Monografija VMilisavljevic

See
discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.net/publication/301532453
Primena AT viseće podgrade u rudnicima Srbije
Book · December 2015
CITATIONS READS
0 58
1 author:
Vladimir Milisavljevic
University of Belgrade
17 PUBLICATIONS 6 CITATIONS
SEE PROFILE
All content following this page was uploaded by Vladimir Milisavljevic on 20 April 2016.
The user has requested enhancement of the downloaded file. All in-text references underlined in blue are added to the original document
and are linked to publications on ResearchGate, letting you access and read them immediately.
UNIVERZITET U BEOGRADU
RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET
Dr Vladimir Milisavljević, dipl. ing. rud.
Beograd, 2015.
SADRŽAJ
UVOD ................................................................................................................................... 1
1. VISEĆA PODGRADA I NJENI ELEMENTI ...................................................... 3
1.1. MEHANIZMI DELOVANJA VISEĆE PODGRADE .......................................... 8
1.1.1. Vešanje neposredne krovine .............................................................................. 8
1.1.2. Formiranje grede.............................................................................................. 10
1.1.3. Stabilizacija ispucalog masiva ......................................................................... 13
1.1.4. Pregled literature o mehanizama delovanja viseće podgrade .......................... 15
1.2. AT VISEĆA PODGRADA .................................................................................. 19
1.3. IZBOR ELEMENATA SISTEMA VISEĆE PODGRADE ................................. 24
1.3.1. Vrsta sidra ........................................................................................................ 24
1.3.2. Prečnik i nosivost sidra .................................................................................... 26
1.3.3. Izbor dužine sidra ............................................................................................ 27
1.3.4. Šema ugradnje i rastojanje između susednih redova sidara............................. 30
1.3.5. Ocena krovine u rudnicima uglja ..................................................................... 33
2. SMERNICE ZA UNAPREĐENJE NAČINA PODGRAĐIVANJA
PODZEMNIH PROSTORIJA ............................................................................. 37
2.1. IZBOR LOKACIJE ZA PROBNO PODGRAĐIVANJE AT VISEĆOM
PODGRADOM .................................................................................................... 38
2.2. RUDARSKO-GEOLOŠKI USLOVI U LEŽIŠTU STRMOSTEN ..................... 42
2.2.1. Fizičko-mehaničke osobine radne sredine ....................................................... 43
2.2.2. Prirodni uslovi eksploatacije............................................................................ 44
2.3. NAČIN IZRADE I PODGRAĐIVANJA PROSTORIJE TH-4 ........................... 46
2.3.1. Tehnologija izrade prostorije TH-4 ................................................................. 47
2.3.2. Način podgrađivanja prostorije TH-4 .............................................................. 52
3. METODOLOGIJA IZBORA ELEMENATA AT VISEĆE PODGRADE ...... 54
3.1. NUMERIČKO MODELIRANJA ELEMENATA AT VISEĆE PODGRADE ... 54
3.2. UGRADNJA AT VISEĆE PODGRADE............................................................. 55
3.3. INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE MASIVA I VISEĆE PODGRADE ............... 56
3.3.1. Sonični ekstenzometar ..................................................................................... 57
3.3.2. Sidro sa mernim trakama ................................................................................. 58
3.3.3. Dvovisinski merač deformacija ....................................................................... 59
4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA........................................................................... 61
4.1. REZULTATI NUMERIČKOG MODELIRANJA ELEMENATA AT VISEĆE
PODGRADE ........................................................................................................ 61
4.2. REZULTATI I FAZE UGRADNJE AT VISEĆE PODGRADE......................... 66
4.2.1. Uzorkovanje direktne krovine u prostoriji TH-4 ............................................. 67
4.2.2. Probna bušenja ................................................................................................. 71
4.2.3. Testovi čupanja kratko vezanog sidra.............................................................. 73
4.3. REZULTATI II FAZE UGRADNJE AT VISEĆE PODGRADE ....................... 76
4.4. REZULTATI III FAZE UGRADNJE AT VISEĆE PODGRADE ...................... 86
5. ISTRAŽIVANJA OBAVLJENA U DRUGIM RUDNICIMA .......................... 91
5.1. PROBNA UGRADNJA AT VISEĆE PODGRADE U RMU SOKO ................. 92
5.2. PROBNA UGRADNJA AT VISEĆE PODGRADE U RMU ŠTAVALJ ........... 98
6. ZAKLJUČAK ...................................................................................................... 101
LITERATURA ................................................................................................................ 104
UVOD
Tehnologija podgrađivanja podzemnih prostorija koja se primenjuje u rudnicima

uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji je uglavnom zasnovana na čeličnoj podgradi,
s tim da su u primeni još i podgrade od drveta, betona i dr. Ove vrste podgrade deluju
reaktivno u odnosu na stenski masiv, odnosno stupaju u dejstvo tek po razvoju deformacija
i opterećenja iz masiva. Tako da je česta je posledica da, zbog velikog opterećenja, dođe do
popuštanja podgrade i smanjenja profila podzemne prostorije, do te mere da se ugrozi
njena funkcionalnost. U tom slučaju se mora pristupiti rekonstrukciji podzemne prostorije.
Ovo je posebno izraženo u rudnicima sa teškim rudarsko-geološkim uslovima, kao što su
RMU REMBAS i RMU Soko.
Zbog toga su u Javnom Preduzeću za Podzemnu Eksploataciju Uglja (JP PEU) već
neko vreme u toku aktivnosti vezane za modernizaciju procesa proizvodnje, pri čemu je
jedna od osnovnih smernica za realizaciju ovih aktivnosti i primena mehanizacije za izradu
podzemnih prostorija. Preduslov za rešavanje ovog pitanja je primena savremenih
tehnologija podgrađivanja podzemnih prostorija, a koje bi obezbedile njihovo pouzdano
korišćenje u dugom vremenskom periodu.
Važan aspekt primene čelične podgrade predstavlja dugo vreme potrebno za njenu
ugradnju, tokom koga se deformacije masiva u neposrednoj okolini podzemne prostorije šire
po dubini. U ciklusima napredovanja radilišta na izradi podzemnih prostorija, ostvarenim u
rudnicima uglja JP PEU, uobičajeno vreme ugradnje kružne čelične podgrade iznosi od jedne
trećine do polovine vremena trajanja ciklusa, što takođe, u velikoj meri utiče na brzinu
napredovanja radilišta. Pored ovoga, sama ugradnja čelične podgrade zahteva težak i opasan
fizički rad.
U svrhu efikasnog prevazilaženja pomenutih problema rukovodstvo JP PEU je
pokrenulo aktivnosti za ispitivanju mogućnosti primene savremenih tehnologija
podgrađivanja i unapređenja opšteg stanja podzemnih prostorija u svojim rudnicima. Ove
aktivnosti se realizuju u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom Univerziteta u
Beogradu, a obuhvataju i istraživanja obavljena u ovoj monografiji.
Pouzdanost korišćenja i stabilnost podzemnih prostorija u rudnicima uglja u okviru
JP PEU, kao i mogućnost primene savremenih tehnologija podgrađivanja su već bili
predmet istraživanja i analiza. Zaključci su uvek ukazivali da se rešenje može naći u
primeni aktivne podgrade, odnosno podgrade koja bi stupila u dejstvo pre pojave
deformacija masiva u okolini podzemne prostorije, a kao najpovoljnije rešenje se
nametnula AT viseća podgrada. Ova vrste podgrade deluje tako što stvara zonu ojačanog
masiva u okolini podzemne prostorije i na taj način umanjuje širenje deformacija po dubini
masiva.
Ova vrsta podgrade bi, pored unapređenja stabilnosti podzemnih prostorija, stvorila
uslove za značajna poboljšanja ekonomskih pokazatelja poslovanja, u smislu smanjenja
1
obima ugradnje čelične podgrade, povećanja brzine napredovanja i manji obim

angažovanja radnika na izradi podzemnih prostorija.
Savremena svetska rudarska praksa je takođe pokazala da se opisani problemi
mogu uspešno rešiti uvođenjem tehnologije podgrađivanja AT visećom podgradom.
Međutim, isti izvori ukazuju da je najpouzdaniji način za uvođenje AT viseće podgrade
postupak postepenog uvođenja, odnosno eksperimentalne ugradnje u kontrolisanim
uslovima. Praćenje stanja stenskog masiva (napona i deformacija), kao i stanja AT viseće
podgrade tokom ugradnje, ali i u kasnijoj redovnoj primeni, se ostvaruje primenom
specijalizovanih mernih instrumenata.
Imajući sve do sada navedeno u vidu, doneta je odluka da se u jednom od rudnika
JP PEU pristupi eksperimentalnoj ugradnji AT viseće podgrade. S obzirom na značaj koji
ima postupak podgrađivanja podzemnih prostorija u rudnicima uglja, kao i na činjenicu da
se ovakav problem u domaćoj rudarskoj praksi po prvi put rešava na ovakav način,
neophodno je sve potrebne aktivnost uokviriti u jednu metodologiju, zasnovanu na
naučnim principima.
Ovo istraživanje je imalo za cilj definisanje postupka za izbora elemenata AT
viseće podgrade, kao i da se utvrde kriterijumi provere njene efikasnosti, a kako bi se
stečena iskustva i saznanja mogla primeniti u ostalim rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom u Srbiji.
2
1. VISEĆA PODGRADA I NJENI ELEMENTI
Viseća podgrada predstavlja sistem sidara ugrađenih u stenski masiv oko podzemne
prostorije, tako da se može reći da je sidro osnovni element viseće podgrade. Sidro se
ugrađuje u posebno pripremljenu bušotinu i učvršćeno je (ukotvljeno) za stenski masiv.
Viseća podgrada je počela da se masovno primenjuje sredinom dvadesetog veka i
od tada se neprekidno usavršava, kako u pogledu primenjenih materijala tako i u pogledu
primene novih tehničkih i tehnoloških rešenja. Razlozi brzog širenja i primene viseće
podgrade su pored efikasne kontrole masiva i nižih troškova sledeći:
 smanjenje obima deformacija neposredne okoline podzemne prostorije;
 unapređenje ventilacije zbog smanjenja otpora vazdušnoj struji;
 stvaranje više prostora za manevrisanje pokretnom rudarskom opremom;
 mogućnost za vešanje kablova, creva i dr.;
 smanjenje potrebnih dimenzija podzemne prostorije;
 manji zahtevi u pogledu skladišnog prostora neophodnog za podgradni materijal;
Sidra se mogu klasifikovati prema materijalu od koga su izrađena, i to na sidra od
drveta, čelika, čeličnih užadi i na sidra od plastičnih materijala. Međutim, treba
napomenuti da se sidra od drveta danas praktično ne primenjuju. Na sl. 1.1 prikazana su
neka od češćih konstrukcija sidara sa tačkastim učvršćenjem [15].
Sl. 1.1. Konstrukcije sidara sa tačkastim učvršćenjem

a) sidro sa razrezom i klinom, 1 – sidro, 2 – klin, 3 – ploča, 4 – navrtka, 5 – pero sidra;
b) sidro sa klinom i izmenjivom kotvom, 6 – izmenjiva kotva sa klinom;
c) i d) sidro sa ekspanzionom čaurom, 7 – ekspanziona čaura;
e) i f) sidro sa kotvom od kliznih klinova, 8 – klizni klinovi;
g) sidro sa eksplozivno-ekspanzionom kotvom, 9 - kotva
3
Sidra se, takođe, mogu podeliti i prema načinu na koji se vrši njihovo učvršćenje za
stensku masu na:
 sidra sa tačkastim učvršćenjem i
 sidra sa kontinualnim učvršćenjem
Sidra sa tačkastim učvršćenjem, u odnosu na sidra sa kontinualnim učvršćenjem,
predstavljaju stariju konstrukciju, tako da postoje brojna tehnička rešenja ovog tipa sidara
koja su se u prethodnom periodu dokazala u rudarskoj praksi.
Kao što se može videti sidra sa tačkastim učvršćenjem kontakt sa masivom
ostvaruju preko male površine, pri dnu bušotine. Kod ovog tipa sidara nosivost je
ograničena trenjem između kotve i stenskog masiva, odnosno vertikalne komponente sile
pritiska kotve, čvrstoće na pritisak stene i materijala kotve i koeficijenta trenja između
kotve i stene. Zbog ovoga je primena sidara sa tačkastim učvršćenjem ograničena na
ugradnju u stene sa relativno visokom čvrstoćom na pritisak, odnosno na sredine u kojima
je moguće ostvariti visoku silu trenja između kotve i stene.
Sidra sa kontinualnim učvršćenjem kontakt sa stenskim masivom ostvaruju preko
značajno veće površine, najčešće preko cele površine (dužine) sidra. Kontakt može biti
neposredan (sidro – stena) i posredan, kada se u prostoru između sidra i stene nalazi
cementno vezivo ili epoksidna smola.
Primer sidra sa neposrednim kontaktom sa stenom je prikazan na sl. 1.2. Ovo sidro
je u praksi poznato pod komercijalnim nazivom Swellex,.
Sl. 1.2 Swellex sidro – Atlas Copco, sidro sa neposrednim kontaktom sa stenskim masivom
4
Ovaj tip sidra se isporučuje u obliku cevi savijene po dužini, sa spoljašnjim

prečnikom od 25 do 28 mm, koja se ugrađuje u bušotinu prečnika 33 do 52 mm, tako da pri
ugradnji nije potrebno primeniti silu utiskivanja. U sledećem koraku ugradnje vrši se
ekspanzija sidra i to primenom fluida pod visokim pritiskom. Za ovo se najčešće koristi
voda, pod pritiskom do maksimalno 30 MPa. Pri ekspanziji sidro ostvaruje čvrst kontakt sa
stenskim masivom, po celoj dužini.
Sidro sa epoksidnom smolom prikazano je na sl. 1.3. Pri ugradnji ovog tipa sidra u
bušotinu se prvo postavljaju patrone sa epoksidnom smolom, odnosno dvokomponentnom
smešom, pri čemu jednu komponentu predstavlja smola, a drugu katalizator. Karakteristika
ove smeše je da pri mešanju komponenti dolazi do njenog očvršćavanja. Sidro se tokom
ugradnje potiskuje u bušotinu uz rotiranje, pri čemu se patrone komponenti cepaju i dolazi
do njihovog mešanja i očvršćavanja.
a)
b)
Sl. 1.3 Sidro sa kontinualnim učvršćenjem bazirano na dvokomponentnoj smeši
a) Principijelna šema ugrađenog sidra; b) Čelično sidro za kontinualnu vezu - MINOVA
Na sl. 1.4 prikazano je sidro od čeličnog užeta sa cementnim vezivom.
5
a)
b)
Sl. 1.4. Sidro od čeličnog užeta sa kontinualnim učvršćenjem sa cementnim vezivom
a) Principijelna šema ugrađenog sidra; b) Sidro od čeličnog užeta - MINOVA
U odnosu na do sada opisane tipove sidara čija je dužina limitirana dimenzijama

podzemne prostorije u kojoj se ugrađuju, sidro od čeličnog užeta zbog mogućnosti
savijanja nema ovakvu vrstu ograničenja, tako da ova vrsta sidra može biti značajno veće
dužine (u praksi se redovno primenjuju sidra od čeličnog užeta dužine 8 m).
Sidra sa kontinualnim učvršćenjem predstavljaju tehnološko unapređenje u odnosu
na sidra sa tačkastim (mehaničkim) učvršćenjem, pogotovo sidra sa epoksidnim smolama
koja su se masovno počela primenjivati 70-ih godina prošlog veka u Australiji, a zatim u
Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Južnoj Africi, Nemačkoj i dr.
Pored načina učvršćenja, sidra se mogu podeliti i po osnovu da li se vrši njihovo
naknadno zatezanje ili ne. Sidra sa tačkastim učvršćenjem se po pravilu uvek zatežu, dok
naknadno zatezanje sidara sa kontinualnim učvršćenjem (učvršćenje celom dužinom sidra)
u većoj meri zavisi od rudarsko-geoloških uslova, s tim da se sidra od čeličnog užeta i
cementnim vezivom naknadno zatežu izuzetno retko.
Naknadno zatezanje sidra generiše silu koja je u pravcu njegove ose. Ova sila (ili
zbir sila svih ugrađenih sidara) umanjuje poremećaj prirodne ravnoteže koji je nastao
izradom podzemne prostorije odnosno deluje u smislu bržeg uspostavljanja nove ravnoteže
sa manjim deformacijama po dubini masiva. Ovaj efekat delovanja naknadnog zatezanja
grafički se može predstaviti na način prikazan na slikama 1.5 i 1.6.
6
Sl. 1.5 Prenos sile naknadnog zatezanja sidra na masiv
ojačanog
m
na
as
iv
Zo
Sl. 1.6 Dejstvo zategnutih sidara i zona ojačanog masiva oko prostorije lučnog profila
Sila zatezanja se izračunava na osnovu izraza:
F0  tg   '  d 2 d
M  M1  M 2   F0    m (1.1)
2 2
gde je:
M1 - Moment trenja navrtke po navoju (Nm);
M2 - Moment trenja navrtke po podlozi (Nm);
F0 - Sila zatezanja sidra (N);
 - Ugao nagiba zavojnice (o);
' - Prividni ugao trenja (o);
d2 - Srednji prečnik zavojnice (m);
 - Koeficijent trenja između navrtke i podloge;
dm - srednji prečnik trenja navrtke o podlogu (m), koji se izračunava na osnovu
izraza:
7
2 d 3v  d 3m
dm 
3 d 2v  d 2m
gde je:
dv - veći prečnik prstenaste površine kontakta navrtke sa podlogom (m);
dm - manji prečnik prstenaste površine kontakta navrtke sa podlogom (m);
Primera radi, sila naknadnog zatezanja jednog AT sidra, pomoću bušilice sa

obrtnim momentom 200 Nm, a izračunata prema formuli (1), iznosi oko 64,7 kN.
1.1. MEHANIZMI DELOVANJA VISEĆE PODGRADE
Osnovni cilj ugradnje viseće podgrade je unapređenje karakteristika stenskog

masiva za uspostavljanje ravnotežnog stanja. Mehanizam delovanja viseće podgrade je u
prošlosti bio predmet istraživanja brojnih studija, koje su pokazale da različite konstrukcije
sidara imaju različite mehanizme delovanja, odnosno, da različito utiču na stenski masiv.
Primera radi, utvrđeno je da sidra sa tačkastim učvršćenjem (poznata i kao mehanička
sidra) deluju na principu vešanja neposredne krovine o višu, stabilniju krovinu, dok sidra
sa dvokomponentnom smešom uglavnom deluju tako što povezivanjem slojeva u
neposrednoj krovini formiraju gredu čiji su geometrijski parametri (npr. momenti inercije i
otporni moment) veći nego zbir parametara pojedinačnih slojeva [10]. Takođe, opisani su i
mehanizmi formiranja grede kod primene sidara sa naknadnim zatezanjem i vešanja na
osnovu trenja kod sidara sa cementnim vezivom [33]. U svakom slučaju, istraživanja su
identifikovala više mehanizama interakcije masiva i viseće podgrade, što upućuje na
zaključak da pored same konstrukcije sidra, značajan uticaj ima i sam masiv, odnosno
rudarsko-geološki uslovi [39]. U literaturi, su do sada najdetaljnije opisane tri osnovne
teorije kojima se opisuje mehanizam delovanja viseće podgrade, a koje su potkrepljene
eksperimentalnim i teorijskim objašnjenjima:
 Vešanje neposredne krovine
 Formiranje grede i
 Stabilizacija ispucalog masiva (tzv. "prikivanje" ili "zaglavljivanje").
1.1.1. Vešanje neposredne krovine
Pri izradi podzemnih prostorija, odmah po narušavanju ravnotežnog stanja, okolni

masiv teži ka uspostavljanju novog ravnotežnog stanja što se manifestuje pojavom
8
deformacija. U slučaju da se ne izvrši ugradnja podgrade neposredna krovina bi se odvojila

od više krovine i došlo bi do njenog obrušavanja. U ovakvim situacijama sidra sa
naknadnim zatezanjem predstavljaju vezu između neposredne krovine i čvršće, visoke
krovine, i to na takav način da je naizgled neposredna krovina obešena o višu i stabilniju
krovinu, a kako je prikazano na sl. 1.7.
Sl. 1.7. Mehanizam vešanja neposredne krovine o višu krovinu preko sidara viseće
podgrade
Elementi viseće podgrade (sidra) koja je primenjena na ovakav način su opterećeni

težinom neposredne krovine, odnosno težinom masiva između podzemne prostorije i
stabilne visoke krovine. Samim tim, potrebna nosivost svakog sidra se u ovom slučaju
može izračunati pomoću sledećeg izraza [32]:
  t BL
P [t] (1.2)
n 1  1  n 2  1
gde je:
γ – specifična gustina neposredne krovine (t/m3);
t – debljina neposredne krovine (m);
B – širina podzemne prostorije (m)
L – dužina podzemne prostorije (m);
n1 – broj redova sidara na dužini L;
n2 – broj sidara u jednom redu.
Ovaj pristup se može primeniti u slučaju da dođe do raslojavanja neposredne od

visoke krovine, tako da sva težina neposredne krovine bude "obešena" preko sidara na
9
visoku krovinu. Drugim rečima, na ovaj način se može odrediti gornja vrednost nosivosti
sidra.
Istraživanja su pokazala da je za postizanje efekta vešanja, odnosno za stabilizaciju
neposredne krovine, potrebno da sidra budu učvršćena bar 22,5 cm u čvrstu visoku
krovinu, iznad ravni raslojavanja [16].
1.1.2. Formiranje grede
U većini slučajeva sidrima uobičajene konstrukcije (sidra od armaturnog gvožđa)

nije moguće dosegnuti stabilnu visoku krovinu, tako da je praktično nemoguće ostvatiri
efekat vešanja neposredne krovine. Međutim, iskustvo je pokazalo da se i u ovakvim
situacijama viseća podgrada može primeniti sa velikim uspehom. Objašnjenje za ovo leži u
činjenici da deformisanje i raslojavanje neposredne krovine izaziva pomeranja u
vertikalnoj i horizontalnoj ravni, tako da ugradnja sidara u ovakvu sredinu sprečava ili u
velikoj meri umanjuje horizontalna pomeranja, a naknadno zatezanje koje generiše silu duž
ose sidra, uslovljava jednako vertikalno pomeranje svih slojeva ili proslojaka neposredne
krovine. Pored ovoga, javlja se i sila trenja koja je proporcionalna sili nastaloj usled
zatezanja sidra, a koja se takođe suprotstavlja silama koje izazivaju horizontalno
pomeranje (sl. 1.8). Pojednostavljeno rečeno, ugradnjom sidara na ovaj način vrši se
povezivanje tanjih slojeva u jedan deblji i čvršći, pri čemu, kada se posmatraju kao grede,
deblji sloj ima povoljnije mehaničke karakteristike nego zbir ovih karakteristika tanjih
slojeva.
Sl. 1.8. Mehanizam formiranja grede povezivanjem tanjih slojeva
Ako pretpostavimo da su svi tanki slojevi od istog materijala, tada će teoretski

najveći napon savijanja formirane grede biti [32]:
10
  L2
 max  (1.3)
2E  t
gde je:
E – modul elastičnosti;
L – dužina podzemne prostorije (m);
t – debljina neposredne krovine (m);
γ – specifična gustina neposredne krovine (t/m3);
Na osnovu ovog izraza može se zaključiti da se sa povećanjem debljine grede u njoj

indukuju manji naponi, odnosno da povezivanje tanjih slojeva u jedan deblji generiše
efekat formiranja grede.
Istraživanja efekta formiranja grede su pokazala da ovaj efekat više dolazi do
izražaja sa smanjenjem rastojanja između susednih redova sidara, sa povećanjem sile
naknadnog zatezanja, sa povećanjem broja povezanih slojeva u neposrednoj krovini i sa
smanjenjem širine podzemne prostorije [30]. U većini situacija kada se sidra viseće
podgrade ugrađuju u neposrednu krovinu koju čine uslojene stene, paralelno se javljaju
efekti formiranja grede i vešanja.
Istraživanja obavljena pri analizi mehanizama delovanja viseće podgrade u
pristupnim hodnicima odstupnih širokih čela u Kini su pokazala da efekat formiranja grede
ima dvojni doprinos stabilizaciji neposredne krovine [40]. Utvrđeno je da formirana greda
ima veći otporni momenat nego što je zbir otpornih momenata pojedinačnih slojeva koji
čine gredu, ali i da formirana greda ima veću krutost prema savijanju.
Otporni momenat (W) grede koju čini n identičnih slojeva (koji nisu povezani,
odnosno viseća podgrada nije ugrađena), a kako je prikazano na sl. 1.9a, se može izraziti
na sledeći način:
b  h2
W1  n (1.4)
6
gde je:
n – broj slojeva;
b – dužina grede;
h – visina, odnosno, debljina sloja.
Za ovaj slučaj, krutost ovakve grede se može izraziti pomoću izraza:
E  b  h3
T1  n (1.5)
12
11
gde je E modul elastičnosti.
Posle formiranja grede koja se sastoji od n identičnih slojeva, odnosno posle

povezivanja n slojeva (sl. 1.9b), otporni momenat (W2) se može izračunati na sledeći
način:
b  n  h 
2
W2  , (1.6)
6
Krutost ovakve grede iznosi:
E  b  n  h 
3
T2  (1.7)
12
a) b)
Sl. 1.9 Poređenje greda sa nepovezanim i povezanim slojevima
a) greda sa ne povezanim slojevima; b) greda sa povezanim slojevima
Odnos W2 / W1 iznosi n, odnosno, otporni momenat formirane grede je n puta veći

od otpornog momenta od grede čiji slojevi nisu povezani, dok je odnos krutosti (T2 / T1)
veći za n2 puta kod grede sa povezanim slojevima. Na ovaj način je praktično pokazano da
se primenom viseće podgrade koju čine sidra sa kontinualnim vezivanjem i naknadnim
zatezanjem unapređuju karakteristike neposredne krovine, tako da se ugradnjom ove vrste
podgrade može govoriti i o ojačanju stenskog masiva, pošto se povećava nosivost
neposredne krovine.
Međutim, povećanje nosivosti neposredne krovine u određenim uslovima može
izazvati dodatno opterećenje prvenstveno u uklještenjima grede (iznad bokova podzemne
prostorije), pri čemu ovo opterećenje nije izazvano silama savijanja već momentima
uklještenja. Posledica delovanja ovih momenata je da do loma masiva može doći zbog
smicanja formirane grede, odnosno do njenog loma neposredno uz bokove podzemne
prostorije (sl. 1.10).
12
Sl. 1.10 Lom formirane grede usled delovanja smičućih sila uz bokove podzemne
prostorije
Utvrđeno je da pojava loma zbog smicanja formirane grede ima sledeće

karakteristike:
 obrušava se kompletna greda nastala ugradnjom viseće podgrade i povezivanjem
slojeva neposredne krovine;
 ravni loma na krajevima formirane grede su skoro vertikalne;
 horizontalna ravan loma se nalazi tačno iznad visine ugradnje elemenata viseće
podgrade, odnosno u sredini gde se naknadnim zatezanjem sidara stvara napon
zatezanja oko svakog pojedinačnog sidra i
 primena dužih sidara samo povećava visinu/debljinu grede koja se zarušava.
1.1.3. Stabilizacija ispucalog masiva
Primena sidara, tj. viseće podgrade, u situaciji kada je krovina ispucala (prisustvo
blokova stenskog materijala) ili kada se u neposrednoj krovini nalazi jedna ili više familija
pukotina različite orijentacije u odnosu na konturu podzemne prostorije može da generiše
značajne sile trenja duž pukotina, i to u meri da spreči klizanje ili razdvajanje komada po
ovim površinama. Šematski prikaz ove vrste delovanja viseće podgrade je prikazan na sl.
1.11.
13
Sl. 1.11 Efekat delovanja viseće podgrade radi stabilizacije ispucalog masiva
U slučaju da se sidra ugrađuju pod uglom na konturu podzemne prostorije i

normalno na potencijalnu ravan loma (sl. 1.12a) minimalni napon koji sidro može da
obezbedi radi postizanja stabilnosti iznosi:
 p sin   cos   cos 2   tg

b  (1.8)
tg
gde je:
σp – horizontalni napon;
α –ugao između normale na ravan loma i horizontalne ravni;
 - ugao trenja ravni loma.
U slučaju da se sidra ugrađuju normalno na konturu podzemne prostorije (sl. 1.12b)

minimalni napon koji sidro moga da obezbedi radi postizanja stabilnosti iznosi:
 p sin   cos   tg
b  (1.9)
cos   tg  sin    tg
a) b)
Sl. 1.12 Ugradnja sidra u ispucali masiv
a) pod uglom u odnosu na konturu prostorije; b) normalno na konturu prostorije
14
Može se zaključiti, da je kod oba načina ugradnje sidara, minimalno potrebno

opterećenje proporcionalno horizontalnom naponu i to tako da što je manji horizontalni
napon izraženiji je efekat stabilizacije masiva – efekat "prikivanja". Takođe, u slučaju da je
α =  tada je σb = 0, odnosno, postoji prirodna stabilnost podzemne prostorije i ne postoji
potreba za ugradnjom viseće podgrade.
Ovaj efekat u smislu do sada navedenih aspekata je detaljno analizirao i opisao
Peng [32]. Međutim, utvrđeno je da efekat stabilizacije ispucalog masiva zavisi i od sile
zatezanja sidra, a u povoljnijim rudarsko-geološkim uslovima, zavisi i od sile pasivnog
opterećenja sidra koju generiše deformacija (pomeranje) masiva [11]. Pokazano je da
naknadno zatezanje sidara izaziva napone u uslojenom krovinskom masivu i to opterećenje
na pritisak u pravcu sidra ali isto tako i ravni koja je normalna na osu sidra. Zone oko
svakog pojedinačnog sidra, koje su izložene pritisku, formiraju jednu zajedničku zonu oko
podzemne prostorije, a koja ima veću, odnosno unapređenu, čvrstoću na smicanje.
Šematski prikaz ove zone dat je prethodno na sl. 1.6.
1.1.4. Pregled literature o mehanizama delovanja viseće podgrade
Uspešna kontrola masiva primenom viseće podgrade zavisi od tri prethodno

opisana osnovna mehanizma njenog delovanja: vešanje, formiranje grede i stabilizacija
ispucalog masiva. Čest je slučaj u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom da je
stabilna i čvrsta visoka krovina, koja bi omogućila efekat vešanja neposredne krovine,
suviše visoko. Samim tim je efekat formiranja grede osnovni mehanizam pomoću koga se
može objasniti uspeh primene viseće podgrade sa kontinualnim vezivanjem. Kako bi se što
bolje razumeli principi formiranja grede, način izbora parametara elemenata viseće
podgrade, kao što su šema ugradnje, dužina sidra, gustina ugradnje, obavljena su brojna
istraživanja i to kako "in-situ" istraživanja, tako i u laboratorijska istraživanja.
Rana istraživanja, koja je obavio U.S. Bureau of Mines, su bila usmerena na
mehanizam formiranja grede, pri čemu je ispitivan uticaj sidara ugrađenih u slojevitu
krovinu. Analiza sidara sa tačkastim učvršćivanjem ukazuje na činjenicu da je za
formiranje grede potrebno da se sidra naknadno zategnu [30]. Sila generisana naknadnim
zatezanjem izaziva silu normalnu na slojeve u neposrednoj krovini, a samim tim i sile
trenja između ovih slojeva, tako da se omogućava prenošenje horizontalnih napona kroz
njih. Efekat ovako formirane grede ogleda se u smanjenju napona savijanja, a samim tim i
deformacije krovine, koji se može izraziti na sledeći način:
 f  f  fu (1.10)
gde su f i fu maksimalne deformacije u krovini sa ugrađenim sidrima i bez

ugrađenih sidara.
15
Sa druge strane, faktor ojačanja (FO), koji nastaje kao posledica trenja između
slojeva neposredne krovine se definiše na sledeći način:
1
FO  . (1.11)

1 f
 fu
Prethodni izraz se koristi pri projektovanju viseće podgrade i to za ocenu ojačanja,

odnosno unapređenja karakteristika uslojene neposredne krovine (za slojeve jednake
debljine), a nastale primenom viseće podgrade. Na osnovu izraza napravljen je nomogram
(sl. 1.13), kod koga je polazni parametar faktor ojačanja (eng. reinforcement factor), a na
osnovu koga se mogu odrediti ostali parametri (kao što su širina prostorije, rastojanje
između redova sidara, broj sidara u jednom redu, moment zatezanja i dr.). Takođe,
prethodna jednačina ukazuje da efekat formiranja grede više dolazi do izražaja sa
smanjenjem rastojanja između redova sidara, povećanjem momenta zatezanja sidara,
povećanjem broja sidara u jednom redu i smanjenjem širine podzemne prostorije.
16
Sl. 1.13 Nomogram za određivanje parametara viseće podgrade (Panek, 1956, doktorat)
Greda kao noseći element je opterećena sa normalnim naponom na savijanje i

tangencijalnim naponom na smicanje. Ova opterećenja se prenose oko konture podzemne
prostorije, odnosno kroz njenu neposrednu krovinu i bokove. Ugradnjom viseće podgrade
sa naknadnim zatezanjem povećava se kompaktnost sredine oko podzemne prostorije,
odnosno uslojena krovina počinje da se ponaša kao monolitna greda, tako da se kroz nju
mogu preneti veća opterećenja. Ispitivanja koja su obavili su pokazala da se kod uslojene
krovine, povezane visećom podgradom, savijanje (deformacije) javlja oko neutralne ose
formirane grede [14]. Sa druge strane, savijanje pojedinačnih slojeva (koji nisu povezani
visećom podgradom) se javlja delimično oko zajedničke neutralne ose, a delimično oko
neutralnih osa svakog pojedinačnog sloja, izazivajući njihovo raslojavanje. Naknadna
istraživanja (npr. [40]) su pokazala da postoji interakcija između lomova nastalih
smicanjem i savijanjem (odnosno između tangencijalnih i normalnih napona). Ova
interakcija je posledica dvojnog dejstva efekta formiranja grede. Kao prvo, čvrstoća na
17
savijanje grede formirane ugradnjom viseće podgrade se povećava linearno u zavisnosti od

broja zahvaćenih slojeva (n), a čime se praktično povećava nosivost neposredne krovine.
Sa druge strane, krutost grede se povećava na kvadratni eksponent (n2). Posledica
navedenih dejstava je da dolazi do povećanja opterećenja iz krovine, a koje izaziva
koncentraciju smičućeg napona u krovini iznad bokova podzemne prostorije. Zbog toga je
za uspešnu primenu viseće podgrade od velikog značaja odrediti ravnotežu ova dva uticaja
efekta formiranja grede, a koja treba da bude u skladu sa geološkim osobinama radne
sredine i fizičko-mehaničkim karakteristikama litoloških članova.
Istraživanje koje su obavili su pokazala da su kod slojevitih masiva izuzetno
efikasna sidra sa tačkastim učvršćenjem i sidra sa kontinualnim učvršćivanje naknadno
zategnuta, u situaciji kada je efekat formiranja grede osnovni mehanizam podgrađivanja,
posebno kada se navedena sidra ugrađuju brzo posle napredovanja radilišta [37]. Ispitivana
su sidra različitih dužina (3,3 m; 2,4 m i 1,5 m), zategnuta na tri različite vrednosti (66,7
kN; 88,9 kN i 111 kN). Zaključci ovog istraživanja su bili sledeći:
 Sa povećanjem dužine sidra povećava se i ugib formirane grede. Takođe, grede
formirane sa kraćim sidrima su imale manji ugib;
 Grede formirane od sidara iste dužine su imale manji ugib kada je zatezanjem
generisana veća sila, što znači da se sa sidrom iste dužine može formirati jača greda
ako se sidra zatežu većim momentom koji generiše veću silu zatezanja;
 Sidra zategnuta na veću silu imaju manji ugib u visini viseće podgrade, tako da se
javlja i manji ugib u masivu koji se nalazi iznad viseće podgrade i
 Sa povećanjem dužine sidra povećava se i opterećenje koje se u njemu javlja, a
koje se javlja kao posledica preraspodele napona zbog rudarskih radova.
Na kraju ovog poglavlja treba napomenuti da je primena sidara sa tačkastim
učvršćenjem ograničena na sredine sa odgovarajućim fizičko-mehaničkim
karakteristikama, pošto se dejstvom radnog elementa ove vrste sidra (npr. klin, sl. 1.1a)
stvara horizontalna sila, na osnovu koje se generiše vertikalna sila trenja, koja u suštini
predstavlja nosivost sidra. Da bi se ovakav mehanizam delovanja realizovao, potrebno je
da čvrstoća na pritisak stene bude takva da se stena ne deformiše pod dejstvom
horizontalne sile klina, pri čemu tokom vremena ne sme doći do popuštanja veze klin-stena
(npr. pod uticajem vode). Drugim rečima, primena ovakvih sidara je ograničena na
kompaktne i čvrste stene, bez prisustva vode, što je relativno redak slučaj u rudnicima
uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji, kod kojih se u krovini uglavnom javljaju
stene male čvrstoće na pritisak i visoke plastičnosti, uz često prisustvo vode. Samim tim
kao preliminarni izbor sistema viseće podgrade nameće se sistem baziran na sidrima sa
kontinualnim učvršćivanjem i naknadnim zatezanjem.
18
1.2. AT VISEĆA PODGRADA
AT viseća podgrada spada u grupu viseće podgrade sa kontinualnim učvršćenjem,

pri čemu se veza između sidra i masiva ostvaruje celom dužinom sidra, a preko očvrsnute
dvokomponentne smeše. Takođe sidra AT viseće podgrade su predviđena za naknadno
zatezanje.
Viseća podgrada sa kontinualnim vezivanjem i naknadnim zatezanjem sidara je,
pored ostalih zemalja, našla široku primenu u Australiji i Sjedinjenim Američkim
Državama u rudnicima uglja. Sredinom 1980-ih ova viseća podgrada je prihvaćena kao
primarna podgrada u transportnim i ventilacionim hodnicima odstupnih širokih čela u
Velikoj Britaniji, a kasnije i u ostalim podzemnim prostorijama, s tim da je postupak
uvođenje i kasnijeg praćenja stanja podgrade regulisan posebnim standardima i
procedurama. Takav sveobuhvatan pristup, koji uključuje preliminarnu ocenu mogućnosti
primene, definisane procedure ispitivanja radne sredine, postupke prve primene viseće
podgrade, načine praćenja masiva i viseće podgrade i druge aktivnosti, definiše savremenu
tehnologiju primene viseće podgrade u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom,
koji je nazvan AT viseća podgrada (eng. Advanced Technology – Napredna Tehnologija).
Ovaj sistem viseće podgrade zasnovan je na standardizovanoj konstrukciji sidra i
dvokomponentne smeše za ostvarivanje veze između sidra i stenskog masiva.
Sidra se izrađuju od armaturnog toplovaljanog rebrastog čelika, nominalne čvrstoće
640 - 720 MPa i prekidne čvrstoće veće za oko 20%, odnosno od 800 do 850 MPa,
dozvoljeno izduženje od 18%. Ovaj čelik spada u grupu konstruktivnih čelika, homogene
strukture, sa sledećim sastavom: ugljenik (C) – max. 0,3%; Mangan (Mn) – max. 1,6%;
Sumpor (S) – max. 0,05%; Fosfor (P) – max. 0,05%.
Poprečni presek šipke sidra je kružni sa prečnikom 21,7±0,2 mm, uz najveću
dozvoljenu ovalnost od 0,5 mm. Po površini treba da se nalazi profil visine 0,5 do 1 mm, u
obliku levog helikoidnog navoja sa korakom od 9 do 14 mm (armaturno gvožđe).
Sa jedne strane sidra je izrađen navoj M243, tolerancije 8g, dužine 150 mm i
prečnikom jezgra navoja 21,7 mm, dok je na drugoj strani ivica oborena pod uglom 45o.
Nominalni prečnik sidra je 23 mm, s tim da su standardne dužine: 1,5; 1,8; 2,1 i 2,4 m.
Dozvoljeno odstupanje od ose šipke (zakrivljenost) iznosi 0,4%. Sklop sidra čine: šipka
sidra, antifrikciona ploča, konični umetak, podloška i zavrtanj sa lomljivom čivijom (sl.
1.14 i sl. 1.15).
Pored šipke sklop sidra još čine: navrtka sa lomljivom čivijom, ploča i konični
umetak.
Navrtka treba da je izrađena od čelika kvaliteta 4.8 ili 5.6. Debljina – visina navrtke
treba da bude 26 mm, a navoj treba da bude M243 (tolerancije 7H). Na sklopu navrtke i
sidra treba da se nalazi lomljiva čivija koja mora da izdrži opterećenje ugradnje sidra kroz
dvokomponentnu smešu. Momenti pri kojima dolazi loma čivije su:
19
 za sidra koji se ugrađuju u krovinu: 95 – 175 Nm;

 za sidra koji se ugrađuju u bok: 40 – 125 Nm.
Ploča treba da je izrađena od konstruktivnog čelika, debljine 8 do 10 mm,

kvadratnog oblika sa stranicama 100 do 150 mm. Srednji deo ploče treba da je zakošen, a u
centru da se nalazi otvor za šipku sidra. Zakošenje ploče treba da je takvo da omogući
ugradnju sidra pri ne saosnosti površina od ±18o. Pri aksijalnom opterećenju sidra od 140 –
200 kN zakošeni deo ploče treba da se ispravi, a pri aksijalnom opterećenju sidra od 210 –
290 kN konični umetak i zavrtanj trebaju da prođu kroz otvor u centru ploče bez pojave
loma na navoju sidra.
Konični umetak treba da je izrađen od čeličnog liva i da izdrži opterećenja
navedena u prethodnom pasusu bez loma. Spoljašnji prečnik umetka treba da je ø46,7 mm,
unutrašnji ø25 mm, a visina 21 mm. Namena uloška je da pri nesaosonoj ugradnji
ravnomerno prenese opterećenje sa ploče na navoje zavrtnja i šipku sidra. Između navrtke i
koničnog umetaka nalazi se i podloška radi smanjenja trenja pri ugradnji sidra i zatezanju
zavrtnja.
Opisana sidra su pored ostalih, standardizovana britanskim standardom BS 7861,
Part 1 (1996.), nemačkim standardom DIN 21 521, Teil 1 (1990) i standardom ASTM
F432-04 (2004) [4], [7], [2].
Posle postavljanja patrona sa dvokomponentnom smešom u bušotinu vrši se
utiskivanje sidra uz njegovo obrtanje, čime se izaziva cepanje patrona i mešanje
komponenti. Pošto se sidro utisne (ugradi) do dna bušotine, bušilica kojom se vrši ugradnja
se zaustavlja u periodu potrebnom za očvršćavanje brzoočvršćavajuće smeše (uobičajeni
period očvršćavanje ove smeše iznosi 30-45 s). Posle isteka ovog perioda priteže se
zavrtanj 2 (sl. 1.15). U tom trenutku bušilica opterećuje zavrtanj većim momentom nego
pri utiskivanju sidra, tako da dolazi do smicanja lomljive čivije i pritezanja zavrtnja, a čime
se u sidru generiše sila zatezanja, koja se određuje po formuli 1.1 (str. 5). Zatezanje sidra je
moguće izvršiti pošto je njegov kraj učvršćen za masiv brzoočvršćavajućom smešom, dok
sporoočvršćavajuća smeša menja svoje agregatno stanje (očvršćava) oko već zategnutog
sidra. Upravo se delovanjem ove sile umanjuje efekat poremećaja ravnotežnog stanja
izradom podzemne prostorije i usporava širenje deformacija po dubini masiva, a među
dejstvom svih ugrađenih sidara se oko podzemne prostorije formira zona ojačanog masiva
(sl. 1.6).
20
5
4 2
3
Sl. 1.14 Sklop sidra Sl. 1.15 Zavrtanj sa lomljivom čivijom

1 - sidro; 2 - zavrtanj; 3 - podloška; 1 - lomljiva čivija; 2 - zavrtanj; 3 - podloška;
4 - konični umetak; 5 - antifrikciona ploča 4 - konični umetak; 5 - sidro
Dvokomponentne smeše predstavljaju drugi element ovog sistema podgrađivanja.

Pakuju se u obliku patrona prečnika 24 mm, i standardnih dužina (mm): 225, 350, 450,
600, 800, 1050 i 1250. Osnovnu komponentu čini materijal na bazi epoksidne smole, dok
je druga komponenta katalizator, koji se nalazi u manjoj patroni, unutar prve. Prilikom
mešanja ove dve komponente dolazi do njihovog očvršćavanja. Ove smeše se prema
vremenu za koje očvrsnu dele na:
 brzoočvršćavajuće,
 sporoočvršćavajuće i
 smeše koje očvrsnu u intervalu između prethodne dve.
Za dvokomponentne smeše vezane su dve osobine koje su veoma važne za njihovu

ispravnu ugradnju i pouzdanost ovog sistema podgrađivanja. To su: vreme (period) do
očvršćavanja (Gel Time) i vreme početnog očvršćavanja (Initial Hardness Time). Vreme
do očvršćavanja je vreme tokom koga se smeša može mešati bez značajne promene
viskoziteta, odnosno pre promene agregatnog stanja smeše iz tečnog u čvrsto. Početak
ovog intervala je početak mešanja komponenti (a ne trenutak kada se sidro ugradi celom
dužinom). Vreme početnog očvršćavanja je vreme potrebno da smeša postigne dovoljnu
čvrstoću da se odupre sili izvlačenja kojoj je sidro izloženo tokom pritezanja zavrtnja (sl.
1.15, poz. 2). Ove osobine u velikoj meri zavise od temperature radne sredine. Na sl. 1.16 i
sl. 1.17 prikazan je uticaj temperature radne sredine na promenu ovih vremena, i to za
proizvođače Exchem i Carbo-Tech .
21
a) b)
Sl. 1.16 Uticaj temperature radne sredine na dvokomponentnu smešu (Exchem)
brzoočvršćavajuća smeša; b) sporoočvršćavajuća smeša
a) b)
Sl. 1.17 Uticaj temperature radne sredine na dvokomponentnu smešu (CARBO-TECH)
a) brzoočvršćavajuća smeša; b) sporoočvršćavajuća smeša
Pored temperature na ova vremena utiču i drugi faktori, kao što su: prečnik
bušotine, brzina mešanja, obrtni moment bušilice (mešalice) itd. Osnovne mehaničke
osobine očvrsnute smeše (firme Exchem) su: minimalna čvrstoća na pritisak 80 MPa;
minimalni modul elastičnosti 11 GPa i maksimalna dilatacija 0,12%. Čvrstoća na smicanje
sistema sidro – smeša treba da izdrži minimalnu silu smicanja od 250 kN. U zavisnosti od
dužine sidra koje se koristi, primenjuju se različite dužine patrona smeša (tabela br. 1.1) i
to tako da se uvek brzoočvršćavajuća smeša postavlja na dno bušotine. Svaka patrona
smeše je opremljena plastičnim dodatkom koji sprečava njeno ispadanje iz bušotine.
Tabela br. 1.1 Dužine patrona dvokomponentne smeše u zavisnosti od dužine sidra
Dužina Dužine patrona (mm)
sidra (m) brzoočvršćavajući sporoočvršćavajući
1,5 225 600
1,8 350 600
2,1 450 600
2,1 350 800
2,4 450 800
Na sl. 1.18 Prikazane su različite patrone dvokomponentne smeše firme Minova.

Armaturna mreža se postavlja u cilju sprečavanja zarušavanja sitnih komada iz
krovine, odnosno radi kontrole konture podzemne prostorije. Dimenzije mreže se biraju
prema profilu i dimenzijama podzemne prostorije i koraku napredovanja.
22
Sl. 1.18 Patrone dvokomponentne smeše - MINOVA
23
1.3. IZBOR ELEMENATA SISTEMA VISEĆE PODGRADE
Kao i kod ostalih sistema podgrađivanja, tako kod viseće podgrade, izbor
elemenata sistema zavisi od dubine na kojoj se nalazi podzemna prostorija, prisustva
diskontinuiteta (pukotina, raseda i dr.), fizičko-mehaničkih osobina stena u okolini
podzemne prostorije, intenzitetu i smeru prirodnih napona i naknadnih napona nastalih
usled rudarskih radova, zahteva koji se postavljaju pred podgradu (npr. prihvatljiv nivo
deformacija, očekivani vek podzemne prostorije), oblika i dimenzija podzemne prostorije i
dr. Parametri koje treba odrediti pri izboru elemenata sistema viseće podgrade su:
 Vrsta sidra;
 Prečnik sidra i nosivost sidra
 Dužina sidra;
 Šema ugradnje (broj sidara u jednom redu) i rastojanje između susednih sidara;
 Potreba za naknadnim zatezanjem sidra.
1.3.1. Vrsta sidra
Danas su na tržištu raspoložive brojne konstrukcije sidara, od kojih su osnovne već

opisane na početku ovog poglavlja, a koje su projektovane za skoro sve vrste rudarsko-
geoloških uslova. U nastavku su date smernice za izbor vrste sidra [36]:
1. Sidra sa tačkastim učvršćenjem (mehanička sidra) se primenjuju u:
o Čvrstim stenama sa takvim karakteristikama da mogu da izdrže potrebno
opterećenje u zoni dejstva radnog elementa sidra (klin, čaura i dr.) tokom
dužeg perioda vremena
o Sistemima podgrađivanja privremenog karaktera;
o U uslovima kada se zategnutost/opterećenje sidra može redovno
kontrolisati;
o U masivu u kome se ne očekuju velike sile smicanja;
o U masivu koji nije ispucao (u kome nema pukotina,diskontinuiteta i sl) i
o U sredinama u čijoj se okolini ne vrši miniranje, pošto ova situacija može
uticati
2. Sidra sa kontinualnim učvršćenjem se primenjuju u:
o Sredinama u kojima se ne mogu primeniti sidra sa tačkastim učvršćenjem;
24
o Sistemima trajnog podgrađivanja;

o Sredinama u kojima su bušotine za ugradnju sidara suve, odnosno nema
toka jamske vode;
o Sredinama u kojima nema šupljina između pukotina (diskontinuiteta), a koje
bi mogle da izazovu značajniji gubitak vezivnog sredstva.
3. Primena sidara bez naknadnog zatezanja se preporučuje u izrazito ispucalim
stenama, kao i u stenama sa plastičnim karakteristikama, sve dok je moguće
ugraditi sidro na odgovarajući način.
4. Primena sidara sa naknadnim zatezanjem se preporučuje u sredinama u kojima
je potrebno generisati dodatne sile trenja, pri čemu sidra sa kontinualnim
učvršćenjem duž cele dužine sidra, po pravilu doprinose unapređenju stabilnosti
masiva, odnosno podzemne prostorije.
U odnosu na sidra sa tačkastim (mehaničkim) učvršćenjem, sidra sa kontinualnim

učvršćenjem (uključujući i AT sidra) imaju sledeće prednosti [31]:
 Vezu između sidra i stene je lakše ostvariti, a sama veza je pouzdanija i nezavisna
od vrste stene;
 Efikasnost sidra je trajna i to celom dužinom sidra;
 Sidra sa kontinualnim učvršćenjem sprečavaju vertikalne i horizontalne
deformacije masiva;
 Dubina bušotine nije ključni parametar, pošto se veza između sidra i masiva može
uskladiti sa vrstom stene;
 Sidra sa kontinualnim učvršćivanjem sprečavaju tok vode i strujanje vazduha, tako
da se eliminiše korozija sidra i uticaj vlage iz vazduha na stenu;
 Oštećenja navrtke, navoja i ostalih elemenata sidra, kao i drobljenje stene oko
samog sidra, ne smanjuje efikasnost veze sidro-smeša-stena;
 Sidra sa dvokomponentnom smešom (baziranoj na polimernim smolama) mogu
izdržati uticaj miniranja bez gubitka nosivosti i
 Sidra sa dvokomponentnom smešom su posebno efikasna u slučaju delimičnog
popuštanja veze sidra sa stenom.
Takođe, treba pomenuti i način izbora vrste viseće podgrade koji je zasnovan na
klasifikaciji stenskog masiva (eng. Rock Mass Classfication – RMR). Ovaj način izbora
razvio je Unal [38], i to u tabelarnom obliku, pri čemu se izbor vrši između sidara sa
tačkastim (mehaničkim) učvršćenjem i sidra sa kontinualnim učvršćenjem, a za svaku
RMR kategoriju stena ponuđena su gotova rešenja koja obuhvataju dužinu sidra, broj
25
sidara u redu, rastojanje između redova, vrstu sidra i dr. Međutim, ovaj način izbora
sistema viseće podgrade zahteva prethodno poznavanje rudarsko-geoloških uslova, a
prvenstveno čvrstoće na pritisak stena u kojima bi se našla sidra, rastojanje između
diskontinuiteta i njihovu orijentaciju, stanje diskontinuiteta (hrapavost, zapunjenost,
kontinuitet i dr.), priliv vode i "in-situ" stanje napona [44]. Ovakav nivo poznavanja radne
sredine u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom, kako u Srbiji tako i u svetu, nije
često, pri čemu treba imati u vidu da primena RMR sistema takođe nije uobičajena u našim
rudnicima. Samim tim je primena ove procedure uglavnom ograničena na faze planiranja i
izrade koncepcijskih rešenja.
Kao što se može videti, sidra sa tačkastim učvršćenjem imaju ograničenu
mogućnost primene kao trajna podgrada, s tim da se ne mogu primeniti sredinama u
kojima se javljaju velike deformacije ili u plastičnim stenama (kao što su laporci, gline i
sl.). Zbog toga se u rudnicima uglja, praktično isključivo, primenjuju sidra sa kontinualnim
učvršćenjem celom dužinom sidra, pri čemu se veza između sidra i stene ostvaruje preko
dvokomponentne smeše zasnovane na polimernim smolama.
1.3.2. Prečnik i nosivost sidra
Potreban prečnik sidra zavisi čvrstoće na istezanje čelika od koga je sidro izrađeno
i njegove nosivosti, odnosno dopuštene sile istezanja sidra, a može se odrediti na sledeći
način:
KS  R
D2 (1.12)
   max
gde je:
KS – koeficijent sigurnosti, koji se usvaja u granicama od 2 do 4;
R – dopuštena aksijalna sila u sidru;
σmax – čvrstoća čelika na istezanje.
Za sidro poznatih dimenzija, nosivost se može odrediti na osnovu prethodnog

izraza, odnosno:

R  max  D 2 (1.13)
4
Imajući u vidu da je značajan doprinos istraživanju i primeni viseće podgrade

učinjen u zemljama sa imperijalnim sistemom jedinica (SAD, Velika Britanija i Australija)
26
veliki broj referenci iz ovih zemalja odnosi se na sidra čiji se prečnik izražava u inčima,
tako da se analiziraju sidra prečnika 3/8, 5/8, 3/4, 7/8, 1, 1 1/8 inča. Međutim, reference
objavljene tokom poslednjih nekoliko godina, prvenstveno u Velikoj Britaniji ali i u SAD,
ukazuju na trend primene SI sistema jedinica i metričkog sistema.
Pored prečnika sidra i materijala od kog je sidro izrađeno, i drugi faktori mogu
uticati na njegovu nosivost, pri čemu je najznačajniji čvrstoća veze između sidra i stene,
odnosno mogućnost transfera opterećenja sa stenskog masiva na sidro.
Kod sidara sa tačkastim učvršćenjem mogućnost transfera opterećenja sa masiva na
sidro je određena vrstom stene u koju je sidro ugrađeno, njenom čvrstoćom na pritisak i
integritetom (postojanje pukotina, diskontinuiteta i dr.). Dobro učvršćeno mehaničko sidro
ima mogućnost transfera opterećenja koje je veće od nosivosti sidra uz minimalno
pomeranje mesta učvršćenja, a sidro sa lošim učvršćenjem ima manju mogućnost transfera
opterećenja u odnosu na nosivost sidra, uz velika pomeranja mesta učvršćenja [32].
Poređenja čvrstoće veze kod sidara sa tačkastim i kontinualnim vezivanjem, u istim
radnim sredinama, su pokazala da je veza kod drugog tipa sidara značajno veća i kruća,
pogotovo kod sidara sa kontinualnim vezivanjem kod kojih je za vezivanje korišćena
dvokomponentna smeša na bazi smola. Međutim, utvrđeno je da kod ovog tipa sidara
značajan parametar predstavlja razlika između prečnika bušotine u koju se ugrađuje sidro i
prečnika samog sidra, s tim da je iskustvo pokazalo da se optimalna vrednost ovog
parametra kreće u granicama od 3 do 6 mm. Drugim rečima, prečnik bušotine u koju se
ugrađuje sidro treba da bude veće od prečnika samog sidra za 3 do 6 mm. Povećavanje ove
razlike (bilo bušenjem bušotina većeg prečnika, ili ugradnjom sidara manjeg prečnika)
izaziva smanjenje krutosti i kapaciteta transfera opterećenja sa stenskog masiva na sidro.
Kapacitet transfera opterećenja se može unaprediti optimizacijom razlike pomenutih
prečnika, izborom bušaćeg pribora i načina bušenja pomoću kojih bi se izrađivale bušotine
sa mali odstupanjem od nominalnog prečnika (reda veličine ±0,5 mm), kao i pomoću
bušenja sa ispiranjem bušotine (vlažni ili suvi postupak) kako bi se odstranila prašina
nastala tokom bušenja, a koja ima nepovoljan uticaj na transfer opterećenja sa stene na
sidro.
1.3.3. Izbor dužine sidra
U opštem slučaju, potrebna dužina sidra zavisi od debljine neposredne krovine u

kojoj se manifestuje nestabilnost i pojava deformacija, ali je praktično u uslovima
podzemne eksploatacije dužina sidra ograničena visinom podzemne prostorije. Ovo
ograničenje se, međutim, može prevazići sidrima od čeličnih užadi. U tehnološkom smislu,
odnosno u situaciji kada se očekuje da viseća podgrada deluje u skladu sa mehanizmom
vešanja, dužina sidra treba da je takva da obezbedi potrebno učvršćenje u visokoj krovini.
Kada je situacija takva da se vešanje neposredne krovine ne može ostvariti, dužina sidra
27
treba da omogući mehanizam formiranja grede ili mehanizam stabilizacije ispucalog

masiva.
Lang i Bischoff su odredili zavisnost između dužine sidra - LS i širine podzemne
prostorije - B (sl. 1.19), a koja se može koristiti za orijentacioni izbor [17]. Ova zavisnost
iznosi:
LS  B2 / 3 . (1.14)
Sl. 1.19 Dužina sidra u zavisnosti od širine podzemne prostorije
Kod čvrste neposredne krovine utvrđeno je da potrebna dužina sidra iznosi jednu
trećinu širine podzemne prostorije[3], dok kod slabije neposredne krovine potrebna dužina
sidra iznosi jednu polovinu širine podzemne prostorije [16]. U izuzetno čvrstim sredinama,
u kojima se viseća podgrada koristi samo za kontrolu konture podzemne prostorije,
preporučena minimalna dužina sidra iznosi 1 m.
Dužina sidra određena prema klasifikaciji stenskog masiva – RMR iznosi:
B  RMR 
LS   100  . (1.15)
2  100 
Treba napomenuti da se opisani načini određivanja dužine sidra odnose na njihovu

primenu u podzemnim prostorijama sa širinom B izraženom u metrima. Međutim,
potrebno je u obzir uzeti maksimalnu dimenziju otkrivene neposredne krovine, koja se po
pravilu javlja na raskršćima dve ili više podzemnih prostorija. U slučaju raskršća dve
podzemne prostorije koje se seku pod pravim uglom, maksimalna dimenzija otkrivene
neposredne krovine odgovara dijagonalama raskršća. U slučaju raskršća dve prostorije koje
se seku pod oštrim ili tupim uglom u obzir se uzima najveća dijagonala raskršća. Zbog
ovoga će se u nastavku za maksimalnu dužinu otkrivene krovine koristiti izraz raspon. U
praktičnoj primeni, a radi unifikacije i izbegavanja grešaka pri ugradnji sidara, određivanje
28
potrebne dužine sidra za određeni revir ili ceo rudnik vrši se na osnovu raspona tipičnog za
analizirani revir ili rudnik.
Određivanja dužine sidara koji će se ugrađivati u krovinu tako da deluju prema
mehanizmu formiranja grede vrši se na sledeći način [28]:
 100  CMRR 
LS  0,12  I R  log10 3,25H     (m) (1.16)
 100 
gde je:
IR = 9,5 + (0,2 · CMRR) (m) – maksimalni raspon za uslove u posmatranoj radnoj
sredini (reviru, rudniku i dr.), u slučaju da je CMRR>65, u ovom izrazu treba usvojiti
CMRR = 65;
CMRR – Vrednost ocene krovine u rudnicima uglja (eng. Coal Mines Roof
Rating), koji će biti opisan kasnije;
H (m) – dubina na kojoj se nalazi prostorija.
Raspon raskršća (IR) se može izračunati i pomoću Pitagorine teoreme, dok su
rasponi utvrđeni "in situ" merenjima, koji uzimaju u obzir i obrušavanja na bokovima
prostorije čime se raspon povećava, navedeni u tabeli 1.2 [29]. Može se videti da su i u
plitkim i u dubokim ležištima rasponi veći od dijagonala. U dubokim ležištima (300 m i
dublje) rasponi su veći za 20 do 40% od geometrijski izračunatih dijagonala.
Tabela br. 1.2 Izmereni rasponi u plitkim i dubokim ležištima
Širina Tipični rasponi izraženi u (m)
prostorije (m) u plitkim ležištima u dubokim ležištima
4,9 8,9 9,5
5,5 9,5 10,1
6,2 9,8 10,5
Uprkos činjenici da je dužina sidra jedan od osnovnih parametara sistema viseće

podgrade, u stručnoj literaturi još uvek nije objavljen opšteprihvaćen i sveobuhvatan
matematički model njegovog određivanja. Na osnovu prethodnog izlaganja može se videti
da pristup određivanju ovog parametra zavisi od mehanizma delovanja viseće podgrade.
Kada se želi delovanje viseće podgrade na principu mehanizma vešanja, tada dužina sidara
zavisi širine podzemne prostorije (raspona), s tim da i u ovom slučaju način određivanja
dužine sidra zavisi čvrstoće stene u kojoj će se naći sidro. Sa druge strane, kada se želi
delovanje viseće podgrade na principu mehanizma formiranja grede (u rudnicima uglja),
tada se dužina sidra određuje na osnovu prirodnih i rudarsko-geoloških uslova, koji se
ocenjuju metodologijom za ocenu krovine u rudnicima uglja – CMRR, koja omogućava
kvantifikaciju opisnih geoloških informacija, a namenski je razvijena za primenu u
rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom pri izboru parametara relevantnih za
podgrađivanje [27]. Ova metodologija će biti opisana kasnije.
29
Drugačiji pristup, zasnovan na širokoj primeni viseće podgrade, baziran je na

iskustvu i analizi primene viseće podgrade (npr. [12]). Na osnovu ovakvih analiza data je
empirijska preporuka, prema kojoj minimalna dužina sidra treba da bude najveća vrednost
od niže navedenih vrednosti:
 Dupla dužina rastojanja između redova sidara;
 Trostruka vrednost širine potencijalno nestabilnih blokova, određenih prosečnim
rastojanjem između diskontinuiteta prisutnih u masivu i
 Kod raspona manjih od 6 m dužina sidra treba da je jednaka polovini raspona, dok se
kod raspona od 6 do 18 m dužina sidra linearno interpolira od 3 do 4,9 m (treba
napomenuti da se u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom najveći rasponi
sreću kod mehanizovane stubno-komorne metoda otkopavanja, s tim da njihova
dužina u povoljnim radnim uslovima ne prelazi vrednost od oko 9 m, što odgovara
širini prostorije do 6 m).
1.3.4. Šema ugradnje i rastojanje između susednih redova sidara
Pre razmatranja ova dva elementa sistema viseće podgrade treba napomenuti da se
polazi od pretpostavke da se ugradnja viseće podgrade vrši sistematično i to tako što se u
vertikalnoj ravni, poprečnoj na osu podzemne prostorije ugrađuje unapred određeni
minimalni broj sidara, po pravilu vertikalno u krovinu i po potrebi horizontalno u bokove
prostorije, pri čemu je mesto ugradnje svakog sidra takođe unapred određeno. Broj sidara i
mesto ugradnje svakog pojedinačnog sidra u jednom poprečnom preseku predstavlja šemu
ugradnje viseće podgrade. Rastojanje između dva susedna reda sidara je najveća unapred
određena vrednost koja se ne sme prekoračiti.
Imajući u vidu da između viseće podgrade, odnosno sidara, i stenskog masiva
dolazi do interakcije, može se reći da faktori koji utiču na rastojanje između susednih
redova debljina neposredne krovine, položaj ravni raslojavanja stratifikovanih slojeva,
stanje krovine, naknadno zatezanje sidara, karakteristike sidra (čvrstoća na istezanje,
dužina i prečnik) i dr.
Prema foto-elastičnim istraživanjima koja su tokom 1970-ih obavili Coates i
Cochrane rastojanje između susednih redova sidara se može odrediti na osnovu sledećih
izraza:
2
b LS
3
2
ili b  B
9
gde je:
30
LS – dužina sidra,
B – raspon, odnosno širina podzemne prostorije
Nešto složenija jednačina za izračunavanje rastojanja između susednih redova

viseće podgrade je:
R max
b (1.17)
LS  
gde je:
Rmax – prekidna čvrstoća sidra, odnosno maksimalna nosivost sidra;
γ – gustina stene.
U slučaju da je opterećenje sidra usled naknadnog zatezanja manje od 0,5σmax

preporučuje se smanjenje na polovinu rastojanja između susednih redova sidara
izračunatog pomoću poslednje formule.
Slično kao i kod određivanja dužine sidra, daju se i iskustvene preporuke za
određivanje rastojanja između susednih redova ugrađenih sidara:
 za maksimalno rastojanje treba odabrati najmanju vrednost između:
o Polovine dužine sidra;
o Tri polovine širine potencijalno nestabilnih blokova masiva;
o 1,8 m
 pri čemu minimalno rastojanje ne treba da bude manje od 0,9 m.
Sveobuhvatni način određivanja šeme ugradnje sidara i rastojanja između redova

sidara, a koji je zasnovan na bezdimenzionom projektnom parametru (PP) opisan je u [28].
Ovaj pristup je pošao od pretpostavke da ni jedan element ili parametar viseće podgrade
nije najvažniji za određivanje šeme ugradnje i rastojanja između redova sidara, već se u
obzir uzimaju praktično svi ključni parametri viseće podgrade (dužina i nosivost sidra, broj
sidara u redu, rastojanje između redova sidara), kao i širina podzemne prostorije. Projektni
parametar se određuje na osnovu izraza:
LS  N S  R
PP  0,015 (1.18)
bB
gde je:
LS – dužina sidra (m), određena po izrazu 1.16;
NS – broj sidara u jednom redu;
31
R – nosivost sidra (kN);

b – Rastojanje između susednih redova sidara (m)
B – širina podzemne prostorije (m);
0,015 – faktor konverzije stopa (ft) u metre (m) za LS, b i B i funti-sile (lbf) u
kilonjutne (kN) za R, pošto je izvorna jednačina napisana za imperijalni sistem
jedinica.
Sa druge strane, preporučene vrednosti projektnog parametra za plitka (do 100 m

dubine) i duboka ležišta, se određuju na sledeći način:
 za plitka ležišta:
PP = 15,5 – 0,23 · CMRR; (1.19)
 za duboka ležišta:
PP = 17,8 – 0,23 · CMRR; (1.20)
Ovakvim pristupom ostvaruje se veza između elemenata viseće podgrade i širine

podzemne prostorije sa jedne strane i prirodnih i rudarsko-geoloških uslova vrednovanih
indeksom ocene krovine u rudnicima uglja (CMRR), sa druge strane.
Postupak bi počeo određivanjem projektnog parametra za određeno ležište, na
osnovu poznatog indeksa ocene krovine u rudnicima uglja (CMRR).
Uz prethodno izračunatu potrebnu dužinu sidra (LS, izraz 1.16) i nosivost sidra (R,
izraz 1.13), kao i poznatu ili na osnovu tehnoloških preduslova određenu potrebnu širinu
podzemne prostorije (B), pristupilo bi se usvajanju jednog parametra (NS ili b), a zatim
izračunavanju preostalog parametra. Na ovaj način se može odrediti više šema za ugradnju
sidara i rastojanja između susednih redova sidara, čija je primena opravdana i moguća sa
stanovišta parametara viseće podgrade i preovlađujućih rudarsko-geoloških uslova.
Drugim rečima, rezultat ovog postupka bi bio nekoliko mogućih varijanti šema ugradnje
viseće podgrade na određenom rastojanju, čime se za konačan izbor omogućava primena i
drugih kriterijuma (ekonomskih, tehničkih, tehnoloških i dr.).
Opisana procedura, koja je zasnovana na oceni krovine u rudnicima uglja (CMRR),
predstavlja sveobuhvatnu i savremenu metodologiju za određivanje parametara elemenata
sistema viseće podgrade. Ova metodologija, bazirana kako na analitičkom tako i na
empirijskom pristupu, se uspešno može primeniti i u uslovima koji vladaju u rudnicima sa
podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji.
32
1.3.5. Ocena krovine u rudnicima uglja
Ocena krovine u rudnicima uglja (CMRR) je sistem kategorizacije stenskog

masiva, koji je namenski razvijen, od strane američkog Biroa za rudnike (U.S. Bureau of
Mines), za izbor sistema i parametara viseće podgrade [27].
Osnovni princip Ocene krovine u rudnicima uglja je geotehnička procena
karakteristika krovinskih stena, s tim da je naglasak stavljen na karakteristike koje
negativno utiču na čvrstoću, odnosno nosivost, krovinskih stena, kao što su ravni uslojenja,
pukotine i dr. Ocenom krovine u rudnicima uglja vrši se inženjerska procena karakteristika
diskontinuiteta, kao i načina na koji diskontinuiteti pojedinačno ili u interakciji vrše
slabljenje krovinskih stena. Metodologija na kojoj je bazirana Ocena krovine u rudnicima
uglja zasnovana je na dva principa:
 Jednostavni postupci za sakupljanje neophodnih geotehničkih podataka i
 Univerzalnost Ocene krovine u rudnicima uglja, odnosno, ocena se može primeniti
na sve vrste stena koje se po pravilu javljaju u rudnicima i ležištima uglja, bez
obzira na karakteristike ležišta, starost, kategoriju i dr.
Postupak izračunavanja Ocene krovine u rudnicima uglja (CMRR-a) je šematski

prikazan na sl. 1.20. Prvi korak je podela krovine na sastavne delove (SD) i njihovo
ocenjivanje na osnovu diskontinuiteta i karakteristika diskontinuiteta. Ocena sastavnih
delova uzima u obzir i čvrstoću stena na pritisak i njihovu osetljivost na vlagu (pojavu
vode). U sledećem koraku određuje se preliminarna vrednost CMRR-a za krovinu kao
celinu (PV) i to tako što se uticaj svakog sastavnog dela (SD) uzima u obzir na takav način
da odgovara njegovoj prosečnoj debljini u krovini, u očekivanoj visini ugradnje viseće
podgrade(LOS). U poslednjem koraku preliminarna vrednost CMRR-a se koriguje
faktorima sa kojima se u obzir uzima uticaj: čvrstog sloja, broj kontakata, prisustvo vode i
opterećenje iz visoke krovine.
33
Kohezija
+
Stanje površina
+
Rastojanje diskon.
+
Veličina ravni
diskont.
=
Ocena
diskontinuiteta
Korekcija za
višestruke diskont.
Ocena Čvrstoća na Osetljivost na

diskontinuiteta SD
+
pritisak
+
vlagu (vodu)
= SD1
+
SD2
+
SD3
=
Uticaj Broj Opterećenje
PV +
čvrstog sloja
+
kontakata
+ Voda +
iz krovine
= CMRR
Sl. 1.20 Šematski prikaz postupka određivanja vrednosti ocene krovine u rudnicima uglja
Sastavni delovi (SD) se definišu kao delovi krovinskog stenskog masiva sa

posebnim strukturnim karakteristikama, a određuju se na osnovu geotehničkih, a ne na
osnovu geoloških karakteristika. Primera radi, jedan deo mogu činiti različite stene, pod
uslovom da imaju slične geotehničke osobine. Debljina sastavnog dela treba da iznosi bar
15 cm, pošto se pretpostavlja da celine manje debljine nemaju značajan uticaj na ukupnu
nosivost krovine sa visećom podgradom. Faktori koji se uzimaju u obzir pri oceni
diskontinuiteta (sl. 1.15) su:
 Kohezija se definiše kao maksimalna čvrstoća na smicanje ili otpor klizanju duž
ravni diskontinuiteta. Kohezija diskontinuiteta kod stena koje se po pravilu javljaju
u rudnicima uglja varira od vrednosti bliske nuli do čvrstoće neporemećene stene.
 Stanje površina po metodologiji ocene krovine u rudnicima uglja se vrednuje na tri
nivoa: hrapava, talasasta i ravna površina.
 Intenzitet diskontinuiteta, koji čine:
o Rastojanje između diskontinuiteta u jednom sastavnom delu, a može biti od
veoma malog (manje od 6 cm) do veoma velikog (veće od 1,8 m);
o Veličina ravni diskontinuiteta sa kojom se uzima u obzir mogućnost ove
karakteristike da smanji nosivost krovine.
Na kraju ovog koraka vrši se korekcija ocene diskontinuiteta, pošto neke stene
mogu imati više familija diskontinuiteta. Uobičajeno je da kod slojevitih stena u nekoj
34
formi postoje ravni uslojenja, ali i druge vrste pukotina koje se uzimaju u obzir tako što se
ocena diskontinuiteta SD-a umanjuje.
U sledećem koraku se ocena diskontinuiteta SD uvećava za 5 do 30 u zavisnosti od
čvrstoće stenskog masiva sastavnog dela (30 kada je čvrstoća veća od 100 MPa, a 5 kada
se radi o izrazito slabim stenama) i umanjuje u slučaju da je sastavni deo osetljiv na
prisustvo vode ili vlage (umanjenje za 25 kada se SD dezintegriše u vodi, a bez umanjenja
kada voda nema uticaja na SD).
Zbir ocena diskontinuiteta, čvrstoće na pritisak i osetljivosti na vodu daje konačnu
ocenu sastavnog dela (OSD), pri čemu se ova ocena daje za svaki identifikovani deo u
krovini. Preliminarna vrednost (PV) predstavlja zbir ocena sastavnih delova, ponderisanih
tako da odgovaraju njihovoj debljini, odnosno izračunatih na sledeći način:
in
 OSD i  Li
PV  i 1
i n
(1.21)
L
i 1
i
gde je:
OSDi – ocena i-tog dela;
Li – debljina i-tog dela;
n – broj sastavnih delova.
Konačna vrednost Ocene krovine u rudnicima uglja (CMRR) predstavlja zbir

preliminarne vrednosti (PV) i faktora korekcije:
CMRR  PV  K 1  K 2  K 3  K 4 (1.22)
gde je:
K1 – korekcija za slučaj postojanja čvrstog sloja u neposrednoj krovini, a u visini
ugradnje viseće podgrade, pošto efektivnost viseće podgrade zavisi od
karakteristika najčvršćeg sloja masiva u kome se nalazi viseća podgrada. Veličina
korekcije je zasnovana na razlici karakteristika čvrstog sloja i ostalih, slabijih
slojeva (povoljnija je veća razlika), kao i debljini čvrstog sloja, pri čemu minimalna
debljina ovog sloja treba da iznosi 0,3 m (minimalna debljina koja obezbeđuje
efektivnu nosivost viseće podgrade), a za maksimalnu korekciju debljina sloja treba
da bude 1,2 m. U slučaju da se ispod čvrstog sloja nalaze slabije stene, pozitivnu
korekciju treba umanjiti radi efekta vešanja slabijih stena. Vrednost faktora K1 se
kreće od 0 do +40.
K2 – korekcija kojom se uzima u obzir broj slabih kontakata u visini ugradnje
viseće podgrade. Najveće umanjenje iznosi -5, kada je broj slabih kontakata četiri.
35
K3 – korekcija kojom se uzima u obzir prisustvo jamske vode i to samo u krovini

(ne u bokovima i podini, čime se isključuje pojava vode koja se u domaćoj
terminologiji naziva tehnogena voda). Korekcija se ne vrši za suvu radnu sredinu, a
najveća je za prisustvo tekuće vode iz krovine (-10).
K4 – korekcija za slučaj opterećenja viseće podgrade od strane nestabilne visoke
krovine. Vrednost faktora K4 se kreće od 0 do -5.
Uzimanjem u obzir četiri navedena faktora korekcije završava se postupak

određivanja Ocene krovine u rudnicima uglja (CMRR). Ovako dobijen konačni rezultat se
koristi za numeričko modeliranje elemenata sistema viseće podgrade, uključujući i AT
viseću podgradu.
36
2. SMERNICE ZA UNAPREĐENJE NAČINA

PODGRAĐIVANJA PODZEMNIH PROSTORIJA
Rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji, koji su organizovani u okviru

Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja (JP PEU) odlikuju se složenim
sistemima otvaranja i osnovne pripreme, koje karakteriše veliki broj aktivnih transportnih i
ventilacionih prostorija, relativno velika dužina prostorija za primenjenu tehnologiju
otkopavanja i različito vreme eksploatacije prostorija.
Prostorije otvaranja i osnovne pripreme se uglavnom podgrađuju čeličnom
kružnom popustljivom podgradom izrađenom od čeličnih profila različitih statičkih
karakteristika, čeličnom lučnom popustljivom podgradom, čeličnom trapeznom
podgradom i drvenom trapeznom podgradom. Prostorije otkopne pripreme podgrađuju se
isključivo drvenom trapeznom podgradom.
Zastupljenost poprečnih preseka, odnosno profila, podzemnih prostorija u
rudnicima JP PEU, iznosi:
 Kružni profil – 36%, površina 9,62 i 12,56 m2;
 Lučni profil – 25%, površina 8,6 i 10,5 m2;
 Zasvođeni profil – 22%, različitih površina i
 Trapezni profil – 17%, površina 7,5 i 8,6 m2.
Najrasprostranjenije vrste podgrada su čelična kružna podgrada (36%), zatim

čelična lučna podgrada (22%), drvena trapezna podgrada (11%) i čelična trapezna
podgrada (6%). Ostale vrste podgrada (betonska, čelična zasvođena, torket i dr.) su manje
zastupljene.
Istraživanja koja su vršena u prethodnom periodu su pokazala da se gore navedene
vrste podgrade i dalje mogu uspešno primenjivati u rudnicima JP PEU, ali da je potrebno
naći tehničko-tehnološka rešenja za podgrađivanje koja bi obezbedila ostvarivanje
povoljnijih tehničkih i ekonomskih efekata [34]. Pored toga, utvrđeno je da postojeće
načine podgrađivanja treba osavremeniti kako bi se u otežanim uslovima postigli povoljniji
efekti prvenstveno u pogledu stabilnosti podzemnih prostorija i u najvećoj mogućoj meri
smanjili dodatni radovi i troškovi na njihovoj sanaciji (tzv. permanizaciji) [6]. Kao
racionalno rešenje za postizanje ovih ciljeva nametnula se tehnologija podgrađivanja AT
visećom podgradom [18]. Ovo je pored ostalog obrazloženo i iskustvima iz rudnika koji su
uvođenjem ove podgrade ostvarili povećanje stabilnosti podzemnih prostorija, snižavanje
troškova njihove izrade, povećanja brzine napredovanja radilišta i sigurnosti odnosno
bezbednosti pri njihovom korišćenju. Primera radi, rudnici u zemljama koji su značajni
37
svetski proizvođači uglja (V. Britanija, Nemačka, Rusija i dr.) sa velikim uspehom
primenjuju ovu vrstu podgrade, a pozitivna iskustva su stečena i u zemljama bivše SFRJ
(Slovenija), kao i u zemljama iz našeg okruženja (Rumunija, Bugarska i dr.). Pored
navedenih prednosti AT viseća podgrada u odnosu na konvencionalnu čeličnu i drvenu
podgradu, stvara uslove za primenu mehanizacije, kako u procesu izrade podzemnih
prostorija, tako i u procesu otkopavanja.
Takođe, pokazano je da je za uvođenje ove vrste podgrade neophodno realizovati
eksperiment, odnosno postupak "in situ" eksperimentalnog podgrađivanja. Ovakav
eksperiment podrazumeva podgrađivanje oko 100 m odabrane podzemne prostorije AT
visećom podgradom, odmah po njenoj izradi, a tokom eksperimenta bi se izvršio pravilan
izbor dužine i rasporeda sidara, obavila bi se sva potrebna merenja (praćenja elemenata
viseće podgrade i stanja okolnog stenskog masiva) i precizno definisao novi model
podgrađivanja. Ovakvim pristupom bi se omogućilo bi da se primena skupe čelične
podgrade eliminiše ili svede na najmanju moguću meru, kao i aktivnosti na prerađivanju
(sanaciji) podzemnih prostorija.
Iskustva pokazuju da primena AT viseće podgrade obezbeđuje racionalnije
podgrađivanje podzemnih prostorija u rudnicima uglja, prvenstveno u unapređenju
ekonomskih pokazatelja. Racionalizacija izrade podzemnih prostorija može se obezbediti i
u slučaju izrade bušačko-minerskim radovima i u slučaju mehanizovane izrade [1, 41].
Konačno, AT viseću podgradu treba što pre afirmisati u našim rudnicima uglja
zbog njenog višestrukog značaja, posebno u periodu restrukturisanja JP PEU, jer
obezbeđuje veću stabilnost podzemnih prostorija, snižava troškove njihove izrade,
povećava brzinu napredovanja i pozitivno utiče na humanizaciju rada u teškim jamskim
uslovima. Pored ovoga, AT viseća podgrada otvara put za primenu savremenih tehnologija
i opreme u podzemnu eksploataciju uglja, što je i osnovni cilj ove delatnosti [44].
Zbog toga će se celovitost istraživanja u smislu provere mogućnosti primene
tehnologije podgrađivanja AT visećom podgradom, kao i izbor njenih elemenata, ostvariti
postupkom eksperimentalnog podgrađivanja. U narednom poglavlju će se razmotriti
lokacija na kojoj će se ovaj eksperiment realizovati.
2.1. IZBOR LOKACIJE ZA PROBNO PODGRAĐIVANJE

AT VISEĆOM PODGRADOM
Već je rečeno da su osnovni problemi koji prate eksploataciju uglja u rudnicima

Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja niska stabilnost podzemnih prostorija
i visoki troškovi njene izrade. U cilju prevazilaženja ovih problema i pravilnog izbora
tehnologije podgrađivanja podzemnih prostorija rukovodstvo JP PEU, u saradnji sa
Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda, je započelo aktivnosti čiji je osnovni cilj
38
unapređenje stanja podzemnih prostorija odnosno poboljšanje kvaliteta njihove izrade i

podgrađivanja i povećanje veka njihovog trajanja. U tom smislu doneta je odluka da se
pristupi podgrađivanju AT visećom podgradom u kombinaciji sa postojećim načinom
podgrađivanja (čelična podgrada). Kao potencijalne lokacije razmatrani su pogoni RMU
Soko i RMU REMBAS –jama Strmosten. U oba rudnika postoje izraženi problemi sa
deformacijama prostorija, a za oba rudnika postoje planovi za mehanizovano otkopavanje
[8]. Odluka je doneta da se eksperiment realizuje u jami Strmosten-RMU REMBAS u
prostoriji osnovne pripreme TH-4.
Prostorije osnovne pripreme u rudniku REMBAS se izrađuju u ugljenom sloju.
Dosadašnje analize naponskog stanja kao i stečena iskustva, ukazuju na to da su ove
prostorije izložene intenzivnim pritiscima i deformacijama, pa se zbog toga smanjuje
njihov vek, a kao posledica toga, javlja se potreba za konstantnim održavanjem, a veoma
često i za rekonstruisanjem (tzv. permanizacijom). Ovakva situacija je česta i u
prostorijama osnovne pripreme u drugim rudnicima JP PEU, pa je zbog toga ocenjeno da
bi eksperimentalna ugradnja AT viseće podgrade u ovakvim uslovima pružila informacije i
iskustva koji bi imali širi značaj. Ovo je bio jedan od osnovnih razloga za izbor jame
Strmosten u RMU REMBAS za realizaciju eksperimenta.
Drugi važan razlog za izbor radilišta na izradi prostorije TH-4 kao lokacije za
obavljanje eksperimentalne ugradnje AT viseće podgrade je bila činjenica da je u tom
trenutku to radilište bilo jedino mehanizovano radilište, odnosno, na njemu se nalazio
kombajn za izradu podzemnih prostorija Alpine Miner F6-A, austrijskog proizvođača
Voest Alpine. Značaj mehanizovanog razaranja stenskog masiva ogleda se u tome što ovaj
postupak ima značajno manji nepovoljan uticaj na okolni masiv u poređenju sa bušačko-
minerskim radovima [20]. Miniranje izaziva pojavu dodatnih pukotina po dubini masiva,
što izaziva veći poremećaj početnog ravnotežnog stanja u masivu, a samim tim i pojavu
većih opterećenja na krovinu i bokove podzemne prostorije. Imajući u vidu da je prostorija
TH-4 već bila izrađena u dužini od oko 240 m (kombajnom Alpine Miner F6-A i
podgrađena kružnom čeličnom podgradom), nastavak njene izrade uz ugradnju AT viseće
podgrade bi pružio mogućnost za dobijanje uporedivih podataka na osnovu kojih bi se
kasnije mogla oceniti efektivnost AT viseće podgrade.
Takođe, od značaja je da mašinska služba RMU REMBAS-a ima kapacitete za
izradu i modifikaciju elemenata čelične podgrade u skladu sa zahtevima i potrebama
neophodnim za uspešnu realizaciju eksperimenta, pri čemu se prvenstveno misli na
mogućnost izrade trapezne čelične podgrade odgovarajućih dimenzija, o čemu će biti reči u
poglavljima koja slede [43].
Pored gore navedenih razloga, značajno je da je jama Strmosten opremljena
razvodima komprimovanog vazduha i tehničke vode potrebnog pritiska i kapaciteta
neophodnih za rad bušilica za izradu bušotina i ugradnju AT viseće podgrade [21].
39
Kompresorsko postrojenje rudnika RMU REMBAS u pogonu Vodna smešteno je u

krugu rudnika, u zidanom objektu i sastoji se od:
 Kompresionog agregata TV4PAK 2 kom.

 Posuda (rezervoar) komprimiranog vazduha 1 kom.
 Stabilnog cevovoda
Kompresorski agregat TV4PAK ima sledeće karakteristike:

Vrsta Klipni kompresor
Tip TV4PAK
Snaga 90 kW
Maksimalni pritisak 8,8 bara
Radni pritisak 7 bara
Kapacitet 15,8 m3/min
Hlađenje Vazdušno
Agregat radi potpuno automatski i ne zahteva stalnu posadu i nadzor, a poseduje

sve elemente za bezbedan i siguran rad kao što su: usisni filter za vazduh sa zamenljivim
uloškom koji uklanja i najsitnije čestice iz vazduha koje ulaze u kompresor, među hladnjak
koji odvodi toplotu iz komprimovano vazduha između I i II stepena sabijanja i poboljšava
efikasnost kompresora, naknadni hladnjak koji hladi komprimovani vazduh koji dolazi iz
visokopritisnog cilindra, odvajač kondenzata odvaja i automatski ispušta kondenzat koji
nastaje pri hlađenju tako da vazduh ka potrošačima ide bez vlage, instrument tabla sa svim
signalno-sigurnosnim elementima (manometrima, kontrolnim sijalicama i dr.), obloga
agregata koja je urađena od kvalitetnog materijala sa ugrađenim zvučnim-izolacionim
materijalom koji nivo buke dovodi do 75 dB(A) i elektro razvodni orman sa potpuno
automatizovanim radom postrojenja.
Kapacitet snabdevanja jame Strmosten tehničkom vodom iznosi oko 2 m3/min što
je dovoljno za snabdevanje svih potrošača, uključujući i potrošače na ugradnji viseće
podgrade. Do radilišta u TH-4 cevovod prečnika 90 mm postavljen je u hodnicima GN-1,
GTU-1, GTH-2, TH-4, u ukupnoj dužini od 2040 metara.
Na sl. 2.1. prikazana je šema razvoda tehničke vode i komprimovanog vazduha u
trenutku izvođenja radova na eksperimentalnoj ugradnji AT viseće podgrade.
40
Snabdevanje radilišta komprimovanim vazduhom

Snabdevanje radilišta tehničkom vodom
SIO
ko p
poti
nsk
oste
Strm
-1
GN
PREKOP K+45
-1
GN
GTU-1
-2
1
PU
-
VN
2
H-
GT
N-5a PU-1
VH-2
VU-4
TH-4
VH-4
Sl. 2.1. Šema razvoda komprimovanog vazduha i tehničke vode

do radilišta u prostoriji TH-4
U nastavku će se dati detaljan opis rudarsko-geoloških uslova u jami Strmosten

RMU REMBAS, kao i opis tehnologije izrade podzemne prostorije TH-4 pre uvođenja AT
viseće podgrade.
41
2.2. RUDARSKO-GEOLOŠKI USLOVI U LEŽIŠTU STRMOSTEN
U smislu geološke građe Strmostensko ležište genetski i geotektonski pripada

Resavsko-moravskom ugljenom basenu i čini njegov najseverniji deo. Geološka građa i
sklop ležišta predstavljena je raznovrsnim geološkim sastavom i složenim strukturnim
sklopom koji čini navlaka formacije crvenih peščara preko ugljonosne miocenske serije i
mezozojskih krečnjaka. Krečnjaci čine obod i najvećim delom podlogu produktivnoj seriji,
a zajedno sa andezitima predstavljaju paleo teren basena.
Ugljonosnu seriju čine sledeći litološki članovi:
Bazalna serija – kao najniži deo produktivne serije predstavljena je brečoidno-
konglomeratičnim sedimentima i pretaloženim crvenim peščarima. Pretaloženi crveni
peščari, mikroskopsko gledani, indentični su permskim crvenim peščarima. Debljina
bazalnog dela iznosi do 100 m.
Podina ugljenog sloja – predstavljena je sivozelenim glinovitim peščarima,
glinama i ugljevitim glincima koja predstavlja neposrednu podinu ugljenog sloja. Serija
peščara u neposrednoj blizini ugljenog sloja je sitnozrna i sa većim sadržajem glinovite
komponente. Debljina ovog dela iznosi do 200m.
Ugljeni sloj - u ležištu je razvijen jedan složeni ugljeni sloj raslojen glinovitim
peščarima u dva dela: donji, odnosno podinski i gornji, odnosno glavni ugljeni sloj.
Debljina glinovitog peščara u među sloju iznosi 0,4 - 8 m. U daljim delovima ležišta
prema dnu sinklinale ugljeni sloj je raslojen, međuslojnim glinovitim peščarom debljine do
8 m. Debljina glavnog ugljenog sloja je različita u određenim delovima ležišta i kreće se od
3,5 do 6,5 m. Prosečna debljina sloja je oko 4,5 m. Glavni ugljeni sloj je homogen a po
svom sastavu se odlikuje postojanim kvalitetom.
Donji, podinski, ugljeni sloj je manje debljine u odnosu na gornji ugljeni sloj.
Debljina sloja iznosi 1-4 m.
Povlata ugljenog sloja - predstavljena je glinovito-laporovitim sedimentima u
kojima preovlađuju svetlo sivi laporci. U procesu navlačenja crvenih peščara povlatni
sedimenti su potpuno ili delimično razoreni tako da se u jugoistočnom delu ležišta crveni
peščari nalaze u neposrednoj krovini. Debljina povlatnih laporaca iznosi od nekoliko
centimetara do 20 m, dok debljina crvenih peščara iznosi od 250 do 500 m. Između
ugljenog sloja i crvenih peščara, na mestima gde primarna krovina (laporci) nije očuvana
nalazi se miolitna zona predstavljena glinom do glinovitim peščarom različite debljine (od
nekoliko centmetara do nekoliko metara).
Pad ugljenog sloja varira od 10°-35°. Strmiji padovi sloja su konstantovani duž
strmih raseda. Generalno, pad sloja opada prema dnu sinklinale i iznosi u severozapadnom
delu od 15°-25°, a u centralnom delu od 10° - 15°.
42
Sa aspekta hidrogeoloških karakteristika ležište uglja Strmosten prema

zastupljenosti stena i na osnovu njihovih karakteristika, svrstavaju se u dve grupe:
 Stene u kojima je moguće formiranje izdani;
 Uslovno bezvodne stene.
Stene u kojima je moguće formiranje izdani zastupljene su krečnjaci u kojima se

formiraju karsni i pukotinski tip izdani i crveni peščari u kojima je moguće formiranje
pukotinskog tipa izdani.
Pojava vode iz krečnjaka na površini konstatovani su severoistočno od ležišta uglja
na koti 500 i 550 m na udaljenosti oko 300 m od ležišta. U jami pojava vode iz krečnjaka
se nalazi na koti 290 (Strmostenski potkop), na prostoru od kote 290 metara do 45 metara
(slepo okno) i na koti 45 m (Prekop). Srednji priliv vode na nivou kote 45 koja se izbacuje
pumpama ne prelazi 2,5 litra u sekundi, dok se priliv vode u jamu na nivou Strmostenskog
potkopa gravitaciono (kanalom) odvodi napolje.
Pojava vode u crvenim peščarima je neznatna a u jami se javlja na kontaktu sa
miocenskim sedimentima (najčešće ugljem) i njen priliv nije veći od 0,5 l/s.
Pored prirodnih faktora i veštački faktori utiču na formiranje znatne količine
rudničke vode, koja se formira u starim radovima. Takva pojava u ovom ležištu se javlja na
nivou Strmostenskog potkopa.
Uslovno bezvodne stene su po svom sastavu stene sa glinovitom komponentom
(gline, glinci, laporci i ugalj). Kroz ove stene pojava vode je do sada zapažena samo kao
proceđivanje i vlaženje i to u zonama raseda ili kontakta sa crvenim pešcarima.
U delu ležišta u kome se nalazi prostorija TH-4 nije bilo većih pojava voda sem
proceđivanja u zonama manjih raseda.
2.2.1. Fizičko-mehaničke osobine radne sredine
Laboratorijska ispitivanja fizičko-mehaničkih osobina radne sredine u jami

Strmosten izvršio je Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, rezultati ispitivanja su dati u
tabeli 2.1.
43
Tabela 2.1. Fizičko-mehaničke osobine radne sredine

Litološki  c i s r C  f
3 0
član t/m MPa MPa MPa MPa MPa
Crveni peščar 2,34 31,93 4,63 3,11 6,21 6,05 51,00 3,2
Ugalj 1,30 24,88 3,01 1,17 5,36 11,50 10,10 -
Sivi peščar 2,42 9,70 1,15 2,35 2,31 2,88 50,00 1,0
gde je:
 Zapreminska masa t/m3
c Čvrstoća na pritisak MPa
j Čvrstoća na zatezanje MPa
s Čvrstoća na savijanje MPa
r Čvrstoća na smicanje MPa
 Ugao unutrašnjeg trenja 
c Kohezija MPa
f Koeficijent čvrstoće
2.2.2. Prirodni uslovi eksploatacije
Dugogodišnjim praćenjem koncentracije i pojave metana u jamskim prostorijama

koje se provetravaju, hemijskim analizama kao i redovnim merenjem nisu konstatovane
veće količine metana. Na osnovu rezultata o dosadašnjim pojavama metana i rezultata
dobijenim kategorizacijom, a saglasno JUS-u B3.1.071 jama Strmosten je kategorisana kao
nemetanska.
Uzimajući u obzir karakteristike ugljene prašine i mogućnost stvaranja i taloženja
iste u količini koja bi u slučaju nastanka jačeg udarnog talasa mogla da se podigne i stvori
opasnu koncentraciju ugljene prašine u vazduhu, u jami Strmosten se primenjuju pravila
koje važe za metansku jamu.
Ispitivanje gasnih karakteristika i parametara izvršeno je obradom uzoraka jezgra
bušotine uglja pratećih stena iz četiri bušotine urađene u prostorijama VH-4, TH-2 i
prekopa na k+45 dužina od 12 do 38 m. Iz bušotina nije dolazilo do izboja gasa i vode pod
pritiskom. Sadržaj vlage u masivu za uzorke uglja iznosio je do 25,35%, a sadržaj pepela
4,41% do 29,12%.
U gasnoj smeši utvrđene su sledeće koncentracije gasova:
 azot od 74,77 do 92,82%
 ugljendioksid od 2,99 do 36,72%
 metan od 0,0 do 0,63%
44
Svi ispitivani uzorci imaju nemetanski karakter i pripadaju azotno-ugljendioksidnoj

zoni.
Gasonosnost je relativno velika i iznosi 3,393 m3/t.r.u. Ugalj glavnog sloja ležišta
Strmosten kategorisan je kao sklon procesu samooksidacije. To znači da je jama Strmosten
potencijalno ugrožena od požara endogenog karaktera.
Ova ispitivanja su pokazala da vlažnost uglja u sloju iznosi 14–25% Sadržaj
sagorljivog sumpora u odnosu na čistu ugljenu supstancu iznosi 0,2 - 2,2%, a sadržaj
zapaljivih materija je 53-62% što uz ostale uslove pogoduje razvoju procesa samo-
oksidacije. Vrednost prirodnog indeksa samozapaljivosti ispitivanih uzoraka kreće se u
granicama 64-138 oC/min.
Na osnovu dobijenih vrednosti ugalj ležišta Strmosten svrstan je u grupu ugljeva
vrlo sklonih samozapaljenju. Rezultati ispitivanja samozapaljivih i eksplozivnih svojstva
ugljene prašine su sledeći:
 Granulometrijski sastav nataložene ugljene prašine ukazuje da prašina
predstavlja "fino" nataloženu prašinu (86,9% zrna ispod 100 μm).
 Temperatura paljenja nataložne prašine u smeši prašina-vazduh iznosi 550-
600oC, što znači da se prašina lako pali.
 Rezultati ispitivanja koji definišu opasnost od samozapaljenja nataložene prašine
pod dejstvom konstantnog izvora spoljne toplote pokazala su da nataložena
prašina visine 5 mm pali se na temperaturi od 280°C do 600°C.
 Svi uzorci pri ispitivanju eksplozivnih karakteristika uglja i nataložene prašine
su pokazali eksplozivnu sposobnost sa donjom granicom eksplozivnosti za
smešu ugljene prašine-vazduh od 320 gr/m3, a za smešu ugljena prašina-vazduh
– 2% metana (CH4) 180 gr/m3.
Iz navedenog sledi da je jama Strmosten potencijalno ugrožena ugljenom prašinom.
45
2.3. NAČIN IZRADE I PODGRAĐIVANJA PROSTORIJE TH-4
Prostorija TH-4 je prostorija osnovne pripreme i kao takva namenjena je

prvenstveno transportu uglja sa otkopa i dovođenju sveže vetrene struje do otkopnih
radilišta. Projektovana dužina ove prostorije je ograničena na oko 400 m u pravcu azimuta
137o-317o, a profil je kružni, prečnika 3,5 m.
Osnovna karakteristika projektovane koncepcije otvaranja i razrade je da se sve
prostorije izrađuju u najpovoljnijoj radnoj sredini za uslove ležišta Strmosten. Na osnovu
fizičko-mehaničkih karakteristika ugljenog sloja i pratećih stena i naponskog stanja, kao i
tektonike ležišta može se konstatovati da ugljeni sloj predstavlja najpovoljniju radnu
sredinu za lociranje prostorija osnovne pripreme. Ležište u otkopnom polju 1 (OP-1) čine
dva ugljena sloja pri čemu je gornji sloj debljine 4 do 6 m, a donji 0,5 do 1,5 m. Između
ova dva ugljena sloja nalazi se sloj gline debljine 0 do 2 m. Kao najpovoljnija radna
sredina za izradu prostorija osnovne pripreme, pa i prostorije TH-4, predviđen je gornji
ugljeni sloj i to 0,5 do 1,0 m, iznad proslojka gline, kako je i prikazano na sl. 2.2.
Sl. 2.2. Projektovani položaj prostorije TH-4 u ugljenom sloju ležišta Strmosten
Na sl. 2.3. prikazan je prognozni geološki profil prostorije TH-4, dobijen iz

Geološke službe rudnika.
46
Sl. 2.3. Prognozni geološki profil prostorije TH-4 u jami Strmosten
Kao što se sa slike može videti očekuje se da ugljeni sloj bude izrazito neregularan,
promenljive debljine sa brojnim rasedima. U direktnoj podini se očekuje glinoviti peščar, a
u direktnoj krovini crveni peščar, sa mestimičnim pojavama laporca.
2.3.1. Tehnologija izrade prostorije TH-4
Planirano je da se prostorija osnovne pripreme TH-4 izrađuje na mehanizovan način,

odnosno kombajnom AM F6-A, čije su tehničke karakteristike navedene u tabeli 2.2.
Tabela 2.2. Tehničke karakteristike kombajna Alpine Miner F6-A

- Visina 1537 mm
- Ukupna dužina 6890 mm
- Širina guseničkog uređaja 1360 mm
- Širina mašine 1563 mm
- Širina gusenice 270 mm
- Pritisak gusenice na podlogu 0,14 MPa
- Širina utovarnog uređaja 2000 mm
- Dubina rezanja (ispod planuma) 100 mm
- Maksimalna visina rezanja 3400 mm
- Dužina radnog organa od osovine vešanja do ose radne glave 2800 mm
- Brzina rezanja (brzina vrha reznog elementa) 5 m/min
- Najveći nagib  160
- Masa 12 t
- Instalirane snage motora:
- Motor rezne glave 37 kW
- Motori grabuljastog transportera 2  7,5 kW
- Motor hidrauličke pumpe 7,5 kW
47
Karakteristike kombajna omogućavaju izradu prostorija u stenskom masivu čija je

čvrstoća na pritisak manja od 50 MPa. Kombajn je projektovan da radi do nagiba od 16o i
izrađuje prostorije maksimalne širine 4,5 m i visine 3,4 m. Kombajn sa osnovnim
dimenzijama šematski je prikazan na slici 2.4. i sl. 2.5.
Sl. 2.4. Osnovne dimenzije kombajna Alpine Miner F6-A
48
49
Sl. 2.5. Dispozicioni plan kombajna Alpine Miner F6-A

u sprezi sa transportnim sredstvima pri izradi pozemne prostorije
Tehnologija rada kombajnom na izradi prostorija kružnog poprečnog preseka (

3,6 m) se sastoji u izradi horizontalnih zaseka od poda do krova prostorije. Dubina prvog
zaseka iznosi 0,5 m, a dubina drugog zaseka 0,3 m, čime se ostvaruje napredovanje od 0,8
m. Posle izrade ovih zaseka i utovara materijala postavlja se okvir čelične kružne podgrade
prečnika  3,5 m sa čime se završava jedan ciklus napredovanja.
Prilikom rada kombajna na rezanju uporedo se vrši utovar otkopanog uglja pomoću
uređaja za utovar sa ručicama na grabuljasti transporter kombajna, odakle se preko
pretovarnog transportera sa gumenom trakom usmerava ka transportnom sistemu rudnika.
Dužina pretovarnog transportera iznosi 12 m, pa se zbog toga posle svakih izrađenih
10,5 m vrši produžavanje izvoznog transportera koji prati napredovanje kombajna. Faze
izrade prostorije sa kombajnom F6-A prikazane su na slici 2.6.
Na izradi prostorija kombajnom Alpine MIner F6-A angažovano je 4 radnika u
smeni, koji čine posadu radilišta.
Posada radilišta obavlja sve poslove vezane za izradu prostorija kombajnom kao što
su rezanje, podgrađivanje, produženje transportera, doprema reprodukcionog materijala i
dr. Ova tehnologija i navedeni broj radnika omogućava da se u toku smene ostvari dva
ciklusa napredovanja, odnosno, moguće je izvršiti dva ciklusa rezanja i postaviti dva
okvira čelične kružne podgrade.
50
a)
b)
c)
Sl. 2.6 Faze izrade prostorije sa kombajnom F6-A
a) Početak izrade zaseka (vertikalna projekcija)
b) Kraj izrade zaseka (vertikalna projekcija)
c) Početak izrade zaseka (horizontalna projekcija)
51
2.3.2. Način podgrađivanja prostorije TH-4
Prostorije otvaranja i pripreme, pa samim tim i prostorija TH-4 se podgrađuje

čeličnom kružnom popustljivom podgradom ZO-3, prečnika 3,5 m. Ova podgrada se
izrađuje od profila YU-21 i YU-24. Ovaj profil je prikazan na sl. 2.7, a osnovne dimenzije
i karakteristike su date u tabeli br. 2.3.
Sl. 2.7. Poprečni presek YU profila
Tabela br. 2.3 Osnovne dimenzije i karakteristike YU profila

Dimenzije Statičke vrednosti
A G
Tip B H S lx ex1 ex2 Wx1 Wx2 ly Wy
mm mm mm cm4 mm mm cm3 cm3 cm4 cm3 cm2 kg/m
YU-21 140,0 110,0 14,0 375,90 54,8 55,2 68,5 68,0 475,0 68,5 27,00 21,20
YU-24 142,9 112,2 16,2 437,30 55,2 57,0 79,2 76,7 564,5 79,9 31,20 24,40
Okviri podgrade se ugrađuju na osnom rastojanju 0,67 m. Prostorija se zalaže po

celom obimu drvenim zalagačima minimalne debljine 0,05 m. Šematski prikaz poprečnog
preseka podgrađenog dela podzemne prostorije TH-4 posle izrade, odnosno u fazi
eksploatacije dat je na sl. 2.8.
52
Sl. 2.8. Šematski prikaz poprečnog preseka prostorije TH-4
53
3. METODOLOGIJA IZBORA ELEMENATA

AT VISEĆE PODGRADE
Metodologija istraživanja koja će se primeniti u ovom istraživanju bazirana je na

numeričkom modeliranju i "in situ" eksperimentu, odnosno ugradnji AT viseće podgrade u
podzemnoj prostoriji TH-4 jame Strmosten u RMU REMBAS.
3.1. NUMERIČKO MODELIRANJA ELEMENATA

AT VISEĆE PODGRADE
Numeričko modeliranje elemenata AT viseće podgrade će se izvršiti tako što će se

u prvom koraku odrediti Ocena krovine u rudnicima uglja-CMRR za uslove u jami
Strmosten, na lokaciji podzemne prostorije TH-4, a prema postupku koji je opisan u
poglavlju 1.2.5.
Imajući u vidu da se određivanje Ocene krovine u rudnicima uglja vrši za radnu
sredinu u kojoj će se naći sidra viseće podgrade, kao i prognozni geološki profil podzemne
prostorije TH-4 (sl. 2.3 u poglavlju 2.3.1), vrednost CMRR-a će se odrediti za 3 radne
sredine:
 celo sidro ugrađeno u uglju,
 celo sidro ugrađeno u crvenom peščaru i
 polovina sidra u uglju, a druga polovina u crvenom peščaru.
Saznanja stečena u kasnijoj fazi istraživanja, tokom eksperimentalne ugradnje AT
viseće podgrade, su opravdala ovakav pristup jer se pokazalo da zbog neregularnosti nije bilo
moguće pratiti sloj uglja na takav način da se sidra stalno ugrađuju u istu radnu sredinu.
Po određivanju vrednosti CMRR-a prema izrazu (1.22) pristupiće se određivanju
dužine sidra (prema izrazu 1.16) i nosivosti sidra (prema izrazu 1.13).
Određivanjem ovih elemenata na desnoj strani izraza (1.18), kao nepoznate ostaju NS
– broj sidara AT viseće podgrade u jednom redu i b – rastojanje između susednih redova
sidara. Sa druge strane, vrednost projektnog parametra (PP), odnosno leva strana izraza
(1.18) će se odrediti prema izrazu (1.20) za duboka ležišta uglja, pošto će se prostorija TH-4
nalaziti na dubini od 300 do 350 m (koja varira u zavisnosti od topografije terena).
U poslednjem koraku izvršiće se modeliranje preostalih nepoznatih elemenata, tako
što će se u izrazu (1.18) usvajati jedna vrednost (NS ili b) i izračunavati druga, i to na takav
način da se dobiju dve ili tri moguće varijante, prihvatljive sa tehničko-tehnoloških
aspekata, među kojima će se izabrati najpovoljnija.
54
3.2. UGRADNJA AT VISEĆE PODGRADE
Postupak ugradnje AT viseće podgrade će se realizovati u tri faze:

I faza Ispitivanje lokacije i preliminarna istraživanja;
II faza Sistematsko probno podgrađivanje;
III faza Optimizacija i potvrda usvojenog rešenja
Aktivnosti u okviru I faze obuhvataju uzorkovanje 5 m direktne krovine u

podzemnoj prostoriji TH-4 i ispitivanja uzoraka, probna bušenja radi utvrđivanja
kompatibilnosti opreme i izbora bušaćeg pribora i obavljanje testova čupanja sidara.
Na osnovu rezultata dobijenih u I fazi, ali i na osnovu numeričkog modeliranja
elemenata AT viseće podgrade izradiće se početna šema ugradnje viseće podgrade.
Početak ugradnje AT viseće podgrade prema početnoj šemi predstavlja početak II faze, a
cilj koji treba ostvariti u ovoj fazi je potvrda efikasnosti viseće podgrade, odnosno
ostvarenje kontrole nad okolnim stenskim masivom. Za potvrdu ostvarenja kontrole nad
stenskim masivom potrebno je da radilište u prostoriji TH-4 ostvari napredovanje od 30 do
60 m, i to u periodu ne kraćem od 2 nedelje. Ovaj uslov je neophodan kako bi se mogla
oceniti efikasnost AT viseće podgrade, pošto radilište odmakne i dođe do preraspodele
napona, stabilizacije poremećaja u masivu i formiranja novog ravnotežnog stanja oko
podzemne prostorije.
Do potvrde se dolazi putem merenja deformacija masiva u krovini i bokovima
podzemne prostorije, ali i merenjem opterećenja kojem su izložena sidra viseće podgrade.
Potvrdom će se smatrati zaustavljanje širenja deformacija po dubini masiva kada merni
instrumenti više ne budu pod uticajem radilišta, što predstavlja postizanje stabilnosti
podzemne prostorije, kao i transfer opterećenja sa stenskog masiva na sidra, odnosno
pojava aksijalnih sila i momenata savijanja u sidrima AT viseće podgrade. Za ova merenja
će se koristiti specijalizovani merni instrumenti.
Tek kada se potvrdi kontrola nad masivom pomoću početne šeme ugradnje,
pristupiće se III fazi ugradnje AT viseće podgrade, u kojoj će se izvršiti optimizacija načina
podgrađivanja prostorije TH-4. Pošto će se promeniti način podgrađivanja i u ovoj fazi će
biti potrebno potvrditi kontrolu nad okolnim stenskim masivom i stabilnost optimizovanog
rešenja podgrađivanja uz isti uslov kao i u prethodnoj fazi. Potvrda kontrole nad masivom i
stabilnosti podzemne prostorije TH-4 u jami Strmosten podgrađene optimizovanom
podgradom će se smatrati završetkom III faze.
U okviru ovog istraživanja optimizacija predstavlja prelazak sa kružnog na trapezni
profil prostorije i samim tim sa kružne čelične podgrade na trapeznu čeličnu podgradu.
55
Ovo je od značaja pošto kod trapeznog profila AT viseća podgrada efikasnije deluje
u smislu mehanizma formiranja grede u neposrednoj krovini, u odnosu na kružni profil.
Samim tim dolazi do unapređenja stabilnosti podzemne prostorije i smanjenja deformacija,
uz očekivano eliminisanje kasnijih rekonstrukcija (tzv. permanizacija).
U tehnološkom smislu, trapezni profil predstavlja povoljnije rešenje u odnosu na
kružni profil zbog efikasnijeg iskorišćenja prostora, povoljnijih uslova ventilacije i dr.
Prelaskom sa kružne na čeličnu podgradu, takođe se ostvaruje i ušteda na podgradnom
materijalu, odnosno po jednom metru dužnom prostorije u trapeznom profilu potrebno je
ugraditi manje čelične podgrade u odnosu na kružni profil.
Na ovaj način se stvarju povoljniji uslovi za dalja unapređenja načina
podgrađivanja i to prvenstveno u pravcu povećanja stabilnosti podzemne prostorije do
mere koja bi omogućila povećanje osnog rastojanja između okvira čelične trapezne
podgrade čime bi se omogućile još veće uštede [42]. Pozitivni efekti bi bili i povećanje
brzine napredovanja radilišta, manji obim angažovanja radnika na teškim fizičkim
poslovima (brža ugradnja podgrade, manje količine materijala za dopremu i dr.), humaniji
uslovi rada, stvaranje uslova za primenu mehanizovanog otkopavanja i dr.
Dakle, ugradnja AT viseće podgrade izvršiće se u prostoriji TH-4, na dužini ne
većoj od 120 m, sukcesivno ugrađujući sidra neposredno iza čela radilišta odmah po
njegovom napredovanju. Na pomenutom rastojanju izvršiće se inicijalno uvođenje viseće
podgrade pored kružne čelične podgrade, da bi se po ostvarivanju kontrole nad masivom
izvršio prelazak na trapezni profil. Pre bilo kakve promene u načinu podgrađivanja
potrebno je dokazati da nema deformacija po dubini masiva, kao i da je došlo do efikasnog
transfera opterećenja sa stenskog masiva na AT viseću podgradu. Može se videti da su za
ugradnju AT viseće podgrade od bitnog značaja merni instrumenti pomoću kojih će se
meriti deformacije u stenskom masivu i pratiti stanje ugrađene viseće podgrade, pa će se
zbog toga detaljnije opisati u sledećem poglavlju.
3.3. INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE MASIVA I VISEĆE

PODGRADE
Tokom ugradnje AT viseće podgrade za merenje deformacija okolnog stenskog

masiva i praćenje same viseće podgrade će se koristiti: sonični ekstenzometar, sidra sa
mernim trakama i dvovisinski merač deformacija (tzv. "tell tale") [5].
Tokom ugradnje AT viseće podgrade pomoću navedenih instrumenata će se utvrditi
eventualne zone deformacija u masivu. Ove zone mogu biti ispod ili iznad visine sidrenja i
u zavisnosti od toga preduzeće se mere u smislu definisanja odgovarajuće šeme ugradnje,
profila podzemne prostorije ili ugradnje čelične podgrade.
56
3.3.1. Sonični ekstenzometar
Ovi uređaji se koriste za merenje deformacija u krovini i bokovima podzemne

prostorije do dubine od 7,5 m. Uređaj čine savitljiva sonda dužine 7,5 m i čitač. Očitavanje
se vrši ubacivanjem sonde u vodeću cev koja je postavljena u bušotinu prečnika po pravilu
43 mm, duž koje se nalazi 20 prethodno postavljenih magneta čije se pomeranje prati.
Preciznost očitavanja je 0,02 mm, odnosno sa sondom se može utvrditi položaj svakog od
20 magneta duž bušotine sa tačnošću od 0,02 mm.
Ugradnja soničnog ekstenzo-

metra se vrši što je bliže čelu radilišta,
u najkraćem mogućem periodu posle
napredovanja kako bi se detektovale
inicijalne deformacije, a očitavanja se
obavljaju u jednakim intervalima
tokom napredovanja radilišta. Na
osnovu ovih očitavanja moguće je
precizno utvrditi zone deformacija do
dubine od 7,5 m, kao i trendove ovih
deformacija tokom napredovanja
radilišta. Na sl. 3.1 prikazana je
principijelna šema ugrađenog soničnog
ekstenzometra, a na sl. 3.2 prikazan je
komplet soničnog ekstenzometra sa
čitačem. Sl. 3.1 Šema ugrađenog soničnog ekstenzometra
a) b)
Sl. 3.2 Elementi soničnog ekstenzometra i merni uređaj
a) merni uređaj-čitač; b) komplet soničnog ekstenzometra
Tokom ugradnje AT viseće podgrade u prostoriji TH-4 sonični ekstenzometri će
ugrađivati u krovinu i u bokove prostorije.
57
3.3.2. Sidro sa mernim trakama
Ovaj merni instrument služi za ocenu transfera opterećenja sa masiva na viseću

podgradu. Sidro sa mernim trakama u osnovi predstavlja standardno AT sidro duž koga je
na jednakom rastojanju postavljeno devet parova mernih traka. Merne trake postavljene po
dužini sidra omogućavaju praćenje aksijalne sile u samom sidru po dubini masiva na devet
tačaka, a razlika u vrednosti između naspramnih parova traka omogućava određivanje
momenta koji teži da savije sidro. Sidra sa mernim trakama se ugrađuju umesto
standardnih sidara u skladu sa odabranom šemom ugradnje. Kao i u slučaju soničnog
ekstenzometra i sidra sa mernim trakama se ugrađuju što je moguće bliže čelu radilišta
odmah posle njegovog napredovanja. Na sl. 3.3 prikazano je jedno sidro sa mernim
trakama sa priključenim čitačem.
Sl. 3.3 Sidro sa mernim trakama i čitač
Određeni broj sidara sa mernim trakama ugrađenih prema šemi ugradnje,

uključujući i sonične ekstenzometre, čine mernu stanicu, pomoću koje se potvrđuje
efektivnost primenjene šeme ugradnje. Na sl. 3.4 kao primer je prikazana merna stanica
koja će se ugraditi u prostoriji TH-4 u delu sa kružnim profilom. Slična merna stanica će se
ugraditi pri svakoj promeni načina podgrađivanja.
58
Sl. 3.4 Merna stanica predviđena za kružni profil prostorije TH-4
Merne trake su postavljene jedna naspram druge (na 180o) i na jednakim

intervalima duž sidra. Tokom ugradnje mora se voditi računa da ravan koju čine ose
mernih traka, na svim sidrima, bude normalna na pravac podzemne prostorije. Ugradnja
ovih sidara vrši se tokom uobičajenog ciklusa podgrađivanja sa istom opremom kojom se
ugrađuju i standardna sidra. Očitavanje se vrši u redovnim intervalima, odgovarajućim
instrumentom koji je predviđen za primenu u metanskom režimu, a uz to je opremljen i
memorijskom jedinicom u kojoj se čuvaju očitani podaci. Analiza podataka vrši se na
personalnim računarima pomoću specijalizovanog softvera, uz mogućnost grafičke
interpretacije aksijalnog opterećenja i momenata savijanja sidra.
3.3.3. Dvovisinski merač deformacija
Ovi uređaji se mogu opisati kao žičani ekstenzometri – merači deformacija, sa

vizuelnim pokazivačem. Svaki pokazivač – indikator je obešen o kotvu koja je postavljena
na određenoj dubini u bušotinu. Kotva o koju je obešen gornji pokazivač ("A") postavljena
je 0,15 m ispod visine sidra, odnosno ako je sidro dužine 2,4 m kotva se postavlja na 2,4 -
0,15 = 2,25 m. Na pokazivaču "A" može se očitati deformacija koja je nastala ispod visine
sidrenja. Kotva o koju je obešen donji pokazivač "B" se postavlja na dubini koja odgovara
dvostrukoj visini sidrenja, u slučaju sidra dužine 2,4 m ova dubina iznosi oko 5 m. Na
pokazivaču "B" može se očitati deformacija nastala iznad visine sidrenja. Na sl. 3.5 dat je
šematski prikaz ovog uređaja, a na sl. 3.6 fotografija neugrađenog uređaja.
59
Sl. 3.5 Šematski prikaz dvovisinskog merača deformacija

Zbir vrednosti deformacija sa pokazivača "A" i "B" predstavlja ukupnu deformaciju
ispod gornje kotve "B", odnosno ukupne deformacije duž bušotine instrumenta.
Sl. 3.6 Fotografija dvovisinskog merača deformacija
Dvovisinski pokazivač deformacija je jednostavne konstrukcije, lako se ugrađuje i

relativno je jeftin pa se zbog toga ugrađuju relativno često duž podzemne prostorije. Na
ovaj način se obezbeđuje mogućnost za neprekidno vizuelno očitavanje deformacija
masiva od trenutka izrade prostorije. Ovi uređaji se ugrađuju u osi prostorije, što je bliže
moguće čelu radilišta, kako bi registrovali ukupno pomeranje od trenutka izrade prostorije.
60
4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
U nastavku će se opisati rezultati istraživanja obavljenih prema metodologiji koja je

opisana u prethodnom poglavlju i to tako što će se prvo dati rezultati numeričkog
modeliranja elemenata viseće podgrade, a zatim rezultati podgrađivanja AT visećom
podgradom, koji je realizovan u podzemnoj prostoriji TH-4 u jami Strmosten.
Numeričkim modeliranjem će se odrediti osnovni elementi AT viseće podgrade,
kao što su dužina sidra, nosivost sidra, broj sidara u jednom redu i rastojanje između
susednih redova sidara.
Sa druge strane, postupak podgrađivanja je značajno obimnija aktivnost pošto je
realizovana na aktivnom radilištu na izradi prostorije TH-4 u jami Strmosten. Aktivnosti
obavljene tokom ugradnje su pored određivanja elemenata AT viseće podgrade, obuhvatile
njihovo usklađivanje sa postojećim tehničkim i tehnološkim radnim procesima u jami
Strmosten, kao i preduzimanje brojnih operativnih mera (kao što su regulacija cevovoda
komprimovanog vazduha i tehničke vode, obuka kadrova i dr.). Rezultati ugradnje AT
viseće podgrade koji su dati u poglavljima 4.2, 4.3 i 4.4 ograničeni su na predmet
istraživanja, odnosno na određivanje elemenata AT viseće podgrade.
4.1. REZULTATI NUMERIČKOG MODELIRANJA

ELEMENATA AT VISEĆE PODGRADE
U ovom poglavlju će se predstaviti rezultati numeričkog modeliranja elemenata AT

viseće podgrade u skladu sa metodologijom opisanom u poglavlju 3.1.
Prvo će se pristupiti određivanju vrednosti Ocene krovine u rudnicima uglja
(CMRR-u) za tri sredine stenskog masiva: celo sidro ugrađeno u uglju, celo sidro ugrađeno
u crvenom peščaru i polovina sidra ugrađena u uglju, a gornja polovina u crvenom peščaru.
Vrednost Ocene krovine u rudnicima uglja će se određivati pomoću programa
CMRR Program, ver. 2.0.11 (2008.), a koji su razvili Mark C., Molinda G. i Agioutantis
Z., za potrebe Pittsburgh Research Center, NIOSH. Metodologija primenjena u ovom
softveru je potpuno u skladu sa postupkom opisanim u poglavlju 1.2.5.
Za slučaj kada je celo sidro ugrađeno u uglju, prvo će se izvršiti ocena
diskontinuiteta. Na osnovu vizuelnog pregleda, a imajući u vidu da ugalj iz ležišta
Strmosten ima nepravilan i školjkast prelom [9], kao i da se radi o slojevitoj steni, utvrđeno
je postojanje dve familije diskontinuiteta, sa čvrstom do umerenom kohezijom, hrapavim
do talasastim površinama, na rastojanju od 10 do 15 cm, uz prostiranje manje od 1 m.
61
Imajući u vidu da je čvrstoća na pritisak uglja 24,88 MPa (tabela 2.1), indeks čvrstoće
iznosi 2,5, s tim da ugalj nije osetljiv na vodu.
Preliminarna vrednost (PV) u ovom slučaju iznosi 65. U ovom slučaju se ne vrše
korekcije faktorima K1, K2, i K3, pošto u neposrednoj krovini nema čvrstog sloja koji nije
uzet u obzir, nema slabih kontakata i nema priliva jamske vode iz krovine. Međutim,
iskustvo je pokazalo da vremenom dolazi do opterećenja iz visoke krovine, pa će se zbog
toga vrednost PV umanjiti za korekcioni faktor K4 = -3. Konačna vrednost CMRR-a za
slučaj kada se celo sidro ugrađuje u ugalj iznosi 62.
U nastavku je dat se ispis CMRR Program-a koji se odnosi na ugradnju viseće
podgrade u uglju celom dužinom:
Location: 1 Coal
Pass #1: No Adjusting for Moisture Sensitivity Conditions.
Unit: 1
Cohesion Adj. Set #1: 31,5;
Spacing Adj. Set #1: 17,0
Multiple Discont. Adjustment: 2,0
Strength Adjustment: 19,0
Total for Unit [1] ..........................Rating = 65,5
------------------------------
Determining Strong Bed Layer: 1
Upper Rating: 65,0;
Starting Value: 65,0;
Strong Bed Difference: 0,0;
Strong Bed Thickness: 4,00 (m)
Strong Bed Adjustment: 0,0;
Strong Bed Adjusted CMRR: 65,0
Unit Contact Adjusted CMRR: 65,0;
Ground Water Adjusted CMRR: 65,0
Surcharge Adjusted CMRR: 62,0
CMRR: 62,0
Sličan postupak će se ponoviti i za slučaj kada je celo sidro ugrađeno u crvenom

peščaru. Na osnovu vizuelnog pregleda uzorka (slika 4.1, u narednom poglavlju), kao i
obavljenih laboratorijskih ispitivanja, utvrđeno je prisustvo tri familije diskontinuiteta, sa
umerenom do slabom kohezijom, talasastim do ravnim kontaktnim površinama, na
rastojanju manjem od 10 cm, uz prostiranje diskontinuiteta na rastojanju manjem od 1 m.
Kod crvenog peščara su dobijeni neusaglašeni podaci o vrednosti njegove čvrstoće na
pritisak. Prethodno navedena čvrstoća na pritisak od 31,90 MPa (tabela 2.1) odgovara
vrednostima navedenim u Elaboratu o rezervama uglja u ležištu Strmosten, i koja je veća
od čvrstoće na pritisak uglja. Sa druge strane čvrstoća na pritisak izmerena na više uzoraka
crvenog peščara, dobijenih tokom I faze ugradnje AT viseće podgrade (tabela 5.1, u
narednom poglavlju) bila je i do 20 puta manja. Ovo se objašnjava time da je uzorkovanje
peščara izvršeno u delu prostorije TH-4 u kome je već došlo do poremećaja masiva,
odnosno do njegovog oštećenja. U svakom slučaju, za određivanje CMRR-a, indeks
62
čvrstoće crvenog peščara će se usvojiti na vrednost manju od uglja, s tim da krupnozrni

crveni peščar nije osetljiv na vodu.
Preliminarna vrednost (PV) u ovom slučaju iznosi 46. Kod crvenog peščara se neće
vršiti korekcije ni jednim od faktorima K1, K2, K3 i K4, pa je konačna vrednost CMRR-a za
slučaj kada se celo sidro ugrađuje u crveni peščar 46.
Ispis CMRR Program-a za ovaj slučaj je:
Location: 2 Sandstone
Pass #1: No Adjusting for Moisture Sensitivity Conditions.
Unit: 1
Total for Unit [1] ..........................Rating = 46,0
------------------------------
Upper Rating: 46,0;
Starting Value: 46,0
Strong Bed Difference: 0,0;
Strong Bed Adjustment: 0,0;
Unit Contact Adjusted CMRR: 46,0;
CMRR: 46,0
U poslednjem slučaju, pretpostavka je će se polovina viseće podgrada naći u uglju,

a polovina u crvenom peščaru. Ocena diskontinuiteta se neće promeniti, tako da se ni
ocene delova za ugalj i peščar neće promeniti (za ugalj 65,0, a za peščar 46,0). PV će se u
ovom slučaju odrediti prema izrazu (1.21), a imajući u vidu da će viseća podgrada istom
dužinom biti i u uglju i u peščaru, PV će biti aritmetička sredina ocene uglja i peščara,
odnosno (65 + 46) / 2 = 55,5.
Međutim, sada će se izvršiti korekcije faktorima K1, K2, i K4. U ovom slučaju ugalj
ima ulogu čvrstog sloja, tako da je K1 = 5,7. Kontaktna ravan između uglja i crvenog
peščara umanjuje vrednost CMRR-a za K2 = -2. Pošto u prostoriji TH-4 nema priliva vode
tada je K3 = 0, dok je zbog opterećenja iz visoke krovine, od crvenog peščara, K4 = -3.
Dakle, prema izrazu (1.22) vrednost Ocene krovine u rudnicima uglja ovom slučaju
će biti:
CMRR = 55,5 + 5,7 – 2 – 3 = 56,7.
Ispis CMRR Program-a za ovaj slučaj je:
63
Location: 3 Coal and Sandstone

Pass #1: Without Adjusting for Moisture Sensitivity Conditions.
Unit: 1
Cohesion Adj. Set #1: 31,5
Total for Unit [1] Coal......................Rating = 65,0
Unit: 2
Total for Unit [2] Sandstone.................Rating = 46,0
------------------------------
Upper Rating: 65,0
Strong Bed Difference: 9,5
Strong Bed Adjustment: 5,7
Unit Contact Adjusted CMRR: 59,2
Location: 3 Coal and Sandstone
Pass #2: Adjusting for Moisture Sensitivity Conditions.
Total for Unit [1] Coal......................Rating = 65,5
Total for Unit [2] Sandstone.................Rating = 46,0
Adjusting 1 units.
------------------------------
Upper Rating: 65,0
Strong Bed Difference: 9,5
Strong Bed Adjustment: 5,7
Unit Contact Adjusted CMRR: 59,2
CMRR: 56,2
Može se videti da je vrednost CMRR-a najveća kada se viseća podgrada celom

dužinom nalazi u uglju (62), da je nešto manja kada se jednakim dužinama nalazi u uglju i
u crvenom peščaru (56,2), a da je najmanja kada se celom dužinom ugrađuje u crveni
peščar (46). Zbog toga se može konstatovati da crveni peščar predstavlja nepovoljnu
sredinu za ugradnju AT viseće podgrade.
64
Pošto je realno pretpostaviti da se zbog neregularnosti sloja AT viseća podgrada

nađe u nepovoljnoj sredini, u nastavku numeričkog modeliranja će se koristiti vrednost
CMRR = 46.
Posle određivanja CMRR-a pristupa se modeliranju ostalih elementa, i to prvo
dužini sidra (prema izrazu 1.16) i nosivosti sidra (prema izrazu 1.13).
Širina prostorije TH-4 B= 3,60 m

Raspon I= 7,61 m
Dubina prostorije TH-4 H= 350,00 m
CMRR = 46,00
Dužina sidra LS= 1,51 m
Prečnik sidra d= 0,022 m

Dozvoljena čvrstoća čelika σdoz = 600 MPa
Nosivost sidra R= 208,71 kN
Nosivost sidra posle zatezanja 130,00 kN
Širina podzemne prostorije odgovara takozvanom svetlom profilu. Raspon je

određen po Pitagorinoj teoremi, i uvećan za 40%, zbog zaobljenja bokova podzemne
prostorije na raskršćima i obrušavanja bokova. Nosivost sidra treba umanjiti za silu
naknadnog zatezanja, čija je usvojena vrednost u ovom slučaju 75 kN.
Vrednost projektnog parametra (PP) za duboka ležišta, prema izrazu (1.20) iznosi:
PP = 17,8 – 0,23 · CMRR = 17,8 – 10,58 = 7,22
Na osnovu do sada određenih elemenata izraz (1.18) se može napisati u sledećem

obliku:
LS  NS  R
PP  0,015
bB
1,51  N S  130,00
7,22  0,015
b  3,6
NS
 8,83
b
Imajući u vidu da će se u II fazi ugradnje AT viseće podgrade sidra ugrađivati

između okvira čelične podgrade, rastojanje između susednih redova sidara (b) će biti 0,67
m. U ovom slučaju broj sidara u jednom redu bi bio NS=5,9 odnosno 6.
Međutim, ako se u umesto širine (B) podzemne prostorije TH-4 u obzir uzme njen
raspon I = 7,61 m, kao i mogući cilj da se rastojanje između okvira čelične podgrade, a
65
samim tim i između susednih redova sidara, poveća na b = 1,0 m, tada se dobija sledeći
rezultat:
LS  NS  R
PP  0,015
bB
1,51  N S  130,00
7,22  0,015
b  7,61
NS
 18,66
b
Za b = 1 sledi da je NS = 18,66 sidara, što je neprihvatljivo veliki broj sidara koje
treba ugraditi.
Za dobijanje povoljnije varijante, pri b = 1 m i R = I = 7,61 m, razmotriće se

različite standardne dužine sidara (1,8 m; 2,1 m i 2,4 m). Rezultati su prikazani u sledećoj
tabeli:
LS (m) 1,8 2,1 2,4

NS (računski broj sidara u redu) 15,65 13,42 11,74
NS (usvojeno) 16 14 12
Za sidra dužine 1,8 m, potreban broj sidara je i dalje visok, dok je za sidra dužine
2,4 m ovaj broj prihvatljiv. Takođe, ovaj broj sidara u podzemnoj prostoriji prečnika 3,5 m,
sa površinom konture 10,99 m2 po metru dužnom, daje gustinu od 12/10,99=1,09 sidra/m2,
što se prema britanskim iskustvima prihvata kao dovoljna gustina za teške uslove.
U zaključku se može reći da je za najnepovoljnije uslove koji vladaju u krovini
podzemne prostorije TH-4 jame Strmosten (CMRR = 46) neophodno ugraditi 12 sidara u
jednom redu, dužine 2,4 m. Ovakav zaključak je dobijen uzimajući u obzir raspon koji se
može očekivati na raskršćima prostorije TH-4 (I = 7,61 m), kao i eventualno povećanje
rastojanja između redova sidara sa početnih b = 0,67 m na b = 1,0 m što se ocenjuje kao
realna mogućnost.
4.2. REZULTATI I FAZE UGRADNJE AT VISEĆE PODGRADE
Tokom I faze ugradnje AT viseće podgrade prvo je izvršeno uzorkovanje 5 m

direktne krovine u podzemnoj prostoriji TH-4, a laboratorijskim ispitivanjem dobijenih
uzoraka utvrđene su fizičko-mehaničke karakteristike sredine u kojoj će se naći AT viseća
podgrada. Zatim su obavljena probna bušenja radi utvrđivanja kompatibilnosti opreme i
izbora bušaćeg pribora i konačno obavljena je serija testova čupanja kratko vezanih sidara.
66
4.2.1. Uzorkovanje direktne krovine u prostoriji TH-4
Uzorkovanje direktne krovine izvršeno je pneumatskom bušilicom Wombat, sa

dijamantskom krunicom i uzorkivačem prečnika 42 mm. Odmah po dobijanju uzorci su
upakovani i zaštićeni od spoljašnjeg uticaja. Uzorci su poslati na određivanje fizičko-
mehaničkih karakteristika na Tehnički fakultet u Boru. Na sl. 4.1 prikazane su fotografije
uzoraka neposredno pre ispitivanja.
U cevi prvog metra uzorka nalazio se samo izdrobljen ugalj (u dužini od 35 cm),
dok je proslojak glinovitog laporca iznad uglja u potpunosti bio ispran tokom bušenja. Na
kraju prvog metra se nalazio i početak sloja debojadisanog peščara.
67
68
Sl. 4.1. Fotografije uzorka 5 m neposredne krovine uzetih u prostoriji TH-4 jame Strmosten
Na osnovu dobijenog uzorka sačinjen je i litološki stub 5 m direktne krovine

prostorije TH-4, koji je prikazan na sl. 4.2.
Sl. 4.2. Litološki stub krovine prostorije TH-4
Kao što je već rečeno ugalj je u uzorku bio izdrobljen i nije bilo mogućnosti da se
utvrde njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Laporac iznad uglja je bio ispran vodom
tokom bušenja, a na sl. 4.2., pored laporca, prikazano je prisusutvo i glinovitog laporca čije
je prisustvo utvrđeno vizuelno.
Iznad sloja laporca nalazi se sloj debojadisanog – sivog peščara debljine 20 cm, a
iznad sivog peščara, do kraja uzorka, nalazi se crveni peščar, s tim da se u uzorku nalaze
dve različite pojavne forme crvenog peščara.
69
Od 115. do 357. centimetra uzorak čini krupnozrni peščar veoma izdrobljen pri
čemu su pukotine ispunjene glinom i karbonatima. Prisustvo karbonata utvrđeno je testom
sa hlorovodoničnom kiselinom (HCl). Ovaj sloj peščara na 169. cm prekinut je pukotinom
debljine 5 cm koja je ispunjena sa glinom. Od 357. centimetra do kraja uzorka nalazi se
sitnozrni crveni peščar sa glinovitim vezivnim sredstvom, što ga čini veoma plastičnim
tako da je bilo nemoguće utvrditi čvrstoću na pritisak ove stene. S obzirom na sve
navedeno jedino je krupnozrni crveni peščar bio dovoljno čvrst da se naprave odgovarajući
uzorci za ispitivanje na presi, ali treba imati na umu da ni ova stena nije homogena zbog
pukotina i slabih ravni. Od 242 centimetra ukupnog uzorka krupnozrnog crvenog peščara
napravljeno je ukupno 6 laboratorijskih uzoraka i utvrđena je čvrstoća na pritisak, a
rezultati su dati u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Čvrstoća na pritisak krupnozrnog crvenog peščara

Uzorak Sila loma Poprečni presek Granična čvrstoća na pritisak
(kN) (cm2) (MPa)
III-1 1,68 13,85 1,213
III-2 2,10 13,85 1,516
III-3 1,80 13,85 1,300
III-4 1,76 13,85 1,271
IV-1 2,11 13,85 1,523
IV-2 2,60 13,85 1,877
IV-3 3,36 13,85 2,426
IV-4 2,72 13,85 1,964
Odnos visine uzoraka prema njihovom prečniku bio je 1 (h/d = 42 mm / 42 mm =

1). Zbog izrazite ispucalosti stenskog materijala, nije bilo moguće pripremiti dovoljan broj
uzoraka sa većim odnosom h/d.
Kao što se iz tabele može videti, čvrstoća na pritisak se kreće u granicama od 1,271
do 2,426 MPa. Ovako niska vrednost se može objasniti time da krupnozrni peščar uzorka
nije homogena stena već izdrobljen crveni peščar čije su pukotine ispunjene glinom i
karbonatima. Ove pukotine formiraju brojne slabe ravni po kojima je i dolazilo do loma
laboratorijskih uzoraka pri ispitivanju. Iz istog razloga na ovim uzorcima nije bilo moguće
utvrditi ni modul elastičnosti.
U okviru aktivnosti vezanih za utvrđivanje fizičko-mehaničkih karakteristika
analiziran je i uzeti uzorak-komad krovinskog peščara. Fotografija uzorka prikazana je na
sl. 4.3. Kao što se može videti, u pitanju je bio uzorak debojadisanog peščara, a utvrđeno je
da spada u grupu veoma slabih, krupnozrnih peščara, slabo vezanih. Ima masivnu teksturu,
sa slučajno orijentisanim ravnima uslojenja koje su svetlije sive boje i sa sitnijim zrnima.
Iz ovog uzorka nije bilo moguće napraviti laboratorijske uzorke za utvrđivanje fizičko-
70
mehaničkih karakteristika, pošto je došlo do njihovog loma, što je takođe prikazano na sl.
5.4. Međutim, prema indeksu čvrstoće debojadisani peščar je svrstan u kategoriju veoma
slabih (c < 1,25 MPa) do slabih peščara (c = 1,25 – 5,00 MPa), pri čemu takođe nije bilo
moguće utvrditi modul elastičnosti.
Sl. 4.3. Uzorak debojadisanog peščara
4.2.2. Probna bušenja
Svrha probnih bušenja je da se utvrdi odgovarajuća oprema neophodna za bušenje u

konkretnim radnim uslovima, pri čemu su ključni pokazatelji: brzina bušenja, profil
bušotine i prečnik (zapremina) bušotine. Standardna bušaća krunica d = 27 mm sa
negativnim uglom dala je dobre rezultate u svim sredinama. Međutim, pri mokrom bušenju
sa ovom krunicom i bušaćim šipkama sa šestougaonim presekom 22 mm dolazilo je do
zaglavljivanja otvora za vodu na krunici kao i do zaglavljivanja samih bušaćih šipki.
Efikasnije bušenje se ostvarilo sa spiralnim bušaćim šipkama i istim krunicama, ali
u situacijama kada je sloj krovinskog glinovitog laporca deblji takođe je dolazilo do
zaglavljivanja - začepljenja otvora za vodu na krunici.
71
Prečnik bušotine je ključna karakteristika koja utiče na efektivnost AT viseće

podgrade, pošto se u situaciji kada je prečnik bušotine mali ugradnja sidara obavlja sa
teškoćom, dok prevelik prečnik nepovoljno utiče na ukupnu čvrstoću veze sidro – smeša –
masiv zbog veće zapremine bušotine. Za AT viseću podgradu baziranu na sidru prečnika
22 mm (21,7±0,2 mm) optimalni prečnik bušotine se kreće u granicama od 27,6 mm do
29,0 mm. Tokom probnih bušenja u krovini i bokovima prostorije TH-4 prečnici bušotina
su izmereni pomoću bušotinskog mikrometra. Za dobijene rezultate se može reći da se
uglavnom nalaze u navedenim granicama, što ukazuje da bušaća krunica prečnika 27 mm i
spiralna bušaća šipke predstavljaju dobru kombinaciju za ugradnju AT sidara nominalnog
prečnika 22 mm u krovinu i bokove prostorije TH-4. Rezultati su dati u tabeli 4.2, a
grafička interpretacija rezultata je prikazana na sl. 4.4.
Tabela 4.2. Izmereni prečnici bušotina (krunica d=27 mm sa tri otvora za ispiranje)
Dubina bušotine Krovinska bušotina 1 Krovinska bušotina 2 Bušotina u boku
(m) (mm) (mm) (mm)
0,05 30,4 30,2 -
0,10 - - 30,3
0,25 27,6 28,1 -
0,50 28,0 28,0 -
0,60 - - 29,5
0,75 27,6 27,8 -
1,00 27,5 28,1 -
1,10 - - 28,5
1,30 29,4 28,9 -
1,60 - - 28,0
1,80 27,8 27,0 -
2,00 - - 27,6
2,40 28,0 27,4 27,3
72
Sl. 4.4. Izmereni prečnici bušotina – profil bušotina
4.2.3. Testovi čupanja kratko vezanog sidra
Test čupanja kratko vezanog sidra se vrši kako bi se izmerila čvrstoća veze sidra i
stenskog masiva, a u konkretnim uslovima. Na sl. 4.5. prikazana je principijelna šema testa
čupanja.
Povoljna sredina za obavljanje ovog testa predstavlja deo podzemne prostorije u
kome krovina nije oštećena, odnosno gde nije došlo do raslojavanja krovine i lomljenja
krovinskog materijala. Drugim rečima, test čupanja kratko vezanog sidra treba vršiti u
neporemećenoj sredini i što je bliže moguće čelu radilišta. U ovoj fazi podgrađivanja AT
visećom podgradom ovi uslovi se nisu mogli ispuniti, pa je obavljeno ukupno devet testova
čupanja sidara na tri odabrane lokacijama u prostorijama TH-4 i GTH-2, pri čemu se kao
realna mogućnost ocenjuje negativan uticaj zdrobljenog krovinskog materijala na očitane
rezultate testa. Ostvareni rezultati su dati u tabeli 4.3, a njihova grafička interpretacija
prikazana je na sl. 4.6.[23]
73
Sl. 4.5. Principijelna šema testa čupanja sidra
Tabela 4.3. Rezultati testova čupanja kratko vezanog sidra

Br. Dubina Čvrstoća veze
Lokacija Sredina Komentar
testa (m) (kN)
Oko 10% gline pri vrhu
1 123
bušotine
masiv
2 TH-4 iznad 2,4 85
bušotine
uglja
3 95
bušotine
4 28
Merač uklonjen pri 70 kN;
5 TH-4 Ugalj 1,0 >70
Sidro opterećeno do 95 kN.
6 28
7 37
Crveni Peščar potpuno zdrobljen i pod
8 GTH-2 1,1 28
peščar opterećenjem.
9 -
Treba napomenuti da se pod pojmom "čvrstoća veze" podrazumeva trenutak kada

krutost veze sidro – smeša – masiv padne ispod vrednosti od 20 kN/mm veze. Da bi se test
ocenio kao uspešan, preporučena sila čupanja kratko vezanog sidra (u dužini od 300 mm)
iznosi 130 kN, što treba ostvariti na preko 50% dužine bušotine za sidra.
74
a) b)
c)
Sl. 4.6. Rezultati testova čupanja kratko vezanog sidra
a) Test čupanja sidra u TH-4 dužine 2,4 m, iz masiva iznad uglja;
b) Test čupanja sidra u TH-4 dužine 1,0 m, iz uglja;
c) Test čupanja sidra u GTH-2 dužine 1,1 m, iz crvenog peščara;
75
Sidra 1, 2 i 3 su isčupana iz masivamasiva, verovatno crvenog peščara i laporca, pri

čemu je određeni deo vezane dužine bio u glinovitom laporcu. Sidra 4, 5 i 6 su čupana iz
krovinskog uglja, za koji je vizuelno utvrđeno da je zdrobljen. Sidra 7, 8 i 9 su čupana iz
crvenog peščara u prostoriji GTH-2.
Ocenjeno je da su dobijeni rezultati loši zbog stanja masiva koji je veoma
izdrobljen i poremećen i već pod značajnim opterećenjem. Zbog toga su sidra iščupana pod
relativno malim opterećenjima koja nisu bila konzistentna. Rezultati ukazuju da se čvrstoća
od 123 kN može ostvariti u delu u kome se sidro nalazi u peščaru i laporcu, dok se u uglju
mogu očekivati čvrstoće u granicama od 70 do 95 kN. Izdrobljeni i poremećeni masiv u
okolini podzemne prostorije je verovatno nepovoljno uticao na rezultate testa.
4.3. REZULTATI II FAZE UGRADNJE AT VISEĆE PODGRADE
Druga faza ugradnje AT viseće podgrade u podzemnoj prostoriji TH-4 započela je

sistematskom ugradnjom viseće podgrade uz kružnu čeličnu podgradu koja se ugrađivala i
pre eksperimenta, s tim da će se za kontrolu konture podzemne prostorije umesto drvenih
zalagača koristiti čelična mreža. Promenu načina kontrole konture podzemne prostorije je
neophodno izvršiti zbog nemogućnosti ugradnje AT sidara kroz drvene zalagače, ali i zbog
potrebe za vizuelnom kontrolom već ugrađenih sidara i nesmetanom pristupu ugrađenim
mernim uređajima. Pored ovoga, troškovi ugradnje čelične mreže po metru dužnom
prostorije su niži u odnosu na drvene zalagače.
AT viseća podgrada je počela da se ugrađuje od stacionaže 244 m, a po početnoj
šemi prikazanoj na sl. 4.7. Sa slike se može videti da početnu šemu ugradnje čini 13 AT
sidara, i to 5 krovinskih dužine 2,4 m i po 4 sidra dužine 1,8 m u svaki bok prostorije. Broj
sidara i njihova dužina odstupa od elemenata dobijenih numeričkim modeliranjem i to u
smislu da je broj povećan, a dužina sidara koji se ugrađuju u bokove smanjen. Razlozi za
ovo se ogledaju u činjenici da se bočna sidra ugrađuju ručnom bušilicom Turmag, pri čemu
silu potiska kod ugradnje sidra generiše sam rukovalac uz asistenciju pomoćnika. Iskustvo
je pokazalo da dva radnika ne mogu potisnuti i ugraditi sidro duže od 1,8 m pre nego što
brzoočvršćavajuća smeša počne da menja agregatno stanje (da očvršćava). Radi toga se
povećao broj sidara sa 12 na 13, a samim tim gustina ugradnje AT sidara sa 1,09 sidra/m2
na 1,18 sidra/m2, uz primenu sidara manje dužine ugrađenih u bokov (1,8 m umesto 2,4
m). Od krovinskih sidara samo centralni, u osi prostorije, treba da se ugradi vertikalno dok
ostala četiri treba ugraditi pod uglom od 10o. Rastojanje između tačaka ugradnje
krovinskih sidara treba da iznosi 0,76 m. Bočna sidra će se ugrađivati pod različitim
uglovima, kako je prikazano na slici, a na međusobnom rastojanju od 0,68 m.
76
Sl. 4.7. Početna šema ugradnje AT viseće podgrade u II fazi
Posle ugrađena 3 reda AT viseće podgrade na stacionaži 246 m, odnosno posle

napredovanja od 2,0 m, ugrađena je prva merna stanica (MS1) koja se sastojala od
soničnog ekstenzometra ugrađenog u krovinu i dva dvovisinska merača deformacija,
ugrađena u svaki bok. Ova merna stanica je ugrađena u sredinu u kojoj AT viseća
podgrada još uvek nije ostvarila kontrolu nad masivom. Namena ove stanice je da obezbedi
podatke koji će služiti za poređenje sa podacima koji će se kasnije dobijati.
Na stacionaži 258 m ugrađena je druga merna stanica (MS 2), koju su činili
ekstenzometri ugrađeni u krovinu i u svaki bok, kao i red od pet krovinskih sidara, dužine
2,4 m, sa mernim trakama. Ova merna stanica je ugrađena 14 m od mesta početka ugradnje
77
AT viseće podgrade, tako da su efekti njenog dejstva već postali očigledni, što se jasno
može videti na sl. 4.8, posebno u levom gornjem uglu.
Sl. 4.8. Efekat delovanja AT viseće podgrade – jasno se može videti efekat delovanja
krovinskih sidara
Merna stanica 2 je ugrađena sa ciljem da pruži potvrdu ostvarenja kontrole nad

okolnim masivom, dokaz o transferu opterećenja sa masiva na sidra sa mernim trakama.
Ukupan broj mernih instrumenata ugrađenih tokom II faze ugradnje AT viseće
podgrade ja naveden u tabeli 4.4.
Tabela 4.4. Merni instrumenti ugrađeni tokom II faze eksperimenta
Stacionaža Bočni Bočni Sidra sa

Krovni Bočni Bočni Krovni
(m) tell-tale tell-tale mernim
ekste. ekste. (L) ekste (D) tell-tale
(L) (D) trakama
246 × × ×
251 ×
256 ×
258 × × × ×
263 ×
272 ×
281 ×
295 × ×
78
U nastavku će se dati rezultati merenje obavljenih tokom II faze ugradnje AT

viseće podgrade.
a) b)
c)
Sl. 4.9. Rezultati merenja krovinskog ekstenzometra na MS 1, na stacionaži 246 m
a) deformacija po dubini masiva; b) relativna deformacija (mm/m) po dubini masiva;
c) deformacija u zavisnosti od vremena (u danima)
Ovaj sonični ekstenzometar je ugrađen neposredno po početku ugradnje viseće

podgrade, tako da njeni efekti još nisu postali evidentni. Na sl. 4.9a se vidi da je došlo do
velikih deformacija (preko 80 mm) u prvih 0,3 m dubine masiva. Do prvog metra dubine
deformacije su vremenom rasle sa 10 do 20 mm, da bi do trećeg metra svele na nekoliko
milimetara. Na sl. 4.9c je evidentno da su se deformacije po dubini masiva stabilizovale.
Izuzetak čini jedino deformacija konture podzemne prostorije (ružičasta linija), a što je
objašnjeno usitnjavanjem i drobljenjem neposredne krovine u prvih 0,3 m dubine masiva.
79
Sl. 4.10. Rezultati merenja "Tell-tale"-om br. 1 na stacionaži 246 m, ugrađenog u desni bok
Sl. 4.11. Rezultati merenja "Tell-tale"-om br. 3 na stacionaži 251,2 m, ugrađenog u krovinu
Na prethodne dve slike se može jasno videti uticaj AT viseće podgrade na stenski
masiv. Prvi instrument (sl. 5.10) je ugrađen neposredno po početku ugradnje AT viseće
podgrade, dok je drugi instrument (sl. 5.11) ugrađen tek pošto je u 17 m prostorije TH-4
ugrađena podgrada. Period posmatranja je iznosio skoro 6 meseci. Kod instrumenta na
stacionaži 246 m deformacije od 13 mm, na dubini manjoj od 2,3 m, su se razvile za 7
dana, da bi kasnije porasle do 20 mm do kraja posmatranog perioda. Ovaj instrument je
registrovao veće deformacije u prvih 2,3 m dubine masiva nego na dubini od 2,3 do 4,8 m.
Ovo se može objasniti time da je kotva "A" ovog instrumenta ugrađena u ugalj koji se
kasnije izdrobio, a da je kotva "B" ugrađena u stabilniju radnu sredinu. Kotve dvovisinskog
80
merača deformacija ugrađenog u krovinu, na stacionaži 251,2 m, praktično nisu izmerile

deformacije veće od 5 mm. Najveća deformacija izmerena je na kraju posmatranog perioda
i to na ukupnoj visini instrumenta (4,8 m) u iznosu od 10 mm. I pored toga što je
efektivnost viseće podgrade evidentna kod krovinskog "Tell-tale"-a br. 3, od značaja je
napomenuti da su deformacije veće kod bočnog "Tell-tale"-a br. 1.
a) b)
c)
Sl. 4.12. Rezultati merenja krovinskog ekstenzometra na MS 2, na stacionaži 258 m
c) deformacija u zavisnosti od vremena (u danima)
Rezultati merenja dobijeni sa krovinskog ekstenzometra merne stanice 2 u velikoj

meri demonstriraju efektivnost AT viseće podgrade. U na rezultate dobijene sa MS1
evidentne su značajno manje deformacije po dubini masiva. Na prva dva metra po dubini
masiva izmerene su deformacije koje se kreću od 4 do 12 mm (sl. 4.12a), i to 4 meseca
81
posle ugradnje (sl. 4.12c). Važno je da su deformacije iznad visine sidrenja (2,4 m) manje
od 4 mm, kao i da nema raslojavanja masiva po dubini. Međutim, rezultate merenja
krovnog ekstenzometra treba analizirati zajedno sa rezultatima merenja bočnih
ekstenzometara sa iste merne stanice (sl. 4.13 i sl. 4.14).
a) b)
Sl. 4.13 Rezultati merenja desnog bočnog ekstenzometra na MS 2, na stacionaži 258 m
a) b)
Sl. 4.14 Rezultati merenja levog bočnog ekstenzometra na MS 2, na stacionaži 258 m
Evidentno je da su deformacije u bokovima podzemne prostorije TH-4 veće nego u

krovini, ali treba imati u vidu da se radi o 30 mm u desnom boku u periodu od 1,5 mesec
(sl. 4.13a), kao i o 80 mm u levom boku u periodu dužem od 4 meseca (sl. 4.14a).
Značajnu razliku između ova dva bočna ekstenzometra predstavlja mesto pojave
deformacija. Kod instrumenta ugrađenog u desni bok, značajne deformacije se javljaju tek
82
od drugog metra po dubini masiva (od 10 do 30 mm), dok su na većoj dubini deformacije
manje od 5 mm. Instrument ugrađen u levi bok izmerio je deformacije celom dužinom (4,5
m), uz pojavu raslojavanja na dubini nešto manjoj od 1 m (što je manifestovano naglom
promenom trenda prirasta deformacija). Poredeći ove rezultate, može se konstatovati da su
veće deformacije izmerene u pravcu pada ugljenog sloja. Može se videti da su rezultati
merenja ekstenzometra u desnom boku u MS2 veoma slični merenjima obavljenim na
"Tell-tale"-u ugrađenom u desni bok, na stacionaži 246 m (maksimalna deformacija je 30
mm, sa 20 mm deformacija u prvih 2,4 m po dubini masiva), što ukazuje na konstantan, ali
relativno mali nivo deformacija u desnom boku prostorije TH-4.
Na slikama od 4.15 do 4.19 prikazani su rezultati merenja aksijalne sile i momenta
savijanja u pet sidara sa mernim trakama, koji su ugrađeni u krovinu prostorije TH-4, na
stacionaži 258 m. Merenja su vršena u periodu od 3 meseca.
a) b)
Sl. 4.15 Rezultati merenja mernih traka na sidru br. 1 na MS 2, na stacionaži 258 m
a) aksijalna sila u sidru; b) moment savijanja sidra
a) b)
83
a) b)
a) b)
a) b)
84
Rezultati merenja na pet sidara sa mernim trakama na mernoj stanici 2, a koji su

prikazani na pet prethodnih slika, pokazuju da su se sva sidra našla u sličnim uslovima i da
su slično reagovala. Prva reakcija, odnosno aksijalna sila, u sidru se javila istog dana kada
je sidro i ugrađeno (zelena linija na dijagramima aksijalnog opterećenja), čim je čelo
radilišta napredovalo za 1,5 m, što znači da se reakcija u sidru javila već posle jedne
smene. U roku od dve nedelje, sva sidra su bila opterećena sa silom od 150 do 180 kN
(ekvivalent 15-18 t), a u periodu tokom kojeg su vršena merenja (preko 4 meseca), sva
sidra su bila opterećena silom većom od 200 kN, a sidro br. 1 (sl. 4.15a) čak skoro i sa 300
kN. Ovako visoke vrednosti sila u sidrima ukazuju na izuzetno dobar transfer opterećenja
sa masiva na sidro.
Rezultati merenja momenta savijanja sidara pokazuju da su u svim sidrima na
različitim visinama postojali momenti savijanja suprotnih smerova (rezultati se nalaze levo
i desno od vertikalne ose). Ovo ukazuje na horizontalna pomeranja i na prisustvo smičućih
sila. Značaj ovog zaključka ogleda se u tome što je sprečeno deformisanje neposredne
krovine. Drugim rečima, pri uspostavljanju novog ravnotežnog stanja horizontalni naponi
(horizontalne sile) se prenose neposredno uz konturu podzemne prostorije i ne premeštaju
se u visoku krovinu, pa ne dolazi do formiranja prirodnog svoda obrušavanja.
Na kraju ovog poglavlja može se zaključiti sledeće:
 Postupak ugradnje AT viseće podgrade je uspešno uključen tehnološki proces
izrade podzemne prostorije TH-4;
 Ugradnja AT viseće podgrade je počela na stacionaži 244 m, a II faza je
završena na stacionaži 296 m, odnosno AT viseća podgrada ugrađena na 52 m
podzemne prostorije TH-4.
Rezultati merenja dobijeni tokom II faze ugradnje su izuzetno povoljni. Na osnovu
rezultata datih u ovom poglavlju može se zaključiti sledeće:
 Deformacije u krovini su značajno smanjene (na konturi podzemne prostorije je
izmerena deformacija od 12 mm i to 3 meseca posle izrade - sl. 4.12a). Veće
deformacije su izmerene u bokovima podzemne prostorije, pogotovo u pravcu
pada ugljenog sloja (sl. 4.14a), takođe 3 meseca posle izrade. Međutim, radi se o
relativno malim deformacijma (8 cm u levom boku i 3 cm u desnom boku).
 Svi rezultati pokazuju da su se deformacije javile u visini ugradnje AT viseće
podgrade (2,4 m) i bez pojave raslojavanja. Ovo se jedino ne odnosi na rezultate
merenja u levom boku (sl. 4.14a), gde su deformacije izmerene praktično celom
dužinom instrumenta (4,5 m), uz pojavu raslojavanja na oko 1 m po dubini
masiva. Međutim, kao što je već rečeno, radi se o malim ukupnim
deformacijama (8 cm) u periodu od 3 meseca.
 Merenja obavljena na sidrima sa mernim trakama pokazuju da su sva sidra
izložena relativno velikim aksijalnim silama (oko 250 kN), što ukazuje da je
postignut transfer opterećenja sa masiva na sidra viseće podgrade. Takođe,
85
opterećenja u sidrima su se razvila u kratkom periodu, čime se potvrđuje

preporuka o potrebi za brzom ugradnjom viseće podgrade posle napredovanja
radilišta, kako bi se sprečile inicijalne deformacije.
 Takođe, merenja su pokazala i prisustvo momenata savijanja u AT sidrima, što
ukazuje na transfer horizontalnih sila neposredno uz konturu podzemne
prostorije. Posledica ovoga je da ne dolazi do razvoja deformacija po dubini
masiva i pojave svoda prirodnog obrušavanja (čija bi pojava izazvala dodatni
pritisak na podgradu podzemne prostorije).
Može se zaključiti da su ispunjeni uslovi za optimizaciju načina podgrađivanja,

odnosno za prelazak na III fazu ugradnje AT viseće podgrade. U određenim delovima
prostorije TH-4 viseća podgrada je pokazala takvu efikasnost da okviri kružne čelične
podgrade nisu bili izloženi opterećenju iz masiva. Ostvarena je stabilnost podzemne
prostorije (deformacije su male u dugom vremenskom periodu i bez trendova značajnog
porasta) i dokazan je transfer opterećenja sa stenskog masiva na AT viseću podgradu.
4.4. REZULTATI III FAZE UGRADNJE AT VISEĆE PODGRADE
Treća faza ugradnje AT viseće podgrade započela je na stacionaži 296 m, i to

prelaskom sa kružnog na trapezni profil. Na sl. 4.20 je prikazan trapezni profil i šema
ugradnje AT viseće podgrade. Može se videti da će se i tokom III faze ugrađivati 13 AT
sidara u jednom redu i to između okvira čelične trapezne podgrade.
Prelazak na trapezni profil se ocenjuje kao unapređenje načina podgrađivanja,
pošto će AT viseća podgrada ugrađena u ovakvom profilu efikasnije delovati u smislu
mehanizma formiranja grede. Ovo znači da će krutost neposredne krovine će biti veća
(kako je pokazano u poglavlju 1.1.2.), pa će biti u stanju da izdrži veća vertikalna
opterećenja. Takođe, AT viseća podgrada će po ovakvoj šemi ugradnje biti u stanju da
prenese i veća horizontalna opterećenja.
Sa druge strane, primena trapeznog profila predstavlja i tehnološko unapređenje
(veće iskorišćenje prostora, efikasnije provetravanje, lakša i brža ugradnja podgrade, lakša
doprema elemenata podgrade do radilišta i dr.), sa određenim pozitivnim ekonomskim
efektima (niža cena po metru dužnom prostorije, zbog manje količine čelika).
86
Sl. 4.20 Šema ugradnje AT viseće podgrade u trapeznom profilu (III faza)
Tokom III faze ugradnje AT viseće podgrade na stacionaži 307 m ugrađena je treća
merna stanica, koja se sastojala od 5 sidara sa mernim trakama i jednog krovinskog
dvovisinskog merača deformacija, koji je ugrađen na stacionaži 305 m. Na sl. 4.21. se
mogu videti sidra sa mernim trakama merne stanice 3.
Sl. 4.21. Sidra sa mernim trakama – MS 3
87
U tabeli 4.5 dati su rezultati merenja sa krovinskog dvovisinskog merača

deformacija, merne stanice 3, ugrađenog u krovinu prostorije TH-4.
Tabela 4.5. Rezultati merenja "Tell-tale"-om na stacionaži 305 m, ugrađenog u krovinu

Datum merenja Deformacija do 2,4 m Deformacija 2,4-4,8 m Ukupna deformacija
Kotva A (mm) Kotva B (mm) (mm)
08. 07. 5 8 13
08.10. 10 10 20
19.12. 21 10 31
Na slikama od 4.22 do 4.25 prikazani su rezultati merenja aksijalne sile i momenta

savijanja u sidrima sa mernim trakama merne stanice 3, na stacionaži 307 m. Prilikom
ugradnje sidra sa mernim trakama br. 5 došlo je do oštećenja mernih traka tako da nije bilo
moguće kasnije obaviti merenja na ovom sidru. Merenja su vršena u periodu od 30 dana.
Merenja se nisu mogla vršiti u dužem periodu pošto je tokom redovne eksploatacije
prostorije TH-4 došlo do oštećenja merne instalacije na sidrima prikazane na sl. 4.21.
a) b)
Sl. 4.22. Rezultati merenja mernih traka na sidru br. 1 na MS 3, na stacionaži 307 m
88
a) b)
a) b)
a) b)
89
Sa prethodne četiri slike se može videti da su sidra sa mernim trakama na mernoj

stanici 3 veoma brzo postala izložena opterećenju. Inicijalno aksijalno opterećenje (zelena
linija na dijagramima aksijalnog opterećenja) je registrovano već posle jedne smene, dok
su se opterećenja izmerena posle 2 nedelje, pa do kraja merenja, povećala u manjoj meri. U
odnosu na rezultate merenja obavljenih na MS2, aksijalne sile u sidrima na MS3 su nešto
manje. Sidro br. 1 je opterećeno sa oko 280 kN na 2. metru (sl. 4.22a). Sidra br. 2 i 3 su
opterećena sa oko 150 kN u intervalu između 1. i 2. metra (sl. 4.23a i sl. 4.24a), dok je
sidro br. 4 opterećeno sa 250 kN iznad 1. metra (sl. 4.25a). Veća opterećenja na sidrima br.
1 i 4, u odnosu na sidra br. 2 i 3, ukazuju da i pri ovoj šemi ugradnje viseća podgrada može
da prihvati opterećenje kakvo je utvrđeno na MS2. U svakom slučaju, izmerene aksijalne
ukazuju na dobar transfer opterećenja sa stenskog masiva na viseću podgradu.
Rezultati merenja momenta savijanja u sidrima sa mernim trakama ukazuju na
prisustvo momenata savijanja različitih smerova, odnosno na pojavu horizontalnog
opterećenja i smičućih sila u neposrednoj krovini. Ovo predstavlja dokaz da se i kod ove
šeme ugradnje horizontalna opterećenja mogu preneti oko konture podzemne prostorije
kroz neposrednu krovinu, sprečavajući njihovo širenja na visoku krovinu, iznad visine
delovanja AT viseće podgrade.
Merenja na dvovisinskom meraču deformacija ugrađenom u krovinu na mernoj
stanici 3 (tabela 5.6) su vršena u periodu od šest meseci. Od značaja je da su se veće
deformacije masiva javile u visini ugradnje AT viseće podgrade (do dubine 2,4 m, kotva
A), nego na dubini od 2,4 do 4,8 m (kotva B). Takođe, može se videti da se prirast
deformacija na dubini iznad visine sidrenja (kotva B) praktično stabilizovao odmah posle
ugradnje (do kraja merenja izmeren je prirast deformacija od samo 2 mm). Sa druge strane,
deformacije izmerene na kotvi A imaju stalan prirast, sa 5 do konačnih 21 mm. Ovo je
objašnjeno deformacijama koje se javljaju na samoj konturi podzemne prostorije. Dva dana
posle ugradnje izmerena je ukupna deformacija od 13 mm, a na kraju perioda merenja
ukupna deformacija je bila 31 mm.
Tokom III faze ugradnje AT viseća podgrada je ugrađivana od stacionaže 296 m do
stacionaže 341 m, odnosno do kraja projektovane dužine prostorije TH-4 (raskršće TH-4 /
GTU-3). Ukupna dužina prostorije TH-4 izrađene u trapeznom profilu i podgrađene AT
visećom podgradom i čeličnom trapeznom podgradom je 45 m.
Tokom ovog eksperimenta AT viseća podgrada je ugrađena na ukupnoj dužini
97 m (II i III faza).
Merenja obavljena tokom III faze ugradnje AT viseće podgrade se mogu oceniti
kao veoma povoljna. Dobijeni rezultati ukazuju ne sledeće:
 U odnosu na II fazu, izmerene su nešto veće deformacije u krovini, ali u dužem
vremenskom periodu (12 mm - 3 meseca posle izrade, sl. 4.12a, u odnosu na
31 mm - 6 meseci posle izrade, tabela 4.5). Veći deo deformacija je izmeren u
90
visini ugradnje AT viseće podgrade (2,4 m), dok su deformacije masiva iznad ove
visine utvrđene samo u periodu neposredno posle izrade podzemne prostorije.
 Merenja obavljena na sidrima sa mernim trakama pokazuju da su sva sidra
izložena aksijalnim silama (od 150 do 280 kN), što ukazuje da je postignut
transfer opterećenja sa masiva na sidra viseće podgrade. Kao i kod merne stanice
2, u sidrima su se opterećenja razvila u kratkom periodu posle ugradnje.
 U sidrima su takođe utvrđeni i momenata savijanja, što pokazuje da se i kod ove
šeme ugradnje viseće podgrade zadržao transfer horizontalnih sila neposredno
uz konturu podzemne prostorije.
Rezultati merenja tokom III faze ugradnje AT viseće podgrade pokazuju da je

primenjena šema ugradnje sa 13 AT sidara (5 sidara u krovinu - dužine 2,4 m i po 4 sidra u
svaki bok prostorije - dužine 1,8 m) efikasna i u trapeznom profilu. Ugrađeni "Tell-tale"
instrument je pokazao mali obim deformacija u dugom vremenskom periodu, bez trendova
prirasta iznad visine ugradnje viseće podgrade. Vizuelnim pregledom je utvrđeno da trapezna
čelična podgrada na određenim deonicama prostorije TH-4 nije bila izložena nikakvom
opterećenju iz masiva. Sve navedeno ukazuje da je postignuta stabilnost podzemne prostorije
TH-4, a izmerena opterećenja u sidrima sa mernim trakama na MS 3 dokazuju transfer
opterećenja sa stenskog masiva na AT viseću podgradu.
Nizak obim deformacija i ostvarena stabilnost podzemne prostorije, kao i
efikasnost AT viseće podgrade u smislu kontrole nad okolnim masivom, pružaju
mogućnosti za dalja istraživanja u pogledu optimizacije načina podgrađivanja, prvenstveno
u smeru povećanja rastojanja između okvira čelične podgrade, pa čak i do njene potpune
eliminacije.
5. ISTRAŽIVANJA OBAVLJENA U DRUGIM RUDNICIMA

Imajući u vidu ostvarene rezultate istraživanje je nastavljeno u okviru projekta
"Istraživanje mogućnosti primene AT (Advanced Technology) viseće podgrade u rudnicima
u cilju povećanja bezbednosti i efikasnosti proizvodnje" (TR 33025). Ovaj projekat je
ostvaren u okviru programa Tehnološkog Razvoja, koji je podržalo Ministarstvo za nauku i
tehnološki razvoj, Republike Srbije. U nastavku ovog poglavlja su navedeni rezultati
eksperimentalnih istraživanja obavljenih u RMU Soko i RMU Štavalj.
91
5.1. PROBNA UGRADNJA AT VISEĆE PODGRADE U RMU SOKO

U RMU Soko su obavljene aktivnosti koje se odnose na I fazu istraživanja, odnosno
obavljeno je uzorkovanje direktne krovine, probna bušenja i probna ugradnja sidara, kao i
test čupanja kratko vezanog sidra. Detaljan opis ovih aktivnosti je dat u poglavlju 3, a u
nastavku su dati ostvareni rezultati [24].
Ugljeni sloj u rudniku Soko ima prosečnu debljino od 20 do 35 m i pada prema
severu pod uglom od 35 do 40o.
Uzorkovanje direktne krovine je obavljeno sa pneumatskom bušilicom, koja je bila
opremljena krunicom za uzimanje jezgara prečnika 42 mm. Uzorkovanje je izvršeno u
etažnom hodniku EH-(-78)i, koji je pozicioniran u gornjem delu ugljenog sloja, u blizini
krovine. Kompletan profil etažnog hodnika EH-(-78)i je bio u uglju, a uzorkovanje je
pokazalo da se i u okolini hodnika do dubine od 3 m nalazi samo ugalj. Zbog toga su za
ispitivanje dobijeni samo uzorci uglja. Posle ispitivanja je utvrđeno da su osnovne fizičko-
mehaničke karakteristike uglja sledeće:
- Čvrstoća na pritisak (UCS): 26.2 MPa;
- Čvrstoća na smicanje: 2.7 MPa;
- Kohezija: 4 MPa;
- Ugao unutrašnjeg trenja: 37o;
- Poroznost: 4.31%,
U sledećem koraku izvršena su probna bušenja i ugradnju sidara, sa ciljem da se

identifikuje odgovarajuća bušaća oprema koja odgovara rudarsko-geološkim uslovima u
RMU Soko. Prečnik bušotine za AT sidra prečnika 22 mm se kreće od 27,6 do 29,0 mm.
Merenja prečnika krovinskih bušotina za AT sidra su data u tabeli 5.1, dok su u tabeli 5.2.
data rezultati merenja prečnika bušotina izbušenih u bokovima etažnog hodnika EH-(-78)i.
Grafička interpretacija izmerenih vrednosti je prikazana na sl. 5.1.
Tabela 5.1. Izmereni prečnici krovinskih bušotina u uglju (krunica d=27 mm)
Dubina bušotine (m) 0,05 0,25 0,5 0,75 1,0 1,3 1,8 2,4
Test 1 – prečnik (mm) 30,0 28,2 28,7 27,6 27,6 28,7 27,8 27,1
Test 2 – prečnik (mm) 29,5 29,2 28,5 27,2 28,3 28,3 27,6 27,5
Test 3 – prečnik (mm) 30,5 27,3 27,5 28,0 27,9 27,8 28,1 27,4
Tabela 5.2. Izmereni prečnici bušotina u boku prostorije (krunica d=27 mm)
Dubina bušotine (m) 0,1 0,6 1,1 1,6 2,0 2,4
Test 1 – prečnik (mm) 30,1 28,5 28,9 28,4 27,8 28,1
Test 2 – prečnik (mm) 30,7 27,9 29,5 29,0 27,0 27,9
92
31
30
29
Series1
28 Series2
Series3
27
26
25
0.05 0.25 0.5 0.75 1 1.3 1.8 2.4
a)
31
30
29
Rib Test 1
28
Rib Test 2
27
26
25
0.1 0.6 1.1 1.6 2 2.4
b)
Sl. 5.1. Profili bušotina utvrđeni tokom probnog bušenja
a) Krovinske bušotine; b) Bušotine u boku prostorije
Za test čupanja kratko vezanog sidra odabran je deo hodnika sa ne poremećenim ili
slabo poremećenim masivom, u blizini samog čela radilišta. U etažnom hodniku EH-(-78)i
je ukupno izvršeno 6 testova čupanja kratko vezanog sidra, prema proceduri opisanoj u
poglavlju 3. Sva sidra su bila ugrađena u uglju, pri čemu su 3 sidra (dužine 2,4 m) bila
ugrađena u krovinu, 2 sidra (dužine 1,0 m) su bila ugrađena u bok i jedno sidro (dužine 1,8
m) je bilo ugrađeno horizontalno u čelo radilišta. Rezultati ovih testova su dati u tabeli 5.3.
93
Tabela 5.3. Rezultati testa čupanja kratko vezanog sidra

Test Dubina Čvrstoća veze Opterećenje
Lokacija Vrsta stene
br. (m) (kN) (kN)
1 EH-(-78)i Ugalj – krov. 2,4 90 Popustila na 90
2 EH-(-78)i Ugalj – krov. 2,4 110 Opterećen do 200 bez
popuštanja
3 EH-(-78)i Ugalj – krov. 2,4 100 Popustila na 100
4 EH-(-78)i Ugalj – bok 1,0 20 Popustila, zdrobljeni
ugalj
5 EH-(-78)i Ugalj – bok 1,0 140 Opterećen do 210 bez
popuštanja
6 EH-(-78)i Ugalj – čelo 1,8 90 Popustila na 90
Može se videti da su sidra 1, 4 i 6 popustila pri navedenim vrednostima

opterećenja. Prosečna izmerena čvrstoća veze iznosi oko 105 kN, pri čemu je čvrstoća veze
sidra br. 4 (dužine 1,0 m) nešto manja pošto je ugrađeno u zoni sa zdrobljenim ugljem.
Ovo se i moglo očekivati pošto zdrobljeni masiv oko podzemne prostorije ima negativan
uticaj na transfer opterećenja sa masiva na sidro, pa je zbog toga potrebno ugraditi AT
viseću podgradu pre pojave deformacija i pukotina na masivu.
Na osnovu rezultata ispitivanja obavljenih u etažnom hodniku EH-(-78)i u RMU
Soko može se zaključiti sledeće:
 Hodnik EH-(-78)i je izrađen u uglju, tako da su fizičko-mehaničke
karakteristike utvrđene samo za uzorke uglja.
 Probna bušenja su pokazala da se efikasno bušenje može ostvariti sa
dvokrakom bušaćom krunom prečnika 27 mm i bušaćom šipkom sa
spiralom.
 Utvrđeni profil bušotina izrađen sa odabranim bušaćim priborom je u okviru
željenih vrednosti (od 27,6 do 29,0 mm) za ugradnju AT viseće podgrade.
 Obavljeno je 6 testova čupanja kratko vezanog sidra, na tri različite dubine.
Prosečna vrednosti čvrstoće veze iznosi 105 kN, što predstavlja uobičajenu
vrednost pri ugradnji ove vrste podgrade u ugalj.
 Transfer opterećenja sa uglja na dvokomponentnu smešu i čelično sidro,
kao i čvrstoća veze, su dovoljni da obezbede potrebnu stablinost masiva u
neposrednoj okolini podzemne prostorije izrađene u uglju.
Rezultati dobijeni tokom realizacije istraživanja u RMU Soko su bili osnova sa
sledeći korak istraživanja, koji se odnosio na modelovanje parametara AT viseće podgrade,
a prema metodologiji razvijenoj na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu [22].
Model ležišta uglja u RMU Soko, prikazan na sl. 5.2., obuhvatio je dva etažna
hodnika, prečnika 3,5 m, izrađena u gornjem delu sloja, tako da proslojak laporca (tzv.
"belac") bude u profilu prostorije[26]. Ovakva situacija predstavlja uobičajenu praksu
94
izrade etažnih hodnika u RMU Soko. Sloj uglja je modeliran sa ukupnom debljinom od 24
m i nagibom od 40o.
Sl. 5.2. Model ležišta u RMU Soko
U model ugljenog sloja su takođe uključena još dva proslojka, i to tanji proslojak
laporca, iznad "belca", kao i proslojak gline u podinskom delu ugljenog sloja. Za
modeliranje je korišćen softver Phase 2, a analiza je obuhvatila modeliranje napona i
deformacija u masivu, kao i opterećenje kome su izložena sidra viseće podgrade.
Fizičko-mehaničke osobine stena u ležištu rudnika Soko su navedene u tabeli 5.4.
Izradom dva etažna hodnika u ugljenom sloju dolazi do poremećaja primarnog
naponskog stanja i pojave deformacija masiva, kako po konturi prostorije tako i po dubini
masiva. Maksimalni napon dobijen iz modela je prikazan na sl. 5.3, dok su ukupne
deformacije prikazane na sl. 5.4.
Tabela 5.4. Fizičko-mehaničke osobine masiva u RMU Soko

Čvrstoća na Ugao unutrašnjeg
Gustina "in situ" Kohezija
pritisak trenja
Stena S C
c 
3 0
t/m MPa Mpa
Peščar 2,65 9,36 2,40 26
Ugalj 1,46 19,67 3,50 38
Laporac 2,11 11,75 2,60 30
Glina (proslojaka) 1,65 15,52 2,80 33
Podinska glina 2,50 8,36 1,66 32
95
Sl. 5.3. Maksimalni napon nastao izradom etažnih hodnika
Sl. 5.4. Ukupne deformacije nastale izradom etažnih hodnika
U sledećem koraku simulirana je ugradnja po 5 AT sidara u oba etažna hodnika, s

tima da su analizirane situacije sa 3 različite dužine sidara: 1,8 m, 2,1 m i 2,4 m. Cilj je bio
da se ovako dobijeni rezultati uporede sa opterećenjima izmerenom tokom testa čupanja
kratko vezanog sidra. Na sl. 5.5. prikazana je varijanta sa ugrađenih 5 AT sidara, dužine
2,4 m u oba etažna hodnika.
96
Sl. 5.5. Grafička interpretacija opterećenja u AT sidrima dužine 2,4 m
Modeliranjem su dobijene vrednosti za sve tri dužine sidara, s tim da su se

maksimalne vrednosti uvek javljale u središnjem (centralnom) sidru kod oba etažna
hodnika, bez obzira na dužinu sidra. U tabeli 5.5. navedene su maksimalne vrednosti
opterećenja sidara za sve tri dužine.
Tabela 5.5 Maksimalna opterećenja u sidrima

Dužina sidra Opterećenje
2,4 m (gornji EH, centralno sidro) 89,9 kN
2,1 m (gornji EH, centralno sidro) 90,5 kN
1,8 m (donji EH, centralno sidro) 89,6 kN
Kao što se iz tabele može videti, maksimalna opterećenja u AT sidrima se kreću

oko 90 kN, što znači da sidra nisu izložena plastičnoj deformaciji. Takođe, veoma je
značajno da ove vrednosti odgovaraju silama izmerenim tokom testa čupanja kratko
vezanog sidra (tabela 5.3.), čime se dodatno potvrdio pristup istraživanju i povećala
pouzdanost u dobijene rezultate.
97
5.2. PROBNA UGRADNJA AT VISEĆE PODGRADE U RMU

ŠTAVALJ
U RMU Štavalj su, kao i u rudniku Soko, obavljene aktivnosti koje se odnose na
prvu fazu istraživanja, tj. obavljeno je uzorkovanje direktne krovine, probna bušenja i test
čupanja kratko vezanog sidra. Ove aktivnosti su opisane u poglavlju 3, a u nastavku su dati
ostvareni rezultati [25].
Rudarske aktivnosti u rudniku Štavalj su organizovane u Centralnom polju, u kome
se nalazi jedan ugljeni sloj. Debljina sloja varira od 1 do 18 m, i pada ka jugu pod uglom
od 10 do 15o. U ugljenom sloju se nalazi glinoviti proslojak u podinskom delu, čija je
debljina od 0,5 do 2,5 m, kao i laporoviti proslojak u krovinskom delu, sa debljinom od 0,1
do 0,4 m. Najveće rezerve u ovom ležištu se nalaze u Zapadnom polju, u kome je debljina
sloja od 5 do 24 m, sa padom od 5 do 20o.
Uzorkovanje direktne krovine je izvršeno sa istom opremom kao i u RMU Soko
(jezgra prečnika 42 mm), i to u blizini podzemne prostorije TN-2. Ustanovljeno je da se u
krovini, do dubine od 3 m, nalazi samo ugalj. Utvrđene fizičko-mehaničke osobine uglja su
bile sledeće:
- Čvrstoća na pritisak (UCS): 22 MPa;
- Čvrstoća na smicanje: 2.6 MPa;
- Kohezija: 3.7 MPa;
- Ugao unutrašnjeg trenja: 33o;
- Poroznost 4%,
Kao i tokom ispitivanja u RMU Soko, u sledećem koraku su obavljena probna

bušenja.
Rezultati merenja prečnika krovinskih bušotina za AT sidra su data u tabeli 5.6, dok
su u tabeli 5.7. data rezultati merenja prečnika bušotina izbušenih u bokovima podzemne
prostorije. Grafička interpretacija izmerenih vrednosti je prikazana na sl. 5.6.
Tabela 5.6. Izmereni prečnici krovinskih bušotina u uglju (krunica d=27 mm)
Dubina bušotine (m) 0,05 0,25 0,5 0,75 1,0 1,3 1,8 2,4
Test 1 – prečnik (mm) 30,0 28,4 28,9 27,7 27,5 28,2 27,2 27,1
Test 2 – prečnik (mm) 29,8 28,1 28,5 27,2 28,5 28,9 27,0 27,1
Test 3 – prečnik (mm) 30,1 27,8 28,0 28,4 27,7 27,2 27,2 27,4
98
Tabela 5.7. Izmereni prečnici bušotina u boku prostorije (krunica d=27 mm)
Dubina bušotine (m) 0,1 0,6 1,1 1,6 2,0 2,4
Test 1 – prečnik (mm) 29,7 28,7 28,6 27,4 27,9 27,3
Test 2 – prečnik (mm) 30,2 29,5 28,4 28,9 27,6 27,2
Test 3 – diameter (mm) 29,5 29,2 28,2 29,2 27,8 27,8
a)
b)
Sl. 5.6. Profili bušotina utvrđeni tokom probnog bušenja
a) Krovinske bušotine; b) Bušotine u boku prostorije
U RMU Štavalj je ukupno izvršeno šest testova čupanja kratko vezanog sidra, prema
već opisanoj proceduri. Testovi su obavljeni u blizini prostorije TN-2. Sva sidra su bila
ugrađena u ugalj, pri čemu su 4 sidra (sva dužine 2,4 m) ugrađena u krovinu, a dva sidra
(dužine 1,0 m i 1,6 m) su ugrađena u bok. Rezultati ovih testova su navedeni u tabeli 5.8.
99
Tabela 5.8. Rezultati testa čupanja kratko vezanog sidra

Dubina Čvrstoća veze Opterećenje
Test br. Vrsta stene
(m) (kN) (kN)
1 Ugalj-krovina 2,4 105 Popustila na 105
2 Ugalj-krovina 2,4 120 Opterećen do 200 bez popuštanja
5 Ugalj-bok 1,0 130 Opterećen do 210 bez popuštanja
6 Ugalj-bok 1,6 110 Opterećen do 170 bez popuštanja
Može se videti da su sidra 1, 3 i 4 popustila pri navedenim vrednostima

opterećenja. Prosečna izmerena čvrstoća veze iznosi oko 110 kN. Prethodna iskustva
stečena u RMU REMBAS i RMU Soko su pokazala da ugradnja sidara u zdrobljeni masiv
ima negativan uticaj na transfer opterećenja iz masiva na sidra. Zbog ovoga je potrebno
viseću podgradu ugrađivati u što kraćem roku po izradi prostorije, kako bi se izbeglo
raslojavanje i usitnjavanje uglja.
Eksperimentalno istraživanje sprovedeno u RMU Štavalj je realizovano prema istoj
metodologiji kao i u RMU REMBAS i RMU Soko, tako da je moguće poređenje dobijenih
rezultata.
 Probna bušenja su pokazala da se efikasno bušenje može ostvariti sa istom
opremom kao i u RMU REMBAS i RMU Soko, odnosno sa dvokrakom
bušaćom krunom prečnika 27 mm i bušaćom šipkom sa spiralom.
 Utvrđeni profil bušotina izrađen sa odabranim bušaćim priborom je u okviru
željenih vrednosti.
 Obavljeno je 6 testova čupanja kratko vezanog sidra, na različitim
dubinama. Prosečna vrednosti čvrstoće veze iznosi 110 kN, što predstavlja
zadovoljavajuću vrednost pri ugradnji u ugalj.
100
6. ZAKLJUČAK
Opšte prihvaćen postupak izbora elemenata sistema viseće podgrade još uvek nije
precizno definisan i pored velikog i dobro dokumentovanog iskustva, kao i obimnog
naučno-istraživačkog rada posvećenog ovoj vrsti podgrade. Ovo se posebno odnosi na
izbor dužine sidra, broja sidara u jednom redu (šema ugradnje) i rastojanja između
susednih redova sidara. Sa druge strane, sve šira primena različitih tipova viseće podgrade
u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom širom sveta se pokazala kao veoma
efikasan način podgrađivanja, pošto su se podzemne prostorije podgrađene ovom vrstom
podgrade imale visoku pouzdanost u smislu njihove funkcionalnosti. Zbog toga je za
obavljeno istraživanje, a u sklopu širih aktivnosti koje se preduzimaju u Javnom Preduzeću
za Podzemnu Eksploataciju Uglja, odabran pristup sa eksperimentalnom ugradnjom, uz
prethodno modeliranje elemenata AT viseće podgrade.
Istraživanje je izvršeno postupnim izmenama u načinu podgrađivanja, uz
konstantno praćenje napona i deformacija u masiu i sidrima viseće podgrade. Zbog toga,
poseban značaj imaju merni instrumenti, čija je primena omogućila tačan uvid u nivo
deformacija stenskog masiva i njihov trend, kao i u nivo opterećenja kome su izložena
sidra AT viseće podgrade. Na ovaj način su stvoreni bezbedni uslovi za rad u podzemnoj
prostoriji, pri čemu treba naglasiti da je tokom celog perioda ugradnje AT viseće podgrade
ova prostorija bila sastavni deo tehnološke celine jame Strmosten (vršena je izrada ove
prostorije i kroz nju je obavljan transport uglja sa otkopanih radilišta).
U okviru istraživanja opisanog u ovoj monografiji razvijen je numerički model,
opisan u poglavlju 3.1, a proračun elemenata AT viseće podgrade je dat u poglavlju 4.1.
Kasnije obavljeno istraživanje je pokazalo da su numeričkim modelom izabrani
odgovarajući elemenati AT viseće podgrade (dužina i broj sidara u jednom redu i
rastojanje između susednih redova sidara).
Eksperimentalni deo istraživanja je realizovan u tri faze.
Tokom prve faze izvršena su "in situ" ispitivanja u prostoriji TH-4, tokom kojih je
utvrđen litološki sastav i fizičko-mehaničke karakteristike neposredne krovine, izmerena
sila čupanja kratko vezanog sidra i izvršen izbor bušaće opreme. Tokom druge i treće faze
istraživanja, ukupno 97 m prostorije TH-4 je podgrađeno sa AT visećom podgradom i to
između okvira čelične podgrade. Druga faza je realizovana u kružnom profilu podzemne
prostorije na dužini od 52 m (između stacionaža 244 m i 296 m), pri čemu je u krovinu
ugrađivano 5 sidara dužine 2,4 m, a u svaki bok po 4 sidra, dužine 1,8 m. Sidra su
ugrađivana između okvira čelične podgrade, na rastojanju od 0,67 m. Treća faza je
realizovana u trapeznom profilu podzemne prostorije na dužini od 45 m (između
stacionaža 296 m i 341 m), s tim da je viseća podgrada ugrađivana po istoj šemi i na istom
rastojanju kao i kod II faze (5 sidara u krovinu i po 4 u svaki bok). Tokom II i III faze AT
101
viseća podgrada je ugrađivana odmah po napredovanju radilišta na izradi prostorije TH-4,

kako bi se u što većoj meri sprečile inicijalne deformacije masiva.
Tokom druge i trće faze je u prostoriji TH-4 ugrađeno ukupno 3 merne stanice. I to
tako da je prva merna stanica ugrađena na stacionaži 246 m, neposredno posle početka
ugradnje viseće podgrade, a merenja sa ove stanice su služila kao referentna merenja za
kasniju ocenu efikasnosti viseće podgrade. Druga merna stanica je ugrađena posle 12 m, na
stacionaži 258 m, pošto je uticaj viseće podgrade bio očigledan. Konačno, treća merna
stanica je ugrađena na stacionaži 307 m. Cilj ugradnje druge i treće merne stanice je bio da
se potvrdi efikasnost AT viseće podgrade u kružnom i trapeznom profilu.
Kriterijumi za ocenu efikasnosti AT viseće podgrade bili su zaustavljanje širenja
deformacija po dubini masiva (što predstavlja dokaz postizanja stabilnosti podzemne
prostorije) i ostvarivanje transfera opterećenja sa stenskog masiva na AT viseću podgradu.
Rezultati merenja, na tri merne stanice (MS), obavljenih tokom II i III faze
ugradnje AT viseće podgrade su dati u poglavljima 4.3 i 4.4. Period obavljanja merenja
deformacija na svim instrumentima je bio promenljiv, i kretao se od 3 do 8 meseci.
Analiza rezultata merenja sa mernih stanica pokazuje da su deformacije u
neposrednoj krovini podzemne prostorije smanjene, i to sa 80 mm (MS 1), na 12 mm
(MS 2) i 31 mm (MS 3). Deformacije u desnom boku su ujednačene i iznose 30 mm (MS 1
i MS 2), dok su u levom boku, u pravcu pada sloja uglja, veće i iznose 80 mm. Ovo je
jedini instrument koji je evidentirao i pojavu raslojavanja masiva. Treba napomenuti da su
deformacije od 80 mm izmerene u periodu dužem od 4 meseca.
Merenja na svim mernim uređajima su pokazala da se deformacije javljaju u
neposrednoj okolini podzemne prostorije, odnosno do visine ugradnje viseće podgrade.
Jedini izuzetak predstavlja ekstenzometar na MS 2, ugrađen u levi bok, kod koga su
deformacije utvrđene celom dužinom instrumenta. Takođe, nije utvrđena pojava
deformacija iznad visine ugradnje AT viseće podgrade u periodu posle odmicanja čela
radilišta i stabilizacije masiva u neposrednoj okolini podzemne prostorije.
Merne stanice 2 i 3 su bile opremljene i sa sidrima sa mernim trakama, čija je svrha
bila merenje aksijalnog opterećenja u sidarima i momenti svijanja. Merenja su pokazala da
su ova sidra izložena aksijalnoj sili od oko 250 kN na MS 2, odnosno 150-280 kN na MS
3, što ukazuje da je ostvaren dobar transfer opterećenja sa stenskog masiva na sidra viseće
podgrade. Rezultati merenja momenta savijanja u sidrima pokazuju da su u svim sidrima
(MS 2 i MS 3) na različitim visinama postojali momenti savijanja suprotnih smerova, što
ukazuje da su sidra izložena horizontalnim silama. Značaj ovog zaključka ogleda se u tome
što je AT visećom podgradom sprečeno deformisanje neposredne krovine, pa je pri
uspostavljanju novog ravnotežnog omogućeno da se horizontalne sile prenose neposredno
uz konturu podzemne prostorije. Samim tim ne dolazi do njihovog premeštanja u visoku
krovinu i pojave prirodnog svoda obrušavanja.
102
Rezultati merenja pokazuju da su ostvareni kriterijumi efikasnosti podgrade, tako

da se ugradnja AT viseće podgrade u podzemnoj prostoriji TH-4 jame Strmosten rudnika
REMBAS može oceniti kao veoma uspešna, kao i da je postignuta visoka stabilnost
podzemne prostorije.
Dokazano je da su sidra AT viseće podgrade reagovala sa stenskim masivom,
odnosno da su preuzela kako vertikalna tako i horizontalna opterećenja. Pored ovoga,
deformacije su se javljale samo u visini ugradnje viseće podgrade i bez prirasta posle
perioda stabilizacije masiva. Ostvarena stabilnost podzemne prostorije, primenom AT
viseće podgrade, u velikoj meri garantuje smanjenje potreba za rekonstrukcijom prostorija
otkopne pripreme u jami Strmosten rudnika REMBAS. Takođe, ostvareni rezultati pružaju
mogućnosti za dalja istraživanja u pogledu optimizacije načina podgrađivanja, prvenstveno
u smeru povećanja rastojanja između okvira čelične podgrade, pa čak i do njene potpune
eliminacije.
Istraživanja I faze obavljena u RMU Soko i RMU Štavalj su dala slične, ako ne i
bolje, rezultate kao i u RMU REMBAS, što ukazuje da je primena AT viseće podgrada
može da obezbedi veoma povoljne efekte i u ova dva rudnika.
Sve opisane aktivnosti i istraživanja se u tehničko-tehnološkom smislu mogu
realizovati i u ostalim rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacije u Srbiji. Imajući u vidu
da rudarsko-geološki uslovi koji vladaju u navedenim rudnicima spadaju u teže uslove,
realno je očekivati da se slični rezultati mogu postići i u ostalim rudnicima Javnog
Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja.
103
LITERATURA
1. Analiza opravdanosti mehanizovane izrade podzemnih prostorija u JP PEU u cilju

racionalizacije procesa i ostvarenja efikasne dinamike, Studija, Rudarsko-geološki
fakultet, Beograd, 2009.
2. ASTM F432-04, Standard Specification for Roof and Rock Bolts and Accessories,
ASTM International, Pensilvanija, SAD, 2004.
3. Bieniawski Z.T.: Strata control in mineral engineering. New York, NY: John Wiley
& Sons, Inc, 1987.
4. British Standard BS 7861, Part 1, Strata reinforcement support system components
used in coal mines; Part 1. Specification for rockbolting, 1990.
5. Čokorilo V., Milisavljević V.: Roof monitoring devices and proposal for
introduction of AT rockbolts in "Soko" colliery, Proceedings of ICAMC 98 - 13th
International Conference on Automation in Mining, High Tatras, Slovak Republic,
4, p. 279-282., 1999.
6. Čokorilo V., Milisavljević V., Tanasković M.: Uvođenje AT sidara u rudnike JP za
PEU u cilju unapređenja i racionalizacije proizvodnje, Zbornik referata sa IV
naučno - stručnog skupa "Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina u novim
uslovima privređivanja", Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 8, s. 225-232. ,
2001.
7. Deutsche norm DIN 21 521, Teil 1, Gebirgsanker für den Bergbau und den
Tunnelbau, Begriffe, Juli 1990.
8. Denić M., Doktorska disertacija: "Analiza uslova za primenu visokoproduktivne
otkopne mehanizacije za podzemnu eksploataciju strmih slojeva uglja velike
debljine", RGF, Beograd, 2007.
9. Elaborat o rezervama uglja u ležištu Strmosten, Geozavod-GEMINI, 2005.
10. Gerdeen J.C., Snyder V.W., Viegelahn G.L., Parker J.: Design criteria for roof
bolting plans using fully resin-grouted nontensioned bolts to reinforce bedded mine
roof. Volume III: Experimental model studies; Volume IV: Theoretical analysis.
Houghton, MI: Michigan Technological University. U.S. Bureau of Mines contract
No. J0366004. , 1979.
11. Gerrard C.: Rock bolting in theory, Proceedings of the International Symposium on
Rock Bolting, Abisko, Sweden, pp.3-29, 1983.
12. Hoek E. and Brown E.T.: Underground Excavations in Rock, London: Institution
of Mining and Metallurgy, 1980.
13. Izmene i dopune programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije
do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, Modul: Rudnici sa podzemnom
eksploatacijom uglja, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2009.
14. Jeffery R. and Daemen J.: Analysis of Rockbolt Reinforcement of Layered Rock
Using Beam Equations, Proceedings of the International Symposium on Rock
Bolting, Abisko, Sweden, pp. 173-185. , 1982.
15. Jovanović P.: Projektovanje i proračun podgrada horizontalnih podzemnih
prostorija, Knjiga 3, Beograd, Rudarsko-geološki fakultet, s. 456, 1995.
104
16. Jun Lu L.: A New Rock Bolt Design Criterion and Knowledge-Based Expert
System For Stratified Roof, Dissertation, Faculty of the Virginia Polytechnic
Institute and State University, 1999.
17. Lang T. and Bischoff J.: “Stabilization of Rock Excavations Using Rock
Reinforcement,” Proceedings 23rd U.S. Symposium on Rock Mechanics, AIME,
New York, pp. 935-944., 1982.
18. Milisavljević V., Ristović I., Gašić V.: Eksperimentalna provera mogućnosti
podgrađivanja ankerima sa dvokomponentnom smešom, Zbornik sa 30.
Oktobarskog savetovanja, Bor, s. 142-149. , 1998.
19. Milisavljević V., Ristović I., Gašić V.: Oprema za izradu bušotina za sidra,
ugradnju AT sidara i njihovo održavanje, Podzemni radovi br. 9, Rudarsko -
geološki fakultet, Beograd, s. 47-52. , 1998.
20. Milisavljević, V., Magistarska teza: "Ispitivanje mogućnosti primene specijalnih
konstrukcija rudarskih mašina u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom",
Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 1999.
21. Milisavljević V., Tanasković M.: Kriterijumi izbora bušilica za izradu ankerskih
bušotina i ugradnju AT ankera, Zbornik radova II Jugoslovenskog simpozijuma sa
međunarodnim učešćem - Bušenje i miniranje, Rudarsko-geološki fakultet,
Beograd, s. 38-43, 6. , 2001.
22. Milisavljević V., "Izbor elemenata sistema AT viseće podgrade za rudnike uglja sa
podzemnom eksploatacijom u Srbiji", doktorska disertacija, Rudarsko-geološki
23. Milisavljević V., Ristović I., Čokorilo V., Lilić N., Denić M.: Improvement of
Roadway Stability in Serbian Underground Coal Mines, Proceedings of 4th Balkan
Mining Congres, Velenje, Slovenija, p. 533-537, ISBN: 978-961-269-534-7, 2011.
24. Milisavljević V., Ristović I., Čokorilo V.: Rockbolting Installation Trial in Soko
Underground Coal Mine, Proceedings on 12th International Conference "Research
and Development in Mechanical Industry"-RaDMI 2012, Scientific and Technical
Center for Intellectual Property, Vrnjačka Banja, Srbija, p. 1114-1118, ISBN: 978-
86-6075-037-4, 2012.
25. Milisavljević V., Ristović I., Čokorilo V.: Installation Trial of AT Rockbolts in
Štavalj Underground Coal Mine, Proceedings on 13th International Conference
"Research and Development in Mechanical Industry"-RaDMI 2013; Scientific and
Technical Center for Intellectual Property, Vrnjačka Banja, Srbija, p. 862-868,
ISBN: 978-86-6075-043-5, 2013.
26. Milisavljević V., Tošić D., Čokorilo V., Ristović I.:Modelling of AT Rockbolts
Parameters for "Soko" Underground Coal Mine, Tehnički Vijesnik / Technical
Gazette, No. 3, Vol. 23, Strojarski fakultet, Slavonski Brod, Hrvatska, ISSN: 1330-
3651, doi: 10.17559/TV-20140825132622, 2016.
27. Molinda G. M., Mark C.: Coal Mine Roof Rating (CMRR): A Practical rock mass
rating for coal mines, Pittsburgh, PA: U.S. Department of the Interior, Bureau of
Mines, IC 9387. , 1994.
28. Molinda G. M., Mark C.: Design of Roof Bolt Systems. In: New Technology for
Coal Mine Roof Support. Pittsburgh, PA: U.S. Department of Health and Human
Services, Public Health Service, Centers for Disease Control and Prevention,
National Institute for Occupational Safety and Health, DHHS (NIOSH) Publication
No. 2000-151, IC 9453. , 2000.
105
29. Molinda G. M., Mark C., Dolinar D.R.: Assessing coal mine roof stability through
roof fall analysis. In: New Technology for Coal Mine Roof Support. Pittsburgh,
PA: U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service,
Centers for Disease Control and Prevention, National Institute for Occupational
Safety and Health, DHHS (NIOSH) Publication No. 2000-151, IC 9453. , 2000.
30. Panek, L.: Principles of Reinforcing Bedded Mine Roof with Bolts, U.S. Bureau of
Mines RI 5156, p. 25, 1956.
31. Peng, S. and Tang, D.: Roof Bolting in Underground Mining: State of the Art
View, International Journal of Mining Engineering, v. 2, pp. 1-4, 1984.
32. Peng, S.: Coal Mine Ground Control, John Wiley & Sons, Inc., pp. 131-173. , 1984.
33. Peng S.: Roof bolting adds stability to weak strata, Coal Age Magazine Dec: 32-38,
1998.
34. Racionalizacija i modernizacija izrade i podgrađivanja rudarskih prostorija u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, Studija, Codel, Beograd, 2001.
35. Sagledavanje stanja i mogućnosti restrukturiranja rudnika za podzemnu
eksploataciju uglja u JP Eelektroprivreda Srbije, Studija, Rudrasko-geološki
36. Smith, W.: Roof Control Strategies for Underground Coal Mines, Information
Circular 9351, the U.S. Bureau of Mines, p. 17. , 1993.
37. Stankus, J., Guo, S.: New Design Criteria for Roof Bolt Systems, Proceedings of
16th Conference on Ground Control in Mining, Morgantown, WV, pp.158-166. ,
1997.
38. Unal, E.: Design Guidelines and Roof Control standards for Coal Mine Roofs,
Ph.D. Dissertation, Pennsylvania State University, University Park, PA, p. 355. ,
1983.
39. Whittaker B. N., Frith R. C.: Tunneling - design, stability and construction, The
Institution of Mining and Metallurgy, London, Velika Britanija, 1990.
40. Xiu, Z., Wang, X. and Wang, A.: Strategies for the Application of Rockbolting
Technology to Longwall Gateroads in Chinese Coal Mines, Proceedings of 16th
Conference on Ground Control in Mining, Morgantown, WV, pp. 191-198. , 1997.
41. Milisavljević V., Denić M., Kokerić S.,: Mogućnosti za unapređenje tehnologije
podgrađivanja etažnih hodnika u RMU Soko, Zbornik referata sa VIII
međunarodnog simpozijuma MAREN 2010; Lazarevac, Srbija; JP PD Kolubara-
Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, p. 384-388, 2010.
42. Tehničko rešenje uvođenja AT viseće podgrade i praćenja naponsko-deformacionih
karakteristika masiva, Čokorilo V., Lilić N., Beljić Č., Gligorić Z., Ristović I.,
Milisavljević V., Cvijetić A., Gluščević B., Rudarsko-geološki fakultet, Beograd,
2013.
43. Zlatanović D., Ilić M., Milisavljević V., Ignjatović D.: Results of Experimental
Installation of Roofbolting System in the Mines, Mining and Metalurgy
Engineering Bor, No. 4, doi: 10.5937/MMEB1404065Z, p. 65-84, 2014
44. Zlatanović D., Milisavljević V., Tokalić R., Čebašek V.: Rock Stability Analysis on
the Model of Designed and Constructed Roadways in the "Jama", Bor,
Underground Mining Engineering-Podzemni Radovi, No. 26, Year XXIII, p. 21-31,
2015.
106
View publication stats

Monografija VMilisavljevic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Monografija VMilisavljevic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See

Primena AT viseće podgrade u rudnicima Srbije

Book · December 2015

Dr Vladimir Milisavljević, dipl. ing. rud.

Primena AT viseće podgrade u rudnicima Srbije

Tehnologija podgrađivanja podzemnih prostorija koja se primenjuje u rudnicima

obima ugradnje čelične podgrade, povećanja brzine napredovanja i manji obim

1. VISEĆA PODGRADA I NJENI ELEMENTI

Sl. 1.1. Konstrukcije sidara sa tačkastim učvršćenjem

Ovaj tip sidra se isporučuje u obliku cevi savijene po dužini, sa spoljašnjim

Na sl. 1.4 prikazano je sidro od čeličnog užeta sa cementnim vezivom.

U odnosu na do sada opisane tipove sidara čija je dužina limitirana dimenzijama

Sl. 1.5 Prenos sile naknadnog zatezanja sidra na masiv

Sila zatezanja se izračunava na osnovu izraza:

Primera radi, sila naknadnog zatezanja jednog AT sidra, pomoću bušilice sa

1.1. MEHANIZMI DELOVANJA VISEĆE PODGRADE

Osnovni cilj ugradnje viseće podgrade je unapređenje karakteristika stenskog

1.1.1. Vešanje neposredne krovine

Pri izradi podzemnih prostorija, odmah po narušavanju ravnotežnog stanja, okolni

deformacija. U slučaju da se ne izvrši ugradnja podgrade neposredna krovina bi se odvojila

Elementi viseće podgrade (sidra) koja je primenjena na ovakav način su opterećeni

Ovaj pristup se može primeniti u slučaju da dođe do raslojavanja neposredne od

1.1.2. Formiranje grede

U većini slučajeva sidrima uobičajene konstrukcije (sidra od armaturnog gvožđa)

Sl. 1.8. Mehanizam formiranja grede povezivanjem tanjih slojeva

Ako pretpostavimo da su svi tanki slojevi od istog materijala, tada će teoretski

Na osnovu ovog izraza može se zaključiti da se sa povećanjem debljine grede u njoj

Za ovaj slučaj, krutost ovakve grede se može izraziti pomoću izraza:

gde je E modul elastičnosti.

Posle formiranja grede koja se sastoji od n identičnih slojeva, odnosno posle

Krutost ovakve grede iznosi:

Odnos W2 / W1 iznosi n, odnosno, otporni momenat formirane grede je n puta veći

Utvrđeno je da pojava loma zbog smicanja formirane grede ima sledeće

1.1.3. Stabilizacija ispucalog masiva

U slučaju da se sidra ugrađuju pod uglom na konturu podzemne prostorije i

 p sin   cos   cos 2   tg

U slučaju da se sidra ugrađuju normalno na konturu podzemne prostorije (sl. 1.12b)

Može se zaključiti, da je kod oba načina ugradnje sidara, minimalno potrebno

1.1.4. Pregled literature o mehanizama delovanja viseće podgrade

Uspešna kontrola masiva primenom viseće podgrade zavisi od tri prethodno

gde su f i fu maksimalne deformacije u krovini sa ugrađenim sidrima i bez

Prethodni izraz se koristi pri projektovanju viseće podgrade i to za ocenu ojačanja,

Greda kao noseći element je opterećena sa normalnim naponom na savijanje i

savijanje grede formirane ugradnjom viseće podgrade se povećava linearno u zavisnosti od

1.2. AT VISEĆA PODGRADA

AT viseća podgrada spada u grupu viseće podgrade sa kontinualnim učvršćenjem,

 za sidra koji se ugrađuju u krovinu: 95 – 175 Nm;

Ploča treba da je izrađena od konstruktivnog čelika, debljine 8 do 10 mm,

Sl. 1.14 Sklop sidra Sl. 1.15 Zavrtanj sa lomljivom čivijom

Dvokomponentne smeše predstavljaju drugi element ovog sistema podgrađivanja.

Za dvokomponentne smeše vezane su dve osobine koje su veoma važne za njihovu

Na sl. 1.18 Prikazane su različite patrone dvokomponentne smeše firme Minova.

Sl. 1.18 Patrone dvokomponentne smeše - MINOVA

1.3. IZBOR ELEMENATA SISTEMA VISEĆE PODGRADE

1.3.1. Vrsta sidra

Danas su na tržištu raspoložive brojne konstrukcije sidara, od kojih su osnovne već

o Sistemima trajnog podgrađivanja;

U odnosu na sidra sa tačkastim (mehaničkim) učvršćenjem, sidra sa kontinualnim

1.3.2. Prečnik i nosivost sidra

Za sidro poznatih dimenzija, nosivost se može odrediti na osnovu prethodnog

Imajući u vidu da je značajan doprinos istraživanju i primeni viseće podgrade

1.3.3. Izbor dužine sidra

U opštem slučaju, potrebna dužina sidra zavisi od debljine neposredne krovine u