Pol Ekman

LAGANJ E
Kako otkriti da vas neko vara za tezgom,
sa govornice, u bračnoj postelji

Sa engleskog preveli:
A leksa n d ra K o s t ić
i

M lH A IL O A N T O V IĆ

MEDI
TERRAN
PUBLISHING

N ovi Sad
2010 .
 SADRŽAJ

Reči zahvalnosti ii

I U vod 17

II Lagan je ,„cu r e n je “ i zn aci prevare

27
III Z a š t o l a ž i n e u s p e v a ju 43
Loše strategije laganja 43
Laganje o osećanjima 46
Osećanja prilikom laganja 48
Strah da će se biti uhvaćen u laži 48
Krivica zbog prevare 61
Uživanje u varanju Ti­
IV O t k r iv a n je p r e v a r e u r e c im a g l a s u il i n a t e l u li
Reči 83
Glas 87
Telo 93
Znaci autonomnog nervnog sistema 108
V Fa c i ja l n i zn aci prevare
117
VI O pa sn o sti i m ere pred o stro žn o sti 15 3
Mere predostrožnosti u interpretiranju 17 6
bihejvioralnih znakova prevare 17 6
VII Po l ig r a f k a o lo v a c n a l a ž i 17 9

Ko koristi poligraf test 18 1

Kako radi poligraf 18 5

Tehnika kontrolnih pitanja 18 8

Test znanja 0 krivici 19 3

Proučavanje tačnosti poligrafa 19 6

Terenske studije 19 6

Analogne studije 19 7

Hibridne studije 200

Nalazi istraživanja 201

Poligrafsko testiranje kandidata za posao 205

Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji 209

Poligrafsko testiranje u hvatanju špijuna 2 11

Poligrafske kontrole na radnom mestu 214

Teorija zastrašivanja i hvatanja osumnjičenih
za procurele informacije 2 18

Poređenje poligrafa sa bihejvioralnim znacima prevare 220

V III K a k o p r o v e r it i d a l i n e k o l a ž e 225

IX H v a t a n je u l a ž i to k o m d e v e t e d e c e n ije 20. v e k a 261

Ko može da uhvati lažove ? 263

Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja 270

Šanse da se ne uoče laži u sudnici 272

Zastavice admirala Poindekstera 273

Sposobnost za glumu Olivera Norta 278

X La ž i u ia v n o m ž i v o t u 279

Opravdanje za laganje Olivera Norta 279

Predsednik Ričard Nikson i skandal Votergejt 282

Opravdana laž predsednika Džimija Kartera 283

Laži Lindona Džonsona o vijetnamskom ratu 286

Katastrofa svemirskog broda Čelendžer i samoobmana 287

Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita Hil 293

Zemlja laži 298

XI N o v i r e z u l t a t i i id e j e o l a g a n ju i h v a t a n ju u l a ž i 303

Nove razlike 303

Motivi za laganje 307

Novi rezultati 308

Zašto ne možemo da uhvatimo lažove 3 10

XII M i k r o e k s p r e s i j e , SUPTILNE
i o p a s n e f a c ija l n e e k s p r e s ij e 323

Š ta je najvažnije 323

Mikrofacijalne ekspresije 326

Makrofacijalne ekspresije 329

Suptilne ekspresije 329

Otkrivanje opasnog ponašanja (D-kocka) 330

Mere opreza 332

Epilog 335
D odatak 341
Bibliografija - beleške 351

Indeks 265
 Kada situacija izgleda baš onako kako nam se i čini da izgleda -
ogromna je mogućnost da je ona u potpunosti lažirana; kada je laž
očigledna, onda je velika mogućnost da tu nema ničega lažnog.

Erving Gofm an, Strateška interakcija

Relevantni okvir nije moralnost, već opstanak. Na svakom nivou,

od obične kamuflaže do poetske vizije, jezička sposobnost da sepri-
krije, dezinformiše, pretpostavi, ostane dvosmislen i da se izmišlja,
predstavlja nužan faktor za održavanje ravnoteže između ljudske
svesti i razvoja pojedinca u društvu...

Džordž Stajner, Posle Vavilona

Kada bi neistina, poput istine, imala samo jedno lice, bili bismo
u boljem položaju, je r bismo onda kao sigurno prihvatali sve su­
protno onome što lažov izgovori. Ali, suprotnost istine ima stotine
hiljada oblika i beskrajno polje širenja.

Montanj, Eseji
 I

Uvod

Datum je 15. septembar 1938. godine i upravo treba da se do­

godi jedna od najsramnijih i najkobnijih prevara. Kancelar Ne-
mačke Adolf Hitler i premijer Velike Britanije Nevil Čemberlen
sreću se po prvi put. Ceo svet vidi u ovom susretu poslednji tračak
nade da se izbegne novi sveopšti rat. (Svega šest meseci pre toga
Hitlerove trupe su umarširale u Austriju i anektirale je. Engleska
i Francuska su protestovale, ali nisu preduzele ništa više od toga.)
Tri dana pre nego što će sresti Čemberlena, 12. septembra, Hitler
zahteva da se deo Čehoslovačke pripoji Nemačkoj i podstiče de­
monstracije u toj zemlji. Hitler je već tajno otpočeo mobilizaciju
nemačke vojske za napad na Čehoslovačku, ali njegove snage neće
biti spremne do kraja septembra.
Ako bi uspeo da odloži mobilizaciju češke vojske za još neko­
liko nedelja, Hitler bi dobio priliku za iznenadni napad. U trci
sa vremenom, Hitler prikriva svoje ratne planove od Čemberle­
na i daje mu reč da se m ir može očuvati ako Česi izađu u susret
njegovim zahtevima. Zavaran ovim, Čemberlen ubeđuje Čehe da
ne mobilišu svoju vojsku dokle god postoje izgledi za pregovore
sa Hitlerom. Posle susreta sa Hitlerom, Čemberlen piše svojoj se­
stri: „... uprkos grubosti i beskrupuloznosti, koje mislim da sam
primetio na njegovom licu, stekao sam utisak da je preda mnom
čovek na koga se možete osloniti ako vam je dao svoju reč...“1

17
i8 Laganje

Braneći svoju odluku od onih koji su sumnjali u vrednost Hitlero-

ve zadate reči, Čemberlen je pet dana kasnije u govoru pred parla­
mentom objašnjavao kako mu lični kontakt sa Hitlerom omogu­
ćuje da tvrdi kako Hitler ,,i misli ono što govori“.2 .
Kada sam pre petnaest godina započeo sa izučavanjem laži, nije
mi bilo ni na kraj pameti da bi to moglo imati bilo kakve veze sa
jednom takvom laži. Mislio sam da bi to moglo biti od koristi
samo onima koji rade sa duševnim bolesnicima. Moje zanimanje
za istraživanje laži počelo je posle jednog predavanja koje sam
držao psihoterapeutima o svojim otkrićima - da su izrazi lica uni­
verzalni, dok su gestovi različiti za svaku kulturu - a oni me pitali
može li se na osnovu neverbalnog ponašanja otkriti kad bolesnik
laže.3 Obično se ovo pitanje ne postavlja, ali postaje presudno kad
pacijent koji je primljen u bolnicu zbog pokušaja samoubistva
izjavi da se oseća mnogo bolje. Svaki doktor se pribojava da će ta­
kav bolesnik izvršiti samoubistvo čim se oslobodi bolničkog nad­
zora, a izjava kako se oseća bolje služi samo da zamaže oči lekaru.
Ta njihova praktična muka otvorila je temeljno pitanje o opštenju
među ljudima: mogu li ljudi, čak i kada su veoma uznemireni, da
drže pod kontrolom poruke koje odašilju ili će njihovo neverbal­
no ponašanje razotkriti ono što je sakriveno iza njihovih reči?
Ponovo sam pogledao svoje filmove snimljene za vreme razgo­
vora psihijatara sa njihovim pacijentima, ne bih li otkrio da li je u
njima bilo laganja. Bio sam ih snimio sa drugim ciljem - da izdvo­
jim neke izraze i gestove koji bi mogli da pomognu u dijagnozi vr­
ste i ozbiljnosti duševnih poremećaja. Sad sam obratio pažnju na
elemente prevare i učinilo mi se da sam primetio znake laganja u
nekim slučajevima. Ali, kako biti siguran? Samo u jednom slučaju
nije bilo nikakve sumnje - zbog onoga što se dogodilo neposred­
no posle snimljenog razgovora.
Meri je četrdesetdvogodišnja domaćica. Poslednji od njena tri
pokušaja samoubistva bio je prilično ozbiljan. Pukom slučajnošću
neko je naišao pre nego što je umrla od šake tableta za spavanje.
Njena životna priča nije se mnogo razlikovala od priča mnogih
žena u srednjim godinama koje padaju u depresiju. Deca su odra­
sla i ona im nije više potrebna. Muž, zauzet svojim poslom, kao
Uvod 19

da je i ne primećuje. Meri se osećala beskorisno. U vreme kada je

dospela u bolnicu, Meri već nije bila u stanju da održava doma­
ćinstvo, loše je spavala i većinom je provodila vreme u četiri zida,
plačući. Tokom prve tri nedelje u bolnici dobijala je lekove i poha­
đala grupnu terapiju. Izgledalo je da joj to prija: raspoloženje joj
se popravilo i nije više pretila samoubistvom. U jednoj od sesija
koje smo snimili Meri je pričala lekaru da se oseća mnogo bolje i
zamolila ga da je pusti kući za vikend. Ali, pre nego što je dobila
izlazak, priznala je da je lagala i da je i dalje očajnički opsednuta
željom da se ubije. Provela je još tri meseca u bolnici pre nego što
joj se stanje stvarno poboljšalo, mada je godinu dana kasnije opet
došlo do krize. Međutim, i to se sredilo i ona već godinama nije
bila u bolnici.
Snimak njenog razgovora sa terapeutom prevario je većinu
mladih, pa čak i mnoge iskusne psihijatre i psihologe kojima sam
ga prikazao.4 Proučavali smo taj snimak satima i satima, vraćajući
projekciju nebrojeno puta, analizirajući svaki gest i izraz lica na
usporenom filmu ne bismo li otkrili ikakav nagoveštaj prevare.
Kad je za trenutak zastala pre nego što će odgovoriti na pitanje
lekara o svojim planovima za budućnost primetili smo na uspo­
renom snimku kako joj je preko lica prešao izraz očaja, takvom
brzinom da ga na prvim projekcijama uopšte nismo zapazili. Tek
kad smo došli na ideju da bi skrivena osećanja mogla da budu
vidljiva u tim veoma kratkim mikroekspresijama, tragali smo za
njima i pronašli mnoge, obično kamuflirane brzim osmehom.
Pronašli smo i mikrogestove. Dok je pričala doktoru kako uspeš-
no izlazi na kraj sa svojim teškoćama Meri je ponekad propratila
svoje reči delimičnim sleganjem ramena - ne do kraja, samo kroz
mali nagoveštaj. Slegnula bi samo jednim ramenom, praveći jedva
primetne kružne pokrete. Ili bi joj ruke ostale mirne, a samo bi se
jedno rame na trenutak malo podiglo.
Činilo nam se da smo primetili i druge neverbalne znake vara­
nja, ali nismo mogli biti sigurni da li smo nešto stvarno otkrili ili
je sve to samo plod naše mašte. I krajnje nevino ponašanje deluje
sumnjivo ako znate da neko ima običaj da laže. Naša otkrića mogu
se proveriti samo objektivnim merenjem, bez znanja o tome da li
20 Laganje

osoba koju posmatramo laže ili govori istinu. A trebalo je proučiti

i veliki broj ljudi da bismo bili sigurni da otkriveni znaci varanja
nisu osobeni. Za onoga ko pokušava da uhvati nekoga u laži -
nazovimo ga lovcem na laži - bilo bi jednostavnije ako bi se po­
našanja koja otkrivaju prevaru kod neke osobe mogla naći i kod
drugih kada lažu, s tim što znaci varanja mogu da budu osobeni
za svakog pojedinca. Polazeći od situacije u kojoj je Meri lagala,
zamislili smo ogled u kome bi ljudi koje posmatramo imali jaku
želju da sakriju neka snažna negativna osećanja koja doživljavaju
upravo dok lažu. Učesnici našeg eksperimenta imali su zadatak,
dok gledaju jedan uznemirujući film o hirurškim intervencijama
sa dosta krvi, da sakriju svoja prava osećanja gađenja i uzrujanosti
i da ubede osobu koja će s njima voditi razgovor, a koja ne može
da vidi film - da uživaju u gledanju filma o prekrasnom cveću.
(Rezultati ovog eksperimenta prikazani su u četvrtom i petom
poglavlju ove knjige.)
Nije prošlo ni godinu dana - još smo bili u početnim fazama
naših eksperimenata sa laganjem - kada su počeli da me zivkaju
ljudi zainteresovani za neke sasvim drugačije laži. Mogu li moja
otkrića, ili bar moje metode, da se upotrebe za otkrivanje špijuna
m eđu Amerikancima? Tokom vremena, pošto je ono do čega smo
došli u istraživanju znakova prevare u ponašanju pacijenta prema
lekaru bilo objavljeno u naučnim časopisima, ovakvi zahtevi su se
namnožili još više. Kako bi bilo da obučavam ljude iz obezbeđenja
vladinih funkcionera da prepoznaju eventualnog atentatora po
načinu hodanja ili po gestovima? Možemo li da pokažemo FBI-
ju kako da nauči svoje agente da bolje zapažaju kad osumnjičeni
laže? Nije me iznenadilo ni kada su me pitali mogu li da pom o­
gnem učesnicima samita da prepoznaju kad njihovi sagovornici
lažu, niti kad su mi doneli fotografije Patriše Herst, snimljene za
vreme pljačke banke u kojoj je i sama učestvovala, da procenim da
li je ona tu bila dobrovoljno ili pod prinudom. Za poslednjih pet
godina zanimanje za naša istraživanja proširilo se po svetu. Obra­
ćali su mi se predstavnici dveju prijateljskih zemalja, a dok sam
držao predavanja po Sovjetskom Savezu prišli su mi i ljudi koji su
za sebe rekli da su službenici „električnog instituta“ odgovornog
za usavršavanje istrage.
Uvod 21

Ovakvo širenje interesovanja nije mi prijalo jer sam se plašio

da će moja otkrića biti zloupotrebljena, prihvatana nekritički i
primenjivana neodmereno. Smatrao sam da neverbalni znaci pre­
vare neće često biti prisutni u slučajevima kriminalnog, političkog
i diplomatskog varanja. To je bilo samo moje nagađanje. Kada su
mi tražili da to obrazložim, nisam umeo. Morao bih prethodno da
znam zašto ljudi nekad greše dok lažu. Nisu u svakoj laži kratke
noge. Neke laži budu bez greške. Ne mora se u ponašanju pojaviti
nikakav znak varanja - nikakav trag ukočenosti izraza na licu, ni­
kakav gest kome tu nije mesto, nikakva iznenadna promena u boji
glasa. Ne mora biti nikakvih izdajničkih signala koji bi raskrinkali
lažova. Pa ipak, znao sam da se mogu naći znaci prevare. I naj-
hladnokrvnije lažove može da otkrije njihovo sopstveno držanje.
Znati kada će laž „upaliti“ a kada ne, kako prepoznati znake pre­
vare, a kad se ne isplati ni pokušavati - znači razumeti po čemu se
laži, lažovi i lovci na laži razlikuju.
Hitlerovo laganje Čemberlena i Merino njenog lekara deo su
smrtno ozbiljnih prevara u kojima su ljudski životi dovedeni u
pitanje. Oboje su prikrili šta planiraju, a u prvi plan svojih laži
isturili su neka osećanja koja uopšte nisu doživeli. Ali, razlike
između ovih dveju laži su mnogo veće. Hitler je tipičan primer
onoga što sam kasnije nazvao „rođeni lažov“. Osim toga, on je bio
i mnogo iskusniji prevarant od Meri. Hitlerova prednost je bila i
u tome što je varao nekoga ko je prosto vapio da bude prevaren.
Čemberlen je bio oran da poveruje u Hitlerovu laž da neće ući u
rat ako se izađe u susret njegovim zahtevima za promenu granica
sa Čehoslovačkom. Inače bi Čemberlen morao da prizna kako je
njegova politika smirivanja promašena i kako, zapravo, slabi nje­
govu zemlju. Na to je ukazala, govoreći o srodnoj temi, i Roberta
Volšteter, politikolog, u analizi prevara za vreme trke u naoru­
žanju. Povodom nemačkog kršenja anglo-nemačkog pomorskog
sporazuma iz 1936. godine, ona piše: „... prevarant i prevareni...
imaju interes da zažmure na činjenicu prekršaja. Obe strane su
imale potrebu da sačuvaju iluziju kako sporazum nije prekršen.
Britanski strah od trke u naoružavanju, koji je Hitler vrlo vešto
podsticao, doveo je do pomorskog sporazuma kojim su Britan-
22 Laganje

ci (ne pitajući Francuze i Italijane) prećutno revidirali Versajski

ugovor o miru, a isti taj strah Londona sprečio ih je kasnije da
priznaju ili konstatuju kršenje novog sporazuma“.5
Pri mnogim prevarama sama žrtva previđa greške lažova, tu­
mačeći dvosmislene postupke na dobronameran način, i tako po­
maže opstanak laži da bi izbegla zastrašujuće posledice njenog
razobličavanja. Previđajući znake da ga žena vara muž bar za neko
vreme odlaže obelodanjivanje svoje sramote i mogući razvod. Čak
i ako samome sebi priznaje njeno neverstvo, on će podupirati nje­
ne laži da bi izbegao suočavanje s realnošću. Dok god ne padnu
teške reči za njega postoji tračak nade, ma koliko slabašan, da je
pogrešio sumnjajući u ženu i da je ona, u stvari, nevina.
Nije svaka žrtva tako naivna. Ponekad se ništa ne dobija ignori-
sanjem ili podupiranjem tuđe laži. Neki lovci na laži dobijaju samo
od razotkrivanja laži, što im pri tome ne donosi nikakvu štetu.
Policijski islednik gubi samo ako nasedne na laž, kao i bankarski
službenik na kreditnom odeljenju, a obojica će dobro obaviti svoj
posao samo ako uspešno razlikuju poštene od lažova. Često se do­
gađa da žrtva laži istovremeno i dobija i gubi, bilo time da otkrije
laž ili da joj poveruje, mada saldo ne mora da bude uravnotežen.
Merin doktor ne bi mnogo rizikovao ako poveruje u njenu laž.
Ako stvarno nije više bila potištena, onda bi on mogao da preuz­
me deo zasluga za njeno ozdravljenje. Ali, ako se ona nije stvarno
oporavila, on ne bi mnogo izgubio. Za razliku od Čemberlena,
njemu nije dovedena u pitanje čitava karijera, jer se on nije javno
založio, nasuprot drugačijim mišljenjima, za stanovište koje bi se
pokazalo pogrešnim ako bi on otkrio da ona laže. On je mogao
mnogo više da izgubi ako bi naseo, nego što bi dobio ako bi se
pokazalo daje ona govorila istinu. Za Čemberlena je 1938. godine
bilo kasno. Ako se pokaže da Hitler nije bio dostojan njegovog
poverenja i da nema drugog načina da se spreči njegova agresija
osim rata, onda je Čemberlenova karijera gotova i otpočeće rat za
koji je on mislio da ga može izbeći.
Nezavisno od Čemberlenove sklonosti da poveruje Hitleru, ova
laž je imala dobre šanse da uspe jer nije bilo potrebe za prikriva­
njem nekog snažnog osećanja. Najčešće se pokaže da su u nekoj
Uvod 23

laži kratke noge zato što procuri znak nekog prikrivenog osećanja.
Što je to osećanje snažnije i što ima više raznorodnih osećanja iza
neke laži, to je verovatnije da će se lažov odati nekim postupkom
koji će mu promaći. Hitler svakako nije bio progonjen osećanjem
krivice - osećanjem koje stvara dvostruke teškoće onome ko laže:
ne samo da se znaci tog osećanja mogu potkrasti u ponašanju,
već ono može kod lažova stvoriti potrebu da pogreši kako bi bio
uhvaćen u laži. Hitler nije osećao ni najmanju grižu savesti jer je
lagao predstavnika jedne zemlje koja je Nemačkoj nanela poniža­
vajući poraz na bojnom polju, i to u nedavnoj prošlosti.
Za razliku od Meri, Hitler nije imao sa svojom žrtvom nikakve
zajedničke moralne vrednosti - nije ga ni poštovao, a ni obožavao.
Meri je morala da prikriva snažna osećanja ako je htela da njena
laž upali. Morala je da potisne očaj i patnju koji su je nagonili na
samoubistvo. I osećala je jaku grižu savesti što laže svoje lekare
koje je volela i poštovala i za koje je znala da joj žele samo dobro.
Zbog svega toga, obično se lakše otkriva laž kod pacijenta sklo­
nog samoubistvu ili kod bračnog druga nego kod diplomate ili
dvostrukog agenta. Ali to ne znači da je svaki diplomata, krim i­
nalac ili tajni agent - lažov bez greške. I njima se ponekad oma­
kne nešto što ih otkriva. Moje analize omogućuju da se proceni
verovatnoća otkrivanja znakova prevare. Zato ja ne savetujem
onima koji su zainteresovani za lov na kriminalne i političke laži
da sasvim ignorišu znake laži u ponašanju, već samo da budu
oprezniji i da tačno odmere ograničenja i mogućnosti koje imaju.
Za postojanje znakova prevare u ponašanju prevaranta nađeni su
izvesni dokazi, ali to još nije do kraja potvrđeno. Moje analize o
tome zašto i kako ljudi lažu, i kada bivaju uhvaćeni u laži, slažu se
sa rezultatima ogleda s laganjem i sa saznanjima iz istorije i knji­
ževnosti. Ali još uvek nema vremena da se proveri vrednost svih
ovih saznanja daljim eksperimentisanjem i kritičkim promišlja­
njem. Odlučio sam da pišem ovu knjigu i pre nego što dođem do
odgovora na sva otvorena pitanja, jer su lovci na lažove nestrpljivi.
U onim oblastima gde je cena nasedanja na laž najviša, već su u
toku pokušaji da se otkriju neverbalni znaci prevare. Javljaju se
„stručnjaci“ koji nemaju pojma o istraživanjima i naučnim kon­
24 Laganje

troverzama, ali odvažno nude svoje usluge pri izboru porotnika ili
prijemu na posao, tvrdeći da mogu otkriti laganje. Neki policajci
i operatori na poligrafu obučeni su da, uz podatke sa „detektora
laži“, koriste i neverbalne znake prevare. Međutim, bar polovina
onih priručnika koji su meni došli do ruku - potpuno su pogreš­
ni. Carinici pohađaju specijalne tečajeve za prepoznavanje never­
balnih znakova kad neko želi da nešto prošvercuje. Čuo sam da
se u te svrhe koriste i moja istraživanja, ali nikako nisam uspevao
da dođem do njihovih priručnika, mada su mi više puta obećavali
da će mi se „javiti“. Pogotovo je nemoguće saznati šta koriste oba-
veštajne službe, jer je kod njih sve „strogo poverljivo“. Jedino što
znam jeste da su zainteresovani, jer me je Ministarstvo odbrane
još pre šest godina zvalo da im objasnim kakve su, po mom mi­
šljenju, mogućnosti i koliki su rizici. Odonda sam načuo da se na
tome radi i došao do imena nekih ljudi koji bi mogli biti uklju­
čeni u to. Oni mi na pisma uglavnom nisu ni odgovarali, a ako i
jesu - činili su to samo da bi mi rekli kako mi ništa ne mogu reći.
Brinu me ovi „stručnjaci“ koji se ne podvrgavaju javnoj proveri i
cepidlačenju kritičara iz naučnog sveta. Iz ove knjige biće jasno i
njima i njihovim poslodavcima kako ja gledam na rizike i na m o­
gućnosti otkrivanja laži iz neverbalnih znakova.
Pišući ovu knjigu, nisam imao nameru da se obraćam samo
onima koje interesuju teške prevare sa ozbiljnim posledicama.
Došao sam do uverenja da proučavanje kako i kada ljudi lažu,
a kada govore istinu, može da pomogne razumevanju mnogih
odnosa među ljudima. Malo ih je čistih od svake prevare ili bar
od mogućnosti da je prevara umešala prste. Roditelji lažu decu o
seksu da bi ih poštedeli nečega što misle da ona neće razumeti, a
deca, kada uđu u pubertet, skrivaju svoje seksualne doživljaje od
roditelja, jer znaju da bi oni sve to pogrešno razumeli. Laži se do­
gađaju među prijateljima (čak i najbolji prijatelj vam neke stvari
neće reći), između učenika i nastavnika, pacijenta i lekara, muža i
žene, svedoka i porote, klijenta i advokata, prodavca i kupca.
Laganje je toliko ključna osobina života da njegovo bolje poi­
manje ima značaja za gotovo sva područja ljudske delatnosti. Neki
će se naježiti na ovo, zato što na laganje gledaju s prezirom. Ja se
Uvod 25

s tim ne slažem. Preterano je jednostavno smatrati da niko ni u

kakvoj prilici ne sme da laže, niti bih preporučio da baš svaku
laž treba demaskirati. U pravu je Ana Landers, poznata američka
„D raga Saveta“,kada upozorava svoje čitaoce na to da istina može
da se koristi i kao batina za nanošenje oštrog bola. I laži mogu
biti bolne, ali nisu sve laži takve. Neke laži mogu biti i altruistič-
ke, mada m nogo rede nego što bi lažovi to hteli da prikažu. Neki
društveni odnosi donose uživanje učesnicima upravo zato što se
njim a održavaju neki mitovi. Ali, nijedan lažov ne sme suviše ola­
ko da pretpostavi kako žrtva baš želi da bude prevarena. Kao što
nijedan lovac na laži ne sme olako da pretpostavi da uvek ima
pravo da razotkrije laž. Neke laži su bezbolne, čak i humane. R a­
zotkrivanje nekih laži može da ponizi žrtvu ili nekog trećeg. Ali
o svemu ovome treba raspravljati detaljnije i tek posle mnogih
drugih otvorenih pitanja. Tačka od koje treba poći jeste definicija
laganja, razlikovanje dveju osnovnih form i laganja i dveju vrsta
znakova prevare u ponašanju onoga koji laže.
 II

Laganje, „curenje“ i znaci prevare

Osam godina pošto je dao ostavku na mesto predsednika, Ri­

card Nikson je poricao da je lagao, ali je priznao da je i on, kao i
drugi političari, prikrivao istinu. On je rekao da je to neophodno
za osvajanje i očuvanje javnog položaja. „Vi ne možete reći šta
mislite o ovoj ili onoj osobi, jer će vam ta osoba možda koristi­
ti... vi ne možete da iznesete svoje mišljenje o svetskim lideri­
ma jer ćete možda u budućnosti s njima kontaktirati.“1 Nikson
nije jedini koga možemo opravdati zbog toga što izbegava term in
laž, onda kada ne govori istinu." Kao što nam Oksfordski engleski
rečnik kaže: „U savremenoj upotrebi reči (laž) snažno je izražena
moralna osuda, koja se u učtivom razgovoru izbegava, tako da se
reč laž često zamenjuje sinonimima neistina i neiskrenost, rela­
tivno eufemističkim term inim a“.2 Lako je lažovom nazvati osobu
koja ne govori istinu ako vam se ona ne dopada, ali je vrlo teško
upotrebiti ovaj term in za osobu koja ne govori istinu, ali vam se

* Stavovi su p o d lo ž n i p ro m e n a m a . D ž o d i Pauel, bivši sek reta r za o d n o s e s ja v n o šć u p re d ­

sed n ik a K artera, o p rav d av a p o je d in e laži: „O d p rv o g d a n a i p rv o g te šk o g p ita n ja izveštača
u vezi sa je d n im v la d in im slu žb e n ik o m vo d ila se d eb ata o k o to g a d a li v lada im a p rav a
da laže. Svakako d a im a. U o d re đ e n im o k o ln o stim a v lada n e sam o d a im a pravo, već i
p o z itiv n u d u ž n o st d a laže. Z a v re m e m o je četiri g o d in e u Beloj k u ći dva p u ta su se stv o ­
rile takve o k o ln o sti“. O n n a stav lja i o bjašnjava situaciju u kojoj je lagao kako b i „ p o tp u n o
nevine ljude p o šte d e o velikog b o la i sram ote". D ru g a laž k o ju je p riz n a o jeste slučaj k ad a
je p rik riv a o v o jn e p lan o v e za sp asav an je am eričk ih talaca iz Ira n a (Jo d y Pow ell, The O ther
Side o f the Story, N ew York: W illia m M o rro w & Co., Inc., 1984).

27
28 Laganje

dopada i divite joj se. Mnogo godina pre Votergejta demokratski

oponenti su Niksona prikazivali kao lažova - „Da li biste kupili
polovna kola od ovog čoveka?“ - dok su njegovi republikanski
obožavaoci hvalili jijegove sposobnosti da sakrije i maskira, kao
dokaz njegove političke pameti.
Ova različita mišljenja su, međutim, irelevantna za moju defi­
niciju laganja ili varanja. (Koristim reči koje mogu zameniti jedna
drugu.) Mnogi ljudi - na primer, oni koji daju netačnu informa­
ciju nenamerno - ne govore istinu ali i ne lažu. Žena koja ima
paranoidnu iluziju da je Marija Magdalena nije lažov, iako je nje­
na tvrdnja neistinita. Savetodavac koji klijentu daje loš savet za
ulaganje novca ne laže ako ne zna da je savet koji daje pogrešan.
Neko ko nam izgleda neiskreno ne mora neminovno lagati. Bo-
gomoljka maskirana da liči na list ne laže više nego što laže čovek
čije visoko čelo sugeriše više pameti nego što je on ima."
Lažov može odabrati da ne laže. Obmanjivanje žrtve je na-
merno; lažov namerava da dezinformiše žrtvu. Laž može, ali ne
mora biti opravdana, po mišljenju lažova ili društva. Lažov može
biti dobra ili rđava osoba, koja je dopadljiva ili nedopadljiva. Ali,
osoba koja laže može izabrati da laže ili da bude iskrena, a isto­
vremeno zna razliku između te dve stvari.4 Patološki lažovi koji
znaju da su neiskreni ali ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje
ne ispunjavaju moje zahteve definisanja, kao ni ljudi koji čak i ne
znaju da lažu, za koje kažemo da su žrtve samoprevare.” Vreme-

* N agađanje o to m e šta m o že d a b u d e o sn o v a za ovakve stereo tip e zn a d a b u d e zan im lji­

vo. V isoko čelo se najčešće povezuje sa o g ro m n im m o zg o m , iako je to sasvim pogrešno.
S tereotip koji ukazuje n a to d a su lju d i sa ta n k im u s n a m a o k ru tn i z asn o v a n je n a tačnoj
činjenici d a u sn e znaju d a se istan je o d besa. G reška je u to m e što se znaci p riv rem en o g
e m o c io n aln o g stanja k o riste kao o sn o v a za zaključke o osobinam a ličn o sti. Takav je d a n
p o g re šan zaklju čak im p licira da lju d i sa ta n k im u sn am a izgledaju tak o zato što sve vrem e
tan je svoje u sn e iz besa. Ali, ta n k e u sn e m o g u d a b u d u i n a sle d n a , tra jn a k arak teristik a
lica. S tereotip koji ljude sa p u n ijim u s n a m a povezuje sa sen z u a ln o šć u ta k o d e se zasniva n a
tačnoj pretp o stav ci da se u sn e zadebljaju zb o g p o v ećan e k o ličin e k rv i koja d o njih došpe
usled sek su aln o g u zb u đ en ja, ali se i ova p re tp o sta v k a p re tv a ra u n e ta č a n zaključak u vezi
sa o so b in o m ličnosti. Još je d n o m , p u n ije u sn e m o g u d a b u d u tra jn a k a ra k te ristik a lica.3
** N e s p o rim p o sto jan je p ato lo šk ih lažova i p o je d in a ca koji su žrtv e sam oprevare, ali je
njihovo posto jan je jak o teško u tv rd iti. Z a sig u rn o , reč lažova ne m o že c a se koristi kao
dokaz. K ada lažova razo tk riju , o n uv ek m o ž e d a u stv rd i da sp ad a u o v u kategoriju kako
bi ublažio kaznu.
Laganje, „curenje” i znaci p re v a re 29

nom, lažov može da počne verovati u svoju sopstvenu laž. Ako

se to dogodi, on prestaje da bude lažov i njegove se neistine, iz
razloga koje objašnjavam u narednom poglavlju, mnogo teže ot­
krivaju. Jedan incident u Musolinijevom životu pokazuje da vera
u sopstvenu laž ne mora uvek biti tako korisna:..... 1938. godi­
ne sastav (italijanskih) vojnih'divizija bio je sveden sa tri na dva
puka. To se dopalo Musoliniju zato što mu je omogućilo da kaže
kako je fašizam imao šezdeset divizija umesto jedva polovinu od
toga, ali je ova promena izazvala ogromnu dezorganizaciju baš u
trenutku kada je rat trebalo da počne; i kako je zaboravio šta je
kazao - nekoliko godina kasnije on je tragično preračunao pravu
snagu svojih jedinica. Čini se da je uspeo da prevari neke druge
ljude ali ne i samog sebe“.5
U defmisanju laži treba razmatrati i lažova i njegovu žrtvu. U
laži, žrtva ne traži da bude obmanuta, niti lažov daje bilo kakvo
prethodno upozorenje o nameri da obmanjuje. Bilo bi bizarno na­
zvati glumce lažovima. Njihova publika pristaje da neko vreme
bude obmanuta jer je ona zbog toga tu. Za razliku od ljudi koji
zloupotrebljavaju tuđe poverenje, glumci pristupaju predstavi tek
nakon najave da je reč o glumi. Ako bi broker rekao kupcu da
mu daje uverljivu ali netačnu informaciju, kupac ne bi namerno
sledio njegov savet. Laži ne bi bilo ni da je psihijatrijska pacijent-
kinja Meri odala tajnu svom doktoru da će se pozvati na osećanja
kojih nema, niti daje Hitler rekao Čemberlenu da se ne oslanja na
njegova obećanja.
U mojoj definiciji laži ili prevare jedna osoba namerava da
obmane drugu, čineći to proračunato, bez prethodne najave ove
namere i bez toga da žrtva otvoreno zahteva da bude prevarena.'
Postoje dva osnovna načina laganja: sakrivanje i falsifikovanje.6
Kod sakrivanja, lažov zadržava neku informaciju i pri tome stvar­

4 O vde sam se u sre d sre đ io n a o n o što je G o fm a n nazivao b e zo č n im lažim a, tj. lažim a „za
koje po sto je n eo b o riv i d o k a zi d a onaj ko govori zn a da laže i d a n a m e rn o tako čini“. G o f­
m a n se nije fo k u sirao n a ovu v rs tu laži, već n a d ru g e v rste izv rtan ja činjenica, u ko jim a je
razlika iz m e đ u istin ito g i la ž n o g m a n je održiva: .. d a n as teško i da p o stoji poziv ili veza
u kojoj u česn ici n e k o riste p ra k s u p rik riv an ja, koje je u nesk lad u sa u tiskom koji se stiče.
O b a citata su uzeta iz k n jig e The Présentation o f S e lf in E veryday Life (Predstavljanje sebe u
svakodnevn o m ž iv o tu ), N ew York: A n c h o r B ooks, 1959, pp. 59,64.
30 Laganje

no ne govori ništa neistinito. Kod falsifikovanja se preduzimaju

dopunske mere. Ne samo da lažov zadržava istinitu informaciju,
već lažnu informaciju prikazuje kao istinitu. Često je neophodno
kombinovati sakrivanje i falsifikovanje da bi se izvela prevara, ali
ponekad se lažov može izvući samo zahvaljujući sakrivanju. Ima
osoba koje ne misle da je sakrivanje laganje; neki ljudi ovu reč
čuvaju jedino za bezobzirniji čin falsifikovanja.7Ako lekar ne kaže
pacijentu da je bolest u završnoj fazi, ako muž ne spomene svojoj
ženi da je proveo pauzu za ručak u motelu sa njenom najboljom
prijateljicom, ako policajac ne kaže osumnjičenom da prisluškivač
beleži razgovor sa njegovim advokatom, nije preneta neistinita in­
formacija - čak se svaki od ovih primera uklapa u moju definiciju
laganja. Žrtva nije tražila da bude obmanuta; prikrivači su delo-
vali smišljeno, ne najavljujući ranije svoju nameru da obmanjuju.
Informacija je bila zadržana svesno, namerno, a ne slučajno. Po­
stoje izuzeci - kada sakrivanje nije laganje - zato što je dato ranije
upozorenje ili je dobijen pristanak da se bude prevaren. Ako se
muž i žena slažu da imaju otvoren brak u kome će svako od njih
sakrivati neverstvo ukoliko nije direktno upitan o tome, sakriva­
nje sastanka u motelu nije laž. Ako pacijent zamoli lekara da mu
ne kaže ako su vesti o njegovom zdravlju loše, sakrivanje te infor­
macije nije laž. Osumnjičeni i advokat imaju zakonsko pravo na
tajni razgovor; sakrivanje kršenja ovog prava uvek će biti laž.
Kada postoji izbor u pogledu toga kako lagati lažovi obično
preferiraju sakrivanje a ne falsifikovanje. Postoje mnoge predno­
sti. Sakrivanje je iz jednog razloga obično lakše od falsifikovanja.
Ništa se ne mora uraditi. Ne postoji šansa da vas uhvate u laži,
osim ako se cela priča unapred ne otkrije. Priča se da je Abraham
Linkoln rekao da nije imao dovoljno dobro pamćenje da bi bio
lažov. Ako lekar daje lažno objašnjenje pacijentovih simptoma da
bi sakrio da je bolest u završnoj fazi, on će morati da se seti svo­
je lažne priče kako ne bi bio nedosledan kada ga posle nekoliko
dana pacijent ponovo bude upitao o tome.
Sakrivanje se, takođe, može radije izabrati zbog toga što izgleda
da se ono manje osuđuje od falsifikovanja. Ono je pasivno, a ne
aktivno. Čak i u slučaju da žrtva bude jednako povređena, lažovi
Laganje, „curenje” i znaci p re v a re 31

će verovatno osetiti manju krivicu ako sakriju istinu nego ako je

falsifikuju.'
Pomisao da žrtva zaista zna istinu, ali da ne želi da se suoči sa
njom, može umiriti osobu koja laže. Žena koja vara svoga muža
može misliti na ovakav način:,,Mora biti da moj muž zna da se za­
bavljam unaokolo zato što me nikada ne pita gde provodim svoja
popodneva. Moja diskrecija je obzirnost; ja ga svakako ne lažem o
onome što radim. Ja biram da ga ne ponizim, ne prisiljavajući ga
da mu priznam svoja neverstva“.
Jednom kada se otkriju, sakrivene laži se mnogo lakše opra­
štaju. Lažov ne ide tako daleko da se izloži opasnosti. Ima mnogo
korisnih izgovora - neznanje, namera da se istina otkrije kasnije,
loše pamćenje, itd. Osoba koja svedoči pod zakletvom i koja kaže
„koliko god mogu da se setim“ - omogućuje sebi izlaz ako je ka­
snije suoče sa nečim što je sakrila. Tvrdnja lažova da se ne seća
onoga čega se on inače seća i namerno zadržavanje istine je na
sredini između sakrivanja i falsifikovanja. To se događa onda kada
lažov jednostavno ne može a da ne kaže ništa; pitanje je postav­
ljeno i izazov je tu. Falsifikujući samo nedostatak pamćenja, lažov
izbegava to da mora zapamtiti lažnu priču; sve što treba zapamtiti
jeste da se lažno pozove na lošu memoriju. A ako istina kasnije
iskrsne, lažov uvek može tvrditi da nije lagao o tome, da je to bio
samo problem memorije.
Jedan incident iz skandala Votergejt, koji je vodio ostavci pred-
sednika Niksona, ilustruje strategiju „slabe memorije“. Pošto po­
staje očigledno da su predsednikovi saradnici H. R. Haldeman i
Džon Erlihman umešani u provalu i prikrivanje, oni bivaju pri­
siljeni da daju ostavku. Aleksandar Hejg je zauzeo Haldemanovo
mesto pošto je pritisak na Niksona rastao. „Nije prošlo ni mesec
dana otkako se Hejg vratio u Belu kuću, kada su 4. juna 1973. on
i Nikson diskutovali o tome kako da odgovore na ozbiljne, neo­
snovane tvrdnje Džona Dina, bivšeg pravnog savetnika Bele kuće.
Prema traci na kojoj je zabeležena diskusija Nikson-Hejg, a koja
* Iv Svitser izn o si z an im ljiv o z ap ažan je da će se žrtv a više razljutiti u slučaju kada je laž
b a zira n a n a p rik riv a n ju n eg o u o n o m k a d a je reč o falsifikovanju: u ovom slučaju n e m o g u
da se žale da ih je n ek o lagao već se je d n o sta v n o o sećaju kao d a se n jih ov p ro tiv n ik p ro v u ­
k a o kroz kak v u ru p u u z a k o n u .8
32 Laganje

je obelodanjena za vreme optužbe za veleizdaju, Hejg je savetovao

Niksonu da izbegne pitanja u vezi sa nedokazanim tvrdnjama, go­
voreći mu da kaže ‘da se jednostavno ne može setiti’.“s
Opravdavanje nedostatkom pamćenja je moguće samo u odre­
đenim prilikama. Doktor, koga pitaju da li su testovi bili negativni,
ne može tvrditi da se ne seća, niti to može policajac ako ga osum ­
njičeni pita da li je soba ozvučena. Gubitak pamćenja, kao izvinje-
nje, prolazi samo kad se radi o beznačajnim stvarima ili o nečemu
što se dogodilo ranije. Nedostatak sećanja za neobične događaje,
za koje bi se očekivalo da ih se svako seća, bez obzira na to kada su
se dogodili, ne može se opravdati čak ni protokom vremena.
Nekada žrtva izazove lažova i on izgubi mogućnost da bira da
li će sakriti ili falsifikovati. Ako žena pita svoga muža zašto ga nije
mogla pronaći za vreme ručka, muž mora da slaže kako bi zaštitio
svoj tajni izlazak. Neko bi nas mogao uveravati da je i obično pi­
tanje za vreme večere - „Kakav ti je bio dan?“ - traženje informa­
cije, ali se tome može izvrdati. Muž može spomenuti druge stvari
sakrivajući sastanak ukoliko ga direktno ispitivanje ne prisili na
to da bira između laganja ili kazivanja istine.
Neke laži od samog početka zahtevaju falsifikovanje; sakrivanje
ne bi bilo dovoljno. Psihijatrijska pacijentkinja Meri nije morala
samo sakriti svoju nesreću i samoubilačke planove, već je morala
falsifikovati da se oseća bolje i da želi da provede vikend sa svo­
jom porodicom. Laganje o prethodnom iskustvu da bi se dobio
posao ne može se izvesti samo pomoću sakrivanja. Ne samo da se
mora sakriti neiskustvo, već se mora izmisliti i odgovarajuća isto-
rija posla. Izbegavanje dosadne sedeljke, a da se, pri tom, ne uvredi
domaćin, ne zahteva samo sakrivanje toga da bi se radije gledala
televizija kod kuće, već i falsifikovanje prihvatljivog izgovora, kao
što je rani jutarnji sastanak, problemi sa bebisiterkom, ili slično.
Falsifikovanje se takođe javlja, iako čak laž to direktno ne za­
hteva, da pomogne lažovu u kamufliranju dokaza o onome što
je sakriveno. Ova primena falsifikovanja da maskira ono što se
sakriva naročito je potrebna kada se moraju sakriti emocije. Lako
je sakriti emociju koje više nema, ali je mnogo teže sakriti emociju
koja se doživljava u tom trenutku, posebno ako je osećanje jako.
Laganje, „curenje" i znaci prevare 33

Strah je teže sakriti nego brigu, baš kao što je bes teže sakriti nego
ozlojeđenost. Što je emocija jača, verovatnije je da će neki znak
emocije „procuriti“, uprkos najboljim pokušajima lažova da to sa­
krije. „Navlačenje“ druge emocije, one koja se ne doživljava, može
omogućiti maskiranje doživljene emocije koja se krije. Falsifiko­
vanje emocije može sprečiti „propuštanje“ sakrivene emocije.
Jedan incident u romanu Džona Apdajka Oženi me (Marry Me)
ilustruje ovo i nekoliko drugih stvari koje sam opisao. Muž je pri­
sluškivao telefonski razgovor svoje žene Rut sa njenim ljubavni­
kom. Sve do tog trenutka u knjizi, Rut je bila u stanju da sakrije
svoje neverstvo ne morajući da falsifikuje, ali sada, kada ju je njen
muž direktno pitao, ona mora da slaže. Iako je cilj njene laži bio da
muž ne sazna za njeno neverstvo, ovaj incident, takođe, pokazuje
kako se lako emocije mogu uključiti u laž, i kako, kada su jednom
uključene, otežavaju ono što mora biti sakriveno:

Rut je bila uplašena činjenicom d a je Džeri [njen muž] prisluškivao posleđ-

nji đeo njenog telefonskog razgovora sa Dikom [njenim ljubavnikom ]. O na
je mislila da on grabulja u zadnjem delu dvorišta. Pojavljujući se iz kuhinje,
on je pitao: „Ко je to bio?“
O na se upaničila: ,,Oh, neko. Neka žena iz crkve je zvala da pita da li da
upiše u spisak D žoanu i Čarlija za nedeljnu službu“.10

Panika sama po sebi nije dokaz laganja, ali ako je to prime-

tio Džeri bi mogao postati sumnjičav, jer bi pomislio da Rut ne
bi bila upaničena ako nema šta da krije. I dok sasvim nedužne
osobe mogu postati uplašene kada ih ispituju, ispitivači to često
ne primećuju. Rut je u teškom položaju. Ne očekujući da će biti
potrebno da laže, ona nema spremnu strategiju. Uhvaćena u ovom
neprijatnom položaju, ona se plaši da će biti otkrivena i, pošto je
paniku vrlo teško sakriti, to povećava Džerijevu šansu da je ulovi
u laži. Jedna manevarska mogućnost jeste da ona pokuša da bude
iskrena u pogledu svojih osećanja, pošto verovatno nije u stanju
da ih sakrije, lažući o onome što je izazvalo njena osećanja. Ona bi
mogla priznati da oseća paniku, tvrdeći da se oseća tako jer se pla­
ši da joj Džeri neće verovati, a ne zbog toga što bilo šta krije. Ovo,
verovatno, ne bi upalilo, osim ako nam je poznato da Džeri već
34 Laganje

duže vreme ne veruje Rut, a kasniji događaji su uvek potvrđivali

da je ona ipak bila nedužna, tako da bi ga spominjanje njegovih
nerazumnih optužbi sada moglo odvratiti od daljeg proganjanja.
Rut verovatno neće biti uspešna u pokušaju da izgleda hladno,
bezizražajno, nepromenjeno. Kada ruke počinju da drhte mnogo
je lakše raditi nešto s njima - stegnuti pesnicu ili ih prekrstiti -
nego im dopustiti da leže mirno. Kada su usne stisnute i raste­
gnute, a gornji kapci i obrve povučeni nagore u strahu, vrlo je
teško zadržati mirno lice. Ove ekspresije se mogu bolje sakriti do­
davanjem drugih mišićnih pokreta - škripanjem zuba, stezanjem
usana, spuštanjem obrva, ukočenim pogledom.
Maska je najbolji način da se sakriju jake emocije. Pokrivanje
lica ili nekog njegovog dela rukom, ili okretanje glave od osobe
koja govori, obično ukazuju na laganje. Najbolja maska je lažna
emocija. To ne samo da obmanjuje, već je to i najbolja kamuflaža.
Strašno je teško zadržati ravnodušno lice ili neaktivne ruke kada
je doživljena emocija jaka. Najteže je zadržati hladan, neemocio-
nalan ili neutralan izgled kada se doživljavaju emocije. Mnogo je
lakše zauzeti pozu, zaustaviti se ili se suprotstaviti akcijama koje
izražavaju doživljene emocije drugim nizom akcija.
Trenutak kasnije, u Apdajkovoj priči, Džeri kaže Rut da joj ne
veruje. Njena se panika verovatno povećava, što otežava sakriva­
nje. Ona bi mogla pokušati da upotrebi ljutnju, zapanjenost ili
iznenađenje da bi maskirala svoju paniku. Ona bi mogla ljutito
prigovoriti Džeriju da joj ne veruje, da je uhodi. Ona bi čak mogla
izgledati zapanjeno zato što joj on ne veruje, iznenađeno što je
slušao njene razgovore.
Ne dopušta baš svaka situacija da lažov maskira doživljenu
emociju. Ukoliko laži zahtevaju samo sakrivanje, a ne falsifiko­
vanje emocija, onda sakrivanje predstavlja vrlo težak posao. Ezer
Vajcman, bivši izraelski ministar odbrane, opisao je takvu tešku
situaciju. Vođeni su razgovori između izraelskih i egipatskih voj­
nih delegacija o započinjanju pregovora posle dramatične posete
Anvara Sadata Jerusalimu. Za vreme pregovaračke sednice, Mo­
hamed el Gamasi, šef egipatske delegacije, kaže Vajcmanu da je
upravo saznao da Izraelci osnivaju drugu koloniju na Sinaju. Vajc­
man zna da bi ovo moglo ugroziti pregovore, pošto je pitanje da li
Laganje, „curenje” i znaci p re v a re 35

Izrael može zadržati bilo koju od već postojećih kolonija još uvek
stvar rasprave.
„Bio sam vrlo besan, iako nisam mogao dati oduška ljutnji jav­
no. Mi, koji smo bili ovde, diskutovali smo o sporazumima o bez-
bednosti, pokušavajući da poteramo vagon mira napred - a moje
kolege u Jerusalimu, umesto da nauče lekciju o lažnim pregovori­
ma, osnivali su još jednu takvu koloniju baš u vreme kada su pre­
govori napredovali.“11 Vajcman nije mogao dopustiti da pokaže
ljutnju koju je osećao prema kolegama u Jerusalimu. Prikrivanje
ljutnje takođe mu je omogućilo da sakrije da se njegove kolege u
Jerusalimu nisu konsultovale s njim. On je morao da sakrije jednu
snažno doživljenu emociju bez mogućnosti da upotrebi bilo koju
drugu emociju kao masku. Nije mogao da izgleda srećno, uplaše­
no, nezadovoljno, iznenađeno ili zgroženo. On je morao da izgle­
da uljudno ali mirno, ne dajući znak da je Gamasijeva informacija
bila vest od bilo kakve važnosti. Njegova knjiga ne daje nagoveštaj
da li je njegovo sakrivanje bilo uspešno.
Poker je druga situacija u kojoj se maskiranje ne može koristiti
za prikrivanje emocija. Kada igrač postane uzbuđen zbog moguć­
nosti da mnogo dobije zato što ima sjajne karte, on mora sakriti
bilo koji znak svog uzbuđenja kako drugi igrači ne bi odustali.
Prikrivanje stvarnog uzbuđenja znacima bilo koje druge nedoživ­
ljene emocije može da bude opasno. Ako se igrač trudi da sakrije
svoje uzbuđenje praveći se da je razočaran ili ljut, drugi će misliti
da je dobio loše karte i očekivaće da odustane a ne da ostane u
igri. On mora izgledati pokerski ravnodušno. Može da koristi m a­
sku ako odluči da razočarenje ili ljutnju zbog loših karata sakrije
blefiranjem, trudeći se da prisili druge da odustanu. Falsifikova-
njem sreće ili uzbuđenja on bi mogao da sakrije svoje razočarenje
i stvori impresiju da ga karta hoće. To neće biti uverljivo drugim
igračima sem ako ga ne smatraju početnikom. Za iskusnog po-
keraša se pretpostavlja da je savladao veštinu nepokazivanja bilo
kakve emocije kada su karte u pitanju.' (Uzgred, mojom definici-
* U svojoj studiji igrača p o k e ra D ejvid H ajano opisuje je d a n d ru g i p ristu p koji koriste
profesionalci: „Ž iv ah n i igrači sve v rem e igre ćaskaju kako bi svoje p ro tiv n ik e uzn em irili
i u n e rv o z ili... Istin e se izgovaraju k ao laži, a laži kao istine. Uz ćaskanje, n jihov verbalni
na stu p uključuje n a d a h n u te i p reu v eličan e g e stik u lac ije ... Jedan igrač to opisuje na sledeći
način: ‘O n im a više p o k re ta od trb u š n e plesačice’“ („P o k er Lies an d Teils“, H u m a n Behav-
ior, m a rt 1979, p. 20).
36 Laganje

jom laganja nisu obuhvaćene laži u pokeru - sakrivanje ili blefira-

nje. Niko ne očekuje da pokeraši otkriju karte koje su izvukli. Igra
sama po sebi unapred upozorava da će igrači pokušati da obmanu
jedan drugog.)
Falsifikovanje bilo koje emocije može olakšati sakrivanje neke
druge emocije. Osmeh je maska koja se najčešće koristi. On služi
kao suprotnost svim negativnim emocijama - strahu, ljutnji, bolu,
odvratnosti i tako dalje. On se često bira zbog toga što- izvođenje
mnogih prevara zahteva pokazivanje nekih varijacija sreće. Razo­
čarani službenik se mora smešiti ako želi da njegov šef misli da on
nije uvređen ili ljut zato što gaje zaobišlo unapređenje. Bezdušan
prijatelj treba da odglumi dobronamernu osobu dok plasira svoju
oštru kritiku sa zabrinutim osmehom u pozadini.
Drugi razlog tako česte upotrebe osmeha kao maske je to što je
smešenje deo standardnog pozdravljanja i što učtivo razmenjiva-
nje pozdrava često zahteva smešenje. Ako se osoba oseća užasno
ona to obično ne treba da pokazuje ili priznaje za vreme pozdrav­
ljanja sa nekim. Umesto toga, od nesrećne osobe se očekuje da sa­
krije negativna osećanja koristeći učtivi osmeh koji je propraćen
rečenicom „Baš fino, hvala, a kako ste Vi?“, odgovarajući tako na
pitanje „Kako ste?“ Prava osećanja se, verovatno, neće ispoljiti, ne
zato što je osmeh tako dobra maska, već zato što se u učtivim raz-
menama ljudi retko brinu kako se druga osoba zaista oseća. Sve
što se očekuje jeste da se pretvaramo da smo ljubazni i prijatni.
Drugi retko proučavaju takve osmehe pažljivo. Ljudi su naviknuti
da previde laži u kontekstu učtivog pozdravljanja. Neko bi mogao
ustanoviti da je pogrešno ovo zvati lažima zato što implicitna pra­
vila učtivog pozdravljanja obaveštavaju da se neće podneti račun
o pravim osećanjima.
Ipak, drugi razlog za popularnost osmeha kao maske je taj što
je to emocionalni izraz lica koji se najlakše može izvesti voljno.
Mnogo pre navršene prve godine deca se mogu namerno smešiti.
To je jedna od najranijih ekspresija koju deca koriste dobrovoljno
da zadovolje druge. Za vreme celog života socijalni osmesi lažno
prikazuju osećanja koja nisu doživljena već koja bi trebalo ili bi
bilo korisno pokazati. Mogu se napraviti greške u pogledu traja­
Laganje, „curenje” i znaci p re v a re 37

nja ovih nedoživljenih osmeha: oni mogu biti suviše brzi ili suvi­
še spori. Greške mogu biti, takođe, očigledne u pogledu trenutka
kada se osmesi pojavljuju: oni se mogu dogoditi mnogo pre ili
mnogo posle reči ili fraze koju bi trebalo da prate. Ali, pokrete
smešenja je lako načiniti, što nije slučaj sa ekspresijama svih dru ­
gih emocija.
Većini ljudi nije lako da falsifikuje negativne emocije. Moje
istraživanje, koje je opisano u petom poglavlju, otkrilo je da ve­
ćina ljudi ne može voljno pokrenuti određene mišiće, potrebne
za realistično falsifikovanje nesreće ili straha. Za razliku od bola
i straha, ljutnja i odvratnost se lakše ispoljavaju i u slučaju kada
nisu doživljene, ali se greške često prave. Ako laž zahteva da se
falsifikuje negativna emocija, a ne osmeh, prevarant može imati
težak zadatak. Postoje izuzeci: Hitler je očigledno bio sjajan glu­
mac, sposoban da lako falsifikuje negativne emocije. U susretu sa
britanskim ambasadorom Hitler je izgledao besno, nesposoban
da nastavi dalju diskusiju o bilo kojoj stvari. Nemački činovnik
koji je prisustvovao ovoj sceni saopštio je: „Sam o što je zatvorio
vrata za ambasadorom Hitler se udario po bedru, nasmejao se i
rekao: ‘Čemberlen neće preživeti ovaj razgovor; njegov kabinet će
pasti večeras’“.12
Pored sakrivanja i falsifikovanja, postoji nekoliko drugih nači­
na laganja. Ja sam već nagovestio jedan takav način kada sam raz­
matrao šta bi Rut mogla da uradi kako ne bi otkrila svoju prevaru,
uprkos javljanju panike u slučaju koji sam citirao iz romana Džo-
na Apdajka Oženi me. Pre pokušaja da sakrije svoju paniku, što je
teško učiniti, ona bi mogla da prizna osećanje, a da slaže o tome
šta ga je prouzrokovalo. Navodeći lažni uzrok panike Rut bi mogla
da tvrdi da je potpuno nevina, a upaničena samo zbog toga što se
plaši da joj muž neće verovati. Da je psihijatar pitao pacijentkinju
Meri zašto ona izgleda pomalo nervozno ona bi isto tako mogla
da prizna emociju, ali i da slaže šta je tu emociju prouzrokovalo:
„Nervozna sam zato što tako mnogo želim da ponovo budem sa
svojom porodicom“. Iskreno o doživljenoj emociji i neiskreno o
tome šta ju je izazvalo.
Druga, bliska tehnika jeste da se kaže istina, ali sa izokretanjem,
tako da žrtva u to ne poveruje. Neko vam govori istinu ... na lažan
38 Laganje

način. Kada je Džeri pitao Rut s kim je pričala telefonom, ona je

mogla da kaže: ,,Oh, pričala sam sa svojim ljubavnikom, on me
zove svakog sata. Pošto s njim idem u krevet tri puta dnevno, mi
moramo da budemo u stalnom kontaktu kako bismo se dogova­
rali!“ Preuveličavajući istinu, Rut se podsmeva Džeriju, što njemu
otežava da nastavi da bude sumnjičav. Podrugljiv ton glasa ili ek­
spresija, takode, doprinose podvali.
Drugi prim er kazivanja istine na lažan način opisan je u knjizi
Roberta Dejlija, po kojoj je snimljen i film, Princ grada: istinita
priča o policajcu koji je znao suviše (Prince o f the City: The True
Story o f a Cop Who Knew Too Much). Sudeći po podnaslovu, ovo
je istinit prikaz, a ne fikcija. Robert Leuči je policajac koji postaje
tajni agent i koji radi za federalne tužioce na pribavljanju dokaza
o kriminalnoj korupciji m eđu policajcima, advokatima, jemcima,
rasturačima droge i članovima mafije. Većinu dokaza Leuči je
dobio zahvaljujući magnetofonu koji je bio sakriven u njegovom
odelu. U jednom momentu posumnjalo se da je Leuči obaveštajac.
Ako ga uhvate da nosi magnetofon, njegov život će biti u opa­
snosti. Leuči govori Di Stefanu, jednom od kriminalaca o kome
prikuplja dokaze:

„N em oj da sedimo blizu džuboksa jer neću m oći ništa da snim im .“

„То nije sm ešno“, kaže Di Stefano.
Leuči je počeo da se hvali da zaista radi za vladu, za koju radi i konobarica
u drugom delu prostorije, koja krije transm iter kod sebe.
Svi su se smejali, ali je Di Stefanov ošm eh bio opor.13

Leuči se ruga Di Stefanu, drsko mu govoreći istinu - jer on

zaista ne može da napravi dobar snimak pored džuboksa, stvarno
radeći za vladu. Priznajući to tako otvoreno i šaleći se na račun
konobarice, koja, takođe, nosi sakriveni magnetofon u svojim
nedrima ili brushalteru, Leuči otežava Di Stefanu da izrazi svoje
sumnje a da, pri tom, ne ispadne budala.
Polusakrivanje je slično kazivanju istine na lažan način. Isti­
na je izrečena, ali samo delimično. Prećutkivanje ili izostavljanje
ključne stvari dopušta da lažov ostvari prevaru ne govoreći bilo
šta netačno. Nešto malo posle incidenta koji sam citirao iz rom a­
Laganje, „curenje” i znaci prevare 39

na Oženi me, Džeri se pridružuje Rut u krevetu i, pripijajući se uz

nju, pita je da mu kaže ko joj se dopada.

„Ti m i se dopadaš“, kaže ona, ,,i svi golubovi na drvetu, i svi psi u gradu
izuzev onih koji prevrću naše kante za đubre, i sve mačke izuzev m ačora
sa kojim je Lulu zatrudnela. A dopadaju mi se i spasioci na plaži i svi p o ­
licajci izuzev onog koji me je zaustavio zbog nedozvoljenog polukružnog
okretanja, i dopadaju m i se neki od naših užasnih prijatelja, posebno kada
sam p ijan a...“
„Da li ti se dopada Dik Matijas?“ [Dik je Rutin ljubavnik.]
„Ne m arim za njega.“14

Izvrdavanje je druga tehnika koja dopušta da lažov izbegne da

kaže bilo šta neistinito. Jedan novinar je na humorističan način
prikazao kako se uz pomoć izvrdavanja može rešiti poznat pro­
blem - šta reći ako vam se ne dopada rad vašeg prijatelja?
Vi ste na otvaranju njegove umetničke izložbe. Mislite da su
njegove slike užasne, ali pre nego što se neprimetno iskradete vaš
prijatelj naleće na vas i pita vas šta mislite. „‘Džeri’, kažete vi [pret­
postavimo da je to umetnikovo ime], gledajući duboko u njegove
oči, kao da ste obuzeti osećanjem, ‘Džeri, Džeri, Džeri.’ Rukujete
se; i dalje ga gledate u oči. Posle više od deset puta, Džeri će ko­
načno prekinuti stisak, promumlati jednu ili dve pristojne rečeni­
ce, i krenuti... Postoje razne varijante: tu je ono, visokim tonom,
izrečeno uz seckanje, kao da ste likovni kritičar, u trećem licu jed­
nine: ‘Džeri. Dže-ri. Šta se može reći?’ Ili, pak, prepredeno, niskim
tonom: ‘Džeri, nemam reči’. Ili nešto ironičnije: ‘Džeri. Svi, svi go­
vore o tome’.“15Vrednost ovog poteza je, kao kod polusakrivanja i
kazivanja istine na lažan način, u tome što lažov nije prisiljen da
kaže bilo šta neistinito. I pored svega toga, ja ovo smatram lažima,
zato što postoji namerni pokušaj da se žrtva dovede u zabludu,
bez prethodnog upozorenja.
Jednim delom svog ponašanja varalica može odati bilo koju od
pomenutih laži. Postoje dve vrste nagoveštaja prevare. Neka greš­
ka u ponašanju može otkriti istinu, ili samo ukazati da je to što
je rečeno ili pokazano netačno, a da se istina, pri tom, ne otkriva.
Kada lažov greškom otkrije istinu, ja to zovem propuštanje. Kada
ponašanje lazova ukazuje na to da laže ali ne otkriva istinu, ja to
40 Laganje

zovem znakom prevare. Kada bi Merin lekar zapazio da ona krši

svoje ruke dok mu govori da se oseća dobro, on bi imao znak pre­
vare i razlog da posumnja da ona laže. Ukoliko ne dobije elemente
propuštanja on ne može znati kako se ona stvarno oseća - ona bi
mogla da bude ljuta na bolnicu, zgađena samom sobom, ili upla­
šena zbog svoje budućnosti. Facijalna ekspresija, ton glasa, omaš­
ka u govoru ili neki gestovi mogu otkriti njena prava osećanja.
Znak prevare daje odgovor na pitanje da li osoba laže ili ne,
iako ne otkriva šta je sakriveno. Ono što je sakriveno jedino se
može otkriti zahvaljujući „propuštanju“. To često i nije važno.
Kada se postavi pitanje da li osoba laže ili ne, a ne šta osoba sa­
kriva, znak prevare je dovoljno pouzdan izvor informacija. Nije
potrebno „propuštanje“. Nevažno je šta je to što je sakriveno. Ako
poslodavac oseti, zahvaljujući znaku prevare, da kandidat laže, to
mu može biti dovoljno da donese odluku da ga ne primi i nije
potrebno nikakvo propuštanje da bi tako odlučio.
Ali to nije uvek dovoljno. Može biti važno da se tačno sazna šta
je sakriveno. Nedovoljno je samo otkriti da je poverljivi službenik
proneverio novac. Znak prevare bi mogao ukazati na to da je služ­
benik lagao; to bi moglo dovesti do sukoba i priznanja. Čak i kada
se stvar reši, službenik otpusti, istraga završi, poslodavac bi još
mogao tražiti znake „propuštanja“. On bi još uvek mogao želeti da
zna kako je to službenik činio i šta je radio sa novcem koji je pro­
neverio. Da je Čemberlen otkrio bilo kakve znake prevare - on bi
znao da Hitler laže, ali bi u toj situaciji bilo takođe korisno dobiti
znake propuštanja o tome kakvi su bili njegovi osvajački planovi i
koliko je daleko Hitler nameravao da ide.
Ponekad „propuštanje“ obezbeđuje samo deo informacije koju
žrtva želi da sazna, što je više od onoga što otkriva znak preva­
re, ali ne i sve što je sakriveno. Prisetimo se incidenta iz romana
Oženi me, koji sam citirao ranije, u kome je Rut upaničena jer
nije sigurna koliko je njen muž Džeri doznao iz njenog telefon­
skog razgovora sa ljubavnikom. Kada je Džeri upita o tome Rut
bi mogla da učini nešto što bi odalo njenu paniku - usne mogu
da joj zadrhte ili njen gornji kapak može da se podigne. U datom
kontekstu, takav znak panike bi 'značio da Rut laže. Zašto bi ona
Laganje, „curenje” i znaci prevare 41

inače trebalo da se brine zbog njegovog pitanja? Ali takav znak

prevare ne bi rekao Džeriju šta je ona slagala, niti s kim je razgo­
varala. Džeri je dobio deo informacije zahvaljujući propustljivosti
Rutinog glasa:

u pitanju je ton tvog glasa.“ [Džeri objašnjava Rut zašto ne veruje nje­
noj izjavi s kim je razgovarala telefonom.]
„Stvarno? Kako?“ Bilo joj je potrebno da se naceri.
O n je zurio u prazno kao da razmišlja o nekom estetskom problemu. Izgle­
dao je um orno, m lado i mršavo. Njegova kosa je bila suviše kratka. „Bilo je
drugačije“, rekao je. „Toplije. Bio je to glas žene.“
„Ja jesam žena.“
„Kada se m eni obraćaš, tvoj glas zvuči“, rekao je, „prilično devojački.“16

Zvuk njenog glasa nije odgovarao razgovoru o nedeljnoj cr­

kvenoj službi, već razgovoru sa ljubavnikom. „Procurilo“ je da se
prevara, verovatno, odnosi na neverstvo, ali mu to nije saopštilo
celu priču. Džeri ne zna da li ljubavna veza tek počinje, ili je ona
u toku; on ne zna ni ko je ljubavnik. Ali on zna više nego što bi
znao kad bi uzimao u obzir samo znak prevare, koji bi mu mogao
jedino reći da ona laže.
Ja sam definisao laganje kao smišljeni izbor da se prevari žrtva
bez ranije najave da će se to učiniti. Postoje dve glavne forme la­
ganja: sakrivanje, izostavljanje istinite informacije; i falsifikovanje
ili prezeiitovanje lažne informacije kao da je istinita. Drugi nači­
ni laganja sadrže: pogrešno usmeravanje, priznavanje emocije, ali
laganje o tome šta ju je prouzrokovalo; kazivanje istine na lažan
način, ili priznavanje istine sa takvim preuveličavanjem ili hum o­
rom da žrtva ostaje neobaveštena ili obmanuta; polusakrivanje ili
priznavanje samo dela onoga što je istina, tako da se interesovanje
žrtve okreće od onoga što ostaje sakriveno; te izvrdavanje ili kazi­
vanje istine, ali na način koji nagoveštava suprotno od onoga što
je rečeno. Postoje dve vrste ukazivanja na prevaru: propuštanje,
kada lažov nehotično otkriva istinu; i znaci prevare, kada ponaša­
nje lažova otkriva jedino da je ono što on kaže neistinito.
I propuštanje i znaci prevare su greške. One se ne dešavaju
uvek. Nisu sve laži neuspele. Naredno poglavlje objašnjava zašto
neke uspevaju.
 III

Zašto laži ne uspevaju

Laži ne uspevaju iz više razloga. Žrtva može slučajno otkriti do­

kaz da je prevarena, kada pronađe sakrivena dokumenta ili mrlju
od ruža na maramici. Varalicu može otkriti i neko drugi. Zavid-
ljivi kolega, napušteni suprug, plaćeni dostavljač - svi su oni zna­
čajni izvori za otkrivanje prevare. Ono što nas, međutim, zanima
jesu one greške koje se naprave za vreme čina laganja, greške koje
varalica pravi na svoju štetu, laži koje ne uspevaju zbog ponašanja
lažova. Znaci prevare ili „propuštanja" mogu se obelodaniti u pro-
meni izraza lica, pokretima tela, modulaciji u glasu, knedlama u
grlu, vrlo dubokom ili površnom disanju, dugim pauzama između
reči, mikrofacijalnim ekspresijama, pogrešnom gestu. Postavlja se
pitanje: zašto lažovi ne mogu da spreče ove bihejvioralne izdajni­
ke? Oni to ponekad mogu. Neke laži su lepo izvedene; ništa u ono­
me što lažov kaže ili uradi ne odaje laž. Zašto to nije slučaj uvek?
Postoje dva razloga: jedan koji uključuje razmišljanje i drugi koji
uključuje osećanje.

Loše strategije laganja

Lažovi ne predosete uvek kada će biti potrebno da lažu. Nema

uvek vremena da se pripremi strategija koju će lažov koristiti, da

43
44 Laganje

se ona uvežba i upamti. Rut, u incidentu koji sam citirao iz Apdaj-

kovog romana Oženi me, nije pretpostavila da će njen muž, Džeri,
prisluškivati njen telefonski razgovor sa ljubavnikom. Priča koju
ona izmišlja na licu mesta - da je to poziv povodom prijavljivanja
njihove dece za nedeljnu službu u crkvi, odaje Rut zbog toga što to
ne odgovara onome što je njen muž čuo da ona kaže.
Čak i kada lažov zna dovoljno unapred i kada je strategija laga­
nja pažljivo odabrana, može se desiti da nije dovoljno pronicljiv
da anticipira sva pitanja koja mu mogu biti postavljena i smisli
kakvi moraju da budu njegovi odgovori. Čak i da postoji, pronic­
ljivost lažova neće biti dovoljna, jer nevidljive promene u okolno­
stima mogu da otkriju inače efikasnu strategiju laganja. Za vreme
velikog sudskog procesa Votergejt federalni sudija Džon Sirika
opisao je takav problem objašnjavajući svoje reakcije na iskaz
Freda Buharta, specijalnog savetnika predsednika Niksona: „Prvi
problem sa kojim se suočio Fred Buhart u pokušaju da objasni
zašto nedostaju trake bio je da utemelji jednu uverljivu priču. Na
prvom javnom saslušanju Buhart je rekao da predsednikov sa­
stanak sa Dinom, 15. aprila, nije snimljen zato što je brojač ...
otkazao.... Ali, uskoro je izmenio svoje prvo objašnjenje. (Buhart
je saznao da bi obelodanjivanje drugog dokaza moglo ukazati na
to da su brojači, u stvari, radili.) On je sada rekao da aprilski sa­
stanak sa Dinom ... nije bio snimljen jer su obe trake koje su bile
na raspolaganju - bile ispunjene materijalom sa brojnih sastanaka
u toku dana“.1 Čak i kada okolnosti ne prisiljavaju lažova da pro-
meni strategiju laganja, neki lažovi imaju problem da se prisete
strategije koju su ranije koristili, tako da na nova pitanja ne mogu
odgovoriti dosledno i brzo.
Bilo koja od ovih grešaka - u anticipiranju trenutka u kome
će biti neophodno da lažu, u pronalaženju strategije primerene
promenjenim okolnostima, u sećanju na strategiju laganja koju je
lažov usvojio - proizvodi lako prepoznatljive znake prevare. Ono
što osoba kaže može biti samo po sebi nesaglasno ili protivurečno
drugim nespornim činjenicama koje su tada poznate ili se kasnije
otkriju. Takvi očigledni znaci prevare nisu uvek tako pouzdani i
jasni kao što izgledaju. Besprekorna strategija laganja može biti
Zašto laži ne uspevaju 45

znak da se radi o dobro uvežbanom prevarantu. Neki prevaranti,

znajući ovo, namerno prave male greške, upravo da stvar ne bi
izgledala suviše besprekorno, što otežava stvari. Novinar Džejms
Felan opisuje jedan fascinantan primer ovakvog trika u svom
članku o podvali u vezi sa biografijom Hauarda Hjuza.
Godinama niko nije video Hjuza. To je samo povećavalo fas-
cinaciju javnosti ovim milijarderom, koji je pravio filmove i bio
vlasnik vazduhoplovne kompanije i najveće kockarnice u Las Ve-
gasu. Hjuz nije bio viđen tako dugo da su neki sumnjali da je uop-
šte živ. Bilo je zapanjujuće da bi čovek koji je bio tako usamljen
ovlastio bilo koga da napiše njegovu biografiju. Kliford Irving
je tvrdio da je on pisao biografiju. Makgro-Hil je platio Irvingu
750 dolara da objavi biografiju; časopis Lajf je platio 250 dolara
da objavi tri odlomka; i to je ispala podvala! Kliford Irving je bio
„... veliki prevarant, jedan od najboljih. Evo jednog primera. Kada
smo ga saslušavali, pokušavajući da srušimo njegovu priču, on ni­
kada nije pravio grešku jer je pričao svoju priču na isti način svaki
put. Bilo je nekih malih protivurečnosti u njegovoj priči, a kada
bismo ga mi uhvatili u tome, on bi ih otvoreno priznavao. Običan
prevarant će pričati svoju priču bez greške, do slova savršeno, tako
da tu priču može u više navrata ponavljati bez odstupanja. Pošten
čovek obično čini male greške, posebno u pripovedanju duge, slo­
žene priče kao što je Klifova. Klif je bio dovoljno pametan da ovo
zna, pa je sebe sjajno prikazao kao otelotvorenje poštenog čoveka.
Kada bismo ga uhvatili u nečemu što je moglo da ga optuži, on bi
iskreno rekao: ‘Uh, ovo je izgleda loše za mene, zar ne? Ali, tako
se dogodilo’. On je odavao sliku iskrenog čoveka, čak i na svoju
sopstvenu štetu - dok je nizao laži jednu za drugom“.2 Ne postoji
zaštita od takve umešnosti; najveštiji prevaranti rade uspešno. Ve­
ćina lažova nije tako podmukla.
Nedostatak pripreme ili nesposobnost da se lažov seti usvoje­
ne strategije laganja proizvode znake prevare u načinu na koji je
nešto rečeno, čak i onda kada ne postoje protivurečnosti u onome
što je rečeno. Potreba da se misli o svakoj reči pre nego što se
ona izgovori - vaganje mogućnosti, traženje reči ili ideje - mogu
biti očigledni u pauzama za vreme govora ili, suptilnije, u zate­
46 Laganje

zanju donjeg očnog kapka ili obrve i nekim promenama u gestu

(detaljnije je objašnjeno u četvrtom i petom poglavlju). Pažljivo
razmatranje svake reči pre nego što se ona izgovori nije uvek znak
prevare, ali u nekim okolnostima jeste. Kada Džeri pita Rut s kim
je pričala telefonom, bilo koji znaci koji kazuju da ona pažljivo
bira reči sugerisali bi da je ona lagala.

Laganje o osećanjima

Nemogućnost da se unapred smisli, u potpunosti isplanira

i isproba strategija laganja jedan je od razloga zbog koga lažov
može da načini greške koje ukazuju na prevaru. Greške, takođe,
nastaju i zbog toga što je teško sakriti ili odglumiti emociju. Emo­
cije nisu uključene u svaku laž, ali kada su uključene - one za
lažova postaju izvor posebnih problema. Pokušaj lažova da sakrije
emociju koju u tom trenutku doživljava mogu odati reči, ali, izu­
zimajući omaške, do takvog otkrivanja obično ne dolazi. Lažov ne
mora da verbalizuje sakrivena osećanja, osim ukoliko ne postoji
želja da prizna šta je doživeo. Malo je načina da se sakrije facijalna
ekspresija ili ubrzano disanjé, ili stegnutost u glasu.
Pobuđivanjem emocija, promene se događaju automatski, bez
izbora ili namere. Ove promene počinju u deliću sekunde. U Ože­
ni me, kada Džeri optužuje Rut da laže, Rut bez ikakvih problema
uspeva da ne prevali preko usta reči „Da, to je istina“! Ali, obuzima
je panika da se ne otkrije njeno neverstvo, što proizvodi vidljive i
čujne znake. Da li će se upaničiti i kada će prestati da se tako oseća
- to nije njen izbor. To je izvan njene kontrole. Po mom uverenju,
to je fundamentalno za prirodu emocionalnog iskustva.
Ljudi ne biraju trenutak u kome će osetiti neku emociju. Ume-
sto toga, oni obično emocije dožive više pasivno - kao nešto što se
njima događa, a u slučaju negativnih emocija, kao što su strah ili
ljutnja, to im se može dogoditi uprkos njifna samima. Ne samo da
ljudi ne mogu da biraju kada će doživeti neku emociju - oni često
ne mogu da biraju ni da li će je ili neće pokazati drugima. Rut
jednostavno nije ni mogla da odluči da eliminiše znake sopstvene
Zašto laži ne uspevaju 47

panike. Ne postoji nikakvo dugme za opuštanje koje bi ona mogla

da pritisne, a koje bi moglo da zaustavi njene emocionalne reakci­
je. Nije čak moguće ni kontrolisati ponašanje koje je izazvano vrlo
jakom emocijom. Jaka emocija objašnjava neprilično ponašanje
čak i onda kada ga ne opravdava - „Nisam hteo da vičem (da lu­
pim o sto, da te povredim, da te udarim), ali sam izgubio živce. Bio
sam van sebe“.
Kada se jedna emocija razvija postepeno, ne iznenadno, ukoli­
ko počinje na niskom nivou - nervozom, a ne besom - promene u
ponašanju su male i relativno ih je lako sakriti ukoliko smo svesni
šta osećamo. Međutim, većina ljudi nije svesna toga. Kada emocija
počinje da se budi postepeno, a ostaje slaba, ona može biti primet-
nija drugima no nama samima, a da pri tom i ne dopre do svesti,
osim ako ne postane intenzivnija. M eđutim, čim emocija postane
jača mnogo je teže kontrolisati je. Prikrivanje promena na licu,
telu ili glasu predstavlja pravu borbu. Čak i kada je prikrivanje
uspešno i ne procure emocije, ponekad će sama borba da se one
zadrže biti vidljiv znak obmane.
Niti je lako sakriti emociju, niti je lako falsifikovati pojavu ne­
doživljene emocije, čak i kada ne postoji druga emocija koju treba
sakriti. To zahteva više od prostog kazivanja „Ja sam ljut“ ili „Ja
sam uplašen“. Varalica mora i izgledati i zvučati kao da je ljut ili
uplašen ako hoće da bude uverljiv. Nije lako uskladiti prave po­
krete i specifične promene u glasu koji se traže u falsifikovanju
emocija. Na primer, postoje neki pokreti lica koje veoma mali broj
ljudi može voljno izvesti. (Oni su opisani u petom poglavlju.) Ovi
teško izvodljivi pokreti su neophodni za uspešno falsifikovanje
bola, straha i ljutnje. ,
Falsifikovanje postaje znatno teže upravo onda kada je najpo­
trebnije pomoći da se sakrije druga emocija. Pokušaj da se izgleda
ljutito nije lak, ali ako osoba doživi strah kada pokušava da izgleda
ljutito, biće rastrzana. Jedan niz impulsa koji proizilaze iz straha
vuče na jednu stranu, dok smišljeni pokušaj da se izgleda ljutito
vuče na drugu stranu. U strahu su, na primer, obrve nehotično
povučene nagore. Ali, da bi se ođglumila ljutnja, osoba ih mora
povući nadole. Znaci ove unutrašnje borbe između doživljene i
lažne emocije često, sami po sebi, odaju prevaru.
48 Laganje

Šta je sa onim lažima koje ne uključuju emocije, lažima o po­

našanju, planovima, mislima, namerama, činjenicama ili fantazi­
jama? Da li ponašanje lažova odaje ove laži?

Osećanja prilikom laganja

Ne zasnivaju se sve prevare na sakrivanju ili falsifikovanju

emocija. Utajivačica sakriva činjenicu da je ukrala novac. Plagi­
jator sakriva činjenicu da je uzeo tuđe delo i pretvara se da je
njegovo. Sujetan sredovečni muškarac krije svoje godine farbajući
svoju sedu kosu i tvrdeći da je sedam godina mlađi nego što jeste.
Međutim, čak i kada se ne laže o emociji, već o nečemu drugom,
emocije mogu pratiti čin laganja. Sujetan čovek bi mogao biti po-
stiđen zbog sopstvene sujete. Da bi uspeo u svojoj prevari on mora
sakriti ne samo svoje godine već, takođe, i svoju postiđenost. Pla­
gijator bi mogao osetiti prezir prema onima koje obmanjuje. On
bi morao da sakrije ne samo poreklo svoga dela, da se pretvara da
ima sposobnost koju nema, već i svoj prezir. Utajivačica bi m o­
gla osetiti iznenađenje kada bi neko još bio optužen zbog njenog
prestupa. Ona bi morala sakriti svoje iznenađenje ili bar razlog
iznenađenja.
Prema tome, emocije često bivaju uključene u laži koje nisu bile
preduzete u nameri da sakriju emocije. Kada jednom budu uklju­
čene, emocije moraju biti sakrivene kako ne bi odale laž. Iako bilo
koja emocija može biti „krivac“, tri emocije su tako često ispre­
pletene sa prevarom da zaslužuju posebno objašnjenje: strah da
se bude uhvaćen u laži, krivica zbog laganja i zadovoljstvo da se
neko nasamari.

Strah da će se biti uhvaćen u laži

Takav strah u blažoj formi nije rušilački i umesto toga može

pomoći lažovu da izbegne greške, čineći ga opreznim. Umeren
nivo straha može proizvesti takve znake u ponašanju koji su za ve-
Zašto laži ne uspevaju 49

štog lovca na laži uočljivi, a kada je strah da će biti uhvaćen u laži

jak - proizvodi se upravo ono čega se lažov plaši. Kada bi lažov
bio u stanju da proceni koliki će strah osetiti ako se upusti u laž,
on bi razmišljao o tome da li je to vredno rizika u koji se upušta ili
ne. Čak i u slučaju da je već slagao, procena koliki će strah vero­
vatno osetiti može mu pomoći da isplanira protivmere da smanji
ili sakrije svoj strah. Ova informacija može biti od pomoći i lovcu
na laži. Lovac na laži to može shvatiti kao upozorenje da treba da
traži znake straha ukoliko očekuje da je „osumnjičeni“ uplašen da
će biti uhvaćen u laži.
Mnogi faktori utiču na to koliki će strah od otkrivanja lažov
osetiti. Prva determinanta koju treba razmotriti je lažljivčevo uve-
renje o žrtvinoj veštini da ulovi laž. Ako je žrtva poznata kao oso­
ba koju je lako savladati, kao mačkica, strah od otkrivanja obično
neće biti veliki. Sa druge strane, neko za koga se zna da ga je teško
nasamariti, neko ko ima reputaciju eksperta u otkrivanju laži, uli­
ce lažovu strah da može biti otkriven. Roditelji često uveravaju
svoju decu da su oni pravi majstori u otkrivanju prevare. „Ро tvo-
jim očima mogu da kažem da li me lažeš ili ne.“ Devojčica koja
ne govori istinu postaje toliko uplašena da je ne uhvate da je njen
strah odaje ili priznaje zbog toga što misli da su tako male šanse
da uspe.
Ü komadu Terensa Retigena Dečak iz Vinsloua (The Winslow
Boy), i u filmu koji je po njemu snimljen 1950. godine, otac je
koristio ovaj manevar veoma oprezno. Njegov sin, tinejdžer, Roni
bio je isteran iz mornaričke škole jer je optužen zbog krađe nov­
čane poštanske uputnice:

ARTUR (otac): U ovom pism u stoji da si ukrao poštansku uputnicu. (RONI

otvara usta da govori. A rtu r ga zaustavlja.) Ne želim da sada kažeš ni reč
pre nego što čuješ šta ja im am da kažem. Ako si to učinio, moraš mi reći.
Neću biti ljut na tebe, Roni - ako mi kažeš istinu. Ali ako me slažeš, ja ću
to znati zato što se laž izm eđu tebe i mene ne može sakriti. Ja ću to znati,
Roni - seti se toga pre nego što odgovoriš. (O n zastaje.) Da li si ukrao tu
poštansku uputnicu? '
RONI (sa kolebanjem): Ne, oče. Nisam ukrao.
(A rtur korakne prem a njem u.)
50 Laganje

ARTUR (netrem ično gledajući njegove oči): Da li si ukrao tu poštansku

uputnicu?
RONI: Ne, oče. Nisam ukrao. (A rtur nastavlja da netrem ično gleda njegove
oči još sekundu, a onda se opušta.)3

Artur veruje Roniju i komad govori o velikoj požrtvovanosti

oca i drugih članova porodice da odbrane Ronija.
Roditelj ne može uvek koristiti Arturovu strategiju da bi do­
šao do istine. Dečak koji je lagao mnogo puta ranije i uspevao da
„pređe“ svoga oca neće imati nikakav razlog da pomisli da neće
uspeti ponovo. Može se desiti da roditelj ne bude voljan da po­
nudi oproštaj ukoliko se prestup prizna, ili se toj ponudi, zbog
ranijih incidenata, ne mora verovati. Dečak mora verovati ocu i
biti ubeđen da je njegov otac u stanju da veruje njemu. Otac koji
je bio sumnjičav i nepoverljiv, koji ni ranije nije verovao svom
sinu kada je on govorio istinu, budiće strah i u nevinom dečaku.
Ovo prouzrokuje suštinski problem u otkrivanju prevare: sledeće
što je nemoguće razlikovati je strah nedužnog dečaka da mu neće
verovati i uplašenost krivog dečaka da će biti otkriven. Znaci stra­
ha bi bili isti.
Ovi problemi nisu specifični samo za otkrivanje prevare iz­
među roditelja i dece. Uvek postoji problem razlikovanja straha
kod nedužne osobe da joj neće verovati i straha od otkrivanja kod
krive osobe. Teškoća je još veća kada lovca na laži bije glas da je
sumnjičav i da ranije nije prihvatio istinu. Svaki sledeći put lovcu
na laži će biti teže da razlikuje strah kod osobe koja se boji da joj
neće verovati od straha od otkrivanja kod krive osobe. Praksa u
varanju i uspeh sa kojim je izlazio iz toga (nekažnjeno) trebalo bi
da smanje strah od otkrivanja. Muž koji po ko zna koji put vara
svoju ženu neće mnogo brinuti da li će biti uhvaćen. On je uvež-
ban u varanju. On zna šta treba da anticipira i kako da to sakrije.
Ono što je najvažnije - on zna da bez posledica izađe iz toga. Sa­
mopouzdanje smanjuje strah da će vas neko uhvatiti u laži. Ako to
traje suviše dugo, lažov može napraviti lakomislene greške. Izve-
sna količina straha od otkrivanja je, verovatno, korisna za lažova.
Poligrafski detektor laži radi na istim principima kao otkriva­
nje prevare pomoću bihejvioralnih „izdajnika“ i osetljiv je na iste
Zašto laži ne uspevaju 51

probleme. Poligrafsko ispitivanje ne otkriva laž, već samo znake

emocije. Žice poligrafa se pričvrste „osumnjičenom“ da mere pro­
mene u znojenju, disanju i krvnom pritisku. Povećanje krvnog
pritiska ili povećanje znojenja nisu sami po sebi znaci prevare.
Ruke postaju vlažne i srce bije brže kada emocija bude probuđena.
Pre davanja poligraf testa većina stručnjaka koji rade na poligrafu
pokušava da uveri osumnjičenog da poligraf nikada ne greši u ot­
krivanju lažova, dajući mu ono što je poznato kao „stimulacija“ ili
„stim“ test. Najčešće korišćena tehnika je ta da se osumnjičenom
demonstrira da će mašina moći da kaže koju je kartu osumnjičeni
uzeo iz špila. Pošto je osumnjičeni uzeo kartu i vratio je u špil, od
njega se traži da kaže „ne“ svaki put kad ga poligraf operator pita
da li je to ta karta. Neki od onih koji koriste ovu tehniku ne prave
greške, ne zbog toga što veruju da poligraf otkriva laž, već zato što
koriste obeleženi set karata. To što varaju osumnjičenog opravda­
vaju na dva načina. Ako je nevÉi, važno je da misli da mašina neće
napraviti grešku; inače, on bi mogao pokazati da se plaši da mu
neće verovati. Ako je kriv, važno je uplašiti ga da će biti uhvaćen;
inače, mašina zaista neće raditi. Većina stručnjaka na poligrafu se
ne angažuje u ovoj prevari već se oslanja na poligrafski snimak
koji otkriva koja je karta uzeta.4
To je isto kao u komadu Dečak iz Vinsloua - osumnjičeni mora
da veruje da je osoba naspram njega sposobna da otkrije laž. Zna­
ci straha bili bi dvosmisleni ukoliko se stvari ne urede tako da
lažov, a ne onaj koji govori istinu, bude uplašen. Poligrafska ispiti­
vanja ne uspevaju ne samo zbog toga što se nedužni ipak plaše da
ne budu lažno optuženi ili su uznemireni iz drugih razloga onda
kada ih testiraju, već i zbog toga što neki kriminalci ne veruju u
magičnost ove mašine. Oni znaju da mogu da „izađu na kraj s
tim“, da prođu nekažnjeno i - pošto to znaju - još je verovatnije
da to i rade.'
Druga paralela sa navedenim komadom jeste da i stručnjak na
poligrafu pokušava da izvuče priznanje. Baš kao što je dečakov
* N eki ek sp erti za po lig rafe s m atra ju da stav o su m n jič en o g p re m a ta č n o sti poligrafa
n e m a veliki uticaj n a rezu ltat. O vo, i d ru g a p ita n ja v ezan a za te stiran je poligrafom , k a o i
n a č in na koji se o n o p o re d i sa b ih e jv io ra ln im zn acim a u o tk riv an ju prevare, ra z m a tra ju
se u se d m o m poglavlju.
52 Laganje

otac uložio poseban napor da otkrije laži da bi podstakao svog

sina da prizna ako je kriv, tako neki stručnjaci na poligrafu poku­
šavaju da izvuku priznanje ubeđivanjem svojih „osumnjičenih“ da
ne mogu pobediti mašinu. Kada „osumnjičeni“ ne priznaje, neki
radnici na poligrafu će nastojati da u njega uliju strah, govoreći
mu da je mašina pokazala da on ne govori istinu. Povećavajući
strah od otkrivanja laži - nadaju se da će krivac priznati. „Neduž­
ni“ podnosi lažne optužbe, ali će verovatno biti proglašen nevi­
nim. Nažalost, pod takvim pritiscima, neki nedužni će i priznati
da bi se oslobodili.
Stručnjaci na poligrafu obično nemaju pravo koje imaju rodi­
telji da podstaknu osobu na priznanje nudeći oproštaj za prestup
ako se on prizna. Kriminalistički islednici ovo mogu postići suge-
risanjem da kazna može biti blaža ako osumnjičeni prizna. Iako
obično ne mogu ponuditi potpuni oproštaj, islednici mogu ponu­
diti psihološki oproštaj, nadajući sÄda će izvući priznanje nagove-
štavajući osumnjičenom da nema potrebe da se oseća postiđenim
ili čak odgovornim za počinjeni prestup. Islednik može saosećaj-
no objasniti da je ono što je otkrio vrlo razumljivo, da je to mogao
učiniti i on sam da je bio u istoj situaciji. Druga varijanta je da
se osumnjičenom ponudi da objasni svoj motiv za prestup, što bi
moglo da mu spase obraz. Sledeći primer je uzet sa trake na kojoj
je zabeleženo ispitivanje osumnjičenog ubice, koji je, slučajno, bio
nevin. Policijski islednik govori osumnjičenom:

Ponekad zahvaljujući okolini, bolesti, zahvaljujući drugim razlozima, ljudi

ne slede pravu i uzanu sta z u ... Ponekad se ne m ožem o odupreti onom e što
radimo. Ponekad činim o stvari u trenutku strasti, u trenutku kada smo ljuti,
a m ožda i zbog toga što nam se sve kockice u glavi ne uklapaju potpuno.
N orm alna ljudska bića žele da isteraju stvari na čistinu onda kada znaju da
su pogrešili.5

Dosad smo razmatrali kako ugled lovca na laži može uticati na

strah lažova da će biti otkriven i strah nedužnog da mu neće ve­
rovati. Drugi faktor koji utiče na strah od otkrivanja jeste ličnost
lažova. Dok nekim ljudima laganje pada veoma teško, drugi to
čine zastrašujuće lako. Mnogo više se zna o ljudima koji lažu lako
Zašto laži ne uspevaju 53

nego o onima koji to ne mogu. U svojim istraživanjima sakrivanja

negativnih emocija otkrio sam ponešto o ovim ljudima.
Započeo sam seriju eksperimenata 1970. godine da bih potvr­
dio znake prevare koje sam otkrio kada sam analizirao snimljeni
razgovor psihijatrijske pacijentkinje Meri, čiju sam laž opisao u
prvom poglavlju. Podsetimo da je Meri sakrila svoj bol i očajanje
da bi joj njen doktor odobrio da provede vikend kod kuće kako
bi ona, oslobođena nadzora, mogla da počini samoubistvo. Ja sam
morao da ispitam slične laži drugih ljudi da bih saznao da li i oni
pokazuju one znake prevare koje sam otkrio u njenom snimlje­
nom intervjuu sa lekarom. Bilo je malo nade da ću naći dovoljno
kliničkih primera. Iako često neko može posumnjati da je pacijent
lagao, retko može biti siguran u to, osim ako pacijent ne prizna,
kao Meri. Jedino što sam mogao bilo je to da aranžiram eksperi­
mentalnu situaciju po uzoru na Merinu laž, u kojoj bih mogao da
ispitam greške koje drugi ljudi čine dok lažu.
Da bi se napravila paralela sa Merinom laži ispitanici u ekspe­
rimentu bi morali da osećaju veoma intenzivne negativne emoci­
je i da budu veoma motivisani da sakriju svoja osećanja. Ja sam
proizveo jake negativne emocije prikazujući ispitanicima filmove
sa groznim medicinskim scenama, zahtevajući od njih da sakriju
bilo koji znak doživljenih osećanja za vreme gledanja filma. Moj
eksperiment je, najpre, propao: niko nije ozbiljno pokušavao da
uspe u sakrivanju doživljenih osećanja. Ja nisam pretpostavio da
je toliko teško podstaći ljude da lažu u laboratoriji. Ljudi postaju
zbunjeni kada znaju da ih posmatraju naučnici dok se oni rđavo
ponašaju. Pošto nisu mnogo „stavljali na kocku“ ako im laž ne bi
uspela, učesnici u eksperimentu se nisu dovoljno trudili da budu
ubedljivi lažovi, kao što bi činili da im se to događa u stvarnom ži­
votu. Izabrao sam da moji eksperimentalni subjekti budu student -
kinje visoke škole za medicinske sestre zato što je za njih važno da
budu uspešne baš u ovoj vrsti laži. Medicinske sestre moraju biti
kadre da sakriju bilo koju negativnu emociju koju osete kada gle­
daju hiruršku ili drugu krvavu scenu. Moj eksperiment je upravo
pružao šansu da studentkinje koje sam odabrao uvežbaju veštinu
koja je značajna za njihov posao. Postojao je i drugi razlog što
54 Laganje

sam izabrao medicinske sestre - na taj način sam izbegao etički

problem da bilo koju drugu osobu izložim takvim krvavim scena­
ma. Svojim izborom zanimanja medicinske sestre su odabrale da
se suočavaju sa takvim materijalom. Instrukcije koje sam im dao
glasile su:
„Pretpostavite da radite u službi hitne medicinske pomoći u
koju uleće majka sa unakaženim detetom. Vi ne možete da poka­
žete svoju zabrinutost, čak i da znate kakav užasan bol dete trpi i
koliko su male šanse da ono preživi. Vi morate da zadržite svoja
osećanja i da umirite majku dok lekar ne dođe. Ili, zamislite šta
ćete učiniti kada morate da očistite izmet pacijenta koji nije više u
stanju da kontroliše pražnjenje creva. On je već dovoljno zbunjen
ili posramljen time što je doveden u poziciju deteta. Vi ćete, vero­
vatno, osetiti odvratnost ali ćete morati da sakrijete to osećanje.
Ovaj eksperiment vam pruža šansu da testirate i uvežbate vašu
sposobnost da kontrolišete izražavanje osećanja. Ono što ćete
prvo videti je prijatan film koji prikazuje živopisne prizore okeana
i dok to gledate trudite se da iskreno opišete svoja osećanja osobi
koja vas pita kako se osećate, a koja ne može da vidi film koji vi
gledate. Onda ćete videti neke od najneprijatnijih scena sa kojima
ćete se ikada sresti u karijeri medicinske sestre. Dok gledate ove
prizore vi ćete morati da sakrijete svoja prava osećanja tako da će
intervjuer pomisliti da gledate neki prijatan film; možete reći, na
primer, da film prikazuje divno cveće u parku Golden Gejt u San
Francisku. Trudite se koliko god možete.“
Odabrali smo najgroznije filmove koje smo mogli da nađemo.
U preliminarnim istraživanjima smo otkrili da su neki ljudi bili
veoma uznemireni filmom koji je prikazivao teške opekotine, po­
što su znali da opekotina strašno boli i da bol ne može biti um a­
njen lekovima. Drugi su bili više uznemireni scenom amputacije,
delimično zbog toga što su gledali kako krv šiklja napolje, ali ta-
kođe i zbog pomisli na to kako će se osoba osećati kada dođe sve­
sti i shvati da je bez noge. Mi smo oba filma prikazali zajedno tako
da je izgledalo kao da je žrtva koja je zadobila opekotinu imala i
amputaciju. Koristeći ove strašne filmove mogli smo da saznamo
koliko dobro ljudi mogu da sakriju veoma, veoma jake emocije
onda kada to žele ili moraju.
Zašto laži ne uspevaju 55

Pošto je konkurencija za upis u visoku školu za medicinske se­

stre na mom univerzitetu veoma jaka, sve ove mlade studentkinje
su imale maksimalno postignuće na različitim testovima, veoma
visoke ocene i odlične preporuke. Bez obzira na tako odabranu
grupu, one su se primetno razlikovale u sposobnosti da sakriju
svoja osećanja. Neke su u tome bile sjajne, druge to nisu mogle
uopšte. Kasnije sam u intervjuima s njima otkrio da nesposobnost
da lažu dok gledaju moje grozne filmove nije bila specifična samo
za moj eksperiment. Neke od njih su uvek osećale nelagodnost da
lažu o svojim osećanjima. Neki ljudi su naročito osetljivi na strah
od otkrivanja. Oni imaju veliki strah da će biti uhvaćeni u laži.
Ubeđeni su da svako ko ih gleda može reći da li lažu i ovo postaje
samoostvarenje proročanstva. Svim ovim ispitanicama dao sam
mnogo objektivnih testova ličnosti i, na moje iznenađenje, otkrio
sam da se one koje su imale velike teškoće u laganju nisu razliko­
vale na testovima od ostalih u njihovoj grupi. Nezavisno od navi­
ke da ne lažu, one su izgledale kao ma ko drugi. Njihove porodice
i prijatelji su znali ovu njihovu karakteristiku pa su im opraštali
toliku istinoljubivost.
Ja sam se, takođe, trubio da više naučim o onima koji su bili
naspram njih; o onima koji su lagali lako i sa velikim uspehom.
Rođeni lažovi znaju za ovu svoju sposobnost, pa to čine onima
koji ih dobro znaju. Oni su umeli da izađu na kraj s tim još od
detinjstva, varajući svoje roditelje, nastavnike i prijatelje kad god
su to želeli. Oni ne osećaju strah od otkrivanja. Baš suprotno. Oni
veruju u svoju sposobnost da mogu da prevare. Takva uverenost,
koju prati nepostojanje velikog straha od otkrivanja kada lažu, je
jedna od osobenosti psihopatske ličnosti. Ali, to je jedina zajed­
nička karakteristika tzv. rođenih lažova i psihopata. Za razliku od
psihopata, prirodno obdareni lažovi nisu pravili loše procene, niti
su propuštali da uče iz iskustva. Oni, takođe, nisu imali druge psi­
hopatske karakteristike: „... površinski šarm ... nedostatak griže
savesti ili stida; asocijalno ponašanje bez očiglednog kajanja; te
patološku egocentričnost i nesposobnost da vole“.6 (Kasnije, kada
budem razmatrao krivicu zbog prevare, detaljnije ću objasniti
kako griža savesti i stid mogu odati prevaru.)
56 Laganje

Prirodno obdareni lažovi u mom eksperimentu nisu se razli­

kovali od drugih kada su u pitanju njihovi rezultati na različitim
objektivnim testovima ličnosti. Njihovi testovi nisu pokazivali
znake psihopatske ličnosti. Nije bilo ničeg asocijalnog u njihovim
osobinama. Za razliku od psihopata, oni nisu koristili svoju spo­
sobnost da lažu kako bi povredili druge.* Rođeni lažovi, veoma
vešti u varanju ali ne bez savesti, trebalo bi da umeju da iskoriste
svoj talenat u izvesnim profesijama - kao glumci, prodavci, advo­
kati, pregovarači, špijuni ili diplomate.
Oni koji su proučavali vojne prevare bili su zainteresovani za
karakteristike onih koji lažu najveštije: „On mora imati fleksibilno
kombinovan um - um koji je u stanju da razloži ideje, koncepte ili
‘reči’ na njihove osnovne komponente i da ih onda ponovo kom-
binuje na različite načine. (Jedan primer ovog tipa mišljenja se
može naći u igri slagalica.) ... Najveći raniji prevaranti ... veoma
su individualni i kompetitivni; oni se ne bi lako uklopili u veli­
ku organizaciju ... i oni teže da rade sami. Oni su često ubeđeni
u superiornost sopstvenih shvatanja. Načini njihovog ponašanja
pristaju pretpostavljenom karakteru usamljenog, ekscentričnog
umetnika - boema, jedino je umetnost koju upražnjavaju razli­
čita. Ovo je, očito, jedini zajednički imenilac za velike prevarante
poput Čerčila, Hitlera, Dajana i T. E. Lorensa“.7
Takvim „velikim stručnjacima“ mogu biti potrebne dve vrlo ra­
zličite veštine - veština da se isplanira strategija varanja i veština
da se prevari protivnik u susretu licem u lice. Hitler je, očigledno,
imao obe veštine, ali, po svoj prilici, neko ko je izvrstan u jednoj,
ne mora biti takav i u drugoj veštini. Nažalost, malo su prouča­

* „K rim in a lc i-p sih o p a te zn aju k ak o d a isfoliraju stru čn jak e. R o b ert Resler, n a d z o rn ik u

O d se k u za istraživ an ja p o n a ša n ja FB I-ja ... koji je in te rv ju isa o 36 v išestru k ih ubica ...
(kaže): ‘V ećina n jih d eluje n o rm a ln o , su d eći p o izgledu i ra z g o v o ru koji sm o v o d ili s n jim a ’.
... (E n) Rul, bivša p o licajca, in ače stu d e n tk in ja p sih o lo g ije i a u to rk a p e t k n jig a o serijskim
ubicam a, im ala je n a su m ičn e uvide u u m je d n o g serijskog ubice k ad a je, z aprepašćujiićim
sp leto m o k o ln o sti, m o ra la d a rad i sa T ed o m B andijem . [B andi je k asn ije o su đ e n za ubist-
va, a n ek a o d njih je p o č in io baš za v re m e d o k je ra d io sa E n Rul.] Elem , njih dvoje su se
brz o s p rija te ljili... (Rul je k asn ije isp ričala): ‘Ted je bio takav m a n ip u la to r, n ik a d niste bili
načisto da li vas zavitlava ili ne. ... A n tiso cijaln a ličn o st uvek izgleda iskreno, fasada je
p o tp u n o savršena. M islila sam d a z n am n a šta tre b a o b ra titi p ažn ju , ali d o k sam ra d ila sa
T edom n isam naišla n i n a je d a n je d in i z n ak ili b ilo šta što bi ga o d a lo “ (E d w ard Iw ata,„The
Baffling N o rm a lc y o f Serial M u rd e rs“, S a n Francisco Ćhronicle, 5. maj 1984).
Zašto laži ne uspevaju 57

vane karakteristike uspešnih prevaranata; nema proučavanja koja

ispituju da li se karakteristike uspešnog prevaranta razlikuju u za-
visnosti od sfere u kojoj se prevara izvodi. Bojim se da je odgovor
„ne“ i da bi oni koji uspešno lažu u vojnoj sferi takođe mogli da
budu dobri u mnogim oblastima.
Primamljivo je proglasiti bilo kog političkog neprijatelja, za
koga se zna da je lagao, za asocijalnu, psihopatsku ličnost. Neza­
visno od toga što nemam dokaz da to osporim, ja sam sumnjičav
prema takvim procenama. Baš kao što je Nikson heroj ili hulja, u
zavisnosti od nečije politike, tako mnogi strani lideri mogu izgle­
dati psihopatski ili oštroumno, zavisno od toga da li njihove laži
podržavaju ili ne podržavaju nečije lične vrednosti. Ja se nadam
da psihopate retko opstaju u birokratskim strukturama dovoljno
dugo da steknu pozicije u državnoj upravi.
Do sada sam opisao dve determinante straha od otkrivanja:
ličnost lažova i, pre toga, ugled i karakter lovca na laži. Podjedna­
ko je važno kakve su posledice uspešnog ili neuspešnog laganja.
Postoji jednostavno pravilo: ako više stavljate na kocku, strah od
otkrivanja laži je veći. Primenjivanje ovog jednostavnog pravila
može biti komplikovano zbog toga što nije uvek tako lako izraču­
nati šta stavljate na kocku.
Ponekad je lako. Pošto su studentkinje visoke škole za medicin­
ske sestre bile veoma motivisane da uspeju u svojim karijerama,
posebno kada započinju svoje školovanje, njihova zainteresova-
nost da uspeju u našem eksperimentu bila je velika. Prema tome,
te studentkinje bi trebalo da imaju veliki strah od otkrivanja, koji
bi mogao procuriti ili na drugi način izdati njihovu prevaru. Strah
od otkrivanja bio bi manji ako bi izgledalo da njihove karijere
nisu upetljane u to. Na primer, većina njih bi se, verovatno, m a­
nje brinula zbog neuspeha da je od njih traženo da sakriju svoja
osećanja u vezi s tim da li je ispravno pljačkati radnje. Zaintere-
sovanost da postignu uspeh porasla bi da su one bile navedene da
veruju kako bi one koje su podbacile u našem eksperimentu bile
odbijene na upisu u visoku medicinsku školu.'
’ N aše istraživ an je je zaista p o k a za lo d a su t>ne koje su se n ajbolje p o kazale n a testu, koje
su bile n a jsp o so b n ije d a k o n tro lišu em ocije, tak o đ e pokazivale najviše u sp eh a i u n a re d n e
tri g o d in e školovanja.
58 Laganje

Prodavač koji obmanjuje svoju mušteriju trebalo bi da više

strahuje kada prodaja donosi veći, a ne manji procenat provizije.
Veći dobitak - veći strah od otkrivanja, jer se više rizikuje. Kon­
kretna nadoknada, sama po sebi, prevarantu, ponekad, nije važna.
Na prodavca kome je pošlo za rukom da obmane mušteriju ostali
prodavci mogu gledati sa divljenjem. Upravo iz tog razloga, zbog
divljenja koje sledi; obmanjivanje „teške“ mušterije može biti do­
življeno kao velika nagrada, iako je stvarni dobitak mali. U partiji
pokera u kojoj čip iznosi makar i jedan peni ulog ipak može da
bude jako veliki ukoliko igrač želi da ispraši svog rivala da bi za­
dobio naklonost njegove devojke. Za neke ljude - pobeda je sve.
Nije važno da li su peniji ili dolari; za njih su dobici veoma veliki
u bilo kakvom takmičenju.
Ono što neko smatra dobitkom je toliko specifično, svojstveno
svakom pojedincu da bilo ko sa strane teško može da prozre šta je
to. Jedan ženskaroš može da uživa mnogo više varajući svoju ženu
zbog neodoljive, prisilne potrebe da nešto krije od Mame, nego
zbog želje da zadovolji svoju uzavrelu strast.
Strah od otkrivanja laži bi trebalo da bude veći kada dobici po­
vlače za sobom izbegavanje kažnjavanja, a ne pravedno zasluživa-
nje nagrade. Kada se odluka o prevari prvi put donese, interesi su
obično povezani sa dobijanjem nagrada. Lažov uglavnom misli o
tome šta bi mogao da dobije. Proneveritelj može jedino misliti o
„vinu, ženama i pesmi“ kada prvi put počne da vara. Ponekad pre­
vara može da traje izvesno vreme iako dobitaka više nema. Kom­
panija može postati svesna svojih gubitaka i dovoljno sumnjičava
da proneveritelj ne može uzeti više ništa. On čuva svoju prevaru
da bi izbegao da bude uhvaćen, pošto je sada jedino kazna u pita­
nju. Izbegavanje kazne može biti pravi dobitak od samog početka
ako je žrtva sumnjičava ili prevarant ima malo samopouzdanja.
U slučaju prevare postoje dve vrste kazni: kazna koja čeka one
čija laž ne uspe i kazna zbog samog čina prevare. Strah od ot­
krivanja će biti veći ako su u pitanju obe vrste kazni. Ponekad je
kazna za hvatanje u prevari daleko gora nego kazna za samu laž
koja je bila smišljena da bi se izbegla kazna. Otac dečaka iz Vin-
sloua je istakao da je baš ovo bio slučaj. Ako lovac na laži može da
Zašto laži ne uspevaju 59

objasni osumnjičenom pre ispitivanja da će kazna za laganje biti

gora nego kazna za prestup, postoji veća šansa da se osumnjičeni
odvrati od laganja.
Roditelji bi trebalo da znaju da je strogost njihovih kazni jedan
od faktora koji utiče na to da li će njihova deca priznati prestup
ili lagati o njemu. Klasičan opis jednog takvog slučaja uzet je iz
pomalo izmišljenog prikaza Mejsona Loka Vimsa: Život i nezabo­
ravna dela Džordža Vašingtona (The Life and Memorable Actions
o f George Washington). Otac govori mladom Džordžu: „Mnogi
roditelji, zaista, čak i teraju svoju decu na ovu lošu praksu (laga­
nje) okrutnim batinama za svaku malu grešku: zato, kod sledećeg
prekršaja, mali uplašeni stvor izusti laž. Samo da bi izbegao štap.
Što se tebe tiče, Džordž, ti znaš da sam ti uvek govorio, i sada ti
kažem ponovo, da, ako bilo kada slučajno uradiš nešto loše, što
će nesumnjivo često biti slučaj, pošto si još jadni mali dečko, bez
iskustva ili znanja, nikada ne smeš izreći laž kako bi to prikrio;
već izađi hrabro, moj sine, kao mali čovek i reci mi to: i umesto da
dobiješ batine, Džordž, ja ću te više poštovati i voleti zbog toga,
dragi moj.“ Priča o trešnji pokazuje da je Džordž verovao izjavi
svoga oca.
Ne samo deca, već i odrasli nekad gube više ako lažu, nego ako
kažu istinu. Muž može reći svojoj ženi da bi joj, iako je povređen,
oprostio neverstvo da ga nije lagala. On može tvrditi da je gubitak
poverenja teži od gubitka vere u njenu vernost. Možda ovo nije
poznato njegovoj ženi, a možda i nije istina. Priznavanje neverstva
može biti protumačeno kao okrutnost, a povređena strana može
tvrditi da bi zaista uviđavan supružnik prikrio neverstvo. Muž i
žena se često ne slažu oko toga. Osećanja se menjaju tokom braka.
Stavovi se mogu radikalno promeniti kada se dogodi neverstvo,
mogu biti različiti od onih koji su važili dok je stvar posmatrana
hipotetički.
Čak i da krivac zna da će, ukoliko ga uhvate u laži, pretrpljena
šteta biti veća od onoga što bi izgubio posle priznavanja krivice,
laž može biti vrlo primamljiva, pošto iskrenost nosi neposredne,
sigurne gubitke, dok laž obećava mogućnost da se izbegne bilo
kakav gubitak. Dobri izgledi da se izbegne neposredna kazna la-
6o Laganje

ganje čine primamljivim, pri čemu lažov, zaveden ovom snažnom

željom, potcenjuje verovatnoću i rizik da može biti uhvaćen. Sa­
znanje da bi priznavanje laži bila bolja taktika dolazi suviše kasno,
s obzirom na to da je prevara bila čuvana toliko dugo, sa takvom
elaboracijom da priznavanje više ne bi donelo manju kaznu.
Ponekad je sasvim jasno šta se dobija ili gubi priznavanjem, a
šta nastavljanjem prikrivanja. Postoje dela koja su sama po sebi
toliko nemoralna da se ne mogu priznati, a njihovo prećutkivanje
samo povećava kaznu koja, inače, čeka prestupnika. Takav je slu­
čaj sa lažima kojima se prikriva silovanje deteta, incest, ubistvo,
izdaja ili terorizam. Za razliku od nekih preljubnika koji mogu
dobiti oproštaj jer pokazuju skrušenost i kajanje, oni koji priznaju
ovakve zločine ne treba da to očekuju (iako priznanje sa kajanjem
može umanjiti kaznu). Nema ni mnogo izgleda da će se tu pojaviti
moralna sramota zbog njihovog prećutkivanja kada se tajna jed­
nom otkrije. U ovoj situaciji se ne moraju naći samo loši i okrutni
ljudi. U zemlji koju su okupirali nacisti, Jevrejin koji krije svoj
identitet, ili špijun u doba rata, dobijaju malo ako priznaju svoje
prevare, a ne gube ništa ako pokušaju da ih sačuvaju. Kada ne po­
stoji mogućnost da se dobije manja kazna, lažov još uvek može da
prizna prevaru da bi se rasteretio sakrivanja, da bi umanjio patnju
zbog jakog straha od otkrivanja ili ublažio krivicu.
Još jedan faktor koji treba razmotriti uvezi s tim kako dobitak
utiče na strah od otkrivanja je i to šta dobija, a šta gubi žrtva, a
ne samo prevarant. Obično dobitak prevaranta ide na štetu žr­
tve. Proneverilac dobija ono što poslodavac gubi. To nije uvek po­
djednako. Provizija koju je prodavač dobio zahvaljujući netačnom
predstavljanju proizvoda može biti mnogo manja nego gubitak
koji snosi lakoverna mušterija. Dobici lažova i žrtve se mogu ra­
zlikovati ne samo po vrednosti već i po vrsti. Ono što može dobiti
preljubnik je avantura, a ono što može „dobiti“ iznevereni muž je
izgubljeno samopoštovanje. Kada se ulozi lažova i žrtve razlikuju
dobitak svakog od njih bi mogao biti odlučujući za strah od ot­
krivanja koji oseća lažov. To zavisi od toga da li lažov prepoznaje
razliku.
Lažovi nisu najmerodavniji da procene kakve će posledice
podneti njihove žrtve (šta će njihove žrtve dobiti ili izgubiti). Oni
Zašto laži ne uspevaju 61

su preokupirani verovanjem u ono Sto služi njihovim ciljevima.

