deli}a

asfaltno betonskog zastora, pre polagawa bilo kog materijala za wenu
obradu.
Obespra{ivawe
Obespra{ivawe se jednom od dva tipa opreme:
- ru~nim, na sopstveni pogon duvaqkama
- kompresorima sa visokim pritiskom, gumenim crevom i mlaznicom
Oba tipa opreme u principu se koriste za ~i{}ewe povr{ine zastora pre
nano{ewa premaza i povr{inskih obrada. Oni se tako|e koriste i za
~i{}ewe pukotina. Duvaqke koriste puno vazduha, ali sa malim
pritiskom. Brzina vazdu{nog mlaza ograni~ena je na 75 do 105 m/s. Zbog
ve}eg pritiska (>700 kPa), kompresori sa duvaqkom su mnogo poèqniji za
~i{}ewe pukotina od ru~nih sa sopstvenim pogonom.
Na slici 7.17 prikazan je kompresor sa minimalnim pritiskom mlaza
vazduha od 700 kPa i protokom od 0.07 m3/s. Veoma je preporu~qivo da
kompresor ima ugra|ene filtere za uqe i vlagu, da se kojim slu~ajem ne bi
zaprqale stranice kanala pukotine i na taj na~in spre~ilo vezivawe
zaptivne mase za kolovoz.
Obespra{ivawe sa toplim vazduhom prikazano ja na slici 7.18. Na ovaj

na~in se pored ~i{}ewa pukotina od prqav{tine, otpadaka i pra{ine,
uklawa vlaga ({to poboq{ava prionqivost materijala pri zaptivawu ili
ispuni) i olak{ava ugradwa (naro~ito materijala koji se ugra|uju po
toplom postupku).
Na trì{tu danas postoji ve}i broj kompresora koji proizvode zagrejani
vazduh. Minimalni zahtevi za ovu vrstu opreme su da je kapacitet
zagrevawa bude 1370 oC i brzina mlaza 600 m/s. Optimalna brzina mlaza
toplog vazduha (1650 oC) na mlaznici trebalo bi da bude 900 m/s. Posebnu
pa`wu treba obratiti da se izbegne pregorevawe bitumena. Delovawe
direktno preko gorionika plamenom na kolovoz nije dozvoqeno, a veoma je
poèqno da kompresori koji se koriste za obespra{ivawe sa toplim
vazduhom poseduju sisteme sa filterima za uqe i vlagu.
Slika 7.17 Obespra{ivawe sa kompresorom
Slika 7.18 Obespra{ivawe sa zagrajanim vazduhom

Peskarewe
Peskarewe predstavqa veoma efikasan postupak uklawawa otpadaka,
ostataka od pneumatika i delova od se~ewa pukotina. Postupak prikazan
na slici 7.19 ~isti i ohrapavquje povr{inu, stvaraju}i idealne uslove za
ostvarewe veze.
î{}ewe ì~anim ~etkama

êsto se ise~ene ili izglodane pukotine ~iste mehani~ki ì~anim
~etkama uz pomo} komprimovanog vazduha. U zavisnosti od karakteristika
~etke i ~ekiwa, veoma se kvalitetno uklawaju otpaci nagomilani u
rezervoaru pukotine, ali ne tako efikasno i ovlaèni otpaci i napukli
delovi asfaltnog zastora, sa stranica pukotine.
Na trì{tu se mogu dobiti ma{ine sa ì~anim ~etkama sa ili bez
ugra|enog duva~a vazduha. Neke organizacije za odràvawe imaju
modifikovane testere za se~ewe sa dodatim ì~anim ~etkama
pri~vr{}enim za rotor ma{ine, koje uklawaju ise~ene komade zastora.
Oprema za peskarewe se sastoji od kompresora, ma{ine za peskarewe,
creva i mlaznice. Veoma ~esto pored postoje}eg, potreban je jo{ jedan
kompresor, koji za wim obavqa dodatno ~i{}ewe od ostataka procesa
peskarewa.
Najkriti~niji deo u postupku peskarewa je jedinica za komprimovawe
vazduha. Ona mora da stvara pritisak od najmawe 620 kPa u koli~ini od
0.07 m3/s sa obaveznim filterima za uqe i vlagu. Poèqno je da se
koriste ja~i kompresori (u pogledu kapaciteta) i mlaznice zbog
amortizovawa gubitka trewa i rezultuju}eg pritiska. Preporu~uje se da
minimalni unutra{wi pre~nik cevi iznosi 25 mm, a otvor mlaznice 6.5
mm.
Slika 7.19 Postupak peskarewa

Priprema i primena materijala

Ugradwa traka protiv vezivawa
Najjednostavniji i najlak{i na~in za postavqawe trake protiv vezivawa je
alatka sa dva pokretna to~ka i podesivim centralnim to~kom za umetawe
trake, kao {to je prikzano na slici 7.20. Uz ovaj alat pripada ru~na
u`lebqena motka, sa to~kom za umetawe, promenqive {irine, sa kojom se
neposredno po polagawu trake vr{i weno kona~no fiksirawe.
Ugradwa nezagrejanih termoplasti~nih materijala

Materijali na bazi emulzija pripremaju se i primewuju na vi{e na~ina.
Oni mogu biti u rezervoarima raspodeqiva~a delimi~no zagrejani ili
~uvani u posudi i primewivani u nezagrejanom stawu. Iz raspodeqiva~a
do brizglice, masa moè biti potiskivana pumpom ili slobodnim padom.
Pored mehanizovanog tretmana pukotina, materijali na bazi emulzija mogu
da se ugra|uju i ru~no (nalivawem ru~no iz posuda ili kolica).
Izbor metode za pripremawe i ugradwu emulzija zavisi pre svega od
raspoloìve opreme. Tako|e, treba razmotriti da li je potrebno
delimi~no zagrevawe i koji je obim posla.
Slika 7.20 Alat za umetawe trake protiv vezivawa
Ugradwa zagrejanih termoplasti~nih materijala

Ure|aji za zagrevawe termoplasti~nih materijala obi~no su povezani sa
raspodeqiva~em veziva, kao {to je prikazano na slici 7.21. Materijali od
nemodifikovanog bitumena (~ist bitumen), uobi~ajeno je da se ugra|uju u
zagrejanom stawu, pomo}u raspodeqiva~a ili direktno nalivaju iz
zagrejane posude. Za zagrevawe posude sa materijalom naj~e{}e se koristi
plamen gasa propana. Sistem direktnog zagrevawa nije preporu~qiv, za

materijale od modifikovanog bitumena, zbog neujedna~enog zagrevawa ili
pregrevawa.
Materijali od bitumena modifikovanih sa gumom ili vlaknima moraju da
se zagrevaju i me{aju (u posudama sa me{a~ima), na indirektan na~in. U
ovim ure|ajima se sagoreva propan ili dizel gorivo, a proizvedena
toplota prenosi preko uqa, koje okruùje posudu za topqewe sa
dvostrukim dnom, na materijal. Ovaj indirektni na~in zagrevawa je
bezbedniji i kvalitetniji, jer se materijal zagreva ravnomerno i pod
boqom kontrolom. Pokretni ure}aji ovog tipa primewuju se kao standardni
u mnogim zemqama.
U sprezi sa ostalom opremom za obradu pukotina postoji nekoliko tipova i
veli~ina posuda za bitumen. Izbor posude-kotla trebalo bi da se zasniva
na razmatrawu:
• tipa materijala
• veli~ine posla
• raspoloìvog vremena pripreme
• temperature vazduha u toku pripreme
• bezbednosti
Slika 7.21 Posuda sa bitumenom i pumpom
Modifikovani bitumeni sa gumom, mogu da se zagrevaju i ugra|uju pod

pritiskom. Kod materijala tj. me{avine bitumena i vlakana, zbog wihove
velike gustine treba voditi ra~una da je potrebna sna`na pumpa za
potiskivawe mase iz posude-kotla. Preporu~qivo je da se kod primene

me{avina sa vlaknima, koriste pumpe od 14.9 kW (20 KS) i crevom od 50mm.
Za mawe poslove poèqno je da se koriste i posude maweg kapaciteta (400
l). O{ta je preporuka, da posude budu minimum ispuwene do jedne tre}ine
kapaciteta, da bi se izbeglo pregrevawe materijala i osigurala
efikasnost tretmana. Sa druge strane nema smisla koristiti posude
velikog kapaciteta, ako to nije potrebno (zbog zagrevawa nepotrebno
velike koli~ine).
Odgovorna osoba za zagrevawe materijala mora nekoliko sati pre po~etka
rada da startuje ma{inu (grejawe), {to je od posebne va`nosti ako je
hladno vreme i koriste se velike posude. U zavisnosti od koli~ine
materijala koja se priprema, zagrevawe velikih posuda (1500 l) i
materijala u wima moè trajati i do 3 ~asa. Za male posude (180 do 380 l)
naj~e{}e treba od 60 do 75 minuta.
Posude za zagrevawe moraju da imaju regulatore za pode{avawe
temperature i termostate (maksimalna temperatura zavisi od tipa
materijala i nikada ne prelazi 220oC). Termostati treba da budu
postavqeni u materijalu i uqnom kupatilu. Posude bi trebalo da
omogu}avaju reciklaù neutro{enih koli~ina materijala. Ugradwa
zagrejanog materijala tj. wegov transport do pukotine, obavqa se pomo}u
gumenog creva i raspodeqiva~a.
Ugradwa nezagrejanih samoo~vr{}avaju}ih materijala

Pumpe za silikone moraju da budu tako konstruisane da mogu direktno iz
originalnih posuda (20 ili 210 l) da potiskuju masu do pukotine.
Nedostatak je {to priticawe materiala iz pumpe ne moè da se reguli{e u
toku rada. Preporu~uje se da minimalni protok iznosi 0.025 l/s. Tako|e se
preporu~uje, da sve unutra{we povr{ine, koje dolaze u kontakt sa
silikonom, budu za{ti}ene teflonom (da bi se spre~ilo wegovo vezivawe
za zidove).
Zavr{na obrada
Zavr{na obrada materijala moè da se radi na dva na~ina. Prvi je pomo}u
raznih, po veli~ini i obliku dodataka, pri~vr{}enih za raspodeqiva~,
koji u jednom tj. zajedni~kom koraku daju zavr{ni oblik obradi. Drugi se
izvodi pomo}u modle, prikazane na slici 7.24, kojom se neposredno po
prolasku raspodeqiva~a postiè èqeni oblik.
Prvom metodom se {tedi u radnoj snazi, a drugom se ostvaruje znatno boqi
uvid u rad i kontrola izvedenog posla (posebno kod preklopa).
Oprema za "upijawe" zavisi od tipa upijaju}eg materijala, koji treba da se
koristi. Pesak, zahteva kamionet ili kolica, iz kojih se lopatama obavqa
posipawe. Toalet papir u duga~kim rolnama se ~esto postavqa pomo}u

modifikovane oprema za farbawe linija na kolovozu.
Slika 7.22 Ispuna prethodno obra|ene pukotine
Slika 7.23 Ispuna pukotine i uklawawe vi{ka materijala
Slika 7.24 Modla u obliku "U" za uklawawe vi{ka materijala

Slika 7.25 Obra|ena pukotina
Slika 7.26 Jedan od mogu}ih na~ina popravke pukotina (razla~ewem mase)
7.2.2.6. IZVO\EWE OPRAVKI

Nakon izvr{enog izbora materijala i postupka, pristupa se sa veoma
pa`qivo tretmanu, obradi, tj. izvo|ewu opravke pukotina. Od posebnog
zna~aja je da svi u~esnici shvate va`nost posla. Radnici treba da budu
propisno obu~eni za ovaj specifi~ni vid odràvawa kolovoza
(specijalizovane ekipe), a tako|e i nadzor da zna {ta treba da
kontroli{e.
7.2.2.7. KONTROLA SAOBRA]AJA

Kqu~ni deo u postuku obrade pukotina je kontrola saobra}aja. Bez obzira
da li se radi o pokretnoj ili stacionarnoj radnoj zoni, potrebna je dobra
kontrola saobra}aja u ciqu za{tite radnih ekipa ali i u~esnika u
saobra}aju. Tako}e, treba teìti da se uslovi odvijawa saobra}aja {to
mawe ometaju.
Da bi se sve ovo postiglo, neophodno je da se obavi brzo snimawe deonice
puta, koja treba da se obra}uje i uo~e specifi~nosti. Stru~no lice na
osnovu vaè}ih standarda mora da organizuje kontrolu saobra}aja i brine

o wenoj ispravnasti. Pri mawem obimu saobra}aja i radova, kontrola se
naj~e{}e radi pomo}u zastavica i odgovaraju}ih saobra}ajnih znakova.
7.2.2.8. BEZBEDNOST
Drugi vid bezbednosti je za{tita radnika od materijala i kvarova na
opremi tj. ma{inama. Osnovno je da radnici u ekipama imaju {lemove i
za{titna uo~qiva odela. Tako|e, ekipe moraju da po{tuju sve procedure
za{tite, vezane za pojedine materijale i opremu. Vi{e detaqa o
bezbednosti rada sa materijalima i opremom, prikazano je u dodatku B.
Dodatak A: KONTROLA PRI GRA\EWU

U ovom dodatku prikazane su kontrolne liste za razli~ite faze izvo|ewa
zaptivawa ili ispune pukotina. Wihova osnovna namena je da pomognu
nadzoru i internoj kontroli da kvalitet obrade pukotina bude {to boqi.
A.1 Se~ewe pukotina

1. Kvalitet tj. o{trina reznog alata - testera mora da bude
zadovoqavaju}i, da bi se minimiziralo o{te}ivawe ivica pukotina
(kruwewe i dodatne prsline)?
2. Rukovaoci - radnici treba da su propisno obu~eni ?
3. Primewena je sva propisana za{titna oprema (signalizacija i ograda) ?
4. Oprema sa se~ewe pukotina prati {to je mogu}e boqe pravac pruàwa
pukotina (procenat gubqewa pukotina je mawi od 5) ?
5. Zastor od asfalt betona nije toliko hladan da spre~ava izvo|ewe
se~ewa i izaziva preterano kruwewe ili lomqewe ?
6. Asfalt betonska me{avina u zastoru nije toliko krupnozrna da
oteàva izvo|ewe se~ewa i izaziva preterano kruwewe ili
lomqewe?
7. Dimenzije, oblik i uniformnost rezervoara pukotine su
zadovaqavaju}i, naro~ito u slu~aju primene trake protiv vezivawa ?
A.2 î{}ewe i su{ewe pukotina

1. Ispravnost filtera za uqe i vlagu u kompresoru za vazduh je u redu ?
Periodi~na provera prisutnosti uqa i vlage radi se sa belim papirom
postavqenim ispred duvaqke ?
2. Radnici nose odgovaraju}u ode}u ?
3. Prqav{tina i otpaci izduvani su iz kanala pukotine i okolne
povr{ine, sve do ivica kolovoza ?
4. Najmawe jedanput je svaka strana pukotine obra|ena ~ista~em
pukotina?
5. Pri ~i{}ewu i su{ewu sa toplim komprimovanim vazduhom povr{ina,
za koje treba da veè materijal, proveriti da ne nagore ?
6. Postupak ~i{}ewa treba da se izvede neposredno pre izvo|ewa

zaptivawa ili ispune?
7. Nakon obespra{ivawa toplim vazduhom odmah se radi zaptivawe ili
ispuna po toplom postupku, da bi se izbegla mogu}a kondenzacija vlage
i hla|ewe stranica pukotine (duìna deonice je od minimum 1.5 m do
45 m)?
8. Periodi~no proveriti stawe o~i{}enosti pukotina (prisustvo
prqav{tine, pra{ine ili oksidisanih zrna), opipavaju}i prstima
stranice pukotina?
9. Proveriti periodi~no vizuelno i prstima, vla`nost stranica
pukotine ?
10. Proveriti da nije ostao neki komadi} zastora u pukotini i po potrebi
ga ru~no ukloniti ?
11. Obespra{ivawe (peskom ili vazduhom) uvek izvoditi {to daqe od
vozila u pokretu ?
12. U toku prvog prolaza, mlaznicu otpra{iva~a (i sa toplim vazduhom),
dràti na odstojawu ne ve}em od 5 cm od kanala pukotine ?
13. Mlaznicu ure|aja za peskarewe dràti u smeru pukotine na rastojawu
od 10 do 15 cm?
A.3 Priprema i ugradwa materijala

A.3.1 Ugradwa traka protiv vezivawa
1. Trake protiv vezivawa postaviti na potrebnu dubinu ?
2. [ire delove pukotina treba popuniti sa dodatnom trakom protiv
vezivawa ili trakama ve}ih dimenzija ?
3. Trake protiv vezivawa dovoqno sabiti u rezervoar pukotine, tako da
ne moè da do|e do naknadnog pomerawa pod teìnom zaptivke ?
4. Povr{ina trake protiv vezivawa ne treba da je o{te}ena, uvijena ili
istegnuta ?
A.3.2 Priprema i ugradwa zaptivke ili ispune

1. Za materijale modifikovane gumom, pri ugradwi po toplom postupku,
primeniti posude za zagrevawe sa duplim zidovima ispuwenim uqem ?
2. Za ugradwu materijala od bitumena s vlaknima, primeniti posude sa
me{alicom i cirkulacionom pumpom ?
3. Radnici treba da nose odgovaraju}u za{titnu ode}u ?
4. U posudi za topqewe treba da se nalazi najmawe jedna tre}ina
materijala u odnosu na kapacitet posude, da bi se izbeglo pregrevawe
mase i spre~ilo uvla~ewe vazduha u sistem za pumpawe?
5. Sistematski kontrolisati temperaturu materijala u posudi za grejawe
(preko ugra|enih i slobodnih termometara) ?
6. U toku zastoja ili pauza prome{ati materijal ?
7. Pumpa radi efikasno (zbog zapu{avawa nastaje gubitak snage) ?
8. Kanal pukotine ispuwavati od dna ka vrhu ?
9. Kanal pukotine ispuniti sa materijalom do propisanih kota ?
10. Pri raspodeqivawu materijala u kanal pukotine paziti da ne do|e do

prelivawa ?
11. U slu~aju nedovoqnog nalivawa materijala ili wegovog naknadnog
slegawa, treba ponoviti postupak nalivawa ?
12. Sa ugradwom materijala treba otpo~eti odmah nakon ~i{}ewa, su{ewa
i zagrevawa (ako je predvi|eno), da bi se izbeglo zaga|ewe i
kondenzacija ?
13. Nakon ugradwe materijala po tolom vazduhu nastaju mehuri}i, ako ima
vlage na zidovima kanala pukotina ?
14. Posudu za topqewe materijala i opremu za wegovu ugradwu, treba
nakon zavr{enog posla o~istiti ?
15. Prosut materijal treba o~istiti sa kolovoza ?
A.4 Kona~na obrada / oblikovawe

1. Veli~inu i oblik modle za oblikovawe prilagoditi projektovanom
tipu obrade pukotine ?
2. Umetnuti gumeni uloàk u modlu, da bi se oblikovali preklopi
(periodi~no kontrolisati stawe ivica) ?
3. Nagomilani materijal na modli ukloniti plamenikom (propan) ?
4. Sa oblikovawem modlom otpo~eti odmah po ugradwi materijala ili sa
malim zastojem, da bi materijal dobio odre|enu ~vrsto}u?
5. Preklopi treba da su simetri~ni u odnosu na pukotinu ?
6. Materijalima koji se ugra|uju po toplom postupku treba ostaviti
dovoqno vremena da bi se ohladili i spre~ilo negativno dejstvo
saobra}aja i uslova sredine ?
7. Kontrolisati da nije do{lo do quspawa zaptivke ugra|ene po toplom
postupku (zbog vlage i prqav{tine u kanalu pukotine) ?
8. Kontrolisati da nije do{lo do pojave mehuri}a nakon ugradwe po
toplom postupku odgovaraju}ih materijala (zbog vlage u kanalu
pukotine) ?
A.5 Uklawawe mrqa

1. Mrqe od materijala na bazi bitumena uklawaju se prepokrivawem sa
dovoqnom koli~inom peska ?
2. Mrqe od bitumena modifikovanog gumom uklawaju se toalet papirom
ili prepokrivawem sa kamenim bra{nom ?
Dodatak B: Mere bezbednosti
B1. Materijali
Za{tita zdravqa osobqa koje rukuje razli~itim materijalima mora pre
svega da se odvija prema uputstvima proizvo|a~a materijala. U ovim
uputstvima date su informacije o zdravqu, vatri i mogu}im opasnostima.
U principu preventivne mere, kao {to su za{titna odela i oprema znatno

pove}avaju bezbednost:
• ko{uqe sa duga~kim rukavima
• duga~ke pantalone
• rukavice
• ~izme (sa metalom oklopqenim delovima)?
• nao~are
B.2 Oprema
Mere bezbednosti kod rada sa opremom za zaptivawe ili ispunu pukotina
sastoje se od:
• glodalice i testere. Za{tite vida i sluha, za{titnog odela i
za{titnih ~izmi
• kompresor. Za{tite vida i sluha i za{titnog odela
• greja~i i plamenici. Za{tite vida i sluha, ruku i za{titnog
odela.
• raspodeqiva~i i posude za zagrevawe bitumena. Za{tite vida i
za{titnog odela
7.2.3. MATERIJALI I POSTUPCI ZA POPRAVKU RUPA U ASFALTNIM

KOLOVOZIMA
Obra|eni su materijali i postupci za rad sa me{avinama koje se spravqaju
po hladnom i toplom postupku ili skladi{te i ure|aji za krpqewe. U
inostranstvu u posledwe vreme poklawa se velika pa`wa krpqewu sa
materijalima spravqenim po hladnom postupku i postupcima krpqewa
raspr{ivawem - iwektirawem (ubrizgavawem). Krpqewe sa toplim asfalt
betonskim me{avinama, koje je kod nas veoma rasprostraweno, u
inostranstvu skoro da je napu{teno.
Svaka organizacija odgovorna za odràvawe asfaltnih kolovoza ima u
svom programu rada i krpqewe rupa. Za rupe je svojstveno da se javqaju pri
svim nivoima saobra}ajnog optere}ewa i na svim kategorijama puteva (od
autoputeva do lokalnih puteva). Savremeni materijali i oprema trebalo
bi da omgu}avaju krpqewe u svim vremenskim uslovima, po~ev od lepih
prole}nih dana do sne`nih sa vejavicama, odnosno u opsegu temperatura od
38oS do -18oS.
Krpqewe rupa moè da se izvodi kao hitna intervencija pod te{kim, ali i
u okviru redovnog odràvawa, pod normalnim uslovima (toplo i suvo).
Rupe u kolovozu naj~e{}e nastaju zbog vlage, dejstva ciklusa mr`wewa i
otapawa, saobra}aja, nedovoqne nosivosti u podlozi ili kombinovanog
dejstva navedenih faktora. Opravka rupa je neophodna u svim situacijama
gde one ugroàvaju bezbednost i ravnost.
Dva osnovna perioda vremena kada se popravqaju rupe u kolovozu su zimski

i prole}ni. U prvom tj. zimskom periodu vladaju niske temperature,
osnovni materijal je zamrznut, ima dosta vlage, a mogu}a je i pojava ciklusa
mr`wewa i otapawa. Drugi period pada u prole}e, kada je osnovni
materijal vlaàn i mekan, a mogu}a je i pojava ciklusa mr`wewa -
otapawa.
Bez obzira na klimatske uslove pri kojima se obavqa krpqewe rupa,
obavezno treba imati na umu uticaj rupa na bezbednost, ravnost i ubrzano
propadawe kolovoza.
Rupe u kolovozu naj~e{}e nastaju zbog ~upawa zrna agregata i gubitka
veziva. Sa nastavqawem ovog procesa dolazi do ~upawa ve}ih komada
zastora, a zatim i do potpunog sloma kolovozne konstrukcije. Oblik i
veli~ina rupa u kolovozu veoma su promenqivi. Minimalna dimenzija rupe
u planu je 15 cm.
Osnovni nivoi veli~ine razvijenosti o{te}ewa su:
• mali. Rupe pli}e od 25 mm
• sredwi. Dubine rupa od 25 do 50 mm
• veliki. Dubine rupa ve}e od 50 mm
Merewe se obavqa registrovawem broja rupa i kvadratnih metara
zahva}ene povr{ine za svaki nivo veli~ine razvijenosti o{te}ewa.
Dubina rupe se meri na najdubqem mestu u odnosu na povr{inu zastora.
7.2.3.1. MATERIJALI
Tri osnovna tipa materijala koji se primewuju za opravku rupa u
kolovozima su varijante me{avina spravqenih po hladnom postupku. (S
obzirom da se kod nas naj~e{}e primewuju me{avine spravqene po toplom
postupku, u prilogu C su one posebno obra|ene). Prva od ovih po hladnom
postupku spravqenih me{avina proizvodi se u asfaltnim bazama, sa
raspoloìvim agregatima i vezivom, bez razmatrawa kompatibilnosti ili
o~ekivanog kvaliteta.
Drugi tip me{avina pripremqenih po hladnom postupku proizvodi se
prema tehni~kim uslovima propisanim od strane organizacija koje }e ih i
koristiti. U tehni~kim uslovima uobi~ajeno je da se nalaze preporuke o
tipu agregata i odgovaraju}em vezivu (kompatibilnosti veziva i agregata),
kao i kriterijumi o kvalitetu me{avine za krpqewe. Podrazumeva se da
treba raditi probne me{avine pre proizvodwe ve}e koli~ine, a tako|e
proveriti i ure|aje za ugradwu po metodi raspr{ivawa - iwektirawa.
Tre}i tip me{avina spravqenih po hladnom postupku spada ~esto u
proizvode za{ti}ene licencama. Naj~e{}e ih proizvode lokalne asfaltne
baze sa posebno modifikovanim vezivom. Ova veziva proizvode
specijalizovane firme, a na osnovu podataka o lokalnim agregatima,
projektovanim me{avinama i tehni~kim uslovima. Ovi materijali (kao i
ostali materijali spravqeni po hladnom postupku) mogu da se proizvedu u
ve}oj koli~ini i kasnije skladi{te ili pakuju u burad - xakove zbog lak{eg
rukovawa na terenu. U metodi ugradwe raspr{ivawem - iwektirawem
naj~e{}e se koristi ovaj tre}i tip me{avina (investitor kontroli{e
agregat, vezivo i me{avinu).
Verifikaciju kvaliteta svih navedenih materijala za krpqewe obavqaju
ovla{}ene institucije. Najva`niji parametri kvaliteta koji se ispituju za
me{avine spravqene po hladnom postupku su kompatibilnost agregata i
veziva i ugradqivost.
Slika 7.31 Specijalni materijali koji veù i u vodi

7.2.3.2. TEHNIKE POPRAVKI

Mnoge organizacije za odràvawe koriste metod “baci i idi” za opravku
rupa u kolovozima. Na àlost, iako su svi svesni {ta ostavqaju za sobom,
ovo je najrasprostraweniji na~in opravke rupa na kolovozima (izvo|a~i se
pravdaju da je to najproduktivniji na~in opravke rupa). Postupci izloèni
u ovom priru~niku trebalo bi da izmene postoje}u praksu uvo|ewem metode
“baci i izvaqaj”.
Postupak opravke “polu - stalni” tako|e je veoma rasprostrawen. Ovaj
postupak predstavqa u odnosu na prethodni, kvalitativno vi{i nivo.
Glavno unapre|ewe je u~iweno u podizawu kvaliteta podloge i veze zakrpe
sa okolnim kolovozom. Ovi dodatni napori produàvaju vreme i neznatno
pove}avaju tro{kove izvo|ewa, ali zato daju jedan sasvim novi kvalitet
zakrpqenom kolovozu.
Primenom opreme za “raspr{ivawe - iwektirawe” pri popravci rupa u
kolovozima u odnosu na druge tehnike opravki, pove}avaju se tro{kovi
kori{}ewa opreme, ali zato podiè produktivnost i smawuju tro{kovi
materijala.
Baci i izvaqaj
Osnovni koraci rada u metodi “baci i izvaqaj” su:
• stavi materijal u rupu (koja bi trebalo, ali ne obavezno, da
bude bez vode i otpadaka), kao {to je prikazano na slici 7.32
• izvr{i zbijawe zakrpe koriste}i pnematike kamiona, slika
7.33
• proveri da sabijena zakrpa ima oblik krune (nadvi{ewe izme|u
3.0 i 6.5 mm)
• pomeri se do slede}e rupe
• pusti saobra}aj odmah po uklawawu radnika i obavqenom
~i{}ewu
Osnovna razlika izme|u ove metode i tradicionalne “baci i idi” sastoji

se u dodatnom naporu da se sabije zakrpa. Zbijawem se postiè boqa
kompaktnost zakrpe i pove}ava otpornost na odno{ewe agregata. Dodatno
vreme utro{eno na sabijawe (1 do 2 minuta po rupi) neznatno smawuje
produktivnost. Pre svega kod rupa, koje su na me|usobnom rastojawu ve}em
od vremena utro{enom za wihovu opravku.

Slika 7.32 Postupak “baci i izvaqaj” - postavqawe materijala
Slika 7.33 Postupak “baci i izvaqaj” - zbijawe zakrpe
Polu - stalni
Polu - stalni metod opravke smatra se za jedan od najboqih. Osnovni
koraci rada su:
• ukloniti vodu i odpatke iz rupe
• opse}i ili izglodati vertikalno stranice rupe (treba da bude
zahva}ena i zdrava povr{ina kolovoza), kao {to je prikazano
na slikama 7.34 i 7.35. Tretirana povr{ina mora biti
kvadratna ili pravougaona, pri ~emu dve strane treba da budu
pribli`no paralelne smeru odvijawa saobra}aja
• po ~i{}ewu rupa rasprostire se masa i ru~no ravna (sa oko 6

mm nadvi{ewa u odnosu na okolni kolovoz)
• zbijawe se obavqa sa ure|ajima ~ija je kontaktna povr{ina
mawa od zakrpe (vaqci sa gumenim to~kovima mase od 3 do 5
tona, mali vibracioni vaqci sa ~eli~nim to~kovima i
vibracione plo~e), slika 7.36 i 7.37.
• saobra}aj se pu{ta odmah po uklawawu radnika i obavqenom
~i{}ewu
Na ovaj na~in se ostvaruje mnogo boqa veza izme|u zakrpe i okolnog

kolovoza, a tako|e postiè i ve}a zbijenost mase. U odnosu na metode “baci
i izvaqaj” i “raspr{ivawa - iwektirawa” potreban je ve}i broj radnika i
opreme, a postiè se i mawa produktivnost.
Slika 7.34 Polu - stalni postupak (opsecawe ivica rupe ru~nom testerom)
Slika 7.35 Polu-stalni postupak (opsecawe ivica rupe ma{inom za

glodawe po hladnom postupku)
Slika 3.36 Polu - stalni postupak (zbijawe vibraconom plo~om)
Slika 7.37 Polu-stalni postupak (mali vibracioni vaqak)
Raspr{ivawe - iwektirawe
Osnovni koraci u postupku raspr{ivawa - iwektirawa su:
• izduvati vodu i odpatke iz rupe
• preprskati emulzijom ili razre|enim bitumenom stranice i

dno pukotine
• izduvati bitumenizirani materijal u rupu
• prepokriti zakrpqenu povr{inu slojem agregata
• otvoriti put za saobra}aj po uklawawu radnika, opreme i
izvr{enom ~i{}ewu
Slika 7.38 Oprema za raspr{ivawe - iwektirawe

(kamion sa prikolicom)
Slika 7.39 Oprema za raspr{ivawe - iwektirawe (samoopsluùju}a)
U ovom postupku nije potrebno zbijawe po prepokrivawu agregatom

zakrpqene povr{ine. Dva osnovna tipa opreme za izvo|ewe raspr{ivawa -
iwektirawa prikazana su na slikama 7.38 i 7.39. Prvi se sastoji iz
prikolice za vezivom koja je zaka~ena za kamion sa agregatom. Drugi ure|aj
se sastoji iz jedinstvenog sistema (vozila) ~iji su osnovni elementi:
jedinica za agregat, rezervoar veziva sa greja~em i ure|aji za
raspr{ivawe.
Pored ovih novih metoda opravke rupa u kolovozima, primewuju se i

klasi~ne metode, kao npr. sa povr{inskom obradom i masom za krpqewe.
Opravka o{te}enih povr{ina sa povr{inskom obradom

Nakon ~i{}ewa o{te}ene povr{ine, nanosi se ru~no (mora da bude
ravnomerno raspore|ena) brzo raspadaju}a bitumenska emulzija ili
razre|eni bitumen u koli~ini od 0.7 do 1.1 l/m2. Odmah zatim nanosi se
lopatom agregat u sloju pribli`ne debqine maksimalne veli~ine zrna
agregata, tabela 7.4, ru~no ravna i utiskuje vaqawem, slika 7.41. Naredni
sloj, ako je potrebno zbog izravnawa nivelete, nanosi se po istom
principu.
Slika 7.40 Prskawe ivica bitumenskom emulzijom
Tabela 7.4 Granulometrijski sastav mineralne me{avine
Veli~ina Oznake me{avina i maksimalne veli~ine zrna agregata

sita 9.5 mm 12.5 mm 19. 0 mm
(mm) Prolaz kroz sito (%)
25.0 - - 100
19.0 - 100 90 - 100
12.5 100 90 - 100 -
9.5 90 - 100 - 56 - 80
4.75 55 - 85 44 - 74 35 - 65
2.36 32 - 67 28 - 58 23 - 49
0.3 7 - 23 5 - 21 5 - 19
0.075 2 - 10 2 - 10 2-8
Slika 7.41 Ravnawe razastrte asfaltne me{avine
Opravka povr{inskih rupa

Povr{inske rupe dubine od 25 do 50 mm popravqaju se sa me{avinama
dobijenim po toplom ili hladnom postupku. Po obeleàvawu kredom
o{te}ene povr{ine (obavezno oblika kvadrata ili pravougaonika),
opsecawu rupe vertikalno testerom ili pneumatskim seka~em do dubine od
oko 50 mm, ~i{}ewu, prskawu ma{inski razre|enim bitumenom ili
emulzijom (u koli~ini od 0.25 l/m2, raspadawu emulzije, nanosi se me{avina
za opravku (koja nadvisuje okolni kolovoz za oko 6 mm). Sabijawe se obavqa
vaqcima sa pneumatskim ili ~eli~nim to~kovima (od 3 do 5 tona) ili
vibracionim plo~ama.
Opravka dubokih rupa
Bilo koji tip o{te}ewa (pukotine u obliku blokova, kanali kroz kolovoz,
ranije opravke - zakrpe, bubrewe i izraène pukotine) u fleksibilnim
kolovoznim konstrukcijama, koji je oti{ao i u dubinu, naziva se rupom (kod
nas je odoma}en naziv “udarna rupa”, mada je nejasno za{to je pridodata re~
udarna). Uzroci pretvarawa povr{inskih o{te}ewa u dubinska su:
prodirawe vode kroz pukotine, lo{a zbijenost podloge, neodgovaraju}i
granulometrijski sastav, preterana vla`nost, nepogodni materijali ili
otvorena tekstura (npr. zbog nedovoqno veziva) iz koje se ~upaju zrna
agregata.
Rupe u kolovozu dubqe od 50 mm popravqaju se po proceduri:

• odredi se o{te}ena povr{ina i uve}a za dodatnih oko 30 cm
• ozna~i se nekim se~ivom ili bojom (u obliku kvadrata ili
pravougaonika)
• vertikalno opse~e o{te}ena obeleèna povr{ina (do dubine
postojawa o{te}ewa)
• dno (ako je od vezanog ili nevezanog materijala izuzev
posteqice) i stranice, preprskaju se bitumenskom emulzijom
• nakon raspada emulzije, razastire se bitumenom vezani

materijal (najve}e debqine sloja u nezbijenom stawu od 8 cm) i
vr{i zbijawe, naj~e{}e vibracionim plo~ama
• posledwi sloj je vi{i od okolnog kolovoza za oko 12 mm. Nakon
zbijawa treba da ostane nadvi{ewe “zakrpe” za oko 6 mm, da
bi se dozvolilo naknadno zbijawe pod saobra}ajem.
7.2.3.3. IZVO\EWE OPRAVKI

Opravke rupa rade se da bi se zakrpio o{te}en kolovoz, obnovila
prohodnost i usporilo ili spre~ilo daqe propadawe kolovoza. U principu
opravke treba izvr{iti {to je mogu}e pre. U ovom poglavqu date su
preporuke za poboq{awe kvaliteta izvo|ewa opravki tj. krpqewe rupa u
kolovozima.
Slika 7.42 Opravka dubokih rupa (nastavak predhodne slike)
Slika 7.43 Kontrola ravnosti izvr{ene zakrpe
Slika 7.44 Obrada namernog iskopa, tj. iskopa u kolovozu za potrebe

postavqawa neke instalacije
7.2.3.4. KONTROLA SAOBRA]AJA

Bilo kada da se izvodi krpqewe rupa, mora da se obezbedi odgovaraju}a
kontrola saobra}aja. Ciq kontrole je da se obezbede ekipe za opravku i
{to je mogu}e mawe omete saobra}aj.
U praksi organizacija i na~in izvr{ewa kontrole saobra}aja veoma
variraju, ali svaka organizacija za odràvawe je u principu odgovorna
da obezbedi radnu povr{inu kako za radnike, tako i za u~esnike u
saobra}aju ({to je regulisano i odgovaraju}im normativnim aktima).
7.2.3.5. BEZBEDNOST
Razmatrawe bezbednosti nije ograni~eno samo na kontrolu saobra}aja, ve}
se odnosi tako|e i na kori{}ewe materijala za opravku i opreme. Mora da
postoje uputstva za kori{}ewe materijala za opravke. Posebno treba
po{tovati preporuke za rukovo|ewe i ~uvawe svih materijala spravqenih
po hladnom postupku.
Odgovaraju}e mere bezbednosti moraju da po{tuju i rukovaoci pneumatskih
seka~a, kompresora i pumpi za raspr{ivawe - iwektirawe. Kod primene
ure|aja za raspr{ivawe - iwektirawe radnici moraju da imaju za{titne
nao~are (jer se kameni agregat izbacuje pod velikim pritiskom). Voza~i
kamiona moraju posebnu pa`wu da obrate kod vo`we unazad, da ne bi
ozledili nekog od radnika.
Slika 7.45 Za{tita pe{aka

Svaki od u~esnika u izvo|ewu opravki mora da bude upoznat sa mogu}im

nezgodama i na~inu kako da izbegne bilo koju opasnu situaciju.
7.2.3.6. KRPQEWE U ZIMSKIM USLOVIMA

Krpqewe rupa u zimskim uslovima radi se u periodima topqewa snega,
kada ekipe za zimsko odràvawe prestanu sa primenom plugova,
abrazivnih sredstava ili soli. Toplije vreme pruà uslove za krpqewe
rupa, ali tako|e i za wihovo nastajawe. Vi{e temperature prouzrokuju
topqewe i omek{avawe zamrznute podloge, smawuju}i nosivost svih
slojeva napravqenih od nevezanih materijala.
Zimski uslovi su o~ekivana pojava i neminovnost, ali za materijale za
krpqewe veoma ozbiqan problem, jer oni moraju podjednako dobro da se
pona{aju pri svim klimatskim situacijama.
Materijali
Agregat koji se koristi za krpqewe u zimskim uslovima trebalo bi da bude
veoma kvalitetan (eruptivac), drobqen i obespra{en. Bitumenske emulzije
bi mogle da se upotrebe kao vezivo, ali sa obaveznim dodatkom za
poboq{awe prionqivosti. Me{avina bi trebalo da bude ugradqiva na
niskim temperaturama, tj. da omogu}ava lako rukovawe radnicima i dobro
zbijawe u rupe. S obzirom na ~estu pojavu vode u rupama, veoma je va`na
upotreba kvalitetnih dodataka bitumenu za poboq{awe prionqivosti
Izbor postupka
Krpqewe rupa u zimskim uslovima ~esto ne ostavqa dovoqno vremena za
primenu “polu - stalnog” postupka. Pove}awem potrebnog vremena za
krpqewe rupa, smawuje se produktivnost i pove}ava vreme ometawa
saobra}aja.
Primenom izuzetno kvalitetnih materijala, postupkom “baci i izvaqaj”, u
zimskim uslovima postiù se dobri efekti na tro{kove i efikasnost. Od
izuzetne va`nosti je da se primewuju veoma kvalitetni materijali i da se
zbijawe obavqa kamionima. Prepu{tawem zbijawa teku}em saobra}aju,
obavezno se postiè slabiji kvalitet.
Ostale napomene
Zakrpe ura|ene u uslovima zime imaju u odnosu na one u prole}e, kra}i vek
trajawa. U proseku vek trajawa “zimskih” zakrpa je od par dana do nekoliko
meseci. Ciq zimskog krpqewa je da se {to je pre mogu}e obnove prohodnost
i bezbednost (a ne da se trajno popravi o{te}ewe).
7.2.3.7. KRPQEWE U PROLE]NIM USLOVIMA

Prole}no u odnosu na zimsko krpqewe, odvija se pod znatno povoqnijim
uslovima, zbog toga {to su pro{li ciklusi mr`wewa i otapawa, a tako|e i
podloga je mawe mekana. Boqi klimatski uslovi pove}avaju o~ekivani vek
trajawa.
Materijali
Izbor materijala za prole}no krpqewe zavisi od rezultata analize
tro{kovi - efikasnost. Me|utim, prora~un tro{kovi - efikasnost nije od
presudnog zna~aja, ve} ~esto i iskustvo ekipe za odràvawe sa odre|enim
tipom materijala.
Tako|e, skoro svi materijali koji se primewuju u zimskom krpqewu,
odgovaraju i za prole}no. Podrazumeva se da se uslovi skladi{tewa i
ugradqivosti veoma razlikuju u zimskom, u odnosu na prole}ni period.
Materijali koji imaju dobru ugradqivost pri veoma niskim temperaturama,
na vi{im postaju lepqivi i te{ki za upotrebu.
U prole}nom krpqewu primewuju se veoma kvalitetni drobqeni
obespra{eni agregati i bitumenske emulzije. Preporu~uje se i daqe
primena dodataka za poboq{awe prionqivosti. Emulzije bi trebalo da se
u odnosu na zimske uslove sporije raspadaju, zbog brèg isparavawa vode u
woj.
Izbor postupka
Prole}no krpqewe moè da se izvede po postupcima “raspr{ivawa -
iwektirawa”, ”baci i izvaqaj” ili ”polu - stalnom”. Najva`niji kriterijumi
za izbor su “tro{kovi - efikasnost” i raspoloìva oprema i radnici. Zbog
toga {to “polu - stalni” postupak zahteva vi{e opreme i radnika, on je
mawe prakti~an za ovu vrstu radova.
Postupak ”baci i izvaqaj” veoma je pogodan za prole}no krpqewe.
Izvr{ena analiza kvaliteta krpqewa po ovoj metodi ukazuje na sasvim
zadovoqavaju}e rezultate, pogotovo ako se primewuju veoma kvalitetni
materijali.
Ostale napomene
Krpqewe obavqeno u prole}e trebalo bi da ima znatno duì vek trajawa u
odnosu na ona obavqena zimi. Osmatrawa na terenu ukazuju da izvedene
zakrpe nakon po~etnog perioda (dve do ~etri nedeqe) po raspadawu
emulzije, imaju dobru {ansu za dugove~no trajawe (isto pa i vi{e od
okolnog kolovoza). Ciq izvr{enog prole}nog krpqewa je da zakrpa traje
isto koliko i okolni kolovoz. Vek trajawa zakrpe duì od jedne godine,
smawuje u principu broj radnika, opreme i materijala, potrebnih za
narednu godinu.
Prora~un “tro{kovi - efikasnost” trebalo bi da se zasniva na veku

trajawa zakrpe od najmawe jedne godine.
7.2.3.8. Dodatak A: KRPQEWE SA BITUMENOM VEZANIM

MATERIJALIMA
Bitumenom vezani materijali koji se upotrebqavaju za krpqewe su
kombinacija veziva na bazi bitumena i agregata, koji imaju posebne
karakteristike potrebne za ispunu rupa u kolovozima. Tri osnovne grupe
me{avina za krpqewe su: a) tople me{avine (tj. me{avine dobijene po
toplom postupku), toplo ugradqive; b) tople me{avine, hladno ugradqive
i c) hladne me{avine, hladno ugradqive.
Osnovna svojstva koje me{avine za krpqewe treba da poseduju su:
stabilnost (da se zakrpa odupre istiskivawu pod dejstvom pneumatika),
prionqivost (da se zakrpa lepi za stranice rupe), otpornost na dejstvo
vode (da se vezivo ne skida sa agregata), trajnost (da se zakrpa ne
deformi{e ili puca), otpornost na klizawe (istu kao i okolni kolovoz),
ugradqivost i mogu}nost uskladi{tewa (bez preteranog o~vr{}avawa ili
segregacije).
Za me{avine spravqene po toplom postupku koje se koriste za krpqewe,
primewuju se isti bitumeni kao i za asfaltne zastore. Kod me{avina koje
se spravqaju po hladnom postupku, koriste se naj~e{}e razre|eni bitumeni
i bitumenske emulzije. U principu agregat je isti za zastore uobi~ajenih
kolovoznih konstrukcija i zakrpa, jedino {to se vi{e pa`we poklawa kod
zakrpa, gde se zahteva da agregat bude drobqen, rapavih povr{ina i
kompatibilan sa vezivom. Kod zakrpa se ~e{}e koriste dodaci za
poboq{awe prionqivosti i ugradqivosti. Me|utim, zbog znatnog
poskupqewa mase, treba kod dono{ewa odluke za primenu dodataka,
sprovesti ekonomsku analizu wihove opravadanosti.
Principi projektovawa me{avina spravqenih po toplom postupku koje se
primewuju za krpqewe, tako|e su isti kao i za uobi~ajene me{avine. Kod
me{avina koje se primewuju po hladnom postupku, ne postoji neki stalni
propisani postupak projektovawa, ve} se koriste iskustveni podaci i
probawe. Me{avine spravqene po toplom postupku odmah se ugra|uju, a po
hladnom mogu i kroz duì period vremena. [to se ti~e opreme za
proizvodwu mase, postoje male me{alice sa kojima se proizvodi masa na
licu mesta i druga vrsta sa kojom se zagreva i ponovo me{a uskladi{ten
materijal.
Pored klasi~nih me{avina, postoje i kombinovane (kompozitne) asfaltne
me{avine sastavqene naj~e{}e od dodatog sumpora bitumenu, dodatog
portland cementa me{avini i armirawa me{avine (poliestarskim,
gumenim i anorganskim vlaknima).
Materijali za me{avine koje se koriste za krpqewe

Me{avine za krpqewe od bitumenom vezanih materijala imaju u odnosu na
uobi~ajene koje se koriste za izgradwu novih kolovoza, nekoliko
posebnosti. Na primer, kod me{avina spravqenih po hladnom postupku i
koje se tako|e ugra|uju u hladnom stawu, veoma je va`na ugradqivost i
mogu}nost skladi{tewa. Tako|e, osnovna uloga veziva nije da stvori
konstruktivnu ~vrsto}u, ve} da spre~i prodirawe vode u me{avinu. Kod
me{avina spravqenih po toplom postupku namewenih krpqewu tako|e po
toplom postupku, nema nikakvih razlika u odnosu na uobi~ajene asfalt
betonske me{avine.
Mogu da se koriste tvr|i bitumeni (60-70 peno) ili mek{i (120-150 peno).
Normalno je, da se ugra|ivawe radi odmah nakon spravqawa, dok je
me{avina jo{ topla. Produèwe ugradqivosti tj. mogu}nosti ugra|ivawa i
pri niìm temperaturama (od onih normalnih za toplo spravqene asfalt
betone) moè se posti}i sa razre|enim bitumenima.
Kod me{avina toplo spravqenih, a koje se ugra|uju u hladnom stawu,
osnovna karakteristika je ugradqivost na temperaturi sredine. Kao {to
se vidi iz tabele C-1 za ovaj tip me{avine primewuju se razre|eni
bitumeni ili bitumenske emulzije (MC-250 i 800 i SC-250 i 800). Gu{}e
vrste (800) se koriste u jesen i prole}e, a re|e (250) zimi (gde je i duì
period skladi{tewa). Tako|e, uspe{no se koriste sredwe i sporo
raspadaju}e bitumenske emulzije, kao i visoko te~ne emulzije. Mnogi su
nezadovoqni sa sredwe i sporo raspadaju}im emulzijama zbog lo{e
ugradqivosti nakon duèg skladi{tewa. Sa veoma te~nim emulzijama nije
bilo problema sa ugradqivo{}u (koje mogu da se primewuju do -9 0S).
Ako se toplo spravqena me{avina za krpqewe primewuje ubrzo po
spravqawu, mogu da se upotrebe razre|eni bitumeni RC-250 i 800 i sredwe
raspadaju}e emulzije. U principu ovaj tip me{avina se kratko skladi{ti.
Kod me{avina hladno spravqenih, a koje se ugra|uju u hladnom stawu
potrebna je dobra ugradqivost nakon skladi{tewa, a tako|e i mali
viskozitet veziva tokom me{awa. Zbog toga {to je agregat hladan tj.
nezagrejan (jednak temperaturi vazduha ili veoma malo zagrejan), vezivo
mora da bude te~no. Za normalno uskladi{tene me{avine naj~e{}e se
koriste MC i SC - 250, 800 i 3000 (a tako|e MC - 250, HFF, RTs i RTCBs).
Posebnu pa`wu treba obratiti kod upotrebe te~nih veziva za kriti~ni
period o~vr{}avawa zbog, tako|e, o~ekivanog kratkog perioda
skladi{tewa.
Kvalitet agregata za me{avine koje se koriste za krpqewe je isti kao i za
me{avine za nove kolovoze. Ipak kvalitet agregata moè da bude malo
niì (sredwi do veliki). Me{avine velike gustine koriste se prvenstveno
za tople me{avine koje se ugra|uju u toplom stawu. Sredwe guste me{avine
omogu}avaju skladi{tewe i imaju dobru ugradqivost i stabilnost.
Za diskontinualne me{avine je karakteristi~no me|usobno ukqe{tewe
zrna agregata (dominantna je jedna frakcija krupnozrnog agregata) kao kod
makadama, gde vezivo treba da pruì vodonepropustqivost. Zbog velikog

procenta {upqina dolazi do brzog gubqewa isparqivih sastojaka. U
principu me{avine za krpqewe se rade od drobqenog agregata (ili sa
malo dodatog drobqenog {qunka).
Me{avine spravqene i ugra|ene po toplom postupku su skoro uvek
me{avine velike gustine - asfalt betonske, odli~ne stabilnosti i
trajnosti. Nakon sabijawa postiù dobru zbijenost i malu apsorpciju vode.
Uskladi{tene me{avine su sredwe do velike gustine, ali slabije po
kvalitetu od prethodnih. Diskontinualne me{avine se retko primewuju,
ali za wih ne postoje jedinstveni tehni~ki uslovi. Za me{avine spravqene
po toplom postupku kao vezivo se iskqu~ivo koriste bitumeni, a kod
ostalih, razre|eni bitumeni i emulzije.
Maksimalna veli~ina zrna u me{avinama za krpqewe je 9.5 ili 12.5 mm.
Ova gorwa granica daje dobru stabilnost i ugradqivost i moè da se
primeni za ispuwavawe - krpqewe skoro svih tipova rupa. Neke
organizacije koriste pe{~ane me{avine maksimalne veli~ine zrna 4.75
mm (6.5 mm). Maksimalna veli~ina zrna agregata zavisi od dubine rupe.
Tako npr. za agregate od 19 mm, najmawa dubina rupe se kre}e od 38 do 50
mm.
Idealno bi bilo da postoje dve me{avine, {to u praksi niko ne uvaàva.
Krupnozrnija da se koristi za dubqe, a sitnozrnija za pli}e rupe.
Kompromisna veli~ina maksimalnog zrna agregata je 9.5 mm.
Agregati sa velikom apsorpcijom mogu sasvim uspe{no da se upotrebe za
tople me{avine, dok kod hladnih zbog toga {to prikupqaju puno vlage, mogu
da izazovu probleme u vezi sa prionqivo{}u i debqinom filma veziva
oko agregata (dolazi do segregacije pri skladi{tewu). Tako|e, za ove
me{avine je potrebno duè vreme o~vr{}avawa po ugra|ivawu, jer
apsorpcioni agregati traè vi{e veziva.
Kao dodaci me{avinama za krpqewe koriste se dopovi za poboq{awe
prionqivosti i ugradqivosti (pri niìm temperaturama). Dodaci mogu
biti u obliku praha ili te~ni. Dopovi u prahu dodaju se agregatu, a te~ni
vezivu.
Poboq{awe otpornosti me{avine na dejstvo vode koja ogoqava zrna
agregata postiè se hidratisanim kre~om ili posebnim dodacima (za
poboq{awe obavijenosti i adhezije veziva za agregat). Naj~e{}i dodaci za
poboq{awe prionqivosti su katranski ili organski amini (amino
kiseline). Na~in wihovog dozirawa zavisi od toga da li su ili ne termo
stabilni. S obzirom da postoji veliki broj proizvo|a~a dopova i na
wihova vrlo {irokogruda obe}awa, treba biti izuzetno obazriv i imati u
vidu da ona vaè za odre|ena geografska podru~ja i da podleù
odgovaraju}im standardima.
Sa kre~om u prahu i portland-cementom kao dodacima u me{avinama za
krpqewe, moè da se poboq{a adhezija veziva (ovo vaì ako se za vezivo
koriste bitumen i razre|eni bitumen).
[to se ti~e dodataka za poboq{awe ugradqivosti, interesantni su oni

koji olak{avaju rad sa me{avinama do -18oS. Neke organizacije za
odràvawe u ovu svrhu koriste destilate nafte (kerozin). Mnogi od
dodataka su patentirani i prili~no ko{taju. êsto dodaci duplo
poskupquju cenu me{avine, tako da obavezno treba uraditi analizu
tro{kovi - efikasnost.
Osnovna ispitivawa karakteristika me{avina za krpqewe su: stabilnost,
prionqivost, trajnost, ugradqivost i mogu}nost uskladi{tewa.
Temperatura je faktor koji mora da se uzima u obzir kod me{awa, ali i kod
ugra|ivawa. U zavisnosti od tipa me{avine, odre|uje se i optimalna
temperatura spravqawa me{avine (130 - 180oC). Tako|e, za me{avine koje
se ugra|uju po toplom postupku veoma je bitna temperatura me{avine pri
ugra|ivawu (min. 120oS, a izuzetno 80oS). Te~na veziva se, pre ubacivawa u
me{alicu prilikom proizvodwe toplih me{avina, naj~e{}e zagrevaju.
Ugradwa me{avina spravqenih po toplom postupku u principu se obavqa
bez problema pri toplom vremenu. Me|utim, u toku hladnog vremena mogu da
se jave te{ko}e. Pre svega, svaka me{avina ima svoju minimalnu
temperaturu ugra|ivawa, koja zavisi od mogu}nosti za ugradwu. Pri niskim
temperaturama hladne me{avine postaju kru}e i stabilnost sti~u veoma
sporo (zbog sporog isparavawa vode ili lako isparivih razre|iva~a).
Uobi~ajeno je da se hladne me{avine ne ugra|uju pri temperaturama niìm
od -7oS. Ima posebnih me{avina koje se mogu ugra|ivati i na
temperaturama do -18oS.
Kod uskladi{tenih me{avina voda isparava, viskozitet me{avine se
pove}ava, a ugradqivost smawuje. Duè uskladi{tene me{avine postaju
krute i teè za rad sa lopatom. U nekim dràvama je propisano i vreme za
koje me{avina ne sme da izgubi bitne karakteristike (minimum {est
meseci). Zbog isparavawa, formira se kora, koja na uskladi{tenoj masi
iznosi oko 25 mm. Pri upotrebi ona se integri{e u ostatak mase. Kora
{titi masu usporavaju}i weno zgu{wavawe. Ima slu~ajeva da se masa i
nakon pet godina sasvim uspe{no upotrebqavala. Problemi nastaju ako
voda prodre u masu za krpqewe. Pri smrzavawu, voda o~vr{}ava masu,
oteàva rad i lepi se za lopatu.
Slede}i problem je te~ewe bitumena u sveè uskladi{tenoj masi
spravqenoj po toplom postupku. Vi{ak te~nog veziva te~e kroz me{avinu i
skupqa se na dnu (ova pojava je svojstvena kod pogre{nog dozirawa
koli~ine veziva). Sniàvawem temperature me{awa, ovaj problem moè
znatno da se umawi.
Kod uskladi{tewa materijala za krpqewe koji se ugra|uju po hladnom
postupku, va`no je da je podloga ravna, ~vrsta i ~ista. Naj~e{}e se
uskladi{tewe obavqa u obliku slobodno formirane kupe, {to zauzima
puno prostora ili u posebno napravqenim bunkerima. Iako se me{avine
mogu skladi{titi na otvorenom, skladi{ta se u posledwe vreme sve ~e{}e
pokrivaju, radi za{tite od snega i vode. Za{titom se produùje
ugradqivost i za{ti}uje materijal od vlaèwa. Najboqa za{tita
uskladi{tene mase obavqa se u posebnim gra|evinama sa nastre{nicama

ili plasti~nim pokriva~ima. Poboq{awe ugradqivosti uskladi{tenih
me{avina moè da se postigne o~uvawem wihove toplote, ~uvawem
me{avina u zagrejanim prostorijama ili zagrevawem plo~a na kojima leè
me{avine (cevi sa toplim uqem u podu). Eksperimenti{e se i sa
zagrevawem sun~evom energijom. Visina kupe uskladi{tenog materijala
zavisi od tipa opreme (utovariva~a, kamiona itd.). Nema strogih uputstava,
ali se preporu~uje da visina kupe u prvih 48 ~asova ne bude ve}a od 1.2 m
(da bi se spre~ila segregacija i ogoqavawe zrna). “Vek trajawa”
uskladi{tenog materijala zavisi od tipa veziva i vremena.
Kombinovane me{avine za krpqewe od bitumenom vezanih materijala

U posledwe vreme ulaè se znatan napor u poboq{awe me{avina za
krpqewe, kroz razvoj kombinovanih me{avina koje treba da imaju ve}u
stabilnost, ubrzano o~vr{}avawe i poboq{anu trajnost. Jedna vrsta
dodataka modifikuje veziva, poboq{avaju}i hemijske karakteristike
(gra|u veziva i ubrzawe o~vr{}avawa), dok druga vrsta dodataka
poboq{ava fizi~ke karakteristike me{avina (pove}awem ~vrsto}e i
armirawem me{avine).
Dodatkom sumpora (maksimum 60 do 75% od mase veziva) smawuje se
koli~ina bitumena u me{avini. Naj~e{}e se uzima da me{avina sadrì
50% sumpora i 50% veziva (oba su u te~nom stawu i me{aju se
ubrizgavawem u me{alicu). Portland-cement se dodaje u klasi~ne
me{avine proizvedene po hladnom postupku (sa bitumenskim emulzijama),
ubrzava o~vr{}avawe i poboq{ava krutost me{avine. Obe me{avine
tako|e imaju poboq{anu prionqivost. Dodaju se male koli~ine cementa u
me{avinu, pa stoga zanemarqivo pove}avaju tro{kove. Dodatkom
sinteti~ke i prirodne gume u obliku vlakana (1 do 1.5 % u odnosu na
me{avinu) armira se me{avina i poboq{avaju wene elasti~ne
karakteristike. Poliesterskim vlaknima duìne 6 do 12 mm u koli~ini
od 0.25% po masi me{avine, znatno se poboq{avaju karakteristike
hladnih me{avina. Tro{kovi se pove}avaju za oko $ 10/toni hladne
me{avine. Tako|e, zbog vlakana se pove}ava i koli~ina bitumena za 0.3 %.
Za armirawe se tako|e upotrebqavaju i vlakna od azbestnog liskuna i
stakla. U principu treba teìti ka poboq{awima, ali i biti oprezan sa
wima.
7.3. KRUTE KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE

7.3.1. O[TE]EWA KRUTIH KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA
O{te}ewa krutih kolovoza nastaju, uglavnom usled dejstva saobra}ajnog
optere}ewa, temperature, vlage i neujedna~ene nosivosti podloge.
O{te}ewa su grupisana po vrstama u:
− pukotine
− o{te}ewa spojnica
− o{te}ewa povr{ine
− ostala o{te}ewa
PUKOTINE
Pukotine su o{te}ewa koja mogu biti ugaona, podu`na, popre~na i duboka.
Ugaone pukotine se proteù od popre~ne ka podu`noj spojnici pod uglom od
oko 45o u odnosu na pravac odvijawa saobra}aja. Rastojawe po~etka,
odnosno kraja pukotine od ugla plo~e (popre~no i podu`no), je od 0.3 m do
jedne polovine {irine plo~e. Podu`ne pukotine su prete`no paralelne sa
osovinom kolovoza (najvi{e do 5-6 pukotina po plo~i, u protivnom to je
drugi tip o{te}ewa). Popre~ne pukotine su naj~e{}e upravne na osovinu
kolovoza i najvi{e ih ima 5-6 po plo~i. Ako to nije slu~aj, onda je u pitawu
drugi tip o{te}ewa. Duboke pukotine su niz bliskih pukotina u obliku
srpa, koje proìmaju celu plo~u (po~iwu od dna plo~e). Proteù se u
blizini i pribli`no paralelno sa podu`nim i popre~nim spojnicama,
podu`nim i popre~nim pukotinama ili paralelno sa spoqnom ivicom
kolovoza. Sadrè ~esto kalcijum hidroksid koji izaziva tamnu boju
o{te}ene povr{ine.
O[TE]EWA SPOJNICA
U o{te}ewa ispune spojnica spadaju sva o{te}ewa koja nastaju zbog
primene neelasti~nih materijala za ispunu, prodirawa vode kroz
o{te}ewa, ispune `qeba spojnica raznim ~vrstim otpadnim materijalima
(zbog kojih spojnice ne mogu da dilatiraju), kidawa ispune, istiskivawa
ispune, pojave korova, gubitka elasti~nosti ispune i odlepqivawa ispune
od stranica `qebova. Manifestovana su preko o{te}ewa ispune kod
popre~nih spojnica, podu`nih spojnica i kruwewa ivica - popre~nih i
podu`nih.
KRUWEWE IVICA PODU@NIH SPOJNICA

Ta vrsta o{te}ewa je manifestovana lomqewem, pucawem ili ~upawem
agregata na oko 60 cm od ivice podu`ne spojnice.
Slika 7.46 Kruwewe ivica podu`nih spojnica
KRUWEWE IVICA POPRE^NIH SPOJNICA

Ta vrsta o{te}ewa je prikazana u vidu lomqewa, pucawa ili ~upawa
agregata na oko 60 cm od ivice popre~ne spojnice, ka unutra{wosti plo~e.
Slika 7.47 Kruwewe ivica popre~nih spojnica
O[TE]EWA POVR[INE
U o{te}ewa povr{ine spadaju mreàste pukotine, quspawe, ugla~an
agregat i ~upawe malih komada kolovozne povr{ine.
MRE@ASTE PUKOTINE
One predstavqaju niz plitkih, uzanih i me|usobno povezanih pukotina u
gorwem delu betonske plo~e. êsto su ve}e pukotine orijentisane u
podu`nom, a popre~no - povezuju}e u popre~nom pravcu ili su nepravilno

orijentisane.
Slika 7.48 Mreàste pukotine
QUSPAWE
Quspawe nastaje kada tanak povr{inski sloj betona izgubi vezu sa dowim
slojem betona. Zbog toga, okolni prostor, oko mesta krpqewa kolovoza,
mora da bude pa`qivo pregledan da slu~ajno nema quspawa. Lupkawe
~eki}em po povr{ini kolovoza i oslu{kivawe povratnog zvuka je jedan od
na~ina ustanovqavawa quspawa.
Slika 7.49 Quspawe

UGLAÂN AGREGAT
Ta vrsta o{te}ewa veoma je opasna po u~esnike u saobra}aju, naro~ito u
krivinama i pri vla`nom kolovozu. Nastaje zbog povla~ewa maltera oko
krupnijih zrna, {to izaziva wihovo lak{e ugla~avawe (naj~e{}e
kre~wa~ki agregat).
Slika 7.50 Ugla~an agregat

ÛPAWE ZRNA
Ova vrsta o{te}ewa je posledica ~upawa - ispadawa malih komadi}a
zastora, normalno pre~nika od 25 do 100 mm i dubine od 13 do 50 mm.
Slika 7.51 ûpawe

OSTALA O[TE]EWA
U vrstu ovih o{te}ewa spadaju eksplozije, slegawe bankina, odvajawe
bankina od kolovoza, zakrpe, curewe i pumpawe vode i rasedawe po
popre~nim spojnicama i pukotinama.
EKSPLOZIJA
Manifestuje se kao lokalno iskakawe betonskog zastora na popre~nim
spojnicama ili pukotinama. Betonska plo~a je izlomqena u ve}i broj
komada koji direktno ugroàvaju bezbednost saobra}aja.
Slika 7.52 Eksplozija
SLEGAWE BANKINE
To je o{te}ewe koje moè da bude prime}eno u vidu nivelacione razlike
izme|u spoqne ivice plo~e i bankine.
Slika 7.53 Slegawe bankine
ODVAJAWE BANKINE OD KOLOVOZA

Ovakvo o{te}ewe je vidqivo kao rascep izme|u ivice kolovoza i bankine.
Slika 7.54 Odvajawe bankine od kolovoza
ZAKRPE
To su povr{ine na postoje}em betonskom zastoru, ve}e od 0.1 m2, koje su
uklowene i zamewene istim ili nekim drugim materijalom.
Slika 7.55 Zakrpa od asfalta
Slika 7.56 Zakrpa od betona

CUREWE I PUMPAWE VODE

Ovaj vid o{te}ewa betonskog kolovoza je uo~qiv ako se posmatraju
pukotine i spojnice. Kroz wih voda procuruje ili biva izbacivana ~ista
voda ili voda pome{ana sa sitnozrnim materijalom. Naslage ispumpanog
materijala na povr{ini zastora, u blizini spojnica ili pukotina, su
pokazateq ovog o{te}ewa.
Slika 7.57 Curewe i pumpawe vode
Slika 7.58 O{te}ewe koje nije klasifikovano

(rezulatat delovawa korewa)
Slika 7.59 Nedozvoqena blokada prolaza

(lo{a organizacija gradili{ta)
RASEDAWE NA POPRE^NIM SPOJNICAMA I PUKOTINAMA

Manifestovawe ovog vida o{te}ewa je u nivelacionoj razlici izme|u
plo~a ili delova plo~a na spojnicama ili pukotinama.
7.3.2. POSTUPCI POPRAVKE O[TE]EWA KRUTIH KOLOVOZNIH

KONSTRUKCIJA
7.3.2.1. ISPUNA PUKOTINA

Spojnice cement - betonskih kolovoza kompenzuju pomerawa plo~a izazvana
termi~kim uticajima i sluè za preno{ewe optere}ewa sa plo~e na plo~u.
Pravilno ispuwena spojnica u betonskom kolovozu spre~ava prodirawe
vode u podlogu i posteqicu i slabqewe tih slojeva. Tako|e, spre~ava
neèqene materijale (prqav{tinu i {qunak) da se uvuku u spojnicu i
spre~e prora~unato termi~ko pomerawe plo~a. Ti neèqeni materijali u
spojnici mogu izazvati dijagonalno pucawe plo~a, eksploziju, kruwewe i
razno{ewe materijala.
Pukotine i spojnice u cement - betonskim kolovozima treba proveriti pre
po~etka vla`nog perioda u toku godine, da bi se uverili da su zapuwene i
da nije mogu} prodor vode.
âk i tanke pukotine u armiranim kolovozima mogu biti opasne. Voda kroz
wih ulazi u beton i izaziva koroziju ~elika i druga ozbiqna o{te}ewa.
Najboqi efekat zapuwavawa pukotina je kad su plo~e hladne i skupqene,
tako da su pukotine dovoqno otvorene. Pukotine ne treba zapuwavati na
temperaturi niòj od 7 oS (minimalna temperatura `lebova je 5 oS). Za

zapuwavawe pukotina se uvek moraju koristiti materijali koje je odobrio
nadzor.
Pukotine treba pro{iriti pre zapuwavawa. [irina i dubina `leba zavise
od razmaka spojnica i kre}u se od 6.6 h 20 mm do 20 h 20 mm. Ako ne, onda
treba da budu o~i{}ene i osu{ene komprimovanim vazduhom pre
zapuwavawa (neposredno). Za ve}e pukotine treba koristiti aparat za
zapuwavawe penom, da bi zaptivnu masu postavio 2.5 cm, od gorwe ivice ka
dubini pukotine. Tehnologija obrade i ispune pukotina i spojnica je
indenti~na kao i kod asfaltnih kolovoza, jedino {to se ovde za ispunu
koriste prete`no silikoni ili dvokomponentni materijali. Ispuna treba
da je oko 1.5 mm ispod ivice kolovoza (a oko 5-6 mm u sredini `leba od
vrha kolovoza). Pri skupqawu pukotine ili spojnice nadvi{ewe ispune ne
bi smelo da bude ve}e od 3 mm.
Bezbednost je od velikog zna~aja kad se radi po toplom postupku. Ovi
materijali su veoma vru}i i mogu izazvati ozbiqne opekotine, kako pri
pokretawu aparata, tako i pri postavqawu materijala.
Ako je kolovoz armiran, treba ukloniti ili neutralizovati svu r|u,
premazima koje je prethodno odobrila Direkcija za puteve. Potom sledi
postupak krpqewa.
Saobra}aj treba usmeravati daqe od mesta krpqewa, onoliko dugo, koliko
je predvideo proizvo|a~ primewenih materijala, odnosno sve dok ne bude
postignuta dovoqna ~vrsto}a za prihvatawe vozila.
Slika 7.60 Povezivawe puklih plo~a

7.3.2.2. ASFALTNE EMULZIJE ZA POVR[INSKU OBRADU

Programe preventivnog odràvawa treba primewivati u ranoj fazi
eksploatacionog ìvota puta (u periodu od 1. do 3. godine), ~ime se obavqa
za{tita i produàva upotrebni vek kolovozne konstrukcije. Za starije
konstrukcije, povr{inska obrada moè odloìti po~etak neminovnih
rekonstrukcija. Asfaltna emulzija za povr{insku obradu je odlli~na za
preventivnu za{titu kolovoza od ranih o{te}ewa. Povr{inskom obradom
je usporen proces starewa, a i spre~eno je da star kolovoz nastavi da
otvrdwava. Metod zalivawa mawih pukotina i obnavqawa povr{ine
kolovoza se naziva povr{inska obrada. Ovim postupkom se zalivaju mawe
pukotine, popravqa suva povr{ina sa koje su i{~upana zrna i pove}ava
otpornost na klizawe.
7.3.2.3. ZAMAGQIVAWE
Kod betonskih kolovoza sa veoma malim ~upawem zrna, zamagqivawem se
uspe{no taj proces spre~ava. To su vrlo lake, razblaène aplikacije, brzo
raspadaju}e asfaltne emulzije. Neki od asfaltnih materijala koji se
koriste za zamagqivawe su: katjonske (pozitivna) emulzije ili 50%
razblaèna anjonska (negativna) emulzija. Odluka o vrsti emulzije,
anjonska ili katjonska, treba da bude zasnovana na saznawu o tipu vezivnog
materijala koji je primewen u kolovozu. Treba razumeti da vezivni
materijali u kolovozu odbijaju jedan drugi, a ostale privla~e. Treba
teìti da se materijali privla~e i uspostavqaju jaku me|usobnu vezu. Za
to je potrebno konsultovati ovla{}enu laboratoriju.
Asfaltne emulzije koje se koriste za zamagqivawe, naj~e{}e su
razblaène sa 50% vodom ili nekim drugim tipom razblaìva~a, onako
kako je proizvo|a~ naglasio. Mase za zamagqivawe se primewuju u
koli~inama od 0.6 do 1.0 l/m2, u zavisnosti od teksture povr{ine i
poroznosti starog kolovoza. Koli~ine koje treba primeniti zavise od
koli~ine emulzije koju stari kolovoz moè da apsorbuje, a da se ne izazove
proklizavawe. Saobra}aj treba kontrolisati najvi{e dva sata, u
zavisnosti od lokacije i obima saobra}aja.
7.3.2.4. OBRADA PESKOM

Gde je ~upawe zrna izraènije, obrada peskom moè biti adekvatan
za{titni sloj povr{ine uz pove}awe kvaliteta zastora. Ovakva masa je
me{avina emulzije i peska, koja se po polagawu prekriva finim agregatom.
Upotrebqava se kao za{tita od delovawa sunca i vode na kolovoznu
konstrukciju ili za pove}awe otpora na proklizavawe. Primewuje se u
koli~ini od 0.6 do 1.0 l/m2, uz pokrivawe agregatom granulacije 0 - 8 mm. U
nekim oblastima boqe se uklapa agregat 0 - 6.35 mm.
7.3.2.5. OBRADA AGREGATOM - RIZLOM

Ako ~upawe zrna postane izrazito, povr{inu treba obraditi vezanim
agregatom ili rizlom (kamena sitne` od 3 do 25 mm). U slu~ajevima kad je
~upawe zrna progresivno do te mere da je vo`wa ugroèna, treba
primeniti tanak sloj oja~awa ili sloj izravnawa, koji prati sloj od rizle.
Obrada agregatom je tanak sloj koji treba raspr{iti preko preprskane
podloge (emulzijom ili razre|enim bitumenom). Ovim slojem se redukuje
prodirawe vazduha i vode u konstrukciju, a moè biti poboq{ana i
otpornost na klizawe.
Rizla se moè iskorititi na razne na~ine:
• u punoj {irini saobra}ajne trake
• u jednom delu saobra}ajne trake
• na kra}im duìnskim deonicama
• ili u punoj duìni deonice
Tipi~ne koli~ine su 1.5 do 2.3 litara po 0.8 m2 sa 13.5 do 18 kilograma
drobqenog agregata nominalne veli~ine od 6.35 do 15.8 mm po 0.8 m2.
Slika 7.61 Povr{inska obrada
7.3.2.6. ISPUNA ISPOD PLOÂ

Ispunom ispod plo~e treba da se ispune {upqine bez wenog dizawa
(stabilizuje plo~a), potisne slobodna voda, smawe pukotine i lomovi (zbog
slabog odvodwavawa i neujedna~ene nosivosti podloge).
Nakon 24 ~asa po izvr{ewu ispune treba ispitati stabilnost tretirane
plo~e (merewem ugiba pod optere}ewem u odnosu na susedne plo~e).
[upqine ispod plo~a nalaze se naj~e{}e ispod ivica i sredine kolovoza.
Slika 7.62 Ispuna ispod betonskih plo~a
7.3.2.7. IWEKTIRAWE
Iwektirawe je tehnika kojom se izdiù betonske plo~e do postizawa
projektovane ravnosti.
Sa pumpawem i iwektirawem po~iwe se sa najniè ta~ke ulegnute
povr{ine i napreduje u oba spoqna pravca. Prira{taj izdizawa je oko 6-7
mm, sa ~estim promenama poloàja iwektirawa da bi se plo~a {to mawe
naprezala i izbeglo weno lomqewe. Iwektirawe se izvodi uniformno i
polako (od min 0.01 do max 0.04-0.06 m3 po minuti.
Raspored rupa u plo~i za iwektirawe mase naj~e{}e se utvr|uje
eksperimentalno, a na osnovu dimenzija plo~e, rasporeda spojnica,
armirawa itd. Preporu~uje se da budu dve rupe na oko 60 cm od spojnice na
slobodnoj strani plo~e. Pre~nik rupa se iznosi od 3 do 5 cm.
Pumpe za iwektirawe na kraju izlaza i cevi treba da ostvaruju pritisak od
0.35 do 1.8 MPa.
Naj~e{}i sastav mase za iwektirawe je:
• 1 deo cementa PC 25 ili PC 30
• 3 dela pucolana, prirodan ili ve{ta~ki
• voda, koja treba da obezbedi odgovaraju}u fluidnost
Ipuna ispod plo~a i iwektirawe nisu dozvoqeni ako su dowa podloga ili
posteqica smrznuti ili ako je temperatura vazduha nià od +2 oS.
Po zavr{enom iwektirawu i va|ewu cevi, otvor se odmah zapu{ava
drvenim ~epovima (po va|ewu drvenih zapu{a~a otvori se ispuwavaju
brzovezuju}im malterom od peska i cementa ili polimerisanim betonom).

Ostatak mase sa kolovoza se uklawa (da ne bi vezao) i kolovoz pere (da ne
ostanu fleke). Nega kolovoza traje od 30 minuta do 3 ~asa u zavisnosti od
sastava mase, koli~ine i temperature.
Iwektirawe pod vakumom je novijeg datuma. Specifi~nost je upotreba
plasti~ne pokrivke, koja hermeti~ki zatvara zastor.
Slika 7.63 Sa iwektirawem se kre}e od najniè ta~ke
7.3.2.8. POPRAVKA POVR[INSKIH O[TE]EWA

Ovom vrstom opravki otklawaju se o{te}ewa nastala u gorwem delu plo~e
(gorwoj polovini), kao {to su kruwewe na spojnicama, pukotine i ostala
plitka po dubini o{te}ewa. Ako je broj o{te}ewa toliki da zahteva
veliki broj popravki-krpqewa, onda se radi oja~awe-presvla~ewe.
Pravovremeno i kvalitetno izvedene popravke povr{inskih o{te}ewa
mogu znatno da produè vek kolovoznoj konstrukciji.
Tip materijala koji }e se upotrebiti za opravke zavisi od raspoloìvog
vremena do pu{tawa u saobra}aj, temperature okoline, tro{kova, veli~ine
i dubine o{te}ewa.
Naj~e{}e se upotrebqavaju betoni sa ubrziva~ima koji u roku od 24 ~asa
postiù ~vrsto}u od minimum 21 MPa i omogu}uju odvijawe saobra}aja.
Popravqena povr{ina se ohrapavquje ~eli~nom metlom i prska emulzijom
za ~uvawe vla`nosti (3.5 l/m2).
Postupak opravke o{te}ewa sastoji se od: obeleàvawa o{te}ene
povr{ine (uve}ane za 5 do 15 cm), vertikalnog se~ewa na minimum 5 cm od
mesta kruwewa-quspawa, ~i{}ewa o{te}ene povr{ine pneumatskim
~eki}em, kva{ewa ili nano{ewa maltera za vezivawe, nano{ewa
portland cementnog maltera, ohrapavqivawa i negovawa.
Rad na temperaturama ispod 11 oS zahteva duì period negovawa. Primeri
za opravku plitko o{te}enih povr{ina dati su na slikama:
Slika 7.64 Popravka povr{inskih o{te}ewa
Slika 7.65 Obrada o{te}ene povr{ine
Slika 7.66 î{}ewe povr{ine peskarewem

Slika 7.67 Popravka popre~ne spojnice
Slika 7.68 Popravka spojnice

Slika 7.69 Popravka o{te}ene ivice pukotine
7.3.2.9. POPRAVKA DUBOKIH O[TE]EWA

Ovaj postupak je neophodan kod o{te}ewa koja su tako velika da mora da se
zameni deo plo~e ili ukloni cela, da bi se opravila posteqica. Naj~e{}e
se radi zbog o{te}ewa nastalih izdizawem plo~a, lomom plo~a na dva
dela, velikih opravki i kruwewa.
Oja~awe i delimi~na zamena kolovozne konstrukcije su alternativa
opravci cele plo~e tj. kolovozne konstrukcije po debqini.
Ako je o{te}ewe u blizini spojnice minimalno, {irina pojasa koji se
kompletno zamewuje je 1.8 m, a unutar plo~e 1.2 m. Sve stranice o{te}ewa
unutar plo~e treba da su udaqene najmawe 1.2 m od spojnica ili ivica
plo~e.
Dva osnovna postupka za uklawawe o{te}enog betona u okviru obeleène
povr{ine su:
• lomqewe i ~i{}ewe
• va|ewe
Postupak lomqewa i ~i{}ewa je jednostavniji, brì i ne ometa saobra}aj
na suprotnoj traci. Nedostatak je {to ~esto o{te}uje podlogu i posteqicu,
a tako|e i susedne plo~e.
Postupak dizawa ima prednost, jer ne o{te}uje podlogu i susedne plo~e. U
principu sam postupak dizawa je kra}i od prethodnog, ali je priprema
duà. Se~ewe plo~a obavqa se dijamantskim brusnim plo~ama ili
testerama. Izme|u se~ewa plo~a i uklawawa plo~a ne sme da pro|e vi{e
od dve nedeqe. Da ne bi do{lo do o{te}ewa okolnih plo~a, ne smeju da se
upotrebqavaju te{ki maqevi za lomqewe plo~a.
Ako je potrebno, da bi se ostvarila boqa veza izme|u zamewene i postoje}e
plo~e rade se mo`danici. U izbu{ene rupe (malo {ire od pre~nika
mo`danika), stavqaju se mo`danici (prethodno umo~eni u brzo vezuju}i

malter ili veoma te~an epoksid).
Odmah po ugra|ivawu, beton treba preprskati sa emulzijom za negovawe
(spre~ava isparavawe vode) u koli~ini od oko 3.5 l/m2.
Minimalna ~vrsto}a betona na zatezawe pri savijawu, pre pu{tawa u
saobra}aj, treba da bude od 2 do 4.5 MPa.
Slika 7.70 Popravka dubokih o{te}ewa
Slika 7.71 Zamena dela betonske plo~e

Slika 7.72 Poloàj elemenata za vezu - mo`danika,

pri zameni delova plo~a
Slika 7.73 Priprema podloge

Slika 7.74 Izravnavuju}i sloj
Slika 7.75 Polagawe prefabrikovane betonske plo~e

Slika 7.76 Ubacivawe mo`danika (da bi se vezale plo~e)
Slika 7.77 Bu{ewe rupa u plo~u da bi se ugradili mo`danici

7.3.2.10. UTICAJ POPRAVKI NA SAOBRA]AJ

Vremenska uskla|enost je va`na kada se rade tretmani betonskog
kolovoza. Vozila moraju biti usmeravana van zone izvo|ewa radova, dok
primeweni postupak u potpunosti ne bude stabilizovan, tako da ga vozila
ne mogu o{tetiti. Nije dozvoqen saobra}aj po sveè tretiranim
kolovozima. Na primer, zavr{ena zakrpa od asfalta, mora da bude
dovoqno hladna, da ~ovek moè da drì ruku na woj, pre nego {to bude
dozvoqeno odvijawe saobra}aja normalnim brzinama. Sigurnosno vozilo je
od velike koristi kad se izvode zakrpe na duèm potezu puta. Upotreba
tre}eg maha~a je neophodna radi spre~avawa saobra}aja po nedovr{enim
potezima i da ga udaqava od opreme. Zapo~ete popravke moraju biti
zavr{ene ili prekrivene istog dana iz sigurnosnih razloga.
7.4. PUTEVI BEZ ZASTORA

7.4.1. O[TE]EWA PUTEVA BEZ ZASTORA
Putevi bez zastora su povr{ine sastavqene od lokanog zemqanog
materijala i agregata, bez dodataka veziva - bitumena ili cementa.
Ovakvi putevi su veoma rasprostraweni na vangradskim podru~jima.
Odoma}en naziv im je - poqski ili zemqani putevi.
Naj~e{}a o{te}ewa su:
• NEPRAVILAN POPRE^NI PROFIL
Popre~ni profil puta bez zastora treba da je krovast, sa dovoqnim
bo~nim padovima od osovine ka bankinama, da bi voda sa povr{ine mogla
da oti~e bez zastoja. Krovasti nagib se ne upotrebqava u krivinama, jer bi
wime bilo spre~eno oticawe, odnosno voda bi se zaustavqala na kolovozu.
Popre~ni profil je nepravilnog oblika kada voda sa povr{ine ne moè
slobodno da oti~e u jarak.
Slika 7.78 Primer popre~nog profila visokog nivoa o{te}enosti

• NEADEKVATAN DRENA@NI SISTEM U ROVOVIM

Neadekvatan drena`ni sistem u rovovima uzrokuje zadràvawe vode. Taj
problem nastaje kada voda ne oti~e direktno kroz rovove i odvodne kanale
usled nepravilnog i neredovnog odràvawa.
Slika 7.79 Primer neadekvatne drenaè visokog nivoa o{te}enosti
• ZATALASANA KOLOVOZNA POVR[INA

Zatalasanost kolovozne povr{ine predstavqa veliki broj malih
uzdignu}a i depresija u pribli`no pravilnom ritmu. Ivice ovih o{te}ewa
su upravne na pravac kretawa, a posledica su delovawa saobra}ajnog
optere}ewa i gubitka zrna iz zastora. Ovaj tip o{te}ewa se formira u
krivinama, u zonama ubrzavawa i usporavawa ili gde je kolovozna
povr{ina mekana i ima rupa.
Slika 7.80 Primer naborane kolovozne povr{ine sredweg nivoa

o{te}enosti
• PRA[INA
Saobra}ajno optere}ewe po putevima bez zastora izaziva gubitak ve}ih
zrna iz kolovozne povr{ine. Tokom prolaska jednog vozila, stvaraju se
veliki oblaci pra{ine koji mogu da budu opasni po ostala vozila koja
nailaze, a i izazivaju zna~ajne probleme po okolinu.
Slika 7.81 Primer oblaka pra{ine visokog nivoa
• RUPE
Rupe su obloivi~ne depresije na kolovoznoj povr{ini. Obi~no su mawe od
90 cm u pre~niku. Nastaju delovawem to~kova vozila koja odnose delove
kolovozne povr{ine. Brzo se pove}avaju kada po~ne voda u wima da se
sakupqa. Tada se nastavqa razgradwa kolovoza usled gubqewa materijala
iz zastora i oslabqenih ta~aka u dowim slojevima.
• KOLOTRAZI
Kolotrazi su podu`na udubqewa u kolovoznoj povr{ini ispod putawa
to~kova. Nastaju ponavqanim delovawem to~kova na kolovoznu povr{inu.
Manifestuju se i u ostalim slojevima, pa i u posteqici. Naro~ito su
izraèni kad je kolovoz mekan. Jako izraèni kolotrazi mogu u potpunosti
da razore kolovoz.
Slika 7.82 Primer kolotraga niskog nivoa
• GUBITAK AGREGATA
To~kovi vozila ~upaju krupnija zrna agregata iz kolovozne povr{ine. To
dovodi do gubitka zrna iz kolovozne povr{ine i sa bankina. To~kovi
nanose taj materijal tako da se formira putawa to~ka, tj. neki vid kanala.
Ti nanosi ometaju vo`wu, a nalaze se oko osovine i uz bankinu (na mawe
voznim povr{inama).
Slika 7.83 Primer niskog nivoa gubitka agregata

Slika 7.84 Naj~e{}a o{te}ewa
7.4.2. POSTUPCI POPRAVKE PUTEVA BEZ ZASTORA

Osnovni elementi odràvawa puteva sa zastorima od nevezanih agregata
su: poravnawe i profilisawe popre~nog profila (u ciqu obezbe|ewa
odgovaraju}eg odvodwavawa). Tako|e, ako je ekonomski opravdano, mogu da
se rade stabilizacije i to mehani~ka (popravqawe granulometrijskog
sastava) ili hemijska (sa cementom, kre~om ili bitumenom).
Od opreme naj~e{}e se koriste grejderi, a zatim raonici i tawira~e.
Ravnawe ima dvostruku namenu. Prvo da se obezbedi odgovaraju}a ravnost,
a zatim i {to brè odstrawivawe vode sa zastora. Ravnawe se izvodi pri
odre|enoj vla`nosti tla ili agregata i to prirodnoj (posle padavina) ili
ve{ta~koj (prskawe). Treba posebno obratiti pa`wu da se pri ravnawu sa
grejderom kre}e od ivice puta (kraj noà - raonika se postavqa na ivicu
puta) ka sredini. Raonik treba da gura i ravna materijal, a ne da ga se~e.
Ugao raonika je od 30 do 45 stepeni u odnosu na popre~ni presek puta, u
nameri da raspore|uje materijal ka osovini puta. Zako{ewe predwih
to~kova je od 10 do 15 stepeni u odnosu na vertikalu, da bi upu}ivali
materijal ka raoniku.
Popre~ni nagib, koji obezbe|uje dobro odvodwavawe, treba da iznosi od 4

do 8 %. Popre~ni profil zastora treba da bude trouglast, a ne zaobqen (u
sredini puta) zbog boqeg odvodwavawa.
Ako se radi mehani~ka stabilizacija i popravqa lokalni materijal, sa
dodatnim materijalom, wegova maksimalna zrna trebalo bi da budu mawa
od 20 mm.
Obespra{ivawe zemqanih puteva naj~e{}e se radi prskawem bitumenskom
emulzijom u koli~ini od 1 do 2.2 l/m2.
Slika 7.85 Profilisawe poboq{anog zemqanog zastora
Slika 7.86 Poloàj raonika

Slika 7.87 Poboq{awe postoje}eg zemqanog zastora

8
Okna
8.1. [TA SU OKNA

Okna su gra|evinske konstrukcije pomo}u kojih se pristupa komunalnim
instalacijama koje se po pravilu postavqaju ispod povr{ine zemqe.
Okna se postavqaju na trasama ki{ne i fekalne kanalizacije,
toplovodnih instalacija, telekomunikacionih instalacija, itd.
U zavisnosti od tipa instalacija zavisi i vrsta okna, kao i wihov poloàj
u popre~nom preseku gradske saobra}ajnice.
To su gra|evinske konstrukcije od armiranog ili nabijenog betona

razli~itih dubina i veli~ina. Vrste poklopaca zavise od namene okna i
wegovog poloàja u popre~nom profilu; da li se nalazi u zoni voznih
traka ili u zoni trotoara ili pak, na povr{ini namewenoj za zeleni pojas.
8.2. VRSTE OKNA

Okna mogu biti u osnovi kru`na ili pravougana. Prema savremenoj
gra|evinskoj tehnologiji, okna se prave na unapred odre|enim pozicijama
na gradili{tu ili u fabrikama monta`nih elemenata i kao gotovi
elementi se postavqaju na pozicijama predvi|enim projektom.
8.2.1. KRU@NA OKNA

Ovakav tip okna se postavqa gde god postoji ulivawe iz bo~nog pravca u
odnosu na pravac kolektora.
Slika 8.1. Okno sa kru`nom osnovom

Okna 265
Dno okna se naj~e{}e izliva na licu mesta, a gorwi delovi, kao

prefabrikovani betonski elementi, donose i montiraju na dno. U nekim
slu~ajevima i dno moè biti prefabrikovani element.
U osnovi dno okna izgleda kao na slici 8.2.
Slika 8.2. Dno okna
Na dno okna se postavqaju delovi tela okna kojih ima onoliko koliko
treba da bi bila savladana dubina okna (jedan, dva, tri ili vi{e komada).
Slika 8.3. Gorwi deo okna
Gorwi deo okna se postavqa na posledwe postavqeni deo tela okna.
Slika 8.4. Prsten na koji se postavqa poklopac okna

Na gorwi deo okna se postavqa prsten.
Prsten na koji se postavqa poklopac okna je prefabrikovani betonski
element minimalnog polupre~nika od 30 cm.
Slika 8.5. Poklopac okna
Jedan od mogu}ih detaqa na kojem se vidi veza nosa~a poklopca i prstena

koji nosi ceo poklopac je prikazan na slici 8.6.
Slika 8.6. Detaq veze prstena koji nosi poklopac i nosa~a poklopca
Okna 267
Dimenzije promenqivog dela prstena koji nosi poklopac zavise od

debqine habaju}eg sloja. Ovaj tip poklopca se postavqa kod novog okna na
novim saobra}ajnicama. Isto tako, ovaj tip se postavqa pri presvla~ewu
zastora na postoje}im saobra}ajnicama. Zbog toga je dimenzija na prstenu
nosa~a poklopca promenqiva. U zavisnosti od debqine zastora, postavqa
se odgovaraju}i prsten nosa~a poklopca.
Drugi tip kru`nog okna sluì za prikupqawe i taloèwe ne~isto}a koje
voda sa sobom nosi (uqa, masti, sitno truwe, itd).
Slika 8.7. Okno za prihvat otpadaka taloga i uqa
Branik spre~ava direktan protok od ulazne cevi ka izlaznoj cevi. Ulazni

tok se na taj na~in usmerava na dole, umiruje i omogu}ava zadràvawe
taloga i uqa. Voda oslobo|ena od taloga i uqa, iza branika isti~e kroz
izlaznu cev.
Slika 8.8. Branik pri~vr{}en za cev
Na slici 8.9 je prikazano prihvatno okno. Prihvatno okno nema ulogu

talo`nika otpadaka i uqa.
Slika 8.9. Prihvatno okno

Okna 269
8.2.2. PRAVOUGAONA OKNA

Na slici 8.10 je prikazan jedan model prihvatnog okna pravougaone osnove.
Slika 8.10. Okno pravougaone osnove
Ovakva okna se, tako|e, mogu izra|ivati na licu mesta ili donositi kao
prefabrikovani betonski elementi i ugra|ivati. Dno okna se naj~e{}e
lije na licu mesta. Dimenzije okna su odre|ene tako da radniku koji u wega
ulazi ne smetaju pewalice, a i da ima dovoqno prostora da moè da se
okrene i da obavi neophodne radove.
8.2.3. KONSTRUKCIJE ZA PRIKUPQAWE I ODVODWAVAWE VODE SA

POVR[INE KOLOVOZA
Ovaj primer okna za prikupqawe vode sa kolovoznih i pe{a~kih povr{ina
je tipiziran standardom SRPS U.S4.021/1990. Osnovni delovi ove
konstrukcije su:
1. slivni~ka re{etka
2. armirano betonska plo~a
3. betonske cevi
4. kolovoz
5. pe{a~ka staza
Slika 8.11. Tipi~no okno za prikupqawe povr{inskih voda na gradskim

ulicama - Gajgerov slivnik
Slivni~ke re{etke mogu biti sa blagom kru`nom krivinom i u ravni. U

novije vreme se postavqaju slivnici i u ivi~wak.
Tip re{etke gajgerovog slivnika sa blago zakrivqenom ravni nije pogodan
zbog dinami~kog udara to~kova vozila, naro~ito te{kih teretnih vozila i
autobusa.
Okna 271
Zbog delovawa tih dinami~kih sila dolazi do o{te}ewa kolovoznog

zastora, a i o{te}ewa temeqne plo~e. Temeqnu plo~u treba izvoditi od
marke betona MB 40 (beton kategorije II) kao {to je standardom i
predvi|eno, ili ~ak i MB 45, da bi ona trajala duì vremenski period.
Kod re{teki koje nemaju zakrivqenu ravan, ova pojava je svedena na
minimum.
Jedini problem koji se javqa u neposrednoj blizini re{etke je zbijenost
asfaltnih slojeva, koji u ve}ini slu~ajeva ne zadovoqavaju uslove
standarda od min. 98% za bitumenizirani nose}i sloj i 97% za habaju}i
sloj.
Slika 8.12. Slivni~ka re{etka

Slika 8.13. Armirano betonska temeqna plo~a za slivni~ku re{etku
Prema ovom standardu se koristi glatka armatura (GA, vrste ~elika

Č.0300).
Okna 273
Specifikacija armature potrebne za temeqnu plo~u slivni~ke re{etke je

prikazana u tabeli 8.1 (SRPS U.S4.021/1990).
Tabela 8.1. Specifikacija potrebne armature za izradu temeqne plo~e za

slivni~ku re{etku
SL Ukupna
Oblik i mere Podu`na
Pozicija F (mm) Kom. L (m) masa
(cm) (mm) masa (kg)
(kg)
1 10 2 4.36 8.72 0.617 5.38
2 10 16 1.28 20.48 0.617 12.64

3 8 4 1.20 4.80 0.395 1.90
4 8 18 0.92 16.56 0.395 6.54
5 8 18 0.88 15.84 0.395 6.26
6 8 22 068 14.96 0.395 5.90
Ukupno (kg) 38.72
Druga varijanta Gajgerovog slivnika je kada slivni~ka re{etka nije

postavqena na armirano betonsku temeqenu plo~u, ve} direktno na cev od
nabijenog betona (SRPS U.C4.022/1990).
To je znatno nepovoqnija varijanta, ako se postavqa u kolovozni zastor.
Me|utim, ako se postavqa u pe{a~kim stazama o{te}ewa re{etki ne}e
biti. Ako se, pak, postavqa u zonama umirewa saobra}aja, o{te}ewa nastaju
znatno kasnije.
Osnovni delovi ove konstrukcije (slika 8.14) su isti kao kod prethodnog
tipa (slika 8.11):
1. slivni~ka re{etka
2. armirano betonska plo~a
3. betonske cevi
4. kolovoz
5. pe{a~ka staza
Slika 8.14. Tipi~no okno za prikupqawe povr{inskih voda na gradskim

ulicama - Gajgerov slivnik (slivni~ka re{etka nije postavqena na
armirano betonsku temeqnu plo~u)
Model slivni~ke re{etke je isti kao i kod prethodnog slu~aja, a armirano

betonska plo~a, kojom se oja~ava cev (slika 8.14) je prikazana na slici 8.15.
Ova plo~a se izra|uje od betona MB 30, kategorije II, prema standardu
(SRPS U.C4.022), mada bi i u ovom slu~aju bilo korisno primeniti MB 40.
Ovakav na~in oslawawa slivni~ke re{etke je nepodesan. Naime, ~eli~ni
nosa~ re{etke se, svojim unutra{wim prstenom koji je izloèn obrtawu
usled delovawa optere}ewa od vozila, oslawa na cev od nabijenog betona
i ta ivica cevi usled navedenih uticaja puca, a zatim se i kruni. Uz to
o{te}ewe, zbog olabavqewa poloàja nosa~a re{etke i nesabijenosti
asfaltne mase uz re{etku, dolazi do pucawa i kruwewa asfaltnih slojeva
oko re{etke i u slede}oj fazi do otvarawa rupa.
Okna 275
Slika 8.15. Armirano betonska plo~a

Specifikacija armaturne mreè potrebne za izradu ove plo~e je
prikazana u tabeli 8.2.
Tabela 8.2. Specifikacija armaturne mreè M.A. 500/560
Povr{ina Masa Ukupna

Oblik i mere Tip
Pozicija Kom. mreè po 1 m2 masa
(cm) mreè
(m2) kg/m2 (kg)
1 Q-335 2 1.85 5.50 20.40
Ukupno (kg) 20.40
8.3. KANALISAWE I ODVODWAVAWE VODE SA PUTA

8.3.1. ELEMENTI KANALISAWA VODE NA PUTU
Vrlo bitan ~inilac bezbednosti saobra}aja na vangradskom putu, pri
nepovoqnim meteorolo{kim uslovima (ki{a), je omogu}avawe brzog
uklawawa vode sa kolovozne povr{ine.
To se postiè podu`nim i popre~nim padom kolovoza i hrapavo{}u
kolovozne povr{ine.
Dva osnovna tipa, sa aspekta oticawa i formirawa toka i kanalisawa
vode su:
a. Put bez ivi~waka na kome nema kanalisawa vode. Voda se sliva niz
kosine trupa puta zahvaquju}i popre~nom i podu`nom nagibu. Na
ovaj na~in voda deluje na kosine i noìce nasipa trupa puta, jer
postoji mogu}nost erozije kosina i podlokavawa noìca nasipa
trupa puta. Povr{inska obrada kosina treba da bude adekvatna
o~ekivanom erozionom dejstvu oticaja, naro~ito na visokim
nasipima na kojima moè do}i do formirawa mo}nih vodenih
rukavaca, a i u oblastima jakih vetrova gde vegetacija te{ko raste.
Uz noìcu nasipa trupa puta se mora postaviti jarak ili kanal
b. Bankina. Ovim elementom se voda sa vangradskih puteva usmerava
ka padini nasipa. Wen nagib je ve}i od nagiba kolovoza, a sa
aspekta boqeg oticawa treba obratiti pa`wu na formirawe
nagiba koji ne}e uticati na saobra}aj. Na duìni rampe za
vitoperewe, nià bankina treba da ima isti ili mawi nagib nego
kolovoz, dok suprotna bankina mora imati kontra nagib. Mora se
voditi ra~una o odràvawu bankine - ona ne sme da nadvisi
kolovoz, bilo da je zemqana ili travnata, jer u tom slu~aju postaje
ivi~wak koji vodu vra}a na put.
c. Putevi na kojima se oticawe kanali{e mogu imati slede}e
elemente:
Okna 277
1. Rigol i kanaleta su ~esto postavqani u kombinaciji, ali mogu

biti postavqani i posebno. Ako je predvi|en plitak rigol ili
kanaleta na putu bez ivi~waka, onda je to zna~ajan element
odvodwavawa puta (slika 8.16)
2. Ivi~wak se postavqa pored ivice kolovoza i tako ograni~ava
rasprostirawe vode, odnosno nekontrolisano slivawe niz
kosinu trupa puta. Ivi~wak sluì za formirawe pravilnog
toka. U zavisnosti od poloàja ivi~waka i vrste rigola
formira se jedan od trougaonih popre~nih preseka toka
prikazanih na slici 8.17a, 8.17b i 8.17c.
Slika 8.16. Rigol
Slika 8.17a. Kosi rigol
Slika 8.17b. Vertikalni rigol

Slika 8.17c. Sloèni popre~ni presek - dodatni popre~ni nagib rigola
8.3.2. KANALISAWE I ODVO\EWE VODE SA PUTA

Prema na~inu kanalisawa vode sa kolovoza i na osnovu sistema kojim se
voda odvodi razlikuju se:
- odvodwavawe otvorenim kanalima
- kanalisawe cevnom kanalizacijom
8.3.2.1. ODVODWAVAWE POMO]U OTVORENIH KANALA

Odvodwavawe pomo}u otvorenih kanala ima slede}e elemente:
- bo~ni brzotok
- jarak - kanal
Slika 8.18. Monta`ni bo~ni brzotok

Okna 279
Slika 8.19. Liveni - monta`ni brzotok

Bo~ni brzotok sluì za kanalisano slivawe vode niz trup puta (slike
8.18, 8.19, 8.20). Od monta`nih elemenata se lako moè sklopiti model
prikazan na slikama.
Kad su brzotoci postavqeni na kosinama sa velikim nagibima i visokim
nasipima, treba voditi ra~una o dowem kraju brzotoka. Nekontrolisano
ispu{tawe vode ugroàva stabilnost noìce nasipa trupa puta.
Propusna mo} ovakvog objekta je ograni~ena dimenzijama wegovog popre~nog
preseka. Preporu~uje se oblikovawe kanala kao na slici 8.19. Rastojawe
izme|u brzotoka du` puta se, radi {to efikasnijeg oticawa sa kolovoza,
izra~unava na osnovu relevantnih parametara.
Slika 8.20. Pogre{na i opasna primena bo~nog brzotoka

Na slici 8.20 je prikazana varijanta brzotoka koja nikad ne sme da se
izvede. Naime, voda sa saobra}ajnice na vi{oj koti brzotokom biva
sprovedena u rigol na niòj koti, a po{to ovaj toliku koli~inu vode ne

moè da prihvati, voda se izliva po kolovozu. To je nedopustivo.
Jarak - kanal je neodvojiv deo popre~nog profila puta. Sa kolovozne
povr{ine se voda sliva i kanali{e jarkom koji je naj~e{}e trapeznog ili
segmentnog popre~nog preseka (slika 8.21, 8.22).
Slika 8.21. Segmentni kanal - trapezni presek
Tip segmentnog jarka od betona se koristi kad se predvi|aju kontinualni

tokovi. Znatno se lak{e odràva od modela sa slike 8.22.
Slika 8.22. Zemqani segmentni kalal trapeznog preseka sa elementima

beton - trava
Ovaj tip jarka se moè praviti u slu~ajevima kada su tokovi povremeni

(slika 8.22).
Okna 281
Slika 8.23. Betonske kanalete

Betonski prefabrikovani elementi za kanalisawe odvodwavawa su veoma
pogodni za upotrebu. Relativno lako se montiraju i ukoliko do|e do
wihovog o{te}ewa, mogu relativno lako da se zamene.
8.3.2.2. ODVODWAVAWE POMO]U CEVNE KANALIZACIJE

Kanalisawe pomo}u cevne kanalizacije se obavqa putem slivnika kuda
voda ulazi u cevni kanalizacioni sistem. Oni su veoma bitni za rad
sistema ki{ne kanalizacije. Moè se re}i da su u dosada{wim analizama
i prora~unima te~ewa, kao i projektovawu ovih sistema, slivnici kao
elementi najmawe poznati i izu~avani. Dosad nije dovoqno izu~avano kako
prijemna mo} slivnika uti~e na prora~un ki{ne kanalizacije. Poloàj,
veli~ina i geometrija slivnika, treba da zavise od koli~ine vode koja do
slivnika doti~e i koju treba sprovesti sa kolovoza u kolektore.
Osnovni tipovi slivnika su:
- slivnik u kolovozu, je dobro poznat tip (slika 8.24). Postoji vi{e
raznih kombinacija dimenzija duìne i {irine. Otvori mogu da
budu postavqeni paralelno sa ivi~wakom ili upravno na wega.
Uobi~ajena je praksa da se slivnici postavqaju na izvesnom
rastojawu od ivi~waka (10 do 15 cm), iako to nije neophodno, a
pokazalo se da nije ni pogodno sa aspekta prihvatawa {to ve}e
koli~ine vode (slika 8.11).
- slivnik u ivi~waku, je pogodan za nesmetano odvijawe saobra}aja,
naro~ito biciklisti~kog (slika 8.25).
- kombinovani slivnik se jednim delom postavqa u otvor u ivi~waku,
a drugim delom u kolovoz (slika 8.26).
Kod slivnika u kolovozu postoji nekoliko varijanata u zavisnosti od
orijentacije otvora u re{etki:
- otvori re{etke su postavqeni paralelno sa ivi~wakom (slika
8.27),
- otvori re{etke su postavqeni upravno na ivi~wak (slika 8.28),
- dve re{etke u nizu pored ivi~waka sa otvorima upravno na

ivi~wak (slika 8.29),
- dve ili nekoliko re{etki ~ak i preko cele {irine kolovoza (slika
8.30).
Slika 8.24. Slivnik u kolovozu
Slika 8.25. Slivnik u ivi~waku
Slika 8.26. Kombinovani slivnik - re{etka u kolovozu i otvor u ivi~waku
Slika 8.27. Re{etka postavqena paralelno sa ivi~wakom
Slika 8.28. Re{etka postavqena upravno na ivi~wak
Slika 8.29. Dve re{etke u nizu pored ivi~waka

Okna 283
Slika 8.30. Dve ili nekoliko re{etki preko celog kolovoza
Slika 8.31. Tipi~ni slivnici

Na slici 8.31 su prikazani neki tipi~ni modeli slivni~kih re{etki koje

se naj~e{}e koriste. Sa konstruktivnog stanovi{ta je najbitnija wihova
nosivost, a samim tim i kvalitet ~elika od koga se prave. Wihova propusna
mo} je predmet drugih veoma zna~ajnih analiza koje nisu ovde obuhva}ene.
9
IVI^WACI
9.1. IVI^WACI
Osnovni tipovi ivi~waka su nepregazivi - visoki i pregazivi - niski.
Svaki od wih moè da bude napravqen posebno ili kao deo zastora. Oba
tipa mogu da se kombinuju sa rigolom i na taj na~in formiraju jednu celinu.
Nepregazivi ivi~waci su projektovani sa osnovnom namerom da
predstavqaju odre|enu prepreku vozilima (visina lica okrenutog ka
zastoru iznosi od 15 do 25 cm ili vi{e).
Pregazivi ivi~waci su projektovani tako da mogu vozila lako da ih pre|u.
U principu niski ivi~waci na ivicama saobra}ajnih traka imaju mali
uticaj na popre~no pomerawe vozila. Wihova mala visina i blag nagib
~eone povr{ine kao da pozivaju voza~e da voze blizu wih. Zbog toga se
~esto upotrebqavaju na mestima koja ne zahtevaju strogo kanalisawe
saobra}aja. Ako je lice pregazivog ivi~waka u strmijem nagibu od 1:1 ne bi
smelo da bude vi{e od 10 cm. U slu~aju nagiba koji se kre}u od 1:1 do 2:1,
visina lica je ograni~ena na oko 15 cm. Zbog lak{eg prelaèwa, ivice bi
trebalo da budu zaobqene. U principu vertikalni deo lica bi trebalo da
bude vi{i od 5 cm, a ukupna visina do 15 cm.
Nepregazivi ivi~waci ne samo da psiholo{ki deluju na voza~e, ve} i

fizi~ki ograni~avaju wihov prelazak, ako je brzina vozila mawa od 75
km/h i upadni ugao mawi od 5 %.
9.1.1. POSTAVQAWE IVI^WAKA

Ivi~waci su veoma bitni prate}i elementi svih saobra}ajnica, slika 9.1.
Wihova uloga je da vizuelno i fizi~ki odvoje saobra}ajnice namewene
motornim vozilima od saobra}ajnica namewenih pe{acima, biciklistima
itd. Kod oivi~ewa zelenih povr{ina imaju i estetsku ulogu.
Materijali od kojih se ivi~waci prave su: kamen, beton, drvo...
Betonski ivi~waci spadaju u savremene prate}e elemente saobra}ajnica.
Moraju da zadovoqe sve ve} navedene parametre za betonske proizvode.
Treba da budu upadqivi. Dimenzije i oblici su standardizovani po
tipovima, kao na primer kod nas:
TIP Dimenzije (cm)

24 / 24 24 * 24
20 / 24 20 * 24
18 / 24 a i b 18 * 24
12 / 18 a i b 12 * 18
Oznake a i b predstavqaju mogu}nost dvojakog postavqawa ivi~waka -

poloèno i uspravno. Na slici 9.2 i 9.3 su prikazani ivi~waci onako kako
su navedeni u tabeli, sa svim svojim dimenzijama.
ivi~wak sa rigolom
Slika 9.1 Poloàj ivi~waka u popre~nom profilu puta

Ivi~waci 287
Slika 9.2 Modeli standardnih betonskih ivi~waka
Slika 9.3 Modeli standardnih betonskih ivi~waka
Ako se ivi~waci upotrebqavaju za razgrani~ewe zelenih povr{ina i

pe{a~kih staza, u parkovima - na primer, nije obavezna upotreba bele boje
pri izradi ivi~waka. U tim slu~ajevima izbor boje moè da bude slobodna
voqa projektanta.
Ivi~wak tipa 24 / 24 se koristi za razgrani~ewe saobra}ajnih traka i
ivi~ne razdelne trake. Duìne su mu 40 i 80 cm i moè da se postavqa
betonski prefabrikovani element dimenzija 40/40 cm iza wega, ali i ne
mora. Tip 24 / 24 se koristi na saobra}ajnicama ranga:
GA - gradski autoput
GM - gradska magistrala
(GS) - gradska saobra}ajnica (eventualno)
Ivi~wak tipa 20 / 24 upotrebqava se za razgrani~ewe saobra}ajnih traka i

ivi~nih razdelnih traka. Duìne su: 40, 80, 50 i 100 cm. Kao i kod
predhodnog tipa, mogu}a je ali nije obavezna primena elemenata od betona
dimenzija 40/40 cm. Postavqa se na saobra}ajnicama ranga:
GA - gradski autoput
GM - gradska magistrala
GS - gradska saobra}ajnica
Kod oba ova tipa je visina gorwe ivice 12 cm iznad povr{ine kolovoznog
zastora.
Ivi~wak tipa 18 / 24 se koristi na dva na~ina - kao visoki ivi~wak
(predwa slobodna visina ivi~waka treba da je vi{a od 15 cm) koji je 12 cm
iznad povr{ine zastora svojom gorwom ivicom i u oborenom poloàju kada
je 6 cm iznad povr{ine zastora svojom gorwom ivicom, u slu~aju uli~nog
parkirawa.
Upotrebqava se na saobra}ajnicama ranga:
(GM) - gradska magistrala (eventualno)
GS - gradska saobra}ajnica
SU - sabirna ulica
Duìne ivi~waka tipa 18 / 24 su 40, 80, 50 i 100 cm.
Ivi~wak tipa 12 / 18 se koristi na saobra}ajnicama ranga:
(SU) - sabirna ulica (eventualno)
PU - pristupna ulica
P - pe{a~ke povr{ine
U oborenoj varijanti se koristi kao razgrani~ewe pe{a~kih staza i
zelenih povr{ina i pe{a~kih staza i uli~nog parkirawa. Tada je svojom
gorwom ivicom 4 cm iznad ravni zastora. Kao visoki ivi~wak se postavqa
izme|u saobra}ajne trake i uli~nog parkirawa i izme|u uli~nog parkirawa
i pe{a~ke staze. Wegova visina je u tom slu~aju 8 cm iznad ravni zastora.
Duìne su 40, 80, 50 i 100 cm. U oborenoj varijanti se koristi i za
razgrani~ewe pe{a~ke i biciklisti~ke trake.
U svima varijantama, ivi~waci se polaù u mr{avi beton ~ija je marka od
MB 10 do MB 15.
Slika 9.4 Ru~no polagawe ivi~waka

Ivi~waci 289
Slika 9.5 Detaq postavqawa betonskog ivi~waka TIPA 18 / 24
Na slici 9.6 i 9.7 je prikazan aksonometrijski izgled postavqawa

betonskih ivi~waka na mr{avi beton, a na slici 9.5 je prikazan popre~ni
presek sa svim potrebnim dimenzijama za tip 18 / 24.
Slika 9.6 Postavqawe ivi~waka TIPA 18 / 24 uz blokove za segmentni

kanal
Slika 9.7 Postavqawe ivi~waka TIPA 18 / 24 uz betonske plo~e
Slika 9.8 Ivi~waci zajedno sa rigolom - kanalom koji se ~esto primewuje

u Americi
Ivi~waci 291
9.1.2. NESTANDARDNI TIPOVI IVI^WAKA

Svi navedeni ivi~aci su najpoznatiti kod nas, ali i ne jedini. U svetu
postoje i drug~iji ivi~waci, {to je i prikazano na sl. 9.9 i narednim
slikama.
Slika 9.9 Kameni i prefabrikovani ivi~waci

Slika 9.10 Ru~na ugradwa ivi~waka sa rigolom
Slika 9.11 Ma{inska ugradwa ivi~waka sa rigolom

Ivi~waci 293
Slika 9.12 Detaqi izlivenog ivi~waka

Slika 9.13 Prilaz kolovozu obra|en ivi~wacima

Ivi~waci 295
Slika 9.14 Obrada ivi~wacima pe{a~kih prelaza u krivini i uglu

Slika 9.15 Prefabrikovani ivi~waci za pe{a~ke prelaze

Ivi~waci 297
Slika 9.16 Obrada ivi~waka na krivinama

10
BEZBEDNOST
10.1. OBEZBE\EWE IZVO\EWA RADOVA NA POPRAVKAMA

KOLOVOZA
10.2. MESTO IZVO\EWA RADOVA
Poslodavac i zaposleni moraju da obezbede sigurnost radova i radnih
mesta, a predstavnik nadzora je duàn da verifikuje uslove u kojima }e se
radovi izvoditi. On treba da:
a) osigura da sve aktivnosti na gradili{tu odgovaraju adekvatnim
propisima
b) poku{a da obezbedi minimum legalnih zahteva, ukazivawem na ~isto,
uredno mesto izvo|ewa radova, ~iste prilazne saobra}ajnice i
pravilno deponovane materijale
c) predvidi i odredi mesta mogu}ih nezgoda, koje se mogu dogoditi na
gradili{tu i preduzme odgovaraju}e mere opreza
d) bude obazriv u osigurawu da osobe mla|e od 18 godina i stariji qudi,

koji tu obavqaju radne aktivnosti znaju za ta mesta i da budu
adekvatno obu~eni i nadgledani u svom radu
Mesto rada mora da bude adekvatno ogra|eno i vidno obeleèno.
10.3. BEZBEDNOST NA GRADILI[TU

Pet osnovnih stavova bezbednosti koji se moraju zadovoqiti, pri
preduzimawu mera za{tite gradili{ta na putu su:
a) bezbednost javnog saobra}aja
b) za{tita radnika od javnog saobra}aja
c) bezbednost radnika od potencijalnih nezgoda na odre|enim mestima
izvo|ewa radova
d) bezbednost radnika od aktivnosti drugih radnika pri izvo|ewu radova
e) za{tita radnika od sopstvenih aktivnosti
Ta~ke a) i b) zahtevaju postavqawe sistema signalizacije oko radnog
prostora i prilaza mestu izvo|ewa radova (u saglasnosti za zakonom o
bezbednosti saobra}aja)
10.3.1. OSIGURAWE RADNIKA OD MOGU]IH PADOVA

10.3.1.1. PADOVI
Skoro polovina nesre}a pri izvo|ewu gra|evinskih radova se dogodi pri
padu radnika ili materijala na radnika. Da bi se za{titile osobe od
padova treba:
1) dràti radni prostor bez |ubreta. Materijale postavqati na odre|ena
mesta i putawe kretawa radnika po gradili{tu ostavqati bez
prepreka
2) napraviti drà~e za ruke na stepenicama i na prelazima preko rovova
3) ograditi ili pokriti rupe u zemqi ili sli~ne otvore po povr{inama
kuda se kre}u radnici
4) obezbediti dobro osvetqewe na stepenicama, u prolazima ili sli~nim
prilaznim putevima
5) koristiti, jedino, dobro konstruisane i propisano obezbe|ene
merdevine, a gde je potrebno i odgovaraju}e skele - platforme, za sve
radove koji ne mogu biti na zemqi ili na gra|evini
6) proveriti da sva obezbe|ewa radova, kao {to su sigurnosne ograde,
podno`ne daske, rukohvati i otvori na rupama, budu na svojim mestima
i propisno pri~vr{}eni.
Da bi spre~ilo padawe materijala treba:
1) obezbediti da materijal bude propisno deponovan, u obliku kupe
(rasuti materijali) da ne moè lako da bude oduvan ili odguran, ili
Bezbednost 301
pak, sloèn po principu cigli (vre}e sa materijalom, mawi betonski

elementi, itd.) tako da ne moè lako biti odguran ili vetrom poru{en
2) ako osobe rade na mestu gde je mogu}e da materijal na wih padne treba
obezbediti jak za{titni svod (krov). Za{titni {lemovi su obavezni
3) materijal ne moè biti slu~ajno gurnut sa visine. Treba ga spustiti ili
postaviti drveni kanal ili cev, za wegovo spu{tawe i ograditi
prostor gde on treba da bude deponovan
4) cevi treba postavqati pod uglom od 45o od rova i dovoqno daleko da
bi bilo izbegnuto wihovo nepredvi|eno, udarom izazvano, obru{avawe
u rov
10.3.2. STRUJA NA GRADILI[TU

Struja je uvek potencijalni izvor nesre}nih slu~ajeva na gradili{tu:
1. Snabdevawe gradili{ta strujom. Rizik, da do nesre}e do|e je znatno
mawi ukoliko se svi alati - ma{ine i privremeno osvetqewe, na
gradili{tu poveù sa javnom mreòm preko transformatora. Posebna
briga treba da se vodi da sve ìce, od ma{ina i alata, budu propisano
izolovane i pravilno povezane na transformator. Tako|e traba voditi
ra~una o ispravnosti sigurnosnih prekida~a.
2. Servisi u okruèwu gradili{ta. Primarni zadatak pre po~etka i
tokom radova je da se posebna pa`wa, radi spre~avawa nesre}a, obrati
na postoje}e kablove koji povezuju sadràje u okolini, a nalaze se u
gradili{nom tlu ili prolaze kroz povr{inu gradili{ta daqinskim
vodovima. Problem moè biti re{en preusmeravawem tokova na
privremenu mreù, s tim da sve posle zavr{etka radova bude vra}eno u
prvobitno stawe.
3. Podzemni kablovi. Oni su u normalnim uslovima zakopani na dubini od
0.60 m do 1.60 m i za{ti}eni su od o{te}ewa, trakama ili cevima koji
ukazuju na wihovo prisustvo. Neki kablovi su obmotani ~eli~nom
trakom, ali je ve}ina obmotana svetlom sargijom ili aluminijumskom
oblogom. Spoqni vodovi ve}ine kablova su uglavnom malo o{te}eni
mehani~kim spravama za iskop ili ru~nim alatom za iskopavawe (npr.
kramp).
Markeri kablova koji ukazuju na dubinu na kojoj se oni nalaze nisu ~esta
pojava, ali bi morali biti, jer iskustva govore da se ne zna ni koji vodovi,
ni pod kojima naponom se nalaze u gradili{noj zoni.
Oprema potrebna za odre|ivawe poloàja podzemnih kablova i cevi je
{arolika; od metalnih detektora i radara do sprava koje:
(a) ukazuju na naponski kabl
(b) ukazuju na kabl povratnim radio-signalom od metalne cevi ili
provodnika ispod povr{ine zemqe
(c) reaguju na signal potencijala u zakopanoj metalnoj cevi ili kablu malog
generatora
Ako se iz nekih razloga sumwa u postojawe i poloàj kablova, mora da se

konsultuje vlasnik instalacija (PTT, milicija, vojska, itd.) ili ovla{}eno
preduze}e za radove sa strujom (elektrodistribucija).
Prilikom ru{ewa objekata, prvo treba osigurati da se pomenuta zona
iskqu~i iz snabdevawa elektri~nom energijom, pa tek onda pristupiti
izme{tawu kablova i wihovom odvajawu.
Nije dozvoqen nikakav rad sa kablovima ~ija je izolacija o{te}ena ili
oguqena. O tome mora biti hitno obave{tena nadle`na firma - EDB. Zbog
toga poslovo|a mora imati spisak svih va`nih telefona (oka~en na vidnom
mestu u upravi gradili{ta).
4. Nadzemni elektri~ni vodovi. Imaju svojstva elektri~nog pra`wewa,
jer su neizolovani, ako neki metalni predmet povezan sa zemqom do|e u
dodir sa provodnicima ili u wihovu blizinu. To upu}uje na ~iwenicu da
pre po~etka radova treba obezbediti drvenim ramovima - gabaritima
sva mogu}a kriti~na mesta gde moè do}i do kontakta metalnih
predmeta i kablova. Preporu~uje se u tim slu~ajevima, zbog
nemogu}nosti odre|ivawa ta~ne visinske razlike od vrha tereta do
kablova, da se koriste zaobilazne putawe - ako ih ima. Na slici 10.1. je
prikazan primer obezbe|ivawa visinskog gabarita pomo}u drvenih
ramova. Rastojawe izme|u ramova ne sme biti mawe od 5/4 * L (L - duìna
vozila).
Slika 10.1. Osigurawe vodova visokog napona

Bezbednost 303
Kipovawe zemqanog materijala ili materijala koji prelaze gabarite

odre|ene drvenim ramovima, smawuje preglednost sa zemqe i pove}ava
rizik da do|e do kontakta. Tako|e se preporu~uje da se materijal ne
istovara u neposrednoj blizini vodova visokog napona.
Ostavqawe dugih metalnih elemenata, npr. laganih stubova paralelno
pore|anih po zemqi ispod visokonaponskih vodova do po~etka montaè i
poloènih preko drvenih podmeta~a (izolatora), dovodi do indukovawa
visokog napona u metalnim elementima. Osoba koja dodirne takav elemenat
moè pretrpeti strujni udar, a posledice su dobro poznate. Ministarstvo
za za{titu okoline treba da predvidi mere opreza kojih treba da se
pridràvaju svi na gradili{tu. Problem ove prirode nestaje ako osobqe,
koje radi sa metalnim elementima, posao obavqa u gumenim rukavicama
kojima se uspostavqa uzemqewe, a sva vozila i postrojewa su zasuta
rastresitom zemqom (ukliwena u zemqu) tokom rada.
10.3.3. ISKOPI
Mnoge opasnosti se javqaju i prilikom izrade iskopa. Zbog toga postoje
razna pravila, kojih treba da se pridràvaju radnici, radi izbegavawa
mogu}ih nesre}nih slu~ajeva.
Glavna opasnost je slom kosine. Oko 25% od svih prijavqenih nesre}nih
slu~ajeva loma kosine, zavr{ava se tragi~no. Niko ne moè u potpunosti da
bude siguran u ~vrsto}u kosine iskopa, a lomovi se de{avaju pod odre|enim
uslovima. Zbog toga, kosine iskopa moraju biti propisano obezbe|ene
neposredno posle iskopa zemqanog materijala, ~ime se spre~ava mogu}nost
zatrpavawa radnika. Ako uslovi rada zahtevaju, kosine se naj~e{}e
obezbe|uju vertikalnom, ranije drvenom, a u dana{we vreme metalnom
oplatom i elementima za razupirawe - krings verbau oplata (KRINGS
VERBAU). Najve}em riziku se izlaù radnici koji rade u iskopu pre
postavqawa oplate. Na slici 10.2 je prikazan jedan od modela oplate
rovova.
Pre zapo~iwawa iskopavawa, povr{ina mora biti proverena detekcionom
opremom, a trase podzemnih instalacija moraju biti markirane na
povr{ini. Posle probijawa povr{ine kompresorskim alatima, ru~nim
alatima se pa`qivo vr{i iskopavawe pre slede}eg delovawa
kompresorskim alatima. Ka{ika bagera se ne sme koristiti u zoni od 0.5 m
od gasovodnih cevi ili naponskih kablova. Sprave za detekciju moraju biti
kori{}ene uz napredovawe iskopavawa.
Prilikom iskopavawa je mogu}e da se probije cev gasovoda. U tom slu~aju
treba bez odlagawa pozvati firmu koja se bavi odràvawem gasovoda i
treba preduzeti mere da se spre~i mogu}a eksplozija gasa.
Slika 10.2. Prikaz oplate pri postavqawu vodovodne mreè
10.3.4. OSIGURAWE RADNIKA OD AKTIVNOSTI DRUGIH RADNIKA

Opasnost od nesre}nih slu~ajeva raste usled nepromi{qenih akcija i
nebrige radnika za bezbednost svojih kolega. Neki od naj~e{}ih takvih
tragi~nih slu~ajeva su:
(a) gaèwe po ekserima koji vire iz drvene gra|e je uzrok naj~e{}eg
povre|ivawa na gradili{tu. Prilikom demontaè drvene oplate i
sli~nih drvenih sklopova, eksere treba ili izvaditi ili zabiti u
drvo dok se ne izravnaju sa povr{inom
(b) ne vra}awe za{titne ograde, ukoliko je obavqawe odre|ene
aktivnosti zahtevalo weno uklawawe, je ~est propust na gradili{tu
(c) nepa`qivo rukovawe ma{inama bez osigurawa propisane bezbednosti
- pomo} pri kretawu unazad, odnosno radnika za signalizaciju koji
signalizira kranisti ili rukovaocima na ma{inama koje rade u
pokretu (vaqci, buldozeri itd,)
(d) neobave{tavawe o defektima na ma{inama i opremi, naredne smene
rukovaoca
(e) izazivawe nesigurnih i nebezbednih situacija nestandardnim
prinudnim spojevima elektri~nih kablova, itd.
10.3.5. OSIGURAWE RADNIKA OD SOPSTVENIH AKTIVNOSTI

Kada do|e do samopovre|ivawa radnika, uzrok je naj~e{}e nepa`wa ili
ignorisawe mera bezbednosti. To zna~i da radnik pre otpo~iwawa neke
aktivnosti, mora da bude ranije obu~en za weno savla|ivawe. Tako|e,
mnoge nezgode mogu se izbe}i i kori{}ewem za{titne opreme, kao {to su:
Bezbednost 305
(a) jasno vidqive i upadqive jakne za radnike na putevima

(b) za{titne nao~are, rukavice i viziri kada se radi sa ~eki}ima,
dletima ili seka~ima za beton ili kamen
(c) maske za lice kad se se~e beton ili brusi kamen
(d) {lemovi kad se radi ispod drugih qudi ili u situacijama ispod
labilnih objekata sklonih padu
(e) nau{nicama ili tamponima za u{i kada se radi sa kompresorskim
ma{inama - pneumatskim ~eki}ima, bu{ilicama, a tako|e i opremom za
pobijawe {ipova
(f) rukavice za radnike koji rade na postavqawu ivi~waka, itd.
(g) za{titnim ~izmama sa ~eli~nim kapicama i |onovima da za{tite
radnike od povreda od eksera i ostalog izlomqenog materijala
Ako se oprema i postrojewa ne koriste pa`qivo, postoji velika
verovatno}a da do|e do povreda. Na primer, merdevine moraju da budu pod
odgovaraju}im uglom i neko stalno mora da ih pridràva odozdo, ili da
budu u~vr{}ene na gorwem kontaktu sa objektom na koji su postavqene, da
bi bilo izbegnuto preturawe i proklizavawe.
Kona~no, veliki broj radnika na putevima strada zbog toga {to iza|e iz
obezbe|ene zone rada na otvorenu saobra}ajnu traku.
10.4. PRIVREMENA SIGNALIZACIJA ZA RADOVE NA PUTU

Saobra}ajni znaci koji se koriste za obezbe|ewe radova na putu moraju da
budu strogo definisani i postavqeni na pravim mestima, oko, ispred i iza
mesta na kome se izvode radovi. Moraju podjednako da ih po{tuju radnici
koji obavqaju radove na putu i voza~i. Svaki znak koji nije iz te grupe
znakova je nelegalan i osoba koja ga postavi mora da snosi posledice.
10.4.1. PRINCIPI OZNAÂVAWA RADOVA

Potreba da se postave pravovremena i adekvatna upozorewa o izvo|ewu
radova na putu obuhvata:
(a) upozorewe voza~ima da je opasnost na putu ispred wih
(b) informacija o vrsti opasnosti
(c) kanalisawe vozila oko mesta opasnosti
(d) za{tita radnika od vozila koja obilaze mesto radova
Uobi~ajeni znaci
Prvi znak koji voza~ mora da uo~i je znak “radovi na putu”. Wega prati
informativni znak o usmeravawu saobra}ajnog toka. Zatim sledi
naredbodavni znak o zaobilaèwu konusa - markera na kolovozu. Posledwi
znak je o “prestanku radova na putu”.
Ovaj postupak postavqawa znakova zavisi od situacije, odnosno veli~ine

prostora na kome se radovi obavqaju i potrebe za direktnom kontrolom
saobra}aja.
Znak koji prikazuje svetlosnu signalizaciju na slici 10.7 i znak koji
predstavqa STANI/KRENI poruku postavqaju se posle prvog
upozoravaju}eg znaka sa slike 10.3, a u paketu sa znakom sa slike 10.4.
Slika 10.7. Svetlosna signalizacija
Slika 10.8. Znak obaveznog zaustavqawa

Bezbednost 307
Ako se koristi svetlosna signalizacija, bela linija na kolovozu ili tabla

sa tekstom (KAD JE UPAQENO CRVENO SVETLO ÊKAJ OVDE) je
postavqena dva metra ispred svetlosne signalizacije. Na slici 10.8 je
prikazan znak STANI/KRENI koji mora biti 900 mm u pre~niku.
Slika 10.9. Znak prestanka svakog saobra}aja
Ako je kompletan saobra}aj zaustavqen, onda se na saobra}ajnu traku

stavqa tabla koja izgleda kao na slici 10.9.
Kontrola saobra}aja
Jednosmeran saobra}ajni reìm je potreban, ako je {irina slobodnog dela
saobra}ajnice mawa 5.5 m. U tim uslovima se {irina saobra}ajnice
smawuje do 3.7 m postavqawem za{titnih konusa-markera i signalnih
znakova.
Jednosmerno propu{tawe saobra}aja bez kontrole je jedino mogu}e u
situacijama potpune semaforizacije, lokalnim putevima i na
saobra}ajnicama sa malim optere}ewem. Odluka o tome da li postavqati
privremene saobra}ajne svetlosne signale ili KRENI/STANI table,
zavisi od vremenskih uslova za izvo|ewe radova - da li se radi pri
dnevnom svetlu ili i u no}nim uslovima i od gustine saobra}ajnih tokova
na deonici gde se obavqaju radovi.
Glavni oblik regulisawa saobra}aja su svetlosna siglanizacija i
KRENI/STANI table. Indirektan na~in regulisawa saobra}aja se ponekad
koristi na putevima nièg reda i maweg saobra}ajnog optere}ewa, gde su
oba kraja prostora na kome se izvode radovi jasno vidqiva. U tim uslovima
se saobra}aj reguli{e sam, upotrebom znakova prioriteta po smerovima jer,
radovi na putu imaju prednost.
Slika 10.10. Pravo prvenstva nad vozilima iz suprotnog smera

Slika 10.11. Pravo prvenstva vozila iz suprotnog smera
Na slici 10.10 je prikazan znak prava prvenstva nad vozilima iz suprotnog

smera, a na slici 10.11 pravo prvenstva vozila iz suprotnog smera.
Slika 10.12. Kraj prava prvenstva
Na slici 10.12. je prikazan znak koji kazuje da je pravo prvenstva zavr{eno.
Slika 10.13. Minimalna {irina kolovoza je 5.5 m i mogu} je dvosmeran

saobra}aj
Bezbednost 309
Na slici 10.13. je prikazan raspored saobra}ajnih znakova kada je

minimalna {irina za odvijawe dvosmernog saobra}aja 5.5 m.
Slika 10.14. Upotreba svetlosne signalizacije
Na slici 10.14 je prikazan raspored saobra}ajnih znakova sa upotrebom

svetlosne signalizacije.
Slika 10.15. Upotreba table STANI/KRENI.
Na slici 10.15 je prikazana varijanta rasporeda saobra}ajnih znakova uz

upotrebu table STANI/KRENI. Ako je zona izvo|ewa radova L > 20 m, onda
se koriste dve table STANI/KRENI.
Slika 10.16. Upotreba znakova prioriteta prolaza

Na slici 10.16 je prikazana varijanta kontrole saobra}aja pomo}u znakova

prvenstva prolaza.
Ore|ivawe veli~ine i rastojawa pri postavqawu znakova

U tabeli 10.1 su navedene razne informacije koje treba da budu brzi
putokaz za primenu signalizacije u datim okolnostima. Navedeni podaci
zavise od brzina vozila u saobra}ajnom toku.
Tabela 10.1. Duìne zona radova i veli~ine signala za sve vrste radova
Sredwa Rastojawe Rastojawe Pre~nik znakova Minimalni Minimalna

brzina prvog znaka posledweg upozorewa ili broj znakova preglednost
vozila ispred zone znaka iza zone znakova za izpred zone voza~a do prvog
(km/h) radova na radova na regulaciju+ (mm) izvo|ewa znaka
putu (m) putu (m) radova (m)
do 50 ≥ 45 10 - 30 600 2 50
51 - 65 45 - 110 30 - 45 750 2 ili 3 60
66 - 80 110 - 270 30 - 45 900 (750) 3 ili 4 70
81 - 96 270 - 450 45 - 90 1200 (900) 4 80
> 96 450 - 720 45 - 90 120 (1500)++ 4 100
+
Prvi znak treba da bude veli~ine date u koloni.
Slede}i iza wega moè biti mawe veli~ine.
++
Na autoputevima treba uvek koristiti ve}i znak
U tabeli 10.2 su navedene okvirne dimenzije zona radova sa potrebnim

brojem konusa - markera u zavisnosti od brzine vozila u saobra}ajnom toku.
Tabela 10.2. Duìne uvodnih traka pri privremenim radovima na putu
Sredwa
brzina [irina radne zone (m)
vozila
(km/h) 2.4 2.7 3.0 3.4 3.7 4.3 4.9 5.5 6.1
Duìna trake 30 34 38 42 45 52 60 68 76
do 50 i broj konusa 5 5 5 6 6 7 8 9 9
Duìna trake 45 51 58 63 69 78 90 102 114
51 - 65 i broj konusa 6 7 8 8 9 10 11 12 14
Duìna trake 60 69 76 84 91 108 122 138 152
66 - 80 i broj konusa 8 9 10 11 11 13 15 16 18
Duìna trake 76 86 95 105 114 134 152 172 190
81 - 96 i broj konusa 10 11 12 13 14 16 18 20 22
Duìna trake 91 103 114 125 137 160 182 20 229
> 96 i broj konusa 11 13 14 15 16 19 21 24 26
Bezbednost 311
Bele{ke o znacima i konusima - markerima

(a) Znaci i konusi-markeri moraju biti premazani reflektuju}im
materijalom, a wihova povr{ina mora biti odràvana ~ista, ina~e
se gubi mo} refleksije
(b) Konusi-markeri su na 9 metara osovinskog rastojawa, ali na putevima
sa mawim brzinama mogu biti i na 3 metra
(c) Izlazne trake moraju biti pod 45o, a konusi-markeri na 1.2 metra
osovinskog rastojawa
(d) Kada se konusima-markeri postavqaju van radnog prostora, treba
ostaviti mesta za opremu, ali i za saobra}aj
(e) Kad je radni prostor ozna~en, alati i materijali ne smeju biti van
tog prostora
(f) Stalni saobra}ajni znaci mogu biti privremeno prekobrojni, ali
privremeni putni znaci ne smeju zakloniti ostale stalne saobra}ajne
znake
Siguronosna rastojawa
(a) Minimalno “bo~no rastojawe” izme|u radnog prostora i slobodnog dela
kolovoza pod saobra}ajem je 1.2 m, za brze puteve, a 0.45 m za ostale
kategorije puteva
(b) Bo~no rastojawe je sigurnosna zona u koju radnici i alati ne smeju da
kro~e i u kojoj materijali ne smeju da budu deponovani. Konusima-
markerima se obeleàva sigurnosni pojas koji se tretira kao
sigurnosna zona
(c) Na putevima sa mawim brzinama spoqna ivica sigurnosne zone mora
biti obeleèna konusima-markerima ili cilindrima. Na putevima sa
ve}im brzinama unutra{wa ivica mora biti obeleèna saobra}ajnom
trakom i metalnim {ipkama sa kru`nim postoqem ili sa dodatnim
brojem konusa-markera za kra}i vremenski period rada
(d) Postavqawe znakova i konusa-markera na saobra}ajnu traku je
neophodno, kada se radovi izvode na bankinama, trotoaru ili
razdelnom ostrvu. Kod puteva sa mawim brzinama ta zona je 0.5 m, od
ivice ka sredini kolovoza, odnosno 1.2 m kod puteva sa ve}im
brzinama
Slika 10.17. Bo~no rastojawe i sigrnosna zona

Slika 10.18. Poloàj signalizacije pri radovima na bankini na putevima

sa malim brzinama
Osvetqavawe radne zone
(a) Posle smrkavawa, lampe sa ùtim telima i }ilibarskom svetlo{}u se
postave izme|u konusa-markera radi markacije grani~ne linije radne
zone
(b) Gde postoji dobro uli~no osvetqewe i ograni~ewe brzina na 65 km/h i
mawe, koriste se lampe koje trep}u 120 do 150 puta u minutu
(c) Trep}u}a svetla, upozoravaju}eg jakog intenziteta }ilibarskog sjaja se
koriste samo kao upozorewe da na putu postoji odre|eno mesto radova,
a ne i za ozna~avawe grani~nih linija zone radova
(d) Ako je znak postavqen 50 m ispred javnog osvetqewa, a brzina je ve}a
od 50 km/h, tada znak mora da ima svoje osvetqewe.
Bezbednost pe{aka
(a) Pe{aci treba da prate signalizaciju koja je namewena samo wima, a
nalazi se u sklopu ostalih znakova postavqenih zbog izvo|ewa radova
u zoni regulacije
(b) Specijalna pa`wa treba da bude posve}ena pe{acima, kada se zbog
radova na trotoarima oni kre}u kolovozom. Jedna takva devijacija za
kretawe pe{aka je prikazana na slici 10.19
(c) Privremeni pe{a~ki prolaz po kolovozu mora da bude ogra|en
solidnom ogradom (ozna~enom crveno-belim prugama). Ograda mora biti
postavqena izme|u saobra}ajnih tokova na kolovozu i tokova pe{aka.
Konusi-markeri i svetiqke, tako|e, moraju biti postavqeni sa spoqne
strane ograde u pravilnom duìnskom intervalu
(d) Ispravno konstruisane ~vrste ograde jasno ozna~ene crveno-belim
prugama koriste se da za{tite pe{ake od saobra}aja ali i od
iskopanog materijala.
Fluorescentne i refletuju}e trake obe{ene o sajle koriste se u
situacijama gde pe{aci nisu u opticaju. Drveni i cevasti metalni
{tapovi ne smeju da se koriste kao horizontalne ograde, jer mogu da
budu opasni ako se otka~e
(e) Slepe osobe moraju da budu jasnim zvu~nim signalima obave{tene da se
nalaze u zoni izvo|ewa radova. Svi pe{a~ki prolazi u blizini iskopa
moraju biti ogra|eni sigurnosnim ogradama koje }e upozoriti i
za{tititi slepe osobe
(f) Ako je neophodno treba napraviti i rampe za invalidska kolica
Bezbednost 313
Slika 10.19. Privremeni pe{a~ki prolaz po kolovozu
[ta treba proveriti pre postavqawa signalizacije za izvo|ewe

radova na putu
(a) Treba proveriti da li radovi zahtevaju kontrolu saobra}aja i da li }e
radovi biti izvo|eni i tokom no}i
(b) Proveriti koje su brzine saobra}ajnih tokova na deonici izvo|ewa
radova i odrediti tipove i broj saobra}ajnih znakova, konusa-markera,
lampi itd.
(c) Prikupiti opremu i imati ideju o povr{ini koju treba zauzeti na mestu
izvo|ewa radova
(d) Nositi jako vidqive jakne i koristiti vozilo kao za{titu (trep}u}a
svetla ili rotaciona svetla)
(e) Postaviti znak da su radovi na putu ispred kao prvi znak u pravcu
kretawa saobra}ajnog toka
(f) Ako druk~ije nije mogu}e, koristiti pe{a~ke staze za postavqawe
signalizacije
(g) Parafinske lampe treba da budu upaqene na sigurnim mestima pre
wihovog postavqawa na kolovoz
(h) Postaviti znake u razdelnom pojasu ako je mogu}e, a ako nije, onda ih
postaviti na pe{a~koj stazi ili na kolovozu uz konus-marker (signalno
svetlo kad je no}). Ako je potrebno, pri~vrstiti znake postavqawem
vre}a sa peskom na postoqa
(i) Provozati se pored mesta izvo|ewa radova i proveriti signalizaciju i
wihovu vidqivost iz perspektive voza~a u saobra}aju
(j) Kona~no, pogledati Zakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na
putevima ili se posavetovati sa nadle`nim slu`bama, ako je situacija
za signalizaciju komplikovanija (autoput, put sa tri trake, kolovoz sa
dve trake u smeru).
10.4.2. OP[TI PRIKAZ ORGANIZACIJE PROSTORA NA MESTU

IZVO\EWA RADOVA NA PUTU
Na mestu izvo|ewa radova treba predvideti prostor za:
(a) Kontejnere dimenzija 2.0 h 5.0 m koji su tipski i mogu biti postavqani
jedan na drugi, u zavisnosti od raspoloìvog prostora. Potrebna su
najmawe tri takva kontejnera. U jednom se nalazi uprava izvo|ewa
radova, u drugom se nalaze radnici (sluì i za presvla~ewe i za
ostavu radnih odela) dok se u tre}em nalazi ostava za ru~ne alate i
ostale sprave kojima se mogu izvoditi radovi
(b) Neophodno je predvideti prostor za deponovawe neophodnih koli~ina
materjala. To se re{ava postavqawem metalnih kontejnera dimenzija
1.0 h 1.0 h 1.0 m. Kontejneri moraju imati poklopac na gorwoj povr{ini i
mala vratanca na bo~noj strani kroz koja }e materijal biti va|en
ru~nim alatima (lopata ili a{ov). Poklopac mora da postoji da bi bilo
spre~eno ubacivawe raznih stvari od strane prolaznika i da bi bilo
onemogu}eno kva{ewe materijala usled padavina
(c) Mora biti predvi|en prostor za parkirawe radnih ma{ina. Taj prostor
zavisi od vrste radova i veli~ine ma{ina. Me|utim, mora biti na
takvom mestu da zauzima najmawu mogu}u povr{inu i da ne spre~ava
odvijawe saobra}aja
(d) Za odràvawe higijene neophodno je postaviti WC-kabine (10 radnika-
jedna kabina), koje su opremqene svim instalacijama. Kabine su
mobilne, {to zna~i da mogu biti preme{tane sa jednog mesta na drugo.
Veoma je bitno da kabine budu HIGIJENSKI ODR@AVANE. Tako|e,
mora postojati cisterna sa pija}om vodom.
Slika 10.20. WC kabina
(e) Za medicinsku pomo} povre|enim radnicima neophodno je posedovati

na gradili{tu ranac sa svim potrebnim medicinskim materijalom.
Zavoji, gaze, flasteri, hanzaplasti, dezinfekciona sredstva, gumena
creva za spre~avawe krvarewa, gumeni uzno`nik u slu~aju preloma
noge, itd. Sav medicinski materijal je propisan merama za{tite na
radu u odre|enim uslovima.
Bezbednost 315
Na slici 10.21 je prikazana op{ta {ema organizacije prostora pri

izvo|ewu radova na popravci kolovoza. Zbog preglednosti {eme nisu
prikazani saobra}ajni znaci. Wihove pozicije su definisane na
predhodnim skicama i oni su obavezni.
Slika 10.21. Organizaciona {ema

11
OZELEWAVAWE
11.1. GDE I KAKO POSTAVQATI SADNICE

Postavqawe sadnica visokog (drve}a) i niskog rastiwa (`buwa) u zonama
regulacije gradskih saobra}ajnica, ima estetsko vizuelnu i po
stanovni{tvo korisnu ulogu.
Drve}e svojim funkcionisawem (fotosintezom) prera|uje zaga|eni gradski
vazduh; koristi kao hranu ugqen dioksid, a osloba|a kiseonik. Kiseonik je,
kao {to je svima poznato, neophodan za funkcionisawe ìvih bi}a.
Iz drugog ugla, drve}e pruà olak{avaju}e trenutke stanovnicima, jer
svojim kro{wama pravi hladovinu, koja je veoma potrebna, naro~ito u
letwim mesecima.
Naime, kro{we imaju i ulogu apsorbovawa buke koja se proizvodi na

ulicama usled saobra}aja, te su stoga i zvu~ni izolatori.
Sadnice se mogu postavqati u zavisnosti od tipa gradske saobra}ajnice u
zoni ivi~nih razdelnih traka, a u nekim slu~ajevima i u zonama sredwe
razdelne trake, ako raspoloìvi prostor dozvoqava.
Slika 11.1. Poloàj stabla izme|u trotoara i kolovoza
Na slici 11.1 je prikazan gabarit neophodan za jedno stablo koje se nalazi

izme|u pe{a~ke staze i kolovozne povr{ine, dakle u ivi~noj razdelnoj
traci.
U sredwoj razdelnoj traci je mnogo ispravnije postavqati nisko rastiwe,
`buwe, jer ono svojom gustinom grana i li{}a spre~ava zaslepqivawe
voza~a od vozila koja nailaze iz suprotnog smera.
Ozelewavawe 319
Vrstu i tip vegetacije odre|uje gradska komunalna organizacija koja u svom

sastavu mora da ima kompetentne licencirane inèwere za hortikulturu.
Neophodna je stalna komunikacija izme|u investitora, projektanata
gradskih saobra}ajnica, projektanata komunalnih instalacija sa jedne
strane i inèwera za hortikulkturu, koji radi u komunalnoj organizaciji
koja se bavi ozelewavawem gradskih povr{ina, da bi se postiglo
optimalno re{ewe - gde i koju vrstu niskog i visokog rastiwa postaviti i
kako ga tokom vremena odràvati, sa druge strane.
Slika 11.2. Gabarit neophodan za nisko, `bunasto rastiwe
Kada se sadnice postavqaju u ivi~noj razdelnoj traci, mora se voditi

ra~una o bo~noj preglednosti u zonama raskrsnica.
Olistalo drve}e u bermi, ukoliko ona postoji, ne sme da prekora~i visinu
od 0.90 m.
[to se niskog rastiwa ti~e, wegova maksimalna visina ne sme da pre|e
0.90 m. Kod visokog rastiwa, minimalna visina kro{we je 3.30 m, najnià
grana sme da bude na 2.10 m (slika 11.3).
Slika 11.3. Visinski gabariti niskog i visokog rastiwa

U tabeli 11.1 su prikazane preporu~ene vrednosti za ograni~ewe brzina i

za projektnu brzinu u zoni raskrsnice, kao i zaustavna preglednost.
Tabela 11.1. Zahtevane preglednosti
Ograni~ewe brzine Projektna brzina Zaustvna preglednost

km/h km/h m
40 45 60
50 55 75
55 65 97
65 70 120
70 80 143
80 90 165
85 95 195
Na slici 11.4 je prikazana skica raskrsnice gradske ulice.
Slika 11.4. Prikaz zaustavne preglednosti i bo~nih geometrijskih

elemenata
Iz tabele 11.1 se vidi da ograni~ewe brzine spada u klasu niè od

projektne brzine i da je, shodno tome, za mawe brzine potreban i kra}i
duìnski potez za zaustavnu preglednost, a za ve}e brzine, duì.
Visina od 0.90 metara je neophodna jer je to ispod visine oka voza~a (1.10
metara) koji upravqa putni~kim automobilom. Zbog konstrukcije putni~kih
automobila, voza~i tih vozila su u najnepovoqnijem poloàju sa aspekta
preglednosti. Voza~i teretnih vozila, kombi vozila i autobusa su u mnogo
povoqnijoj situaciji, jer su wihove pozicije u vozilima izdignute na ve}e
visine.
@bunaste zasade (slika 11.5), koji su uvek zeleni, treba saditi tako {to
svaku polomqenu granu treba odstraniti da ne bi ometala funkcionisawe
Ozelewavawe 321
ostalih grana. Vrh korenog dela stabla treba da bude u ravni okolnog tla,
tako da stabqike mogu komotno da se razvijaju.
@i~anu korpu u kojoj se nalazi koren treba ukloniti. Kad je koren umotan u
sargiju ili plasti~nu foliju, treba ih svu}i nadole, kada se koren postavi
u svoje leì{te.
Slika 11.5. Zasad zimzelenog grawa
Tlo ispod korena mora biti neporeme}eno da bi moglo da prihvati koren i

da biqka moè dobro da napreduje. Zatim se koren zatrpa.
Potom se vodom zaliva zemqa, ~ime se elimini{e sav zaostali vazduh u

{upqinama, a zatim se tako obra|ena zemqa lako homogenizuje sa okolnom
zemqom.
Zatrpani koren se {titi posipawem piqevine (7 do 10 cm).
Na sli~an na~in se sade i stabqike visokog rastiwa (slika 11.6).
Slika 11.6. Mlada stabqika visokog rastiwa

Ozelewavawe 323
Ista logika postavqawa sadnica vaì i pri ozelewavawu vangradske

putne mreè. Treba ustanoviti parameter preglednosti i na osnovu wih
odabrati rastiwe i wihov poloàj u putnom pojasu.
Kod autoputeva, u sredwoj razdelnoj traci dominira nisko rastiwe, zbog
ve} pomenutih razloga. Kosine, ukoliko nisu kamene, mogu biti obra|ene
torkretiranom zemqom pome{anom sa semenom iz kog kasnije izrasta trava
koja spre~ava eroziju.
Ukoliko se visoki zasad (slika 11.7) ili niski zasad (slika 11.8) postavqa
na terenu u nagibu, tada pa`qivo treba zasecati kosinu tako da linija
pada kosine prolazi kroz ta~ku koja se nalazi na vrhu korenog dela stabla.
Svako stablo se prihvata sa 4 gumene ma{ne, po dve u paru.
Slika 11.7. Zasad visokog rastiwa na kosini
Slika 11.8. Oja~ana gumena ma{na kojom se stablo pridràva za pomo}ne

motke
Svaka gumena ma{na kojom je stablo povezano za pomo}ne motke mora biti
ekserom pri~vr{}ena da ne bi spadala. Pomo}ne motke treba da budu
pre~nika 50 mm. Gorwi par gumenih ma{ni se postavqa na 150 mm iznad
mesta gde se drvo savija. Ovim ma{nama se obezbe|uje savijawe drveta, ali
ne i wegovo udarawe u pomo}ne motke. Motke treba odse}i na 150 mm ispod
najniè grane. U deo rova ka padini se postavqa vodostan od
perforiranog PVC materijala pre~nika 10 cm, pokriven filterskom
tkaninom koja je produèna do dna rova.
Slika 11.9. Zasad niskog rastiwa na kosini
Logika postavqawa niskog rastiwa je ista kao i kod visokog rastiwa,

jedino {to nisu potrebne pomo}ne motke.
11.2. ODR@AVAWE ZASADA

Odràvawe zelenila obuhvata sve one postupke kojima se kontroli{e rast
i razvoj zelenila u putnom pojasu. Pod tim se podrazumeva odràvawe
visine niskog rastiwa (trave) izme|u 10 i 25 cm na vangradskim putevima,
a u gradskim uslovima je izme|u 8 i 16 cm.
@bunasti zasadi u krivini, na bankini i kosini planuma, ne smeju da budu
vi{i od 110 cm, odnosno moraju biti ispod nivoa oka voza~a i omogu}avati
bo~nu preglednost.
U sredwim razdelnim trakama, visina `bunastog rastiwa nije ograni~ena,
mada je poèqno da bude iznad nivoa oka voza~a (110 cm) radi spre~avawa
refleksije od farova vozila iz suprotnog smera.
U zavisnosti od nivoa odràvawa vaè kriterijumi:
Ozelewavawe 325
• visok nivo odràvawa (odgovara izgledu trave u parkovima)

zahteva:
• pet ili vi{e ko{ewa godi{we
• prili~no ravan i otvoren teren
• minimalnu {irinu ko{ewa od 1.9 m
• visinu poko{ene trave do 8 cm
• maksimalnu visinu vegetacije do 15 cm i {irine do 20 cm
• sredwi nivo odràvawa zahteva:
• pet ko{ewa ili mawe
• maksimalnu visinu preko 20 cm
• neravan teren
• izme{anu vegetaciju
• minimalnu {irinu ko{ewa od 1.5 m
• mnogo prepreka
• bankine, odmori{ta, okolno drve}e itd.
• kvalitet ko{ewa koji nije bitan
• nizak nivo odràvawa zahteva:
• jedno do dva ko{ewa godi{we
• ko{ewe koje se obavqa kroz korov i pra{inu
• prili~no neravan teren
• vegetaciju koja je izme{ana
• vegetaciju koja je postigla maksimalnu visinu
• strme kosine, uske bankine i neravan teren
Sve one travnate povr{ine koje su o{te}ene treba |ubriti. Ukoliko je

povr{ina mawa od 0.2 ha |ubrivo se nanosi ru~no u periodu od 1. aprila do
1. juna ili od 15. avgusta do 15. oktobra, u koli~ini od oko 5 kg na 90 m2
(~vrsto) ili 20 kg na povr{inu 30 x 10 m (te~no |ubrivo).
Ponovno zatravwavawe, u okviru odràvawa, radi se na ograni~enim
povr{inama (ispod 0.2 ha), odnosno na o{te}enim povr{inama kosina,
jarkova, izlaza iz propusta itd.
Pre ko{ewa obavezno treba ukloniti kamewe i otpatke koji mogu da
o{tete kosilice.
Najboqa kontrola rasta korova postiè se primenom hemijskih sredstava
(nitrogen, fosfor i pota{a u odre|enim koli~inama i u odre|eno vreme).
Na korov treba delovati u fazi wegovog intenzivnog rasta (prole}e).
Najpovoqnija temperatura za delovawe na korov je od 21 do 27oC. Ne treba
uni{tavati korov ako se o~ekuje ki{a u narednih 4 do 6 ~asova.
11.2.1. ZASADI
Zasadi pored puta sluè za stabilizovawe kosina, spre~avawe
zaslepqivawa (u razdelnim trakama), za{titu od buke, protiv zavejavawa
i za poboq{awe estetike. U okviru odràvawa zasade treba zalivati,
obrezivati, |ubriti i ako je neophodno se}i.
U zavisnosti od starosti i vrste rastiwa, padavina i tipa tla, rastiwe
treba zalivati. Koli~ina vode i u~estalost zalivawa zavise od
konkretnih uslova na terenu. U principu, oko mladih sadnica treba
iskopati plitke kanale (oko 15 cm dubine, oko stabla). Zalivawe moè da
se obavqa cevima, iz cisterni ili podzemnim sistemom cevi sa diznama na
povr{ini tla. Ako se zalivawe obavqa cevima, veli~ine otvora za
zalivawe po sistemu “kap po kap” treba da budu od 4 do 5 mm (nekoliko
otvora na duìni od 15 do 18 cm). Ako se koriste cisterne, wihov
kapacitet treba da bude od 6 do 10 m3. Ako se, pak, zalivawe obavqa iz
podzemnog sistema cevi - “oro{avawem”, taj sistem funkcioni{e upotrebom
kompjuterskog kontrolnog sistema.
\ubrewe se obavqa preparatima na bazi azota, amonijumsulfata itd.
Koli~ina |ubriva (azota) po biqci, orijentaciono iznosi oko 0.22 kg
(|ubri se tri puta tokom ki{ne sezone). Potkresivawe zasada se radi zbog
uklawawa osu{enih grana, formirawa oblika i smawewa duìne
pojedinih grana (u toku zimskog perioda).
Materijal za prekrivawe povr{ine oko stabla (da bi bila sa~uvana
vla`nost tla i da bi bilo spre~eno prodirawe korova) se radi od drvenih
iveraka, slame i polietilenskih prekriva~a.
Rastiwe pored puta na koje se taloì mnogo pra{ine treba periodi~no
prati. Pri ekstremnim uslovima u vodu treba dodavati i deterxente (koji
ne deluju {tetno na biqke - 1 litar deterxenta na 300 litara vode). Kod
presa|ivawa rastiwa treba 1/5 do 1/3 gorweg dela biqke ukloniti, da bi
se kompenzovao gubitak korena pri preme{tawu. Mlado rastiwe treba
presa|ivati zajedno sa delom zemqe umotanom u sargiju (koja se pri sa|ewu
ne uklawa). Tako|e, mlado rastiwe moè da se gaji u posebnim posudama,
pre presa|ivawa, koje treba ukloniti neposredno po sa|ewu.
Za{titu mladih sadnica treba praviti od stubi}a, ì~ane mreè,
~eli~nih profila itd.
11.2.2. UKLAWAWE DRVE]A I SEÊWE

Najmawe dva puta godi{we, kada se kontroli{u putevi, sve osu{eno,
opasno i obolelo drve}e treba ukloniti iz putnog pojasa. Drve}e koje
zadire u gabarit puta (saobra}ajnih traka) mora biti ukloweno u roku od 15
dana. Se~u treba obaviti {to bliè povr{ini zemqe.
Ozelewavawe 327
11.2.3. Î[]EWE POJASA PUTA

Saobra}aj i vetar potpomaù da se otpadni materijali koncentri{u du`
ivi~waka, rigola, jarkova, razdelnih traka, na rampama petqi, ogradama
mostova i raskrsnicama. U~estalost ~i{}ewa zavisi od karaktera i obima
saobra}aja, vetra i èqenog nivoa ~isto}e. Otpaci, ukqu~uju}i delove
o{te}enih vozila i mrtve ìvotiwe, treba uklawati {to pre. Delove
stena, blokova i bilo koji materijal na kolovozu treba ukloniti odmah
(zbog bezbednosti saobra}aja). Korpe (kontejnere) za otpatke treba
prazniti dva puta mese~no. Broj korpi i u~estalost wihovog ~i{}ewa
zavise od lokalnih uslova.
11.2.4. KONTROLA [IBQA

Na tri metra od ivice kolovoza u pravcu, a u krivini i vi{e (zbog bo~ne
preglednosti), treba uklawati {ibqe i nisko rastiwe koje zaklawa
èlezni~ke prelaze, signale, oznake pored puta, prilaze ukr{tajima ili
usporava odvodwavawe. Uklawawe moè biti ru~no ili ma{insko.
12
ZAKONI
12.1 ZAKONI
Od radnika se u principu traì da efikasno, kvalitetno, odgovorno,
jeftino i bez odsustvovawa rade. Evidentno je da je izgradwa gra|evinskih
objekata kolektivan poduhvat, gde svaki od u~esnika ima ogovaraju}e
poslovne, ugovorene i zakonske obaveze. Da bi radnici za{titili svoja
prava trebalo bi da poznaju zakon, jer je ~esto poslodavac u èqi za {to
ve}im profitom, spreman na nepo{tovawe zakonskih i dogovorenih
obaveza. U èqi da vas informi{emo i ukaèmo na osnovne zakonske
obaveze ali i va{a prava, u ovom poglavqu su dati, po na{em izboru, samo
neki od ~lanova zakona, koji vi{e treba da vas zainteresuju i da uvidite
da je korisno poznavati ih, nego da od vas naprave “advokate” i deùrna
zanovetala.
Treba ista}i da je po{tovawe ugovorenih i zakonskih obaveza osnovni
preduslov za kvalitetnu, efikasnu i ekonomski opravdanu izgradwu.
Ovde su obra|ena tri zakona, tj. dati najinteresantniji wihovi ~lanovi:
Zakon o radu, Zakon o bezbednosti i zdravqu na radu i Zakon o
planirawu i izgradwi.
12.2 ZAKON O RADU
(Sl. glasnik RS br. 24/05, 61/05)
Pre~i{}en tekst zakqu~no sa izmenama iz Sl. gl. RS br. 61/05 koje su u

primeni od 19.07.2005. godine (izmene u ~l.: 62, 77, 94, 94a, 108, 111, 158,
189, 190, 191.)
I. OSNOVNE ODREDBE
~lan 1.
1. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu
rada, ure|uju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa
ratifikovanim me|unarodnim konvencijama.
~lan 2.
1. Odredbe ovog zakona primewuju se na zaposlene koji rade na
teritoriji Republike Srbije, kod doma}eg ili stranog pravnog,
odnosno fizi~kog lica (u daqem tekstu: poslodavac), kao i na
zaposlene koji su upu}eni na rad u inostranstvo od strane
poslodavca ako zakonom nije druk~ije odre|eno.
3. Me|usobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i

ugovora o radu
~lan 8.
1. Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daqem tekstu: op{ti akt) i
ugovor o radu ne mogu da sadrè odredbe kojima se zaposlenom daju
mawa prava ili utvr|uju nepovoqniji uslovi rada od prava i uslova
koji su utvr|eni zakonom.
4. Osnovna prava i obaveze
1) Prava zaposlenih
~lan 12.
1. Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, bezbednost i za{titu
ìvota i zdravqa na radu, zdravstvenu za{titu, za{titu li~nog
integriteta i druga prava u slu~aju bolesti, smawewa ili gubitka
radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe|ewe za vreme
Zakoni 331
privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za{tite, u
skladu sa zakonom i op{tim aktom.
2. Zaposlena èna ima pravo na posebnu za{titu za vreme trudno}e i

poro|aja.
3. Zaposleni ima pravo na posebnu za{titu radi nege deteta, u skladu

sa ovim zakonom.
4. Zaposleni mla|i od 18 godina ìvota i zaposleni invalid imaju

pravo na posebnu za{titu.
~lan 13.
1. Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju
pravo na udruìvawe, u~e{}e u pregovorima za zakqu~ivawe
kolektivnih ugovora, mirno re{avawe kolektivnih i
individualnih radnih sporova, konsultovawe, informisawe i
izraàvawe svojih stavova o bitnim pitawima u oblasti rada.
2. Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz

stava 1. ovog ~lana ne moè biti pozvan na odgovornost, niti
stavqen u nepovoqniji poloàj u pogledu uslova rada, ako postupa
u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
~lan 14.
Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moè se utvrditi u~e{}e
zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i
op{tim aktom.
2) Obaveze zaposlenih
~lan 15.
Zaposleni je duàn:
1. da savesno i odgovorno obavqa poslove na kojima radi;
2. da po{tuje organizaciju rada i poslovawa kod poslodavca, kao i

uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispuwavawem ugovornih i
drugih obaveza iz radnog odnosa;
3. da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje uti~u ili bi

mogle da uti~u na obavqawe poslova utvr|enih ugovorom o radu;
4. da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za

ìvot i zdravqe i nastanak materijalne {tete.
3) Obaveze poslodavca
~lan 16.
Poslodavac je duàn da:
1. zaposlenom za obavqeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom,
op{tim aktom i ugovorom o radu;
2. zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi

bezbednosti i za{tite ìvota i zdravqa na radu, u skladu sa
zakonom i drugim propisima;
3. zaposlenom pruì obave{tewe o uslovima rada, organizaciji rada,

pravilima iz ~lana 15. ta~ka 2) ovog zakona i pravima i obavezama
koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i za{titi
ìvota i zdravqa na radu;
4. zaposlenom obezbedi obavqawe poslova utvr|enih ugovorom o radu;
5. zatraì mi{qewe sindikata u slu~ajevima utvr|enim zakonom, a

kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika
koga odrede zaposleni.
II. ZASNIVAWE RADNOG ODNOSA
1. Uslovi za zasnivawe radnog odnosa
~lan 24.
1. Radni odnos moè da se zasnuje sa licem koje ima najmawe 15 godina
ìvota i ispuwava druge uslove za rad na odre|enim poslovima,
utvr|ene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i
sistematizaciji poslova (u daqem tekstu: pravilnik).
~lan 25.
1. Radni odnos sa licem mla|im od 18 godina ìvota moè da se
zasnuje uz pismenu saglasnost roditeqa, usvojioca ili staraoca,
ako takav rad ne ugroàva wegovo zdravqe, moral i obrazovawe,
odnosno ako takav rad nije zabrawen zakonom.
2. Poslodavac ne moè od kandidata da zahteva podatke o

porodi~nom, odnosno bra~nom statusu i planirawu porodice,
odnosno dostavqawe isprava i drugih dokaza koji nisu od
Zakoni 333
neposrednog zna~aja za obavqawe poslova za koje zasniva radni
odnos.
2. Ugovor o radu
~lan 30.
1. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
2. Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac.
3. Ugovor o radu smatra se zakqu~enim kad ga potpi{u zaposleni i

direktor, odnosno preduzetnik.
~lan 31.
1. Ugovor o radu moè da se zakqu~i na neodre|eno ili odre|eno
vreme.
2. Ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se zakqu~uje

smatra se ugovorom o radu na neodre|eno vreme.
~lan 32.
1. Ugovor o radu zakqu~uje se pre stupawa zaposlenog na rad, u
pisanom obliku.
2. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakqu~i ugovor o radu u skladu sa

stavom 1. ovog ~lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni
odnos na neodre|eno vreme danom stupawa na rad.
~lan 33.
(1) Ugovor o radu sadrì:
1. naziv i sedi{te poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali{ta, odnosno boravi{ta

zaposlenog;
3. vrstu i stepen stru~ne spreme zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavqa;
5. mesto rada;
6. na~in zasnivawa radnog odnosa (na neodre|eno ili odre|eno

vreme);
7. trajawe ugovora o radu na odre|eno vreme;
8. dan po~etka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno ili skra}eno);
10. nov~ani iznos osnovne zarade i elemente za utvr|ivawe radnog

u~inka, naknade zarade, uve}ane zarade i druga primawa
zaposlenog;
11. rokove za isplatu zarade i drugih primawa na koja zaposleni ima

pravo;
12. pozivawe na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na

snazi;
13. trajawe dnevnog i nedeqnog radnog vremena.
14. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
15. Na prava i obaveze koja nisu utvr|ena ugovorom o radu primewuju se

odgovaraju}e odredbe zakona i op{teg akta.
3. Stupawe na rad
~lan 34.
1. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom
stupawa na rad.
2. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovorom o radu,

smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da
stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i
zaposleni druk~ije dogovore.
~lan 35.
Poslodavac je duàn da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na
obavezno socijalno osigurawe najkasnije u roku od 15 dana od dana stupawa
zaposlenog na rad.
4. Probni rad
~lan 36.
1. Ugovorom o radu moè da se ugovori probni rad.
Zakoni 335
2. Probni rad moè da traje najduè {est meseci.
3. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkaù

ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moè biti kra}i od pet
radnih dana.
4. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovaraju}e

radne i stru~ne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka
roka odre|enog ugovorom o radu.
5. Radni odnos na odre|eno vreme
~lan 37.
1. Radni odnos zasniva se na vreme ~ije je trajawe unapred odre|eno
kada su u pitawu: sezonski poslovi, rad na odre|enom projektu,
pove}awe obima posla koji traje odre|eno vreme i sl. za vreme
trajawa tih potreba, s tim {to tako zasnovan radni odnos
neprekidno ili s prekidima ne moè trajati duè od 12 meseci.
2. Pod prekidom iz stava 1. ovog ~lana ne smatra se prekid rada kra}i

od 30 radnih dana.
3. Radni odnos na odre|eno vreme, radi zamene privremeno odsutnog

zaposlenog, moè se zasnovati do povratka privremeno odsutnog
zaposlenog.
4. Radni odnos zasnovan na odre|eno vreme postaje radni odnos na

neodre|eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmawe pet
radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
~lan 39.
Radni odnos moè da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na
neodre|eno ili odre|eno vreme.
~lan 40.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog
odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava
zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.
~lan 41.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca
moè za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog
poslodavca i da na taj na~in ostvari puno radno vreme.
10. Pripravnici
~lan 47.
1. Poslodavac moè da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put
zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimawe za koje je
to lice steklo odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ako je to
kao uslov za rad na
2. odre|enim poslovima utvr|eno zakonom ili pravilnikom.
3. Pripravni~ki sta` traje najduè godinu dana, ako zakonom nije

druk~ije odre|eno.
4. Za vreme pripravni~kog staà, pripravnik ima pravo na zaradu i

sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, op{tim
aktom i ugovorom o radu.
IV. OBRAZOVAWE, STRU^NO OSPOSOBQAVAWE I USAVR[AVAWE
~lan 49.
1. Poslodavac je duàn da zaposlenom omogu}i obrazovawe, stru~no
osposobqavawe i usavr{avawe kada to zahteva potreba procesa
rada i uvo|ewe novog na~ina i organizacije rada.
V. RADNO VREME
1. Puno radno vreme
~lan 50.
1. Puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeqno, ako ovim zakonom nije
druk~ije odre|eno.
Zakoni 337
4. Prekovremeni rad
~lan 53.
1. Na zahtev poslodavca, zaposleni je duàn da radi duè od punog
radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenadnog pove}awa obima
posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom
roku zavr{i posao koji nije planiran (u daqem tekstu: prekovremeni
rad).
2. Prekovremeni rad ne moè da traje duè od osam ~asova nedeqno,

niti duè od ~etiri ~asa dnevno po zaposlenom.
5. Raspored radnog vremena
~lan 55.
1. Radna nedeqa traje pet radnih dana.
2. Raspored radnog vremena u okviru radne nedeqe utvr|uje

poslodavac.
3. Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova.
~lan 56.
1. Poslodavac kod koga se rad obavqa u smenama, no}u ili kad
priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedequ i
raspored radnog vremena moè da organizuje na drugi na~in.
2. Poslodavac je duàn da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni

rasporeda radnog vremena najmawe sedam dana pre promene
rasporeda radnog vremena.
6. Preraspodela radnog vremena
~lan 57.
1. Poslodavac moè da izvr{i preraspodelu radnog vremena kada to
zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, boqe kori{}ewe
sredstava rada, racionalnije kori{}ewe radnog vremena i
izvr{ewe odre|enog posla u utvr|enim rokovima.
2. Preraspodela radnog vremena vr{i se tako da ukupno radno vreme

zaposlenog u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine u
proseku ne bude duè od punog radnog vremena.
3. U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moè da

traje duè od 60 ~asova nedeqno.
~lan 58.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
~lan 59.
1. Zaposlenom koji radi u smislu ~lana 57. ovog zakona, kori{}ewe
dnevnog i nedeqnog odmora moè se odrediti na drugi na~in i u
drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeqni odmor
obezbedi u obimu utvr|enom zakonom u roku koji ne moè da bude
duì od 30 dana.
2. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana zaposleni ima pravo na odmor

izme|u dva radna dana u trajawu od najmawe 10 ~asova neprekidno.
~lan 60.
Preraspodela radnog vremena ne moè se vr{iti na poslovima na kojima je
uvedeno skra}eno radno vreme, u skladu sa ~lanom 52. ovog zakona.
~lan 61.
7. No}ni rad i rad u smenama
~lan 62.
1. Rad koji se obavqa u vremenu od 22,00 ~asa do 6,00 ~asova narednog
dana smatra se radom no}u.
2. Zaposlenom koji radi no}u najmawe tri ~asa svakog radnog dana ili
tre}inu punog radnog vremena u toku jedne radne nedeqe
poslodavac je duàn da obezbedi obavqawe poslova u toku dana
ako bi, po mi{qewu nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad
doveo do pogor{awa wegovog zdravstvenog stawa.
3. Poslodavac je duàn da pre uvo|ewa no}nog rada zatraì

mi{qewe sindikata o merama bezbednosti i za{tite ìvota i
zdravqa na radu zaposlenih koji rad obavqaju no}u.
Zakoni 339
~lan 63.
1. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duàn da obezbedi
izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne
radne nedeqe no}u.
2. Zaposleni moè da radi no}u duè od jedne radne nedeqe, samo uz

wegovu pisanu saglasnost.
VI. ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
~lan 64.
1. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku
dnevnog rada u trajawu od najmawe 30 minuta.
2. Zaposleni koji radi duè od punog radnog vremena, a najmawe 10

~asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajawu od najmawe
45 minuta.
3. Odmor u toku dnevnog rada ne moè da se koristi na po~etku i na

kraju radnog vremena.
~lan 65.
1. Odluku o rasporedu kori{}ewa odmora u toku dnevnog rada donosi
poslodavac.
2. Dnevni odmor
~lan 66.
Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna radna dana u trajawu
od najmawe 12 ~asova neprekidno, ako ovim zakonom nije druk~ije
odre|eno.
3. Nedeqni odmor
~lan 67.
1. Zaposleni ima pravo na nedeqni odmor u trajawu od najmawe 24
~asa neprekidno.
2. Nedeqni odmor se, po pravilu, koristi nedeqom.

3. Poslodavac moè da odredi drugi dan za kori{}ewe nedeqnog

odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
4. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeqnog odmora,

poslodavac je duàn da mu obezbedi odmor u trajawu od najmawe 24
~asa neprekidno u toku naredne nedeqe.
4. Godi{wi odmor
1) Sticawe prava na godi{wi odmor
~lan 68.
1. Zaposleni ima pravo na godi{wi odmor u skladu sa ovim zakonom.
2) Duìna godi{weg odmora
~lan 69.
1. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi{wi
odmor u trajawu utvr|enom op{tim aktom i ugovorom o radu, a
najmawe 20 radnih dana.
2. Duìna godi{weg odmora utvr|uje se tako {to se zakonski minimum

od 20 radnih dana uve}ava po osnovu doprinosa na radu, uslova
rada, radnog iskustva, stru~ne spreme zaposlenog i drugih
kriterijuma utvr|enih op{tim aktom ili ugovorom o radu.
~lan 70.
1. Pri utvr|ivawu duìne godi{weg odmora radna nedeqa ra~una se
kao pet radnih dana.
2. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa

rada uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa
propisima o zdravstvenom osigurawu ne ura~unavaju se u dane
godi{weg odmora.
3. Ako je zaposleni za vreme kori{}ewa godi{weg odmora

privremeno spre~en za rad u smislu propisa o zdravstvenom
osigurawu - ima pravo da po isteku te spre~enosti za rad nastavi
kori{}ewe godi{weg odmora.
Zakoni 341
5) Kori{}ewe godi{weg odmora u delovima
~lan 73.
1. Godi{wi odmor moè da se koristi u dva dela.
2. Ako zaposleni koristi godi{wi odmor u delovima, prvi deo

koristi u trajawu od najmawe tri radne nedeqe u toku kalendarske
godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
3. Zaposleni koji je ispunio uslov za sticawe prava na kori{}ewe

godi{weg odmora u smislu ~lana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u
celini ili delimi~no iskoristio godi{wi odmor u kalendarskoj
godini zbog odsutnosti sa rada radi kori{}ewa porodiqskog
odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta -
ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
7) Raspored kori{}ewa godi{weg odmora
~lan 75.
1. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu~uje o vremenu
kori{}ewa godi{weg odmora, uz prethodnu konsultaciju
zaposlenog.
2. Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora zaposlenom se dostavqa

najkasnije 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori{}ewa
godi{weg odmora.
3. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom re{ewe, smatra se da je

zaposlenom uskratio pravo na godi{wi odmor.
4. Poslodavac moè da izmeni vreme odre|eno za kori{}ewe

godi{weg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet
radnih dana pre dana odre|enog za kori{}ewe godi{weg odmora.
8) Naknada {tete
~lan 76.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi{wi odmor, ima pravo
na naknadu {tete u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca,
utvr|ene op{tim aktom i ugovorom o radu.
5. Odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo)
~lan 77.
1. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade
(pla}eno odsustvo) u ukupnom trajawu do sedam radnih dana u toku
kalendarske godine, u slu~aju sklapawa braka, poro|aja supruge,
teè bolesti ~lana uè porodice i u drugim slu~ajevima utvr|enim
op{tim aktom i ugovorom o radu.
2. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog ~lana zaposleni ima pravo

na pla}eno odsustvo jo{:
1) pet radnih dana zbog smrti ~lana uè porodice;
2) dva dana za svaki slu~aj dobrovoqnog davawa krvi

ra~unaju}i i dan davawa krvi.
6. Nepla}eno odsustvo
~lan 78.
1. Poslodavac moè zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade
zarade (nepla}eno odsustvo).
2. Za vreme nepla}enog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz

radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op{tim
aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.
7. Mirovawe radnog odnosa
~lan 79.
1. Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu
rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, op{tim aktom,
odnosno ugovorom o radu druk~ije odre|eno, ako odsustvuje sa rada
zbog:
2. Odlaska na odsluèwe, odnosno dosluèwe vojnog roka;
3. Upu}ivawa na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u

okviru me|unarodno - tehni~ke ili prosvetno - kulturne saradwe, u
diplomatska, konzularna i druga predstavni{tva;
4. Privremenog upu}ivawa na rad kod drugog poslodavca u smislu

~lana 174. ovog zakona;
Zakoni 343
VII. ZA[TITA ZAPOSLENIH
1. Op{ta za{tita
~lan 80.
1. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu ìvota i zdravqa na
radu, u skladu sa zakonom.
~lan 81.
1. Zaposleni ne moè da radi prekovremeno ako bi, po nalazu
nadle`nog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogor{a
wegovo zdravstveno stawe.
~lan 88.
1. Zabrawen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena
zaposlenog koji je mla|i od 18 godina ìvota.
2. Jedan od roditeqa sa detetom do tri godine ìvota moè da radi

prekovremeno, odnosno no}u, samo uz svoju pisanu saglasnost.
6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe
~lan 96.
1. Jedan od roditeqa deteta kome je neophodna posebna nega zbog
te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve
predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu, ima pravo da, po
isteku porodiqskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta,
odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena,
najduè do navr{enih pet godina ìvota deteta.
~lan 100.
1. Jedan od roditeqa, usvojilac, hraniteq, odnosno staratew ima

pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr{i tri godine ìvota.
2. Za vreme odsustvovawa sa rada iz stava 1. ovog ~lana prava i

obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom,
op{tim aktom i ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.
8. Obave{tewe o privremenoj spre~enosti za rad
~lan 103.
1. Zaposleni je duàn da, najkasnije u roku od tri dana od dana
nastupawa privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osigurawu, o tome dostavi poslodavcu potvrdu
lekara koja sadrì i vreme o~ekivane spre~enosti za rad.
2. U slu~aju teè bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu

dostavqaju ~lanovi uè porodice ili druga lica sa kojima ìvi u
porodi~nom doma}instvu.
3. Ako zaposleni ìvi sam, potvrdu je duàn da dostavi u roku od

tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da
dostavi potvrdu.
4. Lekar je duàn da izda potvrdu iz stava 1. ovog ~lana.
5. Ako poslodavac posumwa u opravdanost razloga za odsustvovawe

sa rada u smislu stava 1. ovog ~lana, moè da podnese zahtev
nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivawa zdravstvene
sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
VIII. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMAWA
1. Zarada
~lan 105.
1. Zarada iz ~lana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za
obavqeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu
doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,
bonusi i sl.) i drugih primawa po osnovu radnog odnosa, u skladu sa
op{tim aktom i ugovorom o radu.
2. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se zarada koja

sadrì porez i doprinose koji se pla}aju iz zarade.
3. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatraju se sva primawa

iz radnog odnosa, osim naknada tro{kova zaposlenog u vezi sa
radom iz ~lana 118. ta~. 1) - 4) i drugih primawa iz ~lana 119. i
~lana 120. ta~ka 1) ovog zakona.
Zakoni 345
2. Zarada za obavqeni rad i vreme provedeno na radu
~lan 106.
Zarada za obavqeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne
zarade, dela zarade za radni u~inak i uve}ane zarade.
~lan 108.
(1) Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu u visini utvr|enoj op{tim aktom
i ugovorom o radu, i to:
1. za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmawe 110% od

osnovice;
2. za rad no}u i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri
utvr|ivawu osnovne zarade - najmawe 26% od osnovice;
3. za prekovremeni rad - najmawe 26% od osnovice;
4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada

ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice.
(2) Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi{e osnova utvr|enih u stavu

1. ovog ~lana, procenat uve}ane zarade ne moè biti niì od zbira
procenata po svakom od osnova uve}awa.
(3) Op{tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slu~ajevi u

kojima zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu.
(4) Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zarada utvr|ena u

skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu.
~lan 110.
1. Zarada se ispla}uje u rokovima utvr|enim op{tim aktom i ugovorom
o radu, najmawe jedanput mese~no, a najkasnije do kraja teku}eg
meseca za prethodni mesec.
2. Zarada se ispla}uje samo u novcu, ako zakonom nije druk~ije

odre|eno.
3. Minimalna zarada
~lan 111.
1. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni u~inak i
puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjedna~ava sa
punim radnim vremenom.
2. Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1.

ovog ~lana, poslodavac je duàn da tu zaradu isplati zaposlenom
u visini utvr|enoj odlukom iz ~lana 113. ovog zakona za mesec u
kojem se vr{i isplata.
4. Naknada zarade
~lan 114.
1. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose~ne zarade
u prethodna tri meseca, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o
radu, za vreme odsustvovawa sa rada na dan praznika koji je
neradni dan, godi{weg odmora, pla}enog odsustva, vojne ve`be i
odazivawa na poziv dràvnog organa.
2. Poslodavac ima pravo na refundirawe ispla}ene naknade zarade

iz stava 1. ovog ~lana u slu~aju odsustvovawa zaposlenog sa rada
zbog vojne ve`be ili odazivawa na poziv dràvnog organa, od
organa na ~iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije
druk~ije odre|eno.
~lan 115.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovawa sa rada
zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmawe u visini 65% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre

meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim
da ne moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa
ovim zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole{}u
ili povredom van rada, ako zakonom nije druk~ije odre|eno;
2) u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca

u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne
moè biti nià od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa ovim
zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana povredom na radu
ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druk~ije
odre|eno.
~lan 116.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmawe u visini 60% prose~ne
zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne moè biti mawa od minimalne
zarade utvr|ene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg
je do{lo bez krivice zaposlenog, najduè 45 radnih dana u kalendarskoj
godini.
Zakoni 347
~lan 117.
1) Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvr|enoj op{tim
aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je do{lo
naredbom nadle`nog dràvnog organa ili nadle`nog organa
poslodavca zbog neobezbe|ivawa bezbednosti i za{tite ìvota i
zdravqa na radu, koja je uslov daqeg obavqawa rada bez
ugroàvawa ìvota i zdravqa zaposlenih i drugih lica, i u drugim
slu~ajevima, u skladu sa zakonom.
2) Op{tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slu~ajevi

u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.
5. Naknada tro{kova
~lan 118.
Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova u skladu sa op{tim aktom i
ugovorom o radu, i to:
1. za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom

saobra}aju;
2. za vreme provedeno na slu`benom putu u zemqi;
3. za vreme provedeno na slu`benom putu u inostranstvu, najmawe u

visini utvr|enoj posebnim propisima;
4. sme{taja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije

zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade;
5. za ishranu u toku rada;
6. za regres za kori{}ewe godi{weg odmora.
6. Druga primawa
~lan 119.
(1) Poslodavac je duàn da isplati, u skladu sa op{tim aktom:
1. zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmawe u visini tri

prose~ne zarade;
2. zaposlenom naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti

~lana uè porodice, a ~lanovima uè porodice u slu~aju smrti
zaposlenog;
3. zaposlenom naknadu {tete zbog povrede na radu ili

profesionalnog oboqewa.
7. Obra~un zarade i naknade zarade
~lan 121.
(1) Poslodavac je duàn da zaposlenom prilikom svake isplate zarade
i naknade zarade dostavi obra~un.
9. Za{tita zarade i naknade zarade
~lan 123.
1. Poslodavac moè nov~ano potraìvawe prema zaposlenom naplatiti
obustavqawem od wegove zarade samo na osnovu pravnosna`ne odluke
suda, u slu~ajevima utvr|enim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.
2. Na osnovu pravnosna`ne odluke suda i u slu~ajevima utvr|enim

zakonom poslodavac moè zaposlenom da obustavi od zarade najvi{e
do jedne tre}ine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije
druk~ije odre|eno.
IX. POTRAÌVAWA ZAPOSLENIH U SLUÂJU STEÂJNOG POSTUPKA
~lan 124.
1. Pravo na isplatu neispla}enih potraìvawa kod poslodavca nad kojim
je pokrenut ste~ajni postupak (u daqem tekstu: potraìvawe), u skladu
sa ovim zakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan
pokretawa ste~ajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u
periodu za koji se ostvaruju prava utvr|ena ovim zakonom.
X. PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA
~lan 147.
U slu~aju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa
zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika
op{ti akt i sve ugovore o radu koji vaè na dan promene poslodavca.
Zakoni 349
~lan 150.
Poslodavac sledbenik duàn je da primewuje op{ti akt poslodavca
prethodnika najmawe godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako
pre isteka tog roka:
1) istekne vreme na koje je zakqu~en kolektivni ugovor kod

poslodavca prethodnika;
2) kod poslodavca sledbenika bude zakqu~en novi kolektivni ugovor.
~lan 151.
(1) Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du`ni su da
najmawe 15 dana pre promene poslodavca, obaveste
reprezentativni sindikat kod poslodavca o:
1) datumu ili predloènom datumu promene poslodavca;
2) razlozima za promenu poslodavca;
3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene

poslodavca na poloàj zaposlenih i merama za wihovo
ublaàvawe.
XI. VI[AK ZAPOSLENIH
~lan 153.
(1) Poslodavac je duàn da donese program re{avawa vi{ka
zaposlenih (u daqem tekstu: program), ako utvrdi da }e zbog
tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru
perioda od 30 dana do}i do prestanka potrebe za radom zaposlenih
na neodre|eno vreme....
~lan 157.
Kriterijum za utvr|ivawe vi{ka zaposlenih ne moè da bude
odsustvovawe zaposlenog sa rada zbog privremene spre~enosti za rad,
trudno}e, porodiqskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
~lan 158.
(1) Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu, u smislu
~lana 179. ta~ka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu
u visini utvr|enoj op{tim aktom ili ugovorom o radu.
(2) Otpremnina iz stava 1. ovog ~lana ne moè biti nià od zbira

tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu rada u
radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu
i ~etvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navr{enu
godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u
radnom odnosu.
XII. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE
~lan 161.
(1) Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moè
da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog
pravnog ili fizi~kog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je
u radnom odnosu (u daqem tekstu: zabrana konkurencije).
XIII. NAKNADA [TETE
~lan 163.
(1) Zaposleni je odgovoran za {tetu koju je na radu ili u vezi s radom,
namerno ili krajwom nepa`wom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu
sa zakonom.
~lan 164.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom,
poslodavac je duàn da mu naknadi {tetu, u skladu sa zakonom i op{tim
aktom.
XIV. UDAQEWE ZAPOSLENOG SA RADA
~lan 165.
Zaposleni moè da bude privremeno udaqen sa rada:
1) ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela

u~iwenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je u~inio povredu
radne obaveze koja ugroàva imovinu ve}e vrednosti utvr|ene
op{tim aktom ili ugovorom o radu;
2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr{ewa radne

discipline, ili pona{awe zaposlenog takvo da ne moè da nastavi
rad kod poslodavca pre isteka roka iz ~lana 180. stav 1. i ~lana
181. stav 2. ovog zakona.
Zakoni 351
~lan 166.
Zaposleni kome je odre|en pritvor udaquje se sa rada od prvog dana
pritvora, dok pritvor traje.
~lan 167.
Udaqewe iz ~lana 165. ovog zakona moè da traje najduè tri meseca, a po
isteku tog perioda poslodavac je duàn da zaposlenog vrati na rad ili da
mu otkaè ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 179.
ta~. 2) - 4) ovog zakona.
~lan 168.
(1) Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog sa rada u smislu ~l. 165.
i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini
jedne ~etvrtine, a ako izdràva porodicu u visini jedne tre}ine
osnovne zarade.
(2) Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa sa rada u smislu

~lana 166. ovog zakona ispla}uje se na teret organa koji je odredio
pritvor.
~lan 170.
(1) Poslodavac moè zaposlenom za povredu radne obaveze ili
nepo{tovawe radne discipline u smislu ~lana 179. ta~. 2) i 3) ovog
zakona da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog
udaqewa sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje
olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno
radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da
prestane radni odnos.
(2) Mera udaqewa sa rada iz stava 1. ovog ~lana moè da se izrekne u

trajawu od jednog do tri radna dana.
XV. IZMENA UGOVORA O RADU
1. Izmena ugovorenih uslova rada
~lan 171.
(1) Poslodavac moè zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova
rada (u daqem tekstu: aneks ugovora):
1) radi preme{taja na drugi odgovaraju}i posao, zbog potreba procesa

i organizacije rada;
2) radi preme{taja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu
sa ~lanom 173. ovog zakona;
2. Preme{taj u drugo mesto rada
~lan 173.
(1) Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada:
1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavqa u

mestima van sedi{ta poslodavca, odnosno wegovog organizacionog
dela;
2) ako je udaqenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se

preme{ta na rad mawa od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz
koji omogu}ava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i
obezbe|ena naknada tro{kova prevoza u visini cene prevozne karte
u javnom saobra}aju.
(2) Zaposleni moè da bude preme{ten u drugo mesto rada van

slu~ajeva iz stava 1. ovog ~lana samo uz svoj pristanak.
XVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
~lan 175.
Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navr{i 65 godina ìvota i najmawe 15 godina staà

osigurawa, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju;
3) sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; na

zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 godina
ìvota;
5) smr}u zaposlenog;
~lan 176.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe
poslodavca:
Zakoni 353
1) ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog
do{lo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavqawa
pravnosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti;
2. Sporazumni prestanak radnog odnosa
~lan 177.
(1) Radni odnos moè da prestane na osnovu pisanog sporazuma
poslodavca i zaposlenog.
(2) Pre potpisivawa sporazuma, poslodavac je duàn da zaposlenog

pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u
ostvarivawu prava za slu~aj nezaposlenosti.
3. Otkaz od strane zaposlenog
~lan 178.
(1) Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaè ugovor o radu.
(2) Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom
obliku, najmawe 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan
prestanka radnog odnosa.
4. Otkaz od strane poslodavca
~lan 179.
Poslodavac moè zaposlenom da otkaè ugovor o radu ako za to postoji
opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, wegovo
pona{awe i potrebe poslodavca, i to:
1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna

znawa i sposobnosti za obavqawe poslova na kojima radi;
2) ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze

utvr|ene op{tim aktom ili ugovorom o radu;
3) ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu propisanu aktom

poslodavca, odnosno ako je wegovo pona{awe takvo da ne moè da
nastavi rad kod poslodavca;
4) ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u vezi sa radom;

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana
od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovawe radnog
odnosa u smislu ovog zakona;
6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene

spre~enosti za rad;
7) ako zaposleni odbije zakqu~ewe aneksa ugovora o radu u smislu

~lana 171. stav 1. ta~. 1) - 4) ovog zakona;
8) ako zaposleni odbije zakqu~ewe aneksa ugovora o radu u vezi sa

~lanom 33. stav 1. ta~ka 10) ovog zakona;
9) ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena

prestane potreba za obavqawem odre|enog posla ili do|e do
smawewa obima posla.
~lan 180.
1) Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora o radu u slu~aju iz ~lana
179. ta~. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na
postojawe razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od
najmawe pet radnih dana od dana dostavqawa upozorewa da se
izjasni na navode iz upozorewa.
2) U upozorewu iz stava 1. ovog ~lana poslodavac je duàn da navede

osnov za davawe otkaza, ~iwenice i dokaze koji ukazuju na to da su
se stekli uslovi za otkaz i rok za davawe odgovora na upozorewe.
3) Ako postoje olak{avaju}e okolnosti ili ako priroda povrede radne

obaveze ili nepo{tovawe radne discipline nije dovoqan razlog za
otkaz ugovora o radu, poslodavac moè u upozorewu da zaposlenog
obavesti da }e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili
sli~nu povredu, bez ponovnog upozorewa.
5. Postupak u slu~aju otkaza
1) Rok zastarelosti
~lan 184.
(1) Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. ta~. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona
poslodavac moè dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana
saznawa za ~iwenice koje su osnov za davawe otkaza, odnosno u roku
od {est meseci od dana nastupawa ~iwenica koje su osnov za
davawe otkaza.
Zakoni 355
(2) Otkaz ugovora o radu iz ~lana 179. ta~ka 4) ovog zakona poslodavac
moè dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti
utvr|enog zakonom za krivi~no delo.
2) Dostavqawe akta o otkazu ugovora o radu
~lan 185.
(1) Ugovor o radu otkazuje se re{ewem, u pisanom obliku, i obavezno
sadrì obrazloèwe i pouku o pravnom leku.
(2) Re{ewe mora da se dostavi zaposlenom li~no, u prostorijama

poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili boravi{ta
zaposlenog.
7. Otkazni rok i nov~ana naknada
~lan 189.
(1) Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje
potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znawa i
sposobnosti u smislu ~lana 179. ta~ka 1) ovog zakona, ima pravo
i du`nost da ostane na radu u trajawu od najmawe mesec dana a
najduè tri meseca (u daqem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti
od ukupnog staà osigurawa, i to:
1) mesec dana, ako je navr{io do 10 godina staà osigurawa;
2) dva meseca, ako je navr{io preko 10 do 20 godina staà osigurawa;
3) tri meseca, ako je navr{io preko 20 godina staà osigurawa.
(2) Otkazni rok po~iwe da te~e narednog dana od dana dostavqawa

re{ewa o otkazu ugovora o radu.
8. Nezakoniti otkaz
~lan 191.
(1) Ako sud donese pravnosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je
zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud }e odlu~iti da se
zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.
(2) Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos,

a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud }e na wegov zahtev
obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu {tete u
iznosu od najvi{e 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi,
i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina
ìvota zaposlenog, kao i broja izdràvanih ~lanova porodice.
Rokovi zastarelosti potraìvawa iz radnog odnosa
~lan 196.
Sva nov~ana potraìvawa iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri
godine od dana nastanka obaveze.
XVIII. POSEBNE ODREDBE
1. Rad van radnog odnosa
1) Privremeni i povremeni poslovi
~lan 197.
(1) Poslodavac moè za obavqawe poslova koji su po svojoj prirodi
takvi da ne traju duè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da
zakqu~i ugovor o obavqawu privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog

vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zakqu~uje se u pisanom obliku.
~lan 198.
Poslodavac moè za obavqawe privremenih i povremenih poslova da
zakqu~i ugovor sa licem koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge i
koje nije starije od 30 godina.
XIX. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA
1. Savet zaposlenih
~lan 205.
(1) Zaposleni kod poslodavca koji ima vi{e od 50 zaposlenih mogu
obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Zakoni 357
(2) Savet zaposlenih daje mi{qewe i u~estvuje u odlu~ivawu o
ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na na~in i pod
uslovima utvr|enim zakonom i op{tim aktom. 2. Sindikat
zaposlenih
~lan 206.
Zaposlenima se jam~i sloboda sindikalnog organizovawa i delovawa bez
odobrewa, uz upis u registar.
~lan 207.
(1) Zaposleni pristupa sindikatu potpisivawem pristupnice.
(2) Poslodavac je duàn da zaposlenom koji je ~lan sindikata na ime

sindikalne ~lanarine odbije iznos od zarade na osnovu wegove
pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovaraju}i ra~un
sindikata.
XX. KOLEKTIVNI UGOVORI
1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora
~lan 240.
(1) Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom,
ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak
izmena i dopuna kolektivnog ugovora, me|usobni odnosi u~esnika
kolektivnog ugovora i druga pitawa od zna~aja za zaposlenog i
poslodavca.
(2) Kolektivni ugovor zakqu~uje se u pisanom obliku.

12.3 ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVQU NA RADU
(Sl. glasnik RS br. 101/2005)
I. OSNOVNE ODREDBE
~lan 1.
Ovim zakonom ure|uje se sprovo|ewe i unapre|ivawe bezbednosti i

zdravqa na radu lica koja u~estvuju u radnim procesima, kao i lica koja se
zateknu u radnoj okolini, radi spre~avawa povreda na radu,
profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa radom.
~lan 2.
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadle`nosti i

mere ~ijom se primenom, odnosno sprovo|ewem osigurava bezbednost i
zdravqe na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu zakona, osim ako posebnim zakonom nije druga~ije
odre|eno.
~lan 3.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbedno{}u i zdravqem na radu,

utvr|ene ovim zakonom, bliè se ure|uju kolektivnim ugovorom, op{tim
aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
1. Op{te obaveze
~lan 8.
Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu

ovog zakona, istovremeno predstavqaju prava zaposlenih u vezi sa
sprovo|ewem mera bezbednosti i zdravqa na radu.
~lan 9.
Poslodavac je duàn da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u
radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na
radu.
Zakoni 359
Poslodavac se ne osloba|a obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom
mera bezbednosti i zdravqa na radu odre|ivawem drugog lica ili
preno{ewem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
U slu~aju nastanka povrede na radu zbog neuobi~ajenih i nepredvidivih

okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih doga|aja
~ije se posledice uprkos svim nastojawima nisu mogle izbe}i, poslodavac
nije odgovoran u smislu ovog zakona.
Poslodavac je duàn da obezbedi da radni proces bude prilago|en

telesnim i psihi~kim mogu}nostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva
za rad i sredstva i oprema za li~nu za{titu na radu budu ure|eni, odnosno
proizvedeni i obezbe|eni, da ne ugroàvaju bezbednost i zdravqe
zaposlenog.
~lan 10.
Poslodavac je duàn da obezbedi da sprovo|ewe mera bezbednosti i

zdravqa na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i
predstavnika zaposlenih i ne uti~e na wihov materijalni i socijalni
poloàj ste~en na radu i u vezi sa radom.
~lan 11.
Poslodavac je duàn da, prilikom organizovawa rada i radnog procesa,

obezbedi preventivne mere radi za{tite ìvota i zdravqa zaposlenih
kao i da za wihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je duàn da obezbedi preventivne mere pre po~etka rada

zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolo{kog postupka,
izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbe|uje najve}a mogu}a
bezbednost i za{tita zdravqa na radu, zasnovana na primeni propisa u
oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, radnog prava, tehni~kih propisa i
standarda, propisa u oblasti zdravstvene za{tite, higijene rada,
zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osigurawa, i dr.
2. Posebne obaveze
~lan 18.
Poslodavac je duàn da, najmawe osam dana pre po~etka rada, nadle`nu
inspekciju rada izvesti o:
1) po~etku svoga rada;

2) radu odvojene jedinice;
3) svakoj promeni tehnolo{kog postupka, ukoliko se tim
promenama mewaju uslovi rada.
Poslodavac koji izvodi radove na izgradwi ili rekonstrukciji
gra|evinskog objekta ili vr{i promenu tehnolo{kog procesa duè od sedam
dana, duàn je da izradi propisan elaborat o ure|ewu gradili{ta koji uz
izve{taj o po~etku rada dostavqa nadle`noj inspekciji rada.
Poslodavac je duàn da na gradili{tu obezbe|uje, odràva i sprovodi

mere za bezbednost i zdravqe na radu u skladu sa elaboratom o ure|ewu
gradili{ta.
Sadràj elaborata o ure|ewu gradili{ta propisuje ministar nadleàn za

rad.
Ispuwenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,

pre po~etka obavqawa delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom,
utvr|uje ministarstvo nadle`no za rad, na zahtev poslodavca.
Postupak utvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog

~lana propisuje ministar nadleàn za rad.
~lan 20.
Poslodavac je duàn da preduzme mere za spre~avawe pristupa u krug

objekta ili u podru~je gradili{ta licima i sredstvima saobra}aja koja
nemaju osnova da se nalaze u wima.
~lan 23.
Poslodavac je duàn da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad,

odnosno sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima su
primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu i da obezbedi
kontrolu wihove upotrebe u skladu sa namenom.
~lan 24.
Poslodavac moè zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i

opremu za li~nu za{titu na radu ili opasne materije, samo:
1) ako raspolaè propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za wihovu

upotrebu i odràvawe, odnosno pakovawe, transport, kori{}ewe i
skladi{tewe, u kojoj je proizvo|a~, odnosno isporu~ilac naveo sve
bezbednosno-tehni~ke podatke, va`ne za ocewivawe i otklawawe rizika
na radu;
3. Osposobqavawe zaposlenih
~lan 27.
Poslodavac je duàn da izvr{i osposobqavawe zaposlenog za

bezbedan i zdrav rad kod zasnivawa radnog odnosa, odnosno
Zakoni 361
preme{taja na druge poslove, prilikom uvo|ewa nove tehnologije ili
novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji moè
prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Osposobqavawe iz stava 1. ovog ~lana poslodavac obezbe|uje u toku radnog

vremena, a tro{kovi osposobqavawa ne mogu biti na teret zaposlenog.
IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
~lan 32.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po~etka rada upozna sa merama

bezbednosti i zdravqa na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je
odre|en, kao i da se osposobqava za wihovo sprovo|ewe.
Zaposleni ima pravo:
1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obave{tewa o pitawima

bezbednosti i zdravqa na radu;
2) da kontroli{e svoje zdravqe prema rizicima radnog mesta, u skladu sa

propisima o zdravstvenoj za{titi.
~lan 33.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
1) ako mu preti neposredna opasnost po ìvot i zdravqe zbog toga {to

nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravqe na
radnom mestu na koje je odre|en, sve dok se te mere ne obezbede;
2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili

ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispuwava propisane
zdravstvene uslove, u smislu ~lana 43. ovog zakona, za rad na
radnom mestu sa pove}anim rizikom;
3) ako u toku osposobqavawa za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa

svim vrstama rizika i merama za wihovo otklawawe, u smislu
~lana 27. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu na
koje ga je poslodavac odredio;
4) duè od punog radnog vremena, odnosno no}u ako bi, prema oceni
slu`be medicine rada, takav rad mogao da pogor{a wegovo
zdravstveno stawe;
5) na sredstvu za rad na kojem nisu primewene propisane mere za
bezbednost i zdravqe na radu.
~lan 35.
Zaposleni je duàn da primewuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad,
da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi
propisana sredstava i opremu za li~nu za{titu na radu i da sa wima
pa`qivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravqe kao i
bezbednost i zdravqe drugih lica.
Zaposleni je duàn da pre po~etka rada pregleda svoje radno mesto

ukqu~uju}i i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za
li~nu za{titu na radu, i da u slu~aju uo~enih nedostataka izvesti
poslodavca ili drugo ovla{}eno lice.
Pre napu{tawa radnog mesta zaposleni je duàn da radno mesto i sredstva

za rad ostavi u stawu da ne ugroàvaju druge zaposlene.
~lan 36.
Zaposleni je duàn da, u skladu sa svojim saznawima, odmah obavesti

poslodavca o nepravilnostima, {tetnostima, opasnostima ili drugoj
pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi wegovu bezbednost i
zdravqe ili bezbednost i zdravqe drugih zaposlenih.
V. ORGANIZOVAWE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADU

~lan 37.
Poslodavac je duàn da organizuje poslove za bezbednost i zdravqe na

radu.
Poslove bezbednosti i zdravqa na radu moè da obavqa lice koje ima

poloèn stru~ni ispit u skladu sa ovim zakonom.
VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU
~lan 44.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vi{e

predstavnika za bezbednost i zdravqe na radu (u daqem tekstu:
predstavnik zaposlenih).
Zakoni 363
12.4 ZAKON O PLANIRAWU I IZGRDAWI
("Sl. glasnik RS", br. 47/2003)
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet ure|ivawa
~lan 1
Ovim zakonom ure|uju se: uslovi i na~in planirawa i ure|ewa prostora,

ure|ivawa i kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta i izgradwe objekata;
osniva se Republi~ka agencija za prostorno planirawe; ure|uje vr{ewe
nadzora nad primenom odredaba ovog zakona; ure|uju i druga pitawa od
zna~aja za planirawe i ure|ewe prostora, kori{}ewe gra|evinskog
zemqi{ta i izgradwu objekata
Pravila gra|ewa
~lan 42
Pravila gra|ewa sadrè sve uslove koji se odnose na izgradwu objekata i

koji se odre|uju po zonama ili celinama iz plana, prema specifi~nostima
i potrebama naseqa.
Pravila iz stava 1 ovog ~lana odre|uju:
1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima

odre|enim planom, odnosno pod posebnim uslovima, kao i vrstu i
namenu objekata ~ija je izgradwa zabrawena u toj zoni;
2) uslove za obrazovawe gra|evinske parcele;
3) poloàj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice
gra|evinske parcele;
4) najve}e dozvoqene indekse zauzetosti i indekse izgra|enosti
gra|evinske parcele;
5) najve}u dozvoqenu spratnost i visinu objekata;
6) najmawu dozvoqenu me|usobnu udaqenost objekata;
7) uslove za izgradwu drugih objekta na istoj gra|evinskoj parceli;
8) uslove i na~in obezbe|ivawa pristupa parceli i prostora za
parkirawe vozila;
9) uslove za{tite susednih objekata;
10) uslove prikqu~ewa na komunalnu i ostalu infrastrukturu;
11) arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata
objekata (materijali, fasade, krovovi i sl.);
12) uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata;
13) uslove za{tite ìvotne sredine, tehni~ke, higijenske, za{tite od
poàra, bezbednosne i druge uslove;
IV. GRA\EVINSKO ZEMQI[TE
Pojam
~lan 67
Gra|evinsko zemqi{te jeste zemqi{te na kojem su izgra|eni objekti i

zemqi{te koje sluì redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemqi{te koje
je, u skladu sa zakonom, odgovaraju}im planom predvi|eno za izgradwu i
redovno kori{}ewe objekata.
Gra|evinsko zemqi{te koristi se prema wegovoj nameni i na na~in kojim

se obezbe|uje wegovo racionalno kori{}ewe, u skladu sa zakonom.
Vrste gra|evinskog zemqi{ta
~lan 68
Gra|evinsko zemqi{te moè biti:
1) javno gra|evinsko zemqi{te;

2) ostalo gra|evinsko zemqi{te
V. IZGRADWA OBJEKATA
Odobrewe za izgradwu
~lan 88
Izgradwa objekata vr{i se na osnovu odobrewa za izgradwu, a prema

tehni~koj dokumentaciji za izgradwu objekta.
Tehni~ka dokumentacija iz stava 1 ovog ~lana izra|uje se kao generalni

projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvo|a~ki projekat i projekat
izvedenog objekta.
Nadle`nost za izdavawe odobrewa za izgradwu
~lan 89
Odobrewe za izgradwu objekata izdaje ministarstvo nadle`no za poslove

gra|evinarstva (u daqem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije
druk~ije odre|eno.
Zakoni 365
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavawe odobrewa za izgradwu
objekata odre|enih u stavu 4. ovog ~lana koji se u celini grade na
teritoriji autonomne pokrajine.
Poverava se op{tini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, izdavawe
odobrewa za izgradwu objekata koji nisu odre|eni u stavu 4. ovog ~lana.
Ministarstvo izdaje odobrewe za izgradwu objekata i to:
1) visokih brana i akumulacija ispuwenih vodom, jalovinom ili
pepelom za koje je propisano tehni~ko osmatrawe;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji sluè za proizvodwu
energije, nuklearnog goriva; radioizotopa, ozra~ivawa,
uskladi{tewe radioaktivnih otpadnih materija za nau~no
istraìva~ke svrhe;
3) objekata za proizvodwu i preradu nafte i gasa, me|unarodnih i
magistralnih gasovoda i naftovoda za transport, gasovoda nazivnog
radnog natpritiska preko 16 bar ako prelaze preko teritorije
najmawe dve op{tine, skladi{ta nafte, gasa i naftnih derivata
kapaciteta preko 500 tona i magistralnih i regionalnih
toplodalekovoda;
4) objekata bazne i prera|iva~ke hemijske industrije, crne i obojene
metalurgije, objekata za preradu koè i krzna, objekata za preradu
kau~uka, objekata za proizvodwu celuloze i papira i objekata za
preradu nemetalnih minerala;
5) hidroelektrana snage 10 i vi{e MVA, termoelektrana snage 10 i
vi{e MVA i dalekovoda i trafostanica napona 110 i vi{e kV;
6) me|uregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevawa i
kanalizacije, gradskih sistema za vodosnabdevawe i kanalisawe
otpadnih voda, kao i postrojewa za pre~i{}avawe voda;
7) regulacionih radova za za{titu od velikih voda gradskih podru~ja
i ruralnih povr{ina ve}ih od 300 ha;
8) objekata u granicama nacionalnog parka, kulturnih dobara od
nacionalnog i me|unarodnog zna~aja i objekata u wihovoj za{ti}enoj
okolini i drugih za{ti}enih dobara od nacionalnog i me|unarodnog
zna~aja, u skladu sa zakonom;
9) postrojewa i ure|aja za uklawawe otpada spaqivawem i hemijskim
postupcima;
10) objekata za proizvodwu, skladi{tewe i uni{tavawe opasnih
materija i skladi{tewe i uni{tavawe {tetnih materija i otpada
koji ima svojstvo opasnih materija;
11) aerodroma za javni vazdu{ni saobra}aj;
12) mehanizovanih teretnih i javnih putni~kih pristani{ta;
13) magistralnih i regionalnih puteva, putnih objekata i saobra}ajnih
prikqu~aka na magistralne i regionalne puteve;
14) javne èlezni~ke infrastrukture i prikqu~aka;
15) telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su me|unarodnog
i magistralnog zna~aja i telekomunikacionih objekata koji se grade
na teritoriji dve ili vi{e op{tina, zakqu~no sa glavnim
kapacitetima;
16) regulacionih radova na plovnim putevima;
17) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu u sastavu
hidroenergetskog sistema.
Zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu
~lan 91
Uz zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu podnosi se:
1) izvod iz urbanisti~kog plana ili akt o urbanisti~kim uslovima,

koji nije stariji od {est meseci;
2) idejni projekat uskla|en sa izvodom odnosno aktom iz ta~ke 1) ovog
stava;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra|evinskom zemqi{tu,
odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu kori{}ewa na
neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu i re{ewe iz ~lana 84 ovog
zakona;
4) drugi dokazi odre|eni urbanisti~kim planom, odnosno aktom o
urbanisti~kim uslovima.
.
Prijava po~etka izvo|ewa radova
~lan 114
Investitor je duàn da osam dana pre po~etka gra|ewa objekta prijavi

organu nadle`nom za izdavawe odobrewa za izgradwu naziv izvo|a~a,
po~etak izvo|ewa radova i rok zavr{etka izgradwe.
Uz prijavu iz stava 1 ovog ~lana, investitor podnosi glavni projekat sa

potvrdom i izve{tajem o izvr{enoj tehni~koj kontroli, odobrewe za
izgradwu, dokaz o ure|ivawu odnosa u pogledu pla}awa naknade za
ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta i dokaz o uplati administrativne takse.
Organ iz stava 1 ovog ~lana, na glavnom projektu, u roku od osam dana od

dana prijema dokumentacije iz stava 2 ovog ~lana, potvr|uje prijem
dokumentacije.
Zakoni 367
Ako organ nadleàn za izdavawe odobrewa za izgradwu utvrdi da uz
prijavu po~etka radova nije podneta dokumentacija, odnosno dokazi koji se
podnose uz prijavu po~etka radova, obavesti}e o tome investitora bez
odlagawa, a najkasnije u roku od osam dana od dana podno{ewa prijave
po~etka radova.
Prijava iz stava 1 ovog ~lana za objekte iz ~lana 89 stav 4 ta~. 11) - 17)
ovog zakona, sa potvrdom iz stava 3 ovog ~lana, podnosi se i ministarstvu
nadle`nom za poslove saobra}aja i telekomunikacija.
Organ iz stava 5 ovog ~lana, u roku od osam dana od dana prijema

dokumentacije iz stava 2 ovog ~lana, na glavnom projektu potvr|uje prijem
te dokumentacije.
O po~etku izvo|ewa radova za objekte iz ~lana 89 stav 4 ovog zakona,

investitor je duàn da obavesti i op{tinski organ nadleàn za
inspekcijske poslove.
Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje sadrìnu

prijave po~etka izvo|ewa radova
Priprema za gra|ewe
~lan 115
Pre po~etka gra|ewa investitor obezbe|uje: obeleàvawe gra|evinske

parcele, regulacionih, nivelacionih i gra|evinskih linija, u skladu sa
propisima kojima je ure|eno izvo|ewe geodetskih radova; vidno
obeleàvawe gradili{ta odgovaraju}om tablom sa prikazom podataka o
objektu koji se gradi, odgovornom projektantu, izdatom odobrewu za
izgradwu, izvo|a~u radova, po~etku gra|ewa i roku zavr{etka izgradwe
objekta.
Ako gra|ewe objekta, odnosno izvo|ewe radova vr{i ve}i broj izvo|a~a
radova, investitor je duàn da odredi izvo|a~a radova koji }e biti
nosilac prava i obaveza izvo|a~a radova prema odredbama ovog zakona.
Izvo|a~ radova
~lan 116
Gra|ewe objekata, odnosno izvo|ewe radova moè da vr{i preduze}e,

odnosno drugo pravno lice ili radwa, koji su upisani u odgovaraju}i
registar za gra|ewe objekata, odnosno za izvo|ewe radova (u daqem tekstu:
izvo|a~ radova).
Gra|ewe objekta, odnosno izvo|ewe radova iz ~lana 89 stava 4 ovog zakona
moè da vr{i preduze}e, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u
odgovaraju}i registar za gra|ewe te vrste objekata, odnosno za izvo|ewe
te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog
izvo|a~a radova i odgovaraju}e stru~ne rezultate.
Odgovaraju}e stru~ne rezultate, u smislu stava 2 ovog ~lana, ima

preduze}e koje je izgradilo ili u~estvovalo u gra|ewu te vrste i namene
objekata, odnosno te vrste radova.
Odgovorni izvo|a~ radova
~lan 117
Odgovorni izvo|a~ radova rukovodi gra|ewem objekta, odnosno izvo|ewem

radova.
Odgovorni izvo|a~ radova moè biti lice sa visokom stru~nom spremom

odgovaraju}e struke, odnosno smera i licencom za izvo|ewe radova.
Licencu za odgovornog izvo|a~a radova moè da stekne lice sa visokom

stru~nom spremom odgovaraju}e struke, odnosno smera, poloènim stru~nim
ispitom i najmawe tri godine radnog iskustva, sa stru~nim rezultatima na
gra|ewu objekata i sa preporukom najmawe dva odgovorna izvo|a~a radova
ili Inèwerske komore.
Stru~nim rezultatima na gra|ewu objekta, u smislu stava 3 ovog ~lana,

smatraju se rezultati ostvareni na rukovo|ewu gra|ewem ili saradwi na
gra|ewu najmawe dva objekta.
Gra|ewem stambenih i pomo}nih objekata za svoje potrebe i potrebe

~lanova porodi~nog doma}instva, kao i izvo|ewem pojedinih gra|evinsko-
zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutra{wem ure|ewu
objekata i ure|ewu terena, moè da rukovodi lice sa zavr{enom vi{om
ili sredwom {kolskom spremom odgovaraju}e struke i poloènim stru~nim
ispitom.
Obaveze izvo|a~a radova i odgovornog izvo|a~a radova
~lan 118
Izvo|a~ radova duàn je da:
1) pre po~etka gra|ewa potpi{e glavni projekat potvr|en u skladu sa

~lanom 114 ovog zakona;
2) re{ewem odredi odgovornog izvo|a~a radova na gradili{tu;
3) odgovornom izvo|a~u radova obezbedi ugovor o gra|ewu i
dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.
Zakoni 369
Izvo|a~ radova obave{tava organ koji je izdao odobrewe za izgradwu, kao

i op{tinsku upravu na ~ijoj teritoriji se gradi objekat, o zavr{etku izrade
temeqa
Izvo|a~ radova uz obave{tewe iz stava 2 ovog ~lana prilaè geodetski

snimak izgra|enih temeqa u skladu sa propisima kojima je ure|eno
izvo|ewe geodetskih radova.
Izvo|a~ radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji

vr{i nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u
tehni~koj dokumentaciji i o nastupawu nepredvi|enih okolnosti koje su od
uticaja na izvo|ewe radova i primenu tehni~ke dokumentacije (promena
tehni~kih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvr{ene tehni~ke
kontrole, pojava arheolo{kih nalazi{ta, aktivirawe klizi{ta, pojava
podzemnih voda i sl.).
Nadle`ni organ, u roku od tri dana od dana prijema obave{tewa iz stava 2

ovog ~lana, izvr{i}e kontrolu usagla{enosti izgra|enih temeqa sa
glavnim projektom i o tome izdati pismenu potvrdu.
Odgovorni izvo|a~ radova duàn je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdato

odobrewe za izgradwu, odnosno glavnom projektu, u skladu sa
propisima, standardima, tehni~kim normativima i normama
kvaliteta koji vaè za pojedine vrste radova, instalacija i
opreme;
2) organizuje gradili{te na na~in kojim }e se obezbediti pristup
lokaciji, obezbe|ewe nesmetanog saobra}aja, za{titu okoline za
sve vreme trajawa gra|ewa;
3) obezbe|uje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradili{tu i
okoline (susednih objekata i saobra}ajnica);
4) obezbe|uje dokaz o kvalitetu izvr{enih radova, odnosno ugra|enog
materijala, instalacija i opreme;
5) vodi gra|evinski dnevnik i obezbe|uje kwigu inspekcije;
6) obezbe|uje merewa i geodetsko osmatrawe pona{awa tla i objekta u
toku gra|ewa;
7) obezbe|uje objekte i okolinu u slu~aju prekida radova;
8) na gradili{tu obezbedi ugovor o gra|ewu, re{ewe o odre|ivawu
odgovornog izvo|a~a radova na gradili{tu i glavni projekat,
odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.
Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje sadrìnu i

na~in vo|ewa kwige inspekcije i gra|evinskog dnevnika.
Odstupawe od projekta
~lan 119
Ako se u toku gra|ewa objekta, zbog promewenih okolnosti koje se nisu

mogle predvideti, mora odstupiti od dokumentacije na osnovu koje je
izdato odobrewe za izgradwu, odnosno od glavnog projekta, investitor
pribavqa odobrewe za izgradwu po izmewenoj dokumentaciji, odnosno
vr{i izmenu glavnog projekta sa potvrdom nadle`nog organa o wegovom
prijemu.
Odstupawem, u smislu stava 1 ovog ~lana, smatra se svako odstupawe od

poloàja, dimenzija, namena i oblika objekta utvr|enih u odobrewu za
izgradwu, odnosno tehni~koj dokumentaciji.
Stru~ni nadzor
~lan 120
Investitor obezbe|uje stru~ni nadzor u toku gra|ewa objekta, odnosno

izvo|ewa radova za koje je izdato odobrewe za izgradwu.
Stru~ni nadzor obuhvata: kontrolu da li se gra|ewe vr{i prema odobrewu

za izgradwu, odnosno prema glavnom projektu; kontrolu i proveru
kvaliteta izvo|ewa svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i
tehni~kih normativa; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala,
opreme i instalacija koji se ugra|uju; davawe uputstava izvo|a~u radova;
saradwu sa projektantom radi obezbe|ewa detaqa tehnolo{kih i
organizacionih re{ewa za izvo|ewe radova i re{avawe drugih pitawa
koja se pojave u toku izvo|ewa radova.
Stru~ni nadzor moè da vr{i lice koje ispuwava uslove propisane ovim
zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo|a~a radova.
U vr{ewu stru~nog nadzora na objektu ne mogu da u~estvuju lica koja su

zaposlena u preduze}u, odnosno drugom pravnom licu koje je izvo|a~ radova
na tom objektu, lica koja vr{e inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na
poslovima izdavawa odobrewa za izgradwu u organu nadle`nom za
izdavawe odobrewa za izgradwu.
Ministar nadleàn za poslove gra|evinarstva bliè propisuje na~in i

postupak vr{ewa stru~nog nadzora u toku gra|ewa objekta.
Tehni~ki pregled objekta
~lan 121
Tehni~ki pregled objekta vr{i se po zavr{etku izgradwe objekta, odnosno

svih radova predvi|enih odobrewem za izgradwu i glavnim projektom,
Zakoni 371
odnosno po zavr{etku izgradwe dela objekta za koji se moè izdati
upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom.
Tehni~ki pregled moè se vr{iti i uporedo sa izvo|ewem radova na

zahtev investitora, ako se po zavr{etku izgradwe objekta ne bi mogla
izvr{iti kontrola izvedenih radova.
Tehni~ki pregled obuhvata kontrolu uskla|enosti izvedenih radova sa

odobrewem za izgradwu i tehni~kom dokumentacijom na osnovu koje se
objekat gradio, kao i sa tehni~kim propisima i standardima koji se odnose
na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.
VIII. RU[EWE OBJEKATA
~lan 134
Op{tinska, odnosno gradska uprava naloì}e, odnosno odobri}e re{ewem,

po slu`benoj du`nosti ili na zahtev zainteresovanog lica, ru{ewe objekta
za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili ve}ih o{te}ewa ugroèna
wegova stabilnost i da predstavqa neposrednu opasnost za ìvot i
zdravqe qudi, za susedne objekte i za bezbednost saobra}aja.
Re{ewe iz stava 1 ovog ~lana moè se izvr{iti ako su prethodno re{ena

pitawa sme{taja korisnika objekta, osim u slu~aju kada se ru{ewe objekta
odobrava na zahtev vlasnika, odnosno nosioca prava raspolagawa objektom
koji taj objekat koristi.
@alba na re{ewe o ru{ewu objekta ne zadràva izvr{ewe re{ewa.
Skup{tina op{tine, odnosno grada ure|uje i obezbe|uje uslove i mere koje

je potrebno sprovesti i obezbediti u toku ru{ewa objekta koji predstavqa
neposrednu opasnost za ìvot i zdravqe qudi, za susedne objekte i za
bezbednost saobra}aja.
~lan 135
Ako op{tinska, odnosno gradska uprava utvrdi da se neposredna opasnost

za ìvot i zdravqe qudi, susedne objekte i za bezbednost saobra}aja moè
otkloniti i rekonstrukcijom objekta, o tome obave{tava vlasnika objekta,
odnosno nosioca prava raspolagawa objektom radi preduzimawa potrebnih
mera u skladu sa zakonom.
Re{ewem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1 ovog

~lana, utvr|uje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavr{iti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavr{i u utvr|enom roku op{tinska,
odnosno gradska uprava naloì}e, odnosno odobri}e re{ewem, po
slu`benoj du`nosti ili na zahtev zainteresovanog lica, ru{ewe objekta.
~lan 136
Ru{ewe objekata iz ~l. 134 i 135 ovog zakona moè da vr{i preduze}e,
drugo pravno lice ili radwa, koji su upisani u odgovaraju}i registar za
gra|ewe objekata, odnosno za izvo|ewe radova.
Ako ru{ewe objekta koji se gradi ili je wegovo gra|ewe zavr{eno bez
odobrewa za izgradwu i glavnog projekta, izvr{ava, na teret investitora,
op{tinska ili gradska uprava, ru{ewe tog objekta vr{i preduze}e, drugo
pravno lice ili radwa, koji su upisani u odgovaraju}i registar za gra|ewe
objekata, odnosno za izvo|ewe radova.
Ru{ewem objekta iz st. 1 i 2 ovog ~lana rukovodi odgovorni izvo|a~

radova.
IX. NADZOR
Inspekcijski nadzor
~lan 137
Nadzor nad izvr{avawem odredaba ovog zakona i propisa donetih na

osnovu ovog zakona, vr{i ministarstvo nadle`no za poslove urbanizma i
gra|evinarstva.
Inspekcijski nadzor vr{i nadle`no ministarstvo preko inspektora u
okviru delokruga utvr|enog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vr{ewe inspekcijskog nadzora u oblasti

urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradwom objekata za
koje izdaje odobrewe za izgradwu na osnovu ovog zakona.
Op{tini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, poverava se vr{ewe

inspekcijskog nadzora nad izgradwom objekata za koje izdaju odobrewe za
izgradwu na osnovu ovog zakona.
Poslove urbanisti~kog inspektora moè da obavqa diplomirani inèwer

arhitekture ili gra|evinarstva, koji ima najmawe tri godine radnog
iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit i koji ispuwava i druge uslove
propisane Zakonom.
Poslove gra|evinskog inspektora moè da obavqa diplomirani inèwer

gra|evinarstva ili arhitekture, koji ima najmawe tri godine radnog
iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit i koji ispuwava i druge uslove
propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom
Zakoni 373
povereni op{tini moè da obavqa i lice koje ima vi{u {kolsku spremu
gra|evinske ili arhitektonske struke i najmawe tri godine radnog
iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit i koje ispuwava i druge uslove
propisane zakonom.
Ministar nadleàn za poslove urbanizma i gra|evinarstva bliè

propisuje obrazac i sadrìnu legitimacije urbanisti~kog, gra|evinskog i
geodetskog inspektora.
Prava i du`nosti gra|evinskog inspektora
~lan 140
Gra|evinski inspektor u vr{ewu inspekcijskog nadzora proverava da li:
1) preduze}e, odnosno drugo pravno lice, odnosno radwa koja gradi

objekat, odnosno lice koje vr{i stru~ni nadzor, odnosno lica koja
obavqaju pojedine poslove na projektovawu ili gra|ewu objekata,
ispuwavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvo|ewe radova izdato
odobrewe za izgradwu;
3) je po~etak gra|ewa objekta, odnosno izvo|ewa radova prijavqen na
propisan na~in;
4) je gradili{te obeleèno na propisan na~in;
5) se objekat gradi prema odobrewu za izgradwu i glavnom projektu;
6) izvr{eni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se
ugra|uju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehni~kim
normativima i normama kvaliteta;
7) je izvo|a~ radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih
objekata, saobra}aja, okoline i za{titu ìvotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgra|en postoje nedostaci koji
ugroàvaju bezbednost wegovog kori{}ewa i okoline;
9) izvo|a~ radova vodi gra|evinski dnevnik i kwigu inspekcije na
propisani na~in;
10) se u toku gra|ewa i kori{}ewa objekta vr{e propisana osmatrawa i
odràvawa objekta;
11) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
12) je upotrebna dozvola izdata na propisan na~in;
13) obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom ili propisom donetim na
osnovu zakona. Gra|evinski inspektor je ovla{}en da vr{i nadzor
nad kori{}ewem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se
kori{}ewem objekta dovode u opasnost ìvot i zdravqe qudi,
bezbednost okoline, ugroàva ìvotna sredina i ako se
nenamenskim kori{}ewem uti~e na stabilnost i sigurnost objekta.
Ovla{}ewa gra|evinskog inspektora
Ru{ewe
~lan 141
U vr{ewu inspekcijskog nadzora gra|evinski inspektor je ovla{}en da:
1) naredi re{ewem ru{ewe objekta, ako se objekat gradi ili je wegovo

gra|ewe zavr{eno bez odobrewa za izgradwu i prijave po~etka
izgradwe objekta, odnosno izvo|ewa radova, odnosno glavnog
projekta;
2) naloì re{ewem obustavu radova i odredi rok koji ne moè biti
duì od 30 dana za pribavqawe novog odobrewa za izgradwu,
odnosno izmenu postoje}eg glavnog projekta, ako se objekat ne gradi
prema odobrewu za izgradwu, odnosno glavnom projektu, a ako
investitor u ostavqenom roku ne pribavi odobrewe za izgradwu,
odnosno ne izmeni glavni projekat, da naloì re{ewem ru{ewe
objekta, odnosno wegovog dela;
3) naloì re{ewem ru{ewe objekta, odnosno wegovog dela ako je
nastavqeno gra|ewe, odnosno izvo|ewe radova i posle dono{ewa
re{ewa o obustavi radova. Re{ewe o ru{ewu odnosi se i na delove
objekta koji nisu opisani u re{ewu o ru{ewu, a nastali su nakon
sastavqawa zabele`be i ~ine jednu gra|evinsku celinu.
Obustava radova
~lan 142
Kad gra|evinski inspektor u vr{ewu inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) se u toku gra|ewa ne preduzimaju mere za bezbednost objekta,

saobra}aja, okoline i za{titu ìvotne sredine, naredi}e re{ewem
investitoru, odnosno izvo|a~u radova mere za otklawawe uo~enih
nedostataka, rok wihovog izvr{ewa, kao i obustavu daqeg
izvo|ewa radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretwom
prinudnog izvr{ewa na teret investitora, odnosno izvo|a~a
radova;
2) izvr{eni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se
ugra|uju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehni~kim
normativima i normama kvaliteta obustavi}e re{ewem daqe
izvo|ewe radova dok se ne otklone utvr|eni nedostaci;
3) gradili{te nije obeleèno na propisan na~in, odnosno pribavqena
pismena potvrda o usagla{enosti izgra|enih temeqa sa glavnim
projektom, naloì}e re{ewem obustavu radova i odredi}e rok za
otklawawe nedostataka, koji ne moè biti duì od tri dana.
Zabrana
~lan 143
Zakoni 375
Ako gra|evinski inspektor u vr{ewu inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) preduze}e, odnosno druga organizacija, odnosno lice kome je

povereno vr{ewe stru~nog nadzora nad gra|ewem objekta, odnosno
izvo|ewem radova ne ispuwava propisane uslove, zabrani}e
re{ewem daqe izvo|ewe radova do ispuwewa uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgra|en postoje nedostaci koji
predstavqaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno
bezbednost objekta i wegove okoline i ìvot i zdravqe qudi,
zabrani}e re{ewem kori{}ewe objekta ili wegovog dela dok se ne
otklone utvr|eni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdato odobrewe za izgradwu koristi bez
upotrebne dozvole, naredi}e investitoru pribavqawe upotrebne
dozvole u roku koji ne moè biti kra}i od 30 ni duì od 90 dana, a
ako je investitor ne pribavi u utvr|enom roku done}e re{ewe o
zabrani kori{}ewa objekta;
4) se kori{}ewem objekta dovodi u opasnost ìvot i zdravqe qudi,
bezbednost okoline ili ugroàva ìvotna sredina, naloì}e
izvo|ewe potrebnih radova, odnosno zabraniti kori{}ewe objekta,
odnosno dela objekta.
Naredba
~lan 144
Kad gra|evinski inspektor u vr{ewu inspekcijskog nadzora utvrdi da se u

toku gra|ewa, odnosno kori{}ewa objekta ne vr{i propisano osmatrawe,
odnosno odràvawe objekta, naredi}e re{ewem investitoru i izvo|a~u
radova, odnosno korisniku objekta da uo~ene nepravilnosti otkloni.
~lan 145
Re{ewe iz ~l. 139, 141, 142 i 143 ovog zakona urbanisti~ki, odnosno
gra|evinski inspektor dostavqa i Komori.
~lan 146
U postupku dono{ewa re{ewa, odnosno naredbe iz ~l. 141, 142, 143 i 144
dostava }e se smatrati urednom uru~ewem investitoru, odnosno izvo|a~u
radova ili dostavom na adresu investitora ili izvo|a~a radova ili
pribijawem na vrata investitora ili izvo|a~a radova ili predajom u
radne prostorije investitora ili izvo|a~a radova ili pribijawem na
objekat koji se gradi odnosno upotrebqava, a {to se konstatuje zabele{kom
inspektora o vremenu i mestu dostave.
Konstatovawe slu~ajeva iz ~l. 141, 142, 143 i 144 inspektor vr{i

zabele{kom na re{ewu, odnosno naredbi koju potvr|uje svojim potpisom. U
zabele{ku }e se uneti svi relevantni podaci o danu, mestu i vrsti objekta
kao i o imenu investitora ili izvo|a~a radova ukoliko je ono poznato, a
ukoliko nije postupak }e se voditi protiv nepoznatog lica. Kasnije
pojavqivawe investitora ili izvo|a~a radova ili promena na strani
istih ne prekidaju postupak niti produàvaju rokove.
~lan 147
Na re{ewe urbanisti~kog, odnosno gra|evinskog inspektora moè se

izjaviti àlba u roku od 15 dana od dana prijema re{ewa.
Autonomnoj pokrajini poverava se re{avawe po àlbi protiv prvostepenog

re{ewa donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradwe
objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
@alba izjavqena na re{ewe iz stava 1 ovog ~lana ne odlaè izvr{ewe

re{ewa.
~lan 148
U vr{ewu inspekcijskog nadzora, geodetski inspektor ovla{}en je da, ako

utvrdi da su podaci iz urbanisti~kih i drugih planova i projekata preneti
na teren suprotno zakonu, naredi re{ewem preduzimawe mera za
otklawawe uo~enih nedostataka i obavesti urbanisti~kog i gra|evinskog
inspektora.
Literatura
1. J. Zaniewski and M. Mamlouk: Pavement preventive maintenance: The

key to quality highways, Paper prepared for the Transportation Research
Board 1999 annual meeting
2. D. Morian, S. Gibson and J. Epps: Maintaining Flexible Pavements - The
Long Term Pavement Performance Experiment, SPS-3, 5-Year Data
Analysis, Report No. FHWA-RD-97-102, Federal Highway Administration,
Washington, D.C.,1997
3. J. Zaniewski and M. Mamlouk: Pavement Maintenance Effectiveness-
Preventive Maintenance Treatments, Participant′ s Manual, Report No.
FHWA-SA- 96-027, Federal Highway Administration, Washington, D.C.,
Feb.1996.
4. Y. Brosseaud: Very thin and ultra-thin wearing courses using hot-
mixed bituminous materials a review of use and performance,
Session No 270: Effectiveness of a Pavement Preventive Maintenance
Program, Paper No 990987, Federal Highway Administration, Washington,
D.C., Feb.1996
5. M. Hines. C. Roche and P. Chaverot: Evaluation of fatigue Behavior of
Hot Mix Asphalt with the LCPC Nantes Test Track and SHRP Testing
Tools, AAPT Annual Meeting, Boston, Mass, March 1998.
6. Smith K.L.,et al.: Innovative Materials and Equipment for Pavement
Surface Repairs-Final Report, Volumes I and II. Report no.SHRP-M/UFR-
504. SHRP, National Research Council, Washington DC: 1991.
7. Cook J.P.,F.E. Weisgerber, and I.A. Minkarah.: Development of a Rational
Approach to the Evaluation of Pavement Joint and Crack Sealing
Materials-Final Report, University of Cincinnati: 1991
8. Peterson D.E. NCHRP Synthesis of Highway Practice No. 98: Resealing
Joints and Cracks in Rigid and Flexible Pavements, TRB, National
Research Council, Washington DC, December 1982
9. Distress Identification Manual for the Long-Term Pavement
Performance Project. Report no. SHRP-P-338. SHRP, National
Research Council, Washington DC: 1993
10. AASHTO Guide for Design of Pavement Structures, American
Association of State Highway and Transportation Officials, Washington DC:
1986
11. Wilson T.P., Romine A.R.: Asphalt Pavement Repair Manuals of
Practice, Materials and Procedures for Sealing and Filling Cracks in Asphalt-
Surfaced Pavements, SHRP-H-348, National Research Council, Washington

DC:1993
12. Srpski standardi: SRPS U.M3.020, SRPS U.M3.030, SRPS U.M3.024,
SRPS U.M3.022, SRPS U.M3.010
13. Instant Road Repair Details, Emcol International Limited, London: 1992
14. Bullard D.J., Smith R.E., Freeman T.J., Development of a Procedure to
Rate the Application of Pavement Maintenance Treatments, Texas
Highway Research Program, SHRP, Washington, DC:1992
15. Maintenance of Roadway Pavement and Structures: TRR No.1392,
Transportation Research Board, Washington DC: 1993
16. Atkins K.: Highway Maintenance Handbook, Thomas Telford Ltd,
London:1990
17. Smith, K.L., et al.: Innovative Materials and Equipment for Pavement
Surface Repairs-Final Report, Volumes I and II. Report no. SHRP-M/UFR-
91-504. SHRP, National Research Council, Washington, D.C.: 1991
18. Evans, L.D. et al.: Materials and Procedures for Pavement Repairs-
Final Report, SHRP, National Research Council, Washington, D.C.: 1992
19. Anderson, D.A., et al.: More Effective Cold, Wet-Weather Patching
Materials for Asphalt Pavements, Report no. FHWA-RD-88-001. Federal
Highway Administration, U.S. Department of Transportation, Washington, DC:
1988.
20. Tam, K.K. and D.F. Lynch.: New Methods for Testing Workability and
Cohesion of Cold Patching Material, Bituminous Section, Engineering
Materials Office, Ontario Ministry of Transportation: December 1987
21. Carpenter, S.H., and T.P. Wilson.: Evaluations of Improved Cold Mix
Binders-Field Operations Plan, Contract no. DTFH61-90-00021. Federal
Highway Administration, U.S. Department of Transportation, Washington,
D.C.: October 1991.
22. Wilson, T.P, et al.: Asphalt Pavement Repair Manuals of Practice,
SHRP-H-348, National Research Council, Washington, D.C.: 1993
23. Bituminous Patching Mixtures, NCHRP 64, Transportation Research
Board, Washington, D.C.: 1979
24. Srpski standard: SRPS U.M8.096, SRPS U.M3.022, SRPS U.M3.024, SRPS
U.M3.020, SRPS U.M3.010, SRPS U.M3.030, SRPS U.E4.019
25. Bullard D.J, et al.: Development of a Procedure to Rate the Application
of Pavement Maintenance Treatments, SHRP-M/FR-92-102, National
Research Council, Washington, D.C.: 1992
Literatura 379
26. Edited by Ken Atkinson,: Highway Maintenance, Thomas Telford Ltd,

London,:1990
27. Overseas Road Note 2, Maintenance Techniques for District
Engineers, Transportation and Road Research Laboratory, Crowthorne
Berkshire United Kingdom,:1981
28. Arthur Wignall, Peter S. Kendrick, Roy Ancill: ROADWORK THEORY &
PRACTICE, second edition 1988, Printed and bound in Great Britain by
Courier International Ltd, Tiptree, Essex
29. Dr Aleksandar Cvetanovi}, Osnovi puteva, Nau~na kwiga, Beograd,
1989.
30. Srpski standard SRPS U.C4.021/1990.
31. Srpski standard SRPS U.C4.022/1990.
32. ERGONOMICS WORKING for Heavy and Highway Construction
Laborers, prepared by The Occupational and Orthopaedic Center, NYU
Hospital for Joint Deseases Orthopaedic Institute, Graduate Program in
Ergonomics and Biomechanics, New York University, November 2003
33. Dr Aleksandar Cvetanovi}, dipl.gra|.in`, Borivoje Bani},
dipl.gra|.in`, ODR@AVAWE PUTEVA, Srbijaput d.o.o., Beograd,
Beograd 2005.

Prirucnik Za Radnike PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Radnike PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Александар Цветановић

ПРИРУЧНИК ЗА РАДНИКЕ ИЗ ПУТЕВА

1. Gradska saobra}ajnica ....................................................../ 1

2. Vangradski put ................................................................../ 23

4. Kolovozne konstrukcije ................................................../ 75

6. Podgrade za iskope ........................................................./ 163

7. Popravka kolovoza ......................................................../ 185

9. Ivi~waci ........................................................................../ 285

10. Bezbednost ......................................................................./ 299

11. Ozelewavawe .................................................................../ 317

12. Zakoni ................................................................................/ 329

1.1. OSNOVNI ELEMENTI

Slika 1.1. Popre~ni profil gradske saobra}ajnice

Slika 1.2. Popre~ni profil gradske saobra}ajnice

Elementi popre~nog preseka gradke saobra}ajnice:

Slika 1.3. Detaq ivice trotoara, betonskog segmentnog kanala i zelenog

Na slici 1.3 je prikazan detaq izme|u trotoara i zelenog pojasa koji je

Slika 1.4. Detaq ivice kolovozne povr{ine i trotoara

Na slici 1.4 je prikazan detaq oivi~ewa kolovozne povr{ine i trotoara.

kada se zbijawe materijala izvodi preko ravne podloge, posteqice. Zbog

Slika 1.5. Detaq spoja kolovoza i trotoara sa drena`nom cevi ispod

Slika 1.6. Detaq zelenog pojasa i trotoara sa ivi~wakom

Na slici 1.6 je prikazan detaq oivi~ewa trotoara na koji se nadovezuje

Slika 1.7. Detaq trotoara na niskom nasipu

Na slikama 1.8 i 1.9 su prikazane varijante sa i bez sigurnosne ograde u

Slika 1.10. Detaq monta`e sigurnosne ograde tipa "Wu Xersi"

U ovom slu~aju, kada je fleksibilna kolovozna konstrukcija oko sredweg

Slika 1.11. Detaq kolovoza i trotoara na visokom nasipu

Na saobra}ajnicama koje se nalaze na visokim potpornim zidovima,

* - broj u zagradi se odnosi na auto-put.

Na malo optere}enim kolovozima mogu se koristiti i slede}e me{avine za

Tipovi me{avina za DBNS DBNS DBNS

Tehn. debqine, mm min. 12.0 min. 10.0 min. 10.0

1.1.1. Pe{a~ki prelazi

Slika 1.12. Polo`aj rampe na pe{a~kom prelazu

Slika 1.13 Detaq pe{a~ke rampe

Na popre~nom preseku se vide debqine slojeva u zoni rampe.

Slika 1.14. Detaq pe{a~ke staze van rampe za pe{ake

Slika 1.15. Detaq pe{a~kih rampi sa dva prelaza

Slika 1.16. Detaq pe{a~kih rampi sa dva razdvojena prelaza (ve}i

Na slici 1.16 je prikazana varijanta sa rampama koje su postavqene na

Slika 1.17. Detaq trotoara izme|u dve pe{a~ke rampe

U svakom slu~aju, detaqi na kojima su prikazane debqine slojeva su

Slika 1.18. Gradska saobra}ajnica sa tramvajskim kolosekom

Slika 1.19. Tramvajski koloseci su u nivou kolovoznog zastora

Slika 1.20. Konstrukcija tramvajskog koloseka i nose}e kolovozne

U ovom slu~aju, kolovozna plo~a je od nabijenog betona ~ija je marka MB 45,

Slika 1.21. Koloseci se nalaze jedan pored drugog

1.1.2. Komunalne instalacije

Slika 1.22. Instalacije postavqene u galeriji

Slika 1.23. Cev ki{ne kanalizacije

Fekalna kanalizacija se postavqa na 1.50 m, u zavisnosti od kote

Slika 1.24. Polo`aj telekomunikacionih kablova

Slika 1.25. Polo`aj hidranta na popre~nom preseku

Slika 1.26. Polo`aj toplovoda i cevovoda za grejawe

2.1. OSNOVNI ELEMENTI

Slika 2.1. Prostorna i fizi~ka struktura puta

Slika 2.2. Popre~ni profil vangradskog puta u zaseku

Primeweni simboli na slici 2.2 su:

Elementi popre~nog preseka vangradskog puta, u ovom slu~aju autoputa su:

Vangradskom, javnom putu pripadaju:

kontrolne stanice, autobuska stajali{ta, i sl.) izgra|eni na putnom

Za gorwi sloj od asfalt betona su od 4 do 7.5 cm u zavisnosti od tipa