Prevarantima godi da misle kako njihove žrtve imaju korist od
njihovih prevara isto toliko, ili čak više nego sami lažovi. To se
može dogoditi. Nisu baš sve laži štetne. Postoje altruističke laži:

Bled, slab jedanaestogodišnji dečak, povređen ali živ, izvučen je juče iz olu­
pine malog aviona koji se srušio u nedelju u planinam a N acionalnog parka
Josemiti. Dečak je preživeo dane pobesnelih snežnih mećava i noći sa tem ­
peraturam a ispod nule, i padanje sa 11.000 stopa (oko 3.352 m etra), uvijen
u vreću za spavanje na zadnjem sedištu snegom pokrivene olupine. Sam.
‘Kako su moji m am a i tata?’, pitao je ošam ućen. ‘Da li su dobro?’ Spasioci
nisu rekli dečaku da su njegov očuh i majka bili mrtvi, još pričvršćeni na
svojim sedištim a u razm rskanoj avionskoj kabini, na sam o nekoliko m etara
od m esta gde je on ležao.*

Malo ko bi porekao da je ovo altruistička laž, koja koristi žrtvi a

ne spasiocima. Činjenica da ovakva laž čini dobro žrtvi ne isklju­
čuje mogućnost da se javi veoma jak strah od otkrivanja. Ako je
dobitak veliki, postojaće i veliki strah od otkrivanja, bez obzira na
to ko dobija. Zabrinuti zbog toga da li bi dečak mogao da izdrži
šok, spasioci bi trebalo da budu veoma zainteresovani da njihovo
sakrivanje uspe.
Da sumiramo, strah od otkrivanja je najveći kada:
• žrtva ima reputaciju osobe koja je otporna na prevaru;
• žrtva počinje da bude sumnjičava;
• lažov nema mnogo iskustva u laganju i nije zabeležio uspeh;
lažov je posebno osetljiv na strah da će biti uhvaćen;
• dobici su veliki;
• u pitanju su i nagrade i kazne; ili ako je samo jedno ili drugo
- u pitanju je kazna;
• kazna za hvatanje u laganju je velika, ili je kazna za ono zbog
čega se laže toliko velika da ne postoji podsticaj da se pri­
zna;
• žrtva ni u kom slučaju nema koristi od laži.
62 Laganje

Krivica zbog prevare

Krivica zbog prevare se odnosi na osećanje koje se javlja zbog

laganja, a ne na zakonsko tumačenje da li je neko kriv ili nevin.
Krivica zbog varanja se, takođe, mora razlikovati od osećanja kri­
vice zbog samog sadržaja o kome se laže. Pretpostavimo da je u
Dečaku iz Vinsloua Roni stvarno ukrao poštanski ček. On bi m o­
gao imati osećanje krivice zbog same krađe - smatrajući sebe gro­
znom osobom zbog onoga što je učinio. Da je Roni sakrio svoju
krađu od oca on bi, takođe, imao osećanje krivice zbog laganja; to
bi bila krivica zbog prevare. Da bi se osetila krivica zbog laganja
nije nužno osetiti krivicu zbog sadržaja laži. Pretpostavimo da je
Roni pokrao dečaka koji mu je podvalio da bi pobedio u školskom
takmičenju. Roni ne bi morao osećati krivicu što je pokrao tako
pokvarenog školskog druga; to bi moglo izgledati kao prikladna
osveta. Ali on bi još uvek mogao osećati krivicu zbog sakrivanja
krađe od nastavnika ili svog oca. Psihijatrijska pacijentkinja Meri
nije osećala krivicu zbog svog plana da se ubije, ali je osećala kri­
vicu jer je lagala svog lekara.
Kao i strah od otkrivanja laži, tako i krivica zbog prevare može
varirati u jačini. Ona može biti vrlo slaba ili tako jaka da laž ne
uspeva samo zato što krivica prouzrokuje „curenje“ ili znake pre­
vare. Kada to postane ekstremno krivica zbog prevare je mučan
doživljaj, koji uništava najosnovnija osećanja o sopstvenoj vred-
nosti. Potreba da se ublaži tako jaka krivica zbog varanja može
navesti na priznanje, uprkos izgledima da se dobije kazna za zlo­
čin koji je osoba priznala. U stvari, kazna može biti upravo ono
što je potrebno, ono zbog čega osoba priznaje laž, kako bi ublažila
mučno osećanje krivice.
Kada prvi put donesu odluku da lažu ljudi nisu uvek u stanju
da tačno anticipiraju kakve će im patnje kasnije zadati krivica
zbog prevare. Neki lažovi ne mogu da pretpostave koliko će ih
opterećivati zahvalnost osoba koje su prevarili, zbog tobožnje
spremnosti da im pomognu, ili kako će se osećati kada vide kako
je još neko okrivljen zbog nedela koje su oni počinili. Iako takvi
događaji obično bude krivicu, za neke druge to može biti mačji
Zašto laži ne uspevaju 63

kašalj, dodatni podsticaj koji laž čini vrednom truda. Ja ću kasnije

razmotriti ovu reakciju pod naslovom uživanje u prevari. Drugi
razlog zbog koga lažovi umanjuju veličinu krivice koju će zbog
prevare osetiti je taj da jedino tokom vremena lažov može da uvi­
di da jedna laž neće biti dovoljna, da se laž mora ponavljati iznova
i iznova, često uz širenje izmišljotina koje štite prvobitnu laž.
Stid je tesno povezan sa krivicom, ali postoji ključna kvalita­
tivna razlika. Za osećanje krivice nije potrebna publika, nema po­
trebe da to iko zna, kriva osoba je sama sebi sudija. Stvari ne stoje
tako kad je u pitanju stid. Poniženje zbog sramote „traži“ osuđi-
vanje ili ismevanje drugih. Ako niko nikada ne sazna za prestup,
neće biti stida, ali bi još uvek mogla postojati krivica. Naravno,
može postojati i jedno i drugo. Razlika između sramote i krivice je
veoma važna, pošto ove dve emocije mogu vući osobu ka sasvim
suprotnim stranama. Želja da se ublaži krivica može motivisati
osobu da prizna, ali želja da se izbegne poniženje zbog stida može
sprečiti priznanje.
Pretpostavimo daje u Dečaku iz Vinsloua Roni ukrao novac, da
je osetio ogromnu krivicu zbog onoga što je učinio, a takođe i kri­
vicu jer je sakrio svoj prestup. Roni bi mogao poželeti da prizna
kako bi se oslobodio torture svoje griže savesti. Još ga jedino stid
koji oseća, pošto zamišlja kako će reagovati njegov otac, može za­
ustaviti u tome. Da bi ga ohrabrio da prizna, njegov otac je, prise-
timo se, ponudio oproštaj - ako prizna, nema kazne. Smanjivanje
Ronijevog straha od kazne trebalo bi da umanji njegov strah od
otkrivanja, ali da bi Roni priznao - otac treba da umanji i osećanje
stida. Otac pokušava da to učini govoreći Roniju da će mu opro­
stiti. Ali da je otac tome pridodao nešto što je slično manevru koji
je koristio islednik o kome sam govorio nekoliko stranica rani­
je, koji je pokušavao da izvuče priznanje od osumnjičenog ubice,
moglo bi doći do značajnog smanjivanja stida i većih izgleda da
se prizna. On bi mogao reći Roniju: „Ja mogu da razUmem krađu,
možda bih i ja to uradio da sam bio u tvojoj situaciji, da sam bio
navučen kao ti. Svako može da pogreši u svom životu i učini stvari
za koje kasnije uvidi da su pogrešne. Ponekad baš i ne možeš da
odoliš sam sebi“. Naravno, jedan primeran engleski otac ne bi bio
64 Laganje

u stanju da to iskreno kaže, i, za razliku od islednika, on ne bi bio

spreman da laže da bi izvukao priznanje.
Neki ljudi su posebno podložni stidu zbog laganja, kao i krivici
zbog prevare. Ovo se odnosi na one koji su bili tako strogo vas-
pitavani da veruju kako je laganje jedan od najstrašnijih grehova.
Kod nekih drugih, vaspitni koncept ne mora posebno osuđivati
laganje, ali, opštije gledano, usađuje jako, prožimajuće osećanje
krivice. Takvi krivci, izgleda, traže doživljaje koji mogu pojačati
njihovu krivicu i sramno ih razgolititi pred drugima. Nažalost,
ima veoma malo istraživanja o osobama koje su sklone krivici.
Malo više se zna o onima koji joj nisu skloni.
Novinar Džek Anderson je napisao članak o lažovu koji nije
osećao ni stid ni krivicu, napadajući tako verodostojnost iskaza
Mela Vajnberga, šefa FBI-ja, svedoka u prçcesu Abskam. Ander­
son je opisao kako je Vajnberg reagovao kada je njegova žena ot­
krila da je on četrnaest godina krio svoju vanbračnu vezu od nje.
„Kada je Mel konačno došao kući samo je slegao ramenima kada
je Mari tražila objašnjenje. ‘Tako, uhvaćen sam’, rekao je. ‘Uvek
sam ti govorio da sam ja najveći lažov na svetu.’ Onda se ugnezdio
u svojoj omiljenoj fotelji, naručio neku kinesku hranu - i tražio da
mu Mari uradi manikir.“9
Nedostatak osećanja krivice ili stida zbog prestupa smatra se
obeležjem psihopatske ličnosti, ako odsustvo krivice ili stida pro­
žima sve ili većinu aspekata njegovog života. (Jasno je da niko
ne može odrediti takvu dijagnozu na osnovu podataka iz jednog
novinskog članka.) Stručnjaci se ne slažu u tome da li nedostatak
krivice ili stida treba pripisati vaspitanju ili nekim biološkim de­
terminantama. Postoji slaganje u tome da ni krivica zbog laganja,
ni strah da će biti uhvaćen u laži, neće učiniti da psihopata napra­
vi greške dok laže.
Kad god prevarant nema iste socijalne vrednosti kao žrtva neće
postojati velika krivica zbog prevare. Ljudi osećaju manju krivicu
zbog laganja kada lažu one za koje misle da su prestupnici. Preljub-
nik čiji je bračni partner hladan i nezainteresovan za seks možda
se neće osećati krivim zbog laganja o neverstvu. Revolucionar ili
terorista retko oseća krivicu zbog obmanjivanja predstavnika dr­
Zašto laži ne uspevaju 65

žave. Špijun se neće osetiti krivim zbog zavaravanja svoje žrtve.

Bivši agent CIA je to sažeto izrazio: »Razotkriti trikove špijunaže i
posao špijuna znači izdati poverenje“.111Kada sam savetovao zapo­
slene u bezbednosti koji su želeli da uhvate one koji su pokušali da
ubiju visoke vladine službenike nisam mogao računati na to da će
krivica zbog prevare proizvesti bilo kakve izdajničke znake. Ubice
bi mogle biti uplašene da ne budu uhvaćene, ako nisu profesio­
nalci, ali je malo verovatno da će se osećati krivim zbog onoga
što su planirali. Profesionalni kriminalac se ne oseća krivim zato
što obmanjuje nekog nepoznatog. Na isti način se može objasniti
zašto se diplomata ili špijun ne osećaju krivim zbog zavaravanja
druge strane. Vrednosti nisu zajedničke. Lažov, što se njega tiče,
postupa dobro (u skladu sa svojim vrednostima).
U većini ovih primera laganje je opravdano - svaka od ovih
osoba poziva se na dobro defmisanu socijalnu normu koja legi-
timiše obmanjivanje protivnika. Postoji neznatna krivica zbog
takvih dozvoljenih laži kada su žrtve na suprotnoj strani i kada
imaju različit sistem vrednosti. Takođe, može biti opravdano ob­
manjivanje osoba koje nisu protivnici, koje, čak, sa prevarantom
dele isti sistem vrednosti. Lekari ne moraju osećati krivicu zbog
obmanjivanja svojih pacijenata ako misle da je to za njihovo do­
bro. Davanje placeba pacijentu, tj. davanje šećerne pilule koja se
poistovećuje sa korisnim lekom je stara, oprobana medicinska
prevara. Ako se pacijent oseća bolje, ili bar prestane da gnjavi
lekara da mu da lek koji mu nije potreban i koji bi mu stvarno
mogao naškoditi, mnogi lekari veruju da je laž opravdana. Hipo-
kratova zakletva ne obavezuje na iskrenost prema pacijentu. Za
lekara se pretpostavlja da čini ono što pomaže pacijentu.' Svešte-
nik koji krije priznanje kriminalca, kada ga policija pita da li nešto
zna o tome ko je to učinio, ne treba da se oseća krivim zbog pre­
vare. Njegov zavet opravdava njegovu prevaru. On nema korist od

* D o k 30 do 40 p ro c e n ata p a cijen a ta z aista oseća p o b o ljša n je usled u p o tre b e placeba, neki

zdrav stv en i ra d n ic i i filozofi s m atra ju d a u p o tre b a p laceb a n a ru ša v a p overenje u o d n o s u
sa p acijen to m i o tv ara p u t m n o g o v e ćim p rev aram a. Z a više p o d a ta k a o ovom e p o g le d a j­
te članak Lindzi G ru so n „U se o f P lacebos B eing A rg u ed o n E thical G ro u n d s“, N ew York
Tim es, 13. fe b ru a r 1983, str. 19. R eferen ce i d isk u sija se nalaze n a n a re d n e dve stra n e ovog
izdanja.
66 Laganje

prevare; korist ima kriminalac čiji identitet ostaje nepoznat. Stu-

dentkinje visoke škole za medicinske sestre u mom eksperimentu
nisu imale krivicu zbog prevare zato što su sakrile svoja osećanja.
Prevara je bila opravdana primerima uz pomoć kojih sam obja­
snio kada medicinska sestra mora da sakrije svoja osećanja pošto
je njen posao da olakša pacijentove muke.
Sasvim je moguće da oni koji lažu nisu potpuno svesni ili bar ne
mogu da priznaju kako često i oni imaju neke koristi od prevara
koje prikazuju kao altruističke. Stariji potpredsednik nacionalnog
osiguravajućeg društva objasnio je da izrečena istina može poni­
ziti ego druge osobe: „Ponekad je teško reći momku: ‘Ne, ti nikada
nećeš biti predsednik’“.11 Laž „čuva“ momkovo samopoštovanje i
integritet njegovog ega, ali i osećanja potpredsednika. Moglo bi
biti „mučno“ deliti momkovo razočarenje, da ne pominjem m o­
gućnost protestovanja, a posebno ako bi momak smatrao da je
potpredsednik odgovoran za negativno mišljenje o njemu. Laž,
dakle, štiti obojicu. Neko bi, naravno, mogao reći da je laž nanela
štetu momku, da je on lišen informacije koja mu je, iako neprijat­
na, mogla ukazati na to da treba da poboljša svoj rad ili potraži
zaposlenje na drugom mestu. Slično tome, neko može pomisliti
da lekar koji daje placebo, dok se ponaša kao altruista, takođe ima
neku korist od laži. On ne mora da se nosi sa pacijentovom fru­
stracijom ili razočarenjem što ne postoji lek za njegovu bolest, ili
sa pacijentovom ljutnjom ako je saznao da mu lekar daje placebo
zato što misli da je on hipohondar. Ponovo je diskutabilno da li laž
stvarno koristi ili šteti pacijentu.
Povrh svega, ipak se može govoriti o postojanju potpuno altru-
ističkih laži - sveštenik koji krije priznanje kriminalca, spasioci
koji ne kažu povređenom jedanaestogodišnjem dečaku da su nje­
govi roditelji poginuli u avionskoj nesreći - laži od kojih lažovi
nemaju nikakvu korist. Ako lažov misli da mu laž ne donosi ko­
rist, on verovatno neće osećati bilo kakvu krivicu zbog prevare.
Čak i koristoljubive prevare ne moraju probuditi osećanje kri­
vice u situacijama koje dopuštaju laganje. Pokeraši uopšte nemaju
osećanje krivice što blefiraju. Isto to važi i za svaku vrstu cenjka-
nja, bilo da ste na pijaci Srednjeg istoka, Vol stritu ili u lokalnoj
Zašto laži ne uspevaju 67

agenciji za nekretnine. U jednom članku koji je posvećen obrtnič­

kim lažima iznosi se: „Od svih laži, možda je najčuvenija ova: ‘Ovo
je moja poslednja ponuda’. Ne samo da je takav jezik prihvaćen u
svetu poslovnih ljudi već se i očekuje. ... Ako se, na primer, više
ljudi pogađa, ni od koga se od njih, pojedinačno, ne očekuje da na
samom početku stavi sve svoje karte na sto“.12 Kućevlasnik koji
za svoju kuću traži više para nego što kuća zaslužuje neće oseća­
ti krivicu ako dobije traženu cenu. Njegova laž je, na neki način,
dopuštena (ona se podrazumeva). Baš zato što učesnici čekaju da
dobiju lažnu, a ne istinitu informaciju situacija cenjkanja i igranje
pokera se ne definišu kao laganje. Priroda ovih situacija unapred
nalaže da niko neće govoriti istinu. Samo budali padne na pamet
da pokaže svoje karte u pokeru ili zatraži i prihvati najnižu mogu­
ću cenu kada prvi put stavi svoju kuću na prodaju.
Krivica zbog prevare se najverovatnije javlja onda kada se laga­
nje ne podrazumeva. Krivica zbog prevare bi trebalo da bude naj­
jača onda kada žrtva nekome veruje i ne očekuje da će biti preva­
rena zbog toga što je uspostavljeno bazično poverenje između nje
i lažova. U takvim oportunističkim prevarama krivica zbog laganja
će biti veća ako žrtva bar onoliko gubi koliko lažov dobija. Pa čak
i tada krivica neće biti velika, osim ukoliko lažov i žrtva nisu imali
bar neke zajedničke vrednosti. Adolescentkinja koja od svojih ro­
ditelja krije da puši m arihuanu ne mora osetiti ni trunku krivice
zbog laganja ako misli da su njeni roditelji ludi kada kažu da je
droga štetna, ako ona veruje da na osnovu iskustva zna da je nji­
hovo mišljenje pogrešno. Ako ona takođe misli da su oni licemeri
koji se opijaju, a pri tome joj ne odobravaju da uzima drogu koju
je izabrala i zahvaljujući kojoj se dobro zabavlja, postojaće čak i
manja verovatnoća da ona oseti krivicu zbog laganja. Međutim,
iako se ona ne slaže sa svojim roditeljima u pogledu marihuane
i nekih drugih stvari, ako je još uvek vezana za njih i ako brine o
njima, može se desiti da oseti stid ako roditelji otkriju njene laži.
Stid podrazumeva neko poštovanje onih koji osuđuju naše akci­
je; u drugačijim situacijama osuđivanje donosi vidljivu ljutnju ili
prezir, a ne stid.
68 Laganje

Lažovi se osećaju manje krivim kada su njihove žrtve bezlič­

ne ili potpuno anonimne. Mušterija koja krije od prodavca da je
primetila kako joj je manje naplatio skup artikal u njenim šoping
kolicima, osetiće manju krivicu ako ne poznaje prodavca. Ako je
prodavač vlasnik ili član vlasnikove porodice, ako je to mala poro­
dična radnja, mušterija koja laže osetiće veću krivicu nego što bi
osetila da je ta radnja jedna karika u velikom lancu supermarketa.
Ako je žrtva anonimna lakše je predati se uobrazilji koja smanjuje
krivicu pronalazeći razloge da žrtva nije stvarno oštećena, da je se
to ne tiče, da čak neće ni primetiti laž, ili da čak zaslužuje ili želi
da bude prevarena.13
Često postoji potpuno obrnut odnos između krivice zbog la­
ganja i straha da vas ne otkriju. Ono što smanjuje krivicu zbog
laganja, povećava strah od otkrivanja. Kada su prevare dozvoljene
- krivica zbog laganja bi trebalo da bude manja, mada odobrava­
nje pre vara povećava učinke laganja, pa se tako povećava i strah
od otkrivanja laži. Studentkinje visoke škole za medicinske sestre,
koje su učestvovale u mom eksperimentu, suviše su se bojale ne-
uspeha u laganju zbog toga što je prikrivanje istine bilo od zna­
čaja za njihov posao i što je bilo dopušteno. One su imale veliki
strah od otkrivanja i malu krivicu zbog prevare. Poslodavac koji
laže svog službenika u koga je posumnjao da je izvršio proneve-
ru, i koji prećutkuje svoje sumnje kako bi ga uhvatio u proneveri,
verovatno oseća veliki strah od otkrivanja, ali malu krivicu zbog
prećutkivanja.
Isti faktori koji povećavaju krivicu zbog prevare mogu umanjiti
strah od otkrivanja. Lažov može osetiti krivicu zato što laže osobu
koja mu veruje, ali on zato može biti manje uplašen da će ga uhva­
titi neko ko ne očekuje da će biti iskorišćen. Naravno, moguće je
da osoba oseti i veliku krivicu zbog laganja i veliki strah da će biti
uhvaćena u laži ili da oseti i jedno i drugo u neznatnom stepenu.
To zavisi i od situacije, i od lažova, i od „lovca“ na laži, od svih
ovih faktora ponaosob.
Neki ljudi su preplavljeni osećanjem krivice zbog varanja. Deo
njihove motivacije da lažu mogao bi se čak shvatiti kao traženje
prilike da se osećaju krivim zbog onoga što su učinili. Većina ljudi,
Zašto laži ne uspevaju 69

međutim, smatra da je doživljaj krivice toliko toksičan da što pre

treba pronaći načine da se krivica umanji. Postoji mnogo načina
da se opravda prevara. Na to se može gledati kao na osvetu zbog
načinjenog zla. Može se reći da je žrtva odvratna i podla i da ona
ne zaslužuje čestitost. „Gazda je bio tako škrt da mi nije dao ni­
kakvu naknadu za celokupan posao koji sam obavio, pa sam uzeo
nešto sam.“ Lažov može smatrati da su žrtve naivne i da je to nji­
hova greška, a ne njegova. Nasađeni žutokljunac je sam to tražio.
Ranije su spomenuta druga dva načina da se opravda laž i sma­
nji osećanje krivice. Uzvišena namera ili zahtev posla je jedan na­
čin opravdanja - setimo se Niksonove greške da se pozove na svo­
je laži jer su, po njegovim recima, one bile neophodne da pobedi
i zadrži posao. Drugo opravdanje laganja je navodna potreba da
se zaštiti žrtva. Ponekad lažov može da ide toliko daleko da tvrdi
kako je žrtva sama pristala. Ako je žrtva sarađivala u prevari, ako
je sve vreme znala istinu ali se pretvarala da ne zna, onda u suštini
nije bilo laži i lažov ne snosi odgovornost. Osoba koja dobrovolj­
no pristaje da bude žrtva pomaže prevarantu da očuva prevaru,
previđajući u njegovom ponašanju bilo kakve izdajničke znake
laži. Sa druge strane, osoba koja je postala žrtva protiv svoje volje
pokušaće, naravno, da otkrije prevaru ukoliko je sumnjičava.
Jedan interesantan primer u kome žrtva pristaje da bude preva­
rena nalazimo u nedavno otkrivenim nalazima o Robertu Leučiju,
policajcu koji se preobrazio u tajnog obaveštajca, čiju priču sam
naveo na samom kraju drugog poglavlja. Leuči je bio proslavljen u
knjizi Princ grada (Robert Daley) i u filmu koji je snimljen prema
istoj knjizi, sa pretenzijom da se saopšti istinita priča o tome kako
je Leuči pomogao državnim tužiocima da dobiju dokaze o korup­
ciji među policajcima i advokatima. Kada je Leuči otišao da radi
za državne tužioce oni su ga pitali koje prestupe je počinio. On im
je priznao samo tri prestupa. Oni koje je on kasnije otkrio tvrdili
su da je Leuči počinio mnogo više prestupa nego što je priznao,
i to što je lagao o sopstvenom prestupništvu oni su navodili kao
dokaz da njegovo svedočenje protiv njih treba da bude diskre-
ditovano. Ove izjave nisu nikada bile proverene i mnogi su ljudi
bili okrivljeni na osnovu Leučijevog svedočenja. Alan Deršovic,
70 Laganje

advokat koji je branio jednog od okrivljenih na osnovu Leučijeve

izjave, opisao je razgovor posle suđenja, u kome je Leuči priznao
da je zaista počinio više prestupa.

Ja (Deršovic) sam mu (Leučiju) rekao da m i je bilo teško da poverujem da

Šo (Shaw, državni tužilac) nije znao o drugim prestupim a pre Rosnerovog
(Rosner, čovek koga je Deršovic branio) suđenja. „Ja sam bio ubeden da je
on duboko u sebi znao da sam počinio više prestupa“, rekao je Leuči. „On
je to m orao znati. Majk (Šo) nije budala.“
„Kako je onda mogao tam o sedeti i gledati te kako lažno svedočiš?“, pitao
sam ga.
„On svesno, zasigurno, nije bio siguran da lažem“, nastavio je Leuči. „On
je, svakako, sum njao i verovatno verovao u to, ali ja sam mu rekao da me
ne pritiska i on to nije učinio. Rekao sam ‘tri prestupa’“ - Leuči je podigao
tri prsta i široko se nasm ejao - „i on je to tako m orao da prihvati. Tužioce,
Alane, navode na krivokletstvo svakog dana. Vi to znate.“14

Deršovic je kasnije saznao da je ovo navodno priznavanje laga­

nja takođe laž. Jedan sudski izvršilac, koji je bio prisutan kada se
Leuči prvi put sreo sa državnim tužiocima, rekao je Deršovicu da
je Leuči na samom početku otvoreno priznao mnogo više od tri
prestupa koji su kasnije bili javno potvrđeni. Državni tužioci su se
pridružili Leučiju u sakrivanju cele priče o njegovim kriminalnim
radnjama da bi sačuvali Leučijev kredibilitet kao svedoka - porota
bi mogla poverovati policajcu koji je počinio samo tri prestupa, ali
ne nekome ko je počinio brojne prestupe. Posle suđenja, kada je
postalo opštepoznato da je Leuči počinio više prestupa, on je sla­
gao Deršovica, tvrdeći da su tužioci bili samo dobrovoljne žrtve,
ne priznavši pri tome da su se oni otvoreno dogovorili da sakriju
zapisnik o njegovim prestupima da bi kontrolisali njegovu ulogu
u njihovoj pogodbi, štiteći i sebe toliko dugo koliko su štitili nje­
ga. Ne verujući u čast lupeža, Leuči je, navodno, snimio i sačuvao
traku na kojoj je zabeležio svoje priznanje tužiocima. Tužioci tako
nikada ne bi mogli da se predstave kao nevini, pošto bi Leuči uvek
mogao otkriti njihovo krivokletstvo u vezi sa njegovim svedoče-
njem; mogao je biti siguran da će mu tužioci uvek ostati lojalni,
štiteći ga od bilo kakvog sudskog progona.
Nije važno šta je istina o Leučiju, ali njegov razgovor sa Alanom
Deršovicom predstavlja odličan primer za to kako žrtva, koja to
Zašto laži ne uspevaju 71

dobrovoljno postaje i koja profitira od laži, može olakšati lažo-

vu da izvede prevaru. Možemo sarađivati sa onima koji hoće da
nas prevare ako njihovi razlozi nisu toliko zlonamerni. Često se
događa da osoba dobrovoljno postaje žrtva prevare, zahvaljujući
učtivosti onog ko izvodi prevaru. Domaćica prihvata izvinjenje za
rani odlazak gosta ne ulazeći u brižljivo ispitivanje pravih razloga.
Važno je da niste neučtivi i da se pretvarate da delite osećanja
domaćice. Neistinama pod etiketom učtivosti ne odgovara moja
definicija laganja zbog toga što žrtva nije samo voljna da bude
prevarena već u određenom smislu daje svoj pristanak.
Romansa je drugi prim er benigne prevare u kojoj žrtva pomaže
da bude zavedena, a oba učesnika pomažu da se održe laži onog
drugog. Šekspir' je napisao:

Kad m i se draga kune da je verna,

Ja joj verujem , m ada znam da laže,
Nek misli da sam naivčina sm erna,
N euk za ono što lukavo kaže.
Sujetno m islim da me sm atra mladim ,
M ada zna da sam već prošao svoje,
АГ ja joj, tobož, lažne reči gladim,
Te mi istinu krijem o oboje.
Zašto nevernost svoju ne priznaje,
A ja - star da sam, kad se to već vidi?
Ljubav se pravi uvek verna da je,
Starost kad ljubi - godina se stidi.
Stoga ja lažem nju, a ona mene,
Te su nam m ane tako prikrivene.15

Naravno, nisu sve romantične prevare tako benigne; nisu ni sve

žrtve uvek tako voljne da budu prevarene. Varalice nisu pouzdani
procenjivači kada sude o tome da li su njihove žrtve bile voljne
da budu prevarene ili ne. Oni su skloni da to pripišu spremnosti
žrtve da bude prevarena jer im to omogućava da se osete manje
krivim. Ako imaju žrtvu koja je sumnjičava, oni bar delimično
gube takvu poziciju.
* P rev o đ p re u z et iz: V ilijam Šekspir, Sabrana dela, Soneti, so n et C X X X V III, prep ev ao
Stevan R aičković u o k v iru p ro z n o g p rev o d a Ž ivojina Sim ića, p rired ili: V eljko Topalović,
B ranislav Brkić i D u ša n M rđ e n o v ić, N o v in sk o -izd av ačk a u stan o v a „Službeni list SRJ“,
D osije, B eograd, 1 9 9 5 ,str. 1671.
72 Laganje

Osoba koja nije svojom voljom postala žrtva prevare posle

izvesnog vremena može dobrovoljno postati žrtva da bi izbegla
negativne posledice posle otkrivanja prevare. Zamislite nezavidno
stanje vladinog činovnika koji počinje da sumnja da je njegova
ljubavnica, kojoj je poverio informacije o svom poslu - špijun.
Novajlija u poslu će radije dobrovoljno postati žrtva nekog la­
žljivog kandidata koji je unajmljen da obavlja neki posao, nego
priznati svoju pogrešnu procenu. Roberta Volšteter opisuje broj­
ne slučajeve u kojima nacionalne vođe dobrovoljno postaju žrtve
svojih protivnika - Čemberlen nije bio usamljen slučaj.

U svim ovim slučajevima zabluda je trajala dugo, uprkos porastu broja, p o ­

nekad sasvim oprečnih dokaza, pri čemu su vrlo značajnu ulogu odigrali
gajenje poverenja i ohrabrujuće pretpostavke o dobroj nam eri potencijal­
nog protivnika i zajedničkim interesim a, koje su, tobože, delili suparnici.
... Protivnik može da pom ogne žrtvi sam o donekle; žrtva će, zbog toga što
želi da veruje u laž, jer istina često može da bude veom a neprijatna, težiti
da opravda ono što bi, ako bi se drugačije gledalo, moglo ličiti na preteći
korak.'6

Da rezimiramo, krivica zbog prevare će biti najveća kada:

•
žrtva nije pristala da bude prevarena;
•
žrtva nema nikakvu korist od prevare, a gubi toliko ili čak
više od onoga što lažov dobija, dakle - prevara je totalno
sebična;
• prevara nije dozvoljena, a situacija je takva da zahteva po­
štenje;
• lažov nije dugo izveo prevaru (nedostaje mu vežba);
• lažov i žrtva imaju iste socijalne vrednosti;
• lažov lično zna žrtvu;
• žrtva ne može biti lako okrivljena da je glupa ili naivna;
• iz nekog razloga žrtva očekuje da bude prevarena; nasuprot
tome, lažov se trudi da zadobije poverenje žrtve i ostavi
utisak pouzdane osobe.
Zašto laži ne uspevaju 73

Uživanje u varanju

Toliko sam dugo razmatrao samo negativna osećanja koja može

doživeti jedan lažov: strah da se ne bude uhvaćen u laži i oseća­
nje krivice zbog varanja žrtve. Laganje, može, takođe, proizvesti i
pozitivna osećanja. Na laž se može gledati kao na postignuće što
doprinosi da se onaj koji laže oseća dobro. Lažov može osećati
uzbuđenje onda kada predoseća izazov ili pri samom izvođenju
laži, kada njegov uspeh još nije izvestan. Kasnije se može pojaviti
zadovoljstvo koje dolazi sa olakšanjem, ponos zbog postignuća
ili osećanje samozadovoljnog prezira prema žrtvi. Uživanje u ob­
manjivanju se odnosi na sva ili bilo koje osećanje koje može, ako
nije sakriveno, otkriti prevaru. Jedan bezazlen primer uživanja
u prevari je onda kada zadirkivanje dobije formu obmanjivanja
naivnog prijatelja. Obmanjivač mora da sakrije svoje uživanje u
obmani čak iako to, najvećim delom, radi da bi zabavio druge koji
uživaju u uspešnom nasamarivanju lakoverne osobe.
Uživanje u prevari može varirati u jačini. Može se desiti da uži­
vanja uopšte nema, da je beznačajno malo u poređenju sa količi­
nom straha od otkrivanja koji lažov doživljava, ili je toliko veliko
da počinje da nezadrživo „curi“ kroz ponašanje. Ljudi mogu pri­
znati svoju prevaru da bi podelili svoje oduševljenje što su nekoga
„preveli žednog preko vode“. Poznato je da kriminalci otkrivaju
svoje prevare prijateljima, nepoznatima, čak i policiji, da bi bili
priznati i ocenjeni kao dovoljno bistri da izvedu neku prevaru.
Slično planinarenju ili šahu, laganje može biti uživanje samo
ako postoji rizik gubitka. Kada sam, ranih pedesetih, bio student
na Čikaškom univerzitetu bilo je moderno krasti knjige iz uni­
verzitetske knjižare. Gotovo početna ceremonija za nove studente,
krađa je bila obično ograničena na nekoliko knjiga, a postignuće
je nadaleko razglašavano i naširoko priznavano. Krivica zbog pre­
vare je bila mala. Među studentima se smatralo da univerzitet­
ska knjižara treba da bude kooperativna, a pošto je ona, umesto
toga, trčala za profitom, zaslužila je da bude zloupotrebljena. To
se nije dogodilo obližnjim privatnim knjižarama - one su ostale
nepokradene. Strah od otkrivanja je bio mali jer u knjižari nisu
74 Laganje

postojale mere bezbednosti. Uhvaćena je samo jedna osoba dok

sam ja bio tamo, i nju je izdalo sopstveno uživanje u prevari. Ber­
nard nije bio zadovoljan izazovom koji pruža obična krađa. On je
morao povećati rizik da bi mogao biti ponosan, da bi pokazao svoj
prezir prema knjižari i zaslužio divljenje koje je tražio od svojih
kolega. On je krao samo velike knjige iz umetnosti, koje je bilo
vrlo teško sakriti. Posle nekog vremena on je povećao pređašnji
broj uzimajući tri ili četiri knjige iz umetnosti - odjednom. To je
još uvek bilo suviše lako. Počeo je da zadirkuje prodavačice. Zadr­
žavajući se oko kase sa svojim plenom u rukama, nije pokušavao
da sakrije knjige. Rizikovao je da ga prodavačice pitaju. Ono što
ga je motivisalo da sve više i više iskušava sudbinu bilo je uživanje
u varanju. Znaci te radosti bili su tako jasno vidljivi u njegovom
ponašanju da su ga upravo oni izdali. Bio je uhvaćen. U njegovoj
spavaonici je pronađeno skoro petsto ukradenih knjiga. Bernard
je kasnije postao milioner u veoma uglednom poslu.
Postoje i drugi načini da se poveća uživanje u varanju. Ako pre­
varena osoba ima reputaciju osobe koju je teško napraviti buda­
lom, to saznanje može dati poseban šmek celoj stvari, povećava­
jući zadovoljstvo zbog varanja. Prisustvo drugih, koji znaju šta se
događa, može takođe povećati verovatnoću javljanja zadovoljstva
zbog varanja. Ako je publika učtiva i puna poštovanja - ne treba
da bude prisutna. Prisustvo publike koja uživa u izvođenju lažova
može učiniti da on, u istom trenutku, oseti i najveće uživanje u
obmanjivanju i najveću teškoću da potisne bilo koji znak zado­
voljstva. Kada jedno dete laže drugo, dok ostala deca gledaju, la­
žov može toliko uživati dok posmatra kako zabavlja svoje drugove
da njegovo oduševljenje može, jednostavno, izleteti napolje i cela
stvar je završena. Vešt pokeraš uspeva da kontroliše bilo koji znak
zadovoljstva zbog varanja. Iako je dobio jake karte, njegovo dr­
žanje mora da zavara druge i navede ih da pomisle kako njegove
karte nisu tako dobre, iz čega proizilazi da treba da povećaju svoj
ulog i ostanu u igri. Čak i kada kibiceri znaju šta on radi, pokeraš
mora da zaustavi svaki znak zadovoljstva zbog varanja. Najlak­
ši način da se to postigne jeste izbegavanje bilo kakvog kontakta
očima sa kibicerima.
Zašto laži ne uspevaju 75

Neki ljudi mogu biti mnogo više skloni da osete zadovoljstvo

kada nekog prevare. Još nijedan naučnik nije proučavao takve lju­
de ili makar potvrdio da oni postoje. Ipak, očigledno je da se neki
ljudi hvale više nego drugi i da su hvalisavci više od drugih pod­
ložni osećanju zadovoljstva zbog varanja.
Dok laže, osoba može osećati zadovoljstvo, krivicu zbog pre­
vare i strah od otkrivanja prevare - sve to odjednom ili jedno za
drugim. Razmotrimo ponovo poker. U blefu, kada igrač ima slabe
karte ali se pretvara da su one tako dobre da drugi jedino mogu
skrstiti ruke, može postojati veliki strah od otkrivanja ako je ulog
postao jako visok. Budući da blefer posmatra svakog igrača kako
odustaje, on može, takođe, uživati u prevari. Pošto je laž dopušte­
na, nema krivice zbog prevare sve dok pokeraš ne počne da vara.
Utajivačica može osetiti sve tri emocije: zadovoljstvo što je preva­
rila kolege i poslodavca; strah u trenucima kada misli da postoji
sumnja; i, možda, krivicu zbog kršenja zakona i izneveravanja po-
verenja koje joj je ukazala kompanija.
Da sumiramo, zadovoljstvo zbog varanja će biti najveće kada:
• žrtva predstavlja izazov jer ima reputaciju osobe koju je teš­
ko prevariti;
• laž je sama po sebi izazov - ili zbog toga šta je to što mora da
se sakrije ili zbog prirode onoga što mora da se izmisli;
• drugi posmatraju ili znaju za laž i ocenjuju veštinu izvođe­
nja lažova.
Krivica, strah, zadovoljstvo, sve to može biti pokazano u facijal-
noj ekspresiji, glasu, pokretu tela, iako se lažov trudi da to sakrije.
Čak i ako ne postoji neverbalno curenje, pokušaj da se spreči da
do toga ne dođe može da proizvede znak prevare. Dva naredna
poglavlja objašnjavaju kako se može otkriti prevara u recima, na
telu, na licu.
 IV

Otkrivanje prevare u recima,

glasu ili na telu

„А kako ti m ožeš zn a ti da sam te slagao?"

„Laži se, dragi m oj dečače, odm ah otkrivaju, zbog toga što postoje tive vrste
laži. Postoje laži koje im aju kratke noge i laži koje im aju duge noseve. Tvoja
la žje , kao što se desilo, jed n a od onih koje im aju dug n o s.“

Pinokio (Pinocchio, 1892)

Ljudi bi, verovatno, lagali m anje kada bi m islili da p o stoji bilo

kakav sig u ran z n ak laganja, ali takav ne postoji. Ne postoji zn a k
prevare sam po sebi - ne postoji gest, facijalna ekspresija ili m išić­
ni trzaj koji sam p o sebi znači da osoba laže. Jedino postoje znaci
da je osoba loše p rip rem ljen a, da p o k azan e em ocije nisu u sk la­
du sa p o stu p c im a te osobe. To su znaci p revare iz kojih proizilazi
takozvano „cu ren je“. Lovci n a laži m o raju zn ati kako se em ocija
odslikava u govoru, glasu, telu i licu, koji tragovi ostaju up rk o s
p o kušajim a lažova da sakrije osećanja, šta je to što daje lažnu sli­
ku o em ociji. O tk riv an je neke prevare zahteva razu m evanje o n ih
p o n a ša n ja koja p o k azu ju da lažov frizira svoje p o stu p k e kako bi
uspeo u laganju.
N ije baš jed n o sta v n o uhvatiti laž. Jedan p ro b lem m ože biti p a ­
ljba inform acija. Jako m n o g o stvari se m o ra uzeti u o b zir odje-

77
78 Laganj e

d n o m . Im a m n o g o različitih izvora inform acija - reči, pauze, zvuk

glasa, ekspresija, p o k reti glave, gestovi, stav tela, disanje, crvenje-
nje ili bledilo, znojenje. Svi ovi izvori m o g u p ren o siti inform aciju
isto v rem en o ili se v rem enski preklapati, boreći se za pažnju lovca
na laži. S rećom , lovac n a laži ne p oklanja p o d je d n a k u pažnju sve­
m u što m o že da čuje i vidi. Nije svaki izvor in form acija za vrem e
k o nverzacije p o u zd an . N eki izvori p ro p u štaju m n o g o više nego
neki dru g i. P riličn o je č u d n o da većina ljudi najviše pažnje p o k la­
nja u p rav o n ajm an je p o u z d a n im izvorim a - recim a i facijalnim
ek sp resijam a - i zato ih je tako lako prevariti.
Lažovi o b ičn o ne n ad ziru , ne k o n tro lišu i ne p rik riv aju sve
oblike svog po n ašan ja. O n i to, verovatno, ne bi m ogli čak i da žele.
N ije n i v ero v atn o da bi neko m ogao u sp ešno kontro lisati sve što
je u ra d io i što bi ga m oglo odati, o d glave do pete. U m esto toga,
lažovi k riju i falsifikuju o no što očekuju da će d ru g i najviše gle­
dati. Lažovi teže da b u d u najpažljiviji kada biraju reči. U p ro c e ­
su o d ra sta n ja skoro svako n auči da većina ljudi pažljivo sluša šta
je rečeno. R ecim a se p rid aje tako velika pažnja zbog toga što su
one, očig led n o , najbogatiji, najdiferen ciran iji način k o m u n ic ira ­
nja. M n o g o više p o ru k a m ože se p ren eti, daleko brže, recim a nego
licem , glasom ili telom . Lažovi cen zu rišu o n o što kažu, pažljivo
kriju ći p o ru k e koje ne žele da p renesu, ne sam o zbog toga što su
naučili da svako o braća p ažn ju na ovaj izvor kom unikacije, već
i zbog toga što znaju da će biti m n o g o o d govorniji za svoje reči
nego za zvuk glasa, facijalne ekspresije ili v ećinu telesnih pokreta.
Jedna ekspresija ljutnje ili o šta r to n glasa m ogu se uvek poreći.
Tužilac m o že biti stavljen u poziciju da se brani: „Vi ste to čuli
tako. N ije bilo ljutnje u m o m glasu“. M nogo je teže poreći ljutitu
reč. O n a je izgovorena, lako se m ože po n o v iti, teško p o tp u n o o d ­
b aciti, tj. p o reći da je izgovorena.
D rugi razlog što se na reči brižljivo m o tri i što su one često
važne p rilik o m p rik riv an ja je taj da ih je lako falsifikovati - stvari
koje n isu istin ite saopštavaju se recim a. Z apravo, ono što će se
reći m ože biti p re th o d n o n ap isan o i uvežbano. Sam o bi izuzetno
uvežban glum ac m ogao da tako p recizn o isplanira svaku facijal-
n u ekspresiju, gest i glasovnu m odulaciju. Reči se lako izgovaraju,
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili n a telu 79

ponavljaju, iznova ponavljaju. G o v o rn ik im a staln u p o v ra tn u re ­

akciju, on čuje šta govori i to m u p om aže da p o d esi svoju p o ru k u .
P o v ratn a reakcija sa lica, tela i glasovnog kan ala je m nogo m anje
precizna.
Posle reči, ljudi najveću p ažn ju p o k lan jaju licu. Ljudi slušaju
k o m en tare o izgledu svojih lica: „Skloni taj izraz sa lica!“ - ,,Na-
sm ej se kad to kažeš!“ - „Ne gledaj m e tak o d rsk o “. Lice privlači
pažn ju d elim ičn o i zbog toga što je o n o o zn ak a i sim bol našeg „ja“.
To je glavni n ačin da razlik u jem o je d n u o so b u od druge. Lica su
slike, ovekovečene na fotografijam a koje vise na zidovim a, stoje
n a stolovim a i n ose se u to rb icam a i n o v čan icim a.1 N edavna istra ­
živanja su otkrila da je je d a n deo m ozga specijalizovan za p re p o ­
znavanje lica.2
P ostoje b ro jn i razlozi zbog kojih ljudi p o k lan jaju toliko pažnje
licim a. Lice je p rim a rn o m esto za izražavanje em ocija. Z ajedno
sa glasom , lice m ože sao p štiti slušaocu kako se govornik oseća
u vezi sa o n im što govori - ali to ne m o ra biti uvek tačno, p o što
lica m o g u lagati o osećanjim a. Ako slušalac im a pro b lem a sa slu ­
hom , gledanje u usne gov o rn ik a m ože m u p o m o ći da „d ešifruje“
izgovorene reči. U sm eren o st pažnje n a nečije lice takođe m ože
om o g u ćiti p rik u p ljan je v ažn ih znakova koji su n eo p h o d n i za dalji
to k razgovora. G ov o rn ici žele da znaju da li ih njihovi slušaoci
prate. G ledanje u g ovornikovo lice u su štin i m ože značiti pažljivo
slušanje, ali to nije n ajp o u zd an iji signal. U čtivi slušaoci, kojim a je
dosad n o , m ogu gledati u govornikovo lice d o k im m isli lutaju ko
zna gde. Slušaoci, tak o đ e, o h ra b ru ju govornika klim anjem glave i
m rm ljan jem „ m m m -h m m “, ali i ovo m ože biti podvala.*
U p o re đ e n ju sa p a žn jo m koja se p o k lan ja recim a i licu, telo
i glas ne dobijaju m n o g o pažnje. N e gubi se m nogo, p o što telo
obično p ru ža daleko m an je inform acija nego lice, a glas m nogo
m anje nego reči. P okreti ru k u bi m ogli p re n e ti m n o g o p o ru k a,
kao što to čine u zn ak o v n o m jeziku gluvih, ali p o k reti ru k u nisu
uobičajeni u konverzaciji severn ih E vropljana i A m erikanaca tog

* D ok govori, većina ljudi u velikoj m eri zavisi od ovakvih reakcija slušalaca i, ukoliko
ih nem a, oni m ogu da sagovornika upitaju: „Da li me slušaš?“ Postoji i određen broj ljudi
koje označavamo kao zatvorene sisteme - oni ne obraćaju nikakvu pažnju na to da li im
sagovornici pružaju bilo kakve znake ohrabrenja za ono što govore.
8o Lag an je

po rek la, osim ako je govor iz n ek ih razloga usk raćen .' Glas, kao i
lice, m o že pokazati da li je n eko u zb u đ en ili ne, ali još nije p o znato
da li glas m o že p ru žiti toliko info rm acija kao što m ože lice o tom e
koje su em ocije doživljene.
Lažovi o b ičn o n a d z iru i tru d e se da više k o n tro lišu svoje reči
i lice - o n o čem u d ru g i p o k lan jaju veću p ažn ju - nego što k o n ­
tro lišu svoj glas i telo. O ni će im ati više u sp eh a sa recim a nego sa
licim a. Falsifikovanje reči je lakše nego falsifikovanje facijalne ek ­
spresije zbog toga što je, kao što je ranije sp o m en u to , lakše uvež-
bati reči nego p okrete lica. Sakrivanje je, takođe, lakše. Ljudi lakše
n a d z iru svoje reči nego svoje lice, cen zu rišući sve što bi ih m oglo
odati. Lako je znati šta neko govori; m nogo je teže zn ati šta p o k a ­
zuje nečije lice. Jedino bi ogledalo, koje je uvek tu i pokazuje svaku
našu ekspresiju, om ogućilo tako ja sn u p o v ratn u inform aciju, koju
do b ijam o k ad a čujem o reči koje sm o izgovorili. U prkos senzitiv-
n o sti n aših lica, koja m ože da n a m otkrije kada su m išići u tenziji
i k ad a se p o k reću , m oja istraživanja p o k azu ju da većina ljudi ne
k o risti m n o g o ovu inform aciju. Ljudi su retko svesni pojavljivanja
ekspresija n a n jihovim licim a d o k one ne p o sta n u ek strem n e."
Postoji još je d a n dru g i, važniji razlog zašto n a licu im a više
znakova p revare nego u recim a. Lice je d ire k tn o povezano sa de-
lovim a m ozga koji su uklju čen i u stvaranje em ocija, a reči nisu.
K ada nešto izazove em ociju m išići lica p o čin ju n evoljno da se p o ­
kreću. Ljudi m o g u n au čiti, je d in o po svom izb o ru ili po navici, da
o m etaju ove ekspresije, pokušavajući da ih p rik riju , sa m anjim ili
većim u sp eh o m . P očetne facijalne ekspresije, koje n astaju on d a
kada n ešto izazove em ociju, n isu voljno o d ab ran e, osim ukoliko
nisu lažne. Facijalne ekspresije su d u aln i sistem - voljni i nevoljni,
istin it i lažan, često isto v rem en o . U pravo zahvaljujući tom e faci­
jalne ekspresije i m ogu da b u d u tako složene, zbunjujuće i fasci-
* Na primer, radnici u pilani, koji m eđusobno moraju da kom uniciraju, ali su zbog buke u
nem ogućnosti da to čine recima, koriste vrlo razvijen sistem gestikulacija rukam a. Piloti i
radnici na pisti, iz istih razloga, takode imaju razvijen sistem gestikulacija.
** N eurobiolozi nisu sigurni kakva je neurološka šema koja nam pruža podatke o prom e-
nam a u sopstvenom izrazu lica i da li m ozak registruje pom icanje m išića ili kože. Psiholozi
se ne slažu u vezi s tim koliko ljudi osećaju sopstveni izraz lica u vrem e njegovog form ira­
nja. Moja istraživanja pokazuju da mi ne osećam o ekspresije koje sasvim dobro form ira­
mo i da veći deo vrem ena uopšte i ne obraćam o pažnju na facijalne senzacije.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu 81

nirajuće. U n a re d n o m poglavlju ću d etaljnije objasniti n e u raln u

različitost voljnih i n ev o ljn ih ekspresija.
Ljudi koji su p o p riro d i sum njičavi treb a da poklone veću p a ­
žnju i glasu i telu nego što to čine. Glas je, kao i lice, povezan sa
oblastim a m ozga koji su u vezi sa em ocijom . V eom a je teško sa k ri­
ti neke p ro m e n e u glasu koje se javljaju k ad a se em ocija pobudi.
P ov ratn a reakcija o to m e kako glas zvuči, n e o p h o d n a lažovu da bi
n ad zirao sopstveni glas, v ero v atn o nije tak o k o risn a u p o ređ e n ju
sa o n o m kada su u p ita n ju izgovorene reči. Ljudi su izn en ađ en i
kada p rv i p u t čuju sebe na m agnetofonskoj traci zbog toga što
se n a d ziran je so p stv en o g glasa vrši d elim ičn o p u tem kostiju, i to
zvuči drugačije.
Telo je, tak o đ e, k o rista n izvor „cu ren ja“ i znakova prevare. Za
razliku o d lica i glasa, većina telesn ih p o k re ta nije d irek tn o p o v e­
zana sa d elovim a m ozga koji su značajni za em ociju. N adziranje
p o k re ta tela ne bi treb alo da b u d e teško. O so ba m ože osećati, i
često vidi šta rad i n jen o telo. Prikrivanje telesn ih po k reta m oglo
bi biti m n o g o lakše nego p rik riv an je facijalnih ekspresija ili gla­
sov n ih p ro m e n a za vrem e e m o cio n aln o g u zbuđenja. Ali većina
ljudi se n e b rin e o tom e. O n i o d rastaju sa saznanjem da to nije
n e o p h o d n o činiti. Ljudi retk o m isle da su o d g o v o rn i za on o što se
o b elo d an ju je u n jih o v im telesn im akcijam a. N a telesno „cu renje“
se zbog toga ne ob raća pažnja. Svako je suviše zauzet gledanjem
lica i v red n o v an jem reči.
Iako svi m i zn am o da se recim a m ože lagati, m oje istraživa­
nje otkriva da ljudi d rže d ru g e za reč i da često bivaju prevareni.
O vim ne sugerišem da reči tre b a p o tp u n o odbaciti. Ljudi prave
verbalne om aške koje m o g u da u k ažu n a „cu renje“ i znake p re ­
vare. Č ak ako ne p o sto je greške u recim a, postoji nesklad izm eđu
verbalne strategije i o n o g a što se otkriva glasom , telom i licem i
što često odaje laž. Ali, većina znakova prevare na licu, telu i u
glasu se zan em aru je ili se p o g rešn o in te rp re tira. To sam o tk rio u
b ro jn im stu d ijam a u k o jim a sam tražio o d ljudi da p ro cene druge,
p okazujući im v id eo -sn im ak .
N eki su gledali sam o lice, d ru g i sam o telo, treći su, opet, slušali
govor koji je bio p ro p u šte n k ro z filter što je učinilo da reči b u d u
82 Laganj e

nerazum ljive, a zvuk o stane onakav kakav jeste, a ostali su slušali

ili čitali reči. Svako je gledao iste ljude - stu d en tk in je visoke škole
za m edicinske sestre koje sam opisao u trećem poglavlju, koje su
istin ito ili lažno govorile o svojim osećanjim a n astalim za vrem e
gledanja film ova. P risetim o se d a su u tak o zvanim „istin itim “ in ­
terv ju im a ove stu d e n tk in je bile in stru ira n e da iskreno opišu svoja
osećanja u vezi sa p rija tn im film om o okeanu. U takozvanim ,,ob-
m anjivačkim “ in te rv ju im a one su bile in stru ira n e da ubede inter-
vjuera da su gledale d ru g i p rijatan film o cveću u m esto filma koji
su zaista gledale, a koji je prikazivao grozne m edicinske scene.
In terv ju er nije m ogao vid eti koji su film stu d e n tk in je zapravo gle­
dale. O ve stu d e n tk in je su se v eo m a tru d ile da prevare intervjuera
zbog toga što je o n o što se d obijalo iz te laži bilo veliko. O ne su ve-
rovale da je naš e k sp e rim e n t te stira o njihovu sp o so b n o st k o n tro -
lisanja e m o c io n a ln ih reakcija u h itn o j službi ili operacionoj sali.
U našim prou čav an jim a koliko su ljudi sposobni da otkriju
kada ove stu d en tk in je lažu, n ism o sam o bili zainteresovani da o t­
krijem o koji je izvor najbolji - lice, telo, glas ili reči, već, takođe,
i da li su sum njičavi ljudi bolji o d o n ih koji ne očekuju da b u d u
prevareni. P odelili sm o ljude koji su gledali ili slušali v id eo -tra k u
u dve grupe. Kod n ek ih sm o p ro b u d ili su m n ju govoreći im p o n e ­
što o lju d im a koje je trebalo da procen ju ju , d o k sm o kod d ru g ih
nastojali da o d ržim o poverenje. N epodozrivoj g ru p i nije ništa re ­
čeno o ek sp erim en tu ; nije ni sp o m en u ta m o g u ć n o st prevare ili
laganja. M i sm o im sam o rekli da će gledati ili slušati ljude koji
govore o n ek o m film u koji su gledali. D a ne bism o p ro b u d ili n ji­
hovu su m n ju mi sm o tražili da se, p o red iskrenosti, pro cen e i neki
d ru g i aspekti p o sm a tra n ih osoba: prijateljsko oph o đ en je, ekstra-
vertn o st, d o m in a n tn o st, sm eten o st, spokojstvo i tak o dalje.
Iako su neke o d ovih stu d e n tk in ja bile k atastrofalni lažovi koje
je bilo lako otk riti, većina je u spela da prevari n epodozrive proce-
njivače. Procenjivači koji su gledali sam o lice ili slušali sam o reči
bili su najgori: procenjivali su da su stu d en tk in je veom a iskrene
onda kada su one, u stvari, lagale. Ni sum njičavci nisu bili m n o ­
go bolji. O vim p rocenjivačim a je rečeno sve o in stru k cijam a koje
su date stu d en tk in jam a, kao što im je i rečeno da osobe koje oni
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c im a , g la su ili n a telu 83

treb a da p ro cen e - ili lažu ili govore istinu. O d n jih je tra že n o da

naprave sam o je d n u p ro c e n u - istin a ili p revara. Sam o je nekoliko
njih procenjivalo, tačnije nego slučajnim nagađanjem , šta je šta.
O n i koji su gledali sam o telo bili su najbolji, ali čak su i oni bili
usp ešn i u sam o oko 65% svojih p ro cen a, kada je nivo verovatnoće
bio 50%.3 N ekoliko ljudi je procenjivalo v eom a dobro, k o rek tn o
identifikujući 85% lažova. N eki iz ove g ru p e u sp ešn ih procenjiva-
ča bili su veom a iskusni p sih o te ra p e u ti sa rep u tacijo m kliničkih
eksperata. N eki su bili izu zetn o senzitivni ljudi iz d ru g ih profesi­
ja.*
N e m o ra svako biti p rev aren je r postoji m o g u ć n o st da ljudi n a ­
uče kako da uhvate laž. Ljudi kojim a je rečen o n ešto od onoga
što p rik azu jem u ovom i u n a re d n o m poglavlju sa usp eh o m su
procenjivali kada stu d e n tk in je visoke škole za m edicinske sestre
lažu, što je, takođe, i v ećina n ajisk u sn ijih p sih o tera p eu ta bila u
stan ju da ustanovi. Z n aci n e k ih p revara m o g u biti naučeni. Lovac
na laži im a veću šan su ako p rev ara uključuje em ociju, a lažov nije
psih o p ata, debelo uvežban ili ro đ e n i lažov. Postoje tri cilja: o tk riti
lažova što češće; p rev ariti se u p o g led u istine što m anje; te, ono
najvažnije, p ro c e n iti k ad a nije m oguće p o stići neki od p re th o d n o
n av ed en ih ciljeva.

Reči

Izn en ađ u ju će je da m n o g e lažove u pravo izdaju njihove sop-

stvene reči, je r su n e m a rn i. N ije u p ita n ju to da oni nisu m ogli
da sakriju o n o što su rekli, n iti je stvar u to m e da su pokušali
da sakriju pa n isu uspeli, već su, jed n o stav n o , p ro p u stili da b u d u
pažljivi d o k izm išljaju. R ukovodilac je d n e agencije za zapošljava­
nje opisao je je d n o g m o m k a koji se prijavio njegovoj agenciji p o d
dva različita im en a u to k u iste godine. K ada ga je upitao kojim

* M nogi psiholozi su pokušali da otkriju šta je to što nekoga čini dobrim ili lošim sudi-
jam a kada su u pitanju ljudi. Nije puno toga postignuto u ovom pogledu. Pregled ovog
istraživanja se m ože naći u članku M orin O’Saliven „M easuring the Ability to Recognize
Facial Expressions of Em otion“, u: Emotion in the Human Face, ur. Pol Ekman (New York:
Cam bridge University Press, 1982).
84 L aganj e

im en o m treb a da ga oslovi, „čovek koji je sebe prvo nazvao Lesli

D ’E nter (Leslie D ’A inter), ali kasnije se prozvao Lester D ejnter
(Lester D ain ter), nastavio [je] da izvrdava ne odustajući. O bjasnio
je da je p ro m e n io svoje im e zbog toga što je Lesli zvučalo suviše
ženski, a p rezim e da bi bilo lakše za izgovor. Ali njegove p re p o ru ­
ke su bile stv arn o pro v id n e. O n je p red ao tri v atren a pism a koja ga
p re p o ru č u ju . Sva tri ‘poslodavca’ su p o g rešn o napisala istu re č“.4
Č ak i pažljivog lažova m ože izdati o no što je S igm und Frojd
p rv i identifikovao kao jezičku om ašku. U Psihopatologiji svakod­
nevnog života ( The Psychopathology o f Everyday Life) Frojd je
p o k azao k ako greške u sv ak o d n ev n o m životu, takve kao što su
jezičke om aške, zaboravljanje im en a bliskih osoba i greške u či­
tan ju i pisanju, n isu slučajni već značajni događaji koji otkrivaju
u n u tra šn je psihičke konflikte. O m aška izražava, govorio je on,
o n o što neko nije želeo da kaže: ona postaje m o d u s sam oizdaje“.5
Frojd se nije p o seb n o bavio p rev aro m , ali jed an o d njegovih p r i­
m era pokazu je kako je om ašk a odala laž. P rim e r opisuje iskustvo
d r Brila, je d n o g o d F rojdovih ra n ih i d o b ro p o z n a tih sledbenika:

Jedne večeri, d o k sam šetao sa d r F rinkom , p retresali sm o n eka pitan ja koja

su se o d n o sila n a n ju jo ršk o p sih o an alitičk o društvo. Sreli sm o kolegu, d r R.,
koga nisam video g o d in am a i o čijem p riv atn o m životu n isam znao ništa.
Bilo nam je drag o što sm o se sreli p o novo i, n a m oj poziv, on nam se p r i­
d ru ž io u kafeu, gde sm o sedeli dva sata i živo razgovarali. Izgledalo je da
on zna neke p o jed in o sti o m en i zato što se posle uobičajenog p o z d rav lja ­
nja raspitivao za m oje dete i rekao m i da je p o v rem en o slušao o m en i od
zajedničkog prijatelja i o d uvek se interesovao za m oj rad i čitao o njem u
u m ed ic in sk im časopisim a. N a m oje pitanje da li je oženjen odgovorio je
o d re č n o i dodao: „Z ar bi treb alo da čovek kao ja b u d e oženjen?“
K ada sm o izlazili iz kafea, on se izn en ad a o k re n u o p re m a m eni i rekao:
„Voleo b ih da zn am šta b iste vi u ra d ili u slučaju kao što je ovaj: p o znajem
m ed icin sk u se stru koja je bila u p leten a u b ra k o ra z v o d n u p a rn ic u kao su ­
krivac. Supruga je tužila m u ža i o značila tu. m edicinsku sestru kao su k riv ­
ca, i on je dobio razvod“. Ja sam ga p re k in u o govoreći m u: „M islite, ona je
dobila razv o d “. O n se m o m e n ta ln o ispravio, rekavši: „D a, naravno, ona je
dobila razvod“, i n astavio da m i p riča kako je m ed icin sk a sestra bila tako
p o g o đ en a b ra k o ra z v o d n o m p a rn ic o m i skandalom koji je p ratio celu stvar
da je počela da pije, p o sta la v eom a n e rv o zn a i tako dalje; tražio je od m ene
savet kako da je leči.
 O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu 85

Č im sam ispravio njegovu grešku, tražio sam da m i to razjasni, ali sam

dob io uobičajeno čuđenje: zar n e m a svako o d nas pravo da napravi jezičku
om ašku? To je bila sam o slučajnost, n išta nije stajalo iza toga, i tako dalje.
O dgovorio sam da svaka greška u govoru m o ra im ati svoj razlog, tak o da
b ih ja, da m i on ranije nije sao p štio da je neo žen jen , bio n aveden da p re t­
p o sta v im da je on bio ju n a k te priče; u to m slučaju bi om aška m ogla biti
o bjašnjena njegovom željom da o n dobije razvod, a ne njegova žena, iz čega
proizilazi da ne bi m o rao (po n a šim z ak o n im a o brak u ) da plaća iz d rž a ­
vanje, i tako bi p o novo m o g ao da se oženi u državi N jujork. O n je u p o rn o
p o ricao m oju p re tp o sta v k u , ali p re te ra n a e m o c io n aln a reakcija koja je to
p ratila, u kojoj je p okazao p rim e tn e znake u z n e m ire n o sti p raćen e sm ehom ,
sam o je pojačala m oje sum nje. N a m oj poziv da bi treb alo da kaže istin u u
in te resu nauke, odgovorio je: „O sim ukoliko ne želite da n a m e rn o lažem ,
m o ra biti da verujete da n ik ad a nisam bio oženjen, p a je vaša p sih o a n a litič ­
ka in te rp reta cija p o g re šn a “. D o d ao je i to da neko ko p o k lan ja p ažnju sva­
koj sitnici stvarno jeste opasan. O n d a se, izn en ad a, setio da je im ao jed a n
d ru g i sastan ak i n a p u stio nas.
I d r F rin k i ja sm o bili, ipak, uvereni da je m oja in te rp reta cija njegove
om aške bila tač n a i ja sam o dlučio da to p o tv rd im ili o p o v rg n em daljim
ispitivanjem . N ekoliko d a n a k asnije p o se tio sam suseda, starog prijatelja
d o k to ra R„ koji je u svem u p o tv rd io m oje objašnjenje. B rakorazvodna p a r­
n ica je o d rž an a pre nekoliko nedelja i m ed ic in sk a sestra je bila pozvana
kao su k riv a c .6

F rojd je rekao: „Suzbijanje nam ere govornika da nešto kaže jeste

neophodan uslov za ja v lja n je jezičke om aške“ (k u rz iv u o rig in alu ).7
Suzbijanje bi m oglo biti voljno u slučaju da govornik laže, ali Frojd
je bio više zainteresovan za slučajeve u kojim a govornik nije sve-
stan suzbijanja. K ada se javi om aška g o v o rn ik m ože p re p o zn ati
šta je to bilo suzbijeno, ali se m ože desiti da čak ni tada govornik
• ne p o stan e svestan toga.
Lovac na laži m o ra b iti o p rezan i ne sm e p retpostavljati da je
svaka n ačin jen a om aška d o kaz da neko laže. O bično, poznavanje
kontek sta u kom e se om ašk a d o gađa p om aže da se p o uzdanije
pro cen i da li ona ukazuje na laž ili ne. Lovac na laži, takođe, ne
sm e upasti u grešku sm atraju ći da neko govori istin u sam o zato
što ne pravi om aške. M noge laži su izvedene bez ikakvih o m aš­
ki. Frojd nije o bjasnio zašto se neke laži o tk rivaju zahvaljujući
om aškam a, a većina d ru g ih ne. Postoje razlozi da se pom isli kako
se om aške dešavaju o n d a k ad a lažov želi da b ude uhvaćen, onda
86 Laganj e

kad a p o sto ji velika krivica zbog laganja. D r R. bi, svakako, trebalo

da oseća k riv icu zbog laganja svog cenjenog kolege. M eđ u tim , nije
bilo p ro u čav an ja - ili čak ozbiljnijeg razm išljanja koje bi objasnilo
zašto om aške o d aju sam o neke laži.
T irad e su treći n ačin na koji lažovi m o g u odati sam i sebe p u ­
tem reči. T irad a je drug ačija o d om aške. G ovornička n e sm o tre ­
n o st više odaje lažova nego reč ili dve. Inform acije ne izleću iz
u sta govo rn ik a - one, prosto, kuljaju. Lažov je p o n e t em ocijom
i zbog toga gubi sam o k o n tro lu uviđajući suviše kasno kakve su
po sledice o n o g a što je sam otkrio. Ako lažov uspe da zadrži hlad-
n o k rv n o st često i ne otkriva inform acije koje m u m ogu n an eti
štetu. O b u zeto st em ocijam a, kao što su razjarenost, užas, strah,
n elag o d n o st pritisk a, i p ro u zro k u je da lažov otkrije inform aciju.
K ada je Tom B rokou p ravio in terv ju e za em isiju Today Show
na N B C televiziji opisao je četv rti izvor znakova prevare. „Najveći
broj znakova p revare koje sam dobijao o d ljudi bili su verbalni, a
ne fizički znaci. N isam gledao u lice osobe da bih dobio znake da
ona laže. O n o za čim sam trag ao bili su uvijeni odgovori ili n e p ri­
ro d n a v rd a n ja .“8 N ekoliko stu d ija koje su istraživale p re v aru po t-
krepile su Brokovljevu slutnju, p ronalazeći da su neki ljudi, kada
su lagali, odgovarali veom a in d ire k tn o i zaobilazno, dajući više
in fo rm acija nego što je bilo traženo. D ru g a istraživanja su p o k a ­
zala upravo su p ro tn o : većina ljudi je bila suviše p re p re d en a da bi
izvrdavala i odgovarala indirektno.* M ožda Tom B rokou ne uzim a
* Teško je reći kako bi ova, a i druge kontradikcije koje srećemo u literaturi u vezi sa
istraživanjem prevare mogle da se interpretiraju, jer se i sam im eksperim entim a ne može
baš previše verovati. Skoro u svim istraživanjima ovog tipa ispitanici su bili studenti i lagali
su u vezi sa trivijalnim stvarim a, od kojih m alo šta zavisi. Malo je eksperim enata vezanih
za laž koji preciziraju kakva je vrsta laži koja se ispituje. Obično se laž bira na osnovu
toga koliko je eksperim ent s njom lako izvesti u laboratorijskim uslovima. Na primer, od
studenata se tražilo da što ubedljivije obrazlože stav u vezi sa sm rtnom kaznom ili abor-
lusom koji je suprotan njihovim ličnim ubedenjim a. U drugim istraživanjim a se od stu ­
denata tražilo da najpre kažu da li im se osoba sa fotografije dopada ili ne, a da se zatim
pretvaraju da imaju mišljenje suprotno tom prvobitnom . Obično ovakvi eksperim enti ne
uspeju da istraže odnos lažova i žrtve laži i kako taj odnos utiče na napor koji lažovi ulažu
kroz proces laganja. Najčešće se lažov i žrtva i ne poznaju i nem a razloga da pom isle da
će se ponovo sresti. Ponekad čak i nem a prave žrtve laži, već lažov im a zadatak da slaže
mašinu. Jedan noviji, ali ne previše kritički pregled lakvih eksperim enata m ožete pogledali
u članku M irona Cukerm ana, Bele De Paulo i Roberta Rozentala naslovljenim sa „Verbal
and Nonverbal C om m unication o f D eception“, u: Advances in Experimental Social Psycho-
logy, Vol. 14 (New York: Academic Press, 1981).
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec ima , g l a s u ili na telu 87

u o b zir ove lazove. Bilo bi daleko o p asn ije ako bism o za iskrenu
osobu pom islili d a je varalica sam o zato što sm o p rim etili da ona
govori uvijeno i zaobilazno. N eki ljudi uvek govore tako. K od njih
to nije zn ak laganja; to je, prosto, n ačin na koji oni govore. N eko
po n ašan je koje pred stav lja k o ristan zn ak p rev are za neke ljude je
sam o uobičajeni deo njihovog p o našanja. M o gućnost da se takvi
ljudi p o g rešn o p ro cen e ja ću nazvati B rokovljevim rizikom . Lovci
na laži su p o d lo žn i Brokovljevom riziku k ad a ne p o znaju o su m n ji­
čenog i kada im nije p o z n a ta o so b en o st tip ičn o g p o n ašan ja osobe
u koju sum njaju. U šestom poglavlju ću p ro d isk u to v ati n ačine na
koje se Brokovljev rizik m ože izbeći.
D osadašnja istraživanja n isu o tk rila nikakve d ruge izvore p ro ­
pu štan ja i prevare u recim a. P retp o stav ljam da m nogo više njih i
neće biti otkriveno. Kao što sam ranije opisao, za varalicu je suviše
lako da sakrije i falsifikuje je č i, iako se greške zaista događaju -
n esm o tren e greške, om aške, tirad e i zaobilazan ili in d irek tan go­
vor.

Glas

U glas se ubraja sve o n o što je uklju čen o u govor, osim sam ih

reči. N ajrasp ro stran jen iji vokalni znaci p revare su pauze. Pauze
m o g u biti suviše duge ili suviše učestale. O klevanje na p o četk u
nečijeg govora, n aro čito ako se ono javlja kada neko odgovara na
pitanje, m ože p ro b u d iti su m n ju . S um nju m o g u izazvati i kraće
pauze za vrem e govora ako se javljaju dovoljno često. G ovorne
greške m ogu, tak o đ e, ukazati na p rev aru . Pod njim a se p o d raz u -
m evaju „n e-reči“, takve kao što su „ah“, „aaa“, i „ u h h “; ponavljanja
kao, na p rim er: „Ja, ja, ja m islim , ja s tv a r n o ...“; te delovi reči, kao
u p rim eru : „M eni se zais- zaista to d o p a d a “.
O vi vokalni znaci p revare, kao što su govorne greške i pauze,
m o g u se javiti iz dva p o v ezana razloga. D ešava se da onaj koji laže
ne m ože u n a p re d da isp lan ira svoju strategiju. Ako nije očekivao
da treb a da laže ili ako se sp rem io da laže ali nije an ticipirao neko
o d re đ e n o pitanje, on m ože pokazati oklevanje u govoru ili praviti
88 Laganj e

govorne greške. Ali, ovo se, tak o đ e, m ože javiti i on d a kada je stra ­
tegija d o b ro prip rem ljen a. In ten ziv an strah da ne b u d e uhvać,en u
laži m ože p ro u zro k o v ati da se i p rip rem ljen i lažov zbuni, u z d rm a
i zaboravi n a svoju strategiju. S trah od hvatanja u laži m ože se, ta ­
kođe, p o m ešati sa greškam a loše p rip rem ljen o g lažova. Kada čuje
kako loše zvuči, lažov m ože p o sta ti još uplašeniji da će biti uh v a­
ćen, što sam o povećava njegove pauze i govorne greške.
P revara se, takođe, m ože o tk riti i zvukom glasa. Iako većina od
nas veruje da n am zvuk nečijeg glasa m ože o tk riti koju em ociju
ta osoba oseća, nau čn ici koji proučavaju glas u to još nisu sigurni.
O ni su o tk rili izvesne m e to d e razlikovanja n ep rijatn ih od p rija t­
n ih glasova, ali još ne znaju da li je zvuk glasa različit za svaku od
n e p rija tn ih em ocija: ljutnju, strah , bol, o d v ra tn o st ili prezir. Ja ve-
ru je m da će se takve razlike v rem en o m otk riti. Z a sada ću opisati
ono što se zna i o no što bi m oglo da obećava.
N ajbolje d o k u m en to v an vokalni zn ak em ocije je visina tona.
Kod skoro 70 p ro cen ata p ro u čav an ih isp itanika to n glasa je p o ­
stajao viši kada bi o n bio u z n em iren . V erovatno je ovo najtačnije
za stanje u zn em iren o sti p ro v o ciran o o sećanjem ljutnje ili straha.
Postoji dokaz da visina to n a o p ad a sa tu g o m ili žalošću, ali ovo
nije sasvim sigurno. N aučnici jo š n isu saznali da li se visina to n a
m enja sa uzb u đ en jem , b o lo m , o d v ra tn o šć u ili p rezirom . D rugi
znaci em ocije, koji n isu tak o d o b ro u stan o v ljen i ali obećavaju,
su: glasniji, brži govor k o d lju tn je ili stra h a i m ekši, sporiji govor
kod tuge. N ap red ak u ovoj oblasti izučavanja verovatno zavisi od
m eren ja d ru g ih aspekata glasa, kao što su kvalitet glasa, tip glasa,
energetski sp ek tar glasa u g ru p a m a različite frekvencije i m erenje
p ro m e n a u glasu koje su p o v ezane sa d isan jem 9.
P ro m en e u glasu koje p ro u z ro k u je em ocija nije lako sakriti.
Posebno - ako se p okušavaju sak riti em ocije koje su doživljene u
tre n u tk u laganja - p o sto ji d o b ra šansa da „stvar p ro c u ri“. Ako je
cilj laganja bio da se sakrije stra h ili ljutnja, glas bi trebalo da zvuči
više i glasnije, a brzin a govora bi treb alo da b u d e veća. P otpuno
su p ro tn e p ro m en e u glasu m o g u „ p ro p u stiti“ osećanje tuge koje
lažov pokušava da sakrije.
Z vuk glasa, takođe, m ože b iti izd ajn ik laži ako lažov nije p o ­
kušao da sakrije em ocije koje su se n a k n a d n o pojavile. Strepnja
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili na telu 89

da se ne otkrije p rev ara učiniće da glas zvuči uplašeno. Krivica

zbog p revare m ože p ro u zro k o v ati takve p ro m e n e u zvuku glasa
koje su iste kao kad je neko tužan, ali ovo je sam o nagađanje. Nije
sasvim jasn o da li uživanje u prev ari p ro u zro k u je niz p ro m en a
u glasu koje se m o g u izdvojiti i izm eriti. V erujem da svaka vrsta
uzb u đ en ja im a svoje specifično vokalno obeležje, ali ovo tek treba
da b u d e utvrđeno.
N aš e k sp erim en t sa stu d e n tk in ja m a visoke škole za m edicinske
sestre bio je jed an o d p rv ih ek sp erim en ata koji je ukazao na p ro -
m en e u visini to n a glasa za vrem e p rev are.10 O tk rili sm o da je to n
glasa p ostajao viši za vrem e laganja. Verovali sm o da se to događa
zato što su stu d en tk in je bile uplašene. Postojala su dva razloga da
o ne dožive ovu em ociju. U činili sm o sve što sm o m ogli da uveća­
m o njihove gubitke ukoliko laž ne uspe, tak o da je razum ljivo da
su one m orale da osete jak strah da ne b u d u uhvaćene u laži. P o ­
red toga, gledanje krv av ih m ed icin sk ih scena p ro b u d ilo je in te n ­
zivan stra h k od n ek ih stu d en tk in ja. M i m o žd a i ne bism o otkrili
ovu pojavu da je bilo koji o d p o m e n u tih izvora strah a bio slabiji.
P retp o stav im o da sm o p roučavali ljude čiji izb or profesije nije bio
od značaja za n ašu stu d iju , ljude za koje je to bio sam o e k sp eri­
m en t. M ali rizik m o ž d a ne b u d i dovoljan stra h koji p rouzrokuje
p ro m e n u u visini tona. Ili, pretp o stav im o da sm o p o m e n u tim stu ­
den tk in ja m a visoke m ed icin sk e škole p okazali film o detetu koje
um ire, što bi v erovatnije izazvalo tu g u nego strah. Iako bi njihov
stra h da ne b u d u u h v aćen e u laži m ogao pod ići visinu njihovog
glasa, ova reakcija bi m ogla biti n eu tralisan a osećanjem tuge, koje
sp u šta v isin u glasa.
P odizanje glasa, sam o p o sebi, nije zn ak prevare. O n o je znak
strah a ili ljutnje, m o žd a i u zbuđenja. D a li to znači, uzim ajući naš
ek sp erim en t u obzir, da vokalni znaci ovih em ocija ukazuju na
to da stu d en tk in ja koja tv rd i da oseća zadovoljstvo zbog p rizora
cveća u film u - laže? Z b o g toga je i opasn o da se svaki vokalni
znak em ocije in te rp re tira kao dokaz o prevari. I osoba koja govori
istin u , ako je z a b rin u ta da joj neće poverovati, m ože izraziti svoj
stra h p o d izan jem glasa - baš kao i lažov koji se plaši da ne bude
uhvaćen. P roblem koji im aju lovci na laži je u tom e što su i n e ­
90 Laganj e

vini, tak o đ e, p o n e k a d em o cio n aln o u zb u đ en i baš kao i lažovi. U

daljoj d iskusiji o ovom p ro b lem u - i n ačin im a u n o šen ja zabune u
lovčevu in te rp re ta ciju d ru g ih m o g u ćih tragova prevare - zvaću to
O telovom greškom . Ja ću, u šestom poglavlju, d etaljn o razm o triti
ovu grešku i o b jasn iti na koji n ačin lovac na laži m ože da p o sta ­
ne o b azriv i ne napravi je. To, n ažalost, nije lako izbeći. Glasovne
p ro m e n e koje m o g u o d ati p re v a ru su, tak ođe, p o d lo ž n e Brokov-
ljevom rizik u (in d iv id u aln e razlike u em o cio n a ln o m p onašanju),
o kom e je ran ije bilo reči u vezi sa pauzam a i greškam a u govoru.
Baš kao što v okalni zn ak em ocije, kao što je visina glasa, nije
uvek zn ak laži, tako i o d su stv o bilo kakvog vokalnog znaka em o ­
cije nije n u ž n o dokaz istinitosti. P itanje v ero d o sto jn o sti svedoče-
nja D žo n a D in a na saslušanju u Senatu p o v o d o m afere Votergejt,
koje je p ren o sila n acio n aln a televizija, donekle je zavisilo od toga
k ako je bilo in te rp re tira n o o d su stv o em ocije u njegovom glasu -
njegovom upadljivo n isk o m (rav n o m ) glasu. Svedočenje D žona
D ina, savetnika p re d se d n ik a N iksona, obavljeno je dvanaest m e-
seci posle provale u votergejtski štab d em o k ratsk o g n acionalnog
k om iteta. M esec d an a ranije, N ik so n je k o n ač n o p rizn ao njegovu
p o m o ć u pok u šaju da p rik rije V otergejt provalu, ali je poricao da
je n ešto z n ao o tom e.
P rem a recim a saveznog sudije D žona Sirike: „Sitna riba u
p rik riv an ju provale bila je skoro uhvaćena u zam ku, uglavnom
zahvaljujući svedočenjim a je d n ih p ro tiv d ru g ih . Još je trebalo
u tv rd iti stv arn u krivicu ili n e v in o st ljudi sa vrha. A D inovo sve­
d očenje je trebalo da b u d e u c e n tru te stv a ri... D in je tvrdio (u
svom svedočenju u S enatu) da je p o n o v o rekao N ik so n u da će
biti p o tre b n o m ilio n d o lara da se u ću tk aju o p tu žen i iz Votergejt
provale i N ik so n je o d g o v o rio da novac m ože da se nabavi. Bez
ikakvog šoka, bez besa, bez p o rican ja. Bila je to najsenzacionalnija
D inova optužba. O n je rekao da je N ik so n lično o d o b rio isplatu
o p tu ž e n ih .“11
Bela kuća je sledećeg d a n a o sp o rila D inove tvrdnje. U svojim
m em o arim a, koji su objavljeni p e t g o d in a kasnije, N ikson je re ­
kao: „Na svedočenje D žona D in a p o v o d o m V otergejta gledao sam
kao na veštu m ešavinu istin e i laži, istinski m o g u ćih po g rešn ih tu ­
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu 91

m ačenja i n esu m n jiv o svesnih iskrivljavanja. U p o kušaju da u m a ­

nji sopstvenu ulogu u to m e, o n je svoju celo k u p n u obaveštenost o
p rik riv an ju , kao i so p stv en u an k sio zn o st, p rem estio u reči i akcije
d ru g ih “.12 U to vrem e n ap ad na D ina je bio m n o g o grublji. Priče,
koje su, p rem a opštoj p retp o stav ci išle iz Bele kuće, a koje su pro-
curile u štam pi, tvrd ile su da je D in lagao n ap adajući pred sed n ik a
zbog toga što se plašio da će biti h o m o sek su aln o n a p a d n u t ako
ode u zatvor.
To je bila D inova reč p ro tiv N iksonove i m alo ljudi je zasigurno
znalo koji je o d njih govorio istinu. O pisujući svoje sum nje, sudija
Sirika je rekao: „M o ram reći da sam bio skeptičan prem a D inovim
tv rd n jam a. O n je sam , očigledno, bio ključna figura u p rik riv a ­
n ju ... Im ao je m n o g o da iz g u b i... U to vrem e m i se činilo da je
D in m ogao da b u d e više zainteresovan da zaštiti sebe, uvlačeći pri
to m e p red sed n ik a, nego da kaže istin u “.13
Sirika je n astavio da opisuje kakav je u tisak na njega ostavio
D in o v glas: „D an im a p o što je p ro čitao svoju izjavu članovi k o m i­
sije su ga zasipali n ep rijateljsk im pitan jim a. Ali, on se držao svoje
priče. N ije izgledalo da je u z n e m ire n n a bilo koji način. N jegov
ravan, n e e m o c io n a ln i to n glasa činio ga je uverljivim “.14 N eko ko
govori rav n im to n o m (bez dizanja i sp u štan ja glasa, prim . prev.)
d ru g im a m ože izgledati sam o k o n tro lisan o , što m ože sugerisati da
o n n ešto krije. D a ne bi došlo do p o g rešn e in terp retacije D inovog
rav n o g to n a glasa treb a p re th o d n o znati da li je taj to n k a ra k te ri­
stičan za njega ili ne.
N epokazivanje znakova em ocije u glasu nije neizostavno dokaz
istinitosti; neki ljudi n ik a d ne p o k azu ju em ociju, b ar ne u svom
glasu. Č ak i em o tiv n i ljudi m o žd a ne bi p okazali em ociju dok lažu
o nekoj o d re đ e n o j stvari. Sudija Sirika je bio p o d lo ž an Brokovom
riziku. P risetim o se da je n o v in a r Tom Broko rekao da svako oko-
lišenje u g o voru in te rp re tira kao zn ak laganja, a da sam ja ob ja­
snio da bi on m o g ao b iti u zabludi zbog takve interp retacije je r
neke osobe uvek govore na taj način. Sada bi sudija Sirika m ogao
da n ap rav i su p ro tn u grešku - da oceni da je neko iskren je r u n je ­
govom p o n a ša n ju n em a znakova prevare, ne uzim ajući u obzir da
neki ljudi n ik ad a ne p o k azu ju znake prevare.
92 Laganj e

O be greške proizilaze iz činjenice da se osobe razlikuju po svo­

joj em o cio n aln o j ekspresivnosti. Lovac na laži je p o d lo ž an greš­
kam a ukoliko ne zna kako izgleda u običajeno em o cio n aln o p o n a ­
šanje o so b e u koju sum nja. N em a Brokovljevog rizika ako nem a
p o u z d a n ih b ih ejv io raln ih znakova prevare. O n d a lovci na laži n e ­
m aju na šta da se oslone. A k ad a bi bihejv io ralni znaci bili sasvim
p o u z d a n i za sve ljude, a ne za većinu, ne bi ni p o stojao Brokovljev
rizik. N e postoji zn a k prevare koji je p o u zd a n za sva ljudska bića,
ali p o je d in a č n o i u k o m binaciji oni m o g u da p o m o g n u lovcu na
laži da p ro cen i većinu ljudi. Supruga, prijatelji i saradnici D žona
D in a znali bi da li je on sličan većini ljudi u pokazivanju em ocije u
glasu ili je n eo b ičn o sp o so b an da kontro liše svoj glas. Pošto sudija
Sirika nije ran ije pozn av ao D ina, bio je p o d lo ž an B rokovljevom
riziku.
D inovo m irn o svedočenje daje n am još je d n u p ouku. Lovac na
laži uvek m o ra da uzm e u o b zir m o g u ćn o st da bi o su m n jičen i
m ogao biti n eo b ičn o n a d a re n izvođač, toliko sp o so b an da prikrije
svoje p o n ašan je da nije m og u će zn ati da li laže ili ne. Po svojoj vla­
stitoj p ro cen i, D žon D in je bio tako n a d a re n izvođač. Č inilo se da
o n u n a p re d zna n ačin na koji će sudija Sirika i dru g i in terp re tira ti
njegovo p o našanje. P lan iraju ći kako da se p onaša za vrem e svedo-
čenja, o n iznosi sledeća razm išljanja: „Bilo bi m i lako da se u toku
m o g svedočenja p o n ašam suviše d ra m a tič n o ili suviše nezainte-
re so v a n o ... O dlučio sam da ću čitati ujed n ačeno, neem o cio n aln o ,
o no lik o h la d n o koliko je to m oguće i o dgovarati n a pitanja na isti
n a č in ... Ljudi su skloni da pom isle da će neko ko govori istin u biti
spo k o jan “.15 K ada je završio svoje svedočenje - započelo je u n a ­
k rsn o ispitivanje - D in je rekao da je p o stao p riličn o em otivan:
„Z nao sam da m i je svega do sta, osećao sam se u sam ljen im i n e ­
m o ć n im p red p red sed n ik o v o m m oći. D u boko sam u d a h n u o kako
bi izgledalo da razm išljam ; b o rio sam se da ostvarim k o n tro lu nad
so b o m ... Ne sm eš da pokažeš em ocije, rekao sam sebi. Štam pa će
se o k o m iti na to kao na z n ak kukavičke slabosti“.16 Č injenica da je
D inovo izvođenje bilo tako sm išljeno, da je on bio tako talentovan
da kontroliše svoje po n ašan je, ne znači n e m in o v n o da je on bio
lažov, sam o znači da je treb alo da d ru g i b u d u obazrivi u in te rp re ­
taciji njegovog p o našanja. U stvari, kasniji dokazi sugerišu da je
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu 93

D inovo svedočenje bilo većim delom istin ito , a da je lagao N ikson

koji, za razliku od D ina, nije bio talen to v an izvođač.
P oslednju stvar koju ćem o ra z m o triti pre nego što ostavim o glas
jeste tv rd n ja da postoje m ašine koje m o g u da autom atski i tačno
o tk riju laži u glasu. U njih spadaju psihološki procenjivač stresa
(Psychological Stress Evaluator - PSE), an alizator glasa (M ark II
Voice A nalyzer), analizato r stresa u glasu ( Voice Stress Analyzer),
psih o lo šk i analizato r stresa (Psychological Stress A nalyzer - PSA),
hagot (H agoth) i ap arat za praćen je n ap eto sti u glasu ( Voice Stress
M onitor). P roizvođači ovih nap rav a tvrde da m o g u da o tk riju laž
u glasu, čak i preko telefona. N aravno, kao što njihova im en a su-
gerišu, ove naprave otkriv aju stres, a ne laž. N e postoji znak sam e
laži u glasu, je d in o p o sto ji z n ak n egativnih em ocija. Proizvođači
ovih p riličn o skupih nap rav a n isu bili suviše isk ren i da upozore
k o risn ik a da one m o g u p ro p u stiti lažove koji ne osećaju negativne
em ocije i p o g rešno p ro c e n iti n evine ljude koji su uzn em iren i. N a ­
učnici specijalizovani za proučavanje glasa i oni koji su se specija-
lizovali za korišćenje d ru g ih teh n ik a za otkrivanje laži pro n ašli su
da ove m ašin e o tkrivaju laži p u k im slučajem , a nisu jako uspešne
čak n i k od lakših zad atak a kada treb a da se u tv rd i da li je neko
u zn em iren ili n e .17 N e čini se da ovo im a ikakav uticaj na njihovu
prodaju. M o g u ćn o st p o sto jan ja nenam etljivog n ačina da se o tk ri­
ju laži, n ačin a koji sig u rn o „pali“, suviše je m u tna.

Telo

U je d n o m ek sp e rim e n tu koji je način jen za vrem e m ojih s tu ­

d en tsk ih dana, p re više o d d vadeset p e t g odina, video sam kako sa ­
krivena osećanja „ eu re“ k ro z telesne po k rete. Tada nije bilo m n o ­
go n au čn ih dokaza o to m e da li telesni p o k reti daju tačnu sliku o
em ocijam a ili ličnosti. N ekoliko p sih o terap eu ta je m islilo tako, ali
su b ihejvioristi, koji su u to v rem e vladali akad em skom psih o lo g i­
jom , odbacili njihove tv rd n je kao n ep o tv rđ e n e anegdote. M n o g o ­
bro jn e studije u p e rio d u o d 1914. do 1954. g odine nisu uspele da
p ro n a đ u p o tv rd u za svoje tv rd n je da n ev erb aln o ponašanje pruža
94 Laganj e

tačn u in fo rm aciju o em ociji i ličnosti. A kadem ska psihologija je

bila p o n o sn a n a n ačin na koji su n au čn i ek sp erim en ti pokazali
da je laičko verovanje u m o g u ćn o st čitanja em ocije ili ličnosti sa
lica ili tela - zapravo m it. O ni m alo b ro jn i n aučnici koji izučavaju
d ru štv e n e nauke, ili te ra p e u ti koji su nastavili da pišu o telesnom
p o k retu , sm a tra n i su naivcim a, slab o u m n im a ili šarlatan im a, slič­
no o n im a koji su bili zainteresovani za ESP i grafologiju.
N isam m o g ao da p o v eru jem da je to tako. G ledajući telesne p o ­
k rete za v rem e seansi g ru p n e terapije bio sam u b eđ en da m ogu
da kažem ko je bio u z n e m ire n i zbog čega. Sa najvećim m ogućim
o p tim iz m o m stu d e n ta koji je završio p rv u g o d in u sp rem ao sam
se da nav ed em akad em sk u psih o lo g iju da p ro m en i svoj pogled na
n ev erb aln o p o našanje. Sm islio sam ek sp erim en t kako bih d o k a­
zao da se telesni p o k reti m enjaju k ad a je neko p o d stresom . Izvor
stresa je bio m oj stariji p ro feso r koji je p rihvatio plan koji sam
sm islio - da razgovara sa m o jim k o leg am a-stu d en tim a o stvarim a
na koje sm o, kao što sam znao, svi m i bili osetljivi. D ok je skrivena
k am era sn im ala njihovo po n ašan je, p ro feso r je p ita o ove p sih o lo ­
ge ,,u začetk u “ šta p lan iraju da rad e kada završe svoje obučavanje.
O n i koji su p o m e n u li istraživanje bili su n a p a d n u ti što se kriju u
lab o rato riji i izbegavaju o d g o v o rn o st da p o m o g n u ljudim a koji
pate o d m e n ta ln ih bolesti. O n i koji su p lan irali da daju takvu v r­
stu p o m o ć i obavljajući p sih o te ra p iju bili su k ritikovani što jed in o
žele da zarade novac i izb eg n u o d g o v o rn o st da p re d u zm u istra ­
živanja koja su p o tre b n a da bi se o tk rio način lečenja m e n ta ln ih
bolesti. O n je, takođe, p itao da li je stu d en t ikada bio p acijent u
psih o terap iji. O ni koji su rekli „d a“ bili su p itan i kako se on d a
n ad aju da m o g u da p o m o g n u d ru g im a ako su i sam i bili bolesni.
A ko se n isu podvrgavali p sih o terap iji on ih je n a p ad a o što p o k u ­
šavaju da p o m o g n u d ru g im a p re nego što u po zn aju sam i sebe. To
je bila situacija u kojoj se nije m oglo p obediti. D a stvari b u d u još
gore, ja sam in stru ira o p rofesora da p rek id a stu d e n ta i nik ad a m u
ne d o p u sti da u p o tp u n o sti o dgovori na neku od njegovih žaoka.
S tudenti su dobro v o ljn o p ristali na ovo žalosno iskustvo da bi
pom ogli m eni, n jihovom kolegi. O ni su znali da je to bio istraži­
vački in terv ju koji je povezan sa stresom , ali im zbog toga nije bilo
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c ima , g l a s u ili na telu 95

lakše kada je in terv ju kren u o . Izvan ek sp erim en ta, ovaj profesor,

koji se sada p o n ašao tako n e ra z u m n o , im ao je o g ro m n u m oć nad
njim a. Njegove p ro cen e su bile p re su d n e za njihovo završavanje
studija, a oduševljenje u njegovim p re p o ru k a m a određivalo je koji
bi p o sao m ogli dobiti. U ro k u o d nekoliko m in u ta stu d en ti su se
b esp o m o ćn o koprcali. U n em o g u ćn o sti da o d u ili o d b ran e sebe,
kipteći od p o tisn u te ljutnje, p retv o rili su se u m u k ili su n eartik u -
lisano stenjali. Pre nego što je prošlo p et m in u ta, in stru ira o sam
profesora da o konča n jih o v u p atn ju objašnjavajući šta je radio i
zbog čega, hvaleći stu d en te što su p rim ili stres tak o dobro.
G ledao sam k ro z je d n o sm e rn o p ro z irn o ogledalo i kam erom
n ep re k id n o beležio telesne po k rete. N isam m ogao da poverujem
u sve o n o što sam video, čak n i u p rv o m in tervjuu. Posle trećeg
n a p ad a stu d e n tk in ja je p ro feso ru p o k azala srednji prst. O n a je
zadržala svoju ru k u u to m p o ložaju skoro ceo m inut. I, uprkos
tom e, ona nije izgledala besno, a p ro feso r se p o n ašao kao da to
nije video. P ojurio sam da im to kažem k ad a se in terv ju završio.
O boje su tv rdili da sam to izm islio. O n a je p rizn ala da je bila ljuta
ali je p o ricala da je to pokazala. P rofesor se složio da sam ja to
m o rao u o b raziti zato što, rekao je, n jem u ne bi p ro m ak ao jed an
takav sk aredan gest. K ada je film razvijen, moj dokaz je bio tu.
O va gestovska om aška, sred n ji p rst, nije bila izraz jed n o g nesve-
snog osećanja. O n a je zn ala da je bila ljuta, ali izražavanje ovih
osećanja nije bilo svesno. O n a nije znala da m u je pokazala srednji
prst. O sećanja koja je o n a n a m e rn o pokušala da sakrije - „procu-
rila su“.
P etnaest g o d in a kasnije video sam isti tip n ev erb aln o g curenja,
još je d n u gestovsku om ašku, u ek sp erim en tu u kom e su studen-
tkinje visoke m edicinske škole pokušale da sakriju svoje reakcije
na krvave m edicinske film ove. O vog p u ta to nije bio srednji p rst
već sleganje ram en im a. S tu d en tk in je su, je d n a za d ru g o m , odavale
svoju laž n ezn atn o sležući ra m e n im a kada je in te rv ju e r pitao: „Da
li želite da vidite još?“ ili „D a li biste ovaj film pokazali m alom
d etetu ?“
96 Laganj e

Ilustracija 1

Sleganje ram en im a i sred n ji p rst su dva p rim e ra rad n ji koje se

zovu am blem i, da bi se naprav ila razlika u o d n o su n a sve d r u ­
ge gestove koje ljudi po k azu ju . A m blem i im aju veom a precizno
značenje, koje znaju svi koji žive u n u ta r je d n e k u lture. Svako zna
da sred n ji p rst znači „jebi se“ ili „odjebi“, a da sleganje ram en im a
znači „ne zn am “, „b esp o m o ćan sam “ ili „šta to im a veze?“. Većina
d ru g ih gestova n em a tako p recizn u definiciju i njihovo značenje
je n eo d ređ en o . Ako nije p raćen a rečim a, većina gestova ne znači
m nogo. Kod am blem a nije tako - oni m o gu biti korišćeni um e-
sto reči ili o n d a kada se reči ne m o g u koristiti. D anas postoji oko
šezdeset am blem a u javnoj u p o treb i u S jedinjenim A m eričkim
D ržavam a. (Postoje različiti rečn ici am blem a za svaku zem lju i,
često, za regionalnu g ru p u u o k v iru zem lje.) P rim eri d o b ro zn a­
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu 97

n ih am b lem a su klim an je glavom za „d a“, odm ahivanje glavom za

„ n e “, m ah an je ru k o m „d o đ i o vde“, m ah an je ru k o m za „zdravo / do
v iđ en ja“, p rst na p rst za „stidi se“, „ru k a iza u h a “ kao zahtev da se
nešto kaže glasnije, sto p ersk i palac, i tako dalje.18
A m blem i se skoro uvek izvode n a m ern o . O soba koja izvodi je ­
dan am blem zna šta radi. O n a je o d ab rala da saopšti p o ru k u . Ali
posto je izuzeci. Baš kao što p o sto je govorne om aške, tako postoje
i om aške u p o k re tim a tela - am blem i koji p ro p u štaju inform aciju
koju o so b a pokušava da sakrije. P ostoje dve prilike u kojim a se
m ože reći da je am b lem om aška koja otk riv a sakrivenu in fo rm a ­
ciju, a ne n a m e rn o p o slata p o ru k a. Jedna je kada se izvede sam o
je d a n delić am blem a, a ne cela radnja. Sleganje m ože biti izvedeno
po d izan jem oba ram e n a , ili o k retan jem dlanova naviše, ili facijal-
n im p o k re tim a koji u k lju ču ju p o d izan je o brva i spuštanje gornjeg
očn o g kapka i n am eštan je u sta u obliku potkovice, ili k o m b in a ­
cijom svih ovih ra d n ji i, p o n ek ad , zabacivanjem glave u stranu.
Kada am blem p ro p u šta sakrivenu in fo rm aciju biće pokazan sam o
je d a n elem en t i čak n i to neće b iti p o tp u n o . M ože biti p o d ig n u ­
to sam o je d n o ram e, i to ne m n o g o visoko, ili sam o donja u sn a
m ože biti istu ren a n agore, ili dlanovi m o g u biti ok ren u ti naviše
sam o n ezn atn o . A m blem „sred n ji p rs t“ ne povlači za sobom sam o
poseb n o gru p isan je p e t p rstiju , već se ru k a izbacuje n apred, gore,
često u više m ahova. O n d a k ad a am blem nije bio pokazan n a m e r­
no, ali je p u tem njega izleteo stu d e n tk in jin p rig ušeni bes, nije bilo
k o m p o n e n te p o k re ta - sam o su se gru p isali prsti.
D ru g i zn ak koji u p o zo rav a da je am blem pre neh o tičn a nego
n am e rn a rad n ja jeste da se o n izvodi izvan uobičajenog m esta p o ­
kazivanja. V ećina am b lem a se izvodi tačn o ispred osobe, u oblasti
izm eđ u stru k a i vrata. A m blem se m o ra p rim etiti kada se p o k a ­
zuje na u o b ičajeno m m estu. A m blem koji p ro p u šta sakrivenu in ­
form aciju n ik ad a se ne izvodi u uobičajenoj poziciji. U „stres in ­
te rv ju u “, k ad a je stu d e n tk in ja pokazala p ro feso ru srednji prst, on
nije bio g u rn u t u p ro sto r, već je ležao na n jen o m kolenu, izvan u o ­
bičajenog m esta pokazivanja. U ek sp erim en tu sa stu d entkinjam a
m edicinske škole takvi p o k reti, koji su pro p u stili njihova osećanja
b esp o m o ćn o sti i n e sp o so b n o sti da sakriju svoja osećanja, bile su
98 Laganj e

m ale rotacije ru k u - d o k su ru k e ležale n a krilu. D a am blem nije

bio u delićim a, da nije bio izvan m esta na kom e se uobičajeno p o ­
kazuje, lažov bi im ao p red stav u o tom e šta se događa i am blem bi
bio cen zu risan . N aravno, takve karakteristike kao što su fragm en-
ta rn o st i m enjanje m esta n a kom e se am blem uobičajeno izvo­
di, koje p o k azu ju da je reč o n e h o tič n o m p ro p u šta n ju sakrivenih
osećanja, a ne o pravom am blem u, upravo otežavaju prim ećiva-
nje. O so b a koja laže m ože pokazivati ove am blem e „ p ro p u štan ja“
iznova i iznova, i običn o ih n i on a, n i njen a žrtva, neće prim etiti.
Ne m ože se g arantovati da će svaki lažov n ačin iti am blem sku
om ašku. N e postoje takvi sig u rn i znaci prevare. Bilo je jako m alo
istraživanja na o snovu kojih bi se ocenilo koliko često se događaju
am blem ske om aške kada ljudi lažu. K ada su bili izloženi n e p ri­
jateljski rasp o lo žen o m p ro fe so ru - dvoje od p e to ro stu d en ata je
p okazalo am blem sku om ašku. M alo više o d po lovine stu d en tk in ja
visoke m ed icin sk e škole p o k azalo je am blem sku om ašku kada je
lagalo. Ja ne zn am zašto n eki ljudi im aju, a d ru g i n em aju ovu fo r­
m u p ro p u šta n ja .'
Iako svaki lažov ne p o k azu je am blem sku om ašku, kada se ove
om aške d o gode o n e su p o tp u n o pouzd an e. A m blem ska om aška
m ože b iti u zeta kao z n ak kom e se m ože verovati, stvarni nagove-
štaj p o ru k e koju o soba ne želi da otkrije. U p o ređ e n ju sa in te rp re ­
tacijom većine d ru g ih znakova prevare, njihova in terp retacija je
m anje p o d lo ž n a Brokovljevom riziku ili Otelovoj grešci. N eki ljudi
uvek govore na zaobilazan n ačin , a m ali broj ljudi redovno pravi
am blem ske om aške. G o v o rn e greške m o g u biti znak raznovrsnih
stresova, ali ne baš n e m in o v n o stresova koji su povezani sa la­
ganjem . A m blem ske om aške običn o n isu tako n eo d ređ en e, po što
am blem i im aju veom a specifičnu p o ru k u , što je veom a slično re ­
cim a. A ko se osobi o m ak n e p o ru k a „jebi se“ ili „baš sam lu d “ ili
„ne m islim to “ ili „čekam te prek o p u ta “ - pri čem u sve ovo m ože
biti p o k azan o p u tem am b lem a - o n d a ne bi trebalo da bude p re ­
više teško p ro tu m a č iti n a šta se mislilo.

* Nažalost, niko od istraživača koji su izučavali prevaru nije pokušao da ponovi rezul­
tate našeg istraživanja vezanog za am blemske omaške. Ipak se nadam da će se tako nešto
desiti, imajući u vidu da sam se u prethodnih dvadeset pet godina u dva navrata susreo sa
„propuštanjem “ kroz amblemske omaške.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu 99

Koji će se am blem „ o m a k n u ti“ u to k u laganja, koja će p o ru k a

izleteti napolje, zavisiće o d toga šta se prik riv a. U m om ek sp e ri­
m e n tu sa p ro feso ro m koji se p o n ašao neprijateljski, stu d e n ti su
p rik riv ali lju tn ju i u v ređ en o st tako da su am blem ske om aške bile
sred n ji p rst i pesnica. U e k sp e rim e n tu sa m ed icin sk im tren in g
film om , stu d en tk in je m edicinske škole n isu osećale ljutnju ali su
m n o g e osećale da n isu ad ekvatno sakrile svoja osećanja. B espo­
m o ć n o sleganje ra m e n im a je bila am blem ska om aška u to m slu ­
čaju. N ijed n a o d rasla osoba ne treb a da uči rečn ik am blem a. Sva­
ka osoba zna am blem e koje p o k azu ju članovi n jene kulture. O no
što većina ljudi treb a da n au či jeste da se am b lem i m ogu pojaviti
kao om aške. Lovci n a laži običn o neće o tk riti am blem ske om aške
jer one izm iču n jih o v o m o pažanju, p o što su frag m en ta rn e i izvan
m esta u o bičajenog pokazivanja, izuzev ako su op rezn i i p rihvataju
m o g u ć n o st da se am blem i m o g u pojaviti k ao om aške.
Ilustratori su d ru g i tip telesn ih p o k re ta p reko kojih se m ože od-
slikati prevara. Ilu stra to ri se često b rk aju sa am b lem im a pa je važ­
n o razlikovati ih je r se ove dve v rste telesn ih p o k reta m ogu m e-
njati n a su p ro tn e n ačin e kada ljudi lažu. D o k am blem ske om aške
rastu, ilu strato ri će o b ičn o biti u padu.
Ilu strato ri su n azv an i tim im e n o m zbog toga što paraleln o ilu-
stru ju govor u to k u njegovog odvijanja. Im a m n o g o n ačin a da se
ovo učini: naglašavanje se m ože p o stići rečju ili frazom , vrlo slič­
no oznaci za akcenat ili slično podvlačenju; to k m isli m ože biti
o c rta n u vazd u h u , k ao da gov o rn ik p ra ti svoj govor; ruke m ogu
n ac rta ti sliku u p ro sto ru ili p rik azati čin ponavljanja ili pojačava­
nja o n o g a što je izrečeno. O b ičn o su ru k e te koje ilu stru ju govor,
m a d a i p o k reti o brve ili gornjeg o čnog kapka često ilu stru ju n a ­
glašavanje, što se, tak o đ e, m ože p o stići i celim telom ili gornjim
delom tru p a.
Socijalni stavovi u p o g led u p rik la d n o sti u p o treb e ilu strato ra
m enjali su se vekovim a u n azad. U n ekim v rem enskim ra z d o ­
bljim a ilustrovanje je bilo oznaka viših klasa, do k je u d ru g im
v rem en sk im razd o b ljim a to sm atran o znak o m prostote. Knjige
o o rato rstv u o bično su opisivale da usp ešan javni govor iziskuje
u p o tre b u ilu stratora.
100 Laganj e

P io n irsk o n au č n o p roučavanje ilu strato ra nije pred u zeto zato

d a bi se o tk rili znaci prevare, već da bi se osporile tv rd n je n acistič­
kih n au čn ik a (iz oblasti d ru štv e n ih nauka). R ezultati ove studije
m o g u p o m o ći lovcu n a laži da izbegne greške koje su zaslužne
za n e u sp e h u p rep o zn av an ju n a c io n a ln ih razlika u ilu stratorim a.
T rid esetih g o d in a ovog veka pojavilo se m n o g o članaka u kojim a
se tv rd ilo da su ilu strato ri u ro đ e n i i da „in feriorne ra se “, takve kao
što su Jevreji ili C igani, k o riste veom a veliki broj gestovski b o ­
gatih ilu strato ra u p o re đ e n ju sa „ su p e rio rn im “ i gestovski m anje
ek sp an ziv n im arijevcim a. N isu se setili o g ro m n o g broja ilu stra to ­
ra koje k o riste Italijani, nem ačk i saveznici! D ejvid E fro n ,19 arg e n ­
tin sk i Jevrejin, je, rad eći n a u n iv erzitetu K olum bija sa a n tro p o lo ­
gom F ran co m B oasom , ispitivao ilu strato re k o d ljudi koji žive na
donjoj isto čn o j stra n i N jujorka. O n je p ro našao da su doseljenici
sa Sicilije k o ristili ilu strato re koji se zasnivaju na c rtan ju slike u
v azd u h u ili pokaziv an ju akcije, d o k su Litvanci jevrejskog porekla
k o ristili ilu strato re k o jim a se naglašava ili ocrtava to k m isli. N ji­
hovi p o to m ci, koji su ro đ e n i u S jedinjenim A m eričkim D ržavam a
i koji su p o h ađ ali k o m b in o v an e škole, n isu se razlikovali jed n i od
d ru g ih u korišćen ju ilu stra to ra . O n i sa sicilijanskim poreklom
koristili su ilu strato re slične o n im a koje su koristila deca čiji su
ro ditelji bili litvanski Jevreji.
E fron je p o kazao da je n a č in k orišćenja ilu strato ra stečen, da
nije u ro đ e n . Ljudi iz različitih k u ltu ra ne sam o da koriste različite
tipove ilu strato ra, već neki im aju naviku da ilu stru ju jako m alo,
a d ru g i m nogo. Č ak se u o k v iru iste k u ltu re osobe razlikuju po
to m e koliko ilu strato ra tip ičn o pokazuju.* Z aključak je, dakle, da
celokupan broj ili tip ilu stra to ra n isu n u ž n o zaslužni za odavanje
laži. Z n a k prevare dolazi iz zapažanja da se sm anjio broj ilu stra to ­
ra koji je osoba koristila, tj. da o so b a ilu struje m anje nego obično.
T reba bolje objasniti kada ljudi koriste ilu stratore da bi se izbeglo
p o g rešn o tu m ačen je zašto k o d nekoga njihova u p o tre b a opada.

* Porodice im igranata koje dolaze iz kulturnog miljea u kome se često koriste ilustratori
veoma često uče svoju decu da ne koriste ruke dok govore. O ni ih upozoravaju da će,
ukoliko ilustruju, izgledati kao stranci. Izbegavanje upotrebe ruku će ih načiniti više nalik
onim a staroevropskog kova, onom starijem delu američke populacije.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili n a telu 101

D a p rv o ra z m o trim o zašto ljudi u o p šte k o riste ilustratore. P o­

m o ć u ilu strato ra se objašnjavaju ideje koje je teško iskazati rec i­
m a. O tk rili sm o da je v erovatnije da ljudi koriste ilustrato re o n d a
kad a se o d njih traži da definišu cik-cak, a ne stolicu, on d a kada
objašnjavaju kako d oći do pošte, a ne kako su izabrali svoje z a ­
nim an je. Ilu strato ri se tak o đ e koriste o n d a k ada osoba ne m ože
da n ađ e reč. Pucketanje p rstim a ili m ah an je u v azduhu izgleda
da p om aže da osoba nađe reč, koja kao da lebdi tu, negde, iznad
nje, i biva uhvaćena p o m o ć u ovog ilu stru ju ćeg pokreta. Takvi ilu ­
strato ri, koji označavaju tražen je reči, b arem stavljaju do znanja
dru g o j osobi da je tražen je u to k u i da će p rv a o soba nastaviti svoj
govor. Ilu strato ri m o g u im ati funkciju spajanja, pom ažu ći lju d i­
m a da povežu reči u razlo žan i jasan govor. U p o treb a ilu strato ra
raste u zavisnosti o d onoga što je rečeno. Ljudi im aju ten d en ciju
da ilu stru ju više nego o b ičn o kada su besni, zaprepašćeni, veom a
uzb u đ en i, ojađeni ili b u rn o ushićeni.
Sada ćem o ra z m o triti zašto ljudi ilu stru ju m anje nego obično,
po što će to razjasniti k ad a takva sm an jen a u p o tre b a ilu strato ra
m ože biti ključ prevare. P rvi razlog je n e d o sta ta k em o cio n aln o g
u n o šen ja u o no o čem u se govori. Ljudi ilu stru ju m anje nego o b ič ­
n o kada n isu uklju čen i u o n o što se zbiva, kada im je dosadno,
kad a su n ezainteresovani, ili veom a tu žn i. Ljude koji se pretvaraju
da su zainteresovani ili u sh ićen i m ože o d ati to što ne uspevaju da
svoj govor p ro p rate sa više ilu strato ra.
Ilu stra to ri se, tak o đ e, m anje koriste kada je osobi teško da tač-
no o dluči šta da kaže. A ko neko pažljivo m e ri svaku svoju reč,
razm atraju ći šta je bilo rečen o p re toga, n em a m n o g o ilustrovanja.
Kada p red nek im govorite p rv i ili d ru g i p u t, bilo da je to neko
predavanje ili navaljivanje p rodavca, neće biti tak o m nogo ilu stra ­
to ra kao što će ih biti kasnije, kada p ro n alaženje pravih reči ne
zahteva veliki tru d . U p o tre b a ilu strato ra o p ad a uvek kada postoji
izvesna o p rezn o st u govoru. To ne m o ra im ati veze sa prevarom .
O p rezn o st m ože p o sto jati je r su dobici veliki: p rv a im presija koju
o n am a fo rm ira šef, o d g o v o r na n ag rad n o pitanje, prve reči u p u ­
ćene osobi kojoj sm o se ran ije v atren o divili na distanci. A m b i­
valen tn o st, takođe, rađ a o p rezn o st u p o g led u toga šta će se reći.
102 Laganj e

Bojažljiva osoba m ože biti u žasn o priv u čena p o n u d o m da dobije

m n o g o u n o sn iji posao, ali i uplašen a da preu zm e rizike koji su
deo nove ra d n e situacije. R astrzana tim e da li treb a ili ne treba,
o n a je izm u čen a teškim p ro b lem o m šta i kako reći.
A ko o soba koja laže nije dovoljno razvila svoju strategiju u n a-
p red , o n a će m o rati da b u d e o p rezna, pažljivo razm atraju ći svaku
reč p re nego što je izgovori. P rev aran ti koji nisu uvežbani, koji nisu
im ali veliko iskustvo sa o d re đ e n o m v rsto m laži, koji ne uspevaju
da an ticip iraju šta bi m ogli da ih pitaju ili kada, m anje će koristiti
ilustrato re. Č ak i ako je lažov razvio i uvežbao svoju strategiju, on
m ože m an je k o ristiti ilu strato re zbog interferencije sa njegovim
em ocijam a. N eke em ocije, p o seb n o strah , m ogu o m etati jasn o ć u i
p o v ezan o st govora. N ap o r da se ovlada gotovo bilo kojom jakom
em o cijo m odvlači energ iju koja je p o tre b n a za proces nizanja reči.
A ko em ocija m o ra da b u d e sakrivena, a ne sam o savladana, i ako
je to jaka em ocija, o n d a je v ero v atn o da će čak i lažovu koji im a
d o b ro p rip rem ljen u strategiju b iti teško da govori, a ilu stra to ra će
biti m anje.
S tu d en tk in je visoke m edicinske škole, koje su učestvovale u
n ašem ek sp erim en tu , ilustrovale su m anje kada su pokušavale da
sakriju svoje reakcije n a film o am putaciji i o p e k o tin am a, nego
kada su iskreno opisivale svoja osećanja p rilik o m gledanja filma
o cveću. Sm anjena u p o tre b a ilu stra to ra dešava se b arem iz dva
razloga: stu d en tk in je n isu bile uvežbane da lažu tako kako se od
njih zahtevalo, n isu im ale v rem en a da p rip rem e svoju strategiju,
a p ri to m e su k o d n jih bile izazvane jake em ocije i strah od o tk ri­
vanja, te em ocije kao reakcija na krvave film ske scene koje su po-
sm atrale. M nogi d ru g i istraživači su, tak o đ e, otkrili da se ilu stra ­
to ri m anje koriste kada neko laže, u p o re đ e n ju sa situacijom kada
neko govori istinu. U ovim stu d ijam a nije bilo m n o g o em ocija, ali
su lažovi bili slabo p rip rem ljen i.
Z ap o čin ju ći deo o ilu stra to rim a rekao sam da je važno razli­
kovati ih o d am blem a, zbog sasvim o p rečn ih p ro m e n a koje se
m ogu dešavati u svakoj o d p o m e n u tih k ategorija kada neko laže:
am blem ske om aške rastu, a ilu stra to ri opadaju. Suštinske razlike
izm eđu am blem a i ilu strato ra su u p recizn o sti p o k reta i poruke.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r eci ma, g l a s u ili n a telu 103

Kod am blem a su obe stvari do tan č in a prop isane: neće se načiniti

bilo koji pokret; sam o p o tp u n o defm isan p o k re t prenosi sasvim
precizn u p o ru k u . R azm o trim o OK am blem - palac koji ide ka k a­
žiprstu. Postoji sam o je d a n n ačin da se to u radi. Da palac ide ka
sred n jem ili m alo m p rstu - ne bi bilo sasvim jasno. I značenje je
veom a specifično - „O K “, „d o b ro je “, ,,u re d u je ‘V Ilu strato ri ne
znače m n o g o bez reči. G ledanje nekoga kako ilustruje, a da se,
pri tom e, ne čuju reči, ne otkriva m n o g o o konverzaciji; to nije
tako ako osoba n ačin i am blem . D ru g a razlika izm eđu am blem a i
ilu strato ra je u to m e da se, iako se i am blem i i ilu strato ri pokazuju
o n d a kada ljudi razgovaraju, am blem i m o g u k o ristiti um esto reči
k ad a ljudi ne m o g u da govore ili ne govore. Ilu strato ri se, po svojoj
definiciji, javljaju sam o za vrem e govora, a ne da bi ga zam enili,
niti se javljaju u situacijam a k ad a ljudi ne govore.
Lovac na laži m o ra biti oprezniji u in terp retaciji ilu strato ra
nego am blem skih om aški. Kao što sam ran ije opisao, i O telova
greška i B rokovljev rizik delu ju na ilu strato re, ali ne i n a am b lem ­
ske om aške. Ako lovac na laži zapazi sm an jen u u p o tre b u ilu stra ­
tora, o n m o ra isključiti sve d ruge razloge (odvojeno od laganja),
zbog kojih bi neko želeo da pažljivo b ira svaku reč. Kod am b lem ­
skih om aški stvari su m anje n eo d ređ en e: p re n e ta p o ru k a je ob ič­
n o dovoljno jasna, što lovcu n a laži olakšava in terpretaciju. O sim
toga, lovcu na laži nije p o tre b n o p re th o d n o poznavanje osobe u
koju su m n ja da bi in te rp re tira o am blem sku om ašku. Takva jed n a
akcija, sam a po sebi, im a značenje. Pošto se p ojed in ci jako m n o ­
go razlikuju po to m e koliko u običajeno ilu stru ju , teško je načiniti
prav u p ro cen u , osim ukoliko lovac na laži n em a nek u osnovu za
poređenje. In te rp re tiran je ilu strato ra, slično većini d ru g ih zn a k o ­
va prevare, zahteva p re th o d n o poznavanje. O sm atran je prevare je
vrlo teško p rilik o m p rv ih susreta. A m blem ske om aške n u d e je d n u
od nekoliko m o g u ćn o sti.
O bjašnjavanje sledeće vrsté telesn ih p o k reta, m anipulatora,
up ozorava lovca na laži da posto ji rizik da se m an ip u la to ri in te r­
pretiraju kao znaci prevare. M i sm o o tkrili da lovci na laži često

4 Ovaj am blem ima drugačije, prilično nepristojno značenje u nekim južnoevropskim

zemljama. Am blem i nisu univerzalni. Njihovo značenje varira od kulture do kulture.
 104 Laganj e

p o g rešn o p ro cen ju ju osobe koje govore istinu, ocenjujući da one

lažu zbog toga što p o k azu ju m n o g o m an ip u lato ra. Iako m an ip u -
lato ri m o g u biti zn ak koji ukazuje da je neko u zn em iren , oni to
n isu uvek. P orast m an ip u la tiv n ih rad n ji nije p o u z d a n zn ak prev a­
re, iako ljudi m isle da jeste.
M an ip u lato ri o b u h v ataju skoro sve one p o k rete p o m o ć u kojih
je d a n deo tela d o teru je, m asira, trlja, drži, štipa, gricka, češe, ili na
d ru g i n ačin m an ip u liše d ru g im delom tela. M anip u lato ri m ogu
trajati v rlo k ratk o ili se njihovo trajan je m ože p ro d u ž iti na više
m in u ta. K od nekih m a n ip u la to ra , koji tra ju kratko, p o stoji jasna
n a m e ra da se poprav i kosa, u k lo n i nešto iz slušnog kanala, p o če­
še deo tela. D ru g i m an ip u lato ri, p o seb n o oni koji tra ju duže, kao
da n isu p red v o đ en i ciljem : kosa se u m o tav a i razm otava, p rsti se
trljaju, sto p ala se tapkaju. Ruka je tip ičan m an ip u lato r. Ruka, ta ­
kođe, m ože biti prim alac, kao i bilo koji d rugi deo tela. Najčešći
p rim ao ci su kosa, uši, n os ili p re p o n a . Akcije m an ip u lisan ja m ogu,
tak o đ e, biti izvedene u o k v iru lica - jezik u o b razim a i blago gri-
zenje u san a - i noga p rek o noge. I p rib o r m ože p o sta ti deo m ani-
pu lativ n e rad n je - šibica, olovka, spajalica ili cigareta.
Iako je većina ljudi tako v asp itan a da ne rad i p re d d ru g im a
ono što rad i u svom k u p atilu , ljudi n isu n a u čen i da p re sta n u to da
rade, jed in o su n au čen i da p re sta n u da zapažaju da to čine. Ljudi
n isu u p o tp u n o sti nesvesni svojih m a n ip u la tiv n ih radnji. A ko sm o
svesni toga da neko gleda n e k u o d n aših m an ip u lacija, m i ćem o
je b rzo p rek in u ti, u m a n jiti ili p rik riti. Veći gest, često, vešto p r i­
kriva neki pro lazan , tre n u tn i gest. Č ak se ova ra z ra đ e n a strategija
sakrivanja m a n ip u la to ra ne odvija sasvim svesno. M anip u lato ri
su na ivici svesti. V ećina ljudi dugo ne m ože da p restan e da izvodi
m an ip u lativ n e radnje, čak i k ad a p o k ušava da to u ra d i n am erno.
Ljudi su n av ik n u ti da m a n ip u lišu sam i sobom .
Ljudi su m n o g o p risto jn iji kao p o sm a tra či nego kao izvođači
m a n ip u lativ n ih rad n ji. O sobi koja izvodi m an ip u lativ n i p o k re t
data je izvesna p riv a tn o st da o k o n ča ovu ra d n ju , čak i kada se
taj p o k ret započinje u sred razgovora. D ru g i skreću pogled dok se
m an ip u lativ n a rad n ja izvodi, i tek kada je o na završena upravlja­
ju pogled ka izvođaču. A ko je m a n ip u la tiv n a ak tiv n o st je d n a od
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu 105

on ih , naizgled, n e z lo n a m e rn ih ak tivnosti koje traju, kao kada o so ­

ba v rti p ra m e n kose, o n d a, n aravno, d ru g i ne odvraćaju pogled
zauvek, već ne gledaju dugo i d irek tn o u to što osoba radi. Takva
učtiva n ep ažn ja p rem a m a n ip u la to rim a je stečena navika koja se
odvija bez razm išljanja. O naj koji p o sm a tra izvođenje m an ip u la-
tiv n e radnje, a ne izvođač, slično T om u P ipingu, ra d o zn alcu koji
šp iju n ira ljude kada m isle da su sam i, pravi p restu p u p onašanju.
K ada se dva au to m o b ila naglo zaustave na znak stop, osoba koja
baci letim ičan p ogled na o so b u u su se đ n im kolim a pravi prestup,
a ne osoba koja en erg ičn o čisti svoje uho.
I ja sam se, kao i d ru g i istraživači koji proučavaju m an ip u la-
tore, p itao zašto su ljudi skloniji jed n o j m an ipulativnoj radnji, a
ne drugoj. D a li n ešto znači ako je osoba izabrala trljanje, a ne
stezanje, grickanje, a ne češanje? I da li se m ože p ro čitati neka
p o ru k a s o b ziro m n a deo tela koji se češe: ruka, uh o ili nos? D eo
od govora je idiosinkrazija. Ljudi im aju svoje favorite, o d ređ e n i tip
m a n ip u la to ra koji je njih o v o obeležje. Za je d n u o sobu to m ože biti
o k retan je p rsten a, za d ru g u grickanje zanoktica, a za treću u v rta-
nje brkova. N iko nije p o kušavao da otkrije zašto su ljudi skloni
je d n o m o m iljen o m m a n ip u la to ru koji izdvajaju od dru g ih , ili za­
što neki ljudi n em aju p o seb an , id io sin k ratičan m anipulator. Im a
nek ih sitn ih dokaza koji su g erišu da izvesne m an ip u lativ n e radnje
otkriv aju više od sam e n elag o d n o sti. P ro n ašli sm o m an ip u lativ n e
rad n je grickanja kod p sih ijatrijsk ih p acijen ata koji nisu izražavali
ljutnju. P okrivanje o čiju je bilo u običajeno za pacijente koji se sti­
de. Ali ovaj d o kaz je još n a proveri, za razliku o d opštijeg nalaza o
pojačanoj u p o tre b i m a n ip u la to ra u stanju n elag o d n o sti.211
N au čn ici su u p riličn o j m e ri p o tv rd ili verovanje laika da se lju ­
di vrp o lje i da njihovi p o k re ti odaju n e m ir kada im je n e u g o d n o
ili su n erv o zn i. Bilo kakav oblik n elag o d n o sti po d stiče osobu na
m a n ip u lativ n e rad n je kao što su češanje tela, stezanje, grickanje,
čišćenje u sta i doterivanje. Ja v erujem da ljudi, takođe, p o k a z u ­
ju m n o g o m a n ip u la to ra k ad a su p o tp u n o o p u šten i i spokojni, u
tre n u c im a p red ah a. K ada su sa svojim p rijateljim a oni ne b rin u
m n o g o o to m e da li su p risto jn i ili ne. N eki ljudi će verovatnije
nego d ru g i p o d rig iv ati, m an ip u lisati i d o p u štati sebi da se p o n a ša ­
 10б Laganj e

ju kako žele, što je u većini situacija, b ar delim ično, kontrolisano.

Ako je ovo tačno, o n d a su m an ip u lato ri znaci n elag odnosti sam o
u fo rm aln ijim situacijam a, p re d lju d im a koji nisu tako bliski.
M an ip u lato ri su n e p o u z d a n i znaci prevare zbog toga što m ogu
da ukazu ju n a sasvim su p ro tn a stanja - i na n elagodnost, kao i na
o p u šten o st. Lažovi, tak o đ e, znaju da treb a da p o kušaju da suzbiju
svoje m an ip u lato re i većina u n ekim m o m en tim a uspeva u tom e.
Lažovi n em aju neko p o seb n o znanje o ovom e; to je deo uop šten ih
n a ro d n ih verovanja da su m a n ip u la to ri znaci nelagodnosti, znaci
n erv o zn o g p onašanja. Svako m isli da će se lažov vrpoljiti, a da
je ispoljeni n e m ir zn ak prevare. K ada sm o pitali ljude n a osnovu
čega bi rekli da neko laže, oni su najčešće odgovarali: „V rpolje se
i često skreću pog led “. Z naci koje svako raspoznaje, što povlači za
sobom ponašanje koje se m ože lako inhibirati, neće biti mnogo p o ­
u zd a n i ako su dobici veliki i lažov ne želi da bude uhvaćen.
S tu d en tk in je visoke škole za m ed icin sk e sestre n isu pokazivale
više m a n ip u lativ n ih rad n ji k ad a su lagale nego kada su govorile
istinu. D ruge studije su o tk rile povećanje sklonosti ka m a n ip u ­
laciji za v rem e prevare. Ja v eru jem da se k o n tra d ik to rn i nalazi
m o g u objasniti razlikam a u veličini dobitaka, o d n o sn o gubitaka
koji proizilaze iz u sp ešn o g ili n eu sp ešn o g laganja. K ada su dobici
veliki, m an ip u lativ n e a k tiv n o sti m o g u p riv rem en o p restati, zbog
delovanja su p ro tn ih snaga. Veliki dobici koji teraju lažova da m o ­
tri i k o n tro liše znake koji su d o stu p n i tu đ e m po g led u i za koje
se zna da o tkrivaju p rev aru , kao što je slučaj sa m an ip u la to rim a ,
m o g u kod lažova, tak o đ e, izazvati stra h da ne bu d e uhvaćen, a ta
bi n elag o d n o st pojačala ovo p o našanje. M an ipulativne rad n je se
m o g u pojačavati, na n jih se m o že m o triti, one m ogu biti suzbije­
ne, m o g u nestati na n eko v rem e p a se p o n o vo javiti, a onda, posle
nekog vrem ena, m o g u biti p o n o v o p rim ećen e i savladane. Pošto
su dobici bili veliki, stu d e n tk in je visoke škole za m edicinske sestre
su se veom a tru d ile da k o n tro lišu svoje m an ip u lativ n e radnje. U
stu d ijam a u kojim a je o tk riv en a p o jačana u p o tre b a m a n ip u la to ­
ra za vrem e laganja, nije se m n o g o stavljalo na kocku. Situacija
je bila pom alo ču d n a - naim e, nije uobičajeno zahtevati da neko
laže u ek sp erim en tu - takav zah tev b u d i dovoljno veliku n e lag o d ­
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r eci ma, g l a s u ili na telu 10 7

n o st koja pojačava m an ip u lativ n e radnje. Ali, nije bilo značajnih

d o b itak a ili gubitaka, o d n o sn o značajne n ag rade ili kazne za us-
p ešn o st ili n eu sp ešn o st u tim prevaram a, tako da osoba koja laže
nije im ala m n o g o razloga da tro ši svoju energiju na m o tren je i
suzbijanje m a n ip u lativ n ih radnji. Č ak i da m oje objašnjenje dobi-
je n ih k o n tra d ik to rn ih rezu ltata nije ta č n o (a takve in terpretacije
p o st fa c tu m m o raju biti shvaćene kao p ro b n i pokušaj objašnjenja
d o k ih ne p o tv rd e b u d u će studije), k o n tra d ik to rn i nalazi su sam i
p o sebi dovoljan razlog da lovac na laži b u d e o p rezan kada in te r­
p re tira m an ip u lato re.
P roučavajući koliko su ljudi vesti u h vatanju laži, otkrili sm o da
su osobe koje p o k azu ju m n o g o m an ip u lato ra bile ocenjene kao
lažovi. N ije važno da li je o so b a koja je pokazivala m an ip u lato re
stv arn o govorila istin u ili je lagala; ljude koji p ok azu ju m n o g o m a ­
n ip u la to ra d ru g i o cenjuju kao neisk ren e osobe. Važno je p rizn ati
da p o sto ji v erovatnoća da se n ap rav i ova greška. D opustite m i da
navedem m n o g o b ro jn e razloge zašto m a n ip u la to ri nisu p o u zd an
zn ak prevare.
Ljudi se m nogo razlikuju p o tom e koje m anipulatore i koliko njih
obično p o ka zu ju . Ovaj p ro b lem in d iv id u aln ih razlika (Brokovljev
rizik) m ože biti u b lažen ako lovac na laži p o zn aje osobu o d ranije
i m ože da u p o re d i n jen o tad ašn je i sadašnje ponašanje.
Otelova greška, takođe, om eta interpretaciju m anipulatora kao
znakova prevare pošto su m a nipulativne radnje u porastu kada se
ljudi zbog nečega osećaju nelagodno. O vo je p ro b lem i sa d ru g im
zn acim a prevare, ali se o n p o seb n o zaoštrava u slučaju m a n ip u ­
latora p o što oni n isu sam o znaci nelag o d n o sti, već kod d ru g ara
p o n e k a d i znaci lagod n o sti.
Svako veruje da p o ka ziva n je m noštva m anipulatora odaje preva-
ru, tako da će m otivisan lažov pokušati da ih ne pokaže. S uprotno
od facijalne ekspresije, koju ljudi takođe p okušavaju da kontroli-
šu, p riličn o je lako u zd ržati se od u p o treb e m an ip u lato ra. Lažovi
će biti u spešni u in h ib ira n ju m an ip u lato ra, b a r on d a kada očekuju
velike dobitke.
D rugi aspekt tela - njegov položaj - proučavali su m n o g i istra ­
živači, ali su o tk riv en i znaci prevare ili znaci curenja bili neznatni.
io8 Lag an je

Ljudi znaju da se o d njih očekuje da sede ili stoje n a o d re đ en i

način. P rik lad an položaj tela u fo rm aln o m in terv ju u nije p o lo ­
žaj koji zau zim am o k ad a razgovaram o sa prijateljem . Položaj tela
se, izgleda, d o b ro k o n tro liše i u sp ešn o savladava kada neko vara.
N i ja, ni d ru g i istraživači koji proučavaju p revaru, nism o otkrili
razlike u p o ložaju tela ljudi koji lažu ili govore istin u .- N aravno,
m i n ism o m ogli izm eriti taj aspekt položaja tela koji podleže pro-
m eni. M oguće je da p o sto ji ten d en cija k retanja u n ap re d kada se
doživljava in teresovanje ili ljutnja, i u n azad kada se doživljavaju
strah ili o d v ratn o st. M eđ u tim , m otivisani lažov treba da bu d e u
stan ju da in h ib ira sve, osim n ajsu p tiln ijih znakova p ro m e n e p o lo ­
žaja tela koji bi m ogli ukazati na ove em ocije.

Znaci autonomneg nervtiog sistema

D o sada sam ra z m a trao telesne aktivnosti koje proizvode ske­

letn i m išići. A u to n o m n i n e rv n i sistem (ANS) tak o đ e proizvodi
neke vidljive telesne p ro m e n e koje su izazvane e m o cio n aln im u z ­
b u đ en jem : p ro m e n e u disanju, u u čestalosti gutanja i u količini
znojenja. (O ANS p ro m e n a m a koje se reg istru ju na licu, kao što
su crvenjenje, bledilo i širenje ženica, raspravljaćem o u poglavlju
koje sledi.) Ove p ro m e n e se d o gađaju nevoljno kada je em ocija
p ro b u đ e n a , veom a teško se sprečavaju i zbog toga m o g u biti veo­
m a p o u z d a n i znaci prevare.
D etek to r laži, poligraf, m e ri ove ANS p ro m en e, ali je većina tih
p ro m e n a vidljiva bez u p o tre b e specijalnih aparata. Ako lažov ose-
ća da je uplašen, ljut, u z ru ja n , o jađen, kriv ili po sram ljen , m ože
doći do brzo g disanja, p o d izan ja g ru d n o g koša, čestog gutanja,
m irisa znoja ili vidljive pojave znojenja. Psiholozi su se deceni-
ja m a sp orili oko toga da li svaka em ocija im a k arak terističan niz
ovih ANS p ro m en a. V ećina psihologa m isli da nem a; oni veruju

* Jedna studija prevare je došla do saznanja da ljudi veruju da oni koji često menjaju
položaj tela lažu. Nasuprot tome, zapravo je dokazano da položaj tela nem a veze sa
istinitošću. Za više podataka o ovome pogledajte članak Roberta E. Krauta i Donaida ?oa
„Behavioral Roots of Person Perception: The Deception Judgments of Custom Inspectors
and Laymen“, Journal o f Personality and Social Psychology, 39 (1980): 784-98.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e ci ma , g l a s u ili na telu 1 09

da neko diše brže, znoji se i guta češće kada doživljava bilo koju
em ociju. ANS p ro m e n e označavaju ja č in u em ocije, a ne n je n u v r­
stu. O vo gledište je p ro tiv u re č n o iskustvu većine ljudi. Ljudi ose-
ćaju drugačije telesne senzacije kada su, n a prim er, uplašeni nego
k ad a su ljuti. O vo je, k ažu m n o g i psiholozi, zbog toga što ljudi
različito tum ače isti niz telesn ih senzacija k ad a su uplašeni i kada
su ljuti. To nije d o kaz da je ANS aktivnost, sam a po sebi, različita
za stra h i za lju tn ju .21
M oje najskorije istraživanje, koje je zap o četo o n d a kada sam
skoro završavao pisanje ove knjige, ospo rav a ovo gledište. Ako
sam ja u prav u i ANS p ro m e n e n isu iste već su specifične za svaku
em ociju, ovo bi m oglo biti veom a važn o za otkrivanje laži. To bi
značilo da bi lovac n a laži m ogao o tk riti, ili uz p om oć poligrafa,
ili čak - do o d re đ e n o g step en a - p ro stim gledanjem i slušanjem ,
ne sam o da li je osoba u koju on su m n ja em o cio n aln o uzb u đ en a,
već i koju em ociju ta o so b a doživljava - da li je uplašena ili ljuta,
da li oseća o d v ra tn o st ili tugu? Iako se takve inform acije javljaju
i na licu, kao što sledeće poglavlje objašnjava, ljudi su u stanju da
in h ib iraju m n o g e facijalne znake. ANS ak tiv n o st se m n o g o teže
cenzuriše.
O bjavili sm o, do sada, sam o je d n u studiju, i neki em in e n tn i p si­
holozi se ne slažu sa o n im što sm o našli. M oji nalazi su sm atran i
sp o rn im , n eo sn o v an im , ali je naš dokaz čvrst i verujem da će ga
n a u č n i svet v rem en o m prih v atiti.
M islio sam da n a p u tu p ro n alažen ja uverljivih dokaza da e m o ­
cije im aju različitu ANS aktivnost stoje dva problem a, i m islio
sam da im am rešenje za oba. Jedan p ro b lem je kako dobiti uzorke
čistih em ocija. Za razlik u o d ANS p ro m e n a kod straha, kada su
u p itan ju ANS p ro m e n e k o d ljutnje, n a u č n ik m o ra da bu d e sig u ­
ran kada njegov subjekt istraživanja doživljava o d re đ e n u em o c i­
ju. Pošto m erenje ANS p ro m e n a zahteva složenu oprem u, uzorci
em ocija se m o raju p rib av iti u laboratoriji. P roblem je kako iza­
zvati em ocije u steriln im , n e p riro d n im okoln o stim a. Kako nekoga
u čin iti u p lašen im i ljutim , ali ne i je d n o i d ru g o u isto vrem e?
Poslednje pitanje je veom a važno - ne u čin iti ih uplašenim i lju ­
tim istovrem eno, kako se ne bi dobilo ono što ja i drugi zovem o
110 Laganj e

em o c io n a ln a m ešavina. A ko em ocije n isu odvojene - ako uzorci

n isu čisti, n em a način a na koji bi se m oglo u tv rd iti da li je ANS
ak tiv n o st različita za svaku em ociju. A ko se to dogodilo, ako u z o ­
rak ljutnje uvek uključuje n eki stra h , a u zo rak strah a nek u ljutnju,
dobiće se rezu ltat da su ANS p ro m e n e iste. N ije lako izbeći m eša-
vine, n i u laboratoriji, ni u stv arn o m životu. M ešavine su raspro-
stran jen ije nego čiste em ocije.
N ajp o p u larn ija teh n ik a za uzim anje u zo raka em ocija zasnivala
se na zah tev u da se isp itan ik seti nečeg strašn o g ili zam isli n e ­
što strašn o . P retp o stav im o da je isp itan ik zam islio da ga je napao
ubica. N au čn ik m o ra biti sig u ran da, p o re d strah a, isp itan ik nije
p o stao ljut na ubicu, ljut n a sebe što se uplašio ili ljut što je bio to ­
liko glup da se n ađ e u opasnoj situaciji. Ista op asn o st da se dobiju
m ešavine, a ne čiste em ocije, d ogađa se i kod u p o tre b e d ru g ih te h ­
n ika za izazivanje em ocija. P retp o stav im o da n au čn ik pokazuje
film koji izaziva strah , m o žd a scen u iz h o ro r film a kao što je Psiho
A lfreda H ičkoka, u kojoj Toni P erkins, izn en ad a, n o žem n apada
D žen et Li d ok se o n a tu šira. Isp itan ik bi m ogao da p o sta n e ljut na
n au čn ik a što ga je uplašio, ljut n a sebe što se uplašio, ljut n a Tonija
P erkinsa što je n ap ao D žen et Li, m ogao bi da oseti gađenje zbog
k rvi ili žalost zbog p atn ji D žen et Li ili bi m ogao d a bu d e iz n e n a ­
đ en akcijom , i tako dalje. N ije tako lako sm isliti n ačin da se dobiju
uzorci čiste em ocije. V ećina n au čn ik a koja je proučavala ANS je d ­
n o stav n o je pretp o stav ila, ja m islim n eispravno, da su ispitanici
činili ono što su oni od n jih tražili, o n d a k ada su tražili, p ro izv o ­
deći sa lakoćom željene uzo rk e čistih em ocija. O ni n isu preduzeli
nikakve korake koji bi g arantovali ili p o tv rd ili da su njihovi uzorci
em ocija stv arn o bili čisti.
D ru g i p ro b lem je proizašao iz p o tre b e da se uzorci em ocija
dobiju u lab o rato riji i rezu ltat je uticaja sam e teh nologije is tra ­
živanja. V ećina subjekata istraživanja je svesna toga šta će im se
do g o d iti k ad a u đ u na vrata. To se dalje pojačava. D a bi se izm erila
ANS ak tiv n o st žice m o raju biti p rik ačen e na različite delove ispi-
tanikovog tela. U pravo zbog o sm atran ja disanja, rad a srca, te m ­
p e ra tu re kože i znojenja, p o tre b n o je p rik o p čati m n o g o ovih žica.
To da sedite tako p rik o p čan i, da n au čn ici ispituju šta se događa
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu 111

u n u ta r vašeg tela, često uz p risu stv o kam ere koja beleži svaku v id ­
ljivu p ra m e n u , zbunjuje v ećinu ljudi. Z b u n je n o st je, takođe, jed n a
em ocija, i ako ona p ro izv o d i ANS aktivnost, te ANS p ro m en e bi
m ogle „u p rljati“ bilo koji u zo rak em ocije koji n a u č n ik pokušava
da dobije. O n m ože m isliti da se isp itan ik u je d n o m m o m e n tu pri-
seća d ogađaja koji je izazvao strah , a u d ru g o m tre n u tk u događaja
koji je proizveo ljutnju, ali o n o što se stv arn o m ože dogoditi jeste
zb u n je n o st za vrem e o b a p risećanja. N ijed an n au čn ik nije pre-
duzeo korake da sm an ji zb u n jen o st, n ijed an nije izvršio pro v eru
kako bi bio sig u ran da zb u n jen o st nije p o k v arila njihove uzorke
čistih em ocija.
M oje kolege i ja sm o elim inisali zb u n jen o st n a taj n ačin što
sm o za naše subjekte istraživ an ja izabrali p ro fesionalne glum ce.22
G lum ci su n av ik n u ti da b u d u ispitivani i oni ne postaju u z n e m i­
ren i k ad a ljudi gledaju svaki n jih o v p o k ret. N e sam o da nisu bili
zbu n jen i, već im se d o p ala ideja da im p rik ačim o žice i o sm a ­
tra m o u n u tra šn jo st n jih o v o g tela. P roučavanje glum aca tak o đ e je
pom o g lo u rešavanju p rv o g p ro b lem a - d o bijanja uzoraka čistih
em ocija. M i sm o m ogli isk o ristiti to što su glum ci g o dinam a vež-
bali te h n ik u glum e Stanislavskog, koja ih je učinila veštim u prise-
ćanju i p o n o v n o m doživljavanju em ocija. G lum ci uvežbavaju ovu
te h n ik u kako bi m ogli da koriste svoju sp o so b n o st pam ćenja p ri­
likom k reiran ja o d re đ e n e uloge. U n ašem ek sp erim en tu zahtevali
sm o da se glum ci, koji su bili p rik o p čan i za aparate, dok su video-
kam ere bile u p e re n e n a n jih o v a lica, sete v rem en a kada su oseti-
li najveću ljutnju u svom životu, a o n d a v rem en a kada su osetili
najveći strah , tu g u , izn en ađ en je, sreću i o d v ra tn o st, i da to, koliko
god m o g u jako, p o n o v o dožive. D ru g i n au čn ici su ranije koristili
ovu teh n ik u , ali m i sm o m islili da im am o veću verovatnoću da u s­
p em o zbog toga što k o ristim o profesionalce koji su ovladali te h ­
nik o m i koji neće biti zbunjeni. O sim toga, m i nism o uzeli zdravo
za gotovo da su naši isp itan ici u činili o n o što sm o tražili od njih;
m i sm o proverili da li sm o d obili čiste uzorke em ocija a ne n jih o ­
ve m ešavine. Posle svakog takvog pov ratk a u sećanje tražili sm o
da glum ci ocene koliko su in ten ziv n o osećali tražen u em ociju i
da li su osetili n eku d ru g u em ociju. Svi oni p okušaji u kojim a su
112 L ag an je

glum ci saopštavali da p o n o v o doživljavaju neku d ru g u em ociju,

skoro toliko jak u kao što je o n a koju sm o tražili, nisu zadržani u
našem uzorku.
P roučavanje glum aca n a m je tak o đ e olakšalo da isprobam o
d ru g u te h n ik u za p rik u p ljan je čistih em ocija, je d n u koja nikada
ranije nije bila koriščena. M i sm o slučajno otk rili ovu novu te h n i­
ku za izazivanje em ocija n ekoliko g o d in a ranije, kada sm o radili
na jed n o j dru g o j studiji. D a b ism o u poznali m eh a n ik u facijalnih
ekspresija - koji m išići p ro izv o d e koje em ocije - m oje kolege i ja
sm o sistem atski pravili hiljade facijalnih ekspresija, snim ali ih, a
onda an alizirali kako svaka kom b in acija m išićn ih p o k reta m enja
izgled lica. N a naše izn en ađ en je, kada sm o p o k retali one m išiće
koji su povezani sa em o cijam a izn en ad a bism o osetili p ro m en e
u našim telim a, p ro m e n e izazvane ANS aktivnošću. N ism o im ali
razloga da oček u jem o da bi voljno p o k retan je facijalnih m išića
m oglo proizvesti nevoljne A NS p ro m en e, ali se to stalno do g a­
đalo. M i još n ism o znali da li se ANS ak tiv n o st razlikovala kod
svakog niza p o k reta facijalnih m išića. M i sm o glum cim a tačn o
govorili koje facijalne m išiće tre b a da p o k renu. Bilo je šest razli­
čitih in stru k cija, p o je d n a za svaku od šest em ocija. G lum ci, koji
nisu bili zb u n jen i tim e što p ro izv o d e facijalne ekspresije na naš
zahtev, niti tim e što su p o sm a tra n i dok to izvode, a p ri to m e vešti
u facijalnom izražavanju, lako su prihvatili većinu n aših zahteva.
O sim toga, m i im n ism o p o tp u n o poverovali da su proizveli čiste
uzorke em ocija. Snim ili sm o njihova facijalna izvođenja i up o tre-
bili one njihove pokušaje u k o jim a su, p rem a m erenju m aterijala
na v id eo -trak am a, glum ci proizveli sve tra že n e nizove facijalnih
radnji.
N aš ek sp erim en t je o tk rio u bedljiv d o kaz da ANS aktivnost
nije ista za sve em ocije. P ro m e n e u ra d u srca, tem p e ra tu ri kože i
znojenju (to sm o sve m erili) n isu iste za svaku em ociju. N a p r i­
m er, kada su glum ci p o k retali facijalne m išiće specifične za ljutnju
i one za stra h (setite se, n jim a nije bilo rečeno da poziraju ove
em ocije već da u m esto toga p ro izv ed u specifične m išićne akcije),
njihovo srce je u d aralo b rže, ali su se događale različite stvari i sa
te m p e ra tu ro m njihove kože. N jihova koža je postajala vruća kod
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r e c i m a , g l a s u ili n a telu 113

ljutnje, a h lad n a k od strah a. M i sm o ponovili naš eksp erim en t sa

različitim isp itan icim a i d o b ili iste rezultate.
A ko ovi rezu ltati izdrže p ro v e ru d ru g ih n au čn ik a u njihovim
labo rato rijam a, oni bi m o g li da u n esu p ro m e n u u ono što d etektor
laži p o k ušava d a sazn a iz poligrafa. U m esto što jed in o p o k u ša ­
va da sazna da li o su m n jič e n i oseća ikakvu em ociju, o p e ra to r na
p o lig rafu bi m ogao reći i koju em ociju o su m n jičen i oseća - na
osn o v u m eren ja n ek ih ANS aktivnosti. Č ak i bez po lig raf m ašine,
p ro stim p o sm a tra n je m , lovac n a laži bi m o g ao uočiti p ro m en e u
n ač in u disanja ili u zn o jen ju , p ro m e n e koje p o m a žu da se tačno
u tv rd i p o sto jan je specifične em ocije. G reške u hvatanju laži - ne-
verovanje istinoljubivoj o so b i i verovanje lažovu - m ogle bi biti
m an je ako bi ANS ak tiv n o st, koju je veom a teško sprečiti, m ogla
o tk riti koju em o ciju doživljava o su m n jičen a osoba. Pošto m i još
uvek ne zn am o da li se em o cije m o g u razlikovati sam o n a o sn o ­
vu vidljivih i č u jn ih zn ak o v a ANS ak tivnosti, sada postoji razlog
da se to otkrije. O to m e k ako znaci specifičnih em ocija - bilo da
su na licu, telu, u glasu, re c im a ili A N S -u - m o g u p o m o ći da se
u tv rd i da li neko laže ili je iskren, o rizicim a da se naprave greške
i m e ra m a p re d o stro ž n o sti da se one izbegnu, biće reči u šestom
poglavlju.
U d ru g o m poglavlju je o b jašn jen o da p o sto je dva glavna n a ­
čin a laganja - sakriv an je ili falsifikovanje. D o sada sm o u ovom
poglavlju ra z m a trali k ako reči, glas ili telo m o g u izdati pokušaje
prik riv an ja osećanja. Lažov m ože da falsifikuje em ociju koju ne
oseća ali koja se očekuje, ili m ože d a p o m o g n e da se ne otkrije
p rik riv en o osećanje. N a p rim er, osoba se m ože pretv arati da ju
je ražalo stilo saznanje d a je p o sao n jen o g zeta propao. Ako je on
p o tp u n o ra v n o d u ša n , lažn a ekspresija, pro sto , izražava p rim ere n u
p o d ršk u u datoj situaciji, ali ako je on p o tajn o u shićen zbog zle
sreće svog zeta - lažni izgled žalosti tak o đ e bi m askirao n jeg o ­
va prava osećanja. D a li m o g u reči, glas ili telo odati takve lažne
ekspresije, o tk riv aju ći da p red stav ljen a em ocija nije doživljena?
N iko ne zna. G reške u la ž n o m p red stav ljan ju em ocije istraživane
su m anje re v n o sn o n ego cu ren je p rik riv en ih em ocija. Jedino što
m o g u da p o n u d im su m o ja p o sm a tra n ja , teo rije i slutnje.
114 Laganj e

Iako su reči stvorene za izražavanje, nije lako nikom e, ni isk re­

no m , ni lažljivom , da em ocije opiše recim a. Sam o p esn ik p re n o ­
si nijanse koje otk riv a je d n a ekspresija. N e m o ra biti teže da se
recim a izrazi ned o živ ljen o o d doživljenog osećanja. Ni jedno, ni
dru g o , o b ičn o neće biti veom a izražajno, p o d ro b n o ili uverljivo.
O n o što daje sm isao v e rb aln o m opisu em ocije su glas, telo, faci-
jaln a ekspresija. P retp o stav ljam da većini ljudi polazi za ru k o m
da n jih o v glas zvuči ljutito, uplašeno, srećno, uzn em iren o , kao da
osećaju gađenje ili izn en ađ en je, i to dovoljno uverljivo da prevare
druge. Iako je veom a teško sakriti p ro m en e u to n u glasa, koje su
izazvane ovim em ocijam a, nije tako teško falsifikovati ih. Većinu
ljudi, verovatno, p rev ari glas.
N eke o d ovih p ra m e n a koje proizvodi au to n o m n i n erv n i si­
stem je lako falsifikovati. Iako je teško sakriti znake em ocija u n a ­
činu disanja ili g utanja, nije p o tre b n a p o sebna veština da se oni
falsifikuju, b rž im disan jem ili češćim gutanjem . Sa znojenjem je
drugačije, teško ga je sakriti i teško ga je falsifikovati. Iako bi lažov
m ogao k o ristiti n ačin disanja i gutanja da ostavi lažni u tisak da
doživljava negativne em ocije, ne m islim da m nogo njih to i radi.
Iako bi p re v a ra n t m ogao p o jačati u p o tre b u m a n ip u lato ra da bi
izgledalo kako m u je n e p rija tn o , većina ljudi se verovatno neće
setiti da to učini. O d sustvo ovih akcija, koje se lako m o g u izvesti,
m ože dovesti u su m n ju inače uverljivu tv rd n ju da se doživljava
stra h ili u z n em iren o st.
Ilu stra to ri m o g u b iti u p o tre b lje n i da bi se stvorio u tisak zain-
tereso v an o sti i entu zijazm a za o n o što je rečeno u tre n u tk u kada
se ništa od toga ne doživljava, ali bez velikog uspeha. N ovine su
izveštavale da su bivši p re d se d n ic i bili obučavani da intenziviraju
u p o tre b u ilu strato ra. G ledajući ih n a televiziji činilo m i se da je taj
tre n in g često d o p rin o sio to m e da izgledaju lažno. Teško je nam er-
no u p o tre b iti ilu stra to r tačn o u tre n u tk u kada on treba da bude
usaglašen sa recim a. Č esto se d o g ađ a da se oni u p o tre b e suviše
ran o ili suviše kasno, ili da suviše dugo traju. To je veom a slično
pok u šaju da m islim o o svakom p o k re tu koji čin im o prilikom sk i­
janja: k o o rd in acija je loša, a tako i izgleda.
O t k r i v a n j e p r e v a r e u r ec i ma , g l a s u ili n a telu 115

O pisao sam one bih ejv io raln e znake koji m ogu p ro p u stiti sa­
k riv en u in form aciju, koji p o k azu ju da o so b a nije p rip rem ila svoju
strategiju ili koji m ogu o d ati em ociju koja se ne uklapa u o d a b ra ­
nu strategiju.
Jezičke om aške, am blem ske om aške i tira d e m ogu p ro p u stiti
sakrivenu in form aciju bilo koje v rste - em ocije, prošle poduhvate,
planove, nam ere, fantazije, ideje, itd.
O kolišanje u govoru, pauze, govorne greške i sm anjeno kori-
šćenje ilu strato ra m o g u pokazati da g o v o rn ik jako b rin e o tom e
šta je izrečeno, a da, p ri tom e, n em a p rip re m lje n u strategiju. O ni
su znaci bilo koje negativne em ocije. Sm anjenje ilustratora, ta k o ­
đe, ide sa d osadom .
Povišen to n i glasniji, b rži govor idu sa stra h o m , ljutnjom , a
m o žd a i sa u zb uđenjem . Glas se m enja u su p ro tn o m pravcu sa
tugo m , a m o žd a i osećanjem krivice.
P ro m en e u disanju ili p o jačan o znojenje, češće gutanje i veom a
suva u sta su znaci jak ih em ocija. M ožda će u b u d u ć n o sti biti m o ­
guće da se, na o snovu stru k tu re o p isan ih p ro m en a, o d re d i o kojoj
em ociji je reč.
 V

Facijalni znaci prevare

Za lovca na laži izraz lica može biti dragocen izvor inform acija,
jer se licem m ože i lagati i govoriti istina, a toliko puta i jedno i
drugo - istovrem eno. Na licu se često m ogu naći dve poruke -
ono što lažov želi da pokaže i ono što želi da sakrije. Neke ekspre­
sije potpom ažu laž jer šalju neistinitu inform aciju. D ruge ekspre­
sije odaju laž jer izgledaju neiskreno, a osećanja ponekad procure
uprkos naporim a da se prikriju. Lažne, ali uverljive ekspresije še
m ogu pojaviti u jednom trenutku, a već u drugom - istinite ali
sakrivene ekspresije m ogu procuriti. Moguće je, čak, da se i d o ­
življeno i lažno m ože izraziti na različitim delovima lica u jednoj
pom ešanoj ekspresiji. Verujem da većina ljudi ne uspeva da otkri­
je laž na licu zbog toga što ne zna kako da razlikuje doživljene od
lažnih ekspresija.
Iskrene ekspresije doživljenih emocija su proizvod nevoljne
facijalne aktivnosti koja nije pod uticajem misli ili nam ere oso­
be. N asuprot tom e, pojava lažnih facijalnih ekspresija povezana
je sa m ogućom voljnom kontrolom lica, koja ljudim a dopušta da
om etaju ispoljavanje doživljenih emocija i sim uliraju nedoživlje­
ne emocije. Lice je dvojaki sistem koji obuhvata i ekspresije koje
je osoba prom išljeno odabrala, ali i spontane ekspresije, pri čem u
osoba ponekad i nije svesna onoga što se pojavljuje na njenom
licu. U prostoru izm eđu voljnog i nevoljnog nalaze se ekspresije

117
ii8 Laganje

koje su nekad bile naučene, ali su se vrem enom automatizovale,

tako da se pojavljuju bez izbora, ili čak protiv izbora, i, tipično,
nesvesno. Facijalni m anirizam i ukorenjene navike koje upravljaju
pojavom nekih ekspresija, kao što je nesposobnost da se pokaže
ljutnja prem a autoritetu, predstavljaju prim ere takvih ekspresija.
Ja se ovde, m eđutim , bavim voljnim, nam ernim , lažnim ekspresi­
jam a koje su deo ukupnog napora da se neko prevari i nevoljnim,
spontanim ekspresijama emocija koje ponekad m ogu propustiti
osečanja uprkos pokušaju lažova da ih sakrije.
Proučavanja pacijenata sa različitim vrstam a m oždanih ošteće­
nja dram atično pokazuju da voljne i nevoljne ekspresije uključuju
različite delove mozga. Pacijenti kojima je oštećen jedan deo m o­
zga, koji obuhvata deo koji se zove piram idalni nervni sistem, nisu
u stanju da se smeju kada se to od njih traži, ali će se nasm ejati
kada čuju šalu ili kada uživaju u nečem drugom . Obrazac pona­
šanja je obrnut za pacijente koji pate od oštećenja drugog dela
mozga, koji obuhvata nepiram idalne sisteme. O ni m ogu voljno da
proizvedu osm eh, ali su njihova lica bezizražajna kada u nečem u
uživaju. Pacijenti sa oštećenjem piram idalnog sistema - on i koji
ne mogu voljno da načine ekspresije - obično nisu u stanju da
lažu facijalno, zbog toga što ne m ogu sprečiti ili odglum iti lažne
ekspresije. Pacijenti sa oštećenjem nepiram idalnog sistema - oni
koji ne pokazuju ekspresije kada osećaju emociju - trebalo bi da
budu veom a dobri facijalni lažovi pošto neće m orati da sprečava­
ju istinite, doživljene ekspresije em ocija.1
Nevoljne facijalne ekspresije emocija proizvod su evolucije.
Mnoge ljudske ekspresije su iste kao one koje se vide na licima
drugih prim ata. Neke od facijalnih ekspresija emocija - bar one
koje pokazuju sreću, strah, ljutnju, odvratnost, tugu i uznem ire-
nost, a m ožda i druge emocije - univerzalne su, tj. iste za sve ljude
bez obzira na starost, pol, rasu ili kulturu.2 Ove facijalne ekspresije
su najbogatiji izvor inform acija o em ocijam a jer otkrivaju tanane
nijanse trenutnih osećanja. Lice može otkriti pojedinosti em ocio­
nalnog doživljaja koje jedino pesnik može da pretoči u reči. Lice
može pokazati:
Facijalni z na ci prevare 119

• koja je emocija doživljena - ljutnja, strah, tuga, odvratnost,

uznem irenost, sreća, zadovoljstvo, uzbuđenost, iznenađe­
nje i prezir se m ogu preneti posebnim ekspresijama;
• da li su dve emocije pom ešane - često se dožive dve emocije
i lice registruje elem ente ije d n e i druge;
• jačinu doživljene emocije - svaka emocija može varirati po
intenzitetu, od ozlojeđenosti do besa, od uplašenosti do
užasa, itd.
Ali, kao što sam rekao, lice nije samo nevoljni em ocionalni si-
gnalni sistem. U prvim godinam a života deca nauče da kontrolišu
neke od ovih facijalnih ekspresija, prikrivajući prava osećanja i
falsifikujući ekspresije nedoživljenih emocija. Roditelji uče svoju
decu da kontrolišu njihove ekspresije i sopstvenim prim erom , te,
direktnije, iskazima kao što su: „Ne gledaj me tako ljutito“; „Po­
kaži da si srećan kada ti tetka bude davala poklon“; „Ne izgledaj
kao da se dosađuješ“. Odrastajući, deca tako dobro nauče pravila
ispoljavanja emocija da ona kasnije postanu duboko ukorenje-
ne navike. Posle izvesnog vrem ena m noga pravila o ispoljavanju
emocija, koja upravljaju em ocionalnim ekspresijama, počnu da
deluju autom atski, m odulirajući ekspresije bez m ogućnosti izbora
ili čak svesti o tome. Čak i kada ljudi postanu svesni da slede neka
pravila o izražavanju emocija nije uvek moguće, a svakako nikada
nije ni tako lako prestati s tim . Čim se navika ustali, ona deluje
autom atski - osoba nije svesna toga i teško je ukinuti naviku. Ve-
rujem da je m ožda najteže prekinuti sa navikam a koje se odnose
na upravljanje em ocijam a i prekršiti pravila ispoljavanja emocija.
Pravila ispoljavanja, od kojih se neka razlikuju od kulture do
kulture, doprinose im presiji putnika da facijalne ekspresije em o­
cija nisu univerzalne. Ja sam otkrio da ekspresije Japanaca koji su
gledali em ocionalno-provokativne filmove nisu bile drugačije od
onih koje su pokazali A m erikanci - ako su Japanci bili sami. Kada
je, dok su oni gledali filmove, bila prisutna još jedna osoba, koja
je predstavljala autoritet, Japanci su m nogo više od većine A m eri­
kanaca sledili pravila ispoljavanja koja su im nalagala da bilo koju
ekspresiju negativnih emocija m askiraju učtivim osm ehom .3
120 Laganje

Pored ovog autom atskog delovanja uobičajene kontrole facijal-

nih ekspresija, ljudi m ogu da nam erno i potpuno svesno cenzuri-
šu ekspresiju pravih osećanja ili falsifikuju ekspresiju nedoživlje­
ne emocije. Većini ljudi uspevaju neke od njihovih facijalnih pre-
vara. Skoro svako može da se seti situacije u kojoj je bio potpuno
zavaran nečijom ekspresijom. A, isto tako, skoro svako je imao i
suprotno iskustvo kada je shvatio da su nečije reči netačne - na
osnovu izraza koji je preleteo licem. Koji par ne m ože da se seti
situacije u kojoj je jedno od njih ugledalo na licu onog drugog
em ociju (obično ljutnju ili strah) a da toga onaj drugi nije bio sve-
stan i da je čak poricao to osećanje. Većina ljudi veruje da može
uočiti lažne ekspresije; naše istraživanje je pokazalo da većina to
ne može.
U p rethodnom poglavlju sam opisao naš eksperim ent u kome
smo otkrili da ljudi nisu mogli da kažu kada su studentkinje vi­
soke škole za medicinske sestre lagale a kada su govorile istinu.
O ni koji su videli samo njihove facijalne ekspresije procenjivali su
lošije nego što bi se statistički očekivalo, ocenjujući da su studen­
tkinje bile najiskrenije onda kada su, u stvari, lagale. Procenjivače
su prevarile lažne ekspresije i nisu uzimali u obzir ekspresije kroz
koje su curila prava osećanja. Kada ljudi lažu, njihove najočigled-
nije i lako vidljive ekspresije na koje ljudi naspram njih obraćaju
najveću pažnju - često su lažne ekspresije. Tanani znaci koji uka­
zuju na to da te ekspresije nisu doživljene i kratkotrajni nagove-
štaji sakrivenih emocija obično se previđaju.
Većina istraživača nije m erila facijalne ekspresije lažova, već
se koncentrisala na ponašanja koja je bilo lakše meriti, kao što
su telesni ilustratori ili govorne greške. Nekoliko istraživača, koji
su m erili aktivnost lica, istraživali su samo osm eh, a i to su činili
na suviše uprošćen način. O ni su pronašli da se ljudi smeše p o ­
djednako često i kada lažu i kada govore istinu. Ti istraživači nisu
identifikovali vrstu osm eha. Nisu svi osmesi isti. Naša tehnika za
m erenje lica može da razlikuje više od pedeset različitih osmeha.
Kada su studentkinje visoke škole za m edicinske sestre lagale -
otkrili smo da su se one smešile drugačije nego kada su govorile
istinu. Ove nalaze ću opisati na kraju ovog poglavlja.
Facijalni z naci prevare 121

Istraživači neverbalne kom unikacije i laganja izbegavali su me-

renje lica, upravo zbog m noštva ekspresija koje treba m eđusobno
razlikovati. Doskora nije bilo tako obuhvatnog, objektivnog nači­
na da se izmere sve facijalne ekspresije. Mi smo odlučili da razvi­
jem o takav m etod zbog toga što smo, nakon proučavanja naših
video-traka sa snim cim a studentkinja visoke škole za medicinske
sestre koje su imale zadatak da lažu, uvideli da bi otkrivanje faci-
jalnih znakova prevare zahtevalo precizno merenje. Proveli smo
skoro deset godina razvijajući tehniku za precizno m erenje faci­
jalne ekspresije.4
Postoji na hiljade facijalnih ekspresija, pri čem u je svaka razli­
čita od druge. M noge od njih nem aju veze sa emocijom. Mnoge
ekspresije su ono što nazivamo konverzacionim signalima, koje -
slično telesnim ilustratorim a - naglašavaju govor ili obezbeđuju
sintaksu (kao što su facijalni znaci upitnosti ili usklici). Postoji,
takođe, i izvestan broj facijalnih amblema, kao na prim er: nam i­
givanje jednim okom; podignute obrve, spušten gornji očni ka­
pak, usta u obliku potkovice - čime se pokazuje nedoum ica; jed ­
na podignuta obrva koja pokazuje skepticizam. Postoje i facijalni
m anipulatori, takvi kao što su griženje usne, sisanje usne, trljanje
usne, duvanje obraza. I, na kraju, tu su i prave i lažne em ocionalne
ekspresije.
Za svaku em ociju ne postoji samo jedna, već tuce ekspresija, a
za neke emocije čak i stotine ekspresija. Svaka emocija se može
izraziti čitavom porodicom ekspresija, od kojih je svaka vidljivo
različita od druge. Ovo ne treba da iznenadi. Ne postoji samo jed ­
no osećanje ili jedan doživljaj vezan za svaku emociju, već p o ro ­
dica doživljaja. R azm otrim o članove porodice doživljaja ljutnje.
Ljutnja varira u:
• intenzitetu, od ozlojeđenosti do besa;
• tom e koliko je kontrolisana, od praskanja do gunđanja;
• tom e koliko je dugo potrebno da počne (vreme početka), od
nagle razbuktalosti do laganog tinjanja;
• tom e koliko dugo traje (vreme završetka), od brzog do spo­
rog;
• tem peraturi, od toplog do hladnog;
122 Laganje

• u prirodnosti, od prave do lažne ljutnje, kakvu, na prim er,

pokazuje roditelj zabavljen ponašanjem svog nestašnog ali
sim patičnog deteta.
Ako se ovome priključi m ešavina ljutnje sa drugim emocijama
- kao što su ljutnja u kojoj se uživa, mešavina krivice i ljutnje, pri-
tvorna ljutnja, m ešavina prezira i ljutnje - onda bi bilo čak i više
članova u porodici ljutnje.
Niko još uvek ne zna da li postoje različite facijalne ekspresije
za svaki od ovih različitih doživljaja ljutnje. Ja verujem da postoje
i da ih im a više. Već im am o dokaz da postoji više različitih faci-
jalnih ekspresija nego što postoji različitih pojedinačnih reči za
svaku emociju. Lice obaveštava o nijansam a i finesama koje jezik
ne može da saopšti recima. Istraživanje koje sm o započeli 1978.
godine opisuje repertoar facijalnih ekspresija, tačno određuje ko­
liko im a ekspresija za svaku em ociju i utvrđuje koje su ekspresi­
je sinonim i, a koje izražavaju različita ali m eđusobno povezana
unutrašnja stanja. Moj opis facijalnih znakova prevare delom je
zasnovan na sistem atskim proučavanjim a u kojima je korišćena
naša nova tehnika za facijalno merenje, a delom na hiljadam a sati
brižljivog ispitivanja facijalnih ekspresija. Dobijeni rezultati imaju
ogledni karakter jer nijedan drugi naučnik još uvek nije probao
da ponovi naša proučavanja o tome kako se razlikuju voljne i n e­
voljne ekspresije.
Počnim o sa izvorom facijalnog curenja koji zadaje najveće
m uke - sa m ikroekspresijama. Ove ekspresije daju potpunu sli­
ku sakrivene emocije, ali je to tako brzo da se obično propusti.
M ikroekspresija blesne i nestane sa lica za m anje od četvrtine se­
kunde. Postojanje m ikroekspresija smo otkrili u našoj prvoj stu­
diji znakova prevare, pre skoro dvadeset godina. Proučavali smo
snim ljeni intervju sa psihijatrijskom pacijentkinjom Meri, koja je
sakrila svoj plan da izvrši sam oubistvo, što sm o već spom enuli
u prvom poglavlju. U filmu, koji je snim ljen pošto je Meri već
provela nekoliko nedelja u bolnici, ona kaže doktoru da se više ne
oseća depresivno i traži dozvolu da provede vikend kod kuće, sa
svojom porodicom . Ona kasnije priznaje da je lagala, što znači da
bi bila sprem na da se ubije kada se oslobodi bolničkog nadzora.
Facijalni z naci prevare 123

O na priznaje da se još oseća očajnički nesrećno.

M eri je načinila više delim ičnih gestova nedoum ice - više am-
blem skih omaški - a upotreba ilustrativnih pokreta je opala. Ta-
kođe sm o videli i m ikroekspresiju: koristeći ponovno gledanje us­
porenog snim ka videli smo kom pletnu facijalnu ekspresiju tuge,
ali je ona bila tu samo na trenutak, brzo propraćena smeškom.
M ikroekspresije su potpune facijalne ekspresije emocija koje su
sabijene u kratak vrem enski interval, koje se pojavljuju samo u
deliću svog uobičajenog trajanja - toliko kratko da obično nisu
uočljive. Ilustracija 2 pokazuje ekspresiju tuge. To je veoma lako
interpretirati zbog toga što je ekspresija na fotografiji zam rznu­
ta. Da ste to videli u trajanju od jedne dvadesetpetine sekunde,
m om entalno prekriveno drugom ekspresijom, kao što se dešava
u mikroekspresiji, vi biste to, verovatno, propustili. Ubrzo pošto
smo otkrili m ikroekspresiju, drugi istraživači su objavili svoje o t­
kriće m ikroekspresija, govoreći da su one rezultat represije i da
otkrivaju nesvesne em ocije.5Sasvim je sigurno da Meri nije bila
nesvesna svojih osećanja; ona je bila bolno svesna tuge pokazane
u njenim m ikroekspresijama.

Ilustracija 2

Iz snim ljenog razgovora sa Meri uzeli smo one isečke u kojima

su postojale m ikroekspresije, pokazali ih ispitanicim a i tražili od
njih da procene kako se ona osećala. Neuvežbani ispitanici su bili
124 Laganje

prevareni; propuštajući poruku iz m ikroekspresija mislili su da se

ona osećala dobro. Ti ispitanici su prepoznali znake tuge jedino
onda kada sm o pokazali usporeni snimak. Iskusnim kliničarim a,
m eđutim , nije bio potreban usporeni snimak. Oni su otkrili tugu
iz m ikroekspresija dok su gledali film bez usporavanja.
Sa jednim satom vežbe većina ljudi može da nauči da vidi takve
veoma kratke ekspresije. Stavili smo poklopac preko sočiva p ro ­
jektora da bi slajd mogao da bude vrlo kratko izložen. U početku,
kada je ekspresija blesnula u jednoj pedesetini sekunde, ispitanici
su tvrdili da ne m ogu da je vide i da nikada neće moći. Ipak, vrlo
brzo su to naučili. To je postalo tako lako da su ponekad mislili da
smo usporili ekspoziciju. Nakon što su videli nekoliko stotina lica
svi su bili u stanju da prepoznaju emociju, uprkos kratkom traja­
nju. Svako može da nauči tu veštinu i bez pom enute majstorije,
tako što m u se m unjevito pokaže fotografija facijalne ekspresije.
On bi trebalo da proba da pogodi koja je emocija pokazana na
slici, zatim da pažljivo pogleda sliku i proveri to, a onda da proba
da prepozna sledeću sliku. Takva vežba bi se m orala nastaviti sa
bar nekoliko stotina slika6.
Iako su vrlo bogate inform acijam a, jer se kroz njih pojavljuju
sakrivene emocije, m ikroekspresije zadaju puno m uka jer se ne
događaju veoma često. U eksperim entu u kom e su studentkinje
visoke medicinske škole lagale otkrili smo mali broj m ikroekspre­
sija. M nogobrojnije su bile suzbijene ekspresije. Dok se ekspresija
rađa na licu, osoba izgleda da postaje svesna šta će izaći na videlo
i om eta pokazivanje ekspresije, kamuflirajući je ponekad drugom
ekspresijom. Osm eh je najčešća kamuflaža ili maska. Ponekad se
suzbijanje odvija tako brzo da je teško dokučiti koju bi em ociju
prenela om etena ekspresija. Čak i kada poruka ne bi procurila,
suzbijanje je vidljiv znak da osoba krije osećanja. Suzbijena ek­
spresija obično traje duže, ali nije tako potpuna kao m ikroekspre­
sija. M ikroekspresija je vrem enski stešnjena, ali postoji potpuno
ispoljavanje u skraćenom obliku. Suzbijena ekspresija je om etena,
nije uvek u potpunosti ispoljena, ali traje duže nego m ikroekspre­
sija, a om etanje može biti prim etno.
U vezi sa suzbijenim i m ikroekspresijam a suočavam o se sa dva
problem a koji mogu otežati interpretaciju većine znakova preva­
Facijalni z naci prevare 125

re. Prisetim o se Brokovljevog rizika iz prethodnog poglavlja, u

kom e lovac na laži ne uzim a u obzir značaj individualnih razlika u
em ocionalnom izražavanju. Neće svaka osoba koja krije emociju
pokazati m ikroekspresiju ili suzbijenu ekspresiju - dakle, odsu­
stvo ovih ekspresija nije potvrda iskrenosti. Postoje individualne
razlike u sposobnosti kontrolisanja ekspresije i neki ljudi koje sam
nazvao rođenim lažovima to čine savršeno. Drugi problem , koji
sam nazvao Otelovom greškom, prouzrokovan je neuspehom da
se prepozna kako i neki iskreni ljudi mogu postati povišeno em o­
tivni kada ih osum njiče da lažu. Da bi se izbegla Otelova greška,
potrebno je da lovac na laži shvati da pokazivanje m ikroekspresije
ili suzbijene ekspresije, nije dovoljno siguran znak da osoba laže.
Skoro svaku em ociju koja je procurila kroz ove ekspresije može
doživeti neka nedužna osoba koja pokušava da sakrije postoja­
nje tih osećanja. N edužna osoba bi mogla osetiti strah da joj neće
verovati, krivicu zbog nečeg drugog, ljutnju ili odvratnost zbog
nepravedne optužbe, oduševljenje zbog prilike da dokaže kako tu ­
žilac nije u pravu, iznenađenje zbog optužbe, i tako dalje. Ako bi ta
nedužna osoba htela da sakrije takva osećanja mogle bi se pojaviti
m ikroekspresija ili suzbijena ekspresija. U narednom poglavlju
ćemo razm otriti na koji način se može pristupiti ovim problem i­
m a interpretacije m ikroekspresija i suzbijenih ekspresija.
Nije podjednako lako kontrolisati sve mišiće koji proizvode
facijalnu ekspresiju. Neki mišići su pouzdaniji nego drugi. Pouz­
dani mišići nisu upotrebljivi u lažnim ekspresijama; lažov ih ne
može upotrebiti. Zato je lažovu teško da sakrije njihovu akciju
kada pokušava da sakrije doživljenu emociju, pošto ih nije lako ni
inhibirati, ni suzbiti.
Zahtevajući od ispitanika da nam erno pokrenu svaki od svojih
facijalnih mišića i da, takođe, poziraju emocije na svojim licima,
saznali smo koji se mišići ne m ogu lako kontrolisati.7 Postoje neki
m išićni pokreti koje jako mali broj ljudi može nam erno da izvede.
Na prim er, samo oko deset procenata onih koje smo testirali može
nam erno da povuče ugao svojih usana naniže bez pokretanja m i­
šića brade. Ipak, opazili smo da se oni mišići koje je teško kontro­
lisati pokreću onda kada osoba doživljava em ociju koja izaziva
 126 Laganje

pokret tih mišića. Na prim er, isti ljudi koji nisu mogli nam erno da
povuku ugao svoje usne nadole pokazaće ovu akciju kada osećaju
tugu, žalost ili bol. Mi smo mogli naučiti ljude kako da nam erno
pokrenu mišiće koje je teško kontrolisati, iako je, da bi se to desilo,
obično bilo potrebno na stotine sati. Ovi mišići su pouzdani jer
osoba ne zna kako da pošalje poruku m išiću da učestvuje u lažnoj
ekspresiji. Moje razmišljanje je da ako osoba ne može da pošalje
poruku m išiću da se uključi u lažnu ekspresiju, onda toj osobi
neće biti lako ni da zaustavi i suzbije m išićnu akciju koju, inače,
pokreće doživljena emocija. Ako ne možeš da nam erno pokreneš
mišić da bi falsifikovao ekspresiju, nećeš moći ni da dragovoljno
blokiraš kretanje mišića da bi sakrio deo em ocionalne ekspresi­
je.'
Postoje i drugi načini da se sakrije ekspresija doživljene em o­
cije bez inhibiranja. Ekspresija može biti m askirana, obično
osm ehom , ali to neće prekriti znake doživljene emocije na čelu
i u oblasti gornjih očnih kapaka. Isto tako, antagonistički mišići
mogu biti tako zategnuti da drže stvarnu ekspresiju pod kontro­
lom na obrazu. Osm eh zadovoljstva se, na prim er, može smanjiti
zbog pritiskanja usana i povlačenja mišića brade nagore. Često,
m eđutim , upotreba antagonističkih m išića može sam a po sebi biti
znak prevare, pošto njihova sprega sa m išićim a koji su uključeni
u ekspresiju doživljene emocije može učiniti da lice izgleda nepri­
rodno, ukočeno ili kontrolisano. Najbolji način da se sakrije d o ­
življena emocija bio bi taj da se potpuno inhibiraju pokreti onih
mišića koji su uključeni u ekspresiju. A to m ože biti teško ako
izražavanje emocije uključuje pouzdane facijalne mišiće.
Čelo je glavno mesto za pokrete pouzdanih mišića. Ilustraci­
ja ЗА pokazuje pokrete pouzdanih mišića koji se dešavaju kod
tuge, žalosti, bola i, verovatno, kod krivice. (To je ona ista ekspre­
sija koja je pokazana na ilustraciji 2, ali je na ilustraciji ЗА lakše
obratiti pažnju samo na čelo, jer je ostali deo lica bezizražajan.)
Zapazimo da su unutrašnji uglovi obrva povučeni nagore. Zbog
ovog će, obično, gornji očni kapak poprim iti oblik trougla i poja-
* R azm o trio sam ovu ideju sa n e u ro lo z im a , p o z n av a o c im a lica ili em ocija, i on i su s m a ­
trali da je ovo gledište o p ra v d a n o i v e ro v atn o . P ošto jo š nije te stira n o , ovo gledište treba
tre tirati k ao h ip o tezu .
Facijalni z na ci prevare 127

viće se izvesno boranje u centru čela. M anje od 15 procenata ljudi

koje smo testirali mogli su nam erno da proizvedu ovaj pokret.
On ne bi trebalo da postoji u lažnim ekspresijama ovih emocija,
a trebalo bi da se pojavi onda kada osoba oseća tugu ili bol (ili,
m ožda, krivicu), uprkos pokušajim a da se sakriju ta osećanja. Ova
i druge ilustracije facijalne ekspresije prikazuju ekstrem nu verziju
izraza da bi se oblik ekspresije prikazao u što čistijem vidu, iako
nije moguće predstaviti pojavljivanje i iščezavanje facijalne akcije.
Da je intenzitet osećanja tuge bio slab, izgled čela bi bio isti kao na
ilustraciji ЗА, ali manje intenzivan. Kada se poznaje šema ekspre­
sije, mogu se prepoznati čak i slabije verzije ekspresije, u kojima,
kao u stvarnom životu, vidim o pokret a ne statičku predstavu.
Ilustracija ЗВ prikazuje pokrete pouzdanih m išića koji se jav­
ljaju kod straha, zabrinutosti, uplašenosti ili užasa. Prim etim o da
su obrve podignute i privučene jedna drugoj. Ovu kom binaciju
pokreta je izuzetno teško izvesti voljno. Manje od deset procenata
ljudi koje smo testirali mogli su ovo da proizvedu nam erno. Ilu­
stracija, takođe, pokazuje podignut gornji očni kapak i napregnut
donji kapak, što tipično označava strah. Ovi pokreti očnih kapaka
se m ogu izgubiti kada osoba pokušava da sakrije strah, zbog toga
što ove pokrete nije teško kontrolisati. Pri tom e će položaj obrva
verovatno ostati isti.
Ilustracije ЗС i 3D prikazuju pokrete obrva i očnih kapaka koji
su karakteristični za ljutnju i iznenađenje. Nema karakterističnih
pokreta obrva i očnih kapaka kada su u pitanju druge emocije.
Pokreti obrva i očnih kapaka koji su prikazani na ilustracijam a
ЗС i 3D nisu pouzdani. Pošto ove pokrete može svako da izvede,
oni bi trebalo da se pojave u lažnim ekspresijama i da lako budu
sakriveni. Uzeti su u obzir da bi zaokružili sliku o tom e kako obr­
ve i očni kapci signalizuju emocije, tako da će razlika u odnosu na
izgled sa pouzdanim pokretim a, prikazanim na ilustracijam a ЗА
i ЗВ, biti jasnija.
Pokreti obrva koji su prikazani na ilustracijam a ЗС i 3D - p o ­
dizanje ili spuštanje - su najučestalije facijalne ekspresije. Ovi
pokreti obrva se često koriste kao konverzacioni signali da bi se
naglasio ili istakao govor. Podignute obrve se upotrebljavaju kao
128 Laganje

znak čuđenja ili pitanja i kao amblem i kojima se pokazuje neveri-

ca i skepticizam. Taj mišić koji vuče obrve nadole, i privlači obrve
jednu drugoj, Darvin je nazvao „mišićem teškoće“. On je bio u
pravu što je tvrdio da se ova akcija mišića javlja kod bilo koje vrste
teškoće, od podizanja nečeg teškog do rešavanja složenog aritm e­
tičkog problem a. Spuštanje i privlačenje obrva je uobičajeno i za
zbunjenost, kao i za koncentraciju.

Ilustracija ЗА Ilustracija ЗВ

Ilustracija ЗС Ilustracija 3D
Facijalni z na ci prevare 129

Postoji još jedna pouzdana facijalna radnja u predelu usta. Je­

dan od najvažnijih znakova ljutnje je sužavanje usana. Crvena
oblast postaje manje vidljiva, ali usne nisu uvučene, niti je nužno
da budu pritisnute. Većini ljudi je teško da izvede ovaj mišićni
pokret i ja sam zapazio da se to često javlja kada neko počinje da
se ljuti, čak pre nego što je i svestan tog osećanja. To je suptilan
pokret koji je, takođe, lako prikriti osm ehivanjem . Ilustracija 4
prikazuje kako ovaj pokret m enja izgled usana.
Otelova greška - neuspeh da se prepozna da jedna iskrena oso­
ba, koja je osum njičena da laže, može pokazati iste znake emocije
kao lažov - može kom plikovati interpretiranje pouzdanih faci­
jalnih mišića. Jedan nedužno osum njičeni čovek može pokazati
pouzdan izraz straha, koji je prikazan na ilustraciji ЗВ, zbog toga
što se uplašio da će biti lažno optužen. Zabrinut da će ljudi m isli­
ti da je lažov ako izgleda uplašeno, on može pokušati da sakrije
svoj strah tako da će se znaci straha, koje je teško sakriti, zadržati
samo u području njegovih obrva. Lažov koji je uplašen da ne bude
uhvaćen i koji pokušava da sakrije svoj strah verovatno pokazuje
istu ekspresiju. U šestom poglavlju se objašnjavaju načini kako da
se lovac na laži nosi sa ovim problem om .

Ilustracija 4
130 Laganje

Brokovljev rizik - neuspeh da se uzm u u obzir individualne

razlike, što može prouzrokovati da lažov ne pokaže znake prevare,
dok ih iskrena osoba pokazuje - takođe m ora biti izbegnut u in ­
terpretaciji pouzdanih facijalnih mišića. Neki ljudi - i psihopate i
rođeni lažovi - imaju jednu izvanrednu sposobnost da inhibiraju
facijalne znake svojih osećanja. U njihovom slučaju ne treba vero-
vati čak ni pouzdanim facijalnim mišićima. M nogi harizm atični
lideri su takvi izvanredni izvođači. Papa Jovan Pavle II je, kako n a­
vode, pokazao svoju veštinu za vrem e svoje posete Poljskoj 1983.
godine.'
Samo nekoliko godina ranije, štrajk radnika brodogradilišta u
Gdanjsku zapalio je varnicu nade da bi kom unistički rukovodi­
oci mogli dopustiti neku političku slobodu. M nogi su se uplašili
da bi, ako bi Leh Valensa, lider radničkog sindikata Solidarnost,
išao suviše daleko ili suviše brzo, sovjetske trupe um arširale u
Poljsku, kao što su to ranije učinile u Mađarskoj, Čehoslovačkoj i
Istočnoj Nemačkoj. Sovjetske trupe su m esecim a izvodile „vojne
vežbe“ blizu granice sa Poljskom. Konačno, režim koji je toleri-
sao Solidarnost predao se i poljska vojska, sa odobrenjem M o­
skve, uzela je stvar u svoje ruke. General Jaruzelski je obustavio
aktivnost radničkih sindikata, ograničio aktivnost Leha Valense i
uveo vanredno stanje. Sada bi, posle osam naest meseci vanrednog
stanja, poseta pape, koji je Poljak, mogla im ati ozbiljne posledice.
Da li će papa pokazati da podržava Valensu, da li će njegovo p ri­
sustvo ponovo razbuktati štrajk, ubrzati pobunu, ili će on dati svoj
blagoslov generalu Jaruzelskom? Novinar Vilijam Safir je opisao
snim ljeni susret generala i pape:,,... Papa i lider-m arioneta osme-
hivali su se i rukovali. Papa razum e na koji način se može koristiti
javni nastup i on prilagođava svoju facijalnu ekspresiju takvim
događajima. Ovde je znak bio jasan: crkva i država su postigle taj­
ni sporazum , a politički blagoslov koji je tražio moskovski izabra­
nik, poljski lider [Jaruzelski], dat je da bude em itovan i repriziran
na državnoj televiziji“.8

* N aše o su đ iv an je laganja je tak o s n až n o da m o ja u p o tre b a te rm in a lažov za nekoga koga

p o štu ju - zvuči p o g rešn o . Kao što sam o b ja sn io u d ru g o m poglavlju, ja ne k o ristim te rm in
lažov n a p e jo ra tiv a n n a čin i, kao što ću o b ja sn iti u p o sleđ n jem poglavlju, ve ru je m da su
neke laži m o ra ln o o pravdane.
Facijalni z n a ci prevare 131

Ne može ni svaki politički lider da tako vesto upravlja svojim

ekspresijama. Bivši predsednik Egipta, Anvar Sadat, pisao je o svo­
jim tinejdžerskim pokušajim a da nauči kako da kontroliše svoje
facijalne m išiće:,,... Moj h o b ije bila politika. U to vrem e M usolini
je bio u Italiji. Ja sam video njegove slike i čitao o tom e kako je on
m enjao svoje facijalne ekspresije za vrem e svojih javnih obraćanja
narodu, zauzimajući različite poze da bi pokazao snagu ili agresi­
ju, tako da su ga ljudi mogli gledati i iz samih njegovih crta odgo­
netnuti snagu i m oć. Bio sam tim e fasciniran. Stajao sam kod kuće
ispred ogledala i pokušavao da im itiram tu zapovedničku ekspre­
siju, ali su za m ene rezultati bili veoma razočaravajući. Sve što se
dogodilo bilo je to da su mišići mog lica postali veoma um orni.
To je bolelo“.9
Iako nije bio u stanju da falsifikuje svoje facijalne ekspresije,
Sadatov uspeh u tajnom kovanju plana da se pridruži sirijsko-egi-
patskom iznenadnom napadu na Izrael 1973. godine pokazuje da
je on, ipak, bio vešt u varanju. Nema kontradikcije. Prevara ne
zahteva veštinu falsifikovanja ili prikrivanja facijalne ekspresije,
telesnog pokreta ili glasa. To je jedino neophodno kod ličnih p re­
vara, kada su lažov i žrtva u direktnom kontaktu licem u lice, kao
prilikom susreta u kom e je H itler tako vešto prevario Čem ber-
lena. Kako kažu, Sadat nikada nije pokušao da sakrije svoja p ra­
va osećanja u direktnom susretu sa svojim protivnicim a. Prem a
Ezeru Vajcmanu, izraelskom m inistru odbrane, koji je direktno
pregovarao sa Sadatom posle rata 1973. godine: „O n nije čovek
koji zadržava svoja osećanja za sebe: ona su odm ah očigledna u
njegovoj ekspresiji, a takođe i u njegovom glasu i gestovim a“.10
Individualne razlike se upliću u interpretaciju pouzdanih faci­
jalnih mišića, na još jedan specifičniji način. To se pre svega o d ­
nosi na konverzacione facijalne signale koje sam ranije pom enuo.
Neki konverzacioni signali veoma liče na ilustrativne pokrete
ruku, čime se postiže naglašavanje određenih reči pri izgovoru.
Većina ljudi ili spušta ili podiže svoje obrve (kao što je pokaza­
no na ilustracijam a ЗС i 3D). Jako mali broj ljudi koristi pokret
obrva karakterističan za tugu ili strah (ilustracije ЗА i ЗВ) da bi
se naglasio govor. Kod onih koji to čine ti pokreti nisu pouzdani.
132 Laganje

G lum ac-režiser Vudi Alen je osoba čiji pokreti obrva nisu pouz­
dani. On koristi pokret obrve koji je karakterističan za tugu da bi
naglasio govor. Dok većina ljudi podiže ili spušta svoje obrve da
bi naglasila reč, Vudi Alen, um esto toga, obično povlači unutrašnji
ugao svojih obrva nagore. To je deo onoga što m u daje tako pažljiv
ili em patičan izgled. Drugi ljudi, koji kao Vudi Alen koriste pokret
obrve koji je karakterističan za tugu da bi nešto naglasili, te pokre­
te mogu lako da načine nam erno. Trebalo bi da takvi ljudi m ogu
da koriste te pokrete u lažnoj ekspresiji i sakriju ih kada odaberu
da to učine. Oni lako upotrebljavaju mišiće koje većina ljudi ne
može. Lovac na laži može reći da ne može da se osloni na te mišiće
ako osum njičeni često koristi takve pokrete za naglašavanje.
Treći problem može kom plikovati interpretaciju rada pouzda­
nih facijalnih mišića i drugih znakova prevare: m ože se koristiti
pozorišna tehnika da se ti mišići pokrenu na akciju i učestvuju
u oblikovanju lažne ekspresije. Tehnika glume Stanislavskog (ta-
kođe poznata kao m etodična gluma) uči glumca kako da tačno
pokaže emociju, učeći ga kako da se seti emocije i ponovo je doži­
vi. Pri kraju prethodnog poglavlja spom enuo sam naše korišćenje
ove tehnike glume u proučavanju autonom nog nervnog sistema.
Kada glumac koristi ovu tehniku njegove facijalne ekspresije nisu
izvedene voljno, već su proizvod ponovo doživljene emocije i, kao
što naše proučavanje sugeriše, može biti probuđena fiziologija
emocije. Ponekad, kada ljudi ne m ogu da naprave pokrete koji
su prikazani na ilustracijam a ЗА ili ЗВ, tražim od njih da koriste
tehniku Stanislavskog, instruirajući ih da ponovo dožive osećanje
tuge ili straha. Tada će se često pojaviti oni facijalni pokreti koje
oni nisu mogli da izvedu nam erno. Lažov bi, takođe, mogao da
koristi tehniku Stanislavskog i, ako je upotrebi, onda ne bi trebalo
da se pojave znaci lažne ekspresije, jer ona u tom smislu i nije
lažna. Pouzdani facijalni mišići bi se aktivirali u takvim neistini­
tim ekspresijama lažova zbog toga što lažov oseća lažnu emociju.
Linija izm eđu lažnog i istinitog postaje nejasna kada su emocije
proizvedene uz pom oć tehnike Stanislavskog. Što je još gore, oso­
ba koja uspe da prevari sebe počinje i sama da veruje da je njena
laž istina. Takvi lažovi se ne m ogu otkriti. Verovatno m ogu biti
uhvaćeni samo oni lažovi koji su svesni da lažu.
Facijalni z na ci prevare 133

Do sada sam opisao tri načina na koja sakrivena osećanja mogu

procuriti: mikroekspresije; ono što se može videti pre suzbijanja;
i ono što se zadržava na licu zbog toga što nije m oguće inhibirati
akciju pouzdanih facijalnih mišića. Većina ljudi veruje u četvrti
izvor koji izdaje sakrivena osećanja - oči. Verovanje da su oči p ro ­
zori duše, zapravo, znači da oči otkrivaju najistinitija unutrašnja
osećanja. Antropolog M argaret M id citirala je sovjetskog profe­
sora koji se nije slagao s tim: „Рге revolucije smo imali običaj da
kažemo: ‘Oči su ogledalo duše’. Oči, ipak, m ogu varati - ali, kako?
U vašim očim a se m ože videti predanost koju tada stvarno ne
osećate. Možete, takođe, pokazati da ste pribrani ili iznenađeni“.11
Ovo neslaganje o tom e da li očim a treba verovati ili ne može biti
razrešeno samo ako pojedinačno razm otrim o svaki od pet izvora
inform acija koje se tiču ovog dela lica. Zapravo, samo tri od pet
izvora inform išu posm atrača o „curenju“ ili o znacim a prevare.
Na prvom m estu su prom ene u izgledu očiju koje nastaju usled
aktivnosti mišića oko očne jabučice. Ti mišići m enjaju oblik oč­
nih kapaka, otkrivenost beonjače i dužice i uopštenu impresiju
koju neko form ira posm atrajući oči. Neke od tih prom ena koje su
proizveli ovi mišići prikazane su na ilustracijam a ЗА, ЗВ, ЗС i 3D,
ali, kao što je već spom enuto, pokreti tih mišića ne daju pouzdane
znake prevare. Relativno je lako voljno pokrenuti te mišiće i in ­
hibirati njihove pokrete. Neće iscureti m nogo inform acija, osim
onih koje izlete kroz m ikroekspresiju ili suzbijenu ekspresiju.
U sm erenost pogleda je drugi izvor inform acija o tom e da li
neko laže ili ne. Pogled m enja pravac kod brojnih emocija: nadole
kod tuge, dole ili u stranu kod stida ili krivice, te u stranu kod o d ­
vratnosti. Ipak, čak ni lažov koji se oseća krivim verovatno neće
m nogo skretati svoj pogled, pošto lažovi znaju da svako očekuje
da otkrije prevaru na taj način. Sovjetski profesor, koga je citirala
M argaret Mid, zapazio je da je lako kontrolisati pravac nečijeg
pogleda. Zaprepašćujuće je to da su ljudi neprekidno podložni
obm ani ukoliko su lažovi dovoljno vešti da ne skreću svoj pogled.
„Jedna od stvari kojom je Đovani Viljoto, čovek koji je možda
oženio sto žena, privukao Patrišu G ardner bila je ‘ta poštena crta’
da je gleda pravo u oči, izjavila je ona juče na suđenju (on je o p ­
tužen za bigam iju).“12
134 Laganje

Treći, četvrti i peti izvor m nogo više obećavaju, pružajući dra-

gocenije inform acije kada su u pitanju znaci „curenja“ ili prevare.
Treptanje se može izvesti voljno, ali to je, takođe, jedna nehotična
reakcija koja postaje učestalija kada su ljudi em ocionalno uzbu­
đeni. Zenice se šire kada su ljudi em ocionalno uzbuđeni, ali ne
postoji voljni način koji ma kome daje pravo da ovu prom enu
napravi po svom izboru. Širenjem ženica rukovodi autonom ni
nevni sistem, koji, takođe, dovodi do prom ena u lučenju pljuvač­
ke, disanju i znojenju, kao što je spom enuto u četvrtom poglavlju.
Osim toga, autonom ni nervni sistem takođe dovodi i do nekih
facijalnih prom ena koje su opisane u daljem tekstu. Iako učestalije
treptanje i širenje ženica pokazuju da je osoba em ocionalno uz­
buđena, te prom ene ne otkrivaju o kojoj je emociji reč. To m ogu
biti znaci uzbuđenosti, ljutnje ili straha. Treptanje i širenje ženica
m ogu biti dragoceni znaci „curenja“ samo kada je očigledno da
osoba doživljava neku em ociju koja odaje da ona laže. U tom slu­
čaju lovac na laži može da isključi m ogućnost da su to znaci stra­
ha koje ispoljava nedužna osoba plašeći se da ne bude pogrešno
procenjena.
Suze, peti i poslednji izvor inform acija u oblasti oka, takođe su
produkt aktivnosti autonom nog nervnog sistema, ali suze su spe­
cifični znaci za neke, a ne za sve emocije. Suze se javljaju kod bola,
tuge, olakšanja, nekih formi uživanja i nekontrolisanog smejanja.
One m ogu propustiti bol ili tugu kada su drugi znaci sakriveni,
m ada mislim da bi obrve takođe pokazale emociju, a osoba bi, ako
suze krenu, brzo priznala sakriveno osećanje. Suze radosnice ne bi
trebalo da procure ako je smejanje samo po sebi ugušeno.
A utonom ni nervni sistem proizvodi i druge vidljive prom ene
na licu: crvenilo, bledilo i znojenje. Baš kao što je slučaj i sa d ru ­
gim facijalnim i telesnim prom enam a koje proizvodi autonom ni
nervni sistem, teško je sakriti da je lice pocrvenelo, prebledelo ili
se oznojilo. Nije sigurno da li je znojenje, slično pojačanom trep­
tanju oka i širenju ženica, znak buđenja bilo koje emocije ili je,
um esto toga, specifično samo za jednu ili dve emocije. Vrlo malo
se zna o crvenjenju lica ili njegovom bledilu.
Pretpostavlja se da crvenjenje može biti znak zbunjenosti, ali
se može javiti i kod stida, a m ožda i kod krivice. Kaže se da je cr-
Facijalni z na ci prevare 135

venjenje uobičajenije za žene nego za muškarce, iako razlog za to

nije poznat. Kroz crvenjenje bi mogla procuriti inform acija da je
lažov zbunjen ili postiđen zbog nečega što krije, ili bi mogla p ro ­
curiti i sama zbunjenost koja se prikriva. Lice, takođe, pocrveni
kada se neko naljuti i niko ne zna kako bi se to crvenjenje moglo
razlikovati od onog kad je neko zbunjen ili postiđen. Verovatno je
da su i jedno i drugo crvenjenje povezani sa širenjem perifernih
krvnih sudova kože, ali bi se crvenilo ljutnje i crvenilo zbunjeno-
sti ili stida mogli razlikovati po stepenu, po oblastim a lica koje su
zahvaćene ili po trajanju. M islim da lice crveni samo onda kada se
ljutnja ne kontroliše ili kada osoba pokušava da kontroliše ljutnju
koja je na ivici da eksplodira. Ako je to tako, onda bi obično p o ­
stojao i drugi znak ljutnje na licu ili u glasu, a lovac na laži ne bi
m orao da se osloni samo na obojenost lica da bi otkrio ovu em o­
ciju. Kod kontrolisanije ljutnje lice može pobeleti ili prebledeti,
kao što može i kod straha. Čak i onda kada su nečije ekspresije
ljutnje ili straha sakrivene mogla bi procuriti inform acija da je
osoba prebledela. Zapanjujuće je koliko su malo proučavane suze,
crvenjenje zbog zbunjenosti, stida i ljutnje, ili bledilo lica u vezi sa
ekspresijom ili sakrivanjem specifičnih emocija.
Pošto smo se do sada bavili tim e kako lice m ože da izda sakri­
vene emocije, pređim o na facijalne znake koji ukazuju na to da
je ekspresija lažna i da emocija nije zaista doživljena. Jedna već
pom enuta m ogućnost jeste da pokreti pouzdanih mišića ne m ogu
biti deo lažne ekspresije dok god ne postoji problem kao u slučaju
Vudija Alena ili Stanislavskog. Postoje tri druga znaka koja suge-
rišu da je ekspresija lažna: asimetrija, vrem enska usaglašenost i
njeno m esto u toku razgovora.
U asimetričnoj facijalnoj ekspresiji iste akcije se pojavljuju na
obe strane lica, ali su akcije jače na jednoj nego na drugoj strani.
Njih ne treba mešati sa unilateralnim ekspresijama, onim koje se
pojavljuju samo na jednoj strani lica. Takve jednostrane facijalne
akcije nisu znaci emocije, izuzev ekspresijâ prezira u kojima je p o ­
dignuta gornja usna ili je ugao usne stisnut na jednoj strani. Ume-
sto toga, unilateralne ekspresije se koriste u am blem im a kao što
je namigivanje ili skeptično podizanje jedne obrve. Asim etrične
136 Laganje

ekspresije su tananije, m nogo uobičajenije i m nogo interesantnije

nego one unilateralne.
Naučnici koji su se zainteresovali za otkrića koja su ukaziva­
la na to da je desna m oždana hemisfera, izgleda, specijalizovana
za emociju, mislili su da bi jedna strana lica m ogla biti em ocio­
nalnija. Pošto desna hem isfera kontroliše mnoge mišiće na levoj
strani lica, a leva hem isfera kontroliše mnoge mišiće na desnoj
strani lica, neki naučnici su sugerisali da će emocija biti jače izra­
žena na levoj strani lica. Pokušavajući da procenim nepravilnosti
u jednom od njihovih eksperim enata, slučajno sam otkrio kako
asim etrija može biti znak prevare. Neiskrene ekspresije, u kojima
su pokreti neznatno jači na jednoj strani lica nego na drugoj, jesu
znak da pokazano osećanje nije doživljeno.
Do toga je došlo jer grupa istaknutih naučnika, koji su tvrdili
da su otkrili kako je prikazana emocija najjača na levoj strani lica,
nije koristila sopstvene m aterijale, već je pozajmila fotografije lica
od mene. Proučavao sam njihove nalaze pažljivije nego inače i
m ogao da uočim stvari koje oni nisu videli, a koje sam ja - kao
neko ko je fotografisao lica - znao. Harold Sakejm i njegove ko­
lege su presekli svaku od naših facijalnih slika napola da naprave
duplu levu i duplu desnu fotografiju, svaku sliku celog lica sasta­
vili su koristeći odraz jedne ili druge strane lica u ogledalu. Ljudi
su procenili da je emocija intenzivnija kada su videli duple leve,
a ne duple desne slike.13 Prim etio sam da je postojao jedan izuze­
tak - nije bilo razlike u procenam a slika sreće. Sakejm nije dobio
m nogo od ovoga, ali ja jesam. Znao sam, kao onaj koji je fotogra­
fisao, da su slike sreće bile jedine stvarne em ocionalne ekspresije.
Ostale em ocionalne ekspresije sam dobio tražeći od m ojih m ode­
la da voljno pokrenu pojedine m išiće lica. Snimio sam slike sreće
hvatajući m odele dok su se zabavljali, ne očekujući fotografisanje.
Povezivanje ovoga sa studijam a m oždanih oštećenja i facijalne
ekspresije, koje sam opisao na početku ovog poglavlja, sugerisalo
je sasvim drugačiju interpretaciju facijalne asimetrije. Ova p ro u ­
čavanja su pokazala da voljne i nevoljne ekspresije uključuju ra­
zličite nervne puteve, a, zavisno od toga gde je m ozak oštećen, kod
jednih može doći do pogoršanja, ali ne i kod drugih. Pošto voljne i
Facijalni z naci p revare 137

nevoljne ekspresije m ogu biti nezavisne jedne od drugih, ne m ora

da znači da ako je jedna bila asim etrična to m oraju biti i ostale.
Poslednja kockica logike bila je zasnovana na dobro utvrđenoj či­
njenici da m oždane hem isfere upravljaju voljnim, a ne nevoljnim
facijalnim pokretom ; na nevoljan način upravljaju niže, prim itiv­
nije oblasti mozga. Razlike izm eđu leve i desne hem isfere trebalo
bi da utiču na voljne, a ne na nevoljne em ocionalne ekspresije.
Sakejm je otkrio, po m om mišljenju, upravo suprotno od onoga
što je m islio da je dokazao. Nije se radilo o tom e da se dve strane
lica razlikuju u facijalnoj ekspresiji. Um esto toga, do asim etrije je
dolazilo baš kada je ekspresija bila nam erna, voljna, odglum ljena,
pozirana na nečiji zahtev. Kada je ekspresija bila nevoljna, kao kod
spontano srećnih lica, postojala je neznatna asim etrija. Asimetrija
je znak da ekspresija nije doživljena.14 Mi smo izveli brojne ek­
sperim ente da bism o testirali ove ideje, upoređujući nam erne sa
spontanim , nenam ernim ekspresijama.
Kad je reč o ovome, naučni argum ent je bio jak, a tek skoro
je izašla na videlo delim ična saglasnost - baš u vezi sa pokreti­
m a koji su uključeni u pozitivne em ocionalne ekspresije. Većina
istraživača se sada slaže sa našim nalazom da, kada ekspresija
nije doživljena, glavni mišić koji je uključen u osm ehivanje deluje
jače na jednoj strani lica. Kada smo tražili od ljudi da se nam erno
osm ehuju ili poziraju sreću, otkrili smo asim etriju, kao što smo
je dobili kada smo ispitivali osm ehe koje osobe ponekad pokazu­
ju dok gledaju jedan od naših groznih filmova. Tipično, facijalna
aktivnost je bila neznatno jača na levoj strani lica ako je osoba
bila desnoruka. Kod prirodnih, doživljenih osm eha otkrili smo
m nogo rede pojavljivanje asim etričnih ekspresija i nije bilo ten ­
dencije da one koje su asim etrične budu uglavnom jače na levoj
strani lica.15
Asim etriju smo, takođe, otkrili u nekim pokretim a koji su
uključeni u izražavanje negativnih emocija, kada su pokreti pro­
izvedeni nam erno, ali ne kada su bili deo spontanog izražavanja
emocije. Ponekad su pokreti jači na levoj, ponekad na desnoj stra­
ni lica, ponekad nem a asim etrije. Pored osmeha, pokret spuštanja
obrve, koji je često deo izraza ljutnje, obično je jači na levoj strani
138 Laganje

lica kada je pokret načinjen nam erno. Pokret koji proizvodi bo-
ranje nosa, i koji je uključen u izražavanje osećanja odvratnosti, i
razvlačenje usana unazad prem a ušima, što je otkriveno kod stra­
ha, obično su jači na desnoj strani lica ako su pokreti načinjeni
nam erno. Ovi nalazi su upravo objavljeni i nije još sigurno da li će
oni ubediti one koji, kao Sakejm, zagovaraju asim etriju u em ocio­
nalnim ekspresijam a.16
Nisam m islio da bi ovo bilo značajno za lovca na laži. A sim etri­
ja je obično tako suptilna da sam mislio da je niko ne može uočiti
bez preciznog merenja. Pogrešio sam. Kada smo od ispitanika tra ­
žili da procene da li su ekspresije bile sim etrične ili asim etrične
oni su pogađali m nogo češće nego što smo očekivali, iako su te
procene morali da naprave bez usporenog snim ka ili ponovnog
gledanja.17O ni su imali povlasticu da ne m oraju da rade još nešto.
Mi još ne znam o da li će ljudi biti u stanju da to rade tako dobro
kada, pored toga, m oraju da gledaju i pokrete tela, slušaju govor
i odgovaraju osobi sa kojom razgovaraju. Veoma je teško smisliti
eksperim ent koji bi to tačno utvrdio.
Verovatno je da su m noge asim etrične facijalne ekspresije n e­
doživljene, ali asim etrija nije siguran dokaz da je ekspresija lažna.
Neke doživljene ekspresije jesu asim etrične, ali je tačno da mnoge
od njih to nisu. Slično tome, odsustvo asim etrije nije dokaz da je
ekspresija doživljena - lovac na laži ih može prevideti a, nezavi­
sno od ovog problem a, nije svaka, nam erna, nedoživljena ekspre­
sija asim etrična, iako većina jeste. Lovac na laži nikada ne treba da
se osloni na jedan znak prevare; mora ih biti mnogo. Facijalni znaci
prevare treba da budu potvrđeni javljanjem znakova u glasu, u
recima ili na telu. Nijedan znak na licu ne bi trebalo interpretira­
ti ukoliko se ne javi ponovo, ili čak uočljivije, ako nije potvrđen
facijalnim znakom druge vrste. Ranije su objašnjena tri izvora
propuštanja ili tri načina na koje lice odaje sakrivena osećanja -
aktivnost pouzdanih facijalnih mišića, oči i prom ene u izgledu
lica koje prouzrokuje autonom ni nervni sistem. Uz još dva znaka,
asim etrija pripada grupi znakova koji ne ukazuju na propuštanje
onoga što je sakriveno, već na to da je ekspresija koju posm atram o
lažna. Vremensko usaglašavanje predstavlja drugi izvor znakova
prevare.
Facijalni z na ci prevare 139

Vremensko usuglašavanje obuhvata celokupno trajanje facijalne

ekspresije, kao i to koliko je vrem ena potrebno da se ona pojavi
(vreme nastanka) i nestane (vreme nestanka). Sve tri kom ponente
m ogu predstavljati znake prevare. Ekspresije koje traju neuobiča­
jeno dugo - sigurno deset sekundi ili više, a inače traju pet sekun­
di - verovatno su lažne. Većina doživljenih ekspresija ne traje toli­
ko dugo, osim ukoliko neko ne doživi vrhunsko iskustvo, najveću
ushićenost, bes koji kulja ili duboku depresiju; prave em ocionalne
ekspresije se ne zadržavaju na licu više od nekoliko sekundi. Čak
i u ovim ekstrem nim stanjim a ekspresije retko traju toliko dugo;
um esto toga, pojavljuje se veliki broj kraćih ekspresija. Ekspresije
koje traju dugo obično su am blem i ili tobožnje ekspresije.
Čvrsto i pouzdano pravilo o znacim a prevare za vreme javlja­
nja i prestajanja ekspresije postoji jedino u slučaju iznenađenja. I
javljanje, i prestajanje, i trajanje ekspresija, sve to m ora biti kratko,
m anje od sekunde, ako je iznenađenje pravo. Ako je duže, to je
tobožnje iznenađenje (osoba izigrava iznenađenje), ili iznenađe­
nje kao amblem (osoba sm era da pokaže iznenađenje), ili lažno
iznenađenje u kom e osoba pokušava da izgleda iznenađeno onda
kada nije. Iznenađenje je uvek veom a kratka emocija, traje samo
dotle dok iznenađena osoba ne shvati šta se to neočekivano dogo­
dilo. Iako većina ljudi zna da odglum i iznenađenje, samo nekoliko
njih bi moglo da to uradi tako ubedljivo u pogledu brzog javljanja
i nestajanja ekspresije, što je bitna odlika prirodnog iznenađenja.
Jedna priča iz novina je pokazala koliko može biti korisna prava
ekspresija iznenađenja.

Č ovek koji je n e p rav e d n o okrivljen za o ru ž an u pljačku o slo b o đ e n je posle

tužiočevog zap ažanja da je njegova reakcija n a kriv ičn u p re su d u obeloda-
nila novi dokaz koji je p o tv rd io d a je Vejn M ilto n nevin. P o m o ćn ik d rž av ­
nog tužio ca Tom Sm it je rekao da je znao da je n ešto n ep rav e d n o p o što
je video kako se M iltonovo lice srozava kada ga je p o ro ta prošlog m eseca
op tužila da je u pljački u k ra o 200 dolara u k o m p an iji A popka gas.1“

Sve ostale em ocionalne ekspresije mogu biti veoma kratke,

m ogu preleteti licem i otići u sekundi, ili mogu potrajati nekoliko
sekundi. Pojavljivanje i nestajanje ekspresije može biti iznenadno
140 Laganje

ili postepeno. To zavisi od konteksta u kome se ekspresija dešava.

Zamislim o potčinjenog koji glumi da uživa u glupoj šali koju nje­
gov nam etljivi šef priča po četvrti put, iako ne poseduje smisao za
hum or i dobro pamćenje. Koliko je vremena potrebno da se poja­
ve pokreti osm ehivanja zavisi od kulm inacije hum ora - da li je to
postepeno, sa blago hum orističnim elem entim a ili iznenadno. Za
koliko će se vrem ena pokreti osm ehivanja izgubiti zavisi od vrste
šale - koliko je vrem ena potrebno da se priča razume. Svako je u
stanju da se osm ehne na neki način da bi odglum io uživanje, ali je
m anje verovatno da će lažov tačno vremenski usaglasiti javljanje i
nestajanje takvog osm eha sa okolnostim a koje zahteva kontekst.
Tačno mesto jedne ekspresije u odnosu na tok govora, prom ene
glasa i pokrete tela su treći izvor znakova prevare koji ukazuju
na to da je ekspresija lažna. Zam islim o da neko glum i ljutnju i
kaže: „Sit sam tvog ponašanja“. Ekspresija ljutnje je verovatnije
lažna ako dolazi posle izgovorenih reči, nego ako se pojavljuje na
početku ili čak jedan trenutak pre nego što se izgovori rečenica.
Ima, verovatno, manje slobode u pogledu pravog m esta facijal­
ne ekspresije nego u pokretim a tela. Zam islimo lažova koji je „sit
nečijeg ponašanja“ i koji lupi pesnicom o sto. Ako je ekspresija
ljutnje došla posle lupanja pesnicom , ona je, verovatno, lažna. Fa­
cijalne ekspresije koje nisu sinhronizovane sa telesnim pokretom
verovatno predstavljaju znake prevare.
Diskusija o facijalnim znacim a prevare ne bi bila kom pletna
bez razm atranja jedne od najučestalijih facijalnih ekspresija -
osmeha. Osmesi su jedinstveni m eđu svim facijalnim ekspresi­
jama. Potreban je samo jedan m išić da se pokaže zadovoljstvo,
dok većina drugih emocija zahteva akciju tri do pet mišića. Ovaj
jednostavni osm eh je ekspresija koja je najlakša za prepoznavanje.
Mi smo otkrili one osm ehe koji se m ogu videti sa veće udaljenosti
(od 300 stopa) i one sa kraćim izlaganjem nego druge em ocional­
ne ekspresije.19 Teško je na osm eh ne odgovoriti osm ehom ; ljudi
to čine čak i kada odgovaraju na osm eh prikazan na fotografiji.
O nim a koji se bave reklam om dobro je poznato da ljudi uživaju
dok gledaju kako se drugi osm ehuju.
Osmesi su, verovatno, najpotcenjivanije facijalne ekspresije,
mnogo komplikovanije nego što većina ljudi shvata. Postoji tuce
Facijalni z na ci prevare 141

osm eha koji se m eđusobno razlikuju po izgledu i poruci koju

prenose. Ima m nogo pozitivnih emocija koje se izražavaju smeše-
njem - uživanje, fizičko ili čulno uživanje, zadovoljstvo i veselost,
da pom enem samo nekoliko. Ljudi se takođe smeše kada se oseća-
ju jadno. Ovi osmesi nisu isto što i lažni koji se koriste da se ubede
drugi da su doživljena pozitivna osećanja onda kada nisu, često
m askirajući ekspresiju negativne emocije. Mi smo skoro otkrili da
veliki broj ljudi može biti zavaran ovim lažnim osmesima. Imali
smo ispitanike koji su gledali isključivo osm ehe studentkinja vi­
soke m edicinske škole u našem eksperim entu i procenjivali da li
je svaki osm eh bio pravi (pokazan dok je studentkinja gledala p ri­
jatan film), ili lažan (pokazan dok je studentkinja krila negativne
emocije izazvane našim krvavim filmom). Ispitanici su samo p o ­
nekad, i to slučajno, tačno procenjivali. Ja verujem da problem nije
bio sam o u neuspehu da se prepoznaju lažni osmesi, već u uop-
štenijem nedostatku razum evanja koliko različitih vrsta osm eha
postoji. Lažan osmeh se ne može razlikovati od iskrenog ukoliko
se ne zna po čem u svaki osm eh liči i razlikuje se od svih drugih
najvažnijih vrsta iz porodice osmeha. Pratim o opise osamnaest
različitih vrsta osm eha - nijedan od njih nije osm eh prevare.
Zajednički elem ent za većinu članova iz porodice osm eha je
vidljiva prom ena koju proizvodi mišić zygomatic major. Ovaj m i­
šić se pruža od jagodičnih kostiju nadole, preko lica, vezujući se za
uglove usana. Kada je kontrahovan, zygomatic major vuče uglove
usana nagore, u stranu, ka jagodicama. Jak pokret ovog mišića,
takođe, rasteže usne, povlači obraze nagore, skuplja kožu ispod
očiju u vidu kesica i stvara bore pored spoljašnjih uglova očiju.
(Kod nekih osoba ovaj mišić, takođe, neznatno povlači nadole vrh
njihovog nosa; kod nekih drugih će, čak, neznatno biti povučena
koža blizu ušiju.) Drugi mišići se ujedinjuju sa zygomatic majo­
rom da bi oblikovali različite članove porodice osm eha, a nekoliko
osm eha ne proizvodi zygomatic, već neki drugi mišići.
Jednostavna akcija zygomatic majora proizvodi osm eh koji je
karakterističan za izražavanje prirodnih, nekontrolisanih, pozi­
tivnih emocija. N ijedan drugi mišić u donjem delu lica ne ulazi u
ovaj doživljeni osmeh. Jedini pokret koji se, takođe, može pojaviti
142 Laganje

na gornjem delu lica je zatezanje mišića oko očiju. Ovaj mišić p ro ­

izvodi većinu prom ena na gornjem delu lica, koje takođe mogu
nastati usled jake kontrakcije zygomatic majora (podignuti obraz,
koža skupljena u vidu kesica ispod oka i bore pored spoljašnjih
uglova očiju). Ilustracija 5A pokazuje stvarni osm eh (kao izraz
doživljene emocije, prim. prev). Doživljeni osm eh traje duže i in ­
tenzivniji je kada su pozitivna osećanja ekstrem nija.2" Verujem da
su svi pozitivni em ocionalni doživljaji - uživanje u drugoj oso­
bi, sreća usled olakšanja, zadovoljstvo zbog taktilne, auditivne ili
vizuelne stimulacije, zabavljanje, zadovoljstvo - praćeni doživlje­
nim osm ehom , a da se razlikuju samo u vremenskoj usaglašenosti
i intenzitetu ove m išićne akcije.
Osm eh straha na ilustraciji 5B nem a ničeg zajedničkog sa p o ­
zitivnim em ocijama, ali je ponekad pogrešno shvaćen. Njega p ro ­
izvodi mišić risorious koji vuče uglove usana horizontalno prem a
ušima, tako da su usne razvučene i form iraju pravougaoni oblik.
Risorious potiče od latinske reči koja znači smejanje, ali se ova m i­
šićna akcija dešava uglavnom sa strahom , ne sa smejanjem . Kon­
fuzija je, verovatno, nastala zbog toga što se ponekad, kada risorius
vuče usne horizontalno, uglovi izvijaju nagore, ličeći na vrlo širo­
ko razvučenu verziju doživljenog osm eha (koji je izraz pozitivnih
emocija, prim. prev.). U facijalnoj ekspresiji straha pravougaono
oblikovana usta (sa izvijenim uglom usne nagore ili bez toga) biće
praćena obrvam a i očim a koji su prikazani na ilustraciji ЗВ.
Prezrivi osm eh je još jedan pogrešan naziv, jer ova ekspresija
nem a m nogo zajedničkog sa pozitivnim osećanjima, iako se če­
sto tako tum ači. Verzija prezira koja je prikazana na ilustraciji 5C
obuhvata zatezanje mišića u uglovima usana, stvaranje m išićnog
ispupčenja u uglovima i oko njih, često rupicu, i blagu iskošenost
uglova usana nagore.' I u ovom slučaju je iskošenost uglova usa­
na nagore akcija koja prouzrokuje konfuziju, zato što je karak­
teristična i za doživljeni osm eh (osm eh koji prikazuje pozitivne
emocije). Drugi zajednički elem ent je rupica, koja se ponekad p o ­
javljuje kod doživljenog osmeha. Glavna razlika izm eđu prezrivog
osmeha i doživljenog osm eha je zategnutost uglova usana, koja je
prisutna kod prezira a ne postoji kod doživljenog osmeha.

* Prezir, takođe, m ože b iti p o k a za n u je d n o stra n o j verziji ove ekspresije, u kojoj ;e ugao
je d n e u sn e zateg n u t i p o m a lo p o d ig n u t.
Facijalni z naci p revare 143

Ilustracija 5A: Ilustracija 5B:

Iskreni osmeh Osmeh uplašene osobe

Ilustracija 5C:
Prezrivi osmeh
144 Laganje

Kod prigušenog osm eha osoba stvarno oseća pozitivne emocije

ali pokušava da pokaže kako su ova osećanja manje jaka nego što
su u stvari. Cilj je prigušiti (ali ne i ugušiti) ekspresiju pozitivnih
emocija, zadržavajući i ekspresiju i m ožda em ocionalni doživljaj
u okviru dopuštenih granica. Usne m ogu biti pritisnute, uglovi
usana zategnuti, donja usna gurnuta gore, uglovi usana povuče­
ni dole, ili se bilo koja kom binacija ovih akcija m ože sjediniti sa
jednostavnim osm ehom . Ilustracija 5D pokazuje prigušen osmeh
sa tri prigušene m išićne akcije stopljene sa m išićnom akcijom d o ­
življenog osmeha.
Paćenički osmeh potvrđuje da su doživljene negativne emocije.
To nije pokušaj da se nešto sakrije već facijalna ilustracija da se
neko oseća jadno. Paćenički osm eh, takođe, obično znači da osoba
koja ga pokazuje neće, bar u tom trenutku, m nogo protestovati
zbog svoje patnje. Osoba će se naceriti i podneti to. Mi smo vi-
deli ovaj paćenički osm eh na licima ispitanika dok su sedeli sami
u našoj laboratoriji i gledali jedan od naših krvavih filmova, ne-
svesni naše skrivene kamere. Često se javljao na sam om početku,
kada je izgledalo da oni počinju da postaju svesni stravičnosti n a ­
ših filmova. Takođe smo videli paćenički osm eh na licima depre­
sivnih pacijenata, kao izraz njihovog nesrećnog stanja. Paćenički
osmesi su često asim etrični. Oni su, često, nalepljeni na ekspresiju
negativnih emocija, ne m askiraju je, već joj se pridružuju ili se
pojavljuju ubrzo posle nje. Ako usvojimo to da je paćenički osmeh
pokušaj da se kontroliše ekspresija straha, ljutnje ili bola, on može
izgledati veoma slično prigušenom osm ehu. Stisnute usne, donja
usna gurnuta nagore zahvaljujući kontrakciji mišića brade i zate­
gnuti uglovi usana ili oboreni nadole - m ogu služiti da kontrolišu
provalu nekog od ovih negativnih osećanja. Postoji ključna ra ­
zlika izm eđu ove verzije paćeničkog osm eha (koji je prikazan na
ilustraciji 5E) i prigušenog osm eha - to je odsustvo bilo kakvog
dokaza o zategnutosti mišića oko očiju. Akcija tog mišića prou­
zrokuje povlačenje kože oko oka i bore pored spoljašnjih uglova
očiju, što je sastavni deo prigušenog osm eha jer je zadovoljstvo
doživljeno; kod paćeničkog osm eha zadovoljstvo nije doživljeno i
ovih prom ena nema. Paćenički osm eh može, takođe, pokazati na
čelu i u obrvama priznavanje doživljenih negativnih emocija.
Facijalni z na ci prevare 145

Ilustracija 5D: Ilustracija 5E:

Prigušeni osmeh Paćenički osmeh

Mešavina dveju ili više emocija, koje su doživljene istovremeno,

pokazuje se u istoj facijalnoj ekspresiji. Bilo koja emocija može
biti pom ešana sa bilo kojom drugom . Ovde smo se bavili samo
ekspresijom emocija koje su često pom ešane sa pozitivnim em o­
cijama. Kada ljudi uživaju što su ljuti m ešavina uživanja i ljutnje
će se pokazati u sužavanju usana i, ponekad, u podizanju gornje
usne, uz doživljeni osm eh, sa istim gornjim delom lica kao na ilu­
straciji ЗС. (Ovo bi se, takođe, moglo nazvati surovim osm ehom
ili sadističkim osm ehom .) U ekspresiji uživanja u preziru doživ­
ljeni osm eh se stapa sa stisnutim uglom usana (jednim ili oba).
Tuga i strah, takođe, m ogu biti praćeni uživanjem, kao kod onih
koji prave h oror i m elodram atične filmove i knjige. U mešavini
uživanja i tuge uglovi usana m ogu biti povučeni nadole, pored
toga što ih doživljeni osm eh vuče nagore, ili se doživljeni osmeh
može samo pripojiti gornjem delu lica koje je prikazano na ilu­
straciji ЗА. Mešavina uživanja i straha pokazuje da je gornji deo
lica isti kao na ilustraciji ЗВ, uključujući doživljeni osm eh koji
146 Laganje

se sjedinjuje sa horizontalno rastegnutim usnam a. Neka prijatna

iskustva su m irna i pružaju zadovoljstvo, ali ponekad je uživanje
pom ešano sa uzbuđenjem jednog razdraganog osećanja. U meša-
vini uživanja i uzbuđenja podignut je gornji očni kapak, a tome
se pridružuje i doživljeni osmeh. Filmski glum ac H arpo Marks je
često pokazivao ovaj uzbuđeno-razdragani osm eh, a ponekad bi,
kada je terao šegu, pokazivao uživajuće-ljutit osmeh. U mešavini
uživanja i iznenađenja obrva je podignuta, vilica je spuštena, gor­
nji očni kapak je podignut i pokazan je doživljeni osmeh.
Druga dva osmeha obuhvataju sjedinjavanje d o ž iv ^ n o g osm e­
ha sa određenim pogledom . U koketnom osm ehu koketa pokazuje
doživljeni osm eh dok se okreće i gleda u drugom pravcu od osobe
koja je interesuje i onda, za trenutak, krišom pogleda tu osobu,
dovoljno dugo da to bude zapaženo, da bi ponovo skrenula p o ­
gled. Jedan od elem enata koji čini da je slika Mona Lize tako n e­
obična je to što ju je Leonardo naslikao uhvativši je usred takvog
koketnog osm eha dok gleda na jednu stranu, ali krajičkom oka
iskosa posm atra objekat svog interesovanja. U stvarnim okolno­
stima, zajedno sa skretanjem pogleda, ova akcija traje samo tren u ­
tak. U zbunjenom osm ehu pogled je upravljen nadole ili u stranu,
tako da se zbunjena osoba ne sreće sa tuđim očima. Ponekad će se,
za vrem e javljanja doživljenog osm eha, trenutno podići vrh brade
(koža i mišić izm eđu donje usne i vrha brade). U još jednoj verziji
zbunjenost je pokazana kom binovanjem prigušenog osm eha sa
oborenim pogledom ili pogledom u stranu.
Čaplinov osm eh je neobičan, proizvodi ga mišić koji većina ljudi
ne može voljno da pokrene. Ovaj osmeh, u kom e su usne iskošene
nagore m nogo oštrije nego što su u doživljenom osm ehu, mogao
bi biti označen kao osm eh Čarlija Čaplina (videti ilustraciju 5F).
To je nadm en osmeh koji se smeši smešenju.
Sva četiri osm eha koja slede im aju isti izgled, ali služe potpuno
različitim socijalnim funkcijama. Svaki od njih je izveden voljno.
U ovim osm esim a će se često pojaviti neka asimetrija.
Osmeh ublažavanja otupljuje oštricu inače neprijatne p o ru ­
ke ili kritike, često izm am ljujući osmeh od ojađene osobe koja
trpi kritiku. Osm eh se pokazuje voljno, javlja se brzo i iznenadno.
Facijalni z na ci prevare 147

Uglovi usana m ogu biti zategnuti a ponekad je, takođe, donja usna
na trenutak blago povučena nagore. O sm eh ublažavanja se često
odlikuje klim anjem glave i njenom blagom iskošenošću nadole i
u stranu, tako da osoba koja se osm ehuje pom alo odozdo gleda
kritikovanu osobu.
Osm eh povlađivanja potvrđuje da će se gorka pilula proguta­
ti bez protesta. Niko ne misli da je to što osoba pokazuje sreća,
ali osm eh pokazuje da osoba prihvata neželjenu sudbinu. Ovaj
osm eh liči na osmeh ublažavanja, osim što nem a karakteristične
pozicije glave. Umesto toga, obrve se na trenutak mogu podići,
m ože se čuti uzdah ili pokazati nedoum ica.

Ilustracija 5F:
Čaplinov osmeh

Osm eh usklađivanja reguliše razm enu izm eđu dvoje ili više lju­
di. To je učtivi, kooperativni osm eh koji služi da se blago pokaže
slaganje, razumevanje, nam era da se nešto uradi ili priznavanje
ispravnosti tuđeg rada. To uključuje blagi osm eh, koji je obično
asim etričan, bez pokreta m išića oko očiju.
Osmeh kao slušalački odgovor je poseban vid osm eha uskla­
đivanja kojim se osobi koju slušamo stavlja do znanja da je sve
shvaćeno i da nem a potrebe da se bilo šta ponovi ili ponovo izrazi.
148 Laganje

To je ekvivalent onom e „m m -hm “, „dobro“, što je često praćeno

klim anjem glave. Govornik ne misli da je slušalac srećan, već na
ovaj osm eh gleda kao na ohrabrenje da nastavi.
Svaki od ova četiri osm eha - ublaživački, povlađivački, uskla-
đivački ili slušalački - m ogu ponekad biti zam enjeni iskrenim
osm ehom . Neko ko uživa u ublažavanju poruke, ko ima zadovolj­
stvo da povlađuje, sluša ili usklađuje, može pre pokazati doživljeni
nego jedan od nedoživljenih osm eha koje sam opisao.
Da sada razm otrim o lažni osmeh. Ovaj osm eh je nam enjen
drugoj osobi koju treba ubediti u to da jesu, iako nisu, doživljene
pozitivne emocije. Može se doživeti nešto malo pozitivnih em oci­
ja, ili se m ogu doživeti negativne emocije koje lažov pokušava da
sakrije koristeći lažni osm eh kao masku. Za razliku od paćeničkog
osmeha, kojim se priznaje da zadovoljstvo nije doživljeno, lažni
osmeh pokušava da prevari drugu osobu kako bi ona pomislila
da taj koji se smeje ima pozitivna osećanja. Ovo je jedini lažan
osmeh.
Postoje brojni znaci po kojim a se lažni osmesi razlikuju od d o ­
življenih, na koje pretenduju da liče.
Lažni osmesi su asimetričniji od doživljenih osmeha.
Lažni osmeh neće pratiti angažovanje mišića oko očiju, tako da
u lažnom osm ehu slabe ili um erene jačine neće ni biti podignu­
tih obraza, kesasto naborane kože ispod očiju, bora u spoljašnjim
uglovima očiju ili blagog spuštanja obrve koje će se pojaviti u d o ­
življenom osm ehu slabe ili um erene jačine. Prim er je prikazan na
ilustraciji 6; uporedite ga sa onim na ilustraciji 5A. Ako je osmeh
većih razm era sam čin osm ehivanja, tj. aktivnost m išića zygomatic
majora, podiže obraze, skuplja kožu ispod očiju i stvara bore u
spoljašnjim uglovima očiju. Ali, to neće spustiti obrvu. Ako se gle­
date u ogledalu i sporo pravite sve širi i širi osm eh, zapazićete da
se u skladu sa širenjem osm eha sve više podižu obrazi i pojavljuju
bore u spoljašnjim uglovima očiju, ali vaša obrva neće biti p o ­
vučena nadole ukoliko očni mišić takođe ne radi. Neuključenost
obrve je suptilan ali suštinski znak po kome se doživljeni osmesi
razlikuju od lažnih onda kada se osoba široko osmehuje.
Facijalni z na ci prevare 149

Može izgledati da je trenutak u kome iščezava lažni osmeh p o t­

puno neodgovarajući. Lažni osm eh može skliznuti sa lica suviše
naglo ili se može postepeno gasiti, pri čem u se njegova jačina
smanjuje, a onda zadržava, pre nego što se izgubi ili prođe kroz
još jednu fazu gašenja dok nestaje sa lica.

Ilustracija 6: Ilustracija 5A:

Lažni osmeh Iskreni osmeh

Kada se koristi kao maska lažni osmeh aktivira donji deo lica
i donji očni kapak. Pouzdani mišići - koji se pojavljuju na čelu
da označe strah ili uznem irenost - m ogu ostati. Čak i u donjem
delu lica lažni osm eh m ožda ne uspeva da potpuno prekrije zna­
ke emocije koju treba sakriti; um esto toga, može doći do stapa­
nja elemenata, a pošto se radi o mešavini emocija poneki trag još
može biti vidljiv.
Naša prva provera ovih ideja sastojala se u analiziranju osm eha
na licima studentkinja visoke škole za medicinske sestre koje su
učestvovale u našem eksperim entu. Ako su moje ideje o osmehi-
vanju tačne, studentkinje bi trebalo da u tzv. iskrenom intervjuu
pokažu pravi osm eh onda kada su gledale prijatan film i iskre-
150 Laganje

no opisivale svoja osećanja. U tzv. varalačkom intervjuu one bi

trebalo da pokažu lažni osm eh onda kada su gledale veoma n e­
prijatan film ali su pokušavale da izgleda kao da gledaju drugi
prijatan film. Mi smo procenjivali samo dva znaka koji ukazuju
na to da je osm eh lažan - neaktivnost mišića oko očiju i prisustvo
znakova odvratnosti (naboran nos) ili prezira (stisnutost uglova
usana). Rezultati su bili tačno onakvi kao što smo predvideli i bili
su veoma pouzdani: u tzv. iskrenom intervjuu je bilo više pravih
nego lažnih osm eha i nije bilo osm eha kroz koje su curili znaci
odvratnosti ili prezira; u tzv. varalačkom intervjuu su bili vidlji­
vi propustljivi osmesi, a takođe je bilo i više lažnih nego pravih
osmeha. Bio sam zapanjen da su se ova dva znaka prevare poka­
zala tako dobro, posebno zato što sam znao da njih ljudi, izgleda,
ne koriste kada procenjuju druge ljude. U ranijim proučavanjim a
ispitanicim a smo pokazivali veom a slične video-trake facijalne
ekspresije i tražili od njih da procene kada m edicinske sestre lažu.
Oni nisu procenjivali ništa bolje rtego što bi to učinili slučajnim
nagađanjem . Postavilo se pitanje da li mi analiziram o nešto što je
suviše suptilno da bi se videlo ili ispitanici ne znaju šta je to što
treba da traže? Naše sledeće proučavanje otkriće nam da li ljudi
m ogu sa više tačnosti da prim ete laganje tako što ćemo im reći
kako da prepoznaju da je m išić oko oka aktivan i kada se dešavaju
propustljivi osmesi, a onda ćemo izvršiti proveru.
Na licu se može naći više različitih znakova prevare: m ikroek­
spresije, suzbijene ekspresije, propustljivost pouzdanih facijalnih
mišića, treptanje, širenje ženica, suze, crvenilo i bledilo, asim etri­
ja, vrem enska neusaglašenost, pogrešna lociranost i lažni osmesi.
Neki od ovih znakova om ogućavaju curenje, odajući sakrivenu
informaciju; drugi obezbeđuju znake prevare koji pokazuju da se
nešto krije - ali ne i šta; a treći označavaju da je ekspresija lažna.
Ovi facijalni znaci prevare, kao i znaci prevare u recima, u glasu
i na telu, koji su opisani u prethodnom poglavlju, razlikuju se u
preciznosti inform acije koju prenose. Neki znaci prevare otkri­
vaju tačno vrstu emocije koju lažov stvarno doživljava, čak i ako
on pokušava da sakrije to osećanje. D rugi znaci prevare samo
otkrivaju da li je sakrivena emocija pozitivna ili negativna, a ne
Facijalni z nac i prevare 151

otkrivaju tačno koju negativnu ili pozitivnu em ociju lažov oseća.

M eđutim , im a znakova koji su čak i manje diferencirani, koji o d a­
ju samo to da lažov oseća neku emociju, ali ne otkrivaju da li je
sakriveno osećanje pozitivno ili negativno. To može biti dovoljno.
Saznanje da je neka emocija doživljena ponekad može nagovestiti
da osoba laže ako je situacija takva da u njoj ne bi trebalo doži­
veti bilo koju emociju, osim ako nije reč o laganju. Drugi put, laž
se neće odati ukoliko nem a preciznije inform acije o tom e koja je
emocija sakrivena. To zavisi od laži, odabrane strategije osobe za
koju se pretpostavlja da laže, situacije i raspoloživih alternativnih
objašnjenja, nezavisno od laganja, traganja za tim zašto bi jedna
emocija mogla biti doživljena ali i sakrivena.
Važno je da lovac na laži upam ti koji znaci prenose specifič­
nu, a koji opštiju inform aciju. Tabele 1 i 2 u dodatku daju sažet
pregled inform acija koje se odnose na sve znake prevare koji su
opisani u ovom i prethodnom poglavlju. Tabela 3 se odnosi na
znake falsifikovanja.
 VI

Opasnosti i mere predostrožnosti

Većina lažova najčešće m ože da o b m an e v ećinu ljudi.’ Č ak i

deca, k ad a n ap u n e osam ili devet g o d in a (neki roditelji kažu da
se to m ože desiti i m n o g o ranije), m ogu u sp ešn o prev ariti svoje
roditelje. N ep rep o zn av an je prevare znači ne sam o da se veruje la-
žovu već, tak o đ e, što je često gore, da se ne veru je iskrenoj osobi.
Takva p o g rešn a p ro c e n a m ože ozlediti dete koje govori istin u a
kom e se ne veruje, u p rk o s kasnijim p o k u šajim a da se greška kori-
guje. Posledice m o g u b iti isto tako užasne i za o d ra slu oso b u koja
je iskrena, a kojoj ne v eruju. M ože b iti izgubljeno prijateljstvo,
posao ili čak život. U n o v in am a se m ože pojaviti vest da je je d ­
n a n e d u ž n a osoba, koja je p o g rešn o p ro cen jen a kao lažov, posle
nezasluženo p ro v ed en ih g o d in a u zatvoru, k o n a č n o o slo b o đ en a -
ali to je češće u životu nego na naslovnoj stran i. Iako je nem oguće
p o tp u n o izbeći greške u o tk riv an ju prevare, m o g u se pred u zeti
m ere p re d o stro ž n o sti koje će ih sm anjiti.

* N aše, k ao i većina d ru g ih istraživ an ja, pokazuje d a je veom a m ali broj o n ih koji u p ro -

ceni da li n e k o laže ili ne k o riste bilo šta osim običn o g nag ađ an ja. T akođe sm o o tkrili
da većina lju d i m isli d a d o n o si p rav ilan su d čak i o n d a k ad a to n ije slučaj. Im a n ekoliko
iz u z e tn ih p o je d in a ca koji p riličn o ta ć n o m o g u da p re p o z n aju p re v a ru . N isam sig u ra n da
li se o n i ra đ a ju sa to m s p o so b n o šću ili je stiču u p o seb n im o k o ln o stim a . M oje istraživanje
se još uv ek n ije u sre d sre d ilo n a to ko n ajbolje prep o zn aje p re v a ru , ali o n o što sam n a u čio
pokazu je d a ta s p o so b n o st n ije p o v ezan a sa k o n v e n cio n aln o m o b u k o m k oju prolaze
stru č n ja ci iz oblasti m e n ta ln o g zdravlja.

153
154 Laganje

Prva m e ra p re d o stro ž n o sti p o d razu m ev a da se proces interpre­

tacije bihejvioralnih znakova prevare učini eksplicitnijim . In fo rm a ­
cije o to m e kako lice, telo, glas i govor m ogu o d ati p revaru, date
u dva p o sled n ja poglavlja, neće sprečiti pog rešne p rocene o tom e
da li neko laže, ali se, zahvaljujući njim a, ove greške m o g u u č in i­
ti očig led n ijim i ispravljivim . Lovci na laži se više neće oslanjati
sam o n a slutnje ili intuiciju. K ada bi više znali o o snovam a svojih
p ro c e n a lovci n a laži bi trebalo da više uče iz iskustva, odbacujući
ili k origujući p o jed in e znake prevare, ili im dajući veću težinu.
L ažno o p tu žen i bi tak o đ e bili u p re d n o sti, je r bi bili sposobniji da
se o d u p ru optužbi kada se u tv rd i osnova te optužbe.
Jedna d ru g a m era p re d o stro ž n o sti sastoji se u boljem razum e-
vanju prirode grešaka koje se događaju p ri otkrivanju prevare. Po­
stoje dve vrste grešaka koje su p o tp u n o su p ro tn e po svojim u z ro ­
cim a i p o sledicam a. U slučaju kada se ne veruje u istinu lovac na
laži p o g rešn o procen ju je isk ren u osobu, v erujući da ona laže. U
slučaju k ad a poveruje u laž lovac na laži p o g rešn o procenjuje da
je lažov isk ren a osoba.' N ije v ažno da li se lovac na laži oslanja na
p o lig ra f test ili svoju in te rp re ta ciju b ih ejv io raln ih znakova p rev a ­
re; o n je p o d lo ž a n ovim istim dvem a greškam a. Setim o se m esta
iz A pdajkovog ro m an a O ženi m e (M arry M e) koje sam naveo u
d ru g o m poglavlju, kada D žeri p risluškuje svoju ženu Rut, koja
razgovara telefonom sa svojim ljubavnikom . Z apažajući da njen
glas zvuči ženstvenije nego kad razgovara s njim , D žeri pita: „Ко
je to bio?“ R ut sm išlja n ek u p riču: „N eka žena iz n edeljne škole
pita da li ćem o upisati D žoanu i Č arlija“. Ako je D žeri poverovao
u p rič u svoje žene - o n je n ap rav io grešku jer je poverovao u laž.
P retp o stav im o drugačiji zaplet: Rut je verna su p ru g a koja stvarno

4 P ri ra z m a tra n ju g rešak a koje m o g u d a se p ojave za v rem e bilo k ak v o g te stira n ja, te rm in

„p o g rešn o tačan “ se o b ično o d n o si n a o n e slučajeve koje ja o značavam kao situacije u
k o jim a se ne veruje istini, a „p o g rešn o netačan* za slučajeve u ko jim a se veruje laži. N isam
k o ristio ove te rm in e zato što o n i m o g u da d o v e d u do zab u n e u slučajevim a k ad a se ra z ­
m a tra laž - ta d a te rm in „tačan “ d eluje k ao n e p rik la d a n d a opiše nekoga ko je p re p o z n at
kao lažov. Takođe, s m atra m d a je tešk o d a se sve v rem e m isli na to koja v rsta greške bi
treb alo da se označi k ao lažno ta č n a ili n e ta čn a . D ru g i p re d lo ž e n i te rm in i su „lažna u z ­
b u n a “ za slučajeve u k o jim a se ne veruje istini i „ p ro m a ša j“ za slučajeve u k o jim a se veruje
laži. N jihova p re d n o st je u to m e što su k ratk i, ali n is u p re c iz n i u m e ri u kojoj su precizni
te rm in i koje sam izabrao.
Opasnosti i mere predostrožnosti 155

razgovara sa n ek im iz nedeljn e škole, a D žeri je njen sum njičavi

su p ru g . Ako je D žeri p o m islio da njegova v e rn a su p ruga laže on d a
kada u stvari ne laže - on pravi grešku je r ne veruje u istinu.
U D ru g o m svetskom ratu H itler je n ap rav io grešku je r je pove-
rovao u laž, a Staljin p o d je d n a k o k o b n u grešku je r nije poverovao
u istinu. Uz p o m o ć različitih sredstava, sim u lirajući koncentraciju
tru p a , šireći glasine, dajući da se nem ačk i agenti u p o zn aju sa laž­
nim vo jn im p lan o v im a - saveznici su u b ed ili N em ce da će save­
znička invazija E vrope, otv aran je tzv. d ru g o g fronta, biti u Kaleu,
a ne na obali N o rm an d ije. Šest nedelja posle invazije N o rm an d ije
N em ci su nastavili da greše, d ržeći veliki broj svojih tru p a u p r i­
prav n o sti u Kaleu, ne p o d ižu ći sp re m n o st svoje vojske u N o rm a n ­
diji, v erujući da je iskrcavanje u N o rm a n d iji bilo diverzijski uvod
u invaziju Kalea! O vo je bilo verovanje u laž: N em ci su ocenili
da su vesti o p lan o v im a saveznika da u p a d n u u Kale istinite, a u
stvari su te vesti bile brižljivo sm išljene prevare. Lažni plan da se
n a p a d n e Kale N em ci su p rih v atili kao istinu.
U pravo su p ro tn a greška - k ad a se istin a tre tira kao laž - bilo
je Staljinovo odbijan je da poveru je u veliki broj upozo ren ja koja
je dobijao, čak i o d so p stv en ih špijuna koji su bili uvučeni u ne-
m ačke tru p e, da H itler kreće u n a p ad n a Rusiju. O vo je bilo ne-
verovanje u istinu: istin ite vesti o n em ačk im plan o v im a Staljin je
sm atrao lažnim .
O va razlika izm eđ u verovanja u laž i neverovanja u istin u za
lovca na laži je važna, p o što pojačava njegovu b u d n o st zbog d v o ­
stru k e o p asn o sti koja ga vreba. Ne posto ji n ačin da se p o tp u n o
izbegnu obe greške; je d in o se m ože p ro c e n iti sa kojom se od njih
više rizikuje. Lovac na laži m o ra da oceni k ada je bolje rizikovati
da b u d e prevaren, a k ad a je bolje rizikovati da se neko po g rešn o
optuži. Šta se m ože izgubiti ili dobiti su m n jičenjem nedužne o so ­
be ili v erom u lazova - zavisi o d laži, lažova i lovca na laži. Posle-
dice m o g u biti m n o g o gore za je d n u v rstu greške, ili greške m ogu
biti p o d jed n ak o kobne.
Ne postoji opšte pravilo o tom e koja se vrsta greške m ože lakše
izbeći. Ponekad su šanse p o d jed n ak e za obe greške, a p o n ek a d je
jed an tip greške v erovatniji nego drugi. To p on o v o zavisi od laži,
156 Laganje

lažova i lovca na laži. P itan ja koja bi lovac na laži m ogao da raz­

m o tri kako bi odlučio koju je grešku o p asn o napraviti razm a tran a
su na k raju sledećeg poglavlja posle m oje diskusije o poligrafu i
njegovom p o re đ e n ju sa k o rišćenjem b ih ejv io raln ih znakova koji
o tk riv aju p rev aru . Sada ću o p isati na koji je n ačin svaki od b ih ej­
v io raln ih znakova p revare p o d lo ž a n ovim dvem a vrsta m a grešaka
i koje m ere p re d o stro ž n o sti treb a p red u zeti da se greške izbegnu.
Individualne razlike, o no što sam ranije označio kao Brokovljev
rizik koji se javlja zbog toga što se zan em aruje to koliko se ljudi
razlikuju u ek spresivnom p o n ašan ju , odg o v orne su za obe vrste
grešaka u o tk riv an ju prevare. N ijedan znak p revare - n a licu, telu,
u glasu ili recim a - nije sigu ran , čak n i ak tivnost au to n o m n o g
n erv n o g sistem a koju m e ri poligraf. G reške koje neko čini kada
p overuje u laž događaju se zbog toga što neki ljudi u o pšte ne p ra ­
ve greške d o k lažu. To n isu baš psih o p ate, već ro đ e n i lažovi, lju ­
di koji koriste te h n ik u Stanislavskog i o n i koji uz p o m o ć dru g ih
sredstava uspevaju da p o v eru ju u svoje sopstvene laži. Lovac na
laži se m o ra setiti da odsustvo zn a ka prevare nije d o ka z istinitosti.
P risustvo znaka prevare m ože tak o đ e da zavara, što p ro u z ro ­
kuje su p ro tn u grešku n everovanja u istinu, p ri čem u se za iskrenu
o sobu kaže da laže. P rev aran t m o že n a m e rn o pokazati znak p re ­
vare da bi isk oristio to što njegova žrtva p o g rešn o veruje da on
laže. Priča se da igrači p o k era koriste ovaj trik,-ustanovljavajući
o no što je u p o k ersk o m žarg o n u nazvano „lažna p o ru k a “:

Na prim er, igrač bi m ogao u toku igre d a više sati n a m e rn o kašlje k ad a b le ­

fira. P ro tiv n ik koji je, n a d ajm o se, dovoljno o štro u m a n , u b rz o prep o zn aje
ovaj obrazac kašljanja i blefiranja. U odlu ču ju ćem deljenju, k a d a su ulozi
p o d ig n u ti, p re v ara n t kašlje ponovo, ali ovog p u ta ne blefira i tak o uzim a sav
novac o d svog zb u n jen o g p ro tiv n ik a .'

Pokeraš je u ovom p rim e ru p ravio i isk oristio grešku n ev ero ­

vanja u istinu, profitirajući iz toga što je ocenjen kao lažov. Č esto
se dešava da osoba koja je p o g re šn o identifikovana kao lažov s tra ­
da kada lovac na laži n ačini grešku neverovanja u istinu. To što
p ro u zro k u je da neki ljudi b u d u p ro cen jen i kao lažovi on d a kada
su iskreni - nije neisk ren o st, već izm otavanje, osobeni stil izraža­
Opasnosti i mere predostrožnosti 157

vanja. O n o što za većinu ljudi m ože biti zn ak prevare - za takve

osobe to nije. N eki ljudi:

• su in d ire k tn i i o p širn i u svom govoru;

• govore sa m n o g o k ratk ih ili d ugih pauza izm eđu reći;
• prave m n o g o g o v o rn ih grešaka;
• koriste m alo ilustratora;
• čine veliki broj telesnih m an ip u la tiv n ih radnji;
• često p o k azu ju znake strah a, u z n e m iren o sti ili ljutnje u
svojim facijalnim ekspresijam a, bez obzira kako se stvarno
osećaju;
• p o k azu ju asim etričn e facijalne ekspresije.

P ostoje o g ro m n e razlike izm eđ u o soba u pogledu svih ovih p o ­

našanja, a ove razlike p ro izv o d e ne sam o grešku da se ne veruje
u istin u , već, tak o đ e i grešku da se veruje u laž. N azvati lažovom
isk ren u o sobu za k o ju je k a rak terističn o da govori in d irek tn o je
greška neverovanja u istin u ; nazvati isk ren o m osobom lažova koji
govori u jed n ačen o je greška verovanja u laž. Iako takav govor,
kada se laže, m ože p o sta ti in d irek tn iji i sa više grešaka, to m ože
o stati nezap ažen o zbog toga što je to još uvek m nogo u jed načeni-
je nego govor koji je u o bičajen za većinu ljudi.
Jedini način da se sm anje greške koje proizilaze iz Brokovljevog
rizika jeste da se procene zasnivaju na p rom eni ponašanja o su m ­
njičenog. Lovac na laži m o ra napraviti p o ređ en je izm eđu u o b ič a ­
jen o g p o n ašan ja osobe u koju su m n ja i p o n ašan ja kada je ta osoba
p o d sum njom . Ljudi, verovatno, m o g u biti o b m an u ti tokom p r ­
vih su sreta k ad a ne p o sto ji osnova za poređ enje, niti prilika da se
p rim ete p ro m en e u p o n ašan ju . K ategorične p ro cene - osoba čini
toliko m n o g o m a n ip u la tiv n ih rad n ji da m o ra da joj je veom a n e ­
u g o d n o zbog nečega o čem u ne govori - verovatno su pogrešne.
R elativne pro cen e - o so b a čini m nogo više m a n ip u lativ n ih radnji
nego što je u običajeno za nju, pa stoga m o ra da joj je veom a n e u ­
god n o - j e s u je d in i n a č in da se sm anje greške neverovanja u istinu
koje proizilaze iz in d iv id u a ln ih razlika u stilu izražavanja. Iskusni
p okeraši slede ovu p rak su , p am teći osob en e „ p o ru k e“ (znakove
prevare) svojih re g u la rn ih p ro tiv n ik a.2A ko lovac na laži m ora da
i 58 Laganje

n ačini p ro c e n u posle p rv o g susreta, susret m o ra da bude dovoljno

dug kako bi dob io p rilik u da o sm o tri uobičajeno pon ašan je osobe
u koju sum nja. Lovac na laži bi m o g ao p o k ušati, na prim er, da se
to k o m razgovora n eko v rem e u sred sred i n a tem e koje nisu stre ­
sne. P o n ekad to neće b iti m oguće. C eo susret bi m ogao biti stresan
za o su m n jič e n u oso b u koja se plaši da je o su m n jičen a ili je uvre-
đ en a zbog toga što se nalazi u takvoj situaciji. A ko je to tako, lovac
na laži treb a da shvati kako je on p o d lo žan pravljenju po g rešn ih
p ro c e n a koje proizilaze iz B rokovljevog rizika, ne poznajući bilo
kakvu o so b en o st u običajenog p o n ašan ja osobe u koju sum nja.
P rvi su sreti su p o seb n o p o d lo ž n i greškam a u pro cen i i zbog
toga što p o sto je in d iv id u aln e razlike u to m e kako ljudi reaguju na
p o četn e susrete. N eki ljudi se p o n ašaju najbolje što m ogu, sledeći
d o b ro n au čen a pravila o to m e kako se treb a p o n ašati, i iz tog r a ­
zloga p ru žaju je d a n n erep rezen tativ n i u zo rak svog uobičajenog
p o n ašan ja. D ru g i sm atraju da p rv i susreti b u d e anksioznost, a nji­
hovo p o n ašan je, iz su p ro tn o g razloga, p ru ž a o sk u d n u osnovu za
ko m p araciju . Ako je m oguće, lovac na laži treb a da zasniva p r a ­
ćene na seriji susreta, n ad aju ći se da će u stanoviti bolju osnovnu
strateg iju kako se p o zn an stv o p rodubljuje. Iako bi se m oglo činiti
da će otk riv an je laži biti lakše k ad a ljudi n isu sam o p o zn an ici već
znaju je d n i d ru g e in tim n o - to nije uvek tako. Ljubavnici, članovi
p o ro d ice, prijatelji ili bliske kolege m ogu p o stati slepi kod očiju ili
razviti p re d ra su d e koje se m ešaju sa tačn im p ro cen am a bih ejv io ­
ra ln ih znakova prevare.
In terp retacija četiri izvora cu ren ja - om aške u govoru, em o c i­
o n aln e tirad e, am blem ske om aške i m ikroekspresije - nije tako
p o d lo ž n a B rokovljevom riziku. D a bi se oni pro cen ili nije p o tre b ­
no p o ređ en je zbog toga što im aju značenje sam o po sebi, značenje
koje je izraženo n ed v o sm islen im term in im a. Setim o se p rim era
koji sam citirao iz Frojda, u k o m e je d r R., po svoj prilici, opisivao
razvod nekog drugog. „Poznajem m ed icin sku sestru koja je bila
u p leten a u b ra k o ra z v o d n u p a rn ic u kao sukrivac. Supruga je o p tu ­
žila m u ža i označila m ed icin sk u sestru kao sukrivca a on je dobio
razv o d .“ Bilo je p o tre b n o biti u p u ćen u zakone koji su u to vrem e
regulisali razvod (preljuba je bila je d a n jed in i razlog za razvod,
Opasnosti i mere predostrožnosti 159

je d in o je iznevereni su p ru ž n ik m ogao su d sk i p o k ren u ti razvod, a

takvoj osobi je dato pravo na tra jn u i običn o z n a tn u alim entaciju)
da se na o sn o v u om aške izvede zaključak da je d r R. m ožda bio
m u ž iz priče koji je želeo da b ude taj koji p o kreće razvod. Č ak i
bez ove u p ućenosti, om aška kada se kaže „on“ u m esto „ o n a“ im a
vrlo specifično značenje, koje je razum ljivo sam o po sebi: d r R. je
želeo da je m už dob io razvod, a ne žena. O m aške nisu kao pauze
koje se m o g u raz u m e ti je d in o ako se n jih o v broj m enja. O m aške
se m o g u raz u m e ti bez ikakve u p u ćen o sti u to da li osoba čini više
om aški nego obično.
Bez obzira na to koliko se često dešavaju, om aška, m ikroeks-
presija ili tira d a o b elo d an ju ju in form aciju. To otkriva sakrivanje.
Setim o se p rim e ra iz m og e k sp erim en ta u kom e je stu d en tk in ja
koju je profesor k ritik o v ao pokazala am b lem sku om ašku zvanu
„srednji p rst“. To nije kao sm anjivanje bro ja ilu strato ra koje se
m ože p ro cen iti jed in o p o ređ en jem koliko često ih sada neko u p o ­
trebljava u o d n o su n a uobičajen u u p o treb u . Pokazivanje „p rsta“
nije uobičajeno; značenje je d o b ro pozn ato . Z bog toga što je to
bila am blem ska om aška - sam o deo am blem skog p o k reta koji je
izveden izvan uobičajen o g m esta pokazivanja - p o ru k a „srednjeg
p rsta “ m ogla bi se in te rp re tira ti kao curen je osećanja koje je s tu ­
d en tk in ja p o k u šala da sakrije. K ada je p acijen tk in ja M eri, p rik ri­
vajući svoje planove da se ubije, pokazala m ikroekspresiju, po ru k a
tuge se m ogla in te rp re tira ti sam a po sebi. Č in jenica d a je tuga bila
p ok azan a u m ikroekspresiji, a ne u n o rm aln o j, dužoj ekspresiji,
p okazala je da je M eri p o k u šala da sakrije svoju tugu. Poznavanje
k o n tek sta razgovora m ože p o m o ći u in terp retaciji laži u celini, ali
p o ru k e koje stižu p rek o om aški, tira d a i m ik roekspresija odaju
sakrivenu in fo rm aciju i značajne su sam e po sebi.
O va četiri izvora cu ren ja - om aške u govoru, tirade, am blem ske
om aške i m ikro ek sp resije - razlikuju se o d svih d ru g ih znakova
prevare u je d n o m po g led u . Lovcu na laži nije p o treb n a osnova za
p o ređ en je da bi izbegao da n apravi greške neverovanja u istinu. U
p rv im su sretim a, na p rim er, lovac na laži ne treba da b rine o in te r­
pretaciji om aški, m ik ro ek sp resija ili tirad a, zbog toga što to m ože
biti osoba koja često pokazu je takve oblike ponašanja. U pravo
l 6o Laganje

su p ro tn o . Lovac na laži im a veliku sreću ako se desi da je o su m ­

njičeni n eko ko je sklon o m aškam a, tira d a m a ili m ikroekspresija-
m a. Iako se p re d o stro ž n o st, koja zahteva p re th o d n o poznavanje
nekoga da bi se sm anjile greške neverovanja u istinu, m ože o d b a ­
citi kada su u p itan ju ova četiri izvora curenja, p re d o stro ž n o st za
sm an jen je grešaka verovanja u laž, koje su ranije p o m en u te, još se
prim en ju je. O d su stv o ovih ili bilo kog d ru g o g znaka prevare ne
m ože biti in te rp re tira n o kao d o kaz da je neko iskren. N eće svaki
lažov n ap rav iti om ašku, pok azati m ikro ek sp resiju ili im ati tiradu.
D o sada sm o razm atrali sam o jed an izvor grešaka u otkrivanju
prev are - zan em ariv an je in d iv id u a ln ih razlika, tzv. B rokovljev r i­
zik. D rugi, p o d je d n a k o važan izvor p ro b lem a koji povlači greške
n everovanja u istin u pred stav lja O telova greška. O va greška se
dešava o n d a k ad a lovac n a laži ne uspeva da uzm e u o b zir kako
iskrena osoba, koja je p o d streso m , m ože izgledati kao lažov. Svako
osećanje povezano sa laganjem (objašnjeno u trećem poglavlju),
koje m ože proizvesti curen je i znake prevare, m ože biti doživljeno
iz d ru g ih razloga, o n d a k ad a isk ren i ljudi znaju da se su m n ja kako
su oni neisk ren i. Iskreni ljudi m o g u biti u p lašeni da im dru g i ne
v eru ju i n jih o v bi strah m ogao biti p o b rk a n sa strah o v an jem lažo-
va da ga ne o tkriju. N eki ljudi im aju tako ja k u n era zrešen u k riv i­
cu zbog d ru g ih stvari da ova osećanja m o g u biti p ro b u đ e n a uvek
kada sebi p red o če da n a n jih su m n jaju zbog bilo kakvog prestupa.
Z naci ovih osećanja krivice m o g u biti p o b rk a n i sa osećanjem k ri­
vice zbog varanja kod lažova. Iskreni ljudi, takođe, m o g u osećati
prezir p rem a o n im a za koje znaju da su ih lažno optužili, u z b u đ e­
nje zbog poziva da d o k ažu kako su njihovi optužitelji pogrešili ili
zadovoljstvo u anticipaciji njihove od b ran e, a znaci ovih osećanja
m o g u ličiti na znake uživanja koje lažov oseća do k vara. I lažov i
iskrena osoba, koji znaju da su p o d su m n jo m , m ogu, takođe, doži-
veti i d ru g e em ocije. Iako će se razlozi razlikovati, i lažov i iskrena
osoba m ogli bi osećati izn en ađ en je, ljutnju, razočarenje, uznem i-
ren o st ili o d v ra tn o st zbog su m n ji ili pitan ja lovca n a laži.
O vu grešku sam nazvao p o O telu, jer je scena sm rti u Šekspi-
rovoj d ra m i izvan red an i sjajan p rim e r za to. O telo je upravo o p ­
tužio D ezd em o n u da voli Kasija i kaže joj da to p rizn a p o što će
Opasnosti i mere predostrožnosti 161

je ubiti zbog njen o g neverstva. D ezd em o n a traži da Kasio bu d e

pozv an i posvedoči da je n ed u žn a. O telo joj kaže da je već ubio
Kasija. D ezdem ona shvata da neće m oći da dokaže svoju n ed u ž-
no st i da će je O telo u biti.'

D EZD EM O N A : O, kakav jad! O n m učki izigran, a ja unesrećena!

O TELO : U h, kurvo! Z ar ti p re d a m n o m k ukaš za njim !?
D E Z D E M O N A : A h, oteraj m e o d sebe, m u ž u m oj; al’ nem oj da m e ubiješ!
OTELO : Bludnice, p a d n i!3

D e zd em o n in stra h i u z n e m ire n o st O telo tu m ači kao reakciju

na vest o sm rti n jenog n av o d n o g ljubavnika, što p o tv rđ u je n jeg o ­
vu u b e đ e n o st u n jen o neverstvo. O telo ne u speva da shvati kako,
iako je D ezd em o n a n ed u žn a, o n a ip ak m ože p o kazati veom a slič­
ne em ocije - u z n e m ire n o st i očajanje što joj O telo ne veruje, što je
njen a p o sled n ja n ad a da dokaže svoju n e d u ž n o st izgubljena on d a
kada je O telo ubio Kasija, te stra h da će O telo sada ubiti i nju.
D ezd em o n a je plakala zbog svog života, zbog n ezg o d n o g položaja
u kom e se nalazila, zbog toga što joj O telo ne veruje, a ne zbog
sm rti ljubavnika.
O telova greška je, tak o đ e, p rim e r kako predubeđenja koja lovac
na laži im a m o g u da iskrive njegove p rocene. I pre ove scene O telo
je uveren da je D ezd em o n a neverna. O telo odbacuje alternativna
objašnjenja D ezd em o n in o g p o n ašan ja, ne u zim ajući u obzir da
njene em ocije n isu dok az za je d n o ili drugo. O telo traži da p o ­
tvrdi, a ne da p roveri svoju u v eren o st da je D ezd em o n a neverna.
O telo je ek strem an prim er, ali p red rasu d e često iskrivljuju pro-
cenu, p ro u zro k u ju ći da lovac na laži ne o b raća pažnju n a ideje,
m o g u ćn o sti ili činjenice koje se ne u klapaju u ono što on već m i­
sli. O vo se dešava čak i o n d a kada lovac na laži trp i zbog u n ap red
stvorenog uverenja. O tela m u či njegovo uverenje da D ezdem ona
laže, ali to ga ne n agoni da k ren e u su p ro tn o m pravcu, tražeći da
je opravda. O n tu m ači D e z d e m o n in o p o n ašan je na način koji će
p o tv rd iti o no što on n ajm an je želi, a koji je n ajbolniji za njega.
* P rev o d ovog dijaloga iz Š ekspirovog Otela, koji je E k m an n aveo kao p rim e r O telove
greške, p re u z et je iz: V ilijam Š ekspir, Sabrana delà, Otelo, V čin , scena II, p reveo A lek san d ar
Saša P etrović, p rired ili: Veljko T opalović, B ranislav B rkić i D u ša n M rđ en o v ić, N ovinsko-
izdavačka u stan o v a „Službeni list SRJ“, D osije, B eograd, 1995, str. 1467.
162 Laganje

Takve p red rasu d e, koje iskrivljuju p ro cen u lovca n a laži, koje

v ode g reškam a neverovanja u istinu, pojavljuju se iz više izvora.
O telova u v eren o st da je D ezd em o n a bila n everna delo je njegovog
p o d m u k lo g sluge Jaga, koji je zbog sopstvene dobiti prouzrokovao
O telovo uništenje, b udeći, a o n d a p o th ra n ju ju ć i O telove sum nje.
Jago m o žd a ne bi uspeo da O telo nije im ao lju b o m o rn u priro d u .
L judim a koji su dovoljno lju b o m o rn i m o žda nije p o tre b a n Jago
da p o k ren e njihovu lju b o m o ru . O n i traže da se p o tv rd e n jih o ­
vi najgori strahovi, o tkrivajući o no u šta su m n jaju - da ih svako
laže. S um njičavi ljudi bi bili u žasni lovci na laži, skloni greškam a
neverovanja u istinu. Postoje, n aravno, lakoverni ljudi koji prave
su p ro tn e greške v erujući u laž, a koji n ik ad a ne su m n jaju u one
koji ih obm anjuju.
K ada su ulaganja velika, k ad a bi lovac na laži m nogo izgubio
ako bi se ispostavilo da onaj n a koga su m nja stv arn o laže, čak i
ljudi koji inače n isu lju b o m o rn i m o g u srljati u p o g rešn u procenu.
K ada se lovac na laži naljuti, k ad a se plaši izdaje, kada naslućuje
kakvo p o n ižen je bi m ogao doživeti ukoliko su njegovi strahovi
oprav d an i, on m ože ig n o risati sve što bi m oglo da ga po n o v o u m i­
ri i m ože tražiti ono što će ga još više u zn em iriti. O n će radije
p rih v atiti p o n ižen je i p re nego što se u opšte u tvrdi da je prevaren,
nego da rizikuje čak veće p o n ižen je da ga i dalje varaju. Bolje p a ­
titi sada, nego p o d n o siti m učen je neizvesnosti u vezi sa o n im što
n ekoga plaši. O n se više plaši da pov eru je u laž - da je rogonja, na
p rim e r - nego da ne veruje u istin u - da je m už koji b ezrazlož­
no optužuje. O vde se ne rad i o racio n aln im izborim a. Lovac na
laži postaje žrtva o noga što sam nazvao raspaljena strast. Em ocije
m ogu izm aći k ontroli, dobijajući zam ah koji ne opada v rem enom
kao što je to obično, već se, u m esto toga, pojačava. P rigrabiće se
m a šta što će p o tp aliti u žasn a osećanja, povećavajući njihovu d e ­
stru k tiv n o st. U takvom e m o cio n aln o m paklu ne m ože se biti p o ­
novo m iran ; to nije o no što se traži. O soba će pojačati bilo koju
em ociju koju doživljava, p retv araju ći stra h u užas, ljutnju u bes,
o d v ratn o st u su p ro tn o osećanje, u z n e m ire n o st u bol. R aspaljene
strasti uništavaju sve što im se n ađ e na p u tu - pred m ete, n e p o z n a ­
te osobe, voljene osobe, sebe sam og - d ok ne p ro đ u . N iko ne zna
Opasnosti i mere predostrožnosti 163

šta p ro u zro k u je p o četak ili k o n ačn i završetak takve em ocionalne

raspaljenosti. Jasno je da su neki ljudi m n o g o p o d lo žn iji raspalji-
vanju em ocija nego drugi. O čig led n o je da će n eko koga je ščepala
rasp aljen a strast loše procenjivati d ru g e ljude, p o što će verovati
sam o o n o m e što je u saglasnosti sa njegovom em ocijom , čak i ako
ga takva p ro cen a p rim o rav a da se oseća gore. K ada sm o o p sed n u ti
nek o m em o cijo m m i često verujem o u o n o što d o p rin o si toj e m o ­
ciji, čak i o n d a k ad a nas to čini još n esrećnijim .
G reška neverovanja u istin u - k ad a se p rev ara vidi i tam o gde je
n em a - ne zahteva rasp aljen e strasti, lju b o m o rn u ličnost ili Jaga.
N a p rev aru se m ože p o su m n ja ti zato što je to m o ćn o i korisno
objašnjenje nečega što bi inače zbunjivalo. Jedan službenik CIA,
sa d vadeset osam g o d in a ra d n o g iskustva, nap isao je:

Kao objašnjenje u zro čn o sti, p rev ara je su štin sk i uverljiva upravo zbog toga
što je tak o sistem atičn a i razložna. K ada d ru g a uverljiva objašnjenja nisu
n a rasp o lag an ju (m ožda zbog toga što su pojave koje pok u šav am o da o b ja ­
sn im o bile stv a rn o p ro u z ro k o v a n e greškam a, n e sp o so b n o šću da se slede
n a red b e ili d ru g im fa k to rim a koji nam nisu p o z n ati) p revara p ruža zgodno
i lako objašnjenje. To je z g o d n o objašnjenje je r su obaveštajci gen eraln o
osetljivi n a m o g u ćn o st da n a se d n u n a p re v aru , p a ukoliko je otkriju, oce-
njujući da je neko lažov, sebi i d ru g im a izgledaju k a o ljudi sposobni za so ­
fisticiranu i p ronicljivu analizu.
... To je lako zbog toga što bilo koji dokaz m ože b iti racionalizovan da bi se
u k lopio u p re tp o sta v k u o prevari; u stvari, neko bi m ogao dokazati da je -
k ada se p revara je d n o m iznese kao ozbiljna m o g u ćn o st - ova pretp o stav k a
skoro im u n a na opo v rg av an je.4

O va p o sm a tra n ja im aju m n o g o širu p rim e n u od p rim en e u

obaveštajnom ili policijsk o m rad u . Č ak i o n d a kada to znači da
se p rih v ata da su nečije dete, nečiji roditelj, prijatelj ili ljubavnik
izneverili poverenje, lovac na laži m ože n ap raviti grešku n ev e ro ­
vanja u istinu, p o g rešn o su m n jaju ći da se rad i o prevari, zbog toga
što ona objašnjava neobjašnjivo. Jednom nastala p red rasu d a da
voljena osoba laže filtrira in fo rm aciju sprečavajući da se odbaci
u n a p re d stvoreno uverenje.
Lovci na laži treb a da se trude da postanu svesni sopstvenih
predrasuda prem a osum njičenom . N ezavisno o d toga da li p re d ra ­
1б4 Laganje

sude p rem a o su m n jičen o m proizilaze iz ličnosti lovca na laži, iz

rasp aljen ih strasti, uticaja d ru g ih , p rošlog iskustva, p ritisk a posla,
p o treb e da se sm anji n eizvesnost - ako lovac n a laži shvata da im a
p re d ra su d e prem a o su m n jičen o m , on im a prilik u da se zaštiti od
m o g u ćn o sti da stvari tu m ači je d in o na onaj n ačin koji je u skladu
sa njegovim p red ra su d a m a . U n ajm an ju ru ku, lovac na laži m ože
biti u stan ju da shvati kako je toliko p o stao žrtva svojih p re d ra su ­
da da ga one m ogu n aterati da poveruje svojim p ro cen am a o tom e
da li o su m n jičen i laže ili ne.
Lovac na laži m o ra da se n apregne kako bi ra zm o trio m o g u ć­
n o st da znak em ocije nije znak prevare već z n ak kako se iskrena
osoba oseća zbog toga što je o su m n jičen a da laže. D a li znak e m o ­
cije ukazuje na osećanje koje je p ovezano sa laganjem ili n a oseća-
nje koje neko im a je r je p o g rešn o o p tu žen ili procenjen? Lovac na
laži m o ra da p ro cen i koje em ocije neka o d re đ en a osoba n a koju
su m n ja verovatno oseća, ne sam o ako laže, već, što je važnije, ako
je iskrena. Baš kao što ni svi lažovi neće o setiti svako m oguće o se­
ćanje koje se javlja p ri laganju, neće ni svi iskreni ljudi osetiti sva­
ko osećanje zbog toga što su p o d su m n jo m . U trećem poglavlju je
objašnjeno kako se ocenjuje da li lažov v erovatno oseća strah od
otkrivanja, krivicu zbog obm an jiv an ja ili uživanje što vara. D o p u ­
stite da sada ra z m o trim o kako lovac na laži m ože p ro ce n iti koje
bi em ocije m ogla da oseća isk ren a osoba koja je osu m n jičen a da
laže.
Lovac na laži m o ra biti u stan ju da n ačini ovu procenu, zasn i­
vajući je na pozn av an ju ličn o sti osobe u koju sum nja. U ovom p o ­
glavlju sam ranije opisao d a je p o tre b n o da lovac n a laži p re th o d n o
poznaje o su m n jičen o g k ako bi sm anjio greške koje su zasnovane
na p rv im im presijam a, p o što p rv e im presije ne uzim aju u obzir to
da se ljudi razlikuju u n ek im p o n a ša n jim a koja m ogu nagovestiti
prevaru. Sada je, zbog dru g ačije svrhe, p o treb n o im ati neke druge
inform acije o o su m n jičen o m . Lovac na laži treba da poznaje e m o ­
cionalne k arakteristike o su m n jičen o g da bi znake nekih em ocija
odbacio kao znake prevare. V erovatno neće svi osećati strah, k ri­
vicu, lju tn ju i tako dalje, k ad a znaju da su osum njičeni za prestup
ili laž. To, delom , zavisi od ličnosti osum njičenog.
Opasnosti i mere predostrožnosti 165

O soba koja sebe sm a tra viso k o p rav ičn o m m ože osetiti ljutnju
ako zna da neko su m n ja u n jen u iskrenost, m ali stra h da joj neće
verovati, ali ne i slo b o d n o lebdeću krivicu. Bojažljiva osoba, k o ­
joj n ed o staje sam o p o u zd an je i koja staln o očekuje n euspeh, m ože
biti uplašen a da joj neće verovati, ali verovatno neće osetiti ljutnju
ili krivicu. Već su p o m e n u te osobe koje su toliko preplavljene k ri­
vicom da se osećaju k rivim i o n d a kada su o sum njičene za p re ­
stup koji nisu počinile. Ljudi koji su obu zeti k rivicom ne m ogu,
m e đ u tim , biti p o seb n o uplašeni, ljuti, izn en ađ en i, u z n em iren i ili
uzb u đ en i. Lovac n a laži m o ra da odbaci pom isao da zn a k emocije
predstavlja zn a k prevare, ako je sam a ličnost osum njičenog vero­
vatno sklona stvaranju takvog osećanja krivice čak i onda kada je
osum njičena osoba bila iskrena. Koje bi em ocije trebalo odbaciti
zavisi od o su m n jičen o g - nije svaku em ociju p o d jed n a k o lako
p ro b u d iti k od svake isk ren e osobe koja zna da je p o d sum njom .
K oju bi em ociju, ako bi i jed n u , m ogli o setiti n ed u ž n i ljudi, ako
znaju da su o su m n jičen i za neki prestup, zavisi, takođe, od n ji­
hovog o d n o sa sa lovcem na laži, zavisi od onoga na šta ukazuje
njihovo prošlo iskustvo sa to m osobom . U p o zo rišn o m ko m ad u
D ečak iz Vinsloua otac je znao da ga njegov sin R oni sm atra p ra ­
ved n im . O n n ik ad a nije n ep rav ed n o optužio R onija n iti ga je k a ­
znio kada je o n zaista bio ned u žan . Z bog njihovog ranijeg o d nosa
otac nije m o rao da o dbaci znake straha, zbog toga što je njihova
pojava verovatnije ukazivala n a m o g u ćn o st da R oni laže a ne na to
da se plaši kako m u otac neće verovati. D ečak nije im ao razloga da
se plaši da m u neće verovati, jed in o je, ako je lagao, m ogao da se
plaši da ne b u d e u h vaćen u laži. O n i koji često n ep rav ed n o o p tu ­
žuju, oni koji n e p re k id n o su m n jaju u isk ren o st dru g ih , form iraju
o d n o s u kom e znaci stra h a p o staju nejasni kada je reč o tom e da
li osoba u koju oni su m n jaju laže ili govori istinu. Ž ena koju m už
n ep re sta n o o p tu žu je da ga v ara i koja je p re d m et verb aln o g ili fi­
zičkog zlostavljanja, u p rk o s svojoj n ed u žn o sti im a razlog da bude
uplašena, bilo da laže ili govori istinu. Izm eđu ostalog, njen m už je
izgubio o snovu da u zn acim a strah a otkrije dokaz da njegova žena
laže. Lovac na laži m o ra odbaciti pom isao d a je zn a k emocije zn a k
prevare ako odnos izm eđ u osum njičene osobe i lovca na laži dopri­
1 66 Laganje

nosi m ogućnosti da se ko d osum njičene osobe pojavi takvo osećanje,

uprkos tom e što je osum njičena osoba bila iskrena.
P ri p rv o m susretu, u p rk o s činjenici da se pre toga nisu p o z n a ­
vali, neko m ože b iti o su m n jičen da laže. Već bi u p rvom tre n u t­
ku neko m ogao p o su m n ja ti da d ru g i krije čin jen icu da je o že­
njen. K an d id at m ože su m n jati da poslodavac laže kad m u kaže
da još m o ra razgovarati i sa d ru g im a p re nego što donese odluku.
K rim in alac m ože su m n jati u izjavu in sp ek to ra da je njegov o r­
tak p riz n a o i sam im tim o k ren u o dokaze p ro tiv njega. K upac se
m ože p itati da li agent n e k re tn in a pokušava d a p o d ig n e cenu kada
kaže da vlasnik ne bi čak ni razm atrao tak o n isku p o n u d u . Bez
p re th o d n o g poznav an ja o su m n jičen o g lovac na laži je dvostruko
oštećen. U to m slučaju, nep o zn av an je ličnosti o sum njičene osobe
i nepo zn av an je n jihovog ran ijeg o d n o sa ne m o g u da ukažu na to
da li posto ji bilo kakva p o tre b a da se o d re đ en e em ocije odbace jer
bi to m ogla biti osećanja iskrene osobe izazvane činjenicom da se
u nju sum nja. Č ak i tad a, znanje o to m e šta osu m n jičen i očekuje
o d lovca na laži m o že biti p o lazn a osnova da se p ro cen i koje bi
em ocije m ogla o setiti isk ren a osoba u k o ju su m n jaju da laže.
N e uspeva svaki o su m n jičen i da izgradi valjano očekivanje o
svakom lovcu n a laži, a n em aju ni svi o n i koji uspeju u tom e ista
očekivanja. P retp o stav im o da je o su m n jičen neko ko im a pristu p
poverljivom m aterijalu i p re tp o stav im o da se ta osoba d ru ži sa
lju d im a za koje FBI veru je da su tajn i sovjetski agenti. Nije n e o p ­
h o d n o da o su m n jičen i im a k o n tak t sa n ek im o d re đ e n im agentom
FBI-ja, ili k o n tak t sa bilo k o jim o d n jih o vih agenata, da bi izgra­
dio očekivanja na o sn o v u kojih p rocenjuje FBI. A ko osum njičena
osoba veruje da FBI n ik a d a ne pravi greške i zaslužuje p o tp u n o
p overenje, znake stra h a koji se, na prim er, pojave na n jen o m licu
treb a uzeti u obzir, ali ih treb a in te rp re tira ti kao stra h od o tk riv a­
nja. M eđ u tim , ako o su m n jičen a o soba veruje da je FBI u suštini
b esm islen, da je stvoren da bi upravljao ljudim a, vidljive znake
stra h a ne treb a ra z m a trati p ri pro cen jiv an ju laganja. To bi pre m o ­
gao biti stra h da im neće verovati nego stra h od otkrivanja. Lovac
n a laži m ora odbaciti pom isao d a je zn a k emocije zn a k prevare ako
postoji m ogućnost da očekivanja osum njičenog kod njega izazovu
takvo osećanje čak i onda kada je osum njičeni bio iskren.
Opasnosti i mere predostrožnosti 167

D o sada sam se je d in o bavio zab u n o m koju p ro u zro k u ju ona

osećanja koja doživljava iskrena osoba koja je o su m n jičen a da
laže. E m ocio n aln e reakcije iskrene osobe m ogu, takođe, pre ra ­
splesti nego zam rsiti stvari, p o m ažu ći da se iskrena osoba raz li­
kuje o d lažova. Z ab u n a nastaje u situaciji u kojoj iskrena osoba i
lažov isto em o cio n aln o reaguju kada n eko p o su m n ja u njih; p o ­
staje jasn o o n d a k ad a se njihove reakcije razlikuju. N eko bi m o ­
gao im ati p o tp u n o različita osećanja kada je o sum njičen, a govori
istin u , nego kada je o su m n jičen , a laže.
D ečak iz Vinsloua je je d a n prim er. O tac je im ao m n o g o in fo r­
m acija - on je pozn av ao ličnost svog sina i njihov raniji o d n o s
- što m u je d o p u stilo da napravi vrlo specifičnu p ro ce n u o tom e
kako će se njegov sin verovatno osećati i u slučaju da govori isti­
nu, i u slučaju da laže. O n je znao da njegov sin nije bio ni ro đ en i
lažov, n i p sih o p ata, n iti neko ko je o buzet krivicom , već neko ko je
držao do n ek ih v red n o sti. Z ato bi krivica zbog varanja bila velika,
ako je Roni lagao. Laž bi, p risetim o se, bila p o rican je krađe ako je
stv arn o ukrao. O tac je zn ao da je k arak ter njegovog sina bio takav
da bi o n o setio k riv icu zbog prestu p a, p o tp u n o nezavisno od toga
da li je lagao ili govorio istin u o tom e. Tako, ako je R oni u k rao i
po k u šao da to sakrije, dva izvora sn ažn ih osećanja krivice bi ga
o d ala - krivica zbog laganja i krivica zbog p re stu p a koji prikriva.
A ko je R oni zaista bio iskren kada je p o ricao k rađ u , ne bi trebalo
da oseća krivicu.
O tac je, tak o đ e, zn ao da m u njegov sin veruje. N jihov raniji
o d n o s je bio takav da je R oni m ogao da ra č u n a na to da će m u
otac verovati ako on - njegov sin - govori istinu. Zato R oni ne
bi ni trebalo da oseća stra h da m u otac neće verovati. D a bi p o ­
jačao stra h o d o tk riv an ja otac je, slično p o ligrafskom d etek to ru
laži, tražio da sve b u d e p o tp u n o jasn o - . ako m e slažeš ja ću to
znati zbog toga što se laž izm eđu tebe i m ene ne m ože sakriti. Ja
ću to znati, Roni - seti se toga pre nego što p rogovoriš“. R oni je,
v erovatno na o snovu p rošlog iskustva, verovao u to. Zbog toga bi
Roni treb alo da b u d e uplašen da ga otac ne uhvati u laži - ukoliko
laže. K onačno, otac je n u d io oproštaj ako prizna: „Ako si to učinio,
m o raš m i reći. N eću se lju titi na tebe, Roni - po d uslovom da m i
 i 68 Laganje

kažeš istin u “. O vim stavom otac je, takođe, po d ig ao ulog: ako je

R oni lagao - otac bi se nalju tio na njega. Roni bi se, verovatno,
osetio p o tp u n o p o sra m lje n im ako je u krao i to bi ga m oglo spre-
čiti da p rizn a. N jegov otac bi govorio n ešto o to m e kako razum e
da đečak m ože pod leći iskušenju, ali da je važno ne tajiti p restup
n ego ga p rizn ati.
Pošto je ocen jen o koje će em ocije R oni osetiti ako laže (strah
i k rivicu) i p o što je posto jala osnova da se p ro cen i kako se ove
em ocije verovatno neće pojaviti ako govori istinu, ostao je još je ­
d a n k o rak koji je bilo n e o p h o d n o n ačin iti da bi otac m ogao da
sm an ji greške u in te rp re tira n ju znakova prevare. M ora biti izve-
sn o da R oni, ukoliko govori istinu, neće osetiti bilo koju d ru g u
em o ciju koja bi m ogla ličiti na znake strah a ili krivice i tako un eti
p o m e tn ju u p ro c e n u da li laže ili ne. R oni bi m ogao biti ljut na
n a stav n ik a što ga je p o g rešn o optužio da je lopov; zbog toga znaci
ljutnje, p o seb n o ako se pojave o n d a k ad a se govori o školskim
au to ritetim a, m o raju biti o dbačeni. V erovatno bi osećao u z n e m i­
re n o st zbog položaja u kom e se nalazio i ova bi osećanja p o m ete-
n o sti m ogla biti o p šta za njegovo celokupno stanje, nespecifična
za nagoveštaj bilo kog aspekta tog stanja. N jegov otac tada m ože
in te rp re tira ti stra h i krivicu kao dokaz laganja, ali ljutnja i u z n e ­
m ire n o st bi m ogli biti p risu tn i čak i da Roni govori istinu.
Č ak i o n d a kada su stvari tako jasn o presečene - o n d a kada
se, zahvaljujući p o zn av an ju osobe, zna koje bi em ocije o su m n ji­
čena osoba m ogla o setiti ako laže ili ako govori istin u i kada to
n isu iste em ocije - in te rp re tira n je b ih ejv io raln ih znakova prevare
još m ože biti opasno. M noga ponašanja su, zapravo, znaci koji su
karakteristični ne sam o za je d n u , već za više emocija, tako da se ti
znaci m oraju odbaciti, zato što bi u je d n o m slučaju oni ukazivali na
je d n u od emocija koju bi mogla osetiti osum njičena osoba koja go­
vori istinu, dok bi u drugom slučaju isti znaci ukazivali na sasvim
drugu em ociju koju bi mogla osetiti osum njičena osoba koja laže.
Tabele 1 i 2, u d o d atk u , p ru ž a ju gotovu m o g u ćn o st da se proveri
koje em ocije m o g u da p ro izv ed u svaki b ih ejv io raln i znak.
P retp o stav im o da je otac zapazio kako se R oni znojio i učestalo
gutao pljuvačku. O vi znaci bi bili bezv red ni p o što bi m ogli p re d ­
Opasnosti i mere predostrožnosti 169

stavljati znake bilo koje em ocije - pozitiv n e ili negativne. Ako je

R oni lagao ovi znaci bi se pojavili zbog stra h a ili krivice, a ako je
govorio istin u oni bi se m ogli pojaviti zato što je on osećao uzne-
m ire n o st i ljutnju. Ako je v id n o koristio m n o g o m a n ip u lato ra to
bi se, takođe, m o ralo o d b aciti p o što se u p o tre b a m an ip u lato ra
povećava kada se javi bilo koja negativna em ocija. Č ak bi i znaci
sam o o d re đ e n ih n eg ativ n ih em ocija, kao što je spuštanje visine
glasa, m o rali biti o d b ačen i kao znaci na koje ne treb a o b ratiti p a ­
žnju. A ko visina glasa postaje niža zbog krivice, to bi bio znak
laganja, ali visina glasa m ože p o sta ti niža zbog tuge ili uzn em ire-
nosti, a R oni će m o žd a osećati u z n e m ire n o st bez obzira na to da
li laže ili govori istinu. Sam o o n a p o n a ša n ja koja označavaju strah
ili krivicu, ali ne lju tn ju , tu g u ili u z n e m ire n o st, m o g u biti in te r­
p re tira n a kao znaci prevare. Ponašanja koja označavaju ljutnju ili
u zn em iren o st, ali ne i stra h ili krivicu, m o g u biti in te rp re tira n a
kao znaci iskrenosti. P roučavanje tabela 1 i 2 pokazuje da bi sle-
deća p o n ašan ja m o g la pokazati da li R oni laže ili ne: om aške u go­
voru , am blem ske om aške, m ik roekspresije i ak tiv n o st p o u zd an ih
facijalnih m išića. O vo su p o n ašan ja koja šalju dovoljno preciznu
in fo rm aciju da se stra h ili krivica razlikuju o d ljutnje ili u znem i-
renosti. U zgred, m o žd a ni zadavanje p o lig ra f testa u ovom slučaju
ne bi donelo ništa. P o lig raf m eri sam o b u đ en je em ocije, a ne vrstu
em ocije koja je doživljena. R oni bi m ogao da bu d e em ocionalan,
kriv ili ned u žan . Iako proučavanja koja o cenjuju tač n o st poligrafa
pok azu ju da je o n a veća o d slučajnosti, u n ekoliko ovih p ro u ča v a­
nja bilo je m n o g o grešaka neverovanja u istinu. O va proučavanja,
i to n a šta se o d n o se, ra z m a trać u u poglavlju koje sledi.
M oja analiza Dečaka iz Vinsloua je pokazala da je kom plikova-
no p ro cen iti koje em ocije oseća o su m n jičen a osoba koja govori
istin u i da li se te em ocije razlikuju od em ocija koje osu m n jičen a
osoba oseća kada laže. To zahteva d o b ro poznavanje osum njičene
osobe. Ali, često n i d o b ro p oznavanje osu m n jičene osobe nije d o ­
voljno da se naprave takve procene. Č ak i o n d a kada su procene
zasnovane na p o zn av an ju o su m n jičen o g to ne znači da će one biti
od velike k o risti u o tk riv a n ju lažova. P oznavanje m ože ukazati na
to da će se verovatno doživeti ista em ocija bez obzira na to da li
 170 Laganje

osu m n jičen a osoba laže ili ne, kao što je bilo u slučaju D ezdem o-
ne. Č ak i kada p ro cen a ukazuje na to da će o su m n jičen a osoba do-
živeti različite em ocije, u zavisnosti od toga da li je iskrena ili laže,
bih ejv io raln i znaci m o g u biti nejasni. N išta ne m ože biti specifič­
n o baš za o n e em ocije p o kojim a bi se lažov m ogao razlikovati od
iskrene osobe. U ovim p rim e rim a ne postoji dovoljno inform acija
da se p ro cen e em ocije koje je osetila o su m n jičen a osoba; p rocena
je da će se doživeti iste em ocije bez obzira na to da li osum njičena
osoba laže ili govori istinu, ili da će lažov i iskrena osoba doživeti
različite em ocije, ali da će b ih ejv io raln i znaci biti nejasni - dakle,
da bi o tk rio prev aru , lovac na laži ne m ože da k o risti znake u p le ­
te n ih em ocija.'
Jedino ako bi sebi m ogao p red o čiti šta bi bilo da je on u tom
položaju, lovac na laži m ože da izbegne grešku neverovanja u isti­
nu i m o ra biti jako o p rezan da zbog svoje lakovernosti ne napravi
grešku i p overuje u laž. N aravno, p o n ek ad će analiziranje vrste
em ocija koje bi m ogao o setiti lažov, i v rste em ocija koje bi m ogla
o setiti iskrena osoba zbog toga što je o su m n jičen a, p o m o ći da se
lažov uhvati. Kao što je slučaj sa p rim e ro m iz Dečaka iz Vinsloua,
takva analiza će izolovati ja sn e znake isk renosti ili prevare i učini-
će zad atak lovca na laži lakšim , čineći ga b u d n im za ona p o n a ša ­
nja za k o jim a m o ra da traga.
M oje objašnjenje o p asn o sti i m era p re d o stro ž n o sti u o tk ri­
van ju p revare do sada se o d n o silo sam o na situacije u kojim a je
o su m n jičen a osoba zn ala da u nju su m njaju da laže. M eđutim ,
isk ren i ljudi ne m ogu n ik a d a sebi p red o čiti da svaka izgovorena
reč, svaki gest i svaki facijalni trzaj, na neki n ačin , p o dležu isp iti­
vanju kada neko u njih su m n ja da lažu; takođe, neki iskreni lju ­
di v eruju da su p re d m e t tak v o g ispitivanja kada, u stvari, nisu.
Lažovi ne znaju uvek da li njihove žrtve su m n jaju u to da ih oni
varaju. Jedno razrađ en o o p ravdanje, koje je sm išljeno da u m iri
su m n ju , m ože p ro b u d iti p o d o z re n je kod žrtve koja je ranije ve-
rovala. Ž rtve koje su m n jaju da su prev arene m ogu i sam e lagati,
krijući svoju su m njičavost da bi u m irile lažova i nagnale ga na

* P rise tim o se da p o sto je d ru g i z n ac i p re v a re koji ne u k ljučuju em ociju: takvi kao što su

o m ašk e, am b lem sk e om aške i tirade.
Opasnosti i mere predostrožnosti 171

po g rešan korak. Postoje i d ru g i razlozi zbog kojih žrtva nastoji da

u m iri lažova. U p ro tiv šp iju n aži, k ad a je šp iju n otkriven, o tk riv a ­
nje m ože biti sakriveno da bi se p reko špijuna neprijatelju prenela
p o g rešn a inform acija. D ru g e žrtve m o g u sak riti to da su otkrile
kako su p rev aren e da bi uživale u n o v o n astalo m o b rtu i da bi neko
v rem e gledale kako lažov nastavlja da isp red a svoje izm išljotine
nesvestan toga da žrtv a sada zna da je sve laž.
Lovac n a laži i gubi i dob ija ako o su m n jičen a osoba ne zna da u
nju su m n jaju d a laže. Lažov ne m ože zataškati tragove, anticipirati
p itan ja, p rip re m iti op rav d an ja, uvežbati strategiju i biti oprezan
na neke d ru g e n ačin e ako ne veruje u to da pod o zriv a žrtva is­
pituje svaki njegov p o k ret. Kako vrem e prolazi i čini se da će laž
biti p o tp u n o p ro g u ta n a , lažov postaje tako o p u šten da se greške
javljaju zbog p re te ra n o g sam o p o u zd an ja. Ovaj d o b itak za lovca
na laži izvire iz toga što je lažov toliko sam o uveren da je p o stao
nepažljiv, te je m alo v ero v atn o da će se previše uplašiti da ga ne
otkriju.O vaj d o b itak im a cen u za lovca n a laži zbog verovatnoće
da lažov koji je tak o p re te ra n o sa m o p o u z d a n da postaje n e m aran
- v erovatno ne oseća jak stra h od o tkrivanja. N eprom išljene greš­
ke nastaju p o cen u grešak a u zro k o v an ih stra h o m od otkrivanja.
N e žrtv u ju se sam o b ih ejv io raln i znaci p rev are proizvedeni s tra ­
h o m od otkriv anja, već se, tak o đ e, gube efekti dezorganizacije koji
p ro istič u iz takvog stra h a , koji m ogu, slično p re te ra n o m sa m o p o ­
uzdanju, proizvesti loše p lan iran je. M ožda je najvažniji g u b itak to
da u z n e m ire n o st zbog stra h a o d hapšen ja verovatno neće p o sta ti
d ovoljno jak a da m o tiv iše lažova na p rizn an je ako on ne m isli da
m u iko stoji n a pu tu .
Ros M alejni, ek sp e rt u obučav an ju in sp ek to ra policije, z a stu ­
pa strateg iju koju zove strateg ijo m tro jan sk o g konja, u kojoj se
policajac p retv ara da veru je o su m n jičen o m kako bi ga naveo da
govori više i u plete se u sopstvene izm išljotine. Iako se, u to m slu ­
čaju, stra h od o tk riv an ja m ože sm anjiti, o su m n jičen i će, p rem a
M alejniju, v ero v atn o n a č in iti grešku koja ga otkriva:

Policajac Ireba da o h ra b ri izvor (osu m n jičen o g ) da i dalje vara, terajuči ga

da nastavi svoju p riču , Iražeći uvek sve više i više delalja u izm išljotinam a
koje m u o su m n jič e n i serv ira. U slvari, policajac takođe obm anjuje k a d a se
172 Laganje

p re tv a ra da veruje iz v o ru ... To ne m ože da nan ese štetu p o šte n o m izvoru.

Ako policajac greši u svojoj p o č etn o j sum njičavosti d a ... o su m n jič e n i m o ž ­
da v a ra ... (ova teh n ik a ispitivanja) neće p ro u zro k o v ati bilo kakvu n e p rav ­
du. Jedino p re v a ra n t treba da se plaši (to g a).5

O va strategija p o d seća na Š o p en h au erov savet: „A ko im ate ra ­

zlog da su m n jate kako vas osoba laže, izgledajte kao da ste pove-
rovali u svaku n jen u reč.T o će o sobu o h ra b riti da nastavi; postaja-
će sve v atren ija u svojim tv rd n jam a i n a k raju će se sam a o d ati“.6
Iako se m ože činiti da će u zdanje lažova u to da m u žrtva veruje
sig u rn o sm anjiti njegov stra h o d otkrivanja, teško je reći kako će
takva p o lazn a osnova delovati na d ru g a osećanja koja prate laga­
nje. N eki lažovi m o g u osećati veću krivicu ako varaju žrtv u koja
im veru je nego o n u koja je po d o zriv a. N eki d ru g i lažovi bi m ogli
osećati m an ju krivicu, racio n alizu ju ći je tim e d a sve do k žrtva ne
zna da je lažu i nije m u čen a su m n jam a - nije p o čin je n o nikakvo
zlo. Takvi lažovi m o g u verovati da su njihove laži prv en stv en o
m otiv isan e d o b ro n a m e rn o šć u da se njihova žrtva p o šted i velikih
po tresa. U živanje u v aran ju bi se m oglo pojačati ili sm anjiti ako
lažov zna d a m u žrtv a veruje. V aranje žrtve koja je p u n a poverenja
m ogao bi biti p o seb an užitak, uključujući i p re p u štan je prijatn im
osećan jim a prezira; ipak, varan je p o d o zrive žrtve m oglo bi biti
uzbudljivo zbog izazova.
N e p o sto ji n ačin da se p red v id i da li postoji m anja ili veća vero-
v atn o ća da će lažov p o g rešiti ukoliko njegova žrtva pokaže svoju
sum njičavost. Postoji, narav n o , m o g u ćn o st da su sum nje n e o sn o ­
vane; o su m n jičen i m ože biti čestita osoba. D a li bi bilo lakše reći
da će o su m n jičen i biti isk ren ako ne zna da je osum njičen? Ako
on ne zna da je o su m n jičen kao lažov ne treba da se plaši da m u
neće verovati, n iti bi treb alo da posto ji ljutnja ili u zn e m ire n o st
zbog sum nje, a čak i d a je preplavljen k rivicom - o su m n jičen i
neće im ati p o seb n u p rilik u da se p o n aša kao da je nešto p o g re š­
no u radio. Sve je ovo ćar, p o što znaci bilo koje od ovih em ocija
m ogu b iti je d n o sta v n o in te rp re tira n i kao znaci prevare bez ik a­
kve p o treb e da se b rin e da li bi o n i m ogli, u m esto toga, biti znaci
osećanja istin ite osobe zbog toga što je osum njičena. M eđutim ,
do ovog d o b itk a se došlo p o cenu, koja je već sp o m en u ta, da će
Opasnosti i mere predostrožnosti 173

neka osećanja koja p rate laganje, a koja p ro izv ode znake prevare,
poseb n o stra h od otkriv an ja, biti slabija ako o soba koja ne zna da
bilo ko u nju su m n ja - zaista jeste lažov. K ada o su m n jičen i ne zna
da p o sto ji sum nja m anje je verovatno da će lovac n a laži napraviti
grešku da ne p overuje u istin u zbog toga što će znaci em ocije, ako
ih im a, verovatnije biti znaci prevare, ali m o že biti više grešaka
verovanja u laž zbog toga što je m alo v erovatno da će osećanja
koja p rate laganje biti dovoljno jaka da o d aju lažova. V erovatno se
dešava o b rn u to ako se zna da su m n ja p o sto ji - više neverovanja u
istin u ali m anje verovanja u laž.
D va d ru g a p ro b lem a kom p lik u ju p itan je da li bi lovac na laži
bio bolji ako o su m n jičen i nije znao da u njega sum njaju. Prvo,
lovac na laži m o žd a n em a izbora. N eće svaka situacija dozvoliti
žrtvi da sakrije svoje sum nje. Č ak ako je to i m oguće, neće svako
ko m isli da m ože b iti žrtv a nečije laži želeti da sakrije svoje su m ­
nje, lažući da b i uhvatio lažova. I n em a svaki lovac n a laži talenat
je d n o g lažova koji je u sp ešan u n eo tk riv an ju svoje prevare.
D rugi p ro b lem je gori. Pokušavajući da sakrije svoje sum nje,
lovac na laži rizikuje da u to m e ne uspe, ne shvatajući to. O n, sva­
kako, ne m ože rač u n a ti n a to da će lažov biti iskren u vezi s tim .
N eki lažovi se m o g u sm elo su p ro tstav iti svojoj žrtvi kada p rim e te
da je žrtv a sum njičava, p o seb n o ako m o g u pokazati da njihova
žrtva pokušava da sakrije svoje sum nje. Lažov se m ože praviti da
je pravdoljubiv, ljut i p o v ređ en tim e što žrtva nije bila otvorena
u p o g led u svojih su m n ji, n ep rav ed n o ga lišavajući prilike da se
opravda. Č ak i da ovaj m a n e v a r nije ubedljiv, to m ože bar zapla-
šiti žrtv u za n eko vrem e. N eće svaki lažov biti tak o drzak. Neki
bi m ogli sak riti svoje o tk riće da žrtva postaje sum njičava kako bi
m ogli d obiti n a v re m e n u d a zataškaju svoje tragove, prip rem e se
da pob eg n u , itd. N ažalost, nije sam o lažov taj koji m ože da sakrije
takvo otkriće. Istin iti ljudi m ogu, takođe, sakriti da su otkrili kako
se na njih sum nja. N jihovi razlozi m o g u biti p o tp u n o različiti. O ni
m o g u sak riti da znaju kako su osum njičeni da bi izbegli scenu, ili
da bi dobili na v rem en u , n adajući se da će p rik u p iti dokaze koji
im idu u prilog, ili da bi p red u zeli akcije kako bi oni koji ih su m ­
njiče presu d ili u n jih o v u korist, ako se već m isli da su se ponašali
nesvesni toga da su osu m n jičen i.
174 Laganje

Jedno p reim u ćstv o koje se dobija o tk rivanjem sum nji jeste da

se tako m ože izbeći ova teška situacija ispunjena neizvesnošću.
B arem žrtva zna da je o su m n jičen i svestan da postoji sum nja. Pa i
istin ita osoba, slično lažovu, m ože poku šati da sakrije bilo kakvo
osećanje u vezi s tim da je osum n jičen a. K ada se sum nja je d n o m
p rizn a, lažov će želeti da sakrije strah o d otkrivanja, ali istinita
o soba m ože, tak o đ e, po k u šati da sakrije stra h da joj neće verovati,
kao i lju tn ju ili u z n e m ire n o st zbog sum njičenja, ne b rin u ći da će
ta osećanja biti p o g rešn o p ro tu m a č e n a kao dokaz laganja. Bilo bi
lakše o tk riti p re v a ru da su sam o lažovi ti koji pokušavaju da sa k ri­
ju osećanja. Ali, ako je tako, neki lažovi će biti dovoljno p a m etn i
da, tak o đ e, p o k ažu svoja osećanja.
D ru g o p reim u ćstv o toga da žrtva o tv o ren o pokazuje svoju
sum n jičav o st jeste m o g u ć n o st da k o risti ono što se zove tehnika
znan ja o krivici (G uilty Knowledge Technique). D ejvid Liken, fizi­
ološki o rijen tisan p sih o lo g koji je k ritikovao u p o treb u poligrafa
kao d etek to ra laži, veruje da ova teh n ik a m ože poboljšati tačn o st
poligrafa. In sp e k to r ne p ita o su m n jičen o g da li je p o čin io zločin
već ga, u m esto toga, pita o n ečem u što bi m ogao znati je d in o k ri­
vac. P retp o stav im o da je neko o su m n jičen za ubistvo; o su m n jiče­
ni im a m otiv, bio je viđen u blizini m esta zločina, itd. Sa teh n ik o m
zn anja o krivici o d o su m n jičen o g bi se tražilo da odgovori n a se ­
riju p itan ja sa v išestru k im izborom . U svakom p ita n ju je d a n od
izbora bi uvek opisivao šta se desilo, d o k bi d ru g i izbori, koji zv u ­
če p o d je d n a k o prihvatljivo, opisivali stvari koje se n isu dogodile.
Jedino bi krivac, a ne n ed u ž n o o sum njičeni, znao šta je šta. Na
p rim er, o su m n jičen o g bi m ogli pitati: „D a li je ubijena osoba bila
o k re n u ta licem nadole, nagore, na stran u , ili je sedela pravo?“ O d
osu m n jičen o g je tra ž e n o da kaže „N e“ ili „Ne znam “, posle svake
pro čitan e alternative. Jedino će osoba koja je p o čin ila zločin znati
da je m rtv a osoba ležala licem o k re n u tim nagore. U lab o rato rij­
skim e k sp erim en tim a koji su proučavali laganje Liken je o tkrio
da osoba koja p o sed u je ovo zn anje o krivici pokazuje p ra m e n u
u aktivnosti a u to n o m n o g n erv n o g sistem a, koju otkriva poligraf,
on d a kada se p o m e n e istin ita alternativa, do k n ed u ž n a osoba na
poligrafu odgovara na isti način na sve alternative. U prkos p o k u ­
Opasnosti i mere predostrožnosti 175

šajim a o su m n jičen o g da sakrije da zna o n o što bi jed in o krivac

m og ao znati, p o lig ra f je uhvatio krivca uz u p o tre b u ove teh n ik e .7
Svojstvo testa znan ja o krivici je u to m e da se neuobičajene
reakcije ne m ogu dovesti u vezu sa o sećan jim a n ed u žn e osobe
zbog toga što je o su m n jičen a da laže. Č ak i da je n e d u žn a osoba
uplašen a da joj neće verovati, ili ljuta zbog toga što je sum njiče, ili
u zn e m ire n a zbog neprilike u kojoj se nalazi, o na bi sam o nekim
slučajem m ogla pok azati em o cio n aln iju reakciju na „ležanje sa
licem n ag o re“ nego na d ru g e altern ativ n e opise. K orišćenjem ve­
likog bro ja takvih p itan ja sa v išestru k im izb o ro m , bilo koja n e u o ­
bičajena reakcija koju p okazuje n e d u ž n i o su m n jičen i biće p reneta
na istinite i lažne alternative. Test znan ja o krivici o n d a elim ini-
še najveću o p asn o st u o tk riv an ju prevare - grešku neverovanja
u istin u koja proizilazi iz n e m o g u ć n o sti da se razluče osećanja
istin ite osobe, zbog su m n jičen ja, od osećanja lažova.
N ažalost, ova obeć^vajuća te h n ik a za o tk rivanje laži nije bila
p re d m e t m n o g ih istraživanja koja bi ocenila n jen u tačn o st, a p ro ­
učavanja koja su se tim e bavila n isu pokazala da je to uvek tako
tačn o kao što je sugerisao L ikenov o rig in aln i rad. U ned av n o m
saopštenju K ancelarije za teh n o lo šk u p ro c e n u , u kom e je kritički
ra z m a tran poligraf, zapaženo je da je test znan ja o krivici „ ... o t­
krio n e z n a tn o niže p ro sečn e p ro cen te krivih subjekata nego (u o ­
bičajeniji p o lig ra f te s t)“. O tk riv en o je da se relativno češće prave
greške verovanja u laž, ali rede greške n everovanja u istin u .8
U svakom slučaju, test zn an ja o krivici im a veom a o g ran iče­
n u u p o tre b u izvan k rim in o lo šk ih ispitivanja. Previše često osoba
koja m isli da bi m ogla da b u d e žrtva laži n e m a inform aciju koju
im a lažov, a bez toga se ne m ože u p o tre b iti test znanja o krivici.
U A pdajkovom ro m a n u O ženi m e Rut je znala da im a van b račn u
vezu i znala je ko je njen ljubavnik. N jen m už, D žeri, je im ao sam o
svoje sum nje, a zato što nije im ao in fo rm aciju koju je sam o krivac
m ogao im ati nije m ogao da u p o treb i te h n ik u znanja o krivici. D a
bi k o ristio ovu te h n ik u lovac na laži m o ra da zna šta se dogodilo,
a je d in o što on ne zna jeste ko je to učinio.
Č ak i da lovac na laži zna sve alternative, test znanja o krivici
se ne m ože u p o tre b iti da se otk rije šta se dogodilo. Test znanja o
176 Laganje

krivici zahteva a p so lu tn u sig u rn o st lovca na laži kada je u pitanju

delo ili događaj, a pitan je koje se postavlja je da li osum njičeni
jeste ili nije bio izvršilac. Ako je pitanje - šta je ova osoba uradila?
kako se ova osoba oseća? - ako lovac na laži ne zna šta je to o su m ­
njičena o sob a u rad ila, test znanja o krivici se ne m ože koristiti.

Mere predostrožnosti u interpretiranju

bihejvioralnih znakova prevare

P rocenjivanje b ih ejv io raln ih znakova prevare je rizično. Slede-

ća lista su m ira sve m ere p re d o stro ž n o sti kako bi se sm anjili oni
rizici koji su bili objašn jen i u ovom poglavlju. Lovac n a laži m ora
uvek da p ro cen i verovatnoću da neki gest ili ekspresija pokazuju
laganje ili istin ito st, što je retk o kada ap so lu tn o sigurno. U o nim
p rim e rim a kada je tako - kada se je d n a em ocija p o tp u n o s u p ro t­
stavlja cu ren ju laži - m akrofacijalna ekspresija ili neki deo sa k ri­
vene inform acije izleteće k ro z reči u tirad i, što će osum njičeni,
takođe, shvatiti i posle toga p riz n a ti da je lagao.
1. Pokušajte jasn o o d re d iti šta je osnova bilo koje vaše slutnje
ili in tuicije o to m e da li n eko laže ili ne. U koliko p o sta n e te svesniji
na koji n ačin vi in te rp re tira te b ihejvioralne znake prevare - n au -
čićete da otkrijete vaše greške i p rep o zn ate kada nem ate m nogo
šanse da tačn o p rocenite.
2. Setite se da postoje dve o p asn o sti u otk riv an ju prevare: ne-
verovanje u istinu (p ro cen a da iskrena osoba laže) i verovanje u
laž (p ro cen a da je lažov iskren). Ne postoji način da se p o tp u n o
izbegnu obe greške. R azm o trite p o sledice rizika ako bi bila n a ­
pravljena bilo jed n a, bilo d ru g a greška.
3. O d sustvo znakova p rev are nije dokaz istine: neki ljudi ne
„p ro p u štaju “ takve znake. P risu stv o nekog znaka prevare nije
uvek dokaz laganja: k od nekih ljudi se lako pojavljuju n e u g o d n o st
ili krivica, čak i kada su iskreni. Vi m ožete da sm anjite Brokovljev
rizik, prouzro k o v an in d iv id u a ln im razlikam a u ekspresivnom p o ­
našanju, ako vaše p ro cen e zasnivate na p rom eni ponašanja o su m ­
njičenog.
Opasnosti i mere predostrožnosti 1 77

4. Tragajte za p re d ra su d a m a u vašoj glavi koje biste m ogli im ati

p rem a o su m n jičen o m . R azm o trite da li će vaše p red ra su d e uticati
na vašu šansu da tačn o procenite. N e p okušavajte da p rocenite
da li n eko laže ili ne ako osećate da vas je savladala lju b o m o ra ili
ste p odlegli raspaljenoj strasti. Izbegavajte da p o d stičete o su m ­
njičenog n a laganje zato što to objašnjava d ogađaje koji su inače
neobjašnjivi.
5. U vek uzm ite u o b zir m o g u ć n o st da z n ak em ocije nije znak
prevare već zn ak toga kako se iskrena osoba oseća kada je o su m ­
njičena da laže. O db acite z n ak em ocije kao z n ak prevare ako bi
iskrena osoba koju sum n jičite m ogla o setiti tu em ociju zbog toga
što je o n a takva ličn o st, zbog p riro d e vašeg ranijeg o d n o sa sa
o su m n jičen im ili zbog očekivanja o su m n jičen e osobe.
6. Im ajte u v id u da su m n o g i znaci p rev are znaci ne sam o jed n e
već više em ocija, i da oni m o raju biti o d b ačen i s obzirom n a to
da bi je d n u o d tih em ocija m ogla o setiti o su m n jičen a osoba koja
je iskrena, a sasvim d ru g u em o ciju o so b a koja je o sum njičena, a
koja laže.
7. R azm otrite da li o su m n jičen i zna ili ne zna da je p o d s u ­
m n jo m i šta bi se dobilo ili izgubilo u o tk riv a n ju prevare u je d ­
n o m ili d ru g o m slučaju.
8. Ako znate o n o što bi o su m n jičen i zn ao sam o ako laže, a vi
m ožete da ispitujete o su m n jičen o g , k o n stru išite test znanja o k r i­
vici.
9. N ikada ne d o n o site k o n ačan zaključak o to m e da li o su m n ji­
čeni laže ili ne, zasn o v an je d in o na vašoj in te rp re ta ciji bih ejv io ral­
nih znakova prevare. B ihejvioralni znaci p rev are je d in o treb a da
posluže da vas u po zo re na to da su vam p o tre b n e dalje in fo rm a­
cije i istraživanja. B ihejvioralni znaci, slično poligrafu, nikada ne
m o g u p ru ž iti ap so lu tn i dokaz.
10. K oristite listu za p ro v e ru koja je d ata u d o d atk u (tabela 4)
da ocenite laž, lažova i vas - lovca na laži, da p ro cen ite m o g u ćn o st
greške ili tačn o g u tv rđ iv an ja istinitosti.
Pokušaj da se laži o tk riju p u tem korišćenja poligrafa kao d e ­
tektora laži tak o đ e je rizičan. Iako su u c e n tru m og interesovanja
bihejvioralni znaci p revare a ne poligraf, širo k sp ek tar situacija u
178 Laganje

ko jim a lju d i m o g u lagati ili sum njati na laganje, a ne o g ran ičen o st

ispitivanja p oligrafom , u sledećem poglavlju ću ra z m a trati u p o ­
tre b u poligrafa. P oligraf se upotrebljava u b ro jn im v ažn im situ a ­
cijam a - u protivšp iju n aži, k rim in alu , a sve više i u biznisu. M oja
analiza laganja, u ovom i p re th o d n im poglavljim a, m ože, verujem ,
nekom e p o m o ći da bolje razu m e m oć i n em o ć o tk riv an ja laži p u ­
tem poligrafa. Takođe, razm atran je p ro b lem a u vezi sa do k aziv a­
njem ta č n o sti p o ligrafa pom agače i dalje lovcu n a laži da razu m e
rizičn o st o tk riv an ja prevare na o snovu b ih ejv io raln ih znakova. A
p o stoji i je d n o zanim ljivo i p ra k tič n o pitanje, koje glasi: Šta tačn i-
je o tk riv a laži - p o lig ra f ili b ih ejvioralni znaci prevare?
 VII

Poligraf kao lovac na laži

Policajac iz jednog drugog kalifornijskog grada prijavio se za

rad u našoj policijskoj stanici. On je izgledao kao pravi policajac,
znao je propise i, pošto je imao prethodno policijsko iskustvo, či­
nilo se da je idealan kandidat. Za vreme svog prelim inarnog poli­
graf intervjua nije priznao ništa. Tek pošto je poligraf ukazao na to
da policajac laže, on je priznao d aje počinio preko 12 provala dok
je bio na dužnosti i, koristeći policijska kola, odvukao ukradenu
robu, podm etao ukradene narkotike nedužno osum njičenim lju­
dim a kako bi ih uhapsio i nekoliko puta imao seksualne odnose sa
devojkam a od oko 16 godina - u policijskim kolima. Ovaj prim er
je dobijen od višeg policijskog detektiva, poligrafiste, V. K. M ika iz
policijske stanice u Salinasu u Kaliforniji, kada je ispitivano kako
policijske stanice koriste poligraf.1
Fej je bio uhapšen u Toledu 1978. godine i okrivljen za pljačku i
ubistvo jednog poznanika koji je, pre nego što je um ro, tvrdio da je
m askirani pljačkaš „izgledao kao Baz (Fej)“. Fej je bez m ogućnosti
kaucije bio pritvoren dva meseca, dok je policija uzaludno tražila
dokaz da je on ubica. Konačno, tužilac je ponudio da odustane od
optužbi ako Fej prođe poligrafsko testiranje, ali je zahtevao da Fej
obeća da će prihvatiti rezultate u sudnici ukoliko test ukaže na
prevaru. Fej se složio, nije prošao test, nije prošao drugi test kod
drugog ispitivača, bio je saslušan i optužen za ubistvo sa predum i-

179
i 8o Laganje

šljajem i izrečena m u je doživotna robija. Posle više od dve godine

prave ubice su uhvaćene; oni su priznali i na taj način oslobodili
Feja, koji je onda brzo pušten iz zatvora. Psiholog Dejvid Liken
je opisao ovaj slučaj u članku u kome je poligrafsko ispitivanje
nazvao „pseudonaučnom tehnikom “.2
Prim eri kao ovi, za korišćenje poligrafa i protiv njega, p o th ra­
njuju polem iku o poligrafu, iako im a jako malo naučnih dokaza o
njegovoj tačnosti. Postoji preko 4.000 objavljenih članaka ili knji­
ga, m anje od 400 onih koji su zaista zasnovani na istraživanjima,
ali ne više od trideset do četrdeset publikacija koje ispunjavaju
m inim alne naučne standarde.3 Neutem eljena na istraživačkim
studijam a, rasprava o poligrafu je oštra i usijana. Većina p o b o rn i­
ka poligrafa su ljudi koji rade na poslovima u vezi sa zakonskom
prinudom , sa obaveštajnim delatnostim a, sa delatnostim a u koji­
m a postoji opasnost od muvanja i pronevere, i neki naučnici koji
su istraživali poligraf. Kritičari poligrafa su oni koji se zalažu za
građanske slobode, neki pravnici i advokati, te drugi naučnici koji
proučavaju poligraf.’
Moj cilj u ovom poglavlju nije da stišam raspravu o poligrafu
već da ona postane razumljivija. Ja ne propisujem spisak prepo­
ruka o tom e da li bi i kako trebalo koristiti poligraf. Umesto toga,
ja tražim da se priroda rasprave rasvetli bar onim ljudim a koji
m oraju da prave takve procene, čineći da izbori postanu jasni a
granice naučnog dokaza poznate. Ali, ja se ne obraćam samo vla­
dinim službenicima, policajcim a, sudijam a ili advokatima. Svako
danas treba da razum e raspravu o upotrebi poligrafa da bi znao
kada se on koristi i šta treba da bude urađeno sa rezultatim a te­
sta, jer su to javna pitanja od opšteljudskog značaja. Ukoliko jav­
nost ne bude bolje inform isana - neće biti razložnog razjašnjenja.
M ogu postojati, takođe, lični razlozi zbog kojih bi svako želeo da
bude bolje inform isan. U m nogim poslovima, u poslovim a koji
nisu u vezi sa radom vlade, a koji zahtevaju viši ili niži nivo obra­
zovanja i obučenosti, od ljudi koji nikada nisu bili osum njičeni da
su počinili krivično delo traženo je da se podvrgnu poligrafskom
testiranju kao jednom obliku ispitivanja za dodelu posla, kako bi
zadržali svoje zaposlenje ili dobili unapređenje.
4 Samo je nekoliko naučnika istraživalo otkrivanje laži putem poligrafa.
P o li g r a f kao lovac na laži 181

M noge moje ideje o bihejvioralnim znacim a prevare, koje su

objašnjene u prvih šest poglavlja, m ogu se podjednako prim eniti
na otkrivanje prevare putem poligrafa. U ispitivanju putem poli­
grafa lažove mogu odati njihov strah od otkrivanja, krivica zbog
varanja ili uživanje u prevari. Lovci na laži m oraju biti oprezni
kad je u pitanju Otelova greška i Brokovljev rizik - greške koje se
javljaju onda kada se ne uzim aju u obzir individualne razlike u
em ocionalnom ponašanju ljudi. Poligraf operatori m oraju da se
zaštite od opasnosti pravljenja i jedne i druge greške: da poveruju
u laž i da ne poveruju u istinu. Najveći broj m era predostrožnosti
i rizika u hvatanju laži je potpuno jednak, bilo da je laž otkrive­
na putem poligrafa ili putem bihejvioralnih znakova. Ali postoje
novi, složeniji koncepti koje treba upoznati, a to su:

• razlika izm eđu tačnosti i korisnosti - na koji način bi poli­

graf mogao biti koristan čak i da nije tačan;
• traganje za pravom istinom - kako je teško utvrditi tačnost
poligrafa bez apsolutne sigurnosti ko su lažovi;
• bazična učestalost laganja (tj. koliko često ljudi u toj situaciji
obično lažu) - kako veom a tačan test m ože proizvesti m n o ­
go grešaka kada u grupi osum njičenih im a m nogo lažova;
• sprečavanje laganja - kako bi pretnja ispitivanjem mogla
sprečiti da neko laže, čak i da je procedura ispitivanja n e­
pravilna.

Ko koristi poligraf test

U potreba poligrafa u otkrivanju nekih oblika laganja široko je

rasprostranjena i u porastu je. Teško je biti siguran koliko je p o ­
ligraf testova zadato u Sjedinjenim Am eričkim Državama; prem a
najsmelijim pretpostavkam a - preko m ilion godišnje.4 Većinu -
oko 300.000 godišnje - zadali su privatni poslodavci. Ovi testovi
su prim enjivani da bi se prikupile inform acije o kandidatim a za
neki posao (da bi se, zapravo, proverila tačnost njihovih tvrdnji
da nisu krali na svojim ranijim radnim m estima), da bi se spre-
l82 Laganj e

čio krim inal unutar preduzeća, te kao deo procedure u slučaju

da se preporučuje unapređenje. Prikupljanje inform acija o kan­
didatu uz pom oć poligrafa „jako podržavaju članovi Nacionalnog
udruženja apoteka i Nacionalnog udruženja d rag sto ra...“ i čla­
novi U druženja piljara.5 Iako je u osam naest država nezakonito
tražiti da zaposleni rade poligraf test, priča se da poslodavci mogu
pronaći način da zaobiđu te zakone. „Poslodavci m ogu da kažu
zaposlenom da sum njaju da je on nešto ukrao, ali ako zaposle­
ni pronađe način da dokaže da je nedužan - poslodavac ga neće
otpustiti.“6 U trideset jednoj državi od zaposlenog se može tražiti
da uradi poligraf test. Privatne firme koje najviše koriste poligraf
su banke i m aloprodaja. Na prim er, skoro polovina od 4.700 Mak-
donaldovih ispostava brze hrane zadaje poligraf test kada proce-
njuje kandidate za posao.7
Osim u biznisu, poligraf se najčešće upotrebljava u okviru kri-
m inoloških istraživanja. Poligraf test se ne zadaje samo onim a koji
su osum njičeni da su počinili prestup već, takođe, i svedocim a ili
žrtvam a čija su saopštenja sumnjiva. Sud, FBI i većina policijskih
stanica imaju praksu da koriste poligraf tek pošto ispitivanja suze
listu osum njičenih. Većina država ne dopušta da se rezultati poli­
graf testa saopšte na suđenju. Dvadeset dve države dopuštaju da
se poligraf test uzm e kao dokaz, ako je to unapred dogovoreno i
ako su i odbrana i tužioci saglasni s tim. Obično branioci postižu
takvu saglasnost dobijajući zauzvrat tužiočev pristanak da o d u ­
stane od slučaja ako poligraf pokaže da je osum njičeni govorio
istinu. To je ono što se desilo u slučaju Baza Feja, a što je opisano
na početku ovog poglavlja. Obično, kao u njegovom slučaju, tu ­
žioci ne daju takvu ponudu ukoliko im aju jak dokaz koji će, po
njihovom mišljenju, ubediti porotu da je osum njičeni kriv.
U Novom Meksiku i M asačusetsu rezultati poligraf testa m ogu
biti izneti povrh prigovora jedne od strana. Rezultati se ne m ogu
prihvatiti osim ako to nije unapred dogovoreno u većini, ali ne u
svim saveznim okružnim apelacionim sudovima. Nijedan am e­
rički okružni apelacioni sud nije oborio odluku nekog lokalnog
suda zbog toga što je odbio da prizna dokaz utvrđen poligrafom.
Prem a Ričardu K. Vilardu, zam eniku pom oćnika američkog d r­
P o li g r a f kao lovac na laži 183

žavnog tužioca, „Nikada se nije desilo da Vrhovni sud propiše sa­

veznom sudu da m ora prihvatiti dokaz do koga se došlo poligraf-
skim ispitivanjem “.8
Savezna vlada je treći najveći korisnik poligraf testa u otkriva­
nju laganja. Tokom 1982. godine različite savezne službe su pod-
nele izveštaj o korišćenju 22.597 testova.” Najveći broj testova je
korišćen u ispitivanju krim inala, izuzev poligraf testova koje su
zadavale Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i C entralna
obaveštajna agencija (CIA). Ove službe koriste poligraf za oba-
veštajna i kontraobaveštajna ispitivanja. Ovo podrazum eva testi­
ranje ljudi za koje se zna da su pouzdani, ali koji su osum njičeni
da sudeluju u aktivnosti koja će to ugroziti, testiranje ljudi koji
su osum njičeni da su špijuni i testiranje ljudi da bi se utvrdilo da
li postoji potpuna pouzdanost. NSA izveštava da je tokom 1982.
godine zadala 9.672 poligraf testa, od čega je najveći broj testova
predstavljalo prikupljanje inform acija o kandidatim a za posao.
CIA ne izveštava koliko često zadaje poligraf test, ali priznaje da
ga u m nogim situacijam a koristi na isti način kao i NSA.
Tokom 1982. godine M inistarstvo odbrane je predložilo neko­
liko revizija svojih propisa u oblasti testiranja poligrafom. Ove
revizije bi mogle da znače češću upotrebu poligraf testiranja u
prikupljanju podataka o pouzdanosti kandidata radi izdavanja
dozvole za rad, kao i u povrem enom testiranju zaposlenih kod
kojih je već utvrđena pouzdanost. D ruga važna prom ena koju
je predložilo M inistarstvo odbrane mogla bi značiti da će zapo­
sleni ili kandidati koji su odbili ispitivanje putem poligraf testa
verovatno pretrpeti „štetne posledice“. Tokom 1983. godine pred-
sednik Regan je predložio još širu upotrebu poligraf testa. Sva
izvršna m inistarstva su bila ovlašćena da „zahtevaju da se zapo­
sleni podvrgnu poligrafskom ispitivanju u slučaju da se istražuje
neovlašćeno obelodanjivanje poverljivih inform acija... [I kao što
* Poligraf trenutno primenjuju: Komanda za kriminalističku istragu vojske SAD,
Obaveštajna i bezbednosna komanda SAD, Služba za istragu pri mornarici SAD, Kan­
celarija za specijalne istrage vazduhoplovnih snaga, Odeljenje za kriminalističku istragu
pomorskih snaga SAD, Nacionalna služba bezbednosti, Služba za tajne operacije, FBI, In­
spekcijska služba pri pošti, Uprava za borbu protiv zloupotrebe alkoholnih pića, duvana
i vatrenog oružja, Uprava za borbu protiv narkotika, CIA, Služba maršala SAD, Carinska
služba i Odsek rada.
 184 Laganj e

su prom ene koje je predložilo M inistarstvo odbrane najavile, iz

odbijanja] da se uradi poligraf test mogu proizaći ... adm inistra­
tivne sankcije, pri čem u se odbijanje može shvatiti kao poricanje
pouzdanosti... [Druga nova politika vladej bi, takođe, dozvolila
da vlada široko koristi poligraf u proveri lične pouzdanosti za­
poslenih (i kandidata za više položaje), koji im aju pristup strogo
poverljivim inform acijam a. Nova politika daje ovlašćenje ru k o ­
vodiocim a službi da, redovno ili povrem eno, poligrafski ispituju
grupu nasum ice odabranih zaposlenih koji im aju pristup veoma
osetljivim inform acijam a i da zaposlenim a koji odbiju da uče­
stvuju u poligrafskom ispitivanju ne dozvole dalji pristup takvim
inform acijam a“.9 Kongres je odgovorio na predlog M inistarstva
odbrane zakonskim odlaganjem izvršenja ove politike do aprila
1984. i zahtevao da Kancelarija za tehnološku procenu (OTA) p ri­
prem i naučno zasnovan izveštaj o tačnosti poligrafa.10 Ovaj izve-
štaj je objavljen u novem bru 1983. godine, i - u vrem e kada ovo
pišem - Bela kuća je izm enila svoj predlog o upotrebi poligrafa a
Kongres će započeti razm atranje ovog predloga za nedelju dana.
Izveštaj Kancelarije za tehnološku procenu je jedan izvanredan
dokum ent, koji pruža potpun, nepristrastan pregled i kritičku
analizu dokaza o naučnoj pouzdanosti testiranja poligrafom.* Do
toga nije bilo lako doći jer je stvar složena i jer je uzbuđenje u vezi
sa zakonitošću poligrafa, čak i u okviru naučnih krugova, veliko.
Važno je naglasiti da je lista savetodavaca koji su nadgledali izve­
štaj obuhvatila vodeće ličnosti iz naučnih krugova. Nije baš svako
ko ih je znao sm atrao da će oni moći da pristanu na nepristrastan
izveštaj, ali su oni pristali. Izvrdavanja su bila neznatna, iako, n a­
ravno, postoji i poneko nezadovoljstvo.
Neki stručnjaci na poligrafu, koji ne pripadaju naučnim krugo­
vima, veruju da je izveštaj Kancelarije za tehnološku procenu su­
više negativan kada je u pitanju tačnost poligraf testa. To, takođe,
* U pripremi ovog poglavlja striktno sam se držao materijala iz OTA izveštaj a. Četvoro
ljudi, kojima se zahvaljujem, pročitali su nacrt ovog poglavlja i dali mnoge korisne i veoma
važne sugestije: Leonard Saks (docent na Odseku za psihologiju Univerziteta u Bostonu) i
Deniz Doerti (analitičar, OTA), autor i koautor, tim redosledom, OTA izveštaja, te Dejvid
T. Liken (Univerzitet u Minesoti) i Dejvid C. Raskin (Univerzitet u Juti). Deniz Doerti je,
takođe, bezrezervno i strpljivo odgovarala na mnoga moja pitanja, dok sam krivudao kroz
konfliktne rasprave i problematiku.
P o li g r a f kao lovac na laži 185

misle i poligrafisti iz M inistarstva odbrane. Izveštaj Nacionalne

službe bezbednosti - „Tačnost i upotrebna vrednost poligraf te­
stiranja“ - iz 1983. godine sastavile su starešine poligraf divizija
iz armije, m ornarice, vazduhoplovstva i NSA.11 Priznali su da je
njihov izveštaj bio priprem ljen za trideset dana, da nisu uzimali
u obzir savete i mišljenje naučnih krugova, ali da ih je savetovao
jedan pobornik poligrafa. U izveštajima Nacionalne agencije za
bezbednost (NSA) i Kancelarije za tehnološku procenu (OTA)
postoji saglasnost u pogledu jedne korisnosti poligraf testiranja
- iako je Kancelarija za tehnološku procenu bila obazrivija od
Nacionalne službe bezbednosti, obe institucije se slažu da postoji
dokaz da su poligraf testovi koji su koriščeni u ispitivanju speci­
fičnih krim inalnih incidenata uspešnije otkrivali laži nego da se
radilo u drugim okolnostim a. Kasnije ću objasniti njihovo nesla­
ganje u pogledu jačine tog dokaza i sukob izm eđu Kancelarije za
tehnološku procenu i Nacionalne službe bezbednosti kada je u
pitanju upotreba poligrafa u proveravanju pouzdanosti u kontra-
obaveštajnoj službi.
Izveštaj Kancelarije za tehnološku procenu (OTA izveštaj) ne
nudi samo jedan ili samo jednostavan zaključak koji može biti
lako preveden u slovo zakona. Kao što smo mogli očekivati, tač­
nost poligrafa (ili bilo koje druge tehnike za otkrivanje laži) zavisi
od prirode laži, lažova i lovca na laži (iako se u OTA izveštaju ne
koriste ti term ini). Kod poligrafskog detektora laži tačnost zavisi
od upitnika, od veštine ispitivača da smisli pitanja koja će posta­
viti i bodovanja poligrafskih zapisa.

Kako radi poligraf

Vebsterov rečnik kaže da term in poligraf označava „instrum ent

za beleženje znakova nekoliko različitih fizioloških prom ena u isti
mah; šire: DETEKTOR LAŽI“. Registrovane prom ene se autom atski
beleže u vidu oscilografa na pokretnom papiru. Obično se naziv
poligraf odnosi na m erenje prom ena u aktivnostim a autonom nog
nervnog sistema, iako bi on mogao da m eri bilo koju vrstu aktiv­
i86 Lag an je

nosti. U četvrtom poglavlju sam objasnio da su aktivnosti auto-

nom nog nervnog sistema - prom ene u srčanom ritm u, krvnom
pritisku, u provodljivosti i tem peraturi kože, i tako dalje - znaci
em ocionalnog uzbuđenja. Pom enuo sam da se neke od tih prom e­
na, kao što su ubrzano disanje, pojačano znojenje ili crvenjenje i
bledilo lica, m ogu opaziti i bez poligrafa. Poligraf beleži ove p ro ­
m ene tačnije, otkrivajući manje prom ene od onih koje se mogu
videti, beležeći aktivnosti autonom nog nervnog sistema, kao što
je srčani ritam koji nikada nije vidljiv. To se postiže pojačavanjem
signala d.ospelih iz senzora koji su pričvršćeni za različite delove
tela. U tipičnoj upotrebi poligrafa, u otkrivanju laži, na ispitanika
se pričvršćuju četiri senzora. Pneum atske cevčice ili kaiševi oba­
vijaju ispitanikov grudni koš i stom ak da bi se izmerile prom ene
u dubini i ritm u disanja. M anžetna za m erenje krvnog pritiska
oko bicepsa m eri srčanu aktivnost. Četvrti senzor m eri m alene
prom ene u znojenju koje se otkrivaju pom oću m etalnih elektroda
koje su pričvršćene za prste.
Iako Vebsterov rečnik tačno prenosi da se poligraf ponekad n a ­
ziva detektorom laži, taj naziv zavarava. Poligraf sam po sebi ne
otkriva laž. Bilo bi m nogo jednostavnije kada bi postojao neki di­
rektan znak koji označava jedino laganje i koji nikada nije znak
za još nešto drugo. Ali, on ne postoji. Iako postoji spor o skoro
svemu u vezi sa poligrafom , svi koji koriste poligraf slažu se da
on direktno ne m eri laganje. Sve ono što poligraf m eri jesu znaci
uzbuđenosti autonom nog nervnog sistema - fiziološke prom ene
koje se javljaju prvenstveno zato što je osoba em ocionalno uzbu­
đena.’ Isti je slučaj sa bihejvioralnim znacim a prevare. Setite se
da sam ranije objasnio kako ni facijalna ekspresija, niti gest, niti
prom ena glasa, nisu, sami po sebi, znaci laganja. Ova ponašanja
su samo signal em ocionalnog uzbuđenja ili teškoće u mišljenju.
Na osnovu ovoga se može izvesti zaključak o laganju jer em oci­
ja ne odgovara preduzetoj strategiji ili osoba naizgled tek smišlja

* Neke vrste informacionih procesa - koncentrisanje, traženje inputa, možda smetenost

- takođe mogu proizvesti promene u aktivnosti autonomnog nervnog sistema. Iako se u
većini objašnjenja zašto poligraf otkriva laganje naglašava uloga emocionalnog uzbuđenja,
i Raskin i Liken veruju da su informacioni procesi bar isto toliko, važni u stvaranju aktiv­
nosti autonomnog nervnog sistema za vreme ispitivanja poligrafom.
P o li g r a f kao lovac na laži 187

svoju strategiju. U poređenju sa bihejvioralnim znacim a, poligraf

daje manje preciznu inform aciju o tom e koja je emocija izazvana.
M ikrofacijalna ekspresija može otkriti da se neko ljuti, boji, oseća
krivim i tako dalje. Poligraf može jedino kazati da je neka emocija
izazvana, ali ne i koja.
Da bi otkrio laž ispitivač na poligrafu upoređuje aktivnost koja
je zabeležena na grafikonu dok je osum njičeni odgovarao na pre­
sudno pitanje, ono značajno pitanje zbog koga je test i zadat - „Da
li ste ukrali 750 dolara?“ - sa odgovorom osum njičenog na neko
drugo pitanje koje nije od značaja za tu stvar - „Da li je danas
utorak?“; „Da li ste ikada ukrali nešto u svom životu?“ Sm atra se
da je osum njičeni kriv ako pokazuje višu aktivnost na poligrafu
kada odgovara na značajno pitanje nego kada odgovara na druga
pitanja.
Poligrafsko ispitivanje je, kao i bihejvioralni znaci prevare,
podložno onom e što sam nazvao Otelovom greškom. Setite se da
Otelo nije uspeo da prepozna kako strah Dezdem one m ožda nije
proizašao iz strepnje preljubnice da će biti uhvaćena, već da bi to
m ogao da bude strah verne supruge koja se plaši da joj muž neće
verovati. I nedužni, a ne samo lažovi, m ogu postati em ocionalno
uzbuđeni kada znaju da su osum njičeni da lažu. Osum njičena da
je počinila prestup, ispitivana o aktivnosti koja bi mogla da ugrozi
dobijanje dozvole za rad na poverljivom materijalu, neophodne
za zaposlenje, pod sum njom da je dopustila da procuri i osvane u
novinam a strogo poverljivi dokum ent, nedužna osoba može p o ­
stati em ocionalno uzbuđena. I sam zahtev da se osoba podvrgne
poligraf testu može biti dovoljan da izazove strah kod nekih ljudi.
Osećanje straha bi moglo da bude posebno jako ako osum njičeni
im a razlog da misli kako poligraf operator i policija gaje predube-
đenja protiv njega. Strah nije jedina emocija koju lažov može da
oseti zbog laganja. Kao što sam objasnio u trećem poglavlju, lažov
može da oseti krivicu zbog varanja ili zadovoljstvo zbog prevare.
Bilo koja od ovih emocija može proizvesti aktivnost autonom nog
nervnog sistema koju poligraf meri. Ma koje od ovih osećanja
mogle bi osetiti i neke nedužne osobe a ne samo lažov. Koje će
emocije osetiti osum njičeni zavisi od njegove ličnosti, ranijeg o d ­
i88 Laganj e

nosa izm eđu osum njičenog i lovca na laži i očekivanja osum njiče­
nog, što sam ranije razm atrao u šestom poglavlju.

Tehnika kontrolnih pitanja

Svi oni koji koriste poligraf i oni koji kritikuju njegovu upotre­
bu priznaju da treba um anjiti Otelove greške. O ni se ne slažu u
tom e koliko poligrafska procedura postavljanja pitanja može da
ih uspešno smanji ili ukloni. Postoje četiri procedure postavlja­
nja pitanja koje se koriste kod poligrafa, a čak i više ako se uzm u
u obzir neke od varijacija na ove četiri procedure. Sada treba da
razm otrim o samo dve. Prva od njih, tehnika kontrolnih pitanja,
najčešće se koristi kada se ispituju oni koji su osum njičeni kao
krim inalci. Osum njičenom se ne upućuju samo pitanja od zn a ­
čaja za prestup („Da li ste ukrali 750 dolara?“), već i kontrolna
pitanja. M noge rasprave o ovoj tehnici potiču iz neslaganja o tome
šta baš ovo pitanje kontroliše i koliko je to uspešno.
C itiraću objašnjenje psihologa Dejvida Raskina zašto on, kao
vodeći naučnik, podržava upotrebu tehnike kontrolnih pitanja u
krim inološkim istraživanjima:

Ispitivač bi mogao da kaže osum njičenom : „Zbog ove krađe treba da vam
postavim neka opšta pitanja o vam a u vezi sa vašom sposobnošću da ukra­
dete i vašim bazičnim poštenjem . To treba da uradim o kako bismo usta­
novili kom tipu osobe vi pripadate kad je u pitanju krađa i utvrdim o da
li ste ili niste tip osobe koja bi m ogla da ukrade taj novac i kasnije laže o
tome. Zato, ako vas pitam 'Da li ste u prvih 18 godina života ikada uzeli
nešto što vam nije pripadalo’ - kako ćete odgovoriti na to pitanje?“ I način
na koji je pitanje postavljeno osum njičenom i ponašanje ispitivača su tako
smišljeni da izazivaju odbram beni stav osum njičenog, otežavajući mu da
kaže: „Ne“... Ova procedura (piše Raskin) zamišljena je tako da omogući
nedužnom osum njičenom da se više brine o tom e da iskreno odgovori na
kontrolna pitanja nego na pitanja koja su presudna za ispitivanje. M eđutim,
krivac će se više baviti svojim netačnim odgovorim a na značajna pitanja
zato što ova pitanja predstavljaju najneposredniju i najozbiljniju pretnju
upućenu njemu. N edužni osum njičeni, m eđutim , zna da odgovara iskre­
no na značajna pitanja i više ga brine prevrtljivost ili kolebljivost njegove
iskrenosti u odgovorima na kontrolna pitanja.12
P o li g r a f kao lovac na laži 1 89

Dejvid Liken - psiholog koji odobrava upotrebu testa znanja o

krivici (Guilty Knowledge Test), koji sam opisao na kraju preth o d ­
nog poglavlja - glavni je kritičar testa kontrolnih pitanja (Control
Question Test). (Raskin kritikuje test znanja o krivici.) U nedavno
objavljenoj knjizi o upotrebi poligrafa Liken piše:

Da bi tehnika kontrolnih pitanja ostvarila ono što se od nje očekuje svakog

osum njičenog treba ubediti da je test skoro nepogrešiv (što je neistinito)
i da će davanje jako kontrolisanih odgovora na ta pitanja osobu dovesti
u opasnost (što je suprotno od istine). Neverovatna je pretpostavka da će
svi poligrafisti biti u stanju da sve osum njičene ubede u ove dve netačne
tvrdnje.13

Liken je u pravu kada kaže da su obe ove tvrdnje u koje osum ­

njičeni m ora da poveruje netačne. Niko ko koristi poligraf ne ve-
ruje u njegovu nepogrešivost, čak ni njegovi najnekritičniji za­
stupnici. To rađa greške. Liken je, ipak, verovatno u pravu kada
ukazuje na to da osum njičeni ovo ne sme da zna." Ako osum nji­
čeni zna da je poligraf pogrešiv on može biti uplašen tokom celog
ispitivanja, uplašen da će biti pogrešno procenjen nesavršenom
tehnikom . Tako nepoverljiv i uplašen osum njičeni može pokaza­
ti da ne postoji razlika u odgovaranju na kontrolna i relevantna
pitanja, i ako je on em ocionalno uzbuđen prilikom odgovaranja
na svako pitanje poligrafista ne može proceniti da li je on kriv ili
nedužan. Još gore, nedužan osum njičeni koji veruje da je poligraf
pogrešiv može pokazat-i veći strah kada se spom enu pitanja od
značaja za prestup, zbog čega će biti ocenjen kao kriv.*'
Drugi stav - da će ga jaka kontrola odgovora dovesti u opa­
snost - je, takođe, netačan, i, ponavljam, svi poligrafisti to znaju.
Istina je na potpuno suprotnoj strani - ako osum njičeni sa više
* Iako Likenova logika povodom ovog pitanja izgleda prihvatljivo i saglasno sa mojim
razmišljanjem, Raskin ukazuje na to da dokaz za ovo nije čvrst. U dve studije u kojima
su u pretestu namerno načinjene greške tako da subjekt zna da je poligrafsko ispiti­
vanje nesavršeno, nije bilo primetnog smanjenja uspešnosti u kasnijem otkrivanju laži.
Međutim, ađekvatnost studija koje je naveo Raskin bila je dovedena u pitanje. Ovo je
jedno od mnogih pitanja koja zahtevaju više istraživanja.
** Raskin tvrdi da bi vest poligrafista bio u stanju da sakrije od subjekta koje je pitanje
važnije za njegovu sudbinu - kontrolno ili značajno. Ne izgleda mi verovatno, kao ni dru­
gima koji kritikuju tehniku kontrolnih pitanja, da će ovo uvek biti uspešno, posebno sa
osumnjičenima koji su bistri.
190 Lag an je

uzbuđenja reaguje na kontrolno pitanje („Da li ste ikada pre svoje

osam naeste godine uzeli nešto što vam nije pripadalo?“), nego na
ono koje je značajno za prestup („Da li ste ukrali 750 dolara?“),
on je izvan opasnosti, biće procenjen kao neko ko ne laže, ko je
nedužan. Pretpostavlja se da će lopov, a ne nedužna osoba, biti
više uzbuđen povodom pitanja o 750 dolara, koje je značajno za
prestup.
Da bi poligraf test obavio svoju funkciju kontrolno pitanje
m ora em ocionalno uzbuditi nedužnu osobu - uzbuditi je bar to ­
liko, ako ne i više, koliko je uzbuđuje pitanje značajno za prestup.
Postoji nada da se nedužna osoba učini zabrinutijom za kontrolno
pitanje nego za pitanje značajno za prestup, što se postiže uvera-
vanjem osobe da je njen odgovor na kontrolno pitanje stvar koja
će uticati na to kako će biti procenjena. Na prim er, ispitivač na p o ­
ligrafu pretpostavlja da je skoro svako, pre osam naeste, uzeo nešto
što m u nije pripadalo. Obično, neki ljudi m ogu da prihvate takav
jedan rani prestup. Ali, za vreme poligrafskog ispitivanja nedužno
osum njičeni to ne čini zato što ga ispitivač tera da misli kako bi
prihvatanje takvog prestupa pokazalo da je on upravo tip osobe
koja bi mogla da ukrade 750 dolara. Ispitivač na poligrafu želi da
nedužna osoba laže kad odgovara na kontrolno pitanje, poričući
da je ikada uzela nešto što joj nije pripadalo. Ispitivač očekuje da
će nedužno osum njičeni biti em ocionalno uznem iren zbog laga­
nja i da će se to registrovati na poligrafskoj krivulji. Kada neduž­
noj osobi postavljaju pitanje koje je značajno za prestup - „Da li
ste ukrali 750 dolara?“ - on će istinito reći: „Ne“. Pošto ne laže, on
neće biti em ocionalno uznem iren, bar ne toliko uznem iren kao
kad je lagao odgovarajući na kontrolno pitanje i onda neće biti
m nogo aktivnosti na poligrafskoj krivulji. Lopov će, takođe, reći
„Ne“ kada ga upitaju da li je ukrao 750 dolara, ali će biti m n o ­
go više em ocionalno uzdrm an zbog ove za prestup značajne laži,
nego zbog laži kada odgovara na kontrolno pitanje. Logika je da
će poligrafska krivulja jedne nedužne osobe pokazati više em oci­
onalnog uzbuđenja zbog pitanja „Da li ste ikada uzeli nešto“, nego
zbog pitanja „Da li ste ukrali 750 dolara“. Jedino će krivac pokaza­
ti više em ocionalnog uzbuđenja na pitanje o krađi 750 dolara.
P o li g r a f kao lovac na laži 191

Tehnika kontrolnih pitanja eliminiše Otelovu grešku jedino

ako je nedužno osum njičeni em ocionalno više uzbuđen zbog
kontrolnog pitanja nego zbog pitanja koje je značajno za prestup.
U suprotnom , dogodiće se greška neverovanja u istinu. Da razm o­
trim o šta može proizvesti takvu grešku. Šta bi to moglo naterati
jednog nedužno osum njičenog da bude em ocionalno više uzbu­
đen zbog pitanja koje je značajno za prestup („Da li ste ukrali
750 dolara?“) nego zbog kontrolnog pitanja („Da li ste pre svoje
osam naeste uzeli nešto što vam nije pripadalo?“)* Dva se uslova
m oraju zadovoljiti - jedan intelektualni, a drugi em ocionalni. Kad
je reč o intelektualnom uslovu, osum njičeni m ora prepoznati da
se dva pitanja razlikuju, uprkos pokušajim a poligrafiste da sakrije
tu činjenicu. N edužno osum njičeni bi mogao jedino prim etiti da
je pitanje o 750 dolara skoriji i specifičniji događaj. Ili, nedužno
osum njičeni bi mogao proračunati da bi značajno pitanje pred ­
stavljalo veću pretnju za njega. To je povezano sa nečim što bi m o ­
glo doneti kaznu, dok se kontrolna pitanja odnose na neku prošlu
stvar zbog koje osum njičeni ne može više biti kažnjen.”
Poligraf bi, pored svega, m ogao obaviti svoj posao ako nedužno
osum njičeni ne pokazuje em ocionalnije odgovore kada m u p o ­
stavljaju specifičnija, više preteča i za prestup značajna pitanja. Da
razm otrim o nekoliko razloga zbog kojih neki nedužno osum nji­
čeni m ogu postupiti obrnuto i biti procenjeni kao krivci zato što
su em ocionalniji kad odgovaraju na relevantna nego na kontrolna
pitanja:

1. Policija može da pogreši: poligraf testu se ne podvrgava svaka

osoba koja bi mogla počiniti prestup. N edužno osum njičena
osoba od koje se traži da se podvrgne poligraf testu zna da je
policija napravila grešku, ozbiljnu grešku, grešku koja je m ož­
da već nanela štetu njenom ugledu zbog sumnjičenja. Osum -
* U praksi se postavljaju mnoga relevantna i kontrolna pitanja, ali to ne menja suštinu
moje analize.
Onaj koji brani tehniku kontrolnih pitanja reći će da vešt poligrafista može učiniti da
se osumnjičeni oseća tako loše zbog svoje prošlosti, postajući uveren da će njegova greška
iz prošlosti uticati na ocenu o njemu, i tako zabrinut biće uhvaćen u laži zbog neprista­
janja da njegov odgovor na kontrolno pitanje bude određeniji nego odgovor na relevantno
pitanje.
192 Lag an je

njičena osoba je već dala svoje objašnjenje zašto nije počinila

prestup, zašto ne bi m ogla ili zašto ne bi tako uradila. Jasno je
da joj oni ne veruju čak i ako bi trebalo. Iako bi osum njičena
osoba mogla da gleda na test kao na dobrodošlu priliku da se
dokaže njena nevinost, ona bi se, takođe, m ogla plašiti da će oni
koji su načinili grešku sum njajući u nju - napraviti još grešaka.
Ako su policijske m etode toliko nesavršene da kod njih m ogu
probuditi bezrazložnu sum nju u neku osobu, njihov poligraf
test može, takođe, biti nesavršen.
2. Policija je nepravedna: može se dogoditi da se osobi ne dopada
osoblje koje radi u zakonskoj prinudi ili da m u ne veruje i pre
nego što je osum njičena za prestup. Ako je nedužno osum njiče­
na osoba član manjinske grupe ili supkulture koja omalovažava
policiju ili joj ne veruje, onda će osum njičena osoba verovatno
očekivati i plašiti se da će je ispitivač na poligrafu pogrešno
proceniti.
3. Mašine mogu da pogreše: neko može, naravno, misliti da je sa­
vršeno razum ljivo da ga policija podvrgava ispitivanju za p re­
stup koji on nije počinio. Čak i takva osoba m ože sum njati u
poligraf. To može biti zasnovano na nepoverenju u tehnologiju
uopšte ili je osoba m ožda videla jedan od m nogih članaka, ča­
sopisa ili TV emisija u kojima je kritikovan poligraf.
4. Osumnjičeni je plašljiva, sklona osećanju krivice ili neprijatelj­
ski raspoložena osoba: neko ko je generalno plašljiv i pun ose-
ćanja krivice mogao bi jače reagovati na specifičnija, skorija i
više preteča pitanja, a tako bi se mogao ponašati i neko ko je
generalno neprijateljski raspoložen, posebno ako osoba ima
tendenciju da oseća ljutnju prem a autoritetu. Bilo koja od ovih
emocija registrovaće se na poligrafu.
5. Osumnjičena osoba, čak i ako je nedužna, ima emocionalnu re­
akciju prema događajima koji su povezani sa prestupom: nije
samo krivac taj koji m ože im ati em ocionalniju reakciju na p i­
tanje koje je značajno za prestup nego na kontrolno pitanje.
Pretpostavim o da je nedužna osoba, osum njičena da je ubila
svog saradnika, zavidela svom saradniku na boljem napredo­
vanju. Sada kada je njen konkurent mrtav, osum njičena osoba
P o lig r a f kao lovac na laži 193

bi mogla osećati grižu savesti što je zavidela, neko ushićenje

što je „pobedila“ u takm ičenju, krivicu zbog osećanja ushiće-
nosti i tako dalje. Ili, pretpostavim o da je nedužno osum njičeni
bio veom a uznem iren kada je pronašao krvavo, unakaženo telo
svog saradnika. Kada m u postavljaju pitanja o ubistvu, sećanje
na taj prizor ponovo budi ta osećanja, ali on je suviše „m ačo“
da bi to priznao. O sum njičeni ne m ora biti svestan svih tih ose­
ćanja. On može sm atrati da treba da laže na poligraf testu i on
će zaista lagati, ali ono što on sakriva nije ubistvo, već necivili-
zovana osećanja ili to da je bio „m ačo“. U narednom poglavlju
razm otriću takav slučaj u kom e je nedužno osum njičena osoba
„pala“ na poligraf testu i bila osuđena za ubistvo.

O ni koji podržavaju upotrebu tehnike kontrolnih pitanja u is­

pitivanju krim inalnih slučajeva priznaju neke od ovih izvora gre­
šaka, ali tvrde da se one retko događaju. Kritičari su dokazivali
da je veliki procenat nedužno osum njičenih - najoštriji kritičari
tvrde da je 50 procenata nedužnih pokazivalo em ocionalniji o d ­
govor na značajno nego na kontrolno pitanje. Kada se to desi, re­
zultati poligrafa nisu tačni; to je Otelova greška, a iskrenoj osobi
se nije verovalo.

Test znanja 0 krivici

Test znanja o krivici, koji je opisan u prethodnom poglavlju,

značajno smanjuje verovatnoću da se naprave takve greške - da
se ne poveruje u istinu. Da bi koristio ovaj upitnik lovac na laži
m ora im ati inform aciju o prestupu, koju jedino im a krivac. P ret­
postavim o da niko osim poslodavca, lopova i ispitivača ne zna
koliko je tačno novca ukradeno i da je cela svota u novčanicam a
od 50 dolara. Test znanja o krivici će postaviti pitanje osum njiče­
nom: „Ako ste ukrali novac iz kase, znaćete koliko je uzeto. Bilo
je: 150 dolara? 350 dolara? 550 dolara? 750 dolara? 950 dolara?“; i:
„Sav ukradeni novac je bio u novčanicam a iste vrednosti. Ako ste
uzeli novac, znaćete kolika je vrednost tih novčanica. Novčanice
194 Lag an je

su bile od: 5 dolara? 10 dolara? 20 dolara? 50 dolara? 100 dola­

ra?”

N edužna osoba bi imala samo jednu šansu od pet da reaguje najintenzivni­

je na tačnu pojedinost u okviru jednog pitanja, samo jednu šansu od dva­
deset pet da reaguje najintenzivnije na tačnu pojedinost u okviru dva pita­
nja i sam o jednu šansu u deset m iliona da reaguje najintenzivnije na tačno
pitanje ako je bilo sastavljeno deset takvih pitanja o prestupu.14

Važna psihološka razlika izm eđu osum njičenog koji je kriv i nekog ko je
nedužan, jeste da je krivac prisustvovao sceni zločina; on zna šta se tam o
desilo; u njegovoj svesti postoje slike koje se ne javljaju u svesti nedužne
oso b e... Zato što ovo zna osum njičeni krivac će prepoznati ljude, predm ete
i događaje koji su povezani sa prestu p o m ... njegovo prepoznavanje će ga
podsticati i u zb u đ iv ati...15

Jedno ograničenje testa znanja o krivici je to da se on ne može

uvek koristiti, čak ni u krim inološkim istraživanjim a. Inform acije
o zločinu mogu biti tako široko publikovane da i nedužna osoba,
kao i krivac, zna sve činjenice. Čak i da novine ne obelodane infor­
macije, policija to često čini u procesu ispitivanja osum njičenih.
Neki prestupi se ne m ogu lako podesiti za korišćenje testa znanja
o krivici. Bilo bi teško, na prim er, prim eniti ga u ocenjivanju da li
je osoba koja je priznala ubistvo lagala kada je tvrdila da je to bilo
u sam oodbrani. Osim toga, ponekad i nedužno osum njičeni može
prisustvovati sceni zločina i znati isto koliko i policija o svim p o ­
jedinostim a.
Raskin, koji brani tehniku kontrolnih pitanja, tvrdi da test zna­
nja o krivici proizvodi veći broj grešaka verovanja u laž:

... m ora biti pretpostavljeno da izvršilac prestupa zna detalje koji su p ri­
kriveni pitanjim a koja m u se postavljaju. Ako izvršilac nije obratio odgo­
varajuću pažnju na te detalje, nije im ao odgovarajuću priliku da ih opazi,
ili je bio pijan u vrem e tog događaja, test prikrivenih inform acija neće biti
prikladan za tog osum njičenog.16

Test znanja o krivici takođe neće biti koristan ako se desi da je

osum njičeni jedan od onih ljudi kod kojih, kada su em ocional­
ni, nem a m nogo reakcija u okviru onih aktivnosti autonom nog
P o lig r a f kao lovac na laži 195

nervnog sistema koje m eri poligraf. Kao što postoje velike indi­
vidualne razlike u bihejvioralnim znacim a prevare, o čem u sam
diskutovao u prethodnom poglavlju, tako postoje velike indivi­
dualne razlike u em ocionalnom ponašanju. Ne postoje potpuno
pouzdani znaci em ocionalnog uzbuđenja, niti postoje znaci koje
pokazuju svi. Nije stvar u tom e šta se ispituje - facijalna ekspresija,
gest, glas, srčani rad, disanje - to neće biti prim etljivo kod nekih
ljudi. Ranije sam isticao da odsustvo om aški u govoru ili amblem-
skih omaški ne dokazuje da je osum njičeni iskren. Slično tome,
odsustvo aktivnosti autonom nog nervnog sistem a koju tipično
m eri poligraf nije - za sve ljude - dokaz da osoba nije uzbuđena.
Kod testa znanja o krivici, ljudi koji ne pokazuju veliku aktivnost
autonom nog nervnog sistem a kada su em ocionalni - dobijaće
neubedljive rezultate. Liken kaže da se to dešava vrlo retko, ali
bilo je jako malo istraživanja koja pokazuju koliko bi se često to
moglo dogoditi ljudim a koji su osum njičeni za prestup, špijunim a
i tako dalje. Ljudi koji ne pokazuju veliku aktivnost autonom nog
nervnog sistema takođe će dobijati neubedljive rezultate na testu
kontrolnih pitanja, pošto se neće javiti bilo kakva razlika u njiho­
vim odgovorim a na kontrolna i značajna pitanja.
Lekovi m ogu suzbiti aktivnost autonom nog nervnog sistema
pa se zbog toga m ogu dobiti neubedljivi rezultati na poligrafu,
bilo da je dat test znanja o krivici ili test kontrolnih pitanja. Ovo,
kao i pitanje da li psihopate m ogu um aći bilo kom tipu poligraf-
skog ispitivanja, razm atraću kasnije kada budem sum irao dokaze
koji su dobijeni do danas.
OTA izveštaj, koji je kritički pregledao sve ove dokaze, prona­
šao je da su oba upitnika podložna greškama, kao što su tvrdili
njihovi kritičari. Test znanja o krivici obično proizvodi više greša­
ka verovanja u laž, dok test kontrolnih pitanja proizvodi više gre­
šaka neverovanja u istinu. Upravo je ovaj zaključak, m eđutim , bio
predm et rasprave nekih operatora na poligrafu i istraživača. Stvari
su i dalje nejasne, delom zbog toga što je bilo malo proučavanja,*
* Iako je bilo na hiljade članaka napisanih 0 poligrafu, samo nekoliko njih se pozivalo na
neko istraživanje. U OTA izveštaju je obuhvaćeno 3.200 članaka ili knjiga, od kojih je oko
320 uključivalo istraživanje. Većina nije ispunjavala minimalne naučne standarde. U OTA
proceni bilo je samo oko 30 pravih naučnih proučavanja tačnosti poligrafa u otkrivanju
laži.
196 Laganj e

delom zbog toga što je jako teško sprovesti istraživanje ocene tač-
nosti poligrafa. Mogu se naći m ane kod skoro svakog proučava­
nja koje je urađeno do sada. Suštinski problem je u tome da se
ustanovi šta se naziva pravom istinom , da se ustanovi neki način
saznavanja, nezavisno od poligrafa, da li je neko iskren ili laže.
Ukoliko onaj koji istražuje ne zna pravu istinu - ko je lagao a ko
je bio istinit - ne postoji način da se oceni tačnost poligrafa.

Proučavanje tačnosti poligrafa

Istraživački pristupi u proučavanju tačnosti poligrafa razlikuju

se po tom e koliko m ogu biti sigurni u to šta je osnova istine. Te­
renske studije ispituju stvarne slučajeve iz realnog života. U ana­
lognim studijam a ispituje se neka situacija, obično je to eksperi­
m ent, prem a zamisli istraživača. Terenske i analogne studije su u
takvom m eđusobnom odnosu da ono što je jaka strana terenskih
studija predstavlja slabost analognih, i obrnuto. U terenskim stu ­
dijam a osum njičene osobe stvarno brinu o ishodu poligraf testa i
zbog toga su, verovatno, em ocije jake. Druga jaka strana terenskih
studija proizilazi iz toga što se proučava prava kategorija ljudi - to
su stvarno osum njičeni, a ne studenti brucoši. Slabost terenskih
studija je u tom e da nije dovoljno jasno šta je prava istina. Najjača
strana analognih studija je izvesnost u pogledu prave istine; to je
lako znati, pošto istraživač udešava ko će lagati a ko će biti iskren.
Njihova slabost je u tom e što navodno „osum njičeni“ obično im a­
ju malo ili nem aju ništa da stave na kocku, tako da nije verovatno
da će se izazvati iste emocije. Takođe, testirani ljudi ne m oraju
ličiti na vrstu ljudi koja se najčešće podvrgava poligraf testu.

Terenske studije

Da prvo razm otrim o zašto je tako teško ustanoviti kriterijum

prave istine u terenskim studijam a. U okviru postupka ispitiva­
nja prestupa, a ne u neke druge istraživačke svrhe, ljudim a koji
P o lig r a f kao lovac na laži 197

su stvarno osum njičeni da su počinili prestup zadaje se poligraf

test. Posle toga, na raspolaganju su inform acije o tom e da li su oni
priznali, da li je otkriven krivac ili je ispitivani bio nedužan, te
da li je optužba odbačena. Čini se, kada se na um u imaju sve ove
inform acije, da će biti lako ustanoviti pravu istinu, ali nije tako.
Navodim deo iz OTA izveštaja:

Slučajevi se pre odbacuju zbog nedostatka dokaza nego zbog nevinosti.

Ako porota oslobodi optuženog nije m oguće utvrditi u kojoj m eri su čla­
novi porote sm atrali da optuženi stvarno nije kriv, a u kojoj meri su osećali
da nije bilo dovoljno dokaza da se zadovolji standard „kriv van svake ra­
zum ne sum nje“. M noga izjašnjavanja o krivici su zapravo priznanja krivice
za manje prestupe; kako Raskin prim ećuje, teško je ustanoviti značenje La-
kvih izjašnjavanja za utvrđivanje krivice u prvobitnoj optužbi. Posm atrano
kroz ishod krivičnog postupka, rezultat je da se u ispitivanjima poligra­
fom, izgleda, pojavljuje veliki broj grešaka „neverovanja u istinu“ u slučaju
oslobađajućih presuda, odnosno grešaka „verovanja lažim a“ u slučajevima
odbacivanja optužbe.17

Iako može izgledati da bi se ovi problem i mogli resiti tako što

bi tim stručnjaka kritički preispitao sve dokaze i doneo odluku o
krivici ili nevinosti, u tom e postoje dve osnovne teškoće. Eksperti
se ne slažu uvek, a kada se slažu - nem a načina da se bude siguran
kada greše. Čak i priznavanja krivice nisu uvek oslobođena p ro ­
blema. Neki nedužni ljudi priznaju da su krivi, a čak i kada su p ri­
znanja validna - ona pružaju pravu istinu samo o m alom i m ožda
veoma netipičnom delu onih koji su podvrgnuti poligrafu. Skoro
sve terenske studije pate od problem a neidentifikovane populacije
iz koje su odabrani ispitivani slučajevi.

Analogne studije

Problem i analognih studija su različiti od problem a terenskih,

iako nisu ništa lakši. S jedne strane, zna se šta je prava istina -
istraživač instruira neke ljude da počine „prestup“, a druge ne. Sa
druge strane, neizvesno je u kojoj meri će sim ulirani prestup ikad
biti uzet tako ozbiljno kao stvarni. Istraživači su razvili tehniku
198 Laganj e

sim uliranja prestupa, koja će uključiti ispitanike koje će oni poku­

šati da m otivišu nagradom ukoliko ne budu uhvaćeni u laži kad
se podvrgnu poligraf testu. Katkad se ispitanicim a preti kaznom
ako se njihova laž otkrije, ali su iz etičkih razloga ove kazne n e­
znatne (na prim er, gubitak obećane nagrade za učestvovanje u ek­
sperim entu). Skoro svi oni koji koriste tehniku kontrolnih pitanja
koristili su onu varijantu sim uliranog prestupa koju je koristio
Raskin:

Polovina ispitanika je dobila snim ak u kom e im je jednostavno rečeno da

je ukraden prsten iz kancelarije, negde u zgradi, i da će biti izloženi detek­
to ru laži da bi se ustanovilo da li su govorili istinu kada su poricali svoje
učestvovanje u krađi. Bilo im je rečeno da će, ukoliko se ispostavi da su
govorili istinu na testu, dobiti značajnu novčanu nagradu. Druga polovina
ispitanika je dobila instrukcije o tom e kako da počini prestup... Trebalo bi
da odu u sobu koja je na nekom drugom spratu, nam am e sekretaricu da
izađe iz kancelarije, uđu u kancelariju kada je ona napusti, pretraže njen sto
da bi našli kutiju u kojoj je prsten, sakriju ga kod nekog od njih, a onda se
vrate u laboratoriju da urade poligraf test. O ni su bili upozoreni da nikom e
ne otkriju činjenicu da su učestvovali u eksperim entu i da imaju pripre­
mljen alibi u slučaju da ih neko iznenadi u kancelariji sekretarice. O ni su
bili, takođe, upozoreni da poligraf ispitivaču ne otkriju nijedan detalj u vezi
sa prestupom , zato što bi on onda znao da su oni krivi za prestup i oni ne
bi zaradili novac koji bi im norm alno bio plaćen, niti bi se kvalifikovali za
bonus (10 dolara).1*

Iako je ovo im presivan pokušaj da sim ulirani prestup liči na

stvarni, pitanje je da li će se tom prilikom javiti one emocije koje
se javljaju kada neko zaista laže. Pošto poligraf m eri em ocionalno
uzbuđenje, sim ulirani prestup nam može reći koliko je poligraf
tačan samo u slučaju da su izazvane iste emocije, iste jačine, kao
one što bi bile izazvane kod stvarnih prestupa. U trećem poglav­
lju sam objasnio tri emocije koje se mogu pokrenuti kada neko
laže, i za svaku od tih doživljenih emocija sam objasnio šta je to
što određuje njenu jačinu. Da razm otrim o da li će se ove emocije
verovatno osetiti u sim uliranom prestupu koji je počinjen da bi se
proučila tačnost poligrafa.
Strah od otkrivanja: to koliko će se osum njičena osoba plašiti
da ne bude uhvaćena u najvećoj m eri zavisi od onoga što se stavlja
P o li g r a f kao lovac na laži 1 99

na kocku. Nagovestio sam u trećem poglavlju da, što je krupnija

nagrada za uspeh i veća kazna za grešku - to je veći strah zbog va­
ranja, te da je oštrina kazne verovatno najvažnija stvar koja odre­
đuje jačinu straha. O štrina kazne će uticati na strah kod iskrene
osobe koja se plaši da ne bude pogrešno procenjena, koliko i na
strah lažljive osobe koja se plaši da ne bude otkrivena - obe osobe
snose iste posledice. U sim uliranim prestupim a nagrade su male,
a kazne ne postoje; ni osoba koja govori istinu, ni osoba koja laže
ne bi trebalo da oseća strah od otkrivanja. Moguće je da ispitanici
brinu o tome da li rade ono što im je plaćeno da urade, ali to je
skoro sigurno m nogo slabije osećanje od straha koji imaju i n e­
dužna i kriva osoba kada se istražuje stvarni prestup.
Krivica zbog prevare: krivica je najjača kada lažov i žrtva imaju
iste vrednosti, što bi trebalo da bude slučaj u sim uliranim prestu­
pima, ali je krivica um anjena ako je laganje dopušteno, zahtevano
i odobreno da bi se obavio nečiji posao. U sim uliranim prestupi­
ma lažovu je rečeno da se ponaša na taj način i da svojim laga­
njem pom ogne nauci. Lažovi bi trebalo da osećaju m alu krivicu
zbog prevare u sim uliranim prestupim a.
Uživanje u prevari: uzbuđenje zbog izazova, zadovoljstvo da se
neko „prevede žedan preko vode“, doživeće se jače ako lažov ima
reputaciju okorelog prevaranta. Podvaljivanje poligrafu treba da
predstavlja takav izazov, i to osećanje bi trebalo da bude poseb­
no jako ako ne postoje druge emocije - strah ili krivica - da to
razvodne.* Samo će lažov, a ne iskrena osoba, osećati uživanje u
prevari.
Navedena analiza ukazuje na to da će sim ulirani prestupi p ro ­
izvesti samo jednu od tri emocije koje može osetiti neko ko je
osum njičen za stvarni prestup - uživanje u prevari. Takođe, tu
em ociju će jedino osetiti lažov, a ne iskrena osoba. Pošto je lažov
jedini koji će verovatno biti em ocionalno uzbuđen, otkrivanje bi
trebalo da bude lako, lakše, pretpostavljam , nego što je to tipično

4 Pre nego što je znao za moju analizu poligraf ispitivanja, Raskin mi je govorio da veruje
kako je ono što odaje lažova pre odgovor na izazov, nego strah od otkrivanja ili uživanje u
prevari. Iako ovo ne potvrđuje moje gledište, pojačava moj argument da simulirani pres­
tupi ne mogu biti dobra analogija za niz emocija koje se dozive kada se počine stvarni
prestupi i kada obe strane, i nedužna, i kriva, mnogo stavljaju na kocku.
200 Lag an je

u slučaju stvarnih prestupa kada je iskrena osoba podložnija istim

osećanjim a kao i lažov. Istraživanje koje koristi sim ulirane prestu­
pe će, prem a ovom rasuđivanju, preceniti tačnost poligrafa.

Hibridne studije

Postoji još jedan istraživački pristup koji pokušava da izbegne

slabosti i terenskih i analognih studija, kom binujući njihove naj­
bolje karakteristike. U takvoj hibridnoj studiji istraživač aranži­
ra stvari na taj način da se stvarni prestup može dogoditi. Nema
sum nje šta je prava istina, baš kao što je slučaj u analognoj studiji,
i veom a se m nogo stavlja na kocku i kad su u pitanju osum njičena
osoba koja govori istinu i osum njičena osoba koja laže, kao što
je to slučaj u terenskoj studiji. U magistarskoj tezi Necera Dajia,
službenika Naučnog odeljenja za ispitivanje u izraelskoj policiji u
Jerusalimu, baš je izvedena takva hibridna studija. Laž je bila „...
autentična i dobrovoljno izvedena,pre nego sim u liran a;... ispita­
nici su verovali da ispitivač ne zna ko je počinio delo; isp ita n ic i...
[su bili] prirodno zabrinuti za ishod poligraf testa; ... a poligrafi-
sta nije znao proporciju krivih i nedužnih ispitanika u uzorku.19
Ispitanici u istraživanju su bili izraelski policajci (21), koji su se
podvrgli testovima tipa papir i olovka, „koji su predstavljeni kao
potrebni testovi sposobnosti. Od njih je traženo da boduju svo­
je testove, što im je davalo priliku da podvale, odnosno izm ene
svoje početne odgovore. Listovi za odgovore na testu, m eđutim ,
bili su prem azani hem ijskom supstancom , tako da se podvaljiva-
nje moglo otkriti. Sedam od dvadeset jednog ispitanika je stvarno
izm enilo svoje početne odgovore. Kasnije je ispitanicim a rečeno
da se na njih sum nja da su podvalili, da im se pruža prilika da se
podvrgnu poligraf ispitivanju i da bi njihova karijera mogla zavi­
siti od ishoda na poligrafu“.20
Realistično je dopustiti policajcim a da odbiju da se podvrgnu
poligrafu - u krim inalističkim istraživanjim a poligrafska ispitiva­
nja su jedna opcija, to nije apsolutni zahtev osum njičenom . Tro­
je od sedm oro prevaranata su priznali, još jedan prevarant i dva
P o li g r a f kao lovac na laži 201

nedužno osum njičena su odbili da se podvrgnu poligrafu, a treći

prevarant se nije pojavio na testu.' U celini gledano, dakle, samo
se petnaest od dvadeset jednog policajca podvrglo poligraf ispiti­
vanju, dva prevaranta i trinaest onih koji to nisu bili. Korišćena je
tehnika kontrolnih pitanja i oba prevaranta su bila tačno otkrive­
na. Dva od trinaest istinitih neprevaranata su takođe bili greškom
procenjeni kao lažovi.
Ne m ogu se izvući zaključci na osnovu ove studije zato što je is­
pitan samo neznatan broj ljudi. Ali, takve bi hibridne studije m o ­
gle biti veoma korisne, iako postoje etički problem i kada navodite
nekoga da podvaljuje i laže. Izraelski istražitelji veruju da se to
može opravdati zato što je tačna evaluacija poligrafa veoma važna:
„Hiljade ljudi je godišnje ispitivano poligrafom ... i važne odluke
su zasnivane na rezultatim a takvih testiranja. Uprkos tome, pouz­
danost ovog instrum enta nije p o z n a ta ...“21 M ožda je opravdanije
utrapiti ovaj m odel policiji, pošto oni računaju na specijalne rizi­
ke koji su deo njihovog posla, a posebno su uključeni u upotrebu
ili zloupotrebu poligrafa. Snaga ovog hibridnog eksperim enta je u
tom e što je realističan. Neki policajci podvaljuju na testovima.
Pst-pst interno istraživanje, koje su sproveli visoki FBI činovnici, utvrdilo
je da je nekoliko stotina kancelarijskih službenika bilo uključeno u raspro­
stranjeno varanje na testovim a zbog želje da se dobiju m esta specijalnih
agenata.22

Izraelski hibridni eksperim ent nije bio igra. To nije bio jed n o ­
stavno izazov da se uspe u varanju eksperim entatora. Strah da će
se biti uhvaćen u laži bio je veliki i, bar za neke, postojala je krivica
zbog laganja, jer je ugled (ako ne karijera) bio stavljen na kocku.

Nalazi istraživanja

Izvedeno je deset terenskih studija i četrnaest analognih studija

koje su koristile tehniku kontrolnih pitanja, i šest analognih studi­

* Ove pojave ukazuju na ono što ispitivači na poligrafu tvrde: da pretnja izlaganja poli­
graf testu proizvodi priznanje krivaca. A odbijanje da se izloži poligraf testu nije sigurna
garancija krivice.
202 Lag an je

ja koje su koristile test znanja o krivici, a koje su zadovoljile m ini­

m alne naučne standarde.' Grafikon, koji je zasnovan na nalazima
ovih studija, pokazuje da poligraf zaista radi. On hvata lažove če­
šće nego što ih ne hvata, ali pravi greške. Koliko grešaka - i koje
vrste - zavisi od toga da li su studije bile terenske ili analogne, da
li je korišćen test kontrolnih pitanja ili test znanja o krivici, kao i
od osobenosti svake studije. Evo nekoliko uopštenih nalaza:
1. U terenskim studijam a se ostvaruje veća tačnost nego u ana­
lognim studijama. To zavisi od brojnih faktora. U terenskim stu ­
dijam a im a više em ocionalnog uzbuđenja, osum njičeni su manje
obrazovani, manje je izvesno šta je prava istina i često nije tako
izvesno da li su za studiju izabrani reprezentativni slučajevi.
2. Pojavile su se brojne greške neverovanja u istinu, izuzev u
analognom testu znanja o krivici. Postoji velika potreba za većim
brojem istraživanja, posebno potreba za terenskim ili hibridnim
studijam a koje koriste test znanja o krivici.
3. Pojavile su se brojne greške verovanja u laž, koje su bile naj­
brojnije kada se koristio test znanja o krivici.

* Ja sam koristio OTA procenu o tome koje su od terenskih, a koje od analognih studija
(uz test kontrolnih pitanja) zadovoljile naučne standarde. Liken mi je govorio da veruje
kako je OTA obuhvatila one terenske studije koje su za potrebe proučavanja vršile sele­
kciju pri odabiru zapisa, pa su zato procene u terenskim studijama „preuveličane“ U svom
izveštaju OTA nije obuhvatila nijedan rezultat testa znanja o krivici. Ja sam ih uzeo u obzir
da bi čitalac mogao da ih uporedi sa rezultatima testa kontrolnih pitanja. Uključio sam
sve studije sa OTA tabele 7, izuzev Timovog eksperimenta u kome nije bilo nedužnih sub­
jekata. Iskoristio sam preliminarne rezultate testiranja iz Baloun-Holmsove studije i EDR
podatke iz studije Bredlija i Dženis (H. V. Tim,„Analiza prevare iz obrasca disanja“, Journal
o f Political Science and Administration, 10 [1982]: 47-51; D. Baloun; D. S. Holms, „Efekti
višestrukih ispitivanja na veštinu (sposobnost) otkrivanja krivice putem poligrafa: Jedan
laboratorijski eksperiment sa pravim zločinom“, Journal of Applied Psychology, 64 [1979]:
316-22; i M. T. Bredli i M. R Dženis,„Prikazi tačnosti, pretnja i otkrivanje prevare: Kardio­
vaskularna, elektrodermalna i pupilarna merenja“, Psychophysiology, 18 [1981]: 307-14).
 P o lig r a f kao lovac na laži 203

TAČNOST POLIGRAFA

Terenske studije Analogne studije

Procenti Tehnika Test
kontrolnih pitanja znanja 0 krivici

100
Гаспо identifikovani

80

60

40

20
Pogrešno identifikovani

20

40 Ш Lažovi
I [ Iskrene osobe

* Grafikon prikazuje prošeke, koji nisu uvek tačan odraz opsega rezultata istraživanja.
Stanje opsega je sledeće: za ispravno procenjene lažove: u terenskim studijama, 71-99%; u
analognim studijama, upotrebom tehnike kontrolnih pitanja, 35-100%; u analognim stu­
dijama, primenom testova znanja o krivici, 61-95%. Za ispravno procenjene istinoljubive
osobe: u terenskim studijama, 13-94%; u analognim studijama, koristeći test kontrolnih
pitanja, 32-91%; u analognim studijama, upotrebom testa znanja 0 krivici, 80-100%. Za
pogrešno procenjene istinoljubive osobe; u terenskim studijama, 0-75%; u analognim stu­
dijama, koristeći tehniku kontrolnih pitanja, 2-51%; u analognim studijama, koristeći test
znanja o krivici, 0-12%. Za pogrešno procenjene lažove: u terenskim studijama, 0-29%; u
analognim studijama, koristeći tehniku kontrolnih pitanja, 0-29%; u analognim studija­
ma, koristeći test znanja o krivici, 5-39%.
204 Laganj e

Iako Raskin veruje da je u ovom grafičkom prikazu potcenjena

tačnost poligrafa, a Liken veruje da je ona precenjena, obojica se
slažu sa ova tri uopštena nalaza. Ostaju, ipak, neslaganja koja se
tiču brojnih pitanja značajnih za sud o tom e koliko treba verovati
rezultatim a poligraf testa. Da li psihopatam a neke njihove osobi­
ne omogućavaju da lakše izbegnu raskrinkavanje na poligrafu?
Rezultati dobijeni upotrebom tehnike kontrolnih pitanja nisu
jednoznačni. Liken veruje da bi psihopate mogle biti otkrivene na
testu znanja o krivici. Po njegovom mišljenju, čak i kad psihopate
ne pokazuju strah od otkrivanja ili (ono što ja zovem) uživanje u
prevari, samo prepoznavanje tačnog odgovora na testu proizve-
šće prom ene autonom nog nervnog sistema. M eđutim , još nijedno
istraživanje nije izvedeno sa ciljem da proveri da li je test znanja o
krivici u poligrafskom ispitivanju delotvoran u slučaju psihopata.
Potrebno je više istraživanja koja proučavaju psihopate, kao i više
pokušaja da se iđentifikuju drugi tipovi ljudi kod kojih poligraf
test izaziva neznatne reakcije.
M ogu li protivm ere - nam erni pokušaji lažova da izbegnu ot­
krivanje - uspeti? Opet je potrebno više istraživanja kako bi se
mogli objasniti protivrečni nalazi. Verujem da bi bilo opravda­
no dozvoliti m ogućnost da izvestan broj lažova uspešno izbegne
otkrivanje zahvaljujući korišćenju protivm era. M islim da bi se
ovo moglo dogoditi ako bi postojala m ogućnost da se, uz pom oć
složene tehnologije, lažovi mesecima obučavaju da koriste protiv­
mere. Iako niko ne zna da li se špijuni trenutno obučavaju na taj
način, po m om m išljenju ne bi bilo m udro pretpostaviti da to nije
slučaj. Postoje glasine da takva škola za specijalno obučavanje, u
kojoj agenti uče kako da nadigraju poligraf, postoji u jednoj ze­
mlji Istočnog bloka. Ovo je, navodno, izašlo na videlo u priznanju
jednog KGB agenta koji nije dovoljno dobro naučio svoju lekciju.
U zaključnom pasusu OTA izveštaja tvrdi se da istraživanje re­
zultata poligraf testova „... potvrđuje u izvesnoj m eri valjanost
poligrafskog testiranja kao dodatka tipičnim krim inološkim istra­
živanjima specifičnih d ogađaja...“23 Po m om uverenju, moguće je
ići i malo dalje od ovog opreznog zaključka, a da se ipak ne napu­
ste okviri konsenzusa m eđu glavnim protagonistim a.
P o lig r a f kao lovac na laži 205

Treba pridati veću važnost rezultatima testa koji ukazuju na to

da je osumnjičeni iskren, nego onim rezultatima koji ukazuju na
to da osumnjičeni laže. Ako dokaz nije iznuđen na drugi način,
istražitelji bi mogli opravdano odlučiti da odbace optužbe protiv
osum njičenog ukoliko test pokazuje da je on iskren. Prem a Raski­
nu i drugim a, ova sugestija naročito važi za slučajeve u kojima je
korišćen test kontrolnih pitanja, pošto on proizvodi priličan broj
grešaka „verovanja u laž“. Liken veruje da test kontrolnih pitanja
nije za upotrebu, a da jedino tehnika znanja o krivici može biti od
koristi u krim inološkim istraživanjima.
Čak i onda kada poligraf test ukazuje na to da osumnjičena oso­
ba laže - na ovo ne treba gledati kao na „adekvatnu osnovu za op­
tuživanje ili čak krivično gonjenje... poligrafsko ispitivanje prevare,
jednostavno, treba da bude povod da se nastavi istraživanje...“24
Liken se slaže sa ovim Raskinovim navodom , ali samo onda kada
se prim enjuje na test znanja o krivici (a ne na test kontrolnih pi­
tanja).
U osmom poglavlju ću objasniti šta podrazum evam pod „рго-
veravanjem da li neko laže“, a u dodatku (u tabeli 4) ću navesti
trideset osam pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa nekom laži
da bi se procenili izgledi da se ona otkrije, bilo putem poligrafa
ili bihejvioralnih znakova. Jedna od m ojih ilustracija za proveru
da li neko laže je detaljan opis poligrafskog ispitivanja osobe koja
je osum njičena za ubistvo. Taj prim er pruža još jednu priliku da
se ponovo razm otri pitanje u kojoj m eri treba koristiti poligraf
test u krim inološkim istraživanjim a. Sada ćemo razm otriti druge
upotrebe poligrafa na koje se usredsređuju m noge sadašnje pole­
mike.

Poligrafsko testiranje kandidata za posao

OTA izveštaj, Raskin i Liken se slažu u jednom - svi su protiv

toga da se poligraf koristi za pribavljanje inform acija o kandidati­
m a prijavljenim za neki posao. Sa druge strane, m nogi poslodavci,
profesionalni poligrafisti i neki vladini službenici, posebno oni
20б Laganj e

koji rade u obaveštajnim službama, odobravaju upotrebu poligra­

fa u navedene svrhe. Iako se poligraf najčešće koristi upravo u
svrhe testiranja kandidata za neki posao, nedostaju naučne studije
koje bi utvrdile sa koliko tačnosti poligraf otkriva koji kandidati
lažu o činjenicam a zbog kojih ne bi bili zaposleni ako bi se za
njih saznalo. Nije teško shvatiti zašto. Utvrđivanje prave istine u
terenskim studijam a nije lako. Jedan način da se utvrdi prava isti­
na m ogao bi proisteći iz proučavanja u kom e bi svi prijavljeni bili
prim ljeni bez obzira na svoje rezultate na poligraf testu, s tim što
bi se kasnije kao posledica stalnog nadzora utvrdilo ko je od njih
nešto ukrao ili učestvovao u drugim štetnim aktivnostim a. Drugi
način da se utvrdi prava istina jeste pažljivo istraživanje prethodne
istorije zaposlenja svih prijavljenih kandidata, da bi se utvrdilo ko
je lagao o svojoj prošlosti. M eđutim , bilo bi veom a skupo da se to
u radi toliko tem eljno da nem a m nogo grešaka, Izvedene su samo
dve analogne studije - jedna je otkrila visoku tačnost a druga nije,
ali bilo je suviše protivurečnosti m eđu ovim studijam a i teškoća u
okviru svake od njih da bi se izvukli ma kakvi zaključci.*
Ne m ože se pretpostaviti da će ocena tačnosti poligrafa upo-
trebljenog za pribavljanje inform acija o kandidatim a za posao
biti ista kao u studijam a krim inalnih slučajeva (videti preth o d ­
ni grafikon). Ljudi koji se podvrgavaju testu m ogu biti potpuno
drugačiji, a i ispitivači i tehnike testiranja su, takođe, drugačiji.
U postupku pribavljanja inform acija o kandidatu, prijavljeni k an ­
didat m ora da se podvrgne testu da bi dobio posao, dok oni koji
su osum njičeni za prestup im aju pravo da izaberu da ne rade test
ukoliko postoji m ogućnost da se rezultati iskoriste kao dokaz p ro ­
tiv njih. Raskin kaže da je poligrafsko ispitivanje u okviru pribav­
ljanja inform acija o kandidatim a „... prinudno i da ono verovat­
no proizvodi osećanje ozlojeđenosti koje bi moglo da jako om eta
tačnost tog ispitivanja“.26 Rizik kom e se ispitanici izlažu je, takođe,

* Ja sam koristio OTA procenu ove dve studije.25Oni koji odobravaju poligrafsko testiran­
je da bi se pribavile informacije o kandidatima za posao smatraju ove studije pouzdanim
i važnim. Čak i da se ove studije priznaju, ja mislim daje razumno reći da još ne postoji
naučna osnova za izvlačenje ma kakvih zaključaka o tačnosti poligrafa koji se koristi da bi
se pribavile informacije o kandidatima za posao - potrebno je više od dve studije za jednu
tako važnu i protivurečnu stvar.
P o li g r a f kao lovac na laži 207

potpuno drugačiji. Kazna za lažova trebalo bi da bude m nogo m a­

nja u slučaju da se poligraf koristi za pribavljanje inform acija o
kandidatim a za posao nego kada se prim enjuje u krim inološkom
istraživanju. Zbog toga što je rizik manji, lažovi bi trebalo da se
m anje boje otkrivanja, tako da ih je teže uhvatiti u laži. N edužni
ljudi, m eđutim , koji najviše žele posao, m ogu se bojati pogrešne
procene i upravo zbog toga m ogu biti pogrešno procenjeni.
A rgum ent protiv onih koji se zalažu za ovu upotrebu poligra­
fa jeste da je on delotvoran. M nogi kandidati su posle zadavanja
poligraf testa ugrozili svoje šanse da budu prim ljeni, priznajući
stvari koje nisu priznavali pre testiranja. Ovo je argum ent koji se
poziva na korisnost poligrafa. Nije važno da li poligraf uspeva da
uhvati prave lažove, ako su, zahvaljujući testiranju, identifikovani
oni koje ne treba zaposliti. To ga čini korisnim . Liken dokazuje
da takve tvrdnje o korisnosti ne m ogu biti same po sebi valjane.27
Izveštaji o priznanjim a zbog kojih je zaposlenje bilo ugroženo
m ogu preuveličati broj takvih slučajeva, dok neka od tih p rizna­
nja m ogu biti lažna jer su učinjena pod pritiskom . Pored toga, oni
koji su radili stvari zbog kojih ne bi bili zaposleni m ožda neće biti
dovoljno zaplašeni poligrafom da bi priznali. Ne postoji način da
se bez studija koje proučavaju tačnost sazna koliko bi ljudi koji
ne prođu poligraf test u stvarnosti bili pouzdani službenici, niti
koliko će onih koji prođu test potkradati svoje poslodavce.
Psiholog G ordon Barland, koga je obučavao Raskin, a koji p ri­
m enjuje poligraf test u okviru testiranja kandidata za posao, izno­
si još jedan, potpuno drugačiji argum ent za njegovu upotrebu.
Barland je proučavao 400 kandidata koji su se prijavili za poslove
kao što su vozač kam iona, blagajnik, m agacioner i tako dalje, a
koje su poslodavci poslali privatnim firm am a koje se bave poli-
grafskim testiranjem . Polovina od 155 kandidata koji su ocenjeni
kao lažovi priznali su da su lagali kada su im saopšteni rezultati sa
poligrafa. Barland je otkrio da su poslodavci posle toga zaposlili
58 procenata onih ljudi koji su priznali da su lagali. „M nogi poslo­
davci koriste poligraf ispitivanje više zbog toga da bi odlučili na
koji položaj da rasporede kandidata, nego zbog toga da bi odlučili
da li da ga uopšte zaposle. Na primer, ako je otkriveno da je k an ­
2o8 Laganj e

didat alkoholičar, njega pre mogu unajm iti kao obalskog radnika
nego kao vozača.“28
Barland s pravom skreće pažnju na to da bi se trebalo posebno
zainteresovati za sudbinu onih 78 ljudi za koje je test pokazao da
su lažovi, ali su oni to pobijali. Ti ljudi m ogu biti žrtve greške „пе-
verovanja u istinu“. Barland, doduše, kaže da bi trebalo da budem o
ohrabreni činjenicom da je 66 procenata tih ljudi ionako dobilo
posao. M eđutim , nem a načina da se sazna da li su dobili onoliko
poželjan posao kakav bi dobili da nije bilo rezultata na poligraf
testu. Većina onih koje je poligraf procenio kao lažove, a koji su
to poricali, i koji nisu dobili posao, odbijeni su na osnovu infor­
macija dobijenih u intervjuu pre poligrafskog testiranja. „Samo
veom a m ali deo kandidata koji su procenjeni kao prevaranti, ali
to nisu priznali (m anje od 10%), potencijalni poslodavci su odbili
na osnovu rezultata poligraf testa.“29
To kako neko procenjuje ovu proporciju (m anje od 10 proce­
nata onih koji su na poligrafu procenjeni kao lažovi, a koji to nisu
priznali, i koji nisu dobili posao), odnosno koliko se štete ovim
može naneti, zavisi od stope laganja. Izraz „stopa“ ovde se odnosi
na broj ljudi koji nešto radi. Stopa krivice kod osoba osum njiče­
nih za prestup kojima se daje poligraf test je, verovatno, prilično
visoka, m ožda viša od 50 procenata. Poligraf se obično ne daje
svakome već samo maloj grupi osum njičenih koji već im aju k ri­
m inalni dosje. Na osnovu Barlandove studije m ože se pretposta­
viti da je stopa laganja kod kandidata za posao oko 20 procenata.
Otprilike, svaki peti kandidat će lagati o nečem u, što bi, ako se
sazna, moglo ugroziti njegove šanse za posao.
Čak i da pretpostavim o da je poligraf test tačniji nego što ve­
rovatno jeste, uz stopu laganja od 20 procenata - on im a neke
nepovoljne posledice. Protiveći se upotrebi poligrafa u okviru te­
stiranja kandidata za posao, Raskin pretpostavlja, za potrebe ar­
gum entacije, da je tačnost poligrafskog ispitivanja 90 procenata,
što je više nego što on stvarno misli da jeste.

P rem a o v im p retp ostavk am a, ako bi se p o lig ra f testo v i k oristili za te s ti­

ranje k a n d id ata za p o sa o , o n i bi na 1.000 testiran ih dali sle d e ć e rezultate:
o d 200 varalica, 180 bi b ili ta čn o p rocen jen i kao varalice, a 20 n eta čn o kao
P o lig r a f kao lovac na laži 209

nevini; od 800 istinitih ispitanika 720 bi bili tačno procenjeni kao istiniti,
a 80 netačno procenjeni kao varalice. O d 260 ispitanika procenjenih kao
varalice, 80 su bili stvarno istiniti. Dakle, od onih koji su procenjeni kao va­
ralice, 31% su stvarno bili nedužni. Ovo je veom a visoka stopa (greška „пе-
verovanja u istinu“) koja vodi uskraćivanju zaposlenja, kada bi ta odluka
bila doneta na osnovu poligrafskih ispitivanja. U kontekstu krim inoloških
istraživanja ne bi bili dobijeni slični rezultati zbog toga što je stopa prevare
u ovoj situaciji verovatno 50% i viša, a tačnost tehnike ne bi dovela do tako
visoke stope nedužnih koji bi pogrešno bili procenjeni da lažu.30 .

Protivargum ent bi bio:

Dvadeset procenata može biti suviše niska procena stope laganja
među kandidatima za posao. O na je zasnovana na samo jednoj
studiji kandidata u Juti. M ožda bi u državam a sa nižom proporci­
onalnom zastupljenošću m orm ona bio veći broj lažova. Čak i da
stopa iznosi 50 procenata, oni koji se protive poligrafskom testira­
nju kandidata odgovoriće da to ne treba raditi bez dokaza o tom e
kolika je tačnost poligrafa kada se on upotrebljava u ove svrhe.
Tačnost je verovatno m nogo m anja od 90 procenata.
Tačnost poligraf testa stvarno nije važna. Testiranje ili pretnja
testiranjem navodi ljude da priznaju inform acije koje inače ne bi
priznali, a koje ugrožavaju njihove šanse za zaposlenje. Odgovor
na ovo bi mogao biti da bez proučavanja tačnosti ne postoji način
da se sazna koliko je m nogo ljudi koji ne priznaju neke činjenice o
sebi stvarno uradilo nešto čime bi mogli da oštete poslodavca.
Srodna upotreba poligrafa jeste kada on služi za periodično te­
stiranje ljudi koji su već zaposleni. Za ovu upotrebu poligrafa važe
sve one kritike koje su već navedene, a koje se odnose na upotrebu
poligrafa u okviru testiranja kandidata za posao.

Poligrafsko testiranje kandidata za rad u policiji

Ovo je još jedna široko rasprostranjena prim ena poligrafa. Svi

argum enti o kojima smo do maločas raspravljali u vezi sa u p o ­
trebom poligrafa u okviru testiranja kandidata za druge poslove,
takođe, važe i ovde. Ipak, odvojeno razm atram kandidate za rad u
policiji zbog dostupnosti nekih podataka o korisnosti poligrafa i
210 Lag an je

zato što priroda posla dopušta razm atranje novog argum enta za
korišćenje poligrafa u okviru testiranja kandidata za posao.
Naslov jednog članka Ričarda Artera, profesionalnog poligrafi-
ste, daje suštinu argum enta: „Koliko lopova, provalnika, seksual­
nih prestupnika im a m eđu zaposlenim a u vašem odseku ove go­
dine? (Nadajm o se samo 10% od ukupnog broja zaposlenih!)“.31
A rterovi nalazi su zasnovani na rezultatim a anketiranja u trideset
dve različite policijske stanice. (On ne pruža inform aciju o tome
koji je procenat ljudi, od onih kojima se obratio, odgovorio na nje­
gova pitanja.) A rter saopštava da je tokom 1970. godine, u okviru
testiranja kandidata za posao u policiji, testirano 6.524 ljudi koji
su odgovarali na njegovu anketu. „Ozbiljno štetna inform acija je
po prvi put utvrđena o 2.119 kandidata, a ona je ugrožavala nji­
hove šanse za zaposlenje! Ovo je stopa diskvalifikacije od 32%!
Najvažnije je znati da je velika većina od ova 6.524 testa bila zada­
ta nakon što su kandidati već prošli ispitivanje o istoriji njihovog
ranijeg posla.“ Svoj argum ent ц prilog važnosti upotrebe poligrafa
A rter potkrepljuje navođenjem brojnih prim era. Evo jednog koji
je naveo N orm an Lakej, poligrafista iz policijske stanice Klivlend
u Ohaju: „Osoba, koja je bila m eđu prvih deset na našoj listi k an ­
didata koje treba pozvati na razgovor, priznala je na poligraf testu
da je bila uključena u jednu nerazrešenu oružanu pljačku“.32
Uprkos takvim im presivnim pričam a i zapanjujućim brojkam a
o tom e koliko je lažova m eđu kandidatim a za rad u policiji, ne
sm em o zaboraviti da još nem a naučno prihvatljivog dokaza o tač­
nosti poligrafa u testiranju kandidata za rad u policiji. Ako izgleda
teško poverovati u to, to je zbog toga što je tako lako pobrkati
korisnost sa tačnošću. Arterovi podaci se odnose na korisnost.
Razm otrim o šta nam on nije rekao:
Koliki broj od ovih testiranih kandidata za koje je test pokazao
da lažu, ne samo da nisu priznali da lažu nego nisu priznali ni da
su učinili bilo šta loše? Šta se desilo s njima? I ovo su podaci koji
se odnose na korisnost, ali većina onih koji zastupaju korišćenje
poligrafa u testiranju kandidata za posao izostavlja ove podatke.
Od onih za koje su rezultati testa pokazali da lažu i koji su to
pobijali, koliko ih je stvarno govorilo istinu i trebalo da bude za ­
P o li g r a f kao lovac na laži 211

posleno? Odgovor na ovo pitanje - koliko je načinjeno grešaka

„neverovanja u istinu“ - zahteva proučavanje tačnosti.
Koliko je otkriveno onih koji ne lažu, a stvarno su lagali? Koliko
je provalnika, lopova, siledžija, i tako dalje, nam agarčilo poligraf
test? Odgovor na ovo pitanje - koliko je bilo grešaka „verovanja u
laž“ - zahteva proučavanje tačnosti.
Zapanjuje me to što nem a definitivnog dokaza za ovo. To ne bi
bilo lako i ne bi bilo jeftino, ali podaci o korisnosti nisu dovoljni.
Stvari su suviše važne da se ne bi znalo koliko se m nogo grešaka
„verovanja u laž“ i „neverovanja u istinu“ događa.
Dok se ne dobije taj dokaz, jedan argum ent može opravdati
upotrebu poligrafskog testiranja policijskih kandidata, bez obzira
na broj napravljenih grešaka, zato što poligraf stvarno pronalazi
priličan broj nepoželjnih. Čak i ako se ne otkriju svi, čak i ako
neki ljudi koji bi inače bili sasvim dobri policajci ne dobiju posao
(žrtve greške „neverovanja u istinu“), to m ožda i ne bi bila suviše
visoka cena.
Ovo je socijalna, politička procena. Ova procena bi trebalo
da uzme u obzir da ne postoje naučni dokazi o tačnosti poligra­
fa kojim se testiraju kandidati koji treba da budu zaposleni kao
policajci. Ja stvarno verujem da oni koji se zalažu za poligrafsko
testiranje, zato što se tim e izdvajaju m akar neki nepoželjni kandi­
dati, treba da osećaju obavezu da, uporedo sa praksom prim ene
poligrafa, preduzm u proučavanje njegove tačnosti, m akar da bi
saznali koliko su često ljudi bili pogrešno odbijeni.

Poligrafsko testiranje u hvatanju špijuna

Jedan vojni policajac, koji je im ao pristup tajnim inform acijam a, upotrebio

ih je za dobijanje pozicije u civilnoj službi (u špijunskoj agenciji). Za vreme
poligrafskog ispitivanja on je reagovao na razna pitanja od značaja. U inter­
vjuu posle testa priznao je sitne prekršaje i raznovrsne prestupe. Ispitivač
na poligrafu je zapazio neprestane specifične reakcije na značajna pitanja
i, kad je policajac ponovo ispitivan nekoliko nedelja kasnije - nastavila se
ista situacija. Z abranjen mu je pristup inform acijam a i ispitivanje slučaja je
otvoreno. Dok je ispitivanje još odmicalo, on je nađen m rtav u svom auto­
mobilu. Kasnije je bilo utvrđeno đa je bio angažovan kao špijun Sovjetskog
Saveza.33
212 L aganj e

U izveštaju Nacionalne službe bezbednosti o upotrebi poligrafa

iznose se i ovaj i brojni drugi prim eri uhvaćenih špijuna za vre-
m e rutinskog poligrafskog testiranja u okviru testiranja za posao.
M ožemo pretpostaviti da neki ljudi, koji nisu špijuni nego istiniti i
savršeno sposobni za rad, takođe ne prođu test. Nacionalna agen­
cija za bezbednost (NSA) ne daje inform acije o tom e koliko m n o ­
go špijuna poligraf uhvati ili za koliko njih se kasnije sazna da ih
je poligraf propustio. Ali, ona iznosi podatke o tom e koliko je ljudi
bilo odbačeno zbog različitih priznanja o upotrebi droge, subver­
zivnoj aktivnosti, ranijoj osuđivanosti za prestup i tako dalje. U
jednoj grupi podataka navodi se broj od 2.902 kandidata koji su
podvrgnuti poligrafskom ispitivanju radi dobijanja dozvole za rad
na poverljivom poslu. Rezultati testa su pokazali da je četrdeset tri
procenta govorilo istinu, ali su kasnije inform acije pokazale da je
17 od 2.902 ljudi sakrilo inform aciju koja bi mogla da ugrozi nji­
hove šanse za posao. Dakle, znani procenat grešaka „verovanja u
laž“, bio je m anji od jednog procenta (17 ljudi je izbačeno iz grupe
od 2.902 testiranih). Dvadeset jedan procenat kandidata nije us­
peo da prođe poligraf test, a onda su priznali važne stvari - što je
učinilo da ih ne zaposle. Dvadeset četiri procenta kandidata nije
uspelo da prođe poligraf test, a onda su usledila neznatna p rizna­
nja koja nisu sprečila da ih zaposle. Osam procenata kandidata
nije uspelo da prođe poligraf test, a onda nisu ništa priznali.
Ovih osam procenata m ogu biti prim eri grešaka „neverovanja
u istinu“. NSA ih ne spom inje u svom izveštaju, ali sam zaklju­
čio na osnovu podataka iz izveštaja koliko ih je m oralo biti. NSA
naglašava da je poligraf samo jedno od sredstava za određivanje
koga treba zaposliti, a ne konačni arbitar. Osobe koje padnu na te­
stu zatim se intervjuišu u pokušaju da se otkriju razlozi zbog kojih
je ta osoba na određeno pitanje pokazala em otivnu reakciju na
poligrafu. G ordon Barland mi je rekao da NSA ne upošljava ljude
ukoliko se njihov neuspeh na poligrafu ne m ože objasniti.
Još jednom , m oram o se podsetiti da su ovo samo korisni, ali
ne i tačni podaci. Bez tačnih podataka nem oguće je odgovoriti na
sledeće pitanje: koliko je još uspešnih lažova aktivno na listi N a­
cionalne agencije za bezbednost? NSA veruje u svoj podatak da
P o lig r a f kao lovac na laži 213

je to m anje od jednog procenta, ali nem a studiju tačnosti da to i

potvrdi. Iako m ožda misle da poligrafu ne izm akne nijedan lažov,
ne m ogu biti sigurni u to. U OTA izveštaju je zabeleženo da „one
osobe koje bi savezna vlada najviše želela da otkrije (zbog naruša­
vanja nacionalne bezbednosti, na prim er) m ogu istovrem eno biti
najm otivisanije i, možda, najobučenije da izbegnu otkrivanje“.34
Bez proučavanja tačnosti poligrafskog ispitivanja nem a načina
da budem o sigurni koliko je grešaka „verovanja u laž“ načinjeno.
Jednu ovakvu studiju bi nesum njivo bilo teško izvesti, ali ne i n e ­
moguće. H ibridne studije, kao što je studija o izraelskim policajci­
ma, koju sam već opisao, mogle bi predstavljati ostvarljiv pristup.
Da li protivm ere m ogu prevariti poligraf? U njih spadaju fizič­
ke aktivnosti kao što je ugriz za jezik, upotreba narkotika, hipnoza
i biološka povratna reakcija. Sprovedene studije ukazuju na to da
su protivm ere zaista uspešne do određenog nivoa, ali potrebno je
uraditi još m nogo istraživanja s obzirom na to kolika je vrednost
njihovih prim ena u oblasti nacionalne bezbednosti, na prim er u
slučaju „ispuštanja“ nekog špijuna, što je greška „verovanja u laž“.
Istraživanja bi trebalo da se fokusiraju na slučajeve kada „agent“,
koristeći protivm ere, pokušava da nasam ari poligraf, nakon što je
mesecima vežbao uz pom oć stručnjaka i tehničke opreme, što se i
očekuje od pravog agenta. Dr Džon Beri III, bivši pom oćnik sekre­
tara odbrane u M inistarstvu zdravlja,,,... upozorio je Pentagon na
to da oslanjanje na poligraf pre ugrožava nego što štiti nacional­
nu bezbednost. Rečeno mi je da Sovjeti im aju školu u jednoj od
zemalja Istočnog bloka, u kojoj podučavaju svoje agente kako da
prevare poligraf. Misleći da je poligraf uspešan, m nogi naši ljudi
na rukovodećim pozicijam a u M inistarstvu odbrane (DOD) stva­
raju lažan osećaj bezbednosti, čime olakšavaju prikrivenom so­
vjetskom agentu, koji prođe na poligrafu, da prodre u Pentagon“.35
S obzirom na postojanje ovakve m ogućnosti iznenađujuće je što
Nacionalna služba bezbednosti radi samo pilot-projekte m alih
razm era o protivm eram a, prem a OTA izveštaju.
Koji deo od onih osam procenata za koje je poligraf utvrdio da
su lažovi, a oni su to poricali - po mojoj računici 245 ljudi - zaista
jesu lažovi, a koliko je ljudi koji su govorili istinu, a koje je poligraf
214 Laganj e

pogrešno procenio? Ovde bi, opet, jedino studija tačnosti mogla

da dâ odgovor.
Do sada je urađena samo jedna takva studija, prem a recima
NSA i CIA, na zahtev OTA - analogna studija sa studentim a u
kojoj postoji sum nja u kriterijum e za utvrđivanje prave istine, a
pri tom e postavljena pitanja nisu imala nikakve veze sa nacio­
nalnom bezbednošću! I ovde je začuđujuće što je za pitanja od
tolike važnosti urađeno tako malo relevantnih istraživanja. Čak i
kada ne postoji zainteresovanost za greške „neverovanja u istinu“
u slučajevima gde su ulozi bili veoma visoki, najviše bi se trebalo
pozabaviti greškam a „verovanja u laž“.
N eosporno je da se čak i bez podataka o tačnosti poligrafa nje­
gova upotreba toplo preporučuje pri proveravanju osoba koje se
prijavljuju za posao na pozicijam a gde bi pristup poverljivim in ­
formacijam a, ukoliko bi one bile otkrivene neprijatelju, mogao da
ugrozi nacionalnu bezbednost. Ričard K. Vilard, zamenik vrhov­
nog tužioca, sažeo je to ovako: „Od toga da poligraf nepošteno
odbaci neke kandidate koji poseduju realne kvalifikacije, važnije
nam je da izbegnem o upošljavanje kandidata koji bi mogli pred ­
stavljati rizik za nacionalnu bezbednost.“36 Liken daje kontraargu-
m ent u svom kom entaru povodom nedavne odluke Velike Brita­
nije da uvede upotrebu poligrafskog testiranja u agencijama koje
se bave poverljivim pitanjim a: „Pored štete nanete karijeram a i
reputaciji nedužnih ljudi, ova odluka će verovatno rezultirati gu­
bitkom nekih od vladinih najsavesnijih državnih činovnika.... [I]
zbog tendencije ka m alo skupljim, ali efikasnijim proceduram a
bezbednosti, neposredno po uvođenju poligrafskog testiranja, ova
odluka bi i te kako mogla otvoriti vrata službi bezbednosti stra­
nim agentim a obučenim da prevare poligraf.“37

Poligrafske kontrole na radnom mestu

Ako su vredni tru d a pokušaji da se nepoželjnim licima ne d o ­

zvoli zaposlenje u obaveštajnim službama, juvelirnicam a ili su-
perm arketim a, onda je očigledno korisno i testirati ih periodično
P o li g r a f kao lovac na laži 215

na poligrafu pošto se zaposle, kako bi se proverilo da neko od njih

nije „posrnuo“. Ovome se pribegava u m nogim firmama. Ni ovde,
m eđutim , ne postoje podaci o tome da li će poligrafski test biti
tačan kada se upotrebljava na ovakav način. Stope laganja su ve­
rovatno niže: m noge „kukolje“ je trebalo odbaciti već na osnovu
prelim inarnog testa podobnosti za posao, ali bi i manje zaposlenih
- u poređenju sa brojem prijavljenih za ponuđeni posao - imalo
šta da sakrije. Što je niža bazična stopa laganja, veće su greške
u proceni. Ako uzm em o prethodni prim er od 1.000 zaposlenih
i pretpostavim o da će poligraf biti tačan u 90 procenata, ali ovog
puta uz pretpostavku da je um esto 20 procenata polazna stopa
laganja pet procenata, evo šta bi se desilo: 45 lažova bilo bi isprav­
no identifikovano, ali bi 95 ljudi koji govore istinu bili pogrešno
identifikovani kao lažovi; takođe, 855 ljudi koji govore istinu bilo
bi ispravno identifikovano, ali bi prom aklo pet lažova nakon što
su pogrešno identifikovani kao osobe koje govore istinu.
Ilustracije 7 i 8 su grafički prikazi efekata ovako niskih pola­
znih stopa laganja. Da bih istakao kakav efekat im a prom ena u b a ­
zičnoj stopi na broj ljudi pogrešno osum njičenih da lažu zadržao
sam konstantnom procenjenu tačnost na 90 procenata.' Kada je
polazna stopa laganja 20 procenata - dva lažova, u prošeku, budu
uhvaćena na svaku pogrešno procenjenu osobu koja govori istinu.
Kada je polazna stopa laganja pet procenata dešava se obrnuto -
dve osobe koje govore istinu bivaju pogrešno procenjene na sva­
kog uhvaćenog lažova.
Ovde, takođe, treba uzeti u obzir činjenicu da odbojnost p re­
ma obaveznom testiranju može otežati dobijanje tačnih podataka.
O dbojnost zaposlenih može biti čak i veća kada m oraju uraditi
test pošto su prim ljeni na posao, nego u periodu kada su još uvek
bili u potrazi za njim.

* Nema načina đa saznamo kolika je tačnost mogla biti u jednom ili drugom slučaju,
pošto nije bilo adekvatne studije. Ali je malo verovatno da je ona tako visoka (90%).
2l6 Lag an je

Ljudi koji
zaista lažu

18С л
Ljudi koji zaista
govore istinu

procenjeni kao ljudi procenjeni kao ljudi

koji lažu I lu s tra c ija 7 ко>' govore istinu

Rezultati poligraf testa

1.000 ljudi testirano 20% (200) su lažovi

Isto opravdanje za poligrafsko testiranje pre zapošljavanja može

važiti i za testiranje u toku radnog staža kada su u pitanju policajci
i ljudi koji rade u službam a bezbednosti, poput NSA. Policija ovo
retko radi, iako bi to moglo biti opravdano zbog izazova u nji­
hovom poslu, kao i zbog stepena korupcije. Nacionalna agencija
za bezbednost (NSA) sprovodi određena poligrafska testiranja na
radnim mestima. Ako zaposleni padne na testu, a naknadnim is­
pitivanjem se ne otkrije razlog zbog čega je pao, radi se ispitivanje
iz bezbednosnih razloga. Na moje pitanje šta bi se desilo ukoliko
problem ne može da se reši - ako neko uzastopno pada na poli-
grafskom testiranju, a ne otkrije se ništa sumnjivo - rečeno mi je:
„То se nikada nije desilo; jedini način jeste da se o takvim stvari­
ma odlučuje od slučaja do slučaja, a takva odluka nikada nije ni
m orala da se donese“.
P o li g r a f kao lovac na laži 21 7

Ljudi koji
zaista govore istinu

Ljudi koji
zaista lažu

procenjeni kao ljudi

koji lažu koji govore istinu
Ilustracija 8

Rezultati poligraf testa

1.000 ljudi testirano 5% (50) su lažovi

To bi bila delikatna stvar. Bilo bi veom a teško dati otkaz neko-

me ko je bio zaposlen m nogo godina - samo na osnovu višestru­
kog padanja na poligrafskom testu, bez dokaza o prestupu. Ako je
ta osoba nedužna, njen bes zbog nepravednog otpuštanja mogao
bi je staviti u iskušenje da obelodani neku poverljivu inform aciju
koju je saznala tokom rada. A opet, ako svaki put kad je upitaju:
„Jeste li otkrili neku inform aciju stranim agentim a u toku prošle
godine?“ poligraf zabeleži em otivnu reakciju kada odgovori „Ne“,
bilo bi teško ne preduzeti ništa.
2l8 Laganj e

Teorija zastrašivanja i hvatanja osumnjičenih

za procurele informacije

Jedna od novopredloženih prim ena poligrafa jeste da, bez upli-

tanja M inistarstva pravde, identifikuje osobe u vladi koje su neo-
vlašćeno obelodanile strogo poverljive informacije. Sve do sada
ovakva ispitivanja su m orala da budu tretirana kao krim inalni
prestupi. Kada bi prom ene, koje je predložila Reganova adm ini­
stracija 1983. godine, stupile na snagu, nedozvoljena odavanja
inform acija tretirala bi se kao „adm inistrativna“ pitanja. Svako
lice na rukovodećoj poziciji u vladi, koje sm atra da je neko od
zaposlenih dozvolilo da inform acija procuri, m ože zatražiti od te
osobe da se podvrgne poligrafskom testiranju. Nejasno je da li bi
testiranje morali da prođu i oni koji su imali pristup procurelom
dokum entu - u tom slučaju bi polazna stopa laganja bila niska, a
stopa grešaka u korišćenju poligrafa visoka - ili samo oni koji su
u prethodnom ispitivanju okarakterisani kao potencijalno osum ­
njičeni.
U OTA izveštaju se ističe da nije bilo studija u kojima bi se
utvrdila tačnost poligrafa u otkrivanju laži o neovlašćenom o d a­
vanju podataka. FBI je, m eđutim , pružio podatke koji ukazuju na
uspešno korišćenje poligrafa u dvadeset šest ovakvih slučajeva
u toku četiri godine - uspešno u tom smislu da je većina onih
koji su pali na poligrafskom testiranju priznala prestup.38 Ipak,
FBI upotrebljava poligraf na drugačiji način nego što to propisuje
novi zakon. FBI nije testiranjem obuhvatio sve one koji su m ožda
napravili prestup neovlašćenog odavanja informacija. (Takva pro­
cedura je označena term inom „dragnet“ upotreba poligrafa - u
kojoj se veliki broj ljudi podvrgava poligraf testu u procesu istra­
ge u vezi sa neovlašćenim otkrivanjem poverljivih informacija.)
Umesto toga, FBI je poligrafski testirao samo užu grupu osum ­
njičenih, na osnovu prethodnog ispitivanja, pa je osnovna stopa
laganja bila veća, a broj grešaka m anji nego u „dragnetu“. Propisi
FBI-ja zabranjuju poligrafsko testiranje velikog broja ljudi („dra­
gnet“ procedura) i upotrebu poligrafa kao zam enu za logično is­
pitivanje upotrebom konvencionalnih sredstava.39 Nove zakonske
P o lig r a f kao lovac na laži 219

regulative iz 1983. godine mogle bi dozvoliti upotrebu „dragnet“

poligrafskog testiranja.
Vrsta ispitivanih ljudi, sadržaj ispitivanja i ispitivačke proce­
dure u adm inistrativnom poligraf testiranju verovatno bi se ra­
zlikovale od poligrafskog testiranja osum njičenih za krim inalne
prestupe. Pretpostavlja se da bi odbojnost prem a testiranju bila
velika, pošto bi zaposleni mogao da izgubi pristup poverljivoj
dokum entaciji ukoliko ne pristane da bude testiran. Iz pregleda
istraživanja koje je NSA sprovela m eđu svojim zaposlenim a sa­
znaje se da oni sm atraju da je poligrafsko testiranje opravdano. To
bi moglo biti tačno, ali, osim ukoliko istraživanje nije urađeno uz
zagarantovanu anonim nost, moglo bi se desiti da ispitanici koji
osećaju odbojnost prem a poligrafskom testiranju ne priznaju ono
za šta se sumnjiče. Verujem da je još m anje moguće da zaposleni
u drugim vladinim službama opravdaju upotrebu poligrafa u hva­
tanju osum njičenih za procurele informacije, naročito ako izgleda
da je cilj da se zadrži inform acija koja će više oštetiti adm inistra­
ciju nego nacionalnu bezbednost.
Zam enik glavnog tužioca, Vilard, svedočio je pred Kongresom
o jednoj sasvim drugoj opravdanoj upotrebi poligrafa: „D odatna
korist od upotrebe poligrafa jeste efekat zastrašivanja koji on ima
kad su u pitanju određeni oblici lošeg ponašanja koje bi bilo teš­
ko prepoznati upotrebom drugih sredstava. Veća je verovatnoća
da će se zaposleni koji znaju da će biti podvrgnuti poligrafskom
ispitivanju suzdržati od takvog rđavog ponašanja.41’ Moguće je da
ovo u praksi ne deluje tako dobro kao što se čini. Poligraf će ve­
rovatno napraviti m nogo više grešaka u pokušaju da uhvati oso­
be koje lažu u vezi sa nedozvoljenim odavanjem podataka kada
osum njičeni nisu zaposleni u obaveštajnoj službi. Čak i da to nije
tako - a niko i ne zna da li je tako - ako osobe podvrgnute testu
misle, ili bar znaju da niko ne zna, onda zastrašivanje može biti
bezuspešno. Poligraf deluje ako većina testiranih ljudi misli da će
on delovati. U potreba poligrafa u proveri osum njičenih za nedo­
zvoljeno odavanje podataka može dovesti do toga da nedužni, s
pravom ili ne, osećaju istu dozu straha, i, naravno, ljutnje što su
testirani, kao i oni koji su krivi.
220 Laganj e

M ožemo osporavati značaj delotvornosti poligraf testa, ali on

će ipak uspeti da proizvede efekat zastrašivanja kod nekih, i nije
potrebno kažnjavati one koji padnu na testu, čime ćemo izbe-
ći m oralnu dilem u da li treba kazniti nedužne koji su pogrešno
osum njičeni. No, ako su posledice hvatanja lažova na poligrafu
zanemarljive, onda postoji verovatnoća da poligraf nim alo nije
delotvoran, pa sigurno neće proizvesti efekat zastrašivanja ako se
ispostavi da oni koji padnu na testu nisu posle kažnjeni.

Poređenje poligrafa
sa bihejvioralnim znacima prevare

Stručnjaci na poligrafu ne donose svoj sud o tom e da li osum ­

njičeni laže ili ne samo na osnovu poligrafskog zapisa. Pored toga
što ispitivač zna rezultate prethodnog ispitivanja, on dobija dodat­
ne inform acije u intervjuu koji prethodi testiranju, dok objašnjava
proceduru testiranja i dok kreira pitanja koja će biti postavljena
na testu. Ispitivač, takođe, form ira utisak na osnovu facijalnih ek­
spresija ispitanika, njegovog glasa, gestova i načina na koji govori
za vrem e intervjua pre testa, tokom samog testa, kao i u intervjuu
posle testa. Postoje dva shvatanja o tom e da li ispitivač, prilikom
procenjivanja da li osum njičeni laže ili ne, treba da uzme u obzir
bihejvioralne znake kao dodatak poligrafskom zapisu. Pregledao
sam materijale za obučavanje koje su koristili pobornici bihejvio-
ralnih znakova prevare i, nažalost, oni su bili zastareli jer se nisu
zasnivali na najnovijim objavljenim rezultatim a istraživanja. M a­
terijal se sastojao iz m noštva pogrešnih i nekih ispravnih ideja o
tom e kako interpretirati bihejvioralne znake prevare.
Samo su četiri studije uporedile procene zasnovane na poligraf
testu i bihejvioralnim znacim a sa procenam a koje su doneli ispi­
tivači na poligrafu koji su ispitivali samo krivulje, ali ne i ispita­
nike. Dve studije su pokazale da su procene koje su bile isključivo
zasnovane na bihejvioralnim znacim a jednako tačne kao one na
osnovu poligrafskih zapisa, dok je u jednoj studiji otkriveno da su
procene na osnovu bihejvioralnih znakova bile tačne, ali ne toliko
P o li g r a f kao lovac na laži 221

tačne kao one dobijene na osnovu poligrafskog zapisa. Sve tri stu­
dije su imale veliki nedostatak: nesigurnost u pogledu prave isti­
ne, prem alo ispitanika, ili prem alo ispitivača koji vrše procenu.41
Ovi problem i su rešeni u još uvek neobjavljenoj četvrtoj studiji,
koju su sproveli Raskin i Kirker.42 Oni su otkrili da procene koje
su bile zasnovane na bihejvioralnim znacim a nisu bile m nogo b o ­
lje od slučajnih nagađanja, dok su procene zasnovane isključivo
na poligrafskom zapisu bile m nogo bolje od slučajnih pogađanja.
Ljudi često bivaju prevareni jer pogrešno tum ače ili propuštaju
bihejvioralne znake prevare. Setite se m og izveštaja (na početku
četvrtog poglavlja) u okviru naše studije, u kom e stoji da ljudi
nisu mogli proceniti iz naših video-traka da li su studentkinje vi­
soke škole za m edicinske sestre lagale o svojim em ocijam a ili su ih
istinito opisivale. Pa ipak, mi znam o da je bilo bihejvioralnih zna­
kova prevare koje ispitanici nisu prepoznali. Kada su studentkinje
lagale skrivajući negativne emocije dok su gledale scene hirurških
operacija, visina njihovog glasa je porasla, koristile su m anje p o ­
kreta rukom da ilustruju govor i pravile su više am blem skih ispa­
da sleganja ram enim a. Upravo smo završili facijalna m erenja kod
ovih ispitanika i još uvek nism o stigli da publikujem o rezultate,
ali izgleda da ona najviše obećavaju od svih onih koji identifikuju
laži. Najm oćnije facijalno m erenje bilo je ono u kom e smo zapazi­
li jedva prim etne znake m išićnih pokreta koji su otkrivali gađenje
ili prezir na naizgled nasm ejanim licima.
M ora biti da m erim o inform aciju za koju ljudi ne znaju ili ne
m ogu da je vide. Sledeće godine ćemo pronaći šta je od ovoga
istina. Obučićem o grupu ljudi, reći im šta da traže, a zatim ćemo
im pokazati video-trake. Ako su njihove procene i dalje pogreš­
ne, znaćem o da tačnost u zapažanju ovih bihejvioralnih znakova
prevare zahteva usporeno i ponovljeno gledanje, kao i precizno
merenje. Mogu se kladiti da će tačnost porasti posle vežbanja, ali
neće biti toliko visoka kao ona koja se dobija preciznim m erenji-
ma.
U studiji poput R askin-K irkerove bilo bi važno uporediti tač­
nost procena donetih na osnovu poligraf testa sa m erenjim a bi­
hejvioralnih znakova prevare i sa procenam a uvežbanih, a ne n a ­
222 Lag an je

ivnih posm atrača. Očekujem da otkrijem o kako će, kod barem n e­

kih osum njičenih, kom binacija bihejvioralnih m erenja i procena
zasnovanih samo na poligraf testiranju uvećati tačnost otkrivanja
laži. Bihejvioralni znaci m ogu da daju inform aciju o tom e koja se
emocija oseća. Da li je strah, ljutnja, iznenađenost, uznem irenost
ili uzbuđenje ono što proizvodi skokove na poligrafskoj traci?
M oguće je, takođe, izvući ovakve specifične inform acije o tom e
koju em ociju osoba doživljava na osnovu sam ih poligrafskih za­
pisa. Prisetim o se naših rezultata (opisanih u četvrtom poglavlju)
koji sugerišu drugačiji uzorak aktivnosti autonom nog nervnog
sistem a za svaku emociju. Do sada niko nije pokušao da ovako
pristupi interpretaciji poligrafskih grafikona u otkrivanju laži.
Inform acija o specifičnim em ocijam a - dobijena na osnovu bi­
hejvioralnih znakova i poligraf zapisa - m ogla bi pom oći da se
sm anji i javljanje grešaka „neverovanja u istinu“ i grešaka „vero­
vanja u laž“. Jedna druga važna stvar koju treba ispitati jeste koli­
ko se dobro m ogu uočiti sofisticirane protivm ere za izbegavanje
otkrivanja laži pom oću kom binovanja bihejvioralnih znakova sa
em ocionalno-specifičnim interpretacijam a poligrafskih zapisa.
Poligraf se može prim eniti jedino na osum njičenom koji je p ri­
stao na to i voljan je da sarađuje. Bihejvioralni znaci se m ogu uvek
pročitati, bez dozvole ili prethodne naznake, a ispitanik ne m ora
da zna da je osum njičen. I m ada bi bilo m oguće u određenim si­
tuacijam a zakonski zabraniti poligrafsko testiranje, to nikada nije
slučaj sa bihejvioralnim znacim a za detekciju prevare. Čak i da
poligrafski test ne postane zakonom propisano sredstvo u hvata­
nju lica iz vlade koja odaju poverljive informacije, lovci na laži će i
dalje moći da proučavaju ponašanje onih na koje sumnjaju.
U m nogim slučajevima kada se sum nja na prevaru - bilo da
je to bračna, politička ili finansijska - poligraf test ne dolazi u
obzir. Nije bitno što se poverenje ne očekuje; nije dozvoljen čak
ni skup pitanja za ispitivanje. Kada se poverenje očekuje, kao iz­
m eđu bračnih drugova, prijatelja, ili roditelja i deteta, postavljanje
pitanja u usm erenom nizu ugrožava odnos i bez poligrafa. Čak i
roditelj koji ima više autoriteta pred detetom nego što većina lo­
vaca na laži ima pred osum njičenim a m ožda neće biti u stanju da
P o li g r a f kao lovac na laži 223

sebi dopusti ispitivanje jer bi ga to previše koštalo. Neprihvatanje

detetove početne tvrdnje da je nedužno moglo bi trajno narušiti
odnos čak i u slučaju da se dete potčini i prizna - a to ne bi uradilo
svako dete.
Neki ljudi veruju da je najbolje, ili da je m oralno, odustati od
zapažanja laži, da treba verovati ljudim a na reč, prim iti sve zdra­
vo za gotovo i ne preduzeti ništa da se sm anji šansa da budem o
prevareni. Izbor je da se ne rizikuje, pri čemu će se izbeći da neko
bude pogrešno optužen da laže, čak i onda kada to znači uvećani
rizik da se bude prevaren. Ponekad je ovakav izbor najbolji. Z a­
visi od toga kakav je ulog, ko bi mogao biti pod sum njom , koja
je verovatnoća da se bude prevaren, i kakav je stav lovca na laži
prem a drugim a. Šta bi Džeri, junak iz Apdajkovog rom ana Oženi
me, izgubio verujući da njegova žena Rut govori istinu onda kada,
zapravo, laže o svojoj preljubi, i kako bi se to moglo uporediti sa
onim što bi izgubio ili dobio da je poverovao da ona laže, dok je,
u stvari, istinski verna? U nekim brakovim a šteta načinjena usled
nepravednih optužbi može biti veća od štete usled propuštanja da
prevara prolazi neopaženo - dok se ne nakupe dokazi. Ovo nije
uvek slučaj i zavisi od konkretne situacije. Neki ljudi nem aju puno
izbora: m ogu biti suviše sumnjičavi da bi rizikovali da pogreše i
poveruju u laž, pa će radije rizikovati da pogrešno optuže nego da
budu prevareni.
Jedini savet pri odlučivanju koje rizike treba preuzeti jeste da
nikada ne donosite konačne zaključke o tom e da li osum njičeni
laže ili govori istinu samo na osnovu poligrafa ili bihejvioralnih
znakova. Šesto poglavlje objašnjava opasnosti pri interpretaciji
bihejvioralnih znakova i m ere opreza koje m ožem o preduzeti da
sm anjim o ove opasnosti. Ovo poglavlje je trebalo da objasni opa­
snosti koje se javljaju u interpretaciji poligrafskog zapisa kao d o ­
kaza da ispitanik laže. Lovac na laži m ora uvek proceniti verovat-
noću da će neki gest, ekspresija ili poligrafski znak em ocionalnog
uzbuđenja ukazivati na laž ili istinitost; retko se dešava da je to ap­
solutno izvesno. U tim retkim slučajevima kada emocija koja je u
suprotnosti sa laži procuri u svojoj potpunoj facijalnoj ekspresiji,
ili neki deo sakrivene inform acije „izleti“ kroz reči tokom tirade,
224 L ag an je

osum njičeni će to, takođe, shvatiti i priznaće da laže. M eđutim ,

češće se prepozna prisustvo bihejvioralnih znakova prevare ili
znakova iskrenosti, što, kao i kod poligrafa, jedino m ože pružiti
osnovu za odlučivanje da li treba nastaviti sa ispitivanjem ili ne.
Lovac na laži, takođe, treba da proceni konkretnu laž u pogle­
du verovatnoće da će uopšte biti grešaka. Neke obm ane se izvode
tako lako da je mala šansa da će se pojaviti ijedan bihejvioralni
znak. Druge laži je tako teško izvesti da se m ogu pojaviti m noge
greške, pa će biti i puno bihejvioralnih znakova za proučavanje.
Sledeće poglavlje objašnjava šta treba uzeti u obzir pri proceni da
li ćemo laž lako ili teško prim etiti.
 VIII

Kako proveriti da li neko laže

Većina laži u speva zato što se niko ne u p u šta u sm išljanje n a č i­

n a da te laži otkrije. O b ičn o takve laži n isu n i previše važne. No,
kada je ulog veliki - k ad a bi žrtvi bilo u č in jen o n ešto nažao ako
je prevare, ili k ad a bi lažov p rim io jak u d arac ako ga uhvatim o, a
jako p ro fitirao ako se izvuče - o n d a posto ji razlog d a se p rih v a ­
tim o tog posla. P rovera da li neko laže nije je d n o sta v a n zad atak
koji se m o že lako obaviti. Tokom tog zadatka m o ra m o ra z m o triti
m n o g a p itan ja kako b ism o p ro cen ili da li p o sto ji m o g u ćn o st da
lažov pogreši i, ako se to dogodi, kakve greške m o žem o da o če k u ­
jem o i kako da ih o p azim o u ponašan ju . T reba p o stav iti p ita n ja o
p riro d i sam e laži, o k arak teristik am a k o n k re tn e osobe koja laže,
kao i o k ara k te ristik a m a k o n k re tn o g lovca n a laži. N iko ne m ože
d a kaže sa apsolutnom sigurnošću da li će lažov pogrešiti, ni da li
će onaj koji govori istin u biti o slo b o đ en optužbi. Proveravajući da
li neko laže m o žem o d oći sam o do p retp o stav k e koja se zasniva
na n ek im in fo rm acijam a. N o, već i davanje takve procene treb alo
bi da sm anji broj grešaka obe vrste - kada p o v eru jem o lažovu i
kada ne p o v eru jem o osobi koja govori istinu. U n ajm an ju ru k u ,
ovaj proces p o m aže i lažovu i lovcu na laži da p o s ta n u svesni k o ­
liko je k o m p lik o v an o p red v id eti da li se m ože u h v atiti osoba koja
laže.

225
226 Laganje

P o stu p ak provere da li neko laže om ogućava osobi koja su m ­

nja d a p ro c e n i kolike su joj šanse da p o tv rd i ili pobije sopstvene
sum nje. P o nekad će ta osoba u sp eti sam o da shvati kako ne m ože
da d o đ e do sig u rn o g zaključka; kam o sreće da je O telo to znao.
O pet, p o n e k a d će n au čiti kakve su greške verovatne i saznaće na
šta treb a da o b rati p ažn ju d o k gleda i sluša sagovornika. P ostupak
provere da li neko laže m ože da b u d e o d k o risti i o n im a koji lažu.
N eki o d n jih m o g u p ro c e n iti da nem aju dovoljno šansi, p a onda
odlu čiti da ne p o č n u (ili da ne nastave) sa laganjem . D rugi m ogu
da se o h rab re kada shvate koliko je naizgled lako lagati ili m ogu
n au čiti da u sm ere svoj tru d tak o da izbegnu greške koje bi inače
verovatno napravili. U sledećem poglavlju ću objasniti zašto će in ­
form acije koje dajem u ovom i d ru g im poglavljim a češće pom oći
lovcim a na laži nego lažovim a.
D a b ism o proverili da li neko laže treb a da odgo v o rim o na tr i­
deset o sam pitanja. V ećinu njih sm o već p o m e n u li d o k sm o objaš­
njavali p ro b lem e u p re th o d n im poglavljim a. O vde sam ih sve sa­
kup io i n apravio je d in stv e n u k o n tro ln u listu, dodajući i nekoliko
p itan ja koja do ovog poglavlja n isam im ao razloga da razm o trim .
A naliziraću više različitih laži, koristeći k o n tro ln u listu da o b ja­
snim zašto neke laži pro laze jed n o stav n o , a d ru g e teško. (C elo-
ku p n a lista sa trid e se t osam p ita n ja m ože se v id eti u tabeli 4 u
do d atk u .)
Laž koja je laka za lažova tre b a da p roizvede m an je grešaka i da,
stoga, b u d e teška za o tkrivanje, d o k ona laž koja je teška za lažova
treb a da b u d e laka za o n o g koji je otkriva. Laka laž ne zahteva
sakrivanje ili falsifikovanje em ocija - k o d nje postoji p u n o p rili­
ka da se uvežba o d re đ e n a laž: lažov je iskusan u laganju, a m eta,
p o ten cijaln i lovac n a laži, ne su m n ja. Jedan n ovinski članak, p o d
naslovom „Kako lovci na u sp ešn e pro g an jaju d irek to re u k o rp o ra ­
cijskoj d žu n g li“1 opisuje više tak v ih veom a lakih laži.
Lovci n a uspešne p ro n alaze u n ekim k o m p an ijam a osobe z ap o ­
slene na visokim funkcijam a, koje m ogu n a m a m iti da n ap uste taj
posao i p ređ u na ra d n o m esto u k o n k u ren tsk o j kom paniji. Pošto
n ijed n a k o m panija ne želi da izgubi talen to v ane zaposlene, a n a ­
ročito ne želi da oni završe k o d konkurencije, lovci na uspešne ne
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 227

m o g u d ire k tn o pokušav ati da saznaju koliko o d ređ en i zaposleni

zaista vrede. Sara D žons, lovac n a u sp ešn e u jednoj firm i iz N ju-
jo rk a, izjavila je kako dob ija p o tre b n e info rm acije od svoje „m ete“,
p retv araju ći se da rad i istraživanje za in d u striju: „‘R adim o je d n u
stu d iju koja ispituje p o v ezan o st o brazovanja i daljeg pro fesio n al­
no g usm eravanja. D a li m o g u da vam p o stav im nekoliko pitanja?
N e zan im a m e vaše im e, sam o statistički p o d a c i o pravcu vaše k a ­
rijere i obrazovanju.’ I o n d a isp itam svog sagovornika sve o njem u:
koliko zarađuje, da li je oženjen, koliko im a g odina, koliko im a
d e c e ... Lov na u sp ešn e p o d ra z u m e v a da treb a da navedete druge
ljude da v am daju inform acije. O goljeno, rad i se o m anipulaciji“.2
Jedan d ru g i lovac n a u sp ešn e opisao je svoj p o sao ovako: „K ad m e
ljudi na nekoj zabavi p itaju čim e se bavim , ja im kažem da živim
od laži, v aran ja i lo p o v lu k a“.3
R azgovor sa p sih ijatrijsk o m p acijen tk in jo m M eri,k o ji sam o p i­
sao u p rv o m poglavlju, p redstavlja p rim e r vrlo teške laži:

Lekar: „D akle, M eri, a h m , kako se osećate danas?“

M eri: „D obro, d oklore. R adujem se što ću p rovesti vikend, ahm , sa svojom
p o ro d ic o m , znate. Evo, već je, h m , p e t nedelja otk ak o sam u b o ln ic i.“
Lekar: „N em a više d e p resiv n ih osećanja, M eri? N em a razm išljanja o sam o-
ubistvu, sig u rn i ste?“
M eri: „S tvarno m e je sra m o ta zbog toga. Ne, sig u rn o se sada tak o ne ose-
ćam . Sve što želim jeste d a idem kući i b u d e m sa svojim m u že m .“

I M eri i Sara su u sp ešn o slagale. N ijed n u n isu uhvatili, m ada je

to m oglo da se desi sa M eri. Po svim p a ra m e trim a, M eri gotovo da
nije im ala šansi, d o k je Sara bila u m n o g o boljoj poziciji. M erinu
laž bilo je m n o g o teže u sp ešn o izvesti. M eri je, takođe, m anje ve-
šta u laganju, d o k je njen lek ar im ao p u n o iskustva u lovu na laži.
R azm o trim o , najpre, kako su se sam e laži razlikovale, nevezano za
oso b in e lažova i lovaca n a laži.
M eri m o ra da laže o osećanjim a, a Sara ne. M eri prikriva d u ­
ševni bol koji je n ag o n i da izvrši sam oubistvo. Ta osećanja m ogu
negde da p ro cu re; altern ativ n o , teškoća sa kojom ih ona prikriva
m ože da je izda, tj. da otk rije kako ona lažira svoja n av o d n a p o zi­
tivna osećanja. M eri ne sam o što m o ra da laže o svojim osećanjim a
228 Laganje

već, za razlik u o d Sare, ona im a osećanja i zbog sam og laganja, pa

on d a i njih m o ra da p rikrije. Pošto je Sarino laganje autorizovano
- to je d eo njen o g posla - ona ne oseća krivicu što laže. M erina
laž nije au to rizo v an a, te zato p roizvodi krivicu. Pacijent bi trebalo
da b u d e isk ren sa lekarom koji pokušava da m u po m o g n e, a, osim
toga, M eri se d o p ad ao n jen lekar. M eri je, takođe, sram o ta što laže,
a i zato što p la n ira da sebi o d u zm e život. N ajteže laži su laži o
em ociji koju osećamo dok lažemo; što su te emocije jače i što je veći
broj različitih emocija koje treba da sakrijem o - to će nam biti teže
da slažem o. D o sada sam objašnjavao zašto je uz duševni bol M eri
sig u rn o osećala i krivicu i sram o tu . K ada p re đ em o sa analize laži
na analizu lažova videćem o zašto je M eri sig u rn o osećala i četvrtu
em ociju, koju je tak o đ e m o rala da p rikriva.
M eri im a m anje iskustva i m an je je vesta u laganju nego Sara.
O n a n ik ad a ranije nije p o k u šala da p rik rije d uševni bol, niti na-
m e ru da se ubije i n em a nikak v o g iskustva u laganju psihijatra. To
što nije uvežbana rezu ltira n je n im strah o m da će je uhvatiti, a taj
strah , n arav n o , m ože da p ro c u ri, što dalje uvećava n jen u m u k u u
vezi sa bro jem em ocija koje m o ra da sakrije. Psihijatrijska bolest
od koje p a ti čini je n a ro č ito osetljivom na strah, k riv icu i sram otu.
Dalje, m alo je v erovatno da će o n a uspeti da prik rije sva ta o se­
ćanja.
M eri nije m ogla da p red v id i koja će p itan ja lekar verovatno da
joj postavi, tako da m o ra da sm išlja svoj tekst tokom sam og ra z ­
govora. K od Sare je situacija u pravo su p ro tn a. O n a je uvežbana da
izvede ovu v rstu laži, m n o g o p u ta je to radila, sam ouverena je jer
je u p ro šlo sti laž p rolazila i treb a da izgovori tekst koji je dobro
u tv rđ en . Sara je, tak o đ e, u p re d n o sti zato što je ranije dosta glu m i­
la, što joj om ogućava da d o b ro o d ig ra različite uloge, gde p o n ek ad
m ože i sam u sebe u b e d iti d a govori istinu.
U o d n o su na d irek to ra zapo slen o g u velikoj korporaciji, lekar
im a tri p re d n o sti kao lovac n a laži. N e rad i se o p rv o m sastanku,
tako da m u njegovo p re th o d n o zn anje o M eri daje bolje šanse da
izbegne Brokovljev rizik i, sam im tim , ne zan em ari in d iv id u aln e
razlike. Iako svi p sih ijatri n isu o b u čen i da razaznaju znake p r i­
krivanja em ocija, on p o sed u je tu veštinu. Dalje, za razliku od d i­
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 229

rek to ra, lekar je obazriv. O n je na o p rezu usled m oguće prevare

zato što su ga učili da, n a k o n nekoliko nedelja u bolnici, suicidni
pacijen ti m o g u p rik riti svoja prava osećanja kako bi izašli iz b o l­
nice i ubili se.
M erin e greške su se jasn o videle iz n jen o g govora, glasa, tela i
izraza. O n a nije uvežbani lažov, ne govori tečn o i odaje da vara
k ro z izbor reči i k ro z glas: pravi greške d o k govori, izvrdava, tekst
koji izgovara je n ed o sled an , a o n a pravi p au ze d o k govori. Jake n e ­
gativne em ocije koje oseća tak o đ e su uticale n a to da greši i govori
n ešto v išom in to n acijo m . Z n aci da p rik riv a em ocije - duševni bol,
strah , kriv icu i stid - bili su očig led n i i k ro z cu ren je am blem a, kao
što je sleganje ram en im a, zatim k ro z sa m o m an ip u lativ n e pokrete,
o p ad an je ilu stru ju ćih p o k reta, kao i k ro z m ikrofacijalne ek spresi­
je koje su ukazivale n a ove četiri em ocije. Sve četiri em ocije pro-
curile su preko aktiv n o sti p o u z d a n ih facijalnih m išića, bez obzira
na to što je M eri p o k u šala da ih prikrije. P ošto lekar već poznaje
M eri, treb alo je da bolje in te rp re tira njen e ilu stru ju će i m an ip u -
la to rn e p okrete, koje bi inače, p ri p rv o m susretu, m ožda odbacio
usled in d iv id u a ln ih razlika. Zapravo, lekar nije sagledao sve znake
prevare, m ad a p retp o stav ljam da bi, da je o b ratio dovoljno pažnje
n a stvari koje sam ovde objasnio, on o tk rio n jen u laž (ne sam o on
već i m n o g i drugi).
Sara im a gotovo id ealn u situaciju za lažova: n em a em ocija koje
treb a da prikrije; u v ežbana je upravo u toj laži; im a v rem en a da
vežba; sam o u v eren a je u sled u sp e h a u pro šlosti; im a p riro d n i tale-
nat, koji je razvila u p rav u veštinu, na koji se m ože osloniti tokom
realizacije laži; im a zv an ičn u dozvolu da laže; njena žrtva ništa
ne sluti i p o d lo ž n a je g reškam a p o što je u p itan ju p rv i susret; k o ­
načno, n jen a žrtva nije p o seb n o n ad aren a da oceni da li drugi
lažu. N aravno, k od Sare, za razliku o d M eri, n isam im ao prilik u
da an aliziram film ili v id e o -tra k u i p o tra ž im m oguće znake v ara ­
nja, b u d u ći da sam se oslanjao sam o na n ovinske izveštaje. Sam o
m o g u da p retp o stav im da n iti ja, niti bilo ko d ru g i ne bi m ogao
da p ro n ađ e jasn e znake da Sara laže. U p itan ju je bila veom a laka
laž - nije bilo razloga da o n a pravi greške.
230 Laganje

Jedina d o d a tn a p re d n o st koju je Sara m o g la d a im a bila bi ta

da je n jen a žrtv a aktivno sarađivala u prevari, da je ta žrtva zbog
so p stv en ih razloga želela da b u d e n av edena n a p o grešan trag.
N i Sara, n i M eri, n isu to im ale. Rut, nevern a su p ru g a u situaciji
koju sam opisao u p re th o d n im poglavljim a (iz ro m a n a O ženi m e
D žo n a A pdajka) im ala je tu p red n o st. N jena laž bila je veom a te š­
ka i odavala je o g ro m an broj grešaka, ali n jena žrtva je želela da
veruje u laž i te greške nije p rim etila. S etim o se d a je njen m už,
D žeri, čuo kako Rut razgovara telefonom sa svojim ljubavnikom .
P rim etiv ši d a joj je glas n ešto drugačiji, D žeri pita Rut s kim je
razgovarala, a R ut izm išlja da su zvali iz crkve p o v o d o m nedeljne
službe, što D žeri dovodi u pitanje, bud u ći da nije u skladu sa re ­
čenicam a koje je čuo da o n a izgovara. D žeri ne ide dalje od toga,
a A pdajk sugeriše da D žeri ne uspeva da otkrije njen u laž zato
što im a razloga da izbegne sukob zbog neverstva: D žeri takođe
p rik riv a v a n b račn u vezu, a, ispostaviće se, on se viđa sa su p ru g o m
R utinog ljubavnika!
U p o red im o v eom a tešku, ali n eo tk riv en u laž, laž koju izgovara
Rut, sa je d n o m veom a lakom laži, koja se tak o đ e ne razotkriva, ali
iz sasvim d ru g ačijih razloga. O va lak a laž dolazi iz jed n e nedavne
analize te h n ik a laganja koju k o riste p ro fesio n alne varalice:

U „igri o g led ala“... varalica su o či svoju žrtvu sa n je n o m sk riv en o m s u m ­

njom , čim e želi da je razo ru ž a, p red v iđ aju ći stv a rn u k o n fro n tac iju koju je
već osetio k o d žrtve. D žo n H a m rak , jed a n od najin v en tiv n ijih p re v ara n ata
ra n o g 20. veka u M ađarskoj, zajedno sa sau česn ik o m koji je bio obu čen
kao tehničar, ušao je u kan celariju jed n o g g radskog većnika. H a m rak je
rekao da su došli da p oprave p o k v a ren i sat. V erovatno zbog toga što je sat
bio v eom a v redan, v ećn ik je oklevao da ga p red a. U m esto da n astavi d a ­
lje sa istom ulogom , H a m ra k je sk re n u o većniku p ažnju n a č in jen icu da
se rad i o v eom a v re d n o m satu, te da je upravo iz Log razloga lično došao
da ga p o d ig n e. Tako p ro fesio n aln e varalice žele da sk re n u žrtvi p ažn ju na
najosetljivije pitanje, čim e učv ršću ju sopstvenu ulogu je r izgleda da rade u
k o rist vlastite štete.4

P rvo pitan je koje treb a d a ra z m o trim o k ad a vršim o p ro c e n u da

li će biti znakova prevare jeste da li laž izaziva em ocije u tre n u tk u
laganja. Kako sam o bjasnio u trećem poglavlju i iliistrovao u a n a ­
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e

lizi laži koju izgovara p sih ijatrijsk a p acijen tk in ja M eri, najteže laži
su one kod kojih se u tre n u tk u laganja javljaju osećanja. Em ocije
su sam o deo p ro b lem a - m o raju se p o stav iti i d ru g a p itan ja kako
bism o p ro cen ili da li ćem o u sp ešn o m o ći da sakrijem o em ocije.
No, biće d o b ro ako p o č n e m o sa p itan jim a o em ocijam a.
Prikrivanje em ocija m o že da b u d e glavni cilj laganja - kao što
je slučaj sa M eri, ali ne i sa Rut. Č ak i k ad a to nije slučaj, kada se
ne laže o osećanjim a, m o g u da b u d u p risu tn a osećanja u vezi sa
laganjem . Im a m n o g o razloga zašto je R ut m o ž d a uplašena da je
ne o tk riju ili oseća kriv icu zato što vara d ru g e ljude. Svakako, pre-
trp e la bi posledice ukoliko bi njen pokušaj da p rik rije v a n b račn u
vezu bio otkriven. N e ra d i se sam o o to m e da R ut više ne bi m ogla
da održava tu vezu i dobija sve što joj je p o tre b n o iz nje ukoliko
njen a laž ne uspe - o n a bi m ogla da b u d e i kažnjena. N jen m už,
D žeri, m ogao bi da je n a p u sti ukoliko otkrije n jen o neverstvo, a,
ukoliko d ođe do razv o d a, k ad a se dokaže da je bila n everna - to
m ože da dovede do n ep o v o ljn ijih finansijskih uslova za nju (Ap-
dajkov ro m a n p isan je p re d o b a sp o ra z u m n ih razvoda „bez ičije
kriv ice“). Č ak i ako ne b u d e u tv rđ e n a krivica jed n o g od p a rtn e ra
preljuba m ože d a im a loše p o sledice n a o d lu k u o starateljstvu n a d
decom . A, ako se b ra k nastavi, o n a m ože m n o g o da trp i zbog sve­
ga što se desilo, m a k a r u o d re đ e n o m v rem en sk o m p eriodu.
N ije k ažnjen baš svaki lažov koga uhvate; ni Sara, lovac n a u s­
pešne, n i M eri, p sih ijatrijsk a pacijentkinja, ne bi p retrp ele kaznu
ukoliko bi ih uhvatili. I d o k bi p rev aran t H am rak , baš kao i Rut,
bili kažnjeni, k o d p re v a ra n ta postoje d ru g i faktori koji sm a n ju ­
ju njegov stra h od to g a d a će ga otk riti. H a m rak je p u n o vežbao
upravo tu v rstu laži i zna da im a lične p re d n o sti, osobine koje
m u p o m a ž u u laganju. M ada R ut već neko vrem e uspešno vara
svoga m uža, o n a nije sasvim uvežbana u o n o m e što ta v rsta laži
ap so lu tn o zahteva - da p rik rije telefonski razgovor koji njen m už
slučajno čuje. T akođe, o n a nije sasvim uverena u sopstveni talen at
za laganje.
To što zna da će biti k ažn jen a ukoliko n jena laž p ro p a d n e p re d ­
stavlja sam o je d a n d eo n jen o g straha da će je uhvatiti. Rut se, ta ­
kođe, plaši i kazne zbog sam og čina laganja. A ko D žeri otkrije da
232 Laganje

je R ut bila voljna i da je bila u stan ju da ga prevari, njegovo buduće

nepoverenje u nju pravice p ro b lem e i u situacijam a koje su sasvim
nevezane za njeno neverstvo. N eki o d p rev aren ih m uževa tvrde
da im g u b itak poverenja, a ne sam o neverstvo, p redstavlja n e p re ­
m o stiv u p rep rek u da oproste. O p et, zapazim o da nije svaki lažov
kažnjen zbog sam og čina laganja - to je slučaj sam o o n d a kada i
lažov i žrtv a im aju p lan za zajedničku b u d u ć n o st koji bi m ogao da
bu d e u g ro žen n epoverenjem . Ako je uhvate u laži, Sara, lovac na
u sp ešn e zaposlene, jed in o će izgubiti m o g u ć n o st da izvuče neke
info rm acije o d osobe na koju se nam erila. H am rak a bi kaznili,
ne zbog lažn o g p redstavljanja već zbog k rađ e ili pokušaja krađe.
Č ak n i M eri, psihijatrijsk a pacijen tk in ja, ne bi bila kažnjena zbog
sam og čin a laganja. O pet, ako bi o tk rio da je lagala, njen lekar bi
p o sta o obazriviji. Vera u to da će d ru g a osoba govoriti istin u nije
n e o p h o d n a ili se ne p o d ra z u m e v a u svakom tra jn o m o d n o su , čak
ni u svakom braku.
Rut će se više zab rin u ti da je ne o tk riju ukoliko p rim eti da
je D žeri sum njičav. H am rakova žrtva, gradski većnik, takođe je
sum n jičav u vezi sa svakim ko želi da u k lo n i njegov vred n i z id ­
ni sat. L epota „igre ogled ala“ je u to m e što čin kojim se p rivatna
su m n ja izn o si na p ovršinu, koja tim e postaje javna, sm anjuje tu
istu sum n ju . Ž rtv a m isli da lop o v n ik ad a ne bi bio tak o h rab a r da
javno iznese upravo ono čega se žrtva plaši. Takva logika m ože
da navede lovca na laži da o d b aci sve info rm acije koje cure zato
što n e m ože da veruje da bi lažov nap rav io tak vu grešku. U svojoj
analizi vojničkih p revara D o n ald D anijel i K etrin H erbig iznose
d a „ ... što su znakovi prevare vidljiviji, to je m anja verovatnoća da
će žrtva poverovati, zato što je stvar previše d o b ra da bi bila istin i­
ta. [U većem b ro ju situacija vojni p lan eri su odbacili znakove koji
c u re ]... kao previše o čigledne p o d m e ta č in e “.5
Kao i p acijentkinja M eri, R ut deli neke v re d n o sti sa svojom ž r­
tvom i m ože da oseća krivicu zato što laže. N o, m anje je jasn o da li
Rut sm atra da je prik riv an je n jen e v an b račn e veze dozvoljeno. Ne
m o ra da znači da se čak i ljudi koji o su đ u ju p relju b u slažu s tim
da n ev ern i su p ru žn ici treb a da o tk riju svoje neverstvo. Kod H a ­
m raka stvar je sigurnija'. Kao i lovac na uspešne, Sara, on ne oseća
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 233

kriv icu - laganje je deo p osla od koga zarađ u je za život. H am rak

je v ero v atn o još i p riro d n i lažov ili p sih o p ata, što dalje sm anjuje
šanse d a o n oseća ikakvu kriv icu zbog toga što laže. M eđu H am ra-
kovim „kolegam a“ sasvim je dozvoljeno da se laže onaj na koga su
se nam erili.
Laži koje izgovaraju Rut i H a m ra k p ru ž a ju ilustraciju za još dve
teze. Rut ne p red v iđ a k ad a će m o rati d a laže i zato nije uvežbala
on o što treb a da kaže. O vo bi treb alo da k o d Rut poveća strah da
će je u hvatiti u tre n u tk u k ad a p o čn e da laže, zato što zna da ne
m ože da se pozove n a skup p re th o d n o p rip rem ljen ih odgovora.
Č ak i k ad a bi H am rak a uhvatili u takvoj n ep rijatn o j situaciji - a
to se retko desi p ro fesio n aln o m lažovu - o n bi im ao na ra sp o la­
ganju talen at za im provizaciju koji ona n em a. No, Rut im a jed n u
veliku p re d n o st u o d n o su na H am raka, koju sm o p o m en u li na
p o č e tk u - o n a im a ž rtv u koja je voljna da b u d e prevarena, m uža
koji iz so p stv en ih razloga ne želi da je uhvati. P onekad takva ž r­
tva i nije svesna da je tajn o saglasna s tim da se prevara nastavi.
A pdajk ostavlja n ejasn im za čitaoce da li je D žeri svestan te svoje
saglasnosti i da li je R ut svesna da je to ono što se dešava. Postoje
dva n ačin a n a koja d o b ro v o ljn e žrtve olakšavaju stvari osobi koja
ih laže. Lažovi se m an je plaše da će ih uhvatiti ako znaju da su
njihove žrtve slepe za greške koje oni m o žd a prave. Uz to, lažovi
osećaju m an ju k riv icu k ad a varaju takve žrtve, je r m ogu da veruju
kako rade sam o o n o što njihove žrtve i žele da oni urade.
D o sada sm o analizirali četiri laži i pokazali zašto bi u slučaju
M eri i Rut bilo zn akova prevare, d o k tih znakova ne bi bilo kod
Sare i H am rak a. R a z m o trim o sada slučaj u kom e je pro cen jen o da
osoba laže, a o n a je zapravo govorila istinu, kako bism o pokazali
da p o stu p a k prov ere da li neko laže ili ne m ože da p o m o g n e da se
u takvim slučajevim a ne n ap rav i greška.
D žeralda A n d e rso n a su o ptužili da je silovao i ubio N ensi
D žonson, su p ru g u svog p rv o g suseda. N en sin m už je došao kući
sa posla usred noći, p ro n a ša o n jen o telo, o trčao do A ndersonove
kuće, rekao m u da m u je žena m rtv a, da ne m ože da pro n ađ e sina,
i zam olio g o sp o d in a A n d e rso n a da pozove policiju.
234 Laganje

M n o g o je stvari ukazivalo na A n d erso n a kao na osum njičenog.

D an posle ubistva ostao je k od kuće, ne otišavši na posao, previše
je pio u lo k aln o m b aru , pričao o ubistv im a i, kad su ga doveli kući,
čuli su kako kaže svojoj ženi: „N isam želeo da to u rad im , ali m o ­
rao sam “. K ada je kasnije govorio da je m islio na pijanstvo, a ne
na ubistvo, n isu m u verovali. K ada ga je policija upitala za m rlje
na presv lak am a u njegovom autom obilu, A n d erso n je tv rd io da su
one bile tu još pre nego što je k u p io vozilo. K asnije, to k o m isp iti­
vanja, p riz n a o je da je lagao, je r ga je bilo sram o ta da p riz n a kako
je je d n o m o šam ario svoju ženu to k o m svađe, zbog čega je počela
da joj teče k rv iz nosa. Ispitivači su u p o rn o ponavljali A n d erso n u
da je taj događaj p o kazao kako je o n n asiln a osoba, koja je u stanju
da ubije, i lažov, koji kasnije poriče svoje laži. Tokom ispitivanja,
A n d erso n je p rizn ao da je, kao dvanaesto g o d išnjak, učestvovao u
m an jem seksu aln o m deliktu, u kom e devojka nije bila povređena,
a to se više n ik ad a nije ponovilo. K asnije se saznalo da tad a nije
im ao dvanaest, već p e tn a e st g odina. To je, kako su ispitivači in si­
stirali, bio d o d a tn i dokaz da je on lažov, kao i da je im ao seksualni
pro b lem , te bi stoga m ogao da b u d e osoba koja je silovala, a zatim
i ubila svoju k o m šin icu N ensi.
Pozvan je D žo T aunsend, p ro fesio n aln i poligrafista, za koga su
ispitivači tv rdili da n ik ad ran ije nije p ogrešio p rilik o m hvatanju
lažova.

T au n sen d je n ajp re u ra d io dve serije testova sa A n d e rso n o m i dobio neke

zbunjujuće i k o n tra d ik to rn e rezultate. K ada ga je T au n sen d p itao o sam om
ubistvu, n a trak a m a koje su ko rišćen e za sn im an je A n d e rso n o v ih o d g o v o ­
ra javljali su se zvučni signali, čim e a p arat ukazuje n a p rev aru k a d a neko
poriče da je kriv. No, k ad a su ga p itali o o ru žju kojim je p o č in io ubistvo,
kako i gde ga je bacio, p o ligrafska trak a je pokazala da je o n bio „čist“. P o ­
jed n o stav ljen o rečeno, re zu lta t je ukazivao n a to da je A n d e rso n „kriv“ za
ubistvo N ensi, ali i „nevin“ u vezi sa o ru ž je m kojim je ta žena surovo izbo-
d en a i rasp o ren a . K ada su ga p itali gde je nabavio nož A n d e rso n je rekao:
„Ne z n am “ - i na traci se nije pojavio zvučni sig n a l... T au n sen d je tri puta
p onovio test sa A n d e rso n o m u vezi sa o ru žjem i d obio iste rezultate. Kada
je završio, D žo T aunsend je rekao A n d e rso n u da je pao na d e te k to ru laži.6
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e 235

Z aključak o p e ra to ra n a p o lig rafu bio je u sk lad u sa uverenjem

ispitivača da su p ron ašli krivca. Ispitivali su A n d erso n a uk u p n o
šest dan a. A u d io -trak e sa ispitivanja su pokazale da je A nd erso n
bio izm o ren , pa je na k ra ju p rizn ao zločin koji nije izvršio. G o ­
tovo do kraja, tv rd io je da je nevin, p ro testu ju ći da nije m oguće
da je tak o n ešto u rad io b u d u ći da se ne seća da je ubio ili silovao
N ensi. Ispitivači su se supro tstav ili toj tv rdnji, rekavši m u kako
ubica m ože da im a g u b itak p am ćenja. To što se ne seća sam og
čina, rekli su m u, ne dokazuje da to nije u radio. A n d erso n je p o t­
pisao p rizn an je n ak o n što su m u ispitivači rekli da je njegova žena
rekla kako zna da je o n u b io N esi - o n a je kasnije poricala da je
ikada dala tak v u izjavu. N ekoliko d an a kasnije A n d erso n je p o ­
vukao svoje p rizn an je, a sed am m eseci kasnije pravi ubica, u tom
tre n u tk u o p tu žen za još je d n o silovanje i ubistvo, p riz n ao je da je
on ub io N ensi D žonson.
Na o snovu m oje analize m o žem o zaključiti da je A ndersonova
em o cio n aln a reakcija na p ita n ja o ubistv u to k o m testa na p o li­
grafu m ogla da b u d e p o sled ica d ru g ih faktora, a ne m og u ćn o sti
da je lagao da nije p o čin io to ubistvo. Setim o se da p o lig raf nije
d e te k to r laži. O n sam o reg istru je em o cio n aln o uzbuđenje. Pitanje
je da li je m oguće da je A n d e rso n m ogao b iti em o cio n aln o u z b u ­
đen kada ga pitaju o zlo čin u sam o ako je on bio taj koji je ubio
N ensi. D a li p o sto je d ru g i razlozi zbog kojih je A n d erso n m ogao
da b u d e u stan ju e m o c io n a ln o g u zb u đ en ja čak i ako nije p o čin io
to ubistvo? K ada bi takvi razlozi postojali, rezu ltat poligrafskog
ispitivanja ne bi bio tačan.
U log je tako veliki - a k a z n a tak o stroga - da bi većina isp ita­
nika krivih za takav zločin bila uplašena;’ ali, isto bi važilo i za
neke nevine. O p e ra to ri n a p o lig rafu pokušavaju da sm anje strah
n evin o g da m u se neće verovati, o d n o sn o povećaju strah krivog
da će ga u hvatiti, tako što k ažu o su m n jičen o m da ta m ašina n ik a ­
da ne greši. Jedan razlog zašto bi se A n d erso n plašio da m u neće
verovati leži u p riro d i ispitivanja pre nego što je počeo poligraf-
ski test. Policijski e k sp e rti7 prave razliku izm eđ u intervjua, koji se

4 K ažem , većina bi se plašila je r se svaki u bica n e plaši d a će ga uh vatiti. N i psih o p ata ni

p ro fesio n a ln i ubica n e bi bili u p lašen i.
236 Laganje

vrše kako bi se dobile in form acije, i ispitivanja, ko d kojih postoji

pretp o stav k a o krivici i v ode se sa o p tu žb am a u p o zadini, u p o k u ­
šaju da se izvuče prizn an je. Ispitivači često, kao što su to uradili i
u A n d erso n o v o m slučaju, o tv o ren o koriste snagu sopstvenog ube-
đenja da je n eko kriv - kako bi ga n aterali na to da o d u stan e od
tv rd n je da je nevin. I d o k to m ože da uplaši krivca i natera ga da
prizn a zločin, to se čini p o cen u da se i nevini op tu žen i m ože p re ­
straviti, jer ta osoba o n d a shvata da ispitivači ne p ristu p a ju slučaju
otv o ren o g u m a kad je u p itan ju njegova krivica. N akon takvog
nep restan o g , dvadesetčetv o ro časo v n o g ispitivanja, A n d erso n je
poslat na poligraf.
A n d erso n o v e e m o cio n aln e reakcije na p itanja o ubistvu, koje je
p o lig ra f registrovao, m ogle su da n a sta n u i kao posledica strah a
da m u neće verovati, ali i kao posledica osećanja sram ote i krivice.
Iako nije bio k riv za to ubistvo, A n d erso n je osećao sram o tu zbog
svoja d ru g a dva prestupa. Ispitivači su znali da ga je bilo sram ota
zato što je je d n o m u d a rio svoju ženu, kao i zbog toga što je kao
adolescen t p o čin io seksualni prekršaj. T akođe je osećao krivicu
zato što je p o k u šao da p rik rije ili re in te rp re tira te događaje. Is­
pitivači su k o n sta n tn o igrali na k a rtu tih događaja u pokušaju da
u b ed e A n d erso n a kako je o n tip o sobe koja m ože da ubije i siluje,
no to je m oglo sam o da poveća njegovo osećanje sram ote i krivice
i da poveže ta dva osećanja sa zlo čin o m za koji su ga optuživali.
P o stu p ak pro v ere da li neko laže p okazuje nam zašto je m a k a ­
kav vid strah a, sram o te ili krivice - da li u A n derso n o v o m izrazu
lica, gestikulaciji, glasu, gov o ru ili u reakcijam a a u to n o m n o g ner-
vnog sistem a koje se m ere p o lig rafo m - dvosm islen kao m ogući
zn ak koji n am ukazuje n a p rev aru . Jednako verovatno, ove e m o ­
cije bi izronile na p o v ršin u bez o b zira na to da li je A nd erso n
ubica ili n ev in o o p tu žen a osoba. Još je d n a ran ija situacija, za koju
ispitivači n isu znali, u p o tp u n o s ti im je o n em ogućila da na o sn o ­
vu A n d erso n o v ih em o c io n a ln ih reakcija u tv rd e da li laže ili govo­
ri istinu. N akon što je A n d e rso n izašao iz zatvora, D žejm s Felan,
n o v in ar čiji je članak p o m o g ao da A n d erso n a na kraju oslobode,
p itao ga je šta je m oglo da dovede do toga da „ p ad n e“ na p o lig ra­
fu. A n d erso n je tad a o tk rio jo š je d a n izvor svojih em o cio n aln ih
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e 2 37

reakcija na zločin koji nije p očinio. U noći kad je N ensi ubije­

na, kada je A n d erso n sa policijom otišao do kuće svojih kom šija,
nekoliko p u ta je p o gledao u N en sin o golo telo. O sećao je da je
to što je učinio bilo užasno. U svom u m u o n je p o čin io prestup,
dru g ačiji o d ubistva, ali ipak p restu p koji ga je n aterao da oseća,
i k o d sebe registruje, k riv icu i sram o tu . Lagao je je r je sakrio ovu
čin jen icu od ispitivača i o p e ra to ra na p o lig rafu i, naravno, osećao
je kriv icu zato što ih laže.
A n d erso n o v i ispitivači su napravili O telovu grešku. Kao i O telo,
ta č n o su p rep o zn ali da je n jih o v o su m n jičen i em o tiv n o u zbuđen.
Pogrešili su, zato što su p o g rešn o identifikovali u zro k em ocija jer
nisu shvatili da njihov o su m n jičen i m ože da o seća te em ocije koje
su oni ta č n o identifikovali, bez obzira na to da li je kriv ili nevin.
Baš kao što D ezd em o n a nije bila p o tre se n a zato što je izgubila lju ­
bavnika, k od A n d erso n a, sram o ta, krivica i stra h n isu bili u vezi sa
ubistvom , već sa d ru g im stvarim a. Kao i O telo, ispitivači su p o sta ­
li žrtve sopstv en ih p re d u b e đ e n ja u vezi sa o su m n jičen im . Ni oni
nisu m ogli da p o d n e su čin jen icu d a su n esig u rn i u to da li o su m ­
njičeni laže ili ne. Igrom slučaja, ispitivači su im ali inform aciju,
detalje o o ru žju kojim je p o č in je n zločin, koje bi znao sam o k ri­
vac, a nik ak o i n ev in a osoba. Č injenica da A n d e rso n na poligrafu
nije reagovao na p itan ja o n o ž u treb alo je da ukaže o p e ra to ru da
je A n d erso n m o žd a nevin. U m esto što je p o n o v io test tri puta,
o p e ra to r je treb alo da n ap rav i „test znan ja o krivici“, u kom e bi
koristio inform acije koje je m o g ao da zna sam o pravi počinitelj.
H am rak , varalica, i A n d erso n , o p tu žen za ubistvo, daju nam p r i­
m er za dve vrste grešaka koje se javljaju p ri p o k ušaju da uhvatim o
k rim in alce koji lažu. P ri ispitivanju, ili to k o m poligrafskog testa,
H am rak verov atno ne bi p o k azao znake em o cio n aln o g uzbuđenja
i delovao bi kao sasvim n ev in čovek. P ostupak provere da li neko
laže pokazao n am je zašto tako iskusan, pro fesio n aln i lažov ili p si­
ho p ata retko greši kada laže. H a m ra k je p rim e r osobe čijoj bi se
laži verovalo. A n d erso n u kazuje na u pravo s u p ro ta n problem . O n
je bio nevin, ali su, zbog svih razloga koje sm o objasnili, ispitivači
pro cen iii da je kriv - što je greška je r ne v e ru jem o o nom e koji
govori istinu.
238 Laganje

M oja n a m e ra u analizi ova dva slučaja nije da tv rd im kako po-

ligrafsko ispitivanje ili korišćenje ek spresivnih znakova prevare
treba da se p ro te ra iz p o stu p k a ispitivanja o su m n jič en ih za krivič­
na dela. Č ak i k ad a b ism o to želeli, ne p o sto ji način da sprečim o
ljude da d o n o se zaključke n a o sn o v u b ih ejv io raln ih znakova v a­
ranja. Svako o d nas p ristra sn o tu m ači p o n ašan je svakog drugog,
delim ičn o n a o sn o v u ekspresivnog p o n ašan ja tog d rugog. Takvo
po n ašan je p re n o si utiske ne sam o o to m e da li neko govori isti­
nu, već i o m n o g o čem u 'd ru g o m . E kspresivno p o n ašan je je glavni
izvor n aših u tisak a o to m e da li se neko prijateljski pon aša, da li
je o tv o ren , d o m in a n ta n , priv lačan ili m u se neko d o p ada, da li
je in telig en tan , zainteresovan, da li pok azu je razum evanje za ono
što m u se govori, itd. O b ičn o se takvi u tisci stvaraju nevoljno, p ri
čem u osoba koja ih g rad i nije svesna da ih d o n o si na osn o v u k o n ­
k re tn o g b ih ejv io raln o g znaka. U šestom poglavlju sam objasnio
zašto v eru jem da su greške m an je v ero v atn e ako se takve p rocene
don o se na eksplicitniji n ačin . A ko je čovek svestan u zroka sop-
stvenih utisak a, ako zna pravila koja p ra ti d o k in te rp re tira sp ec i­
fične vidove p o n ašan ja, o n d a je verovatnije da će biti u stanju da
se ispravi. N aše p ro cen e su o n d a p o d lo ž n ije preispitivanju, bilo
da to rad e kolege, osoba koju p ro cen ju jem o , ili m i sam i tako što
kroz iskustvo učim o koje su naše p ro c e n e obično tačne, a koje
pogrešne. Policijska o b u k a u g lav n o m ne stavlja naglasak n a bihej-
vioralne znake varanja. P retp o stav ljam da je d a n detektiv obično
nije p o tp u n o svestan o d ak le m u osećaj d a je jed an njegov o su m ­
njičeni kriv, a d ru g i nevin. I m a d a d an as o b u ka nek ih o p erato ra
na poligrafu ipak ukazuje na značaj n ev e rb a ln ih znakova prevare,
njihove inform acije o to m e koji su to b ih ejv io raln i znaci varanja
su zastarele ili n ep o tk re p lje n e d o k azim a, a p ri to m e se prem alo
pažnje p rid aje p itan ju kada će ti znaci b iti b esk o risn i ili će navesti
na p o g rešan trag.
N ije m oguće zab ran iti u p o tre b u b ih e jv io ra ln ih znakova u is­
pitivanjim a p o v o d o m k riv ičn ih delà, a ja nisam siguran da bi,
kada b ism o to i m ogli da u ra d im o , tim e došli do veće pravde. Kod
prevara o zločinim a sa s m rto n o s n im ish o d o m , gde bi osoba koja
govori istin u m ogla da b u d e n ep ra v e d n o poslata u zatvor ili p o ­
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 239

gubljena, a lažljivi ubica p u šten na slo b o d u , p rav n i sistem treba

na svaki način da pok u ša da otkrije istinu. U m esto toga, m oja teza
je da naš proces tu m ačen ja tih znakova tre b a da bu d e svesniji,
eksplicitniji i obazriviji. N aglasio sam koliki je p o tencijal da se tu
pogreši i kako lovac n a laž, n a k o n što ra z m o tri svako od p itanja na
m ojoj listi za laganje (tabela 4 u d o d a tk u ), m ože p ro cen iti kolike
su šanse da upravo otk riv a laž ili sluša istinu. V erujem da bi obuka
kako da se p rim ete znaci varanja, kako da se spo zn aju o p asn o sti i
p re d u z m u m ere p re d o stro ž n o sti, kao i angažovanje u proveri da
li neko laže, učinili detektive precizn ijim , tako da bi se sm anjile
obe vrste grešaka: kako o n ih k o d kojih se v eruje lažovu, tako i
o n ih k o d kojih se ne veru je o sobi koja govori istinu. N o, da bism o
saznali da li sam u p rav u m o rali b ism o obaviti istraživanje n a te ­
ren u , gde b ism o p o sm atrali policijske ispitivače i o sum njičene za
krivična dela. Jednom je započeto takvo istraživanje i rezultati su
obećavali, no, nažalost, stu d ija nije dovedena do kraja.8
K ada se suprotstavljene vođe svetskih država sretn u za vrem e
neke m e đ u n a ro d n e krize p rev ara m ože da im a m n o g o sm rto n o -
snije posledice nego k o d policijske istrage, a uočavanje te p re v a­
re m ože da b ude opasnije i teže. G ubici zbog p o grešne procene
- k ad a se ne veruje u istin u ili k ad a se v eruje u laž - u takvoj
situaciji su m n o g o veći nego čak i kod kukavičkih razbojničkih
prevara. Jedva da je n ekoliko politikologa pisalo o značaju laganja
i otk riv an ja prevare to k o m ličn ih susreta šefova država ili visokih
zvaničnika. A lek san d ar G rot kaže: „Z ad atak da se in tu itiv n o p ro ­
cene stav, nam ere i isk ren o st dru g e stran e od ključnog je značaja
p ri v o đ en ju p o litik e.“9 D ok v ođa neke nacije m ožda ne želi da ste-
k n e rep u taciju b ezo čn o g lažova, po recim a R oberta D žervisa, to
m ože da b u d e cena koju v red i p latiti „ ... o n d a kada u spešna p re ­
vara p ru ž i to m zv an ičn ik u m o g u ćn o st da p ro m e n i od n o se m oći u
m e đ u n a ro d n o m p o retk u . Jer, ako u p o tre b a laži m ože da p o m ogne
jed n o j državi da stekne d o m in a n tn u poziciju u svetu, on d a neće
biti toliko važno što tu držav u p ra ti reputacija da je lažljiva“.1"
H en ri K isindžer se izgleda ne slaže sa ovim , bu d u ći da naglaša­
va kako laganje i p rev ara n isu m u d ri postupci: „Sam o ro m an tičari
m isle da će m oći da stek n u p revagu u preg o vorim a koristeći se
240 Laganje

trik o v im a ... za d ip lo m atu p rev ara nije p u t ka m u d ro sti, već ka

p ro p asti. Pošto dip lo m ata uvek m o ra da održava ko n tak te sa istim
osobam a o n će se takvim p o n ašan jem izvući, u najboljem slučaju,
jed n o m , a i ta d a p o cen u (trajn o g ) zah lađ en ja o d n o sa “.11 M ožda
dip lo m ata sm e da p rizn a koliki je značaj prevare tek p o što se pen-
zioniše, a n ik ak o nisam sig u ran da je to još uvek slučaj sa Kisin-
džerom . U svakom slučaju, njegov opis so p stv en ih d ip lom atskih
m isija p u n je p rim e ra toga kako je baš o n učestvovao u onom e
što ja zovem p rik riv an je ili p o lu p rik riv an je, kao i m n o g ih d ru g ih
p rim e ra u k o jim a se p itao da li njegovi sagovornici p rikrivaju ili
otv o ren o falsifikuju činjenice.
Staljin je rekao bez ikakvog okolišanja: „Reči je d n o g d ip lo m a­
te ne sm eju da im aju bilo kakve veze sa o n im što rad i - inače,
kakva bi to bila diplom atija? ... D o b re reči služe da p rik riju loša
dela. Iskrena diplom atija m o g u ća je koliko i suva vo d a ili gvozde­
n o d rv o “.12 O vo je očig led n o p reviše ek strem n a izjava. Ponekad
d ip lo m ate ipak govore istinu, ali svakako ne uvek, a retko ukoliko
bi istina ugrozila njihove n acio n aln e interese. K ada n em a sum nje
da sam o je d n a vrsta politike m o že da p o m o g n e in teresim a neke
nacije, i k ad a d ruge nacije znaju šta m o g u da očekuju, neće biti
p o tre b n o da d ip lo m ata laže, pa o n v ero v atn o to neće ni pokušati
je r bi laž p ro sto bila očigledna. N o, stvari su često dvosm islenije.
Jedna nacija veruje kako d ru g a nacija želi da d o đ e do dobiti kroz
tajne radnje, varanje ili kroz n eisk ren e izjave, čak i po cenu da se
ti n ep o šten i p o stu p ci kasnije o tk riju . Tada nije dovoljno sam o da
p ro cen im o koji su n acio n aln i in teresi d ru g e strane, n iti da sluša­
m o šta nacija kojoj ne v eru jem o govori, ili da gledam o šta radi.
N acija za koju su m n jam o da p okušava da nas p rev ari tvrdiće da
govori istinu, jed n ak o kao i o n a kojoj zaista treb a verovati. D žer-
vis prim ećuje: „Bez o bzira na to da li n am erav aju da nas prevare
ili ne [povodom zabrane n u k le a rn ih p ro b a], Rusi će p o k ušati da
deluju iskreno. I iskren čovek i lažov će odg o v oriti p o tv rd n o kada
ih pitate da li će vam reći istin u .“13
Z ato nije čudo da vlade traže n ačin da o tk riju laži svojih p ro ­
tivnika. M eđ u n a ro d n e p revare se m o g u javiti u velikom b ro ju r a ­
zličitih situacija, p ri čem u o n e služe sasvim različitim n a cio n a l­
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e 241

n im ciljevim a. Jedan kontek st, koji sm o već p o m en u li, jeste kada

se šefovi država, ili visoki zvaničnici koji n astu p aju u njihovo im e,
sretn u u poku šaju da reše n eku m e đ u n a ro d n u krizu. Svaka strana
će m o ž d a p o k u šati da blefira, da iznese p o n u d e koje n isu konačne,
ali da ih prikaže kao da jesu, ne dozvoljavajući da se p rep oznaju
njene prave nam ere. P o v rem en o će svaka o d stran a želeti da bude
sig u rn a kako njeni p ro tiv n ici tačn o shvataju da p retn je nisu blef,
da su neke p o n u d e zaista kon ačn e, da posto ji n a m era da se ono
što je rečen o i realizuje.
Kod laganja ili lova n a laž tak o đ e je b itn a sp o so b n o st da prik ri-
jem o ili o tk rijem o iz n e n a d n i n apad. P olitikolog M ajki H endl o p i­
sao je je d a n skorašnji p rim e r: „D o 2. ju n a [1967] izraelskoj vladi
je p o sta lo jasn o da je rat neizbežan. P ro b lem je bio kako da k ren u
u u spešan iz n en ad an n a p a d u situaciji u kojoj su obe strane bile
p o tp u n o m obilizovane i sp re m n e na sukob. K ao deo plan a za pre-
varu, k ojom se želela sak riti n a m e ra Izraela d a k rene u rat, D ajan
[izraelski m in ista r o d b ran e] je 2. ju n a rekao je d n o m britan sk o m
n o v in a ru da je i p re ra n o i p rek asn o da Izrael k ren e u rat. Ponovio
je ovu izjavu na jed n o j konferen ciji za štam p u 3. ju n a .“14 Prem da
ovo nije bilo je d in o sred stv o k ojim je Izrael p rev ario svoje p ro ­
tivnike, D ajanova vešta laž bila je značajn a za u sp ešn o izveden
iz n en a d a n n ap ad koji je ova zem lja p red u zela 5. ju n a.
Još je d n a vrsta p revare je o n a k ojom p o k u šav am o da slažem o
pro tiv n ik a u vezi sa n ašo m v o jn o m snagom . A naliza B artona Ve-
lija, u kojoj se p rikazuje n em ačk o tajn o n ao ru žav anje od 1919. do
1939, daje n a m b ro jn e p rim e re kako su N em ci u sp ešn o p rim enji-
vali tu taktiku.

... A vgusla 1938, d o k se k riza oko Č ehoslovačke p o d H itlerovim pritisk o m

usijavala, [nem ački v a zd u h o p lo v n i m aršal] H e rm a n G erin g pozvao je vođe
fran c u sk o g v a zđ u h o p lo v sta da izvrše inspekciju Luftvafea. G eneral Ž o sef
V ilem in, šef G en eralštab a vazduho p lo v stv a, o d m a h je p rih v a tio ... [N e­
m ački general E rn st U det] povezao je V ilem ina svojim ličn im a v io n o m ...
T okom leta, U det je u sp o rio svoj avion gotovo do tre n u tk a p ro p a d an ja, a
to je bio tre n u ta k koji je p re th o d n o brižljivo isp la n ira o ... kako bi p ostigao
efekat pred svojim p o se tio c em . Iznenada, p o re d njih je p u n o m brzin o m
p ro leteo je d a n hajnkel H e-100, zatutnjavši i ostavivši v rtlo g iza sebe. O ba
aviona su sletela, posle čega su N em ci poveli z ap a n je n o g francuskog ge­
242 Laganje

nerala u in sp e k ciju ... „Recite m i, U đ e t“, p itao je [nem ački general] M ilh
uob ičajen im to n o m , koji je p re th o d n o dogovoren, „kako n a p red u jem o sa
m aso v n o m p ro izv o d n jo m ? “ U det je, p o scenariju, odgovorio: „О, d ru g a se­
rija je već sp re m n a, a treća će b iti gotova u ro k u o d dve n edelje.“ V ilem in je
izgledao ra zo č ara n o i izleteo se p re d M ilh o m da je „razbijen“. ... F rancuska
v azd u h o p lo v n a delegacija v ratila se u Pariz sa d efetističkom p o ru k o m da
je Luftvafe nep o b ed iv .15

•
A vion H e-100, čija je b rz in a usled ovog trik a izgledala zn atn o
veća o d stvarne, bio je jed an od u k u p n o tri aviona tog tip a koji
su ikad a napravljeni. O vakvo blefiranje, u k o m e se stvarao utisak
nep o b ed iv e v azd u šn e sile, „ ... p o stalo je važan sastavni deo H itle-
rovih d ip lo m atsk ih preg o v o ra koji su doveli do b riljan tn o g niza
pobeda; p o litik a p o p u štan ja d elim ičn o se zasnivala n a stra h u od
Luftvafea“.16
I d o k m e đ u n a ro d n e p revare ne zahtevaju uvek lični kontakt
izm eđu lažova i o noga koji će biti prev aren (one se m o g u postići i
kam uflažom , lažn im obaveštajn im izveštajim a, itd.), ovakve priče
po kazuju da im a situacija gde se laž izgovara licem u lice. Tada se
ne m ože k o ristiti p o lig ra f ili bilo koja d ru g a invazivna naprava
koja zahteva sarad n ju su p ro tn e stran e i pristajanje da se njegova
isk ren o st proveri. Tako se u p o sled n jih d eset g o d in a interesovanje
po m erilo ka to m e da li m o žem o k o ristiti rezultate n a u č n ih p ro u ­
čavanja b ih ejv io raln ih znakova prevare. U uvo du sam objasnio da
m i se, k ad a sam se sreo sa zv an ičn icim a naše vlade, kao i zvanič-
nicim a d ru g ih vlada, činilo da ih m o ja u p o zo ren ja o tom e koje su
sve o p asn o sti ovog p o stu p k a n isu im p resio n irala. Jedan od m ojih
m otiva d a n ap išem ovu k n jig u jeste da p o n o vo istaknem koliko
treb a biti oprezan, kao i da izn esem svoje stavove široj publici a
ne sam o to m uskom k ru g u zv an ičn ik a sa kojim a sam se konsulto-
vao. Kao i kod p revara u k riv ič n im delim a, izb or nije lak. Ponekad
bihejv io raln i znaci prevare m o g u d a n a m p o m o g n u da otkrijem o
da li šef države ili njegov p o rtp a ro l lažu. P ro b lem je da shvatim o
kada će to biti m oguće, a kada ne, kao i kada lideri m o g u da po-
greše usled p ro cen e da n eko laže (bilo njihove sopstvene, bilo one
koju im daju eksperti).
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 243

V ratim o se p rim e ru koji sam izneo na p o č e tk u ove knjige, situ ­

aciji k ad a se Č em b erlen p rv i p u t sreo sa H itlerom , 15. septem bra
1938, p e tn a e st d an a p re M in h en sk e k o n ferencije.” H itler je želeo
d a u b ed i Č em b erlen a da ne p lan ira rat p ro tiv cele Evrope, već
da sam o želi da reši p ro b lem su d etsk ih N em aca u Č ehoslovačkoj.
A ko se B ritanija složi sa njegovim p lan o m - p leb iscitarn im izjaš­
njavanjem stano v n ištv a u o n im delovim a Č ehoslovačke u kojim a
v ećinu čine sudetski N em ci, i ako ljudi za to glasaju, ove oblasti će
se p rip o jiti N em ačkoj - o n d a H itler neće započeti rat. U tajnosti,
H itler je već o dlučio da zarati. M obilisao je svoju vojsku za nap ad
n a Č ehoslovačku 1. o k to b ra, a njegovi osvajački planovi tu nisu
prestajali. Setim o se m o g ranijeg citata iz Č em berlenovog pism a
sestri posle p rv o g su sreta sa H itlerom : „ ... [H itler] je čovek na
koga m o žem o da se o slo n im o k ad a da reč“.17 O dgovarajući na k ri­
tike opo zicio n e L aburističke partije, Č em b erlen je opisao H itlera
kao „izu zetn o biće“, „čoveka koji će se p okazati zn atn o boljim od
onoga što govori“.18
N edelju d an a kasnije Č em b erlen se p o d ru g i p u t sastao sa H i­
tlero m u G odezbergu. H itler je sada izneo nove zahteve - nem ač-
ke tru p e m o raju o d m a h o k u p irati krajeve u kojim a žive sudetski
N em ci, plebiscit će se o d rž a ti posle toga, a ne pre toga, a tada je
tražio i veće te rito rije nego p re th o d n o g puta. Posle ovoga, u p o ­
kušaju da u b ed i svoj k ab in et da prihvati ove zahteve, Č em berlen
je rekao: „D a b ism o shvatili p o stu p k e ljudi m o ram o da razu m em o
njihove m otive i v id im o kako njihov u m ra d i... G o sp o d in H itler
je im ao su žen u svest i d ra m a tič n e p re d ra su d e oko n ek ih pitanja,
ali o n ne bi n a m e rn o p rev ario čoveka koga poštuje i s kim je već
neko vrem e pregovarao, a o n je bio siguran da g o sp o d in H itler
sada im a izvesno p o što v an je p rem a njem u. K ada je gosp o d in H i­
tler rekao da n ešto n am erav a da uradi, bilo je izvesno da će to i
u ra d iti“.19 N akon ovog citiran ja Č em berlenovih reči, Telford Tejlor
pita: „D a li je H itler zaista tako p o tp u n o p revario Č em berlena, ili
je Č em b erlen varao svoje kolege kako bi ih p rid o b io da prihvate
H itlerove zahteve?“21’ P retp o stav im o , kao Tejlor, da je Č em berlen
4 D u g u je m zah v aln o st T elfordu T ejloru n a njegovoj knjizi M in h e n (M u n ic h ) (videti fu s n o ­
te) iz koje sam d o b io in fo rm acije о Č em b erien u i H itleru . Takođe sam zahvalan g. Tejloru
što je p ro v erio ta č n o st m o je in te rp reta c ije i n ačin n a koji sam u p o tre b io njegov m aterijal.
244 Laganje

istinski verovao H itleru , m ak ar tokom njihovog prvog susreta u

B erh tesg ad en u .'
Ovaj v eo m a veliki ulog m o g ao je da n a te ra H itlera da se uplaši
od toga da će ga pro zreti, n o to se verovatno nije desilo. Im ao je
žrtv u koja je bila voljna da je prevare. H itler je znao da će, ako
Č em b erlen otk rije da ga o n laže, p rem ijer Velike B ritanije shvatiti
da je njegova popustljiva p o litik a u o d n o su na H itlera neuspešna.
U to vrem e, popuštanje usled zastrašivanja nije bila sram n a, već
poželjna politika; značenje p o ru k e se, ipak, p ro m en ilo nekoliko
nedelja kasnije, kada je H itlero v iz n e n a d n i n a p ad pokazao da je
Č em b erlen bio prevaren. H itler je bio sasvim o d lučan da silom
zauzm e celu E vropu. D a je H itle ru m oglo da se veruje, da je on
poštovao dogovor, Č em b erlen a bi hvalili širom sveta kao čoveka
koji je spasio E vropu o d rata. Č em b erlen je zato želeo da veruje
H itleru , a H itler je to znao. Još je d a n činilac koji je sm anjio H itle­
rov stra h da ga ne uhvate bio je taj što je on tačno znao kada će
da slaže i šta u to m tre n u tk u treb a da kaže, tako da je m ogao da
se p rip re m i i provežba o n o što će reći. N ije p o stojao razlog da se
H itler oseća k rivim ili da ga b u d e sram o ta zbog ove prevare - on
je sm atrao da je prev ariti B ritance častan čin, koji zahteva njegova
uloga i njegovo viđenje istorije. N isu sam o ohole vođe, kakav je
bio H itler, sp o so b n e da ne osećaju stid ili krivicu zato što lažu
svoje protivnike. Po m išljenju m n o g ih političkih analitičara, u
m e đ u n a ro d n o j d ip lom atiji treb a da očekujem o laži - je d in o p ita ­
nje je kada te laži ne služe nečijim n acio n a ln im interesim a. Jedina
em ocija koju je H itler osećao i koja je m ogla da p ro c u ri bila je
rad o st zbog u sp ešn o g varanja. N avodno, H itler je uživao u svojoj
spo so b n o sti da prev ari Engleze, a p risu stv o d ru g ih N em aca, koji
su p o sm atrali ovu u sp ešn u p red stav u , m oglo je povećati H itlerovo
uzb u đ en je i uživanje zbog v aran ja N evila Č em berlena. N o, H ilter
je bio veom a vešt lažov i izgleda da je u m eo sprečiti da bilo kakva
osećanja izađ u na površinu.

* D o k svi izveštaji ljudi koji su učestvovali u o v im d o g a đ ajim a u to v re m e n av o d e n a ovakav

zaključak, p o sto ji i je d a n izuzetak. Izveštaj koji je D ž o ze f K enedi p o d n e o V ašingtonu u
vezi sa ovim sasta n k o m n a v o d i da je „ Č e m b e rle n izašao sa sasta n k a sa p rič o m da m u se
H itle r n im alo ne d o p a d a ... O n je o k ru ta n , b a h at, im a težak p o g led i... p rim e n ić e p o tp u n o
n e m ilo srd n e m e to d e u p o k u šaju d a o stv ari svoj cilj“ (Taylor, M u n ich , str. 752).
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e 245

K ada lažov i osoba koja je o d a b ra n a da b u d e prev aren a dolaze

iz različitih k u ltu ra i ne govore istim jezikom - otkrivanje prevare
je još teže, iz m n o g o razloga.' Č ak i da je H itler pravio greške, a da
Č em b erlen nije bio voljna žrtva, Č em b erlen bi im ao poteškoća da
zapazi te greške. Jedan od razloga je to što su razgovarali uz po m o ć
prevodilaca. O vo lažovu daje dve p re d n o sti u o d n o su na d irektan
razgovor. Ako n apravi v erbalne greške, om aške, predugačke p a u ­
ze, greške u govoru - p revodilac ih m ože p rik riti. Takođe, proces
sim u ltan o g p rev o đ en ja daje g o vorniku v rem en a da, do k se svaka
fraza p revodi, razm isli o to m e kako će ta č n o form ulisati sledeći
deo svoje laži. Č ak i ako slušalac razu m e jezik svog sagovornika, a
nije u p itan ju njegov m atern ji jezik, slušalac v erovatno neće uspeti
da registruje fine elem ente u n ač in u izlaganja i izb o ru reči koje bi
m ogle da posluže kao znaci varanja.
N acionalne i k u ltu ro lo šk e razlike tak o đ e m o g u otežati in te r­
p retaciju v okalnih, facijalnih i telesn ih znakova varanja na još
kom plikovaniji i zam ršen iji n ačin. Svaka k u ltu ra im a svoja p ro ­
p isan a pravila, koja, d o o d re đ e n e m ere, o d re đ u ju kojom brzin o m ,
visinom i in to n acijo m treb a govoriti, kao i to kako treb a koristiti
ru k e i lice da bi se ilustrovalo o no o čem u govorim o. Facijalni i
vokalni znaci em ocija tak o đ e su p o d uticajem onoga što sam u
p eto m poglavlju nazvao pravila ispoljavanja. O na dik tiraju način
na koji k o n tro lišem o em o cio n aln u ekspresiju i tak o đ e se razlikuju
o d k u ltu re do kultu re. A ko lovac na laži n e zna za te razlike i ne
uzm e ih izričito u obzir, veća je verovatnoća da će pog rešn o p ro ­
tu m a č iti sve te vidove p o n ašan ja, praveći grešku da veruje laži ili
grešku da ne veruje istini.
N eki obaveštajac bi sada m ogao da se zapita, uzim ajući u obzir
m o ju analizu preg o v o ra izm eđ u H itlera i Č em b erlen a, da li je ta ­
kvih analiza bilo u v rem e k ad a se to dešavalo. A ko je ovakva a n a ­
liza m og u ća tek m n o g o g o d in a kasnije, kada na p o v ršin u izađu
činjenice za koje se n ajpre nije znalo, p o stu p ak provere da li neko
laže ne bi im ao p rak tičn o g značaja za pregovarače i njihove savet-

* G ro t je p o m e n u o ovaj p ro b le m , ali n ije o b jasn io k ad a i zašto d o njega dolazi: lični

utisci [vođa] će v e ro v a tn o d a ih n a v ed u n a p o g re ša n trag, p ro p o rc io n a ln o povećanju
p o litičk ih , id eo lo šk ih , so cijaln ih i k u ltu rn ih b arijera iz m e đ u sag o v o rn ik a“ (G ro th ,„ In te lli­
gence A spects“, str. 848, v id eti fu sn o te).
246 Laganje

nike o n d a k ad a im je p o tre b n a k o n k re tn a p om oć. Pošto sam p ro ­

učio lite ra tu ru , zaključujem da su m noge činjenice do kojih sam
došao bile očigledne i 1938, m ak ar nekim a. Č em b erlen je toliko
m n o g o stavljao na kocku želeći da veruje H itleru, pa je trebalo,
ako ne on, da d ru g i shvate kako bi p rem ijer m o ra o biti oprezniji
kad p ro cen ju je da li H itler govori istinu. N avodno, Č em berlen se
osećao su p e rio rn im u o d n o su n a svoje kolege političare, gledao
ih je sa visine,21 tako da je m oguće da ne bi p rihvatio takvo u p o ­
zorenje.
H itlerova o d lu k a da laže Engleze bila je u čv ršćena pre sastanka
u B erhtesgadenu. Č em b erlen čak nije m o rao ni da p ro č ita M ajn
k a m p fi p o v eru je u ono što je H itler rekao u toj knjizi. Već je bilo
dovoljno p rjm e ra , p o p u t tajn o g k ršenja an g lo -am eričkog p o m o r­
skog p ak ta ili laži u vezi sa o n im što nam erava da u ra d i u A ustriji.
Pre nego što se sastao sa H itlero m , Č em b erlen je jav n o iskazao
su m n ju da H itler m o žd a laže i u vezi sa Č ehoslovačkom , čim e p r i­
kriva svoj p lan da osvoji celu E vropu.22 Bilo je p o zn ato da se H itler
i ran ije p o k azao kao sp o so b an lažov, ne sam o u vidu diplom atskih
i vojničkih m anevara, već i kod k o n tak ta licem u lice sa žrtvom .
Bio je u stan ju da sm enjuje šarm i bes i u m eo je vrlo um ešn o da
im p resio n ira ili zastraši, da su zd rži ili falsifikuje svoja osećanja i
planove.
E k sp erti iz oblasti p o litičk ih n a u k a i istorije, specijalisti za en-
glesko-nem ačke o d n o se to k o m 1938, trebalo bi da m o g u p ro cen iti
da li sam u p ravu kada sm atram da se i tad a znalo dovoljno da bi
se o dgovorilo na p itan ja iz m oje k o n tro ln e liste o laganju (videti
do d atak ). N e v erujem da bi p o stu p a k provere laži u ono vrem e
m ogao sa sig u rn o šću p red v id eti da će H itler slagati. No, m ogao je
da predvidi m alu v ero v atn o ću da će Č em b erlen p re z re ti H itlera
ukoliko se ovaj, ipak, odlu či na laž. Im a još lekcija o laganju koje
m o žem o n au čiti iz sastan k a izm eđ u H itlera i Č em b erlen a, no njih
ćem o najbolje objasniti n a k o n što analiziram o još je d a n p rim e r u
kom e je na o snovu b ih ejv io raln ih znakova m oglo da se ustanovi
kako neki n acio n aln i lid er laže.
Tokom kubanske k rize oko projektila, dva dana pre sa sta n ­
ka izm eđ u p red sed n ik a D žona E K enedija i sovjetskog m in istra
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 247

sp o ljn ih poslova A n d reja G ro m ik a ’, u u to rak , 14. o k tobra 1962,

M ak d žo rd ž B andi je obavestio p re d se d n ik a K enedija da je izvi­
đački let aviona U2 izn ad Kube o tk rio n eo b o rive dokaze da S o­
vjetski Savez gom ila rakete n a Kubi. I ranije je bilo glasina da se
to dešava, a p o što su se bližili nov em b arsk i izbori, po rečim a po-
litikologa G rejam a A lisona, H ru ščo v je „uverio pred sed n ik a, naj-
direk tn ijim i ličnim kan alim a, da razu m e K enedijev problem kod
kuće i da neće u ra d iti n išta da iskom plikuje situaciju. K onkretno,
H ru ščo v je svečano obećao p re d se d n ik u da Sovjetski Savez neće
ra sp o re d iti p ro jektile n a K ubi“.23 Po rečim a A rtu ra Šlezingera, Ke-
nedi „se razb esn eo “,24 ali „ ... p rem d a je bio ljut zbog H ruščovljeve
odluke da ga p r e v a r i,... p rim io je vesti m irn o ,n o sa izn en ađ en im
izrazom n a licu“ (opis T eo d o ra S o ren sen a).25 Po rečim a R oberta
K enedija, „ ... d o k su n am p red stav n ici CIA tog ju tra pokazivali
fotografije iz U 2 a v io n a ... shvatili sm o da su sve to bile laži, cela
p riča je sačinjena o d gigantskih laži“.26 G lavni p red sednikovi sa-
vetnici tog d an a su se sastali kako bi ra z m o trili koje korake vlada
treb a da p red u zm e. P re d se d n ik je o d lu čio da „ ... ne treba da se
jav n o iznosi da zn am o kako Rusi gom ilaju p rojektile na Kubi, sve
d o k ne o d lu čim o koje ćem o rad n je p red u zeti i te rad n je b u d u sa ­
svim p rip re m lje n e ... B ezb ed n o st je bila o d k ljučnog značaja pa je
p re d se d n ik čvrsto n a re d io da - b ar je d n o m u istoriji V ašingtona
- n ijed n a inform acija ne sm e da p ro c u ri iz Bele kuće“ (R odžer
H ilsm an, tad a član Stejt d e p a rtm e n ta ).27
D va d an a kasnije, u četv rtak , 16. o k to b ra, do k su njegovi sa-
vetnici još uvek raspravljali kakav kurs zem lja treb a da zauzm e,
p re d se d n ik K enedi se video sa G ro m ik o m . „G rom iko je bio u Sje­
d in jen im A m eričk im D ržavam a više od nedelju dana, ali n ijed an
am erički zv aničnik nije zn ao tačn o z a što ... T ražio je prijem u Be-
loj kući. Z ahtev je došao gotovo u isto vrem e kada su se pojavili
i dokazi iz aviona U2. D a li su Rusi m o žd a videli avion U2? D a
li su želeli da razgovaraju sa K enedijem kako bi ispipali njego­
vu reakciju? D a li su hteli da iskoriste te razgovore da in fo rm išu
V ašington kako H ru ščo v od ovog tre n u tk a izlazi u javnost u vezi
* Z ah v alju jem G rejam u A liso n u što je p ro v e rio ta č n o st m o je in terp retacije su sreta iz m e đ u
K enedija i G rom ika. M oj opis je ta k o đ e proverila i o so b a koja je bila u K enedijevoj a d m in ­
istraciji i koja je u to v rem e b ila u b liskom k o n ta k tu sa svim ak terim a ovog događaja.
248 Laganje

sa p ro jek tilim a, čim e bi o tk rio da vrši d ržavni u d a r na p ragu Sje­

din jen ih A m eričk ih D ržava, p a očekuje reakciju?“28 K enedi „ ...j e
bio sve zab rin u tiji kako se sastan ak približavao, ali je u sp eo da se
nasm eši k ad a je dočekao G rom ika i [A natolija] D o b rin jin a [so­
vjetskog am basad o ra] u svojoj k ancelariji“ (S o rensen).29 Pošto još
nije bio sp rem an da reaguje, K enedi je sm atrao da je važno da
p red G ro m ik o m p rik rije da zna za projektile, kako Sovjetim a ne
bi dao još veću p re d n o st.'
S astanak je počeo u p et po p o d n e i trajao do sedam i petnaest.
D ržavni se k re ta r D in Rask, Luelin T om son (bivši am erički am b a­
sad o r u S ovjetskom Savezu) i M a rtin H ild eb ran d (d irek to r K an­
celarije za poslove sa N em ačk o m ), p o sm atrali su i slušali razgovor
sa je d n e strane, dok su D o b rin jin , V lad im ir S em en o r (sovjetski
zam en ik m in istra spoljnih poslova) i jed an treći ru sk i zvaničnik
po sm atrali sa d ruge strane. T akođe su bili p risu tn i i prevodioci
obe strane. „K enedi je sedeo u svojoj stolici za ljuljanje i bio je
o k re n u t licem kam in u , G ro m ik o je bio sa njegove desne stran e u
jed n o j o d b ež sofa. Ušli su k a m e rm a n i, napravili snim ke za b u d u ­
će n araštaje (videti fotografiju) i zatim izašli. Rus se naslo n io na
p ru g a sti ja stu k i počeo da g o v o ri.. .“3"
N ak o n što je dugo ra z m a trao situaciju u B erlinu, G rom iko je
k o n ačn o počeo da govori o Kubi. Po recim a R o b erta K enedija,
„G rom iko je rekao da želi da apeluje na Sjedinjene A m eričke
Države i p red sed n ik a K enedija, u im e p rem ijera H ruščova i So­
vjetskog Saveza, da sm anji ten zije koje postoje u vezi sa K ubom .
P red sed n ik K enedi je slušao, zap an jen , ali tak o đ e i sa o d ređ e n im
divljenjem zbog h rab ro sti sa k o jo m je G ro m ik o n a s tu p io ... [p red ­
sed n ik je govorio] ... odlu čn o , ali u z veliki tru d da se suzdrži, im a ­
jući u vidu ovakvu p ro v o k a c iju ...“31 N o v in ar Eli Abel u vezi sa
ovim kaže: „P red sed n ik je G ro m ik u d ao ja sn u prilik u da sasvim
razjasni stvari, tako što se nekoliko p u ta pozvao na uveravanja
H ruščova i D o b rin jin a da p ro jek tili na Kubi nisu bili n išta drugo
do p rotivavionske ra k e te ... G ro m ik o je tvrdoglavo ponavljao ta

* U ovoj tačk i m o ji različiti izvori se n e slažu. D o k S o ren sen kaže da K enedi nije im ao
nikakve su m n je d a tre b a d a p rev ari G ro m ik a, Eli A bel (Elie A bel, The M issile Crisis, str. 63,
v. fu sn o te ) kaže d a je o d m a h p osle s asta n k a K en ed i p ita o R aska i T o m so n a da lije p ogrešio
što n ije rek ao G ro m ik u istinu.
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e 249

stara uveravanja, za koja je K enedi sada znao da su lažna. K enedi

ga nije suočio sa č in jen icam a.“32 K enedi je „zadržao n ep ro b o jn i
z id ... N ije davao znake n ap eto sti ili b esa“ (S o rensen).33

Sede sleva nadesno:

A natolij D obrinjin, A ndrej Gromiko, D žon F. Kenedi

G rom iko je bio „ n eo b ičn o rasp o lo žen “ (A bel)34 kada je n a p u ­

stio Belu kuću. N o v in ari su ga pitali o čem u je bilo reći na sa­
stanku. „G ro m ik o im se nasm ešio, očito u d o b ro m raspoloženju
i rekao im da su razgovori bili ‘k orisni, vrlo k o risn i’.“35 R obert
Kenedi piše: „D ošao sam u Belu k uću n e p o sred n o nakon što je
G ro m ik o izašao. M ože se reći da je p re d se d n ik Sjedinjenih A m e ­
ričkih D ržava bio vrlo n ezadovoljan p o n ašanjem zvaničnika So-
250 Laganje

vjetskog Saveza.“36 „U m irao sam od želje da m u p red o čim dokaze

koje im a m o “, rekao je K enedi, kako piše p o litikolog D ejvid De-
cer.37 U svojoj kancelariji K enedi je objašnjavao R o b ertu Lovetu i
M ak d žo rd žu Bandiju, koji su u m e đ u v rem en u došli: „U ovoj istoj
sobi, pre jed v a deset m in u ta, G rom iko je ispričao više ogoljenih
laži nego što sam ja ikada čuo za tako k ratk o vrem e. Sve vrem e
d o k je p o ric a o ... im ao sam slike, snim ljene sa m ale visine, u cen ­
tralnoj fioci svog rad n o g stola i bio sam u o g ro m n o m iskušenju
da m u ih p o k ažem “.38
R azm o trim o p rv o a m b asad o ra D ob rin jin a. O n je verovatno
bio je d in i o d svih p risu tn ih koji nije lagao. R obert K enedi je m i­
slio da su Sovjeti slagali D o b rin jin a je r n isu verovali u njegovu
sp o so b n o st da d o b ro laže, tako da je D o b rin jin, na osnovu svojih
inform acija, govorio istin u k ad a je u ran ijim sastan cim a sa Ro-
b e rto m K enedijem p o ricao da se na Kubi rasp o re đ u ju bilo kakvi
projektili.' N e bi bilo n e o b ičn o da jed n o g am b asad o ra sopstvena
vlad a d rži u n ezn an ju sa tak v im ciljem . D žon F. K enedi je u ra ­
dio istu stvar sa A dlejom S tivensonom k ad a ga nije inform isao
0 Z alivu svinja, a, kako ističe A liston, „slično tom e, japanskog
am b asad o ra n isu obavestili o Perl H arb u ru , niti je nem ačkom
am b asad o ru u M oskvi rečen o o ‘B arbarosi’ [nem ačkom plan u za
invaziju na R usiju]“.39 U p e rio d u izm eđ u ju n a 1962, kada su S o­
vjeti, izgleda, o dlučili da ra sp o re d e projektile na Kubi i p o m en u -
tog sastan k a sred in o m o k to b ra, Sovjeti su koristili D o b rin jin a i
G eorgija Bolšakova, p o rtp a ro la u sovjetskoj am basadi, da nanovo
uveravaju članove K enedijeve ad m in istracije (R oberta K enedija,
Č estera Baulza i S orensena) kako se na K ubu ne d o n o se nikakve
ofanzivne rakete. Bolšakov i D o b rin jin nisu m orali da znaju istinu
* D eb ata o D o b rin jin u se nastavlja: „O d ovog sasta n k a p o čelo je da se postavlja je d n o
o d večitih p ita n ja o D o b rin jin u . D a li je z n ao za p ro jek tile k a d a se, p ra k tič n o , p rid ru ž io
svom m in is tru s p o ljn ih p o slo v a u p o k u š a ju d a p re v a ri p re d sed n ik a ? ‘M o ra d a je znao’, kaže
D žo rd ž V. Bol, ta d a d ržav n i p o d s e k re ta r.‘M o ra o je da laže za svoju zem lju.’ ‘P red sed n ik a
1 njegovog b ra ta je do n ek le zaveo D o b rin jin ’, kaže bivši su d ija v rh o v n o g suda A rtu r Dž.
G o ld b e rg .‘N ev ero v atn o je d a on n ije znao.’ D ru g i su m an je sig urni. K enedijev savetnik za
n a cio n aln u b e zb e d n o st M ak d ž o rd ž B an d i kaže d a je njegova p re tp o sta v k a d a D o b rin jin
nije znao. M n o g i am eričk i specijalisti za ovo p ita n je se slažu i tv rd e d a su se u sovjetskom
sistem u v o jn e tajn e toliko stro g o čuvale da D o b rin jin m o ž d a i n ije bio p o tp u n o svestan
koju v rstu o ru ž ja su Sovjeti gom ilali n a K ubi“ (M ad elin e G. Kalb, „The D o b ry n in Factor“,
N ew York Tim es M a g a zin e, 13. m aj 1984, str. 63).
K a k o p r o v e r i t i da li n e k o l až e 251

i v erovatno je n isu n i znali. A n i H ruščov, G ro m iko i ostali koji su

znali istin u nisu se d ire k tn o sreli sa svojim p ro tiv n icim a sve do
14. o ktobra, dva d an a p re sastan k a izm eđ u G rom ika i Kenedija.
H ru ščo v se u M oskvi susreo sa am eričkim am b asad o ro m Fojom
K olerom i n eg irao da na Kubi im a bilo kakvih sovjetskih p ro je k ti­
la. Tek tad a su Sovjeti p rv i p u t rizikovali da ih otk riju - ukoliko bi
H ruščov, ili G rom iko dva d an a kasnije, napravili grešku.
N a sastan k u u Beloj kući im ali sm o dve laži: je d n u je izrekao
p re d se d n ik K enedi, a d ru g u G rom iko. N ekim čitaocim a m ožda će
biti č u d n o što k o ristim te rm in laž za o n o što je radio i K enedi, a
ne sam o G rom iko. Većina ljudi ne voli da k o risti tu reč za nekoga
koga vole zato što oni (ali ne i ja) sm atraju da je laganje in h e re n ­
tn o zlo. K enedijev p o stu p a k to k o m ovog razgovora uklapa se u
m o ju definiciju laži p rik riv an jem . O bojica, i K enedi i G rom iko,
krili su je d a n o d d ru g o g o n o za šta su obojica znali da je istina
- da na Kubi p o sto je projektili. M oja analiza će pokazati zašto je
bila veća verovatnoća da će K enedi, a ne G rom iko, pokazati znake
prevare.
Ako su obojica m ogli u n a p re d provežbati ono što će reći - a
im ali su prilik e da to u ra d e - ne bi treb alo da b u d e problem da
sak riju o d svog sagovornika tu čin jen icu koju su obojica znali.
O bojica su m o žd a osećali stra h da ih ne uhvate zato što je ulog
bio tako veliki. V erovatno je teskoba koju je K enedi osećao kada
je p o zd rav io G ro m ik a proizilazila iz stra h a da ga ovaj ne otkrije.
U log (pa sam im tim i stra h da ga ne o tk riju ) je m ožda bio veći za
K enedija nego za G rom ika. U to m tre n u tk u SAD još uvek nisu
bile odlučile šta da u rad e. Č ak n isu bile d o stu p n e ni kom pletne
obaveštajne in fo rm acije o ta č n o m b ro ju p ro jektila na Kubi, niti o
tom e koliko su oni sp re m n i za u p o treb u . K enedijevi savetnici su
sm atrali da o n m o ra sačuvati tu in fo rm aciju kao tajnu, jer ako bi
H ru ščo v saznao da A m erik an ci znaju za to pre nego što povuku
n a re d n i potez, plašili su se da će H ruščov, k ro z taktiku izbegavanja
ili p retnje, dalje o n e m o g u ć iti A m erik an cim a adekvatnu reakciju i
tim e steći tak tičk u p re d n o st. Po rečim a M akdžordža Bandija, „od
toga je sve zavisilo - tad a sam sm atrao, a isto m islim i danas - da
sm o uhvatili Ruse kako se p retvaraju, i to trapavo, da ne rade ono
252 Laganje

što je ćelom svetu bilo jasn o da ra d e “.40 Sovjeti su, takođe, želeli
da k u p e m alo v rem en a kako bi završili izg radnju baza za svoje
p rojektile, ali nije im bilo n a ro č ito b itn o da li će A m erikanci već
tokom tih preg o v o ra saznati istinu. Sovjeti su znali da će am erički
avioni U 2 uskoro o tk riti te projektile, ukoliko to već nisu i u ra ­
dili.
Č ak i ako ne p rih v atim o da su p o stojale razlike u visini uloga,
K enedi je, p retp o stav ljam , osećao veći strah da ne bu d e uhvaćen
nego G rom iko, p o što je v ero v atn o im ao m anje poverenja u sop-
stvenu sp o so b n o st da laže. Svakako je im ao m anje prak se u tom e
od G rom ika. T akođe, m og u će je i d a je G rom iko bio sam opouzda-
niji ako se slagao sa H ruščovljevim m išljenjem o K enediju, izgra­
đ en im to k o m sam ita u B eču g o d in u d an a ranije, kada je H ruščov
izjavio da K enedi „nije previše tv rd “.
Sasvim n ev ezano za m o g u ć n o st da je K enedi osećao veći strah
da ne b u d e o tk riv en nego G rom iko, on je im ao d o d a tn i teret sa ­
stavljen od em ocija koje je treb alo sakriti. O dlom ci iz knjiga koje
sam citirao n avode da je to k o m sastan k a K enedi osećao zaprepa-
šćenje, divljenje i nezadovoljstvo. D a je bilo koja od tih em ocija
p ro cu rila, to ga je m oglo odati, je r bi, u d ato m kontekstu, ta ose­
ćanja p o kazala sagovorniku da K enedi zna za sovjetsku prevaru.
Sa d ru g e stran e, G ro m ik o je m o ž d a osećao zadovoljstvo što vara
p ro tiv n ik a. Takva p re tp o stav k a je u skladu sa tv rd n jam a da je bio
rasp o lo žen kada je izlazio.
Šanse da n ešto p ro c u ri bile su m ale, p o što su i jed an i drugi bili
uvežbani i im ali lične o so b in e koje su im om ogućavale da sakriju
svoje em ocije. No, K enedi je im ao većih briga od G rom ika: na
o snovu opisa događaja, osećao je više em ocija u tom tren u tk u , a
bio je i m anje vešt, tj. im ao je m an je poverenja u svoju sp o so b n o st
da laže. K ulturološke i jezičke razlike su m ožda p rik rile znakove
prevare koji su zbog tih p o tešk o ća nastali, ali am b asad o r D o b ri­
njin je treb alo da b u d e u stan ju da ih p rim eti. Posle m nogo godina
u A m erici o n je p u n o zn ao o p o n a ša n ju A m erikanaca, odlično je
govorio jezik, a u k o n k retn o j situaciji je bio u do d atn o j p red n o sti
zato što je bio sam o p o sm atrač, a ne d ire k tn i učesnik u razgovoru,
tako da je m ogao p o tp u n o da se posveti analizi osum njičenog.
K a k o p r o v e r i t i da li n ek o laže 253

A m b asad o r T om pson je bio u sličnoj poziciji, tako da je on im ao

najviše šansi da p re p o z n a znake varanja k o d G rom ika.
P rem d a sam se u tekstu pozvao na d o sta izvora sa am eričke
strane, n em am inform acija sa sovjetske stran e, p a sam im tim ne
m o g u da n agađam da li je D o b rin jin zaista naslućivao istinu. Izve-
štaj da je D o b rin jin izgledao zap an jen o i v id n o p o treseno, kada ga
je četiri d an a kasnije d ržav n i sek retar Rask obavestio da su p ro ­
jektili otk riv en i i da počin je am erička p o m o rsk a blokada, in te r­
p re tira n je kao dokaz da do tog tre n u tk a Sovjeti n isu znali da su ih
A m erik an ci otk rili.41 A ko ga je sopstvena vlada držala u nezn an ju
u vezi sa rasp o ređ iv an jem p rojektila, ovo je bio p rv i p u t da je on
za to čuo. Č ak i ako je D o b rin jin znao za p rojektile, i čak i ako je
znao da su ih SAD otkrile, on je i dalje m ogao da bu d e zapanjen
i p o tre se n o d lu k o m A m erik an aca da odgovore vojnički. V ećina
analitičara se slaže da Sovjeti n isu očekivali da K enedi odgovori
vojn o m akcijom .
N ije stvar u to m e da razjasn im o d a li je K enedijevo prikrivanje
otkriveno, već da o b jasn im o zašto posto ji šansa da je ono m ožda
bilo otkriv en o i da p o k ažem o da, čak i u takvom slučaju, ne bi bilo
lako p re p o z n a ti znake v aran ja k o d njega. N avodno, K enedi nije
osetio da G rom iko greši d o k laže. Pošto je K enedi već znao istinu,
nije bilo p o treb e da traži znake v aran ja k o d svog sagovornika. N a ­
o ru žan takvim znanjem , K enedi je m ogao da se divi G rom ikovoj
veštini.
Tokom analize ove dve m e đ u n a ro d n e p revare naglasio sam da
su H itler, K enedi i G ro m ik o bili p riro d n i lažovi, inventivni i p a ­
m etn i k ad a je treb alo nešto da isfabrikuju, sp osobni da govore
tečn o i ubedljivo. V erujem da svaki p o litičar koji do đ e na vlast,
d elom k ro z veštine koje usvoji k ro z debate i javne n astupe, koji se
o k re tn o n o si sa p ita n jim a n a konferen cijam a za štam pu, koji im a
sjajnu pojavu na rad iju i televiziji, p o sed u je k onverzacioni talent
jed n o g p riro d n o g lažova. (M ada G rom iko nije došao na vlast ta ­
kvim sredstvim a, o n je ipak preživeo, što je bio slučaj sa m alo njih,
a do 1963. već je im ao p u n o iskustva, kako u d iplom atiji, tako i u
u n u tra šn jim b o rb a m a u sam o m Sovjetskom Savezu.) Takvi ljudi
su ubedljivi; to je deo njihovog posla. Bez obzira na to da li o d ­
254 Laganje

luče da lažu ili ne, o n i im aju n eo p h o d n u sp o so b n o st da to d o b ro

urad e. N aravno, postoje i d ru g i putevi d o političke m oći. Veštine
važne p ri in te rp e rso n a ln o j prevari nisu n e o p h o d n e da bi se orga-
nizovao d ržav n i udar. N iti bi vođa koji d o đ e do vlasti zahvaljujući
svojim b iro k ratsk im v eštinam a, n asled n im p u tem , ili tako što bi
n a d m u d rio d om aće rivale p riv a tn im m an ev rim a, m o rao obave­
zno da b u d e i p riro d n i lažov, sp o so b an da g lum i p ri konverzaciji.
K onverzaciona veština - sp o so b n o st da sakrijem o i falsifikuje-
m o reči d o k ih izgovaram o, uz odgovarajuće izraze lica i gestove
- nije n e o p h o d n a sve d o k lažov ne m o ra da se sretn e licem u lice
i porazg o v ara sa o so b o m k o ju n am erava da prevari. O sobe m ogu
biti p rev aren e u pisanoj form i, prek o p o sre d n ik a, saopštenja za
štam p u , v o jn im akcijam a, itd. No, bilo koja v rsta laganja da je u p i­
tan ju - o n a ne uspeva ukoliko lažov ne p o seduje strateške veštine,
tj. ne um e da predvidi sop stv en e poteze i p o teze osobe koju vara.
P retpostavljam da svi politički lideri m o raju da b u d u pro n iclji­
vi stratezi, ali da sam o neki o d n jih im aju k onverzacione veštine
koje im om ogućavaju da lažu p ri ličnom su sretu sa osobam a koje
su njihove m ete, u p rev aram a o n e vrste koju opisujem o u ovoj
knjizi.
N iti svako m ože, n iti svako želi da laže. P retpostavljam da je
većina političk ih vođa voljna da slaže, m ak ar p o jed in e osobe, pod
o d re đ e n im uslovim a. Č ak i D žim i K arter, koji je vodio k a m p a ­
n ju p u n u obećanja da n ik ad a neće lagati am erički n a ro d , i koji je
d e m o n strira o tu svoju n a m e ru k ad a je o tk rio sopstvene p o h o tn e
fantazije u razgovoru za časopis Plejboj, kasnije je lagao, sak riv a­
jući svoj plan da u p o tre b o m sile o slobodi taoce iz Irana. A n a liti­
čari specijalizovani za vojne p revare pok u šali su da o d red e koji su
lideri sp rem n iji ili sp o so b n iji da slažu. Jedna m o g u ćn o st je da su
to oni koji dolaze iz k u ltu ra koje odo b rav aju p rev a ru ,42 no slabi
su dokazi da takva k u ltu ra p o sto ji.' Još je d n a nep ro v eren a ideja je
* Za Sovjete se p ričalo da su tajn o v itiji, ali i isk ren iji o d d ru g ih nacija. Sovjetski ek sp e rt
V alter H a n tv rd i d a tajn o v ito st im a d u g u isto riju , ali d a je u p ita n ju ruska, a n e sovjetska
z ao stav štin a („The M ain sp rin g s o f Soviet Secrecy“, Orbis, 1964: 7 1 9 -4 7 ). R onald H ing-
li kaže da će Rusi brže da daju in fo rm a ciju o p riv a tn im a sp e k tim a svojih života i da su
sp rem n iji d a izgovore e m o c io n aln o n a b ije n e iskaze u p risu stv u stran aca. O vo ne zn ači da
o n i više ili m a n je govore istin u o d d ru g ih nacija. „I oni m o g u da b u d u u z d rž an i, strogi i
rezerv isan i, koliko i najćutljiviji ili n a jn a d m e n iji A n glosaksonci, zato što i k od Rusa, k ao i
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o laž e 255

i da se vođe sprem n ije da lažu m o g u naći u zem ljam a (naročito

o n im a sa d ik tatu ro m ), u kojim a oni igraju v ažnu ulogu u d o n o ­
šenju v ojnih o d lu k a.43 Jedan pokušaj da se n a osnovu istorijskih
činjenica izvede tip ličn o sti sklo n prev ari, koji bi bio tipičan za
lidere, nije se p o k azao u sp ešn im , n o n em a d o stu p n ih inform acija
o to m e zašto je taj pokušaj bio n eu sp ešan .44
Kako god da ok ren em o , n e m a čvrstih dokaza d a su politički li­
deri n eo b ičn o k o m p e te n tn i lažovi, veštiji i sp rem n iji da lažu nego,
recim o, d irek to ri firm i. A ko oni to jesu, tim e bi i m e đ u n a ro d n e
p revare bile teže, ali bi se još je d n o m p o tv rd ilo koliko je za lovca
na laži važno da identifikuje izuzetke, one šefove država koji n e ­
m aju izraženu sp o so b n o st da lažu.
R azm o trim o sada d ru g u stra n u m edalje: da li su šefovi država
sp o so b n iji lovci na laži o d d ru g ih . Istraživanja su pokazala da su
neki ljudi n eo b ičn o vešti u o tk riv an ju laži, ali da ta sp o so b n o st
nije u vezi sa sp o so b n o šću da lažu.45 N ažalost, to istraživanje je
uglavnom realizovano sa stu d e n tim a o sn o v n ih studija. N isu p r o ­
učavani ljudi na ru k o v o d ećim m estim a u m a kojoj vrsti o rg a n i­
zacije. A ko bi testiran je tak v ih ljudi p okazalo da su neki od njih
vešti lovci na laži, o n d a bi se postavilo p itan je da li je m oguće
identifikovati vešte lovce n a laži sa distance, a da im ne dajem o te ­
stove. Ako se u sp ešn i lovci na laži m o g u identifikovati n a osnovu
info rm acija koje o b ičn o im am o o jav n im ličn ostim a, on d a bi neki
politički vođa, koji razm išlja o to m e da li da na n ek im p reg o v o ri­
m a laže, m o g ao tačnije u tv rd iti kolika je šansa da njegov p ro tiv n ik
p rim e ti bilo kakvo cu ren je info rm acija ili znake prevare.
Politikolog G ro t tvrdi, uverljivo po m o m m išljenju, da su šefovi
država n eo b ičn o slabi lovci n a laži, m anje o p rezn i nego njihove
profesio n aln e diplom ate, k ad a je u p itan ju sp o so b n o st da p rocene
kakav je k a ra k te r n jih o v ih p ro tiv n ik a i koliko im se m ože verovati:
„Sefovi država i m in istri in o stra n ih poslova često ne p o sed u ju ni
u svakoj d ru g o j n acio n aln o j p sih o lo g iji, im a p u n o m esa za varijacije“ (H ingley, The Rus-
sian M in d [N ew York: Scribers, 1977], str. 7 4 ).S v itser veruje da se različite k u ltu re razlikuju
sam o u p o g led u in fo rm a cija o k o jim a se m o že lagati, ali d a je d n a k u ltu ra nije više ili m anje
o d d ru g e sklona p rev ari („The D efin itio n o f a Lie", u: C ultural M odels in Language a nd
Thought, ur. N ao m i Q u in n i D o ro th y H o llan d [u štam p i]). M ada n e m a m razloga da se
sp o rim sa ovakvim stavovim a, u ovom tre n u tk u bilo bi p re ra n o d o n o siti zaključke pošto
im a jak o m alo stu d ija o n a cio n a ln im i k u ltu ro lo šk im razlik am a pri laganju i lovu na laži.
256 Laganje

elem en tarn e veštine p regovaranja i k o m u n iciran ja, ili p re th o d n o

pribavljene inform acije koje bi im , na prim er, om ogućile da k o m ­
p e te n tn o p ro cen e svoje p ro tiv n ik e “.46 D žervis se slaže, i dodaje da
šefovi država m o g u p recen iti sopstvenu sp o so b n o st za hvatanje u
lažim a ako je „njihov dolazak na vlast d elim ičn o zavisio od dobre
sp o so b n o sti da p ro cen e d ru g e “.47 Č ak i ako neki lid er opravdano
veruje da je n eo b ičn o vešt u lovu na laži, o n m ože zaboraviti da
je m n o g o teže o tk riti laž ukoliko je o su m n jičen i p rip a d n ik druge
k u ltu re i govori d ru g im jezikom .
P ro cen io sam da je Č em b erlen bio voljna žrtva prevare, toliko
rešen da izbegne rat, ako je to ikako m oguće, da je očajno želeo da
poveruje H itleru , p a je tim e i p recen io so p stvenu sp o so b n o st da
d onese zaključak o H itlero v o m k arak teru . No, Č em b erlen nije bio
neozbiljan čovek, n iti je bio nesvestan m o g u ćn o sti da H itler m o ž ­
da laže. Ali, Č em b erlen je im ao vrlo ja k m o tiv da p o veruje H itleru,
je r - da m u nije poverovao - ra t bi bio n e m in o v an , i to od m ah . Po
G rotu, takve greške koje prave šefovi država k ada p o g rešn o veruju
u sopstv en u sp o so b n o st da u hvate nekog u laži uo p šte nisu n e o ­
bične. Po m o m m išljenju, one su n aro čito v erovatne kada je ulog
jako veliki. U pravo tada, k ad a m o že n astati najveća šteta, neki šef
države m ože biti vrlo p o d lo ž a n da p o stan e voljna žrtva prevare
koju je p o čin io njegov pro tiv n ik .
R azm o trim o još je d a n p rim e r voljne žrtve. Kako b ih izjednačio
rezultat, o d m n o g o p rim e ra koje n am je G rot p o n u d io ovde p o m i-
njem Č em berlenovog p ro tiv n ik a - V in sto n a Č erčila. Č erčil iznosi
da ga je činjenica da je Staljin „jed n ak o često govorio o ‘Rusiji’ kao
i o ‘Sovjetskom Savezu’, kao i o b o ž an stv u “,48 navela da se pita da li
je Staljin m ožda zadržao neka religiozna uv erenja.’ Tokom jed n o g
d ru g o g događaja, n ak o n što se v ratio sa Jalte 1945, Č erčil je branio
svoju v eru u Staljinova o b ećan ja ovim recim a: „O sećam da je nji-

* D žim i K arter je bio na sličan n a čin im p resio n ira n . U svom o pisu p rv o g su sreta sa s ovjet­
skim p re d se d n ik o m Leonždom B režnjevim K a rte r citira d eo svog p o č e tn o g obraćanja u
razg o v o ru sa B režnjevim n a re d n o g d an a: „O vaj su sret je previše o d la g a n , ali sada, kada
sm o se k o n a čn o sastali, m o ra m o da n a č in im o m a k sim aln i n apredak. Bio sam zaista im ­
p re sio n ira n ju če k ada m i je p re d s e d n ik B režnjev rekao: ‘A ko n e u sp em o , Bog n a m neće
o p ro stiti!’“ K arterov k o m e n ta r da je „izg led alo k ao da je B režnjevu p o m a lo n e p rija tn o “
zb o g ove opaske ukazuje n a m n a to d a je K arter, kao i Č erčil, ozbiljno shvatio ovo p o m in -
jan je b o žan stv a (C arter,K eeping the Fciith [N ew York: B an th am B ooks, 1982], str. 248).
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o l až e 257

hov svet njihova obveznica. N e zn am n i za je d n u vladu koja, čak

i n a su p ro t svojim in teresim a, ispunjava svoje obaveze tako re v ­
n o sn o , kao što je to slučaj sa ru sk o m v lad o m “.49 Jedan od Č erči-
lovih biografa rekao je da je „ ... u p rk o s svom znanju o sovjetskoj
pro šlo sti, V inston bio sp re m a n da p ru ž i šan su Staljinu i veruje u
njegove nam ere. N jem u je bilo teško da u čin i m a šta d ru g o do da
veruje u b azičn o p o šten je ljudi n a visokim p oložajim a, sa kojim a
je im ao zajednički p o sa o “.50 Staljin nije uzvraćao to poštovanje.
M ilovan Đ ilas c itira da je Staljin 1944. rekao: „M ožda m islite da
sm o m i, zato što sm o saveznici sa E n g lezim a... zaboravili ko su
oni i ko je Čerčil. N jim a n išta nije slađe nego da prevare svoje
saveznike. Č erčil je o d o n ih koji će, ako ne gledate, da vam u k rade
k o p ejk u iz d ž e p a “.51 Č erčil je bio fokusiran n a to da uništi H itlera i
u to m e m u je bila p o tre b n a Staljinova p o m o ć. M ožda ga je upravo
to u čin ilo voljnom žrtv o m Staljinovih prevara.
U ovom poglavlju sam p osvetio više p ro sto ra p revaram a d r­
žavnika nego bilo kojoj d rugoj v rsti prevare. N isam to u ra d io zato
što je to b o jn o polje n a kom e se m o g u najbolje uočiti bihejvioral-
ni znaci varanja, već zato što je taj teren n ajopasniji, a p o grešna
p ro c e n a m ože biti jak o sk u p a je r p revara m ože da dovede do tr a ­
gičnih ishoda. N o, kao i kod pokušaja da se o tk riju prevare kod
o su m n jičen ih za k riv ičn a dela, n em a sm isla da zastupam o tezu
kako tre b a da p re sta n e m o otk riv ati laži n a o sn ovu b ih ejvioralnih
znakova. To ne m o že da se zaustavi - ni u jed n o j naciji. U lju d ­
skoj p riro d i je da skuplja takve inform acije, m ak ar neform alno,
na o sn o v u p o n ašan ja. A, kao što sam tv rd io k ada sam razm atrao
pro b lem o tk riv an ja p rev are to k o m ispitivanja, verovatno je sig u r­
nije da učesnici u p reg o v o rim a, ili o n i koji ih savetuju, b u d u sve-
sni svojih p ro c e n a ek sp resiv n ih znakova prevare, nego da ti utisci
o sta n u u o b lasti osećaja i intuicije.
Kao što sam p o m e n u o u vezi sa o tk riv an jem prevare kod o su m ­
n jičen ih za kriv ičn a dela, čak i kada bi bilo m oguće da uk in em o
in te rp re ta ciju b ih ejv io raln ih znakova prevare tokom m e đ u n a ro d ­
n ih sastanaka, ne v eru jem da bi to bilo poželjno. Istorijski po d aci
svakako p o k azu ju zloglasne slučajeve m e đ u n a ro d n ih prevara u
sasvim bliskoj istoriji. Ko ne bi poželeo da u pravo njegova zem lja
2 58 Laganje

bu d e u stan ju da bolje p ro zre takve laži? P ro blem je u to m e kako

da to u ra d im o , a da ne povećam o šanse da naša p ro cen a bude p o ­
grešna. B ojim se da p re te ra n o sam o p o u zd an je, koje su im ali C em -
b erlen i Č erčil u vezi sa svojom sp o so b n o šću d a p ro z ru prevaru
i p ro cen e ličn o st svoga p ro tiv n ik a, m ože da dovede do ban aln ih
grešaka u p o re đ e n ju sa arogan cijo m je d n o g stru čn ja k a za bihejvi-
oraln e n auke koji zarađ u je za život tako što tv rd i da m ože otkriti
znakove p revare kod lidera stra n ih zem alja.
Pokušao sam , d o d u še in d irek tn o , da d o v edem u pitanje sp o ­
so b n o st b ih ejv io raln ih ek sp erata koji rade za m a koju naciju kao
otkrivači p revara, želeći da im p o m o g n e m da p o sta n u svesniji
toga koliko im je zad atak složen, p ri čem u bi njihovi klijenti -
dakle, oni koje savetuju - m o rali da b u d u m alo skeptičniji. Ovaj
moj izazov m o ra da b u d e in d ire k ta n p o što takvi eksperti, ako i
postoje, rade u ta jn o sti,’ kao i o n i koji rad e poverljiva istraživanja
o to m e k ako registrovati p re v a ru m e đ u p reg ovaračim a ili šefovi­
m a država. N ad am se da ću u sp eti da n a te ram takve an o n im n e
istraživače da b u d u oprezniji i da o b jasn im o n im a koji plaćaju
n jih o v rad da m oraju biti m n o g o zahtevniji i obazriviji u pogledu
upotrebljivosti k o n ačn o g proizvoda.
N e treb a m e p o g rešn o shvatiti. Ž eleo bih da v id im takve studije,
je r m islim da je situacija u rg e n tn a i shvatam zašto svaka nacija
m o ra da m ak ar deo takvog istraživanja u ra d i u tajnosti. O čeku­
jem da će istraživanja koja p okušavaju da id en tifik u ju dobre i loše
lažove, te u sp ešn e i n eu sp ešn e lovce na laži, lju d im a koji donose
odluke na n acio n aln o m niv o u pok azati da je to gotovo n e m o g u ­
će učin iti, ali to tek treb a da saznam o. Slično to m e, verujem da
će istraživanje situacija koje veom a liče na sam ite ili pregovore
to k o m kriza - u kojim a su učesnici veom a vešti i predstavljaju
različite nacije, a studije tako o rg anizovane da ulog bude veom a
visok - pok azati da su rezultati veom a tan u šn i. Ali i to tek treba da

* M ad a n ik o n eće jav n o da p riz n a da ra d i n a o v o m p ro b le m u , v o d io sam k ratk u k o re ­

sp o n d e n c iju sa lju d im a koji ra d e za M in istarstv o o d b ra n e i n e k o lik o telefonskih ra z ­
govora sa ag en cijo m CIA, iz kojih zak lju ču jem d a p o sto je lju d i ko ji izučavaju laganje u
k o n tra o b a v e šta jn o m ra d u i d ip lo m atiji. Jed n a takva studija, koja n ije bila strogo poverljiva
pa sam m o gao d a je p ro čitam , a fin an siralo ju je M in istarstv o o d b ra n e , b ila je stra šn a i nije
ispunjavala uo b ičajene n au čn e stan d a rd e .
K a k o p r o v e r i t i d a li n e k o laže 259

o tk rijem o i, ako rezu ltati b u d u kao u ovoj m ojoj prognozi, sa njih

treb a sk in u ti o znaku ta jn o sti i objaviti ih.
O vo poglavlje je pokazalo da to da li će p rev ara uspeti ili ne -
ne zavisi od b o jn o g polja. Sve prevare u b ra k u nisu uspešne, a isto
tako ne uspevaju sve prevare u poslu, k rim in a lu ili m e đ u n a ro d ­
noj politici. U speh ili n e u sp e h zavisi o d k o n k re tn ih karak teristik a
laži, lažova i lovca na laži. Stvari su k o m plikovanije na m e đ u n a ­
ro d n o m niv o u nego k o d roditelja i deteta, ali i svaki roditelj zna
da čak i sa svojim ro đ e n im d eteto m p o n ek ad m ože da pogreši.
Tabela 4 u d o d atk u p rik azu je svih trid e se t osam stavki n a k o n ­
tro ln o j listi za laganje. G otovo p olovina svih p itanja - njih u k u ­
p n o o sam n aest - p o m aže n am da u tv rd im o d a li će lažov m o rati
da sakrije ili falsifikuje em ocije, lažući o osećanjim a ili doživljava­
jući osećanja zbog toga što laže.
U p o treb a k o n tro ln e liste ne m o ra uvek da nas dovede do p r o ­
cene. M ože se desiti da n em am o dovoljno in fo rm acija kako bism o
odgovorili na m n o g a p itan ja, ili da o dgovori b u d u izm ešani - neki
će n am reći da je laž koju tre b a o tk riti laka, a dru g i da je ista laž
teška za otkrivanje. N o, ako sazn am o i toliko - inform acija bi tre ­
balo da n am b u d e od k o risti. Č ak i kada m o žem o napraviti proce-
nu , o n a nas m o žd a neće dovesti do tačne pretpostavke, b u d u ći da
se laž m ože o tk riti ne sam o k ro z p o n ašan je lažova, već i uz p om oć
trećih osoba. T akođe je m oguće da ćem o slučajno p ro p u stiti naj-
očiglednije znake prevare. N o, i lažov i lovac n a laži trebalo bi da
žele da znaju kakva je p ro cen a. Kom e takvo znanje više pom aže
- lažovu ili lovcu na laži? To je p rvo pitanje koje ću ra zm o triti u
n a re d n o m poglavlju.
 IX

Hvatanje u laži
tokom devete decenije 20. veka

Ovu knjigu sam započeo opisujući prvi sastanak Adolfa Hitlera,

kancelara nacističke Nemačke, i Nevila Čemberlena, britanskog
premijera, 1938. Izabrao sam taj događaj zato što je on predstav­
ljao jednu od najsmrtonosnijih prevara u istoriji, koja je u sebi
sadržavala važnu lekciju o tome zašto laži uspevaju. Setimo se da
je Hitler već pre toga izdao tajno naređenje da nemačka vojska
napadne Čehoslovačku. No, bilo je potrebno nekoliko nedelja da
se njegova vojska u potpunosti mobiliše za taj napad. Želeći da
dobije prednost iznenadnog napada, Hitler je prikrio da je odlu­
čio da započne rat. Umesto foga, rekao je Čemberlenu daje voljan
da živi u miru ukoliko Česi razmotre njegove zahteve u vezi sa
ponovnim iscrtavanjem granica između njihove dve zemlje. Čem-
berlen je poverovao u Hitlerovu laž i pokušao da ubedi Čehe da
ne mobilišu svoju vojsku dok god još postoji šansa za mir.
Na neki način, Čemberlen je dobrovoljno „pristao“ da bude žr­
tva koja je želela da bude prevarena. U suprotnom, ne samo da bi
morao da se suoči sa neuspehom svoje celokupne politike prema
Nemačkoj, nego i s time da je na taj način ugrozio bezbednost
svoje države. Lekcija o laganju jeste da neke žrtve nenamerno sa-
rađuju dok ih obmanjuju. One prestaju da kritički rasuđuju, igno-

261
2б2 Laganje

rišu kontradiktorne informacije, zato što je, makar kratkoročno,

bolnije saznati istinu nego poverovati u laž.
I dok i dalje verujem da je ovo važna lekcija koja se može pri-
meniti i na mnoge druge laži, a ne samo na one između šefova
država, sada, sedam godina pošto sam napisao ovu knjigu, brinem
da susret Hitlera i Čemberlena može da ukaže na dve druge ne-
tačne lekcije o laganju. Moglo bi nam se učiniti da Hitlerova laž ne
bi uspela da Čemberlen nije želeo da bude obmanut. Naše istraži­
vanje posle izlaska prvog izdanja Laganja 1985. godine pokazuje
da čak ni Vinston Čerčil, Cemberlenov rival, koji je i ranije upozo­
ravao na opasnost od Hitlera, možda, takođe, ne bi bio u stanju da
prozre Hitlerovu laž. Da je Čemberlen poveo na sastanak eksperte
za hvatanje u laži - iz Skotland jarda ili britanske tajne službe - ni
oni verovatno ne bi bili bolji.
Ovo poglavlje objašnjava nove rezultate naših istraživanja, koji
su me nagnali da izvedem ove nove zaključke. Prikazaću šta smo
otkrili o tome ko može da uhvati lažove, ali ću izneti i neke nove
dokaze o tome kako se mogu uhvatiti oni koji lažu. Dodaću i ne­
koliko saveta do kojih sam došao - o tome kako da primenimo
naše eksperimentalno istraživanje na laži iz stvarnog života, na
osnovu mog iskustva iz prethodnih pet godina, kada sam pre­
davao onima koji se svakodnevno suočavaju sa ljudima koji su
osumnjičeni da lažu.-
Pošto je Hitler bio tako zao, ovaj primer može da nas navede na
pomisao da je uvek loše ako neki nacionalni vođa laže. U poglav­
lju koje sledi biće razmatrani argumenti o tome kada je u javnom
životu opravdano lagati, uz razmatranje većeg broja poznatih in­
cidentnih situacija u nedavnoj američkoj političkoj istoriji. Raz-
motriću lažne tvrdnje bivšeg predsednika Lindona Džonsona o
američkim vojnim uspesima u vijetnamskom ratu, kao i odluke
Nacionalne aeronautičke i svemirske agencije (NASA) da lansira
svemirski šatl Čelendžer u trenutku kada je postojao priličan rizik
da on eksplodira, kako bih postavio pitanje da li su to bili slučaje­
vi samozavaravanja. A, ako jesu, da li one koji su lagali sami sebe
ipak treba smatrati odgovornim za njihove postupke?
Hvatanje u laži

Ko može da uhvati lazove?

Kada sam pisao Laganje mislio sam da je vrsta laži koju sam
proučavao - prevare koje se preduzimaju da bi se sakrile jake
emocije koje se osećaju u samom trenutku laganja - od malog
značaja za laži koje izgovaraju diplomate, političari, kriminalci ili
špijuni. Plašio sam se da su profesionalni lovci na laži - policija,
agenti Centralne obaveštajne agencije (CIA), sudije i eksperti psi­
holozi ili eksperti psihijatri koji rade za vladu - možda previše
optimistični u pogledu svoje sposobnosti da, na osnovu bihejvi-
oralnih znakova, odrede kada neko laže. Želeo sam da upozorim
one čiji posao zahteva da donesu sud o laganju i istini da ne veru-
ju nikome ko tvrdi da može otkriti prevaru na osnovu bihejvio-
ralnih znakova, na osnovu onoga što krivično-pravni sistem zove
ponašanje. Želeo sam i da ih upozorim da budu i manje uvereni u
sopstvenu sposobnost da otkriju lažova.
Sada postoje jaki dokazi da sam bio u pravu što sam upozo­
ravao lovce na laži da većina njih treba da bude opreznija kada
je u pitanju njihova sposobnost. Ali, otkrio sam da sam možda i
preterao sa svojom tezom. Na sopstveno iznenađenje, saznao sam
da neki profesionalni lovci na laži mogu jako dobro da prozru laž
na osnovu bihejvioralnih znakova. Naučio sam nešto o tome ko su
oni i zašto su tako dobri u tom poslu. I sada imam razlog da mi­
slim kako ono što sam naučio o lažima koje se odnose na emocije
može da se primeni i na neke laži u političkom, kriminalističkom
i kontraobaveštajnom kontekstu.
Verovatno da ovo ne bih nikada naučio da prethodno nisam
napisao Laganje. Profesor psihologije koji radi eksperimentalna
laboratorijska istraživanja o laganju i emocijama obično ne sre­
će ljude koji rade u krivično-pravnom sistemu ili ljude iz sveta
špijunaže i kontrašpijunaže. Ti profesionalni lovci na laži saznali
su o meni ne iz mojih naučnih publikacija koje su bile objavljene
u poslednjih trideset godina, već iz medijskih izveštaja o mom
radu, koji su se pojavili u isto vreme kada i Laganje. Uskoro su me
pozvali da održim neke radionice za gradske, državne i federalne
sudije, advokate, policiju, kao i one koji vrše ispitivanja poligra­
264 Laganje

fom za Federalni istražni biro (FBI), CIA, Agenciju za nacionalnu

bezbednost, Upravu za suzbijanje droge, Tajnu službu Sjedinjenih
Država, kao i Kopnenu vojsku, Mornaricu i Vazduhoplovstvo Sje­
dinjenih Američkih Država.
Za te ljude laganje nije akademska stvar. Oni prihvataju svoj
posao i slušaju ono što ja imam da kažem sa smrtnom ozbiljno­
šću. To nisu studenti koji prihvataju profesorove reči zato što on
daje ocenu i zato što predstavlja autoritet koji je napisao određenu
knjigu. Štaviše, moja akademska biografija je u radu sa ovakvim
grupama - nedostatak. Oni zahtevaju primere iz stvarnog života,
traže da se suočim sa njihovim iskustvom, izađem na kraj sa njiho­
vim izazovima i dam im nešto što će sutradan moći da upotrebe.
Mogu da im kažem kako je teško prozreti lažova, ali oni moraju
da donesu sud o nekom potencijalnom lažovu već sutra i nemaju
vremena da čekaju dalja istraživanja. Oni žele bilo kakvu pomoć
koju mogu da im dam, mnogo veću od prostog upozorenja da
budu obazriviji. Istovremeno, veoma su sjceptični i kritični.
Zbog toga je začuđujuće što su oni bili i mnogo fleksibilniji
nego što je to slučaj u akademskom svetu. Bili su mnogo spremniji
da razmotre mogućnost da promene način na koji rade svoj posao
nego što je to slučaj, na primer, sa većinom univerzitetskih tela
koja donose nastavne planove. Jedan sudija me je tokom pauze
za ručak upitao da li treba da napravi drugačiji raspored u svo­
joj sudnici kako bi mogao da vidi lice svedoka, a ne samo njegov
potiljak. Nikad pre toga mi nije pala na pamet tako jednostavna
ideja. Od tog trenutka uvek sam iznosio taj predlog kada sam raz­
govarao sa sudijama, a mnogi od njih su i promenili raspored u
svojim sudnicama.
Jedan agent Tajne službe mi je rekao kako je teško ustanoviti
da li osoba, koja je pretila predsedniku, laže kada kaže da pretnja
nije bila ozbiljna, već da je samo želela da impresionira prijatelja.
Na licu tog agenta bio je strašan izraz kad nam je ispričao kako
su zaključili da je Sara Džejn Mur samo „čudna osoba“, a ne pravi
atentator, pa su je greškom pustili svega nekoliko sati pre nego što
je pucala na predsednika Džeralda Forda 22. septembra 1975. Re­
kao sam tom agentu da radionica koju im nudim možda može da
H vatanje u laži 265

im dâ samo malu dodatnu prednost, i da će verovatno popraviti

njihovu procenu za jedan procenat, ne više. „Odlično“, rekao je,
„hajde da to uradimo.“
Moja koleginica Morin O’Saliven1 i ja smo uvek počinjali naše
radionice kratkim testom o tome koliko dobro svaki učes.nik
može, na osnovu ponašanja, da zaključi da li neko laže. Naš test
hvatanja laži prikazuje deset različitih osoba, studentkinja visoke
škole za medicinske sestre, koje su bile deo eksperimenta koji sam
opisao u drugom poglavlju. Svaka osoba kaže da ima prijatna ose-
ćanja kada gleda film koji prikazuje scene prirode i životinja koje
se igraju. Pet od deset žena govori istinu; drugih pet laže. One koje
lažu su, zapravo, videle neke odvratne, strašne medicinske filmo­
ve, ali su pokušale da sakriju svoja osećanja i ubede osobu koja
vodi razgovor da su uistinu gledale prijatne filmove.
Imao sam dva razloga da dam naš test hvatanja laži. Nisam mo­
gao da propustim priliku da proverim koliko tačno ljudi koji se
nose sa najsmrtonosnijim prevarama mogu da u stvarnosti prozru
kada neko laže. Takođe sam bio uveren da test hvatanja laži može
da bude dobra aktivnost za započinjanje radionice. Preko njega bi
se moja publika direktno suočila sa pitanjem koliko je teško odre­
diti da li neko laže. Namamio sam ih sledećim recima: „Sada ćete
dobiti jedinstvenu priliku da saznate istinu o vašoj sposobnosti da
uhvatite druge u laganju. Takve procene donosite stalno, no - ko­
liko često saznate, sa sigurnošću, da li su vaše procene bile tačne
ili pogrešne? Evo prilike za vas. Za samo petnaest minuta dobićete
odgovor!“ Odmah posle testa dao bih im tačne odgovore. Zatim
bih tražio da podignu ruku ukoliko su pogodili svih deset, devet, i
tako dalje. Zabeležio bih rezultate na tabli kako bi mogli da proce­
ne sopstveni učinak u odnosu na učinak svoje grupe. Iako to nije
bila moja namera, znao sam da će ovaj postupak pokazati i koliko
je bio uspešan svaki učesnik.
Očekivao sam da se većina njih neće najbolje pokazati na mom
testu. Naučiti ih toj tužnoj lekciji bio je deo moje misije, kako bih
takve ljude učinio obazrivijim u vezi sa pitanjem da li mogu da ot­
kriju da neko laže. Tokom prvih nekoliko radionica brinuo sam se
da će se moji „studenti“ buniti, da neće želeti da rizikuju situaciju
266 Laganje

u kojoj će se javno videti da možda ne umeju da prozru lažove.

Očekivao sam, nakon što bi saznali koliko su loše uradili test, da
će me izazvati, dovesti u pitanje validnost mog testa, tvrditi da laži
koje sam im pokazao nisu relevantne za laži sa kojima oni dolaze
u kontakt. To se nikada nije desilo. Ti muškarci i žene iz sveta kri­
vičnog sudstva i obaveštajnih agencija dopuštali su da se njihova
sposobnost da uhvate nekog u laži javno prikaže pred njihovim
kolegama. Bili su hrabriji od mojih kolega iz akademskog sveta
kojima sam ponudio istu priliku da, pred sopstvenim studentima
i kolegama, nauče koliko dobro mogu da urade istu stvar.
To što su naučili koliko greše nateralo je te profesionalne lovce
na laži da napuste jednostavna pravila na koja su se mnogi od njih
ranije oslanjali. Postali su znatno oprezniji kada donose odluku o
laži na osnovu ponašanja. Upozorio sam ih i na mnoge stereotipe
koje ljudi imaju o tome kako da primete da li neko laže - kao što
je ideja da se ljudi vrpolje ili gledaju u stranu uvek kada lažu.
Sa pozitivnije strane, pokazao sam im kako da upotrebe kon­
trolnu listu za laganje, koju sam opisao u osmom poglavlju, na
nekim primerima iz stvarnog života. I mnogo puta sam naglaša­
vao, u prethodnim poglavljima, kako emocije mogu da odaju laž
i kako se mogu uočiti znaci tih emocija. Pokazao sam im desetine
izraza lica, nakratko - u toku stotog dela sekunde, kako bi na­
učili da lako prepoznaju mikrofacijalne ekspresije. Koristio sam
video-snimke različitih laži na kojima su mogli provežbati svoje
novostečene veštine.
Septembra 1991. objavili smo naše nalaze o tim profesional­
nim lovcima na laži.2 Ispostavilo se da je samo jedna profesio­
nalna grupa imala bolji učinak od čistog slučaja - Tajna služba
Sjedinjenih Američkih Država. Nešto više od polovine njih imalo
je učinak iznad 70 procenata, a gotovo trećina je dostigla 80 ili
više procenata. Premda ne mogu sa sigurnošću da kažem zašto
je Tajna služba imala toliko bolji učinak nego sve ostale grupe,
pretpostavljam da je to zato što su mnogi od njih radili poslove
zaštite - posmatrajući masu ne bi li pronašli bilo kakav znak da
neko može da ugrozi osobu koju štite. Takva budnost trebalo bi
da bude vrlo dobra priprema da se primete suptilni bihejvioralni
znaci prevare.
Hvatanje u laži 267

Mnogim ljudima zvuči začuđujuće da sve ostale grupe profe­

sija koje se bave laganjem - sudije, advokati, policija, operatori
poligrafa koji rade za agencije kao što su CIA, FBI ili NSA (Nacio­
nalna agencija za bezbednost), vojne službe, ili psihijatri koji rade
poslove sudskih veštaka - nisu imali bolje rezultate od slučajnih
pogodaka. Jednako zapanjujuće, većina njih nije znala da ne mogu
da razlikuju prevaru od normalnog ponašanja. Njihov odgovor na
pitanje, koje smo postavili pre nego što su uradili test, o tome šta
misle koliko će ga dobro uraditi nije odslikavao činjenicu koliko
su ga dobro ili loše zaista uradili, a isti je slučaj bio i sa njihovim
odgovorom na isto pitanje nakon što su uradili test.
Začudio sam se što je bilo ko od tih profesionalnih lovaca na
laž bio veoma tačan u hvatanju laži, zato što niko od njih nije
imao prethodnog iskustva sa konkretnom situacijom, niti sa ka­
rakteristikama lažovd koje su videli. Osmislio sam situaciju koja
je prikazana na video-snimku da bih približio stanje pacijentkinje
u mentalnoj bolnici, koja krije planove da sebi oduzme život kako
bi se oslobodila stalnog nadzora lekara i time dobila priliku da iz­
vrši ono što je naumila. Ona mora da sakrije svoj bol i uverljivo se
ponaša kao da više nije u depresiji. Jake negativne emocije koje je
osećala u tom trenutku bile su prekrivene tankom glazurom po­
zitivnih emocija. Jedino bi psihijatri i psiholozi trebalo da imaju
dosta iskustva sa takvom situacijom, ali ni oni kao grupa nisu po­
stigli bolji rezultat od slučajnog nagađanja. Zašto su agenti Tajne
službe tako uspešno prozreli ovu vrstu prevare?’
To mi nije bilo očigledno unapred, ali - kada sam razmišljao
o našim rezultatima - pojavila mi se nova ideja 0 tome kada će
biti moguće da se otkrije prevara na osnovu bihejvioralnih zna­
kova. Lovac na laži ne mora da zna previše, niti o osumnjičenom
niti 0 situaciji, ako se probude jake emocije. Kada neko izgleda
ili zvuči uplašeno, krivo ili uzbuđeno, a ti se iskazi ne poklope sa
onim što reči govore, velika je šansa da ta osoba laže. Kada postoji

* M ožda bi profesion alne g ru p e koje sm o testirali im ale bolji učin ak da sm o im dali da

procen e laž iz situacije sa k o jo m se svakodnevn o susreću. M oguće je da sm o ovako sam o
saznali ko su dobri lovci na laži b e z obzira na upoznatost sa situacijom , a ne ko su dobri
lovci na laži k ad a rade na svo m uobičajen om terenu. M islim da to nije bio slučaj, ali sam o
bu du ća istraživanja će m o ći da isključe takvu m ogućnost.
268 Laganje

puno prekida u govoru (pauza,„umhh“, i tome slično), a ne postoji

razlog zašto osumnjičeni ne bi znao šta da kaže, i ako osumnji­
čeni obično tako ne govori - on verovatno laže. Takvi bihejvio-
ralni znaci koji ukazuju na varanje biće redi kada se ne probude
emocije. Ako lažov ne krije jake emocije za uspešno otkrivanje
laži neophodno je da lovac na laži bude bolje upućen u situaciju i
karakteristike lažova.
Kad god je ulog veliki postoji šansa da će strah od toga da će
nas uhvatiti u laži, ili izazov da pobedimo lovca na našu laž (što
ja zovem uživanje u prevari), omogućiti tačno otkrivanje laži bez
potrebe da lovac na laž zna previše - bilo o situaciji, bilo o osum­
njičenom. Ali, a ovo je važno „ali“, veliki ulog neće naterati svakog
lažova da se uplaši da će ga uhvatiti. Kriminalci koji imaju isku­
stvo da su uspeli da se izvuku posle učinjenog dela neće imati ta­
kav strah, niti će to biti slučaj sa ženskarošem koji je mnogo puta
uspeo da sakrije svoje ranije afere, ili sa uvežbanim pregovaračem.
A laži sa velikim ulogom mogu da učine neke nevine osumnjiče­
ne, koji se samo plaše da im neće verovati - navodnim lažovima,
čak i kada to nije slučaj. (Videti diskusiju o Otelovoj grešci.)
Ako lažov deli vrednosti sa onim koga namerava da prevari
i poštuje ga - postoji šansa da će osetiti krivicu zbog laganja i
da će bihejvioralni znaci te krivice odati laž ili predstavljati mo­
tiv za priznanje krivice. No lovac na laži mora odoleti iskušenju
da ima jako visoko mišljenje o sebi, pretpostavljajući poštovanje
koga nema. Nepoverljiva ili previše kritična majka mora dobro
poznavati sebe kako bi shvatila da ima te osobine i da stoga ne
može pretpostavljati da će njena ćerka osećati krivicu zato što je
laže. Nekorektan poslodavac mora znati da ga njegovi radnici vide
kao nepoštenog, pa se zato ne može osloniti na znake krivice kako
bi otkrio prevare kod svojih zaposlenih.
Nije pametno da verujemo nečijem sudu o tome da li neko laže
- donetom bez ikakvog poznavanja osumnjičenog ili situacije.
Moj test hvatanja nekoga u laži nije dao lovcima na laž nikakvu
šansu da se upoznaju sa svakom osobom koju je trebalo da pro­
cene. Odluku o tome koja osoba laže, a koja govori istinu, oni su
morali da donesu na osnovu toga što su svaku osobu videli samo
Hvatanje u laži 269

jednom, bez ikakvih dodatnih informacija o toj osobi. U takvim

uslovima, vrlo malo ljudi je pogodilo. Zadatak nije bio nemoguć,
ali je za većinu bio jako težak. (Kasnije ću objasniti kako su oni
koji su pogodili mogli doneti takav sud sa toliko malo informa­
cija.) Imamo i drugu verziju našeg testa, koja pokazuje po dva
primera ponašanja svake osobe. Kada lovci na laži mogu da upo-
rede ponašanje te osobe u dve situacije - oni daju tačnije procene,
mada čak i tada većina postiže samo malo bolji uspeh od slučaj­
nog pogađanja.3
Kontrolna lista za laganje, data u osmom poglavlju, trebalo bi da
nam pomogne da procenimo da li će kod laži sa velikim ulogom
biti korisnih, pogrešnih ili nedovoljnih bihejvioralnih znakova.
Ona bi trebalo da nam pomogne da odredimo da li kod osumnji­
čenog ima straha od otkrivanja, krivice zbog varanja ili uživanja
u prevari. Lovac na laži nikad ne treba da prosto pretpostavi kako
je uvek moguće otkriti prevaru na osnovu bihejvioralnih znakova.
On mora odoleti iskušenju da činjenicu da nije siguran koliko je
neko iskren razreši tako što će preceniti sopstvenu sposobnost da
prozre laž.
Iako je Tajna služba bila jedina profesionalna grupa koja je po­
stigla rezultate bolje od slučajnih nagađanja, po nekoliko ljudi iz
svih ostalih grupa postiglo je odlične rezultate. I dalje istražujem
zašto su samo neki ljudi bili veoma dobri u otkrivanju prevare.
Kako su to naučili? Zašto svako ne može naučiti da tačnije uoči
da neko laže? Da li je to stvarno veština koja se uči, ili je više u
pitanju dar, nešto što čovek ima ili nema? Ta čudna ideja mi je
prvi put pala na pamet kada sam saznao da je moja jedanaestogo-
dišnja ćerka bila gotovo jednako tačna u otkrivanju prevare kao
i najbolji iz američke Tajne službe. Ona nije čitala moje knjige ili
članke. Možda moja ćerka nije toliko posebna; moguće je da je ve­
ćina dece bolja od odraslih u otkrivanju laži. Upravo započinjemo
istraživanje koje treba da nam omogući da to saznamo.
Mogući trag koji će nas odvesti do odgovora na pitanje zašto su
neki ljudi dobri u otkrivanju laži dolazi iz onoga što su ljudi koji
su uradili naš test napisali kada smo ih upitali koje su bihejvioral-
ne znake koristili pri donošenju svog suda o tome da li neka osoba
270 Laganje

laže. Kada smo u svim profesionalnim grupama uporedili one koji

su bili uspešni i one koji nisu pogodili, primetili smo da su uspeš-
ni otkrivači laži koristili informacije dobijene sa lica, iz glasa i tela,
dok su neuspešni pomenuli samo izgovorene reči. Naravno, ovaj
nalaz se odlično uklapa u ono o čemu ranije govorim u Laganju,
no niko od ljudi koje smo testirali nije pročitao knjigu pre nego
što. je uradio naš test. Neki ljudi, oni koji su bili veoma precizni
lovci na laži, znali su da je mnogo lakše sakriti reči nego izraze,
glas ili pokrete tela. To ne znači da reči nisu važne - često kontra­
dikcije u onome što je rečeno mogu otkriti puno toga, a moguće
je i da sofisticirane analize govora mogu razotkriti laganje4 - no
sadržina govora ne treba da bude jedina stvar na koju ćemo usme-
riti pažnju. Još uvek treba da otkrijemo zašto svi ne proveravaju
izgovorene reči poredeći ih sa licem i glasom.

Novi nalazi o bihejvioralnim znacima laganja

Dodatna istraživanja, koja smo sproveli u prethodne dve godi­

ne, dalje potkrepljuju i proširuju ono što smo izneli u Laganju u
vezi sa značajem lica i glasa u otkrivanju prevare. Dok smo merili
razlike u facijalnim ekspresijama sa video-traka na kojima su se
videle studentkinje visoke škole za medicinske sestre kada lažu i
kada govore istinu, ispostavilo se da postoji razlika između dve
vrste osmeha. Kada su zaista uživale one su se mnogo iskrenije
osmehivale (ilustracija 5A u petom poglavlju), a kada su lagale
one su pokazivale ono što mi zovemo osmesi koji služe kao ma­
ska. (U osmehu koji služi kao maska - uz usne koje se smeju -
postoje i znaci tuge [ilustracija 3A], ili straha [ilustracija 3B], ili
ljutnje [ilustracija ЗС ili ilustracija 4], ili gađenja.)5
Razlike između tipova osmeha dodatno su potkrepljene stu­
dijama sa decom i odraslima, u zemlji i inostranstvu, u mnogo­
brojnim različitim okolnostima, ne samo kada ljudi lažu. Pronašli
smo razlike u onome što se dešava u mozgu, kao i u tome kako
ljudi opisuju ono što osećaju kada pokažu iskren osmeh, za razli­
ku od drugih vrsta osmehivanja. Najbolji znak koji nam pomaže
Hvatanje u laži 271

da otkrijemo da li osoba zaista uživa tiče se upotrebe mišića koji

okružuje oko, a ne samo usana koje se smeju.6 Stvar nije sasvim
jednostavna i nije dovoljno potražiti i tumačiti izražene bore u
spoljašnjim uglovima očiju, zato što u tome nećemo uvek uspeti.
Izražene bore su dobar znak iskrenog osmeha samo ako je osmeh
blag a uživanje koje se doživljava nije previše jako. Kod velikog
ili širokog osmeha same usne koje se smeju izazvaće bore, tako
da morate da gledate i u obrve. Ako su mišići oka uključeni, zato
što se zaista radi o uživanju, onda će se obrve spustiti, ali sasvim
malo. Radi se 0 tananom znaku, ali otkrili smo da ljudi mogu da
ga primete i bez posebne obuke.7
Takođe smo otkrili i da su glasovi postajali viši kada su studen-
tkinje visoke škole za medicinske sestre (na zahtev istraživača)
lagale o svojim osećanjima. Ova promena visine tona ukazuje na
povećano emotivno uzbuđenje i sama po sebi ne predstavlja znak
laganja. Ako neko navodno uživa u prijatnoj, opuštajućoj sceni,
njegov glas ne bi trebalo da se povisi. Nisu svi lažovi pokazali i
facijalne i glasovne znake prilikom varanja. No, najbolje rezultate
smo dobili kada smo koristili oba izvora informacija - procenat
pogodaka bio je 86%. Opet, to i dalje znači da je u 14% slučajeva
pravljena greška: na osnovu facijalnih i glasovnih znakova mislili
smo da osoba govori istinu kada je lagala, odnosno da laže kada
je, zapravo, govorila istinu, tako da ova merila, iako važe za veliku
većinu ljudi, ipak ne važe za svakoga. Ne očekujem da ćemo ika­
da definisati skup bihejvioralnih dimenzija koje će se odnositi na
svakoga. Neki ljudi su prirodni glumci i nećemo ih uhvatiti, a neki
ljudi su toliko idiosinkratični da ono što otkriva laži kod drugih
- kod njih neće otkriti.
U istraživanju koje je u toku dr Mark Frank i ja smo došli do
prvih dokaza koji daju potporu mojoj ideji da postoje jako dobri
lažovi, koji to izvode veoma prirodno, kao i ljudi koji užasno loše
lažu i koji nikada ne mogu da prevare druge. Dr Frank i ja smo
dali učesnicima u istraživanju da slažu ili kažu istinu u dva scena­
rija koja su se ticala prevare. Po jednom scenariju, oni su navodno
počinili krivično delo i uzeli 50 dolara iz aktentašne, koje su mogli
da zadrže ako ubede ispitivača da govore istinu kada tvrde da nisu
272 Laganje

uzeli taj novac. Po drugom scenariju, mogli su da lažu ili da govo­

re istinu u vezi sa svojim mišljenjem o nekoj gorućoj temi, poput
abortusa ili smrtne kazne. Frank je uočio da su oni koji su bili us-
pešni lažovi u prvom scenariju bili uspešni i u drugom, što znači
da je one koje je bilo lako otkriti kada su lagali o svojim stavovima
bilo lako otkriti i kada su lagali o prestupu koji su počinili.8
Ovo možda izgleda sasvim očigledno, ali dosta argumenata
iz prethodnih poglavlja može da nam ukaže na to da specifičan
karakter same laži, a ne sposobnost osobe, određuje da li će kon­
kretna laž uspeti. Verovatno oba faktora imaju uticaj. Neki ljudi
su toliko dobri ili toliko loši kada lažu da situacija i specifične
karakteristike laži neće previše značiti; oni će se stalno izvlačiti ili
stalno propadati. Većina ljudi ne spada u ove ekstreme i za njih su
faktori koji odredùju koliko dobro lažu sledeći: koga lažu, o čemu
lažu i šta se stavlja na kocku.

Šanse da se ne uoče laži u sudnici

Dok sam predavao policajcima, sudijama i advokatima tokom

proteklih pet godina naučio sam jednu duhovitu opasku, kojom
sada počinjem svoje radionice. Krivično-pravni poredak mora da
je izmislio neko ko je želeo da nas onemogući da otkrijemo pre-
varu iz ponašanja. Osumnjičeni koji je kriv ima puno šansi da se
pripremi i provežba svoje odgovore pre nego što porota ili sudija
treba da procene te odgovore, čime može da poveća svoje samopo­
uzdanje i da smanji strah da će ga otkriti. Jedan nula protiv sudije
i porote. Neposredno ispitivanje i unakrsno ispitivanje održavaju
se mesecima, ako ne i godinama, nakon kritičnog događaja, čime
se emocije vezane za kriminalni čin otupljuju. Dva nula protiv
sudije i porote. Zbog dugog vremenskog perioda pre početka su­
đenja osumnjičeni je već toliko puta ponovio svoju lažnu verziju
događaja da već može da počne da veruje u sopstvenu netačnu
priču; kada se to desi on, na neki način, i ne laže kada svedoči.
Tri nula protiv sudije i porote. Ako se njegovi odgovori dovedu u
sumnju tokom unakrsnog ispitivanja, to ne mora ništa da znači:
Hvatanje u laži 273

optuženog je njegov advokat već dobro pripremio, a možda je i

vežbao s njim, a pitanja koja se tada postavljaju često traže samo
odgovor tipa „da“ ili „ne“. Sudija i porota gube sa četiri nula. A tu
je i nevini optuženi koji dođe na suđenje preplašen da mu neće
verovati. Zašto bi mu sudija i porota verovali kada mu policija,
tužilac i sam sudija u pretkrivičnom postupku - nisu poverovali?
Znaci straha da mu se neće verovati mogu se pogrešno protuma­
čiti kao strah krivca da ga konačno ne uhvate. Sudija i porota gube
sa pet nula.
Dok oni koji treba da otkriju činjenice, dakle sudija i porota,
zaista imaju male šanse ako se previše oslone na ponašanje, stvari
stoje potpuno drugačije za osobu koja vodi početni razgovor ili
ispitivanje. Obično je to policajac ili, ponekad - kada se radi o
zlostavljanju deteta, socijalni radnik. To su ljudi koji imaju najviše
šansi da na osnovu bihejvioralnih znakova ustanove da li neko
laže. Lažov obično nije imao priliku da vežba, i najverovatnije će
osetiti ili strah da ga ne otkriju ili krivicu zbog zlodela. Premda
policajci i socijalni radnici mogu imati dobre namere, većina njih
ipak nije dobro obučena kako da postavi nepristrasna pitanja i
pitanja koja ne navode na odgovor. Oni nisu naučeni kako da oce-
ne bihejvioralne znake za istinu ili laž, i pristrasni su sa svojim
tipičnim pretpostavkama.9 Oni misle da je gotovo svako koga vide
kriv, da svi lažu, kao i da je to slučaj sa većinom onih koje ispitu­
ju. Kada sam prvi put dao moj test za otkrivanje laži policajcima,
video sam da su mnogi od njih ocenili da svaka osoba sa video-
trake laže. „Niko nikada ne govori istinu“, rekli su mi. Na sreću,
porote nisu stalno u kontaktu sa osumnjičenima za krivična dela,
pa stoga neće toliko često pretpostaviti da osumnjičeni mora da
bude kriv.

Zastavice admirala Poindekstera

Bihejvioralni znaci na licu, telu, u glasu i načinu govora nisu

sami po sebi znaci laganja. To mogu da budu i znaci emocija koje
se ne uklapaju u ono što se govori. Ili mogu biti znaci da osum­
njičeni razmišlja o onome što kaže pre nego što to i kaže. To su
274 Laganje

zastavice koje nam označavaju oblasti koje treba dalje da istraži­

mo. One govore osobi koja istražuje laž da se dešava nešto o čemu
treba saznati više kroz dodatna pitanja, proveru drugih informa­
cija, itd. Pogledajmo jedan primer kako ovakve zastavice mogu
da rade.
Setimo se da su sredinom 1986. godine Sjedinjene Američke
Države prodavale oružje Iranu u nadi da će tako postići osloba­
đanje američkih talaca u Libanu, koje su držale grupe kojima je
upravljao Iran ili koje su pružale podršku Iranu. Reganova admi­
nistracija je rekla da to nije bila prosta zamena oružja za taoce,
već da se radilo o pokušaju u okviru šire akcije da se uspostave
bolji odnosi sa novim umerenim islamskim rukovodstvom u Ira­
nu nakon smrti ajatolaha Homeinija. No, izbio je skandal velikih
razmera kada je objavljeno da se deo profita dobijen od prodaje
oružja Iranu, kroz direktno kršenje zakona koji je izglasao Kon­
gres (Bolandovi amandmani), tajno koristi za kupovinu oružja
kontrašima, proameričkoj grupi pobunjenika iz Nikaragve, koja
se borila protiv novog prosovjetskog vodstva Partije sandinista u
toj centralnoameričkoj zemlji. Na jednoj konferenciji za štampu,
1986. godine, predsednik Ronald Regan i državni tužilac Edvin
Mis sami su otkrili da su sredstva zaista preusmerena kontrašima.
Takođe su izjavili da o tome ništa nisu znali. Objavili su, takođe, da
je viceadmiral Džon Poindekster, savetnik za nacionalnu bezbed-
nost, dao ostavku, te da je njegov kolega, mornarički potpukovnik
Oliver Nort oslobođen svih dužnosti u Savetu za nacionalnu bez-
bednost. Mediji su u to vreme detaljno izveštavali o iransko-kon-
traškom skandalu, a istraživanja javnog mnjenja su pokazala da
većina Amerikanaca nije verovala tvrdnji predsednika Regana da
nije znao ništa o ilegalnom preusmeravanju profita kontrašima.
Osam meseci kasnije potpukovnik Nort je svedočio pred kon­
gresnim komitetom koji je ispitivao iransko-kontrašku aferu.
Nort je rekao da je često diskutovao o čitavoj stvari sa Vilijamom
Kejsijem, direktorom Centralne obaveštajne agencije. No, Kejsi je
umro samo tri meseca pre Nortovog svedočenja. Nort je rekao ko­
mitetu da ga je Kejsi upozorio da će on (Nort) morati da „padne“
i da će i Poindekster možda morati da preuzme takvu ulogu kako
bi zaštitio predsednika Regana.
Hvatanje u laži 275

U svom svedočenju Poindekster je rekao kongresnom komi­

tetu da je on sam dao odobrenje za plan pukovnika Norta da se
sredstva od prodaje oružja preusmere kontrašima. „On tvrdi da je
upotrebio ovo svoje ovlašćenje, a da nije rekao predsedniku kako
bi zaštitio Regana od politički nestabilnog pitanja koje ih je zatim
sustiglo. Ja sam doneo odluku, rekao je Poindekster mirnim, obič­
nim tonom.“ш
U jednom trenutku tokom ovog svedočenja, baš kada su ga
upitali o ručku na kome je bio sa pokojnim direktorom CIA Vi-
lijamom Kejsijem, Poindekster kaže da ne može da se seti šta je
rečeno za ručkom, već samo da su jeli sendviče. Senator Sem Nan
počinje da pritiska Poindekstera u vezi sa pamćenjem koje ga je
tu izdalo, i tokom naredna dva minuta Poindekster pokazuje dve
vrlo brze mikrofacijalne ekspresije ljutnje, podiže visinu glasa, če­
tiri puta guta pljuvačku, pravi mnogo pauza u govoru i ponavlja
fraze. Ovaj trenutak u Poindeksterovom svedočenju ilustruje če­
tiri važne stvari:
1. Kada bihejvioralne promene nisu ograničene na jedan mo­
dalitet (lice ili glas, ili promene u autonomnom nervnom sistemu,
poput onih koje se vide na osnovu gutanja), to je važan znak da se
dešava nešto što treba ispitati. Iako ne treba da ignorišemo znake
koji su ograničeni samo na jedan tip ponašanja, pošto to može da
bude sve što imamo, podaci će verovatno biti pouzdaniji, a emo­
cije koje izazivaju promene jače, kada se znaci provlače kroz razli­
čite vidove ponašanja.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost,

viceadmiral Džon Poindekster
276 Laganje

2. Manje je rizično tumačiti promenu u ponašanju nego tumači­

ti neku karakteristiku ponašanja koju osoba stalno pokazuje. Po­
indekster nije često oklevao kada govori, niti je često pravio pauze,
gutao, i tome slično. Lovac na laži stalno mora tražiti promene u
ponašanju, zbog onoga što sam u četvrtom poglavlju nazvao Bro-
kovljevim rizikom. Osobene odlike neke osobe neće nas odvesti
na pogrešan trag ako se fokusiramo na promene u ponašanju.
3. Kada se promene u ponašanju javljaju u vezi sa specifičnom
temom ili pitanjem, to govori lovcu na laži da datu oblast treba
detaljno ispitati. Premda su senator Nan i drugi kongresmeni pri­
tiskali Poindekstera u vezi sa mnogim temama, on nije pokazivao
takve vidove ponašanja sve dok ga senator Nan nije pitao za ručak
sa direktorom Kejsijem. Poindeksterov sumnjivi obrazac ponaša­
nja je nestao kada je Nan prestao da mu postavlja pitanja o ručku
i kada je prešao na drugu temu. Kad god se grupa bihejvioralnih
promena javi u vezi sa specifičnom temom lovac na laži treba da
pokuša da potvrdi da te promene zaista nastaju samo u vezi sa
tom temom. Jedan od načina da se to uradi jeste da se napusti
tema i pređe na nešto drugo, što je Nan uradio, a zatim da se ne­
očekivano vrati na temu i proveri da li se grupa bihejvioralnih
znakova ponavlja.
4. Lovac na laži treba da testira alternativna objašnjenja na pi­
tanje zašto se javljaju promene u ponašanju, razmatrajući i druge
mogućnosti osim prevare. Ako je Poindekster lagao u svojim od­
govorima o ručku verovatno bi bio uznemiren što je to uradio.
Znalo se da je religiozan čovek; njegova žena je bila sveštenik u
njihovoj crkvi. Verovatno bi se u njemu javio konflikt kada laže,
makar i da je znao da je to opravdano zbog nacionalnih interesa.
A verovatno bi ga bilo i strah da ga ne uhvate. No, postoje i druge
alternative koje treba razmotriti.
Poindekster je svedočio više dana. Pretpostavimo da se za ruč­
kom on uvek posavetuje sa svojim advokatima dok jede sendvič
koji mu je napravila žena. Pretpostavimo da mu je danas, kada ju
je zamolio da mu napravi sendvič, žena besno odgovorila: „Džone,
ne mogu svakoga dana da ti pravim sendvič, iz nedelje u nedelju,
imam i druge obaveze!“ A ako se nalaze u tipu braka u kome se
Hvatanje u laži 277

ljutnja retko iskazuje, Poindekster bi mogao da se uznemiri zbog

ove epizode. Kasnije tog jutra, kada ga Nan pita za ručak i pomene
da su jeli sendviče, nerazrešene emocije iz konflikta sa njegovom
ženom ponovo se javljaju i ono što mi vidimo su upravo te emo­
cije, a ne krivica zato što laže 0 nekom aspektu iransko-kontraške
afere ili strah da ga ne uhvate.

Bivši poručnik Oliver Nort

Nikako ne mogu da znam da li ovakva moja spekulacija ima

bilo kakvu osnovu. U tome je upravo i poenta. Lovac na laži uvek
mora pokušati da razmotri alternativna objašnjenja, a ne samo la­
ganje, tako da mora prikupljati informacije koje mogu da mu po­
mognu da ih isključi. Poindekster je otkrio da postoji neka vruća
tema u vezi sa ručkom sa Kejsijem, ali ne znamo o čemu se tačno
radi, te stoga ne treba da donosimo preuranjeni zaključak da laže
pre nego što isključimo druga objašnjenja.
278 Laganje

Sposobnost za glumu Olivera Norta

Svedočenje potpukovnika Norta tokom saslušanja oko iran-

sko-kontraške afere ilustruje još jednu stvar na koju smo ukazali
u Laganju. Čini se da je Nort dobar primer za ono što zovem pri­
rodnim glumcem.11 Ne želim da tvrdim da je Nort zapravo lagao
(mada je bio osuđen za laganje tokom svog prethodnog svedo-
čenja pred Kongresom), već samo da iz njegovog ponašanja nije
mogao da se donese zaključak da li laže. Kada bi lagao, bio bi vrlo
ubedljiv. Njegov nastup, kao nastup, bio je prelep za posmatra-
nje.12
Ankete koje su u to vreme ispitivale javno mnjenje pokazale su
da se Amerikanci u velikoj meri dive Nortu. Postoji puno razloga
za njegovu privlačnost. Možda su ga videli kao Davida u borbi
protiv Golijata, oličenog u moćnoj vladi koju je predstavljao kon­
gresni komitet. Nekima je njegova uniforma pomogla da ga do-
žive na taj način. Takođe je mogao da izgleda kao žrtveno jagnje,
kao čovek koji je nezasluženo dobio kaznu umesto predsednika
ili direktora CIA. A deo njegove privlačnosti ležao je i u njegovim
manirima, tj. stilu ponašanja. Jedna od glavnih karakteristika pri­
rodnih glumaca jeste da je njih prijatno posmatrati; mi uživamo u
njihovom nastupu. Ne postoji razlog da mislimo kako ti ljudi lažu
više od bilo koga drugog (premda možda mogu da budu u većem
iskušenju jer znaju da mogu da se izvuku sa lažima), ali kada lažu
- njihove laži su besprekorne.
Nortovo svedočenje, takođe, navodi na etička i politička pitanja
o tome koliko je ispravno da državni službenik laže. U sledećem
poglavlju razmatram ovaj i druge istorijske primere.
 X

Laži u javnom životu

U prethodnom poglavlju opisao sam rezultate nedavnih istra­

živanja, kao i istraživanja koja su sada u toku, a takođe se pozvao i
na moje iskustvo iz držanja radionica profesionalnim lovcima,na
laži. Ovo poglavlje nije zasnovano na naučnim dokazima. Umesto
toga, u njemu se pozivam na svoje sopstvene procene do kojih
sam došao kroz razmišljanje o laganju i pokušaje da primenim
svoja istraživanja kako bih razumeo širi kontekst u kome živim.

Opravdanje za laganje Olivera Norta

U jednom trenutku, tokom svog svedočenja, potpukovnik Nort

je priznao da je nekoliko godina ranije lagao Kongres u vezi sa
preusmeravanjem fondova za Iran ka proameričkim kontrašima
u Nikaragvi. „Laganje mi ne pada lako“, rekao je, „ali tada smo
morali da odmerimo koristi i štete između laži i ljudskih života.“
Nort je tu citirao klasično opravdanje, za laganje o kome su filo­
zofi raspravljali vekovima. Šta treba da kažeš čoveku koji maše
pištoljem i pita te: „Gde ti je brat? Ubiću ga“. U ovakvom scenariju
većina nas ne bi imala nikakvu dilemu. Nećemo otkriti gde nam
je brat. Slagaćemo i dati pogrešnu lokaciju. Kako je Oliver Nort
rekao, ako je u pitanju sam život - onda se mora lagati. Prozaičniji

279
28 o Laganje

prim er vidim o kod uputstava koja roditelji daju svojoj deci u vezi
sa unutrašnjom sigurnosnom bravom ukoliko stranac zakuca na
vrata. Kažu im da nikako ne priznaju da su sam i u kući, već da su
tu i njihovi roditelji, koji su m alo prilegli u drugoj sobi.
U svojoj knjizi, koju je objavio četiri godine posle saslušanja
u K ongresu, N ort je opisao svoja osećanja u vezi sa K ongresom i
ispravn ošću svog razloga: „Z a m ene su m nogi senatori, kongre-
sm eni, pa čak i članovi njihovih kabineta, bili ljudi sa privilegija-
m a koji su besram n o napustili kontraše u N ikaragvi i tim e ih uči­
nili osetljivim na napade snažnog, dobro naoružanog neprijatelja.
A onda su želeli da mene ponize zbog onoga što je trebalo sam i da
učine! (str. 50) ... N ikada nisam sebe video kao nekog izvan za­
kona, niti sam ikada im ao nam eru da uradim bilo šta nezakonito.
Uvek sam verovao, i jo š uvek verujem , da Bolandovi am andm ani
nisu zabranili Savetu za nacionalnu bezbednost da pruža podršku
kontrašim a. Č ak i najrestriktivniji am andm ani sadržali su rupe
koje sm o koristili kako bism o om ogućili da se pokret otpora u
N ikaragvi ne n apusti.“ 1 N ort je u svojoj knjizi priznao da nije re­
kao istinu članovim a K ongresa 1986. godine, kada su pokušali da
saznaju da li je direktno pružao p om oć kontrašima.
N ortovo objašnjenje da je lagao kako bi sačuvao živote nije ute­
m eljeno zato što, najpre, nije sigurno da je njegov izbor bio jasan.
On je tvrdio da će kontraši um reti usled Bolandovih am an dm a­
na, uz pom oć kojih je K ongres u jedn om trenutku zabranio dalju
„sm rton osn u“ p om oć za njih (tj. oružje, prim . prev.). Ali, m eđu
ekspertim a nije p ostojao konsenzus o tom e da će prestanak dalje
pom oći značiti sm rt za kontraše. Radilo se o političkoj proceni,
oko koje se većina dem okrata i većina republikanaca nisu slagali.
Takva situacija nije slična izvesnosti da će dokazani ubica, koji
preti ubistvom , to zaista i učiniti.
D rugi problem u vezi sa N ortovom tvrdnjom da je lagao kako
bi spasao živote odn osi se na pitanje ko je bio m eta njegovih laži.
On nije lagao osobu koja je tvrdila da nam erava da počini ubi-
stvo. Ako bi i došlo do ubistava, njih bi izvršila vojska N ikaragve,
a ne članovi Kongresa. Prem da su oni koji se nisu slagali sa Bo-
landovim am andm anim a m ogli da tvrde da bi to upravo i bila
L a ži u jav n o m životu 281

posledica, to nije bila deklarativna nam era onih koji su glasali za

Bolandove am andm ane, niti bi se m oglo reći da je to bila željena,
m akar ne i iskazana, svrha tog zakona.
M udri i, izgleda, jedn ako m oralni ljudi nisu se složili oko toga
šta će biti posledice uskraćivanja dalje „sm rto n o sn e“ pom oći i da
li su Bolandovi am andm ani zaista zatvorili sve rupe. Ponesen ja ­
kim ubeđenjim a, N ort nije m ogao da vidi, ili je video ali nije m a­
rio, da ovde ne p ostoji jedinstvena istina oko koje se svi razum ni
m uškarci i žene slažu. N ortova arogancija je bila u tom e što je
dao veću težinu svom stavu nego stavu većine u Kongresu i što
je verovao da se u tom e m ože naći opravdanje da govori neistinu
pred Kongresom .
M oja treća prim edba na N ortovo opravdanje da je lagao kako
bi sp asao živote je u tom e da je njegova laž prekršila ugovor kom e
je pristupio, a koji mu je branio da laže pred K ongresom . N iko nije
u obavezi da dokazan om ubici daje istinite odgovore. Najavljene
akcije jed n og ubice krše zakone koje i m i i on m oram o da poštu je­
mo. N aša deca nem aju obavezu da govore istinu strancu koji kuca
na vrata, m ada bi ovaj problem p ostao zam ršeniji ukoliko taj stra­
nac tvrdi da je u nevolji. No, svako im a obavezu da istinito svedoči
pred kongresnim kom itetom i m ože da bude izveden pred sud
ukoliko laže. N ort je im ao dodatne razloge da govori istinu, ra ­
zloge koji se tiču njegove profesije. Kao oficir vojske, potporučnik
N ort se zakleo da će poštovati ustav. Svojim laganjem Kongresu
N ort je prekršio ustavom određenu podelu odgovornosti izm eđu
dve grane vlasti, konkretno - kontrole budžeta koju ustav daje
Kongresu kao kontrolni m ehanizam za izvršne funkcije vlade.2
Nije tačno da N ort nije im ao m ehanizam da se zaštiti ako je sm a ­
trao da ga prisiljavaju da vodi politiku koja je po njegovom m išlje­
nju nem oralna i ugrožava druge. M ogao je da podn ese ostavku, a
zatim iznese javno svoje m išljenje o Bolandovim am andm anim a.
R asprava se nastavlja i danas, pošto se zvaničnici CIA, koji su
navodno lagali pred K ongresom , izvode pred sud. Jedno pitanje,
koje je nedavno izneto u štam pi, jeste i da li p ostoji poseban skup
pravila za zvaničnike CIA, koji zbog tajne prirode svoga posla
m ožda ne m oraju da govore istinu pred K ongresom . Pošto je N ort
282 Laganje

primao naređenja od direktora CIA Kejsija njegovi postupci mo­

gli bi da se opravdaju time da je on samo sledio norme koje važe
za zaposlene u toj agenciji. Dejvid Vipl, direktor udruženja bivših
agenata CIA, rekao je: „Ро mom mišljenju, Kongresu treba otkriti
što je manje moguće, nije loše ako mogu da se izvuku s tim. I sam
imam problem s tim da krivim bilo koga od tih momaka.“3 Rej
Klajn, takođe penzionisani oficir CIA, rekao je: „Ро staroj tradiciji
CIA, smatrali smo da viši oficiri treba da se zaštite od preterane
izloženosti.“4 Stensfild Tarner, koji je bio direktor CIA u vreme
predseđnika Džimija Kartera, od 1977. do 1981, tvrdi da pred-
sednik nikada ne treba da ovlasti CIA da laže pred Kongresom, i
da „zaposleni u agenciji treba da znaju da neće biti zaštićeni ako
slažu“.5
Sudski postupak protiv Norta, Poindekstera i, u skorije vreme,
zvaničnika CIA Alana Firsa i Klera Džordža, zbog laganja pred
Kongresom, može da prenese pravu poruku. Džordž je najviši
zvaničnik CIA kome će se suditi zbog laganja pred kongresnim
komitetom za iransko-kontrašku aferu iz 1987. Pošto se široko ve-
ruje da direktor CIA Kejsi nije poštovao ta pravila, možemo tvr­
diti i da nije u redu kažnjavati ljude koji su navedeni da veruju da
rade ne samo ono što predsednik želi, već i da ga treba zaštititi od
eksponiranja u tom pogledu.

Predsednik Ričard Nikson i skandal Votergejt

Bivši predsednik Nikson verovatno je državni službenik koga

su najviše optuživali za laganje. On je bio prvi predsednik koji
je dao ostavku, ali ne samo zbog toga što je lagao, niti zato što su
ljudi koji su radili za Belu kuću juna 1972. uhvaćeni u komplek­
su Votergejt kako pokušavaju da provale u centralu Demokratske
stranke. Bio je na to prinuđen zato što je upravljao procesom za­
taškavanja i zato što je izrekao mnoge laži sa ciljem da nastavi sa
takvim zataškavanjem. Audio-trake razgovora u Beloj kući, koje
su kasnije i objavljene, otkrile su da je Nikson u to vreme govorio:
„Boli me dupe šta će se desiti, hoću da odugovlačite i sprečavate
L a ž i u jav n o m životu 283

to, neka se pozovu na peti amandman, ili na šta god, ako će to da

spasi plan“.
Zataškavanje je bilo uspešno gotovo godinu dana, sve dok je­
dan od ljudi osuđenih za provalu u Votergejt, Džejms Makord,
nije rekao sudiji da je provala bila deo šire zavere. Onda se sa­
znalo da je Nikson snimao sve razgovore u Ovalnom kabinetu na
audio-trake. Uprkos Niksonovom pokušaju da prikrije za njega
najopasnije informacije sa tih traka, ostalo je dovoljno dokaza da
kongresni Pravosudni odbor pokrene proceduru za opoziv pred-
sednika. Kada je Vrhovni sud naredio Niksonu da preda trake ve­
likoj poroti, Nikson je podneo ostavku - 9. avgusta 1974. godine.
Problem, kako ga ja vidim, nije u tome što je Nikson lagao, jer
smatram da nacionalne vođe ponekad to moraju da rade, već u
tome o čemu je lagao, koja mu je bila motivacija za laganje, koga
je lagao. Ovde nije bio u pitanju pokušaj da se neka strana vlada
navede na pogrešan trag - meta Niksonovog laganja bio je ame­
rički narod. Nije bilo moguće da nađe opravdanje u tome da je la­
gao kako bi postigao neki cilj u spoljnoj politici. Nikson je prikrio
svoje znanje o krivičnom delu, pokušaj da se ukradu dokumenti iz
kancelarija Demokratske stranke u zgradama Votergejta. Njegov
motiv bio je da ostane na funkciji, da ne rizikuje neodobravanje
birača ukoliko bi saznali da je Nikson znao da su ljudi koji su ra­
dili za njega prekršili zakon kako bi obezbedili njegovu prednost
na dolazećim izborima. U prvom zahtevu za opoziv Nikson je op­
tužen da je ometao istragu, u drugom da je zloupotrebio službeni
položaj i da nije uspeo da obezbedi sprovođenje zakona, dok je u
trećem zahtevu Nikson optužen da namerno odbija da odgovori
na sudske naredbe da preda audio-trake i druge dokumente koje
je tražio Pravosudni odbor. Ne bi trebalo da jednostavno optuži­
mo Niksona da je bio lažov, premda je to bila česta optužba koju
su sa zadovoljstvom isticali oni koji su ga mrzeli. Nacionalni lideri
ne mogu da rade svoj posao ako im se zabrani da u bilo kojim
okolnostima lažu.
284 Laganje

Opravdana laž predsednika Džim ija Kartera

Jedan dobar primer okolnosti u kojima se laganje nosioca jav­

ne funkcije može opravdati desio se tokom mandata predsednika
Džimija Kartera. Tokom 1976. godine bivši guverner Džordžije,
Džimi Karter, izabran je za predsednika nakon što je na izborima
pobedio Džeralda Forda, koji je postao predsednik posle Nikso-
nove ostavke. U izbornoj kampanji Karter je obećao da će vratiti
moral u Belu kuću, posle teških i skandaloznih godina oko Voter-
gejta. Ključno obeležje njegove kampanje bilo je to što je gledao
pravo u televizijske kamere i govorio, sasvim jednostavno, da ni­
kada neće lagati američki narod. No, tri godine kasnije, mnogo
puta je slagao kako bi sakrio svoje planove da oslobodi američke
taoce iz Irana.
Tokom prvih godina Karterovog mandata islamski fundamen­
talisti zbacili su iranskog šaha. Šah je uvek uživao američku podrš­
ku, tako da mu je Karter, nakon što je ovaj završio u egzilu, dozvo­
lio da dođe u Sjedinjene Američke Države na terapiju. Pobesneli
zbog ove odluke, iranski militantni krugovi zauzeli su američku
ambasadu u Teheranu i uzeli šezdeset talaca. Pokušaji da se kriza
reši diplomatskim putem trajali su mesecima i nisu dali rezultate,
dok su izveštaji na televiziji svake večeri brojali dane, a zatim me-
sece, tokom kojih su ti Amerikanci držani kao zarobljenici.
Ubrzo nakon što su militantni islamisti uzeli taoce Karter je
tajno naredio vojsci da počne da uvežbava operaciju spasavanja.
Ne samo da je ta operacija sakrivena, već su i svi službenici ad­
ministracije ponovo, i ponovo, davali lažne izjave kako bi otklo­
nili svaku sumnju da pokušavaju nešto da urade u tom pogledu.
Tokom više meseci, Pentagon, Stejt department i Bela kuća tvrdili
su da je misija spasavanja talaca logistički nemoguća. Osmog ja­
nuara 1980. predsednik Karter je lagao na jednoj konferenciji za
štampu, rekavši da bi akcija vojnog spasavanja „gotovo sigurno
bila neuspešna i završila bi se smrću talaca“. Dok je ovo govorio,
vojna jedinica Delta vežbala je operaciju spasavanja, sakrivena u
pustinji na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država.
Karter je lagao Amerikance zato što je znao da Iranci slušaju
sve što on govori, a želeo je da uspava iranske militantne snage
L a ži u jav n o m životu 285

koje su čuvale taoce, tj. da im ulije lažan osećaj sigurnosti. Karter

je naredio svom sekretaru za štampu, Džodiju Pauelu, da poriče
kako vlada planira vojnu operaciju spasavanja čak i u trenutku
dok je ta operacija uveliko trajala. Karter je u svojim memoarima
napisao: „Postojanje bilo kakve sumnje kod militantnih iranskih
snaga da se sprema pokušaj oslobađanja talaca osudilo bi akciju
na neuspeh... Uspeh je zavisio od totalnog iznenađenja.“6 Seti-
mo se da je i Hitler lagao kako bi stekao prednost u odnosu na
neprijatelja. Mi danas osuđujemo Hitlera ne zato što je lagao već
zbog njegovih ciljeva i radnji. Kada vođa nekog naroda laže kako
bi stekao prednost nad neprijateljem, to samo po sebi ne mora da
bude loše.
Primarna meta Karterovih laži bili su Iranci, koji su prekršili
međunarodno pravo tako što su uzeli taoce iz američke amba­
sade. Nije postojao način da se oni prevare a da se istovremeno
ne prevare i američki narod i Kongres. Motiv je bio da se zaštiti
naša vojna sila. A laž je bila kratkog daha. Iako su neki članovi
Kongresa postavili pitanje da li je Karter imao pravo da deluje a
da ih nije unapred obavestio, kako se zahteva u rezoluciji o ratnim
ovlašćenjima, Karter je tvrdio da je operacija spasavanja bila čin
milosrđa, a ne ratni čin. Kartera su osuđivali zato što je operaci­
ja spasavanja propala, a ne zato što je prekršio svoje obećanje da
neće lagati.
Pišući o iranskoj aferi i potrebi da službenici CIA budu iskreni
kada odgovaraju na pitanja Kongresa, Stensfild Tarner, direktor
CIA tokom Karterovog mandata, postavio je pitanje 0 tome šta bi
uradio da ga je Kongres pitao da li CIA priprema operaciju spasa­
vanja: „Bio bih pod teškim pritiskom kako da odgovorim. Nadam
se da bih rekao nešto u stilu: ‘Verujem da nije dobro da govorim
o ma kakvim planovima da se reši problem sa taocima, zbog opa­
snosti da se izvuku netačni zaključci koji bi mogli procuriti do
Iranaca’. A onda bih se konsultovao sa predsednikom o tome da li
da se vratim i direktno odgovorim na pitanje“.7 Gospodin Tarner
ne kaže šta bi uradio da mu je predsednik Karter dao instrukciju
da se vrati u Kongres i demantuje da postoje bilo kakvi planovi za
spasavanje talaca.
286 Laganje

Laži Lindona Džonsona o vijetnamskom ratu

Opasnije od ovoga bilo je ono što je radio bivši predsednik Lin-

don B. Džonson, koji je krio od javnosti nepovoljne informacije
o tome kako napreduje rat u Vijetnamu. Džonson je automatski
postao predsednik posle atentata na Džona F, Kenedija 1963, ali se
kandidovao na redovnim izborima 1964. Tokom kampanje, Džon-
sonov protivkandidat iz redova republikanaca, senator iz Arizone
Beri Goldvoter, rekao je da bi možda bio voljan da upotrebi atom­
sko oružje kako bi okončao rat. Džonson je zauzeo suprotan stav:
„Nećemo slati američke dečake devet ili deset hiljada milja od
kuće da urade ono što azijski dečaci treba da urade sami.“ Kada je
konačno izabran, i kada su ga uverili da može dobiti rat samo ako
pošalje kopnene trupe, Džonson je poslao pola miliona američkih
dečaka u rat u Vijetnamu tokom sledećih nekoliko godina. Ame­
rika je na kraju bacila više bombi na Vijetnam nego što je ukupno
bačeno tokom celog Drugog svetskog rata.
Džonson je mislio da će imati dobru pregovaračku poziciju da
završi rat samo ukoliko severni Vijetnamci poveruju da ga ame­
ričko javno mnjenje snažno podržava. I tako je Džonson davao
američkoj javnosti selektivne informacije o tome kako rat napre­
duje. Njegovi vojni komandanti su saznali da Džonson želi najbo­
lju moguću sliku o američkim uspesima i neuspesima Severnog
Vijetnama i Vijetkonga, pa su - posle nekog vremena - to bile
jedine informacije koje je on dobijao od komandanata na terenu u
Vijetnamu. Ali ova šarada je razotkrivena kada je snažna ofanziva
Severnog Vijetnama i Vijetkonga u januaru 1968, za vreme traja­
nja praznika Teta, pokazala Amerikancima i svetu koliko su Sjedi­
njene Američke Države daleko od toga da dobiju rat. Tet ofanziva
desila se tokom predsedničke kampanje za sledeće izbore. Senator
Robert Kenedi, koji je bio Džonsonov protivkandidat za nomina-
ciju unutar Demokratske stranke, rekao je da je Tet ofanziva „ski­
nula masku zvanične iluzije, kojom smo sakrili prave okolnosti
čak i od nas samih“. Nekoliko meseci kasnije Džonson je objavio
svoju odluku da se ne kandiduje po drugi put.
U demokratskom društvu ne postoji lak način da prevarite
drugu naciju, a da time ne slažete i sopstvenu, što čini prevaru
L a ž i u jav n o m životu 287

opasnom politikom ukoliko ona predugo traje. Džonsonova laž

o tome kako rat napreduje nije trajala danima, nedeljama, čak ni
mesecima. Stvorivši iluziju o skoroj pobedi, Džonson je lišio bi­
račko telo mogućnosti da na osnovu tačnih informacija donese
odluku o svom političkom izboru. Demokratski poredak ne može
da se održi ukoliko jedna politička partija može da kontroliše in­
formacije koje su potrebne biračkom telu, i to one vezane za ključ­
na pitanja koja će odrediti ishod izbora.
Kako je senator Kenedi primetio, i meni se čini da je jedna od
cena ove prevare bila i to da su Džonson i makar pojedini njegovi
savetnici gotovo počeli da veruju u sopstvene laži. Nisu samo vla­
dini službenici podložni da upadnu u ovu zamku. Verujem da što
češće neko izgovori laž - to mu postaje sve lakše. Svaki put kada
ponovimo laž sve manje razmišljamo da li je dobro da učestvuje­
mo u prevari. Posle mnogo ponavljanja, lažovu ta laž može postati
tako prijatna da više i ne primećuje da laže. No, ako ga bocnemo
ili izazovemo, on će se setiti da izmišlja. Premda je Džonson želeo
da veruje u sopstvene netačne tvrdnje o tome kako rat napreduje,
a možda je često pomislio da je sve to tačno, sumnjam da je ikada
uspeo da u potpunosti prevari samog sebe.

Katastrofa svemirskog broda

Čelendžer i samoobmana

Kada kažemo da je neko prevario samoga sebe posredi je sa­

svim druga stvar. Kod samoobmane osoba ne shvata da laže sebe.
Istovremeno, ta osoba nije svesna motiva koji je nagoni da laže
sebe. Ja verujem da se samoobmana ipak javlja mnogo rede nego
što to mislimo na osnovu čestih pokušaja krivaca da se izvuku
tako što tvrde da su zapravo lagali sami sebe. Radnje koje su dove­
le do katastrofe svemirskog broda Čelendžer nagone nas da posta­
vimo pitanje da li su oni koji su doneli odluku da lansiranje počne
bez obzira na ozbiljna upozorenja da postoje mnoge opasnosti
- bili žrtve samoobmane. Kako drugačije da objasnimo odluku
onih koji su znali za sve rizike da ipak nastave sa lansiranjem?
288 Laganje

Lansiranje ovog svemirskog broda, 28. januara 1986, gledali su

milioni ljudi preko televizije. Ovo lansiranje je prethodno izazva­
lo veliku pažnju javnosti zato što je u posadi bila i jedna učiteljica,
Krista Makolif. Među gledaocima koji su pratili prenos preko tele­
vizije bilo je i puno dece, uključujući i učenike iz odeljenja gospo­
đice Makolif, koja je trebalo da im održi javni čas iz svemira. No,
samo sedamdeset tri sekunde nakon lansiranja šatl je eksplodirao,
pri čemu je svih sedam članova posade poginulo.
U noći pre lansiranja grupa inženjera iz Morton Tiokola, fir­
me koja je napravila raketne motore, zvanično je predložila da se
lansiranje odloži zbog prognoze da će vreme tokom noći biti jako
hladno, što bi moglo dramatično smanjiti elastičnost kružnih gu­
menih zaptivaka. Ako bi se to dogodilo, gorivo bi počelo da curi,
što bi moglo da dovede do eksplozije raketnog motora. Inženje­
ri Tiokola zvali su Nacionalnu agenciju za aeronautiku i svemir
(NASA) i jednoglasno apelovali da se odloži lansiranje planirano
za naredno jutro.
Pre toga, lansiranje je već bilo odlagano tri puta, čime je pre­
kršeno obećanje koje je dala NASA da će svemirski šatlovi ubu­
duće biti lansirani rutinski, u predviđenim rokovima. Lorens
Maloj, glavni projektant raketnih motora NASA, raspravljao se sa
inženjerima iz Tiokola, tvrdeći da nema dovoljno dokaza da će
hladno vreme uticati na gumene zaptivke. Te noći Maloj je raz­
govarao sa upravnikom Tiokola Bobom Lundom, koji je kasnije
svedočio pred predsedničkom komisijom koja je imala za cilj da
istraži katastrofu Čelendžera. Lund je posvedočio da mu je Maloj
te noći rekao da „stavi svoj menadžerski šešir“ umesto „inženjer­
skog šešira“. Izgleda da je Lund tako i uradio, pošto je posle toga
prestao da se protivi lansiranju, uprkos stavu sopstvenih inženje­
ra. Maloj je, takođe, razgovarao sa Džoom Kilministerom, jednim
od potpredsednika Tiokola, i zamolio ga da potpiše odobrenje za
lansiranje. Kilminister je to i učinio u 23.45, poslavši faks agenciji
NASA sa preporukom da se lansiranje obavi. Alan Makdonald,
koji je tada bio direktor Tiokolovog projekta za izgradnju raketa,
odbio je da potpiše zvanično odobrenje za lansiranje. Dva meseca
posle toga Makdonald je dao otkaz u Tiokolu.
L a ž i u ja v n o m životu 289

Posada svemirskog broda Čelendžer

Kasnije je predsednička komisija otkrila da četvorici glavnih

direktora agencije NASA, odgovornih za autorizaciju lansiranja,
nije rečeno ništa o razmimoilaženju između inženjera u Tioko-
lu i agencijinog tima za kontrolu raketnih motora u noći kada
je donesena odluka da se lansiranje ipak obavi. Robert Sik, me­
nadžer šatla u Svemirskom centru Kenedi, Džin Tomas, direktor
lansiranja Čelendžera u Centru Kenedi, Arnold Oldrič, menadžer
sistema za svemirski transport u Svemirskom centru Džonson u
Hjustonu, i direktor šatla Mur - svi oni su kasnije posvedočili da
nisu bili obavešteni o tome da se inženjeri u Tiokolu protive lan­
siranju.
Kako je Maloj mogao izdati naredbu da brod uzleti - znajući
da može eksplodirati? Jedno objašnjenje jeste da je pod pritiskom
postao žrtva samoobmane, da je zaista poverovao u to da inženjeri
preuveličavaju rizik koji je, zapravo, zanemarljiv. Ako je Maloj za­
290 Laganje

ista bio žrtva samoobmane da li ga možemo smatrati neosporno

odgovornim za pogrešnu odluku koju je doneo? Pretpostavimo
da je neko drugi lagao Maloja i da mu je rekao da ne postoji rizik.
U tom slučaju ga sigurno ne bismo krivili za pogrešnu odluku. Da
li je stvar drugačija ukoliko je on prevario samog sebe? Mislim
da verovatno nije, ukoliko je Maloj zaista zavarao sebe. Ovde je
pitanje da li je to bila samoobmana ili loša procena, pri tom dobro
racionalizovana?
Da bismo to otkrili, dopustite mi da napravim poređenje iz­
među onoga što znamo o Maloju i jednog sasvim jasnog primera
samoobmane koji navode eksperti koji se bave ovim problemom.8
Pacijent oboleo od kancera, u terminalnoj fazi, koji veruje da će
se oporaviti, premda postoje mnogi znaci galopirajućeg, malignog
tumora, održava lažnu veru da će sve biti dobro. Maloj je, takođe,
održavao lažno uverenje, verujući da šatl može bezbedno da se
lansira. (Mislim da treba isključiti alternativu da je Maloj sigurno
znao da će brod eksplodirati.) Oboleli od raka misli da će se izle-
čiti, uprkos jakim dokazima koji ukazuju na suprotno. On zna da
postaje sve slabiji, da se bol pojačava, no insistira da su to samo
privremene teškoće. Maloj je, takođe, nastavljao sa svojim uvere-
njem bez obzira na dokaze za suprotno. Znao je da inženjeri misle
da će hladno vreme oštetiti kružne zaptivke, da će, ako gorivo is­
curi, raketni motori možda eksplodirati, no odbacio je te tvrdnje
kao preterivanja.
Ovo što sam dosad napisao ne kaže nam da li su, bilo oboleli
od raka bilo Maloj, namerni lažovi ili žrtve samoobmane. Ključni
zahtev za samoobmanu jeste da žrtva nije svesna svog motiva da
održi lažno uverenje." Oboleli od raka ne zna svesno da je njego­
va obmana motivisana njegovom nesposobnošću da se suoči sa
strahom od sopstvene dolazeće smrti. Ovaj element - nedostatak
svesti o motivaciji za samoobmanu - ne postoji kod Maloja. Kada

* Sam o ob m an a tako m ože d a izgled a k ao sam o jo š jedan naziv za Frojdov koncept p o ­

tiskivanja. Postoje bar dve razlike. K od potiskivanja» in form acija k oja se sakriva o d sebe
potiče iz duboko ukorenjene potrebe u strukturi ličnosti, što nije tipičan slučaj kod s a ­
m oobm ane. A neki sm atraju da suočenje sam o o bm an jiv ača sa istinom m ože da razbije
obm anu, dok ista takva k onfrontacija kod p otiskivan ja neće dovesti do prihvatanja istine.
V ideti d iskusiju o ovim pitan jim a u: L ockard i Paulhus, Seif-Deception.
L a ži u jav n o m životu 291

je Maloj rekao Lundu da stavi na glavu menadžerski šešir pokazao

je da je svestan toga šta treba da uradi kako bi zadržao uverenje da
treba nastaviti sa lansiranjem.
Ričard Fejnman, fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, koji je
bio imenovan u predsedničku komisiju za ispitivanje uzroka ka­
tastrofe Čelendžera, napisao je sledeće o menadžerskom mentali­
tetu koji je uticao na Maloja: „Kada je završen projekat silaska na
Mesec, NASA... (je morala) ubediti Kongres da postoji projekat
koji samo NASA može da izvede. Da bi to učinila, neophodno
je - bar je u ovom slučaju izgleda bilo neophodno - da preteruje:
da preuveliča isplativost ovog svemirskog broda, koliko često bi
mogao da leti, koliko će biti bezbedan, koliko važne naučne činje­
nice bi mogao da otkrije“.9 Magazin Njuzvik je napisao: „Na neki
način, agencija je postala žrtva sopstvenog agresivnog nastupa u
javnosti, jer je počela da se ponaša kao da je svemirsko putovanje
rutinska stvar koliko i vožnja autobusom.“
Maloj je bio samo jedan od činovnika NASA koji su verovali u
takva preterivanja. Mora da se plašio reakcije Kongresa ukoliko
bi se lansiranje odložilo po četvrti put. Loš publicitet, koji bi bio
u suprotnosti sa preuveličanim tvrdnjama agencije o šatlu, mo­
gao bi da ugrozi buduće izvore prihoda. Loš publicitet, izazvan još
jednim odloženim poletanjem, bio je zagarantovan. Rizik od loših
vremenskih uslova bio je samo moguć, ali ne i siguran. Čak ni
inženjeri koji su se protivili lansiranju nisu bili sasvim sigurni da
će doći do eksplozije. Neki od njih su kasnije izjavili da su i samo
nekoliko sekundi pre eksplozije mislili da do nje ipak neće doći.
Treba da smatramo Maloja odgovornim zbog njegove loše pro-
cene, zbog odluke da dâ prioritet menadžerskim interesima a ne
inženjerskim nedoumicama. Henk Šui, stručnjak za bezbednost
raketa, koji je na zahtev agencije ponovo analizirao dokaze, re­
kao je: „Nije u pitanju defekt u izradi. Doneta je pogrešna pro-
cena“. Ne treba da objašnjavamo niti opravdavamo loše procene
stavljajući ih pod plašt samoobmane. Takođe, treba da smatramo
Maloja odgovornim što nije obavestio svoje nadređene, koji su
imali konačno ovlašćenje da donesu odluku o lansiranju, o tome
šta radi i zašto. Fejnman nudi uverljivo objašnjenje o tome zašto
292 Laganje

je Maloj preuzeo odgovornost na sebe: „Momci koji pokušavaju

da nateraju Kongres da im odobri sredstva za projekte ne žele da
slušaju takve stvari (o problemima, rizicima, itd.). Bolje im je da
to ne čuju kako bi bili ‘iskreniji’ - oni ne žele da lažu pred Kongre­
som! Zbog toga stavovi počnu da se menjaju jako brzo: neprijatna
informacija iz baze - ‘Imamo problem sa zaptivcima, trebalo bi
to da popravimo pre sledećeg leta - potisne se na nivou velikih
gazdi i menadžera srednjeg nivoa, koji kažu: ‘Ako mi opet kažeš za
te probleme sa zaptivcima moraćemo da držimo šatl na zemlji sve
dok to ne popravimo’. Ili: ‘Ne, ne, nastavite sa letovima, inače će
sve izgledati loše’; ili: ‘Nemojte da mi govorite, ne želim da slušam
0 tome’. Možda i ne kažu izričito: ‘Nemojte da mi govorite’, ali obe­
shrabruju komunikaciju, što se svede na istu stvar.“11’
Malojeva odluka da ne obavesti svoje nadređene o velikom
neslaganju u vezi sa lansiranjem šatla može da se posmatra kao
laž koja je nastala jer je on propustio da to pomene. Setimo se
moje definicije laganja iz drugog poglavlja: jedna osoba namerno,
svojim izborom, vara drugu osobu bez obaveštenja da će doći do
prevare. Nije bitno da li se laž postiže time što smo rekli nešto ne-
tačno ili propustili da pomenemo ključne informacije. To su samo
različite tehnike, dok je efekat isfi.
Obaveštenje je ključna stvar. Glumci nisu lažovi, ali oni koji
se lažno predstavljaju jesu, zato što publika zna da će se glumci
pojaviti u određenoj ulozi. Nešto nejasnija je situacija kod partije
pokera, gde pravila dozvoljavaju određeni vid varanja, poput ble-
firanja, ili kod prodaje nekretnina gde niko ne treba da očekuje
od agenta da će na samom početku otkriti pravu cenu objekta
koji prodaje. Ako je Fejnman u pravu, ako su ljudi na visokim
položajima u agenciji NASA obeshrabrivali komunikaciju i time u
osnovi govorili: „Nemojte da mi govorite“, onda ovo možda pred­
stavlja obaveštenje. Maloj i, verovatno, drugi u agenciji su znali da
loše vesti ili teške odluke ne treba da se prenesu do vrha. Ako je
to zaista bio slučaj, onda Maloj ne treba da se smatra lažovom jer
je slagao svoje nadređene - zato što su oni odobrili ovu prevaru
1 znali su da on neće ništa da im kaže. Po mom sudu, nadređeni
kojima ništa nije rečeno snose deo odgovornosti zajedno sa Malo-
L a ž i u javnom životu 293

jem koji im ništa nije rekao. Nadređeni su konačno odgovorni ne

samo za odluku o početku lansiranja već i za stvaranje atmosfere
u kojoj je Maloj funkcionisao. Oni su doprineli okolnostima koje
su dovele do njegove loše procene, kao i do njegove odluke da im
ne da sve informacije o odluci.
Fejnman konstatuje da postoji sličnost između ove situacije u
agenciji NASA i toga šta su zvaničnici srednjeg nivoa, kao što je
Poindekster, mislili o tome da li da kažu predsedniku Reganu šta
rade u iransko-kontraškoj aferi. Stvaranje atmosfere u kojoj podre­
đeni veruju da konačni donosioci odluka ne treba da budu obave-
šteni o stvarima za koje posle mogu da snose krivicu predstavlja
postupak kojim se daje čvrst osnov predsedniku da sve može da
poriče, ali se njime i uništava sistem vlasti. Bivši predsednik Hari
Truman je bio u pravu kada je rekao: „Odavde nema dalje“.' Pred­
sednik ili generalni direktor mora da nadgleda, procenjuje, donosi
odluku i, na kraju, za nju da bude odgovoran. Ako se radi druga­
čije, mogu se postići kratkoročne prednosti, ali se istovremeno i
narušava hijerarhijska organizacija, čime se ohrabruju slobodni
strelci i stvara atmosfera dozvoljenog varanja.

Sudija Klarens Tomas i profesorka Anita H il

Međusobno neusklađeno svedočenje kandidata za sudiju Vr­

hovnog suda Klarensa Tomasa i profesorke prava Anite Hil u je-
sen 1991. daje nam puno lekcija o laganju, koje mogu da nas otre-
zne. Dramatična konfrontacija, prenošena preko televizije, počela
je samo nekoliko dana pre nego što je Tomas nominovan za su­
diju Vrhovnog suda. Profesorka Anita Hil je pred Pravosudnim
odborom Senata posvedočila da je, dok je od 1981. do 1983. bila
asistentkinja Klarensa Tomasa, najpre u Kancelariji za građanska
prava pri Ministarstvu obrazovanja, a zatim i kada je Tomas po-

* U originalu: „The buck sto ps here“, natpis koji je Trum an d ržao na svom radn om stolu
u O valn om kabinetu. U pitanju je igra reci vezana za izraz „P ass the buck“ koji od gov­
ara srpskoj frazi „D alje!“ pri igran ju pokera. Izraz „O d avd e n em a dalje“ u tom kontekstu
znači: „N e pren osim odgo v orn o st ni na k og a“ ili „O vde se donosi konačn a od lu k a“ (p rim .
prev.).
294 Laganje

stao šef Komisije za jednake šanse za zaposlenje, bila žrtva sek­

sualnog uznemiravanja s njegove strane. „Govorio je o scenama
koje je gledao u pornografskim filmovima, u kojima žene imaju
seksualne odnose sa životinjama, kao i o filmovima sa grupnim
seksom i scenama silovanja... Govorio je o pornografskim ma­
terijalima koji su opisivali osobe sa velikim penisima ili velikim
grudima, koje su učestvovale u različitim seksualnim činovima. U
nekoliko prilika Tomas mi je detaljno vizuelno opisao sopstvenu
seksualnu obdarenost... Rekao je da će, ako ikada ikome kažem
za njegovo ponašanje, to uništiti njegovu karijeru.“ Govorila je
potpuno mirno, bila je konsistentna i mnogim posmatračima je
bila vrlo uverljiva.
Odmah nakon njenog svedočenja sudija Tomas je u potpunosti
negirao sve njene tvrdnje: „Nisam govorio niti radio stvari koje je
Anita Hil navela“. Posle njenog svedočenja Tomas je rekao: „Želeo
bih da počnem tako što ću nedvosmisleno i kategorično kazati da
poričem svaku pojedinačnu optužbu izrečenu danas protiv mene.“
U pravedničkom besu protiv Odbora, zato što je ukaljao njegovu
reputaciju, Tomas je tvrdio da je on žrtva rasno motivisanog na­
pada. Nastavio je: „Ne mogu da se otresem ovih optužbi zato što
one igraju na kartu najgorih stereotipa koje imamo o crncima u
ovoj zemlji.“ Žaleći se zbog iskušenja kroz koje ga je proveo Senat,
Tomas je rekao: „Рге bih izabrao da me neki atentator smakne
metkom nego da prolazim kroz ovakav pakao“. Saslušanje, rekao
je on, bio je jedan „visokotehnološki linč nepokolebljivih crnaca“.
Magazin Tajm je te nedelje upotrebio sledeći naslov: „Dok na­
cija posmatra, dva ugledna svedoka iznose nepomirljivu verziju
događaja od pre jedne decenije“. Kolumnista Nensi Gibs napisala
je u Tajmu: „Čak i pošto smo saslušali ova bolna svedočenja, ko od
nas može sa sigurnošću da tvrdi šta se zaista dogodilo? Ko je od
njih dvoje lažov epskih razmera?“
L a ži u javnom životu 295

Klarens Tomas

Mene ovde uže interesuje samo način na koji su se Hilova i

Tomas ponašali dok su svedočili, a ne Tomasovo svedočenje pred
odborom u vezi sa optužbama Anite Hil, niti njihov raniji odnos
ili svedočenja' trećih osoba o njima. Posmatrajući njihovo pona­
šanje, nisam mogao da dobijem neke nove ili specifične informa­
cije. Mogao sam samo da zaključim ono što je i novinarima bilo
očigledno: da su oboje govorili i ponašali se vrlo uverljivo. Ali, iz
ovog sukoba možemo naučiti neke stvari o laganju i ponašanju.
Ni za jedno od njih dvoje ne bi bilo tako lako da namerno lažu
pred ćelom nacijom. Ulog je za oboje bio ogroman. Zamislimo
kakav bi bio ishod za oboje da su mediji i američka javnost, pra­
vedno ili ne, procenili da namerno lažu. To se nije dogodilo; oboje
su izgledali kao da misle ono što govore.
Pretpostavimo da je Hilova govorila istinu, a da je Tomas od­
lučio da namerno laže. Da je pročitao drugo poglavlje Laganja
video bi moj savet da je najbolji način za to da velom neke druge
296 Laganje

emocije prikrije strah da će ga uhvatiti. Na primeru iz knjige Oženi

me Džona Apdajka opisao sam kako je neverna žena, Rut, mogla
da prevari svog sumnjičavog muža tako što je prešla u napad, do­
zvolila sebi da se naljuti i naterala ga u defanzivu jer joj ne veruje.
Upravo to je uradio i Klarens Tomas. On je bio jako besan, a nje­
gova meta nije bila Anita Hil, već Senat. Time je dobio i dodatni
poen jer je zaradio naklonost svih koji su inače ljuti na političare,
izgledajući kao David koji se bori protiv moćnog Golijata.
Baš kao što bi Tomas izgubio tu naklonost da je napao Hilovu,
senatori bi izgubili naklonost da su napali Tomasa, crnca koji kaže
da 'ga linčuju zato što je uobražen. Ako je nameravao da laže, ima­
lo bi smisla da ne gleda svedočenje Anite Hil na televiziji, tako da
senatori ne bi mogli lako da ga pitaju o njemu.

Anita Hil
L a ž i u jav n o m životu 297

Iako bi ovakav način razmišljanja radovao one koji su bili pro­

tiv Tomasa pre saslušanja, on ne dokazuje sam po sebi da je sudija
lagao. Mogao je, isto tako, da napadne odbor Senata i da je govorio
istinu. Ako je Hilova bila lažov, Tomas bi imao potpuno pravo da
bude besan na Senat koji sluša njene priče, pokrenute u posled-
njem trenutku, javno, upravo u momentu kada se činilo da njego­
vi politički protivnici nisu uspeli u pokušaju da blokiraju njegovu
nominaciju. Ako je Hilova lagala, Tomas je mogao da bude toliko
uznemiren i ljut da nije mogao da podnese gledanje njenog sve-
dočenja na televiziji.
Da li je moguće da je Anita Hil lagala? Mislim da je to malo ve-
rovatno, pošto bi se, ukoliko je lagala, plašila da joj neće poverova-
ti, a nije davala znake straha. Svedočila je mirno, sa rezervom, i sa
malo znakova bilo kakvih emocija. No, nedostatak bihejvioralnih
znakova prevare ne znači da neka osoba govori istinu. Anita Hil je
imala vremena da pripremi i provežba svoju priču. Da je uspela to
da uradi tako uverljivo jeste moguće - samo nije verovatno.
Premda je verovatnije da je Tomas, a ne Anita Hil, lažov, postoji
i treća mogućnost koja meni deluje kao najverovatnija. Nijedno
od njih dvoje nije reklo istinu, a, opet, moguće je da nijedno nije
lagalo. Pretpostavimo da se nešto zaista desilo, ali ne onoliko ko­
liko je profesorka Anita Hil tvrdila, a opet više od onoga što je su­
dija Tomas priznao. Ako su njeno preterivanje i njegovo poricanje
ponovljeni toliko mnogo puta do trenutka kada smo ih mi videli
kako svedoče, gotovo da ne bi postojala šansa da ijedno od njih
još uvek uočava da to što oboje govore nije potpuna istina.
Tomas je možda zaboravio šta je uradio, ili, ako se i seća, seća
se dobro pročišćene verzije. Njegova ljutnja zbog njenih optužbi
bi onda bila sasvim opravdana. On ne laže, na osnovu onoga što
vidi i čega se seća - on govori istinu. A ako postoji neki razlog
da Hilova prezire Tomasa, zbog neke uvrede ili grubog postupka,
istinskog ili umišljenog, ili zbog nekog trećeg razloga, možda je
ona vremenom počela da kiti i razrađuje svoju verziju događaja,
pa i da preteruje u vezi sa onim što se zaista desilo. U tom slu­
čaju bi i ona govorila istinu onako kako je pamti i veruje u nju.
Ovo je slično samoobmani, ali je ključna razlika u tome što se u
298 Laganje

ovom slučaju lažno uverenje razvilo lagano, tokom vremena, kroz

ponavljanja koja su se polako elaborirala. Neki autori koji pišu o
samoobmani ne bi se složili da je ova razlika previše važna.
Iz ponašanja dva aktera ne možemo zaključiti koja je od dve
priče tačna - da li je on lažov, da li je ona lažov, ili nijedno od njih
dvoje ne govori celu istinu? No, kada ljudi imaju čvrsta uverenja -
o seksualnom uznemiravanju, o tome ko će biti izabran za sudiju
Vrhovnog suda, o senatorima, o muškarcima i tako dalje - teško
će tolerisati situaciju u kojoj ne znaju kakav zaključak da donesu.
Suočeni sa dvosmislenom interpretacijom, ljudi uglavnom reša-
vaju problem tako što postaju ubeđeni da mogu otkriti ko govori
istinu na osnovu njegovog ponašanja. Obično je to osoba kojoj su
od samog početka bili naklonjeni.
Ovo ne znači da su bihejvioralni znaci koji otkrivaju prevaru
beskorisni, već samo da treba da znamo kada će, odnosno kada
neće biti korisni, kao i kako da prihvatimo situaciju u kojoj ne
možemo da kažemo da li neko laže ili govori istinu. Postoji zakon­
sko ograničenje za podnošenje tužbe za seksualno uznemiravanje
- devedeset dana. Jedan od dobrih razloga zašto to ograničenje
postoji jeste što su onda sećanja svežija, a bihejvioralni znaci la­
ganja možda lakše uočljivi. Da smo mogli da ih oboje nateramo
da svedoče nekoliko nedelja posle navodnog uznemiravanja imali
bismo mnogo veću šansu da na osnovu njihovog ponašanja ot­
krijemo ko govori istinu, a možda bi i same optužbe i njihovo
pobijanje bili drugačiji.

Zemlja laži

Pre nekoliko godina mislio sam da je Amerika postala zemlja

laži: od laži Lindona B. Džonsona o vijetnamskom ratu, preko
Niksonovog skandala Votergejt, Reganove laži o Iranu i kontraši­
ma, uloge senatora Edvarda Kenedija u smrti njegove prijateljice
u Čapakvidiku, što je i dalje misterija, do plagijata senatora Bajde-
na i laži bivšeg senatora Garija Harta o njegovoj vanbračnoj aferi
tokom predsedničke kampanje 1984. Ne radi se samo o politici:
L a ž i u javno m životu 299

i u poslovnom životu laži su preuzele primat, u Vol stritu, kod

skandala sa štednjom i pozajmicama, a sve više ih je i u sportu -
na primer, laž jednog od najpoznatijih igrača bejzbola Pita Rouza
da se nije kockao ili pokušaj olimpijca Bena Džonsona da prikrije
da je koristio nedozvoljene stimulanse. A onda sam u maju 1990.
godine proveo pet nedelja držeći predavanja u Rusiji.
Pošto sam bio u Rusiji i ranije, kao profesor u okviru Fulbraj-
tovog programa 1979, bio sam zapanjen koliko su ljudi sada bili
iskreniji. Više se nisu plašili da razgovaraju sa Amerikancem, niti
da kritikuju sopstvenu vladu: „Došli ste u pravu zemlju“, često bi
mi govorili. „Ovo je zemlja laži! Sedamdeset godina laži!“ Iznova
su mi Rusi govorili kako su oduvek znali koliko ih njihova vla­
da laže. No, tokom svog petonedeljnog boravka primetio sam da
su bili iznenađeni kada su saznali za nove laži, u koje ranije nisu
sumnjali. Gorak primer bilo je otkrivanje istine o patnjama ljudi
u Lenjingradu tokom Drugog svetskog rata.
Ubrzo posle nacističke invazije na Rusiju 1941. godine nemač-
ke trupe su opkolile Lenjingrad (danas Sankt Peterburg). Opsa­
da je trajala 900 dana. Izveštaji tvrde da je u Lenjingradu umrlo
milion i po ljudi, mnogi od gladi. Gotovo svaki odrastao čovek
koga sam sreo pričao mi je o tome da je izgubio bar jednog člana
porodice u toj opsadi. No, dok sam bio u Rusiji vlada je objavila
da je broj civila koji su umrli u toj opsadi bio preuveličan. Devetog
maja, kada je cela zemlja slavila pobedu nad nacistima, sovjetska
vlada je objavila da je broj žrtava u ratu bio toliko veliki zato što
nije bilo dovoljno oficira da komanduju sovjetskim trupama. So­
vjetski vođa Staljin, objavila je vlada, ubio je mnoge svoje oficire u
čistkama još pre početka rata.
Nije stvar samo u tome da se otkrivaju laži u koje se nije sum­
njalo u prošlosti, već dolaze i nove. Jedva godinu dana nakon što
je Mihail Gorbačov došao na vlast dogodio se stravičan nuklearni
incident u Černobilju. Oblak radijacije raširio se do delova, kako
zapadne tako i istočne Evrope, no sovjetska vlada u početku nije
otkrila nijednu informaciju. Naučnici u Skandinaviji su otkrili
veliku količinu radijacije u atmosferi. Tri dana kasnije sovjetski
zvaničnici su priznali da se dogodila velika nesreća i da su trideset
Зоо Laganje

dve osobe umrle. Tek posle nekoliko nedelja Gorbačov je govorio

0 tome u javnosti, a i tada, uglavnom, da bi kritikovao reakciju
Zapada. Vlada nikada nije priznala da ljudi iz okoline nisu bili
evakuisani dovoljno rano i da su mnogi patili od posledica radija­
cije. Ruski naučnici danas procenjuju da do 10.000 ljudi može da
umre od posledica havarije u Černobilju.
Ovo sam saznao od jednog ukrajinskog lekara sa kojim sam
bio zajedno u kupeu tokom noćne vožnje vozom za Kijev. Zvanič-
nici Komunističke partije evakuisali su članove svojih porodica,
dok su svima drugima rekli da je bezbedno da ostanu tu. Ovaj
lekar je sada lečio mlade Ukrajinke od raka jajnika, bolesti koja
se normalno ne javlja u tako mladom dobu. U odeljenju za decu
obolelu od radijacijske bolesti - njihova tela su tokom noći sve-
tlucala. Zbog jezičke barijere između nas dvojice nisam uspeo sa
sigurnošću da zaključim da lije govorio bukvalno ili metaforično.
„Gorbačov nas laže kao i ostali“, rekao je. „On zna šta se desilo i
zna da mi znamo da on laže.“
Upoznao sam jednog psihologa koji je dobio zadatak da raz­
govara sa osobama nastanjenim blizu Černobilja da bi procenio
kako se oni nose sa stresom posle tri godine. On je smatrao da bi
njihov bol bio delimično ublažen da se nisu osećali kao da ih je
vlada napustila. Njegova zvanična preporuka bila je da se Gor­
bačov obrati naciji i kaže: „Napravili smo užasnu grešku što smo
potcenili jačinu radijacije. Trebalo je da evakuišemo mnogo više
vas i to što pre, ali nismo imali gde da vas premestimo. A kada
smo shvatili koliko smo pogrešili trebalo je da vam kažemo istinu,
a nismo. Sada želimo da znate istinu i da znate da cela nacija pati
sa vama. Daćemo vam medicinsku pomoć koja vam je neophodna
1 nadaćemo se boljoj budućnosti za vas“. Na ovu preporuku nije
dobio odgovor.
Bes zbog laži oko Černobilja i dalje traje. Početkom decembra
1991, više od pet godina nakon havarije, ukrajinski parlament je
tražio da se Gorbačov i još sedamnaest sovjetskih i ukrajinskih
visokih zvaničnika izvedu pred sud. Predsednik ukrajinske zako­
nodavne komisije, koja je ispitala incident, Vladimir Javorivski je
rekao: „Celokupno rukovodstvo, od Gorbačova do nivoa dešifra-
L a ž i u javnom životu 301

nata kodiranih poruka, znalo je koliki je nivo radioaktivne kon­

taminacije“. Ukrajinske vođe rekle su da je predsednik Gorbačov
„lično zataškao informaciju o tome kolika je količina radioaktiv­
nog materijala iscurila“.
Decenijama su Sovjeti učili da moraju da se saviju i izvrdaju
pravila da bi nešto postigli. To je postala zemlja u kojoj su laganje
i varanje bile normalne stvari, gde su svi znali da je sistem korum­
piran, a pravila nepoštena, da se sistem mora pobediti kako bi
se opstalo. Socijalne institucije ne mogu da funkcionišu kada svi
veruju da se svako pravilo mora prekršiti ili izbeći. Nisam ubeđen
da će ma kakva promena vlasti brzo promeniti te stavove. Sada
nijedan građanin ne veruje nikome iz vlasti - ma o čemu da se
govori. Malo onih koje sam upoznao verovalo je Gorbačovu, a i
to je bilo pre propalog pokušaja državnog udara 1991. Nijedan
narod ne može da preživi ako niko ne veruje u to što njegov vođa
govori. To je možda razlog što je narod spreman, čak željno spre­
man, na odanost bilo kojem jakom vođi - čije su izjave dovoljno
hrabre a akcije dovoljno jake - koji bi mogao da zadobije njihovo
poverenje.
Amerikanci se šale na račun političara koji lažu: „Kako mo­
žeš da otkriješ kada političar laže? Kad otvori usta!“ Moja poseta
Rusiji ubedila me je da, nasuprot tome, mi očekujemo da naše
vođe govore istinu čak i kada imamo razloga za sumnju da oni to
neće uraditi. Zakoni funkcionišu kada većina ljudi veruje da su
oni pošteni, a kada manjina, a ne većina, veruje da je u redu da se
prekrši zakon. U demokratskom društvu vlast furikcioniše samo
ako većina ljudi tokom većeg dela vremena veruje da im se govori
istina, kao i da ima određeno pravo na istinu i pravdu.
Nijedan važan odnos ne preživi ukoliko poverenje potpuno
nestane. Ako.otkrijete da vas je prijatelj izdao, da vas je uporno
lagao kako bi stekao neku korist, onda to prijateljstvo ne može da
se nastavi. Isto tako, ni brak ne može da bude više od bojnog polja
ukoliko jedan supružnik sazna da je onaj drugi, ne jednom, već
ko zna koliko puta, počinio prevaru. Sumnjam da bilo kakva vlast
može da opstane dugo, osim da upotrebi stalnu silu protiv svog
naroda, ukoliko narod veruje da njegove vođe stalno lažu.
302 Laganje

Ne mislim da smo došli do toga. Kada predstavnici javnih služ­

bi lažu - to je još uvek vest vredna pomena, koju osuđujemo, a ne
divimo joj se. Laži i korupcija su deo naše istorije. One nisu ništa
novo, ali još uvek ih posmatramo kao odstupanje, a ne kao normu.
Još uvek verujemo da možemo da isteramo lupeže.
Premda Votergejt i iransko-kontraška afera mogu da se posma-
traju i kao dokaz da je američki sistem propao, isto tako može­
mo da ih posmatramo i kao dokaz za suprotnu tvrdnju. Nikson je
morao da podnese ostavku. Kada je glavni sudija Vrhovnog suda
Voren Burger čitao reči zakletve koje je Džerald Ford trebalo da
ponovi tokom predsedničke inauguracije, rekao je jednom od pri­
sutnih senatora: „Sistem je funkeionisao. Hvala Bogu da jeste“.11
Nortu, Poindeksteru i drugima sada se sudi zbog toga što su laga­
li Kongres. Tokom saslušanja u Kongresu oko iransko-kontraške
afere kongresmen Li Hamilton je kaznio Olivera Norta tako što je
citirao Tomasa Džefersona: „Cela umetnost vladanja sastoji se od
umetnosti da se bude iskren“.
 XI

Novi rezultati i ideje o laganju

i hvatanju u laži

Ovo poglavlje sam napisao povodom izlaska trećeg izdanja

Laganja i dodao novi materijal koji se nije našao u poslednjem
američkom izdanju iz 1992. godine. U njemu najpre opisujem
nove razlike između laganja i drugih oblika prenošenja pogrešnih
informacija. Zatim govorim o motivima koji nagone neku oso­
bu da laže. Konačno, razmatram mnogobrojne razloge koji mogu
da objasne zašto mnogi ljudi nisu uspešni u hvatanju lažova. U
ovom odeljku prikazujem dva nova nalaza: sada mnogo uspešni-
je možemo da identifikujemo laži na osnovu facijalne ekspresije
nego što sam saopštio u prethodnim poglavljima, a pronašli smo
i druge profesionalne grupe koje jednako dobro hvataju lažove na
osnovu ponašanja kao i službenici Tajne službe SAD.

Nove razlike

Sisela Bok1 definiše namerno skrivanje stvari kao tajnovitost.

Mislim da to izaziva zabunu jer je postojanje upozorenja stvar

' Zahvalan sam Heleni Kronin, iz Londonske škole za ekonomiju, za pitanje zašto nas
evolucija nije pripremila da budemo bolji hvatači lažova, kao i Marku Franku, sa Univer­
ziteta Ratgers i Ričardu Šusteru, sa Univerziteta Haifa, na m nogobrojnim korisnim ko­
m entarima u vezi sa ovim rukopisom.

ЗОЗ
304 Laganje

koja pravi razliku između tajnovitosti i laganja putem sakrivanja.

Zadržaću termin tajnovitost za situaciju u kojoj se daje obavešte-
nje o nameri da se ne otkrije informacija. Nazvavši nešto tajnom
iskazujemo svoje pravo da nešto ne otkrijemo, da sačuvamo pri­
vatnost. Tajne mogu da ostanu u posedu jedne osobe, a možda i
dva ili tri pojedinca mogu da sačuvaju informaciju, koju smatraju
tajnom, od drugih. Ako pitam moju ćerku da li ima momka, ona
može s pravom da mi kaže: „To je tajna“. Ako zaista ima momka,
onda je to prikrila od mene, ali zato što je to priznala - u pitanju
je tajna. Pretpostavimo da je nisam pitao o tome, ali da iz ranijih
razgovora zna da me to zanima. Ako ima momka, a ne kaže mi,
ona vrši prikrivanje, ali se više ne radi o tajni, zato što se nije po­
zvala na pravo da sakrije istinu, ali to istovremeno nije ni laž zato
što se nije saglasila da me obavezno obaveštava o svojim roman­
tičnim vezama.
Prekršeno obećanje nije laž. Nedelju dana pre nego što je pred-
sednik Klinton preuzeo funkciju jedan novinar ga je optužio da je
prekršio obećanje o imigraciji sa Haitija, pošto on sada ima iden­
tičan stav kao i prethodni predsednik Buš, koga je kritikovao to­
kom svoje izborne kampanje. Uz tračak ljutnje, Klinton se branio
recima da bi ga američki narod smatrao neozbiljnim ukoliko ne bi
menjao politiku kada se okolnosti promene. Iz moje perspektive,
Klinton je lagao samo ukoliko je u vreme kada je kritikovao Buša
znao da će naknadno i sam sprovoditi istu politiku. Razmotrimo
optužbu da je, kada je predsednik Buš podigao poreze pred kraj
svog mandata, njega trebalo smatrati lažovom. Svakako je ranije
u svojoj kampanji obećavao da neće podizati poreze, ali mogli bi­
smo da ga označimo kao lažova samo ako bismo mogli dokazati
da je znao da će pogaziti obećanje u trenutku kada ga je dao.
Nesposobnost da se setimo nije laž, mada će lažovi, kada ih ot­
kriju, često pokušavati da se izvuku žaleći se na gubitak pamćenja.
Nije neobično zaboraviti postupke zbog kojih se neko kaje, ali ako
su zaista zaboravljeni onda na to ne treba gledati kao na laž, jer
nije bilo svesnog izbora. Često je nemoguće odrediti da li je u pi­
tanju gubitak pamćenja ili je i samo pozivanje na loše pamćenje,
zapravo, laž.
Novi rezultati 305

Ako neko ponudi netačan opis onoga što se stvarno desilo, to

ne znači, samo po sebi, da je ta osoba želela da nas prevari i, ako ne
postoji namera da nas prevari, na takav netačan opis ne treba gle­
dati kao na laž. Zašto je bitno šta ćemo nazvati netačnim opisom?
Ne radi se samo o semantici ili definiciji. Ako osoba ne laže, ako
ona ne veruje da učestvuje u prevari u trenutku kada govori, onda
ja očekujem da će njeno ponašanje odgovarati ponašanju osobe
koja govori istinu. Ne bi trebalo da bude bihejvioralnih znako­
va koji ukazuju na to da je opis neistinit ukoliko osoba koja daje
taj opis ne veruje da laže u trenutku dok govori. Premda nemam
direktnih dokaza za ovu pretpostavku, ona je u skladu sa mojom
opštom teorijom o tome kada će ponašanje odati laž, a postoje
i drugi dokazi2 koji daju potporu ovoj tezi. Ima više načina na
koje ljudi mogu da daju netačne informacije za koje veruju da su
istinite.
Ljudi zaista pogrešno tumače događaje, naročito smisao tuđih
postupaka i motive koji nagone ljude da deluju na jedan ili drugi
način. Činjenica da neko interpretira stvari na način koji ima po­
voljan ishod za njega, način koji mu daje mogućnost da učestvuje
u radnjama koje smatra poželjnim, ne znači sama po sebi da taj
neko laže, već samo da pogrešno tumači stvari. Ne bih nužno sma­
trao takve pojave primerima samoobmane. Nije svako nerazume-
vanje ili pogrešno tumačenje samoobmana.
Razmotrimo navodnog silovatelja koji tvrdi da je njegova žrtva
želela da ima seksualni odnos s njim. Iako silovatelji znaju da nji­
hove žrtve nikako nisu pristale na čin, često iznose ovu tvrdnju,
dakle - lažu da bi izbegli kaznu. Međutim, samo iznošenje tvrdnje
ne znači da je ona neistinita. Čak i ako je tvrdnja malo verovatna,
ipak postoji šansa i da je istinita. Pretpostavimo da je bilo u pita­
nju silovanje tokom sastanka, da je žrtva bila stidljiva ili veoma
uplašena, da se pobunila samo jednom, i to ne previše glasno, a
zatim se više nije opirala. Silovatelj bi mogao pogrešno protuma­
čiti početni protest, i naknadni nedostatak protesta i pasivnost -
kao znake slaganja. Da li bi taj silovatelj bio žrtva samoobmane?
Ja verujem da ne bi, osim ako se dokaže da nije bio svestan da je
njegovo pogrešno tumačenje žrtvinog ponašanja bilo motivisa-
 Laganje

no njegovom željom da zadovolji sopstvene potrebe. Da li je u

pitanju silovanje? Verujem da odgovor mora da bude „da“, iako
silovatelj ne mora da misli tako, iako možda govori istinu kada
kaže da se žrtva implicitno složila. A jedan od razloga zašto neko
ko iznosi takvu tvrdnju može da se ponaša tako da deluje iskreno
je i taj što on veruje u ono što govori, odnosno ne veruje da laže.
(Videti: Kros i Saks3 za raspravu o ovom problemu u kontekstu
njihove kritike upotrebe detektora laži u slučajevima seksualnog
zlostavljanja dece.)
Naravno, to nije jedini razlog zašto neko može da deluje sasvim
ubedljivo. Prirodni glumci imaju sposobnost da se poistovete sa
ulogom koju igraju, da gotovo trenutno privremeno poveruju u
sve što govore, a zato što veruju da govore istinu njihovo ponaša­
nje je potpuno uverljivo.
Pogrešno tumačenje nije jedini put koji omogućava da se veruje
kako je pogrešan opis, zapravo, istinit. Osoba u početku može da
zna da laže, ali vremenom može početi da veruje u sopstvenu laž.
U trenutku kada neko počne da veruje u to da je njegova laž istinit
opis onoga što se desilo, on može izgledati kao da govori istinu.
Pomislimo na zlostavljača deteta koji je posle prve optužbe tvrdio
da je samo mazio to dete, da nije radio ništa loše, ništa što samo
dete nije želelo i u čemu nije uživalo. Premda je na početku znao
da laže pri ovakvom opisu situacije, sa protokom vremena, posle
mnogo puta^ponovljene laži, zlostavljač bi, verujem, mogao početi
da veruje kako govori istinu. Moguće je da bi u svesti mogao da
zadrži i sećanje na istinski događaj, zlostavljanje deteta, ali i kon-
struisano verovanje da je samo mazio dete koje je na to pristalo.
Ili bi pravo sećanje vremenom moglo da postane teže dostupno,
možda čak i sasvim nedostupno, nego konstruisano sećanje.
Razmotrimo dete koje namerno laže, tvrdeći da ga je nastavnik
zlostavljao, pri čemu zna da se to nikada nije dogodilo. Zamislimo
da je motivacija za laž bila želja tog deteta da kazni nastavnika
zato što gaje ponizio na času jer nije dobro uradilo pismenu vež-
bu. Ako je dete smatralo da ima pravo na osvetu, moglo bi da re-
zonuje da je ovo tip nastavnika koji bi mogao da ga zlostavlja, koji
želi da zlostavlja, koji je već zlostavljao drugu decu, itd. Verujem
Novi rezultati 307

da ne možemo isključiti mogućnost da vremenom, posle mnogo

ponavljanja i elaboracija, dete počinje da veruje kako je zaista bilo
zlostavljano.
Ovi primeri su problematični zato što ne znamo koliko se če­
sto dešavaju, niti znamo da li osetljivija deca, pre nego odrasli,
mogu da poveruju da je neistina istina, niti da li postoje posebne
karakteristike ličnosti u vezi sa ovim fenomenom. Ne možemo sa
sigurnošću utvrditi da li je sećanje istinito, delimično ili potpuno
konstruisano. Ipak, postoje načini, koje ću opisati kasnije, da ot­
krijemo lažni opis, no samo ako osoba koja daje taj opis zna da je
on lažan.

M o tiv i za laganje

Moji razgovori sa decom4 i podaci o odraslima iz upitnika uka­

zuju na to da postoji devet različitih motiva za laganje:

1. Da bismo izbegli kaznu. Ovo je motiv koji najčešće navode i

deca i odrasli. Kazna može da dođe zbog namerno učinjene
radnje ili nenamerne greške.
2. Da bismo dobili nagradu koja inače nije lako dostupna. Ovo je
drugi motiv koji najčešće pominju i deca i odrasli.
3. Da bismo zaštitili drugu osobu od kazne.
4. Da bismo se zaštitili od fizičke pretnje. Ovo se razlikuje od ka­
zne, pošto pretnja našem fizičkom integritetu ne dolazi zato što
smo uradili nešto loše. Primer bi bilo dete koje je samo kod
kuće i kaže neznancu na vratima da dođe kasnije pošto tata
trenutno spava.
5. Da bismo zadobili divljenje drugih.
6. Da bismo se izvukli iz neprijatne socijalne situacije. Primeri
su tvrdnja da imamo problem sa bejbisiterkom kako bismo se
izvukli sa dosadne žurke ili izjava da moramo prekinuti tele­
fonski razgovor zato što je neko na vratima.
7. Da bismo izbegli neprijatnost. Dete koje tvrdi da je fotelja vlaž­
na zato što je prosulo vodu, a ne zato što se upiškilo, primer je
Зо8 Laganje

za ovo, ukoliko se to dete nije uplašilo od kazne već samo od

neprijatnosti.
8. Da bismo očuvali privatnost - ne dajemo obaveštenje da name-
ravamo da sačuvamo neke informacije kao privatne.
9. Da upotrebimo moć koju imamo nad drugima, tako što ćemo
kontrolisati informacije koje naša meta ima.

Nisam siguran da baš svaka laž može da se klasifikuje u jednu

od ovih devet kategorija, ali to su motivi koji su se iskristalisali
iz anketa koje sam prikupio. Postoji veliki broj trivijalnih preva-
ra, laži iz ljubaznosti i takta, koje ne mogu lako da se uklope u
ovih devet motiva. Po mojoj definiciji, to nisu laži zato što pravila
ljubaznosti pretpostavljaju postojanje obaveštenja. Teži slučaj je
laž neophodna da se organizuje rođendanska žurka iznenađenja.
Možda bi ona mogla da se uklopi u motiv privatnosti.

' N ovi rezultati

Kroz celu ovu knjigu naglašavam koliko je teško otkriti laži na

osnovu ponašanja. Naši trenutni rezultati, sa jedne strane, jačaju
ovu tezu, dok je, sa druge strane, dovode u pitanje. U studijama
koje su proučavale laganje o uzimanju novca i laganje o stavovima
uspevali smo da razlikujemo one koji lažu od onih koje govore
istinu u 80 procenata slučajeva - samo na osnovu merenja karak­
teristika lica. Očekujem da ćemo, kada u merenje uključimo i tele-
sne pokrete, karakteristike glasa i govor, moći da dobijemo tačnu
identifikaciju u preko 90 procenata slučajeva. Treba imati na umu
da je za takvo merenje neophodno više sati. Kao što sam već spo­
menuo, naši nalazi još uvek govore da ljudi koji pogledaju viđeo-
snimak samo jednom imaju učinak jedva nešto bolji od slučajnog
nagađanja kada treba da odrede ko laže, a ko govori istinu.
Mi5smo našli dokaze o opštoj sposobnosti da odredimo ko laže,
a ko govori istinu. Tačnost pri otkrivanju laži o uzimanju novca
bila je u korelaciji sa tačnošću pri otkrivanju laganja o stavovima.
Verujem da je to tako zato što su, kada je ulog visok, bihejvioral-
Novi rezultati 309

ni znaci slični bez obzira na to o čemu se laže. Naravno, laži će

varirati, kao i učestalost pojavljivanja nekih tipova znâkova. Na
primer, pri iznošenju lažnog mišljenja o nečemu postoje mnogi
dodatni znaci u sadržini onoga što se govori u odnosu na laganje
o uzimanju novca. Pa ipak, što više reči osoba izgovori u bilo kojoj
od dve vrste laži procenjivači tačnije mogu ustanoviti da li ona
laže. Dobri intervjueri znaju da je njihov glavni zadatak da omo­
guće sagovorniku da govori. Što više priče, to bolje, što smo i mi
zaključili. Ne radi se samo o tome da će biti više znakova u recima,
već će ih više biti i na licu, telu i glasu dok ljudi pričaju.
Takođe, imamo dokaze da sposobnost da se održi laž ne zavisi
od vrste laži koja se iznosi (Frank i Ekman, neobjavljeni podaci).
Uspešno održavanje „lažnog mišljenja o nečemu“ bilo je u korela­
ciji sa uspešnim održavanjem „laži o uzimanju novca“.
Mi6 smo identifikovali još tri profesionalne grupe koje, kao
grupa, postižu bolji uspeh od slučajnog nagađanja kada prave ra­
zliku između onih koji lažu i onih koji iskreno iznose svoje sta­
vove prema nečemu. Jednu grupu su činili zaposleni u različitim
federalnim službama, koji su se dobrovoljno javili da učestvuju u
mojoj jednodnevnoj radionici o tome kako uočiti laž na osnovu
ponašanja. Niko nije bio u obavezi da pohađa kurs; sami su to
odlučili. Dali smo im test sposobnosti da otkriju laž pre radionice,
baš kao što smo to uradili i sa drugom grupom koju opisujem
u sledećem pasusu. Federalni službenici su mnogo tačnije mogli
odrediti ko laže, a ko ne, nego zaposleni u organima reda ili fede­
ralne sudije.
Drugu uspešnu grupu procenjivača činili su zaposleni u raznim
policijskim službama, koji su se dobrovoljno javili da pohađaju
dvonedeljni kurs o tome kako da nauče druge policijske službe­
nike da vode ispitivanje. U većini slučajeva to su bili policajci koji
su već imali reputaciju dobrih ispitivača. Oni su mnogo uspeš-
nije otkrivali laž nego zaposleni u drugim organima reda. Treća
grupa uspešnih lovaca na laži okupila je kliničke psihologe koji
drže privatnu praksu. Oni su odlučili da se odreknu dvodnevne
zarade kako bi pohađali kurs o prevari i ponašanju. Ovi psiholozi
su mnogo uspešnije otkrivali laž od kliničkih psihologa koji nisu
310 Laganje

izabrali ovaj kurs, kao i od psihologa zaposlenih u akademskim

institucijama.
U sve četiri grupe uspešnih procenjivača - u Tajnoj službi (vi-
deti deveto poglavlje), među federalnim službenicima, policijskim
šerifima i kliničkim psiholozima - gotovo niko nije imao učinak u
okviru slučajnog nagađanja ili ispod njega, a više od trećine njih
imalo je 80 ili više procenata pogodaka. U drugim grupama je
manje od deset procenata učesnika postiglo tako dobar rezultat,
dok su mnogi bili u opsegu slučajnog nagađanja, a neki i ispod
toga.
Kada smo analizirali sve ljude koje smo ispitali - psihijatre, su-
dije, advokate, policajce, federalne službenike i psihologe - otkrili
smo da starosno doba, pol i iskustvo na poslu nisu u vezi sa us-
pehom u otkrivanju laži. Oni najuspešniji jesu bili više ubeđeni
u svoje sposobnosti nego drugi, ali - uopšteno gledano - samo­
pouzdanje je bilo samo u blagoj vezi sà tačnošću procenjivanja.
Sposobnost da se opaze mikrofacijalne ekspresije emocija bila je
povezana sa uspešnim otkrivanjem laži, bez obzira na to da li je
bilo u pitanju laganje o uzimanju novca ili iznošenje lažnog mi­
šljenja o društvenim pitanjima.
Najuspešnije grupe su mnogo bolje od ostalih otkrivale laži,
ali nisu bile mnogo bolje od ostalih u raspoznavanju istine. Ovo
ukazuje na potrebu da naučimo ljude kako da identifikuju osobu
koja govori istinu, a sumnja se da laže.

Zašto ne možem o da uhvatim o lazove

Razmotrimo sada ono što znamo o tome u kojoj meri su ljudi

uspešni u otkrivanju laži na osnovu ponašanja. Dokazi za to da
većina ljudi ne uspeva da uhvati laž dolaze iz sledećeg eksperi­
menta. Najpre se okupe studenti koji će lagati ili govoriti istinu
o nečemu što im obično nije previše važno. To je nešto što nema
veze sa njihovom prošlošću ili očekivanom budućnošću. Ponekad,
u slabašnom (bar ja tako mislim) pokušaju da se motivišu kaže im
se da je važno da umeju da slažu, ili im se kaže da se u zadatku
Novi rezultati 311

laganja dobro snalaze pametni ili uspešni ljudi. Zatim se drugoj

grupi studenata pokažu video-snimci ponašanja prve grupe i traži
se od njih da identifikuju ko laže, a ko govori istinu. Tipično, veći­
na onih koji pokušavaju da uhvate lažova donosi sudove na nivou
slučajnog izbora ili tek nešto malo bolje od toga. Naše istraživanje
se razlikuje od ovakvog istraživanja u više aspekata.
Pokušali smo da učinimo te laži važnim za život ispitanika, da
podignemo ulog za uspeh ili neuspeh u laganju, koliko god je to
bilo moguće. To smo probali iz dva razloga. Samo kod laži sa viso­
kim ulogom je verovatno da će laganje izazvati određene emocije
(strah, krivicu, uzbuđenje ili ono što sam označio kao „uživanje u
prevari“), koje će, onda, odati laž. Nije samo reč o tome da cure­
nje jakih emocija prouzrokuje bihejvioralne znake prevare, već da
te jake emocije, takođe, mogu ometati i kognitivnu obradu lažo­
va, što za posledicu ima opis koji je pun izbegavanja, nejasnoća i
malo verovatnih stvari. Drugi razlog za izučavanje laži sa visokim
ulogom je sledeći: to su laži zbog kojih se društvo najviše brine.
U jednom od naših eksperimentalnih scenarija, koji smo opisa­
li u drugom poglavlju, ispitivali smo koliko dobro medicinske se­
stre mogu da sakriju negativne emocije koje osećaju pri gledanju
filmova koji prikazuju amputacije i opekotine. Njihova motivacija
da ovde uspešno lažu bila je jako velika jer su mislile da će im naš
eksperiment dati šansu da razviju veštinu koja će im biti potrebna
za suočavanje sa baš takvim neprijatnim scenama tokom njiho­
vog budućeg posla. U jednom drugom našem scenariju dali smo
ispitanicima priliku da uzmu i zadrže 50 dolara ukoliko mogu da
ubede ispitivača kako nisu uzeli taj novac. Oni ispitanici koji nisu
uzeli novac mogli su da zarade deset dolara ukoliko bi ispitivač
poverovao njihovim recima da nisu uzeli 50 dolara. U našem po-
slednjem scenariju najpre smo identifikovali društvena pitanja u
vezi sa kojima su ispitanici imali najjače emocije, a zatim smo ih
zamolili da opišu to svoje mišljenje iskreno (i zarade deset dolara
ako im se poveruje) ili da tvrde suprotno od onoga što stvarno
misle (i zarade 50 dolara ako im se poveruje).
U našem najnovijem istraživanju dali smo nekim ispitanicima
da biraju da li će slagati ili kazati istinu, što je mogućnost koju
312 Laganje

ljudi imaju i u stvarnom životu. Postoji mnogo razloga zbog kojih

neki ljudi odluče da ne lažu, od kojih je jedan njihovo saznanje,
bazirano na ranijem iskustvu, da će ih gotovo uvek uhvatiti. Ako
bismo u uzorak uključili i takve jako loše lazove - ljude koji ne bi
lagali osim ako im rukovodilac eksperimenta ne kaže da to uči­
ne - to bi moglo neopravdano podići stepen otkrivanja. U go­
tovo svim ranijim istraživanjima, bilo o interpersonalnoj prevari
ili poligrafskoj detekciji laži, ispitanicima nije bilo dozvoljeno da
izaberu da li da lažu ili da kažu istinu. Jedan izuzetak je studija
sa poligrafom koju su uradili Ginton, Daije, Elaad i Ben-Šakar,
opisana u sedmom poglavlju, u kojoj se moglo videti koji policajci
lažu na testu podobnosti za unapređenje. Stif, Korman, Krizek i
Šnajder7 su na sličan način znali koji su studenti varali na testu.
Bredli8je takođe dozvolio ispitanicima da izaberu da li će lagati ili
reći istinu u svojoj studiji sa detektorom laži.
Još jedna jedinstvena karakteristika naših skorašnjih eksperi­
menata je ta što smo ispitanicima rekli da će biti kažnjeni, a ka­
zna je bila poprilična, ukoliko ispitivač oceni da lažu. I osoba koja
govori istinu a pogrešno se proceni da laže, i lažov koga otkriju
- dobiće istu kaznu. Tako smo prvi put u istraživanju laganja do­
bili situaciju u kojoj i onaj koji govori istinu i onaj koji laže može
da se uplaši - da mu neće verovati ako govori istinu, odnosno
da će ga uhvatiti ukoliko laže. Ako se samo lažov može uplašiti
da će ga optužiti da laže, zadatak je previše lak za lovca na laži, a
takav rezultat je beznačajan za većinu životnih situacija. A ako se
ni lažov ni onaj koji govori istinu ne plaše kazne, istraživanje bi
imalo veoma mali značaj za laži koje se dešavaju u svetu krivičnih
postupaka ili nacionalne bezbednosti, a kamoli kod bračnih raz­
mirica, sukoba između roditelja i dece, itd.
Mada naši nedavni eksperimenti možda imaju veću validnost
od naših ranijih studija, ili od većine istraživanja o interperso­
nalnoj prevari ili poligrafskoj detekciji laži dostupnih u literaturi,
rezultati koji govore o sposobnosti da se otkrije laž nisu bili zna­
čajno drugačiji. Većina osoba koje su videle video-trake i donele
svoj sud postigla je uspeh na nivou slučajnosti ili tek nešto iznad
toga. Do sada smo ispitali hiljade ljudi i - uz samo četiri izuzet­
N ovi rezultati 313

na slučaja - profesionalci iz sistema krivičnog gonjenja (policija,

advokati, sudije), iz obaveštajnih službi i psihoterapeutske prakse
takode su imali jedva nešto bolji učinak od slučajnog pogađanja.
Jedan izuzetak je grupa policajaca koje su izabrali njihovi nadre­
đeni kao eksperte u tom poslu, od kojih je svaki naknadno po­
hađao jednonedeljnu obuku za uočavanje bihejvioralnih znakova
prevare. Oni su veoma dobro uočavali kada je neko iznosio lažno
mišljenje o nečemu.
Pre nego što razmotrimo zašto su ljudi toliko neuspešni u otkri­
vanju laži, razmotrimo i neka ograničenja naših istraživanja koja
su nas mogla navesti da potcenimo ljudsku sposobnost otkrivanja
laži na osnovu ponašanja. U velikom broju slučajeva, posmatrači
koji su donosili procenu ko laže, a ko govori istinu, nisu imali
vitalnog interesa koji im je visio o koncu, što bi možda uticalo na
tačnost procenjivanja. Nismo im ponudili višu platu ukoliko budu
uspešniji. A hvatanje lažova nije nudilo nikakvu intrinzičnu na­
gradu, budući da većina ljudi ne zarađuje za život hvatajući lažove.
Ovo ograničenje razmotrili smo u našim9 studijama, a analizirali
su ga i drugi u svojim radovima,10 u kojima se radilo sa profesio­
nalcima koji se svakodnevno bave hvatanjem laži. Zaključili smo
da istraživači iz Federalnog istražnog biroa, Centralne obaveštaj-
ne agencije, Biroa za alkohol, duvan i vatreno oružje, Agencije za
borbu protiv narkotika, kao i psihijatri - sudski veštaci, službenici
carine, policajci, sudije redovnih sudova i advokati ne postižu re­
zultate mnogo bolje od slučajnih pogađanja.
Možda bi tačnost bila veća da su oni koji donose odluke, ume-
sto pasivnih posmatrača, bili u položaju da postavljaju pitanja. Ne
mogu da isključim ovu mogućnost, iako sumnjam da bi se tako
desilo. Neophodnost da još i postavljate pitanja može da vam
skrene pažnju sa obrade informacija o osobi koju procenjujete. Iz
tog razloga, kod mnogih ispitivanja, jedna osoba postavlja pitanja,
dok druga pasivno sedi sa strane i sluša odgovore osumnjičenog.
Bilo bi zanimljivo da u našim ispitivanjima angažujemo profesi­
onalne ispitivače da postavljaju pitanja, a da zatim proverimo da
li će oni koji vide takve video-snimke biti tačniji nego što je to do
sada bio slučaj.
314 Laganje

Naši posmatrači nisu poznavali one koje procenjuju, a mogli bi­

smo pretpostaviti da bi takva bliskost povećala tačnost. Naravno,
postoje mnoge situacije u kojima se procene o laganju donose bez
prethodnog poznavanja osobe koju procenjujemo, tako da su naši
eksperimenti značajni makar za takve slučajeve. No, ja sumnjam
da poznavanje nekoga uvek dobro dođe pri otkrivanju laži. Mada
nam ono može ponuditi predznanje na osnovu koga ćemo odba­
citi osobena ponašanja, to sve ide uz određenu cenu. Mi obično
dosta ulažemo u svoje odnose sa prijateljima i kolegama, tako da
želja da zadržimo te odnose može da nas dovede u situaciju u ko­
joj smo već postali slepi za obrasce ponašanja koji mogu ugroziti
te odnose. Poverenje čini čoveka osetljivim i podložnim obmani,
pošto se u tom procesu smanjuje uobičajeni stepen obazrivosti, a
osobi sa kojom smo u kontaktu rutinski se daje povoljnija početna
pozicija. Ukoliko smo u odnosu sa nekim, to može da nas navede
da osetimo samopouzdanje u vezi sa sopstvenom sposobnošću da
uočimo prevaru, ali to samopouzdanje može samo po sebi da nas
učini ranjivijim. Poznavanje nekoga može da bude dobrodošlo
samo kada se odnosi na osobu kojoj imamo razloga da ne veruje-
mo, i o kojoj smo već naučili kako i kada izdaje naš odnos.
U našim eksperimentima, posmatračima smo pokazali samo
nekoliko minuta od svakog intervjua pre nego što smo od njih
zatražili da donesu svoj sud. No, duži odlomci ne moraju sami
po sebi pomoći u otkrivanju laži. Mi jesmo uradili jednu studiju
u kojoj su prikazani odlomci bili dva puta duži, ali se tačnost nije
povećala. Uz to, iz merenja ponašanja koja smo ranije obavili zna­
mo da u ovim kratkim odlomcima postoje znaci prevare. Pa ipak,
ne možemo isključiti ovo ograničenje. Ako bismo ljudima dali
mnogo duže odlomke - u trajanju od jednog ili dva sata - možda
bi bilo više uspeha.
Neki kritičar bi mogao da se upita i da li je tačnost bila toliko
niska zato što nismo dali dovoljno bihejvioralnih znakova pre­
vare, no, kao što sam upravo pomenuo, u našim eksperimentima
to nije bio slučaj. Merenja pokreta lica, glasa i govora, koja smo
saradnici i ja izvršili, pokazuju da je moguć visok stepen tačno-
sti - preko 80 procenata tačnih klasifikacija o tome ko laže, a ko
N ovi rezultati 315

govori istinu. Mada su ta merenja zahtevala usporeno ponavljanje

snimaka, takođe znamo da su tačne procene moguće i kada se
video-snimak posmatra u realnom vremenu. Mali procenat onih
koje smo izučavali postigao je tačnost od 80 procenata ili veću, a
to su uspeli pri proceni više od jednog scenarija, tako da je malo
verovatno da je njihov stepen uspešnosti bio slučajan. A pronašli
smo i nekoliko profesionalnih grupa koje su, kao grupe, bile vrlo
uspešne u procenjivanju laganja. Pripadnici Tajne službe SAD ve­
oma su tačno otkrivali laganje o emocijama: nijedan od njih nije
postigao rezultat u opsegu slučajnog nagađanja ili ispod njega, a
jedna trećina je bila uspešna u preko 80 procenata slučajeva. Is­
pitivači koji su posebno izabrani na osnovu svojih ranijih veština,
posle nedelju dana obuke, pokazali su sličan stepen tačnosti u ot­
krivanju lažnih stavova prema nečemu.
Mada je ulog kod laži koje smo mi ispitivali bio mnogo veći
nego u drugim istraživanjima o laganju, on svakako nije bio ono­
liko visok koliko je to slučaj u mnogim krivičnim postupcima ili
postupcima u kojima se radi o nacionalnoj bezbednosti. Mogu­
će je da bi, da je ulog bio značajno veći, video-snimci sadržavali
mnogo više očiglednih znakova prevare, što bi dovelo do mnogo
više tačnih odgovora. Ne mogu da isključim tu mogućnost, mada
je, kako sam upravo istakao, bilo nekih profesionalnih grupa koje
su tačno procenjivale naše snimke. Ostaje pitanje zašto sve one
druge grupe nisu procenjivale tačno.
Informacije su tamo, i neki ih mogu uočiti, mada ne i mno­
gi. Pre nego što razmotrimo zašto ogromna većina ljudi ima tako
skroman učinak, imajmo na umu još jednu karakteristiku naših
eksperimenata koja je verovatno pomogla da rezultat bude bolji,
te nas je možda navela da precenimo, a ne potcenimo, nivo uspeš­
nosti. U svim našim nedavnim studijama rekli smo ispitanicima
da će 40 do 60 procenata ljudi koje će videti - lagati. U početku
nismo davali ovu instrukciju i saznali smo da je grupa policajaca
ocenila da su svi koje su videli na snimku lagali, objašnjavajući
nam kasnije da svi lažu, naročito policiju. Znanje o tome koliki je,
otprilike, procenat laganja je prednost koju ljudi retko imaju, tako
da bi to trebalo da popravi učinak kod otkrivanja laži. Više ću reći
o ovome nešto kasnije.
3i6 Laganje

Iako, dakle, priznajem da se iz naših dokaza ne mogu izvući do­

voljno čvrsti zaključci, ipak dodajem da naše video-trake sadrže
bihejvioralne znake prevare, koje neki ljudi mogu tačno prepo­
znati, mada većina ne može. U cilju ove diskusije, sada ćemo uzeti
da je ovo dokaz kako i u stvarnom životu većina ljudi - velika
većina - ne može, na osnovu nečijeg ponašanja, da otkrije laži u
kojima je ulog visok. Pitanje koje ja ovde postavljam jeste: zašto
svi ne možemo da budemo bolji u tome? Nije tačno da nas nije
briga. Istraživanja javnog mnjenja ponovo pokazuju da je iskre­
nost među pet glavnih osobina koje ljudi žele da vide kod svojih
vođa, prijatelja ili ljubavnika. A svet zabave je pun priča, filmova i
pesama koje opisuju tragične posledice izdaje.
Moje prvo objašnjenje zašto su ljudi tako neuspešni u hvatanju
laži jeste da nas naš evolucioni razvoj nije valjano pripremio da
budemo dobri u hvatanju lažova, niti da budemo uspešni lažovi.
Čini mi se da okruženje naših predaka nije nudilo puno prilika za
laž sa kojom se može izvući, a kazna je za onog ko je bio uhvaćen
u laži verovatno bila surova. Ako je ova spekulacija tačna, možda
nije bilo prirodne selekcije za one ljude koji su bili neobično ta-
lentovani za hvatanje lažova ili za sâmo laganje. Fosilni ostaci nam
ne kažu mnogo o društvenom životu, tako da moramo spekulisati
kakav je bio život lovaca i sakupljača plodova. Ovome mogu da
dodam sopstveno iskustvo od pre trideset godina, kada sam radio
sa pripadnicima nepismene kulture na nivou kamenog doba - u
mestu koje se danas zove Papua Nova Gvineja.
Nije bilo soba sa vratima i bilo je vrlo malo privatnosti u tom
malom selu u kome su se svi poznavali i svi viđali jedni druge sva­
kog dana. Laži bi najčešće otkrivala sama osoba koja je bila meta
laganja, ili neko drugi kada bi uočio radnje koje su u suprotnosti
sa tom laži, ili bi one bile otkrivane zahvaljujući drugom fizičkom
dokazu. Preljuba je bila aktivnost koja se često pokušavala prikriti
lažima u selu u kome sam živeo. Takve laži su se razotkrivale ne
tako što su urođenici tumačili ponašanje preljubnika dokje tvrdio
da je nevin, već tako što bi se spotakli o njega u žbunju.
Možda bi laži o uverenjima, emocijama i planovima mogle da
prođu bolje, tj. neprimećeno u takvom okruženju. No, neke od
Novi rezultati 317

tih laži bi na kraju dovele do jednog ili nekog drugog postupka, a

onda bi se primenio moj argument o tome koliko je teško da sa-
krijete ili falsifikujete radnje u okolini u kojoj nema privatnosti.
U društvu u kome je opstanak pojedinca zavisio od saradnje
sa drugim stanovnicima sela, gubitak reputacije zbog toga što ste
uhvaćeni u laži sa visokim ulogom mogao je da znači smrt. Niko
ne bi sarađivao sa nekim za koga se zna da je učestvovao u oz­
biljnim lažima. Taj neko ne bi mogao lako da menja supružnike,
poslove, ili da se preseli u drugo selo.
U poglavlju o prevari kod životinja, Čeni i Sejfart11 iznose vrlo
slične tvrdnje. Značajno ograničenje koje otežava laganje

... nastaje iz društvene strukture vrste. Životinje koje žive u stabilnim dru­
štvenim grupama suočavaju se sa posebnim problemima pri pokušaju ko­
munikacije u kojoj v araju ... Među društvenim životinjama signali prevare
verovatno bi morali da budu suptilniji i da se javljaju rede kako bi prošli
nezapaženo. Jednako važno, ukoliko životinje žive u društvenim grupama
u kojim a je neki stepen saradnje neophodan za opstanak, potreba za sarad-
njom može da sm anji učestalost davanja nepouzdanih signala."

Posedovanje neke posebne veštine za otkrivanje laži (ili samo

laganje) u takvim okolnostima ne bi imalo veliku adaptivnu vred-
nost. Ozbiljne laži sa velikim ulogom verovatno se nisu javljale
tako često - zato što su pružale ograničene šanse po velikoj ceni.
Kada se sumnjalo ili otkrilo da neko laže, to se verovatno nije ra­
dilo kroz procenu njegovog ponašanja. (Primedba: usmerio sam
se samo ka lažima unutar grupa; svakako, laži se mogu javiti i
između grupa, a njihova cena i otkrivanje mogu da idu sasvim
drugačijim putem.)
Iako postoje altruističke laži, u ovoj diskusiji sam se manje ba­
vio prijateljskim lažima, lažima koje se javljaju kada jedna osoba
stekne prednost, često na uštrb osobe koja je meta laganja. Kada
se prednost stekne tako što se prekrši pravilo ili očekivanje, to
zovemo varanjem. Laganje je ponekad potrebno da bi se uspelo u
varanju, ali je uvek potrebno da bi se sakrilo ono u čemu se varalo.
Prevareni ljudi, tipično, ne vole što su prevareni i motivisani su
da razotkriju laži koje je druga strana koristila. No, mala je vero-
3i 8 Laganje

vatnoća da se varanje javljalo dovoljno često kod naših predaka

da bi to rezultiralo prednošću za one koji su bili neobično vešti
da primete laž. A, kako sam izneo ranije, verovatno je bilo toliko
malo privatnosti da bi se varalice otkrile na drugi način, tako da
se njihovi prestupi nisu raspoznavali na osnovu njihovog ponaša­
nja. Biolog, Alan Grafen12je napisao:

Varanje mora da ima dovoljno nisku učestalost da bi signalizacija ostala u

osnovi iskrena. Pošto se pošiljaoci signala maksimalno uvežbaju, sledi da
postoji samo vrlo ograničen broj situacija u kojim a varanje ima svoje pred­
nosti. Možda su pošiljaoci signala, kojim a varanje donosi korist, u manjini,
ili se pošiljaocu signala isplati da vara samo u malom broju slučajeva...
Varanje se očekuje kod evoluciono stabilnih signalnih sistema, ali sistem
može da bude stabilan samo ako postoji razlog zašto se u većini situacija
varanje ne isplati. Primeri varanja dodaju neku vrstu poreza na značenje si­
gnala. Centralna činjenica u vezi sa stabilnim signalnim sistemima je iskre­
nost, a obezvređivanje značenja signala varanjem mora biti ograničeno da
bi se održala stabilnost sistema (str. 533).

Na osnovu ovakvog načina razmišljanja, signali varalica, koje

bih ja nazvao lažima, trebalo bi da imaju malu učestalost. Nala­
zi Kozmidesove i Tubija13 nagoveštavaju da je kod nas evoluirala
osetljivost prema kršenju pravila, tako da ne nagrađujemo varali­
ce, što može objasniti zašto se varanje ne javlja tako često. No, naši
rezultati ukazuju na to da verovatno nećemo moći uhvatiti vara­
lice samo na osnovu naše sposobnosti da uočimo laž na osnovu
njihovog ponašanja, već pre drugim sredstvima.
Da rezimiram raspravu: okruženje naših predaka nije nas pri­
premilo da postanemo lukavi lovci na laži. Oni koji su možda bili
veštiji u hvatanju lažova na osnovu ponašanja imali su samo mi­
nimalnu prednost u okolnostima u kojima su naši preci verovatno
živeli. Ozbiljne laži se verovatno nisu često dešavale zato što je ne­
dostatak privatnosti drastično povećavao šanse da se lažov uhvati.
Takav nedostatak privatnosti takođe je značio da su laži tipično
otkrivane kroz neposredno posmatranje ili suočavanjem sa dru­
gim fizičkim dokazima, pre nego oslanjanjem na procene ponaša­
nja. Konačno, u malom, zatvorenom društvu, u kome mnogo toga
zavisi od saradnje, kada se laži otkriju - cena koju bi lažov morao
da plati bila bi visoka i neizbežna.
Novi rezultati 319

U savremenim industrijskim društvima situacija je gotovo su­

protna. Ima mnogo prilika da se slaže; lako nam je da postignemo
privatnost - ima puno zatvorenih vrata. Kada nas uhvate - druš­
tvene posledice ne moraju da budu tako tragične, jer možemo da
promenimo posao, supružnika, selo. Narušena reputacija ne mora
da nas prati. Ako ovako razmišljamo, vidimo da sada živimo u
okolnostima koje ohrabruju laganje, umesto da ga obeshrabre;
lakše možemo sakriti dokaze i aktivnosti, čime raste i potreba da
se oslonimo na nečije ponašanje kako bismo doneli sud. A naš
evolucioni razvoj nije nas pripremio da budemo dovoljno osetljivi
na bihejvioralne znake koji su važni kod laganja.
Ako prihvatimo da nas evoluciona istorija nije pripremila da
otkrijemo laži iz ponašanja, zašto onda ne naučimo kako da to
radimo tokom odrastanja? Jedna mogućnost, a moje drugo objaš­
njenje, jeste da nas roditelji uče da ne identifikùjemo njihove laži.
Njihova privatnost često zahteva da ne otkriju deci šta tačno rade,
kada to rade i zašto to rade. Dok je seksualna aktivnost jedan oči­
gledan primer takvih laži, postoje i mnoge druge aktivnosti koje
roditelji žele da sakriju od svoje dece.
Treće objašnjenje jeste dâ, uopšteno gledano, više volimo da ne
uhvatimo lažove zato što stav da verujemo nekome, a ne sumnja­
mo u njega, obogaćuje naš život, bez obzira na moguću cenu. Ako
stalno sumnjamo i iznosimo lažne optužbe, to nije samo neprijat­
no za nas koji sumnjamo, već i znatno smanjuje šanse da usposta­
vimo intimne kontakte kod pronalaženja partnera, prijateljstva,
u odnosima na poslu. Ne možemo sebi priuštiti da ne verujemo
prijatelju, detetu ili bračnom partneru kada oni zapravo govore
istinu, pa stoga radije grešimo i ponekad poverujemo lažovu. Ve-
rovanje drugima nije samo nešto što se od nas zahteva - ono čini
naš život lakšim. Kakve veze ima štb je cena toga da nećemo uočiti
ponekog ko zloupotrebljava naše poverenje, kad ionako možda
nikada nećemo saznati za to. Takvog spokoja uma odriču se samo
paranoične osobe i možda oni koji žive rizično - ako nisu stalno
na oprezu neko ih može izdati. U skladu sa ovom formulacijom,
mi smo pronašli preliminarne dokaze da zlostavljana deca, koja
žive u institucionalnom okruženju, tačnije od druge dece otkrivaju
laži na osnovu ponašanja (Burgental, Šenum, Frank i Ekman)14.
320 Laganje

Do sada sam opisao tri razloga zašto ne hvatamo one koji lažu:
naš evolucioni razvoj nas nije pripremio na to; naši roditelji nas
nisu naučili kako da ih uhvatimo u laži; i više volimo da verujemo
drugima, a ne da budemo sumnjičavi. Moje četvrto objašnjenje
jeste da mi često želimo da nas obmanu, da smo u tajnom spora­
zumu sa laži, nevoljno, zato što postoji ulog zbog koga ne želimo
saznati istinu. Razmotrimo dva primera iz supružničkih odnosa.
Možda nije u interesu majke koja ima veoma malu decu da razot­
krije laž svog muža, koji krije svoje neverstvo, naročito ako njegov
novac i dalje dobijaju ona i deca, a ne ljubavnica. Preljubnik ne
želi da ga uhvate, tako da oboje imaju interes da se laž ne otkrije.
Slična logika važi za sledeću, više altruističku laž i sporazumno
verovanje. Žena pita svog muža: „Da li je na zabavi bila neka druga
žena koja ti je bila privlačnija od mene?“ On laže kada tvrdi da je
ona bila najprivlačnija, a nije. On ne želi da je učini ljubomornom
i ne želi situaciju u kojoj će morati da se suoči sa takvim njenim
osećanjima, dok ona želi da veruje kako je bila najlepša.
Kod nekih sporazumnih laži, meta laganja, koja želi da veruje
lažovu, možda neće imati korist od laži ili će ta korist biti krat­
kog veka. Setimo se, još jednom, možda najgoreg primera u ovom
veku - mete koja veruje lažovu koji je nameravao da joj nane­
se zlo. Mislim na sastanak između britanskog premijera Nevila
Čemberlena i Adolfa Hitlera, nemačkog kancelara, koji je održan
15. septembra 1938. i koji sam opisao na početku ove knjige. Zašto
je Čemberlen verovao Hitleru? Nisu verovali svi: bilo je mnogo
ljudi u opozicionoj partiji u Velikoj Britaniji, ali i na drugim me-
stima, koji su shvatili da Hitler nije čovek od reči. Kako verujem,
Čemberlen je nenamerno učestvovao u Hitlerovoj laži zato što
je morao da mu veruje. Da je Čemberlen prozreo Hitlerovu laž
morao bi se suočiti sa činjenicom da njegova politika popuštanja
dovodi njegovu državu u strašnu opasnost. Pošto je morao da se
suoči sa tom činjenicom svega nekoliko nedelja kasnije, možemo
se zapitati zašto već tokom susreta Čemberlen nije shvatio da ga
Hitler laže. To bi bilo racionalno, ali ne i psihološki. Većina nas
funkcioniše po nepisanom pravilu da odlažemo sve što je vrlo ne­
prijatno, a to možemo uraditi i tako što ćemo smišljeno prevideti
greške jednog lažova.
Novi rezultati 321

Kao takva meta laži, Čemberlen nije bio jedinstven slučaj. Mete
laganja često voljno i nehotično žele da veruju lažovu. Isti motiv -
nespremnost da se prihvati da dolazi katastrofa - objašnjava zašto
poslovni čovek, koji je greškom zaposlio proneveritelja, dosledno
propušta da vidi znake pronevere. Racionalno gledano, što pre ot­
krije prevaru - to bolje, no, psihološki, takvo otkriće će značiti da
se mora suočiti na samo sa gubicima kompanije već i sa sopstve-
nom greškom da je zaposlio takvog nitkova. Slično tome, svi osim
prevarenog bračnog partnera mogu znati šta se dešava. Ili, preado-
lescent koji koristi jake droge može biti uveren da njegovi roditelji
garantovano znaju šta se dešava, dok se roditelji nehotimice trude
da ne vide laži koje bi ih naterale da se suoče sa mogućnošću da
su bili neuspešni kao roditelji i da im sada predstoji strašna borba.
Kratkoročno nam je gotovo uvek bolje da sarađujemo sa laži, čak i
ako to znači da će sutradan posledice biti kudikamo teže.
Motivi koji navode metu laganja da ne uhvati lažova bili su oči­
gledni kod hapšenja službenika CIA Oldriča Ejmsa 1994. godi­
ne. Prethodnih devet godina Ejms je davao KGB-u informacije
o svim Rusima koji su sarađivali sa CIA, nakon čega je puno tih
Rusa ubijeno. Ejms nije bio skroman čovek: rasipnički je trošio
novac koji je dobijao od KGB-a, kupivši kuću i automobil koji
su bili mnogo skuplji nego što bi on mogao da priušti od svoje
plate. Sendi Grajms, kontraobaveštajni agent CIA, koja je konač­
no uhvatila Ejmsa, opisala je svoj rad na sledeći način: „Čovekova
najveća nagrada, njegova najvažnija pobeda je istovremeno i nje­
gov najgori poraz... Kada uhvatite špijuna, to očigledno znači da
ste imali problem u svojoj službi: zašto ga niste uhvatili ranije?!“
Peto objašnjenje zasniva se na zapisima Ervinga Gofmana.15
Nas vaspitavaju da budemo učtivi u našim interakcijama, a ne
da krademo informacije koje nam drugi ne daju. Prilično tipičan
primer za ovo jeste kada nesvesno skrenemo pogled ako neko
s kim razgovaramo počne da čisti uši ili čačka nos. Gofman bi,
takođe, tvrdio da pogrešna poruka ponekad može biti društve­
no važnija od istine. To je prihvaćena informacija, ona za koju je
osoba koja je izgovara spremna da prihvati odgovornost. Kada na
pitanje: „Kako ste jutros?“ sekretarica koja se oseća očajno zato
što se prethodne noći svađala sa mužem odgovori: „Odlično!“, ta
32.2 Laganje

pogrešna poruka može biti bitna za njenu interakciju sa šefom.

Ona mu kaže da će uraditi svoj posao kako treba. On za istinitu
poruku - da je žena očajna - možda i ne želi da zna dok god to ne
utiče na njen učinak na poslu.
Nijedno od objašnjenja koja sam ovde ponudio ne može da
objasni zašto većina zaposlenih u sistemu krivičnog gonjenja i
obaveštajnim agencijama tako slabo uspeva da identifikuje lažove
na osnovu njihovog ponašanja. Ispitivači u policiji i kontraobave-
štajnoj službi ne zauzimaju stav poverenja prema osumnjičenima,
ne učestvuju dobrovoljno u prevari, a i spremni su da ukradu in­
formaciju koja im se ne daje. Zašto onda ne postižu bolje rezultate
u identifikaciji lažova na osnovu ponašanja? Verujem da je njihov
hendikep visoka polazna stopa laganja i neadekvatna povratna
informacija. Većina ljudi sa kojima oni imaju posla verovatno ih
laže. Oni sa kojima sam razgovarao procenjuju daje polazna stopa
laganja oko 75 procenata. Tako visoka polazna stopa nije optimal­
na ukoliko ispitivači treba da nauče i budu spremni za otkrivanje
suptilnih bihejvioralnih znakova laganja. Suviše često cilj ovih
ljudi nije da razotkriju lažova, već da sakupe dovoljno dokaza i
strpaju lažova iza rešetaka. A kada pogreše i saznaju da je neko
nepravedno kažnjen - ta povratna informacija dolazi prekasno da
bi njihova pogrešna procena mogla da se ispravi.
Ovo možda znači da bi, ako izložite ljude nižoj polaznoj uče-
stalosti laganja od oko 50 procenata, i ako im date korektivnu po­
vratnu informaciju posle svake procene koju načine, oni na kraju
mogli naučiti kako da tačno identifikuju laži na osnovu ponaša­
nja. Trenutno planiramo takav eksperiment. Ne očekujem da će
tačnost dosegnuti 100 procenata i zato ne verujem da procene o
tome ko laže treba da se prihvataju kao dokazi na sudu. No, takve
procene ipak mogu da nam ponude čvršću osnovu da, makar na
početku, odlučimo koga ćemo dodatno ispitati, kao i kada ćemo
postaviti više pitanja kako bismo razjasnili zašto se dogodilo ne­
što čudno u ponašanju ispitanika.*

* Veći odlom ak iz prvog dela ovog poglavlja pojavio se u poglavlju koje sam napisao za
knjigu S ećanje na sv akod n ev n e i em ocion aln e d o g ađ a je (M em ory f o r E veryday a n d E m o ­
tion al Events), ur. N. L. Stain, P. A. Ornstein, B. Tversky i K. Brainerd (Hillsdale, New Jersey:
Lawrence Erlbaum Associates, 1996). Drugi deo poglavlja objavljen je u časopisu Social
R esearch, 63 (3) (jesen 1996): 8 0 1 -1 7 .
 XII

Mikroekspresije, suptilne i opasne

facijalne ekspresije

S ta je najvažnije

Tokom sedm ogodišnjeg perioda nakon 2001. identifikovali

smo u našim istraživanjim a najznačajnije znake prevare i razvili
m etode pom oću kojih m ožem o obučiti ljude da ih prepoznaju.
Ovo je postalo moguće zato što smo, po prvi put, dobili fmansij-
ska sredstva za naše istraživanje o laganju, što nam je om ogućilo
da ispitam o m nogo više ljudi nego ranije i da uradim o m nogo
složenije i finije analize.
Č etrdeset godina sam dobijao stipendije od vlade za m oja
istraživanja neverbalnog ponašanja i emocija. M eđutim , nisam
uspevao da dobijem podršku za predložene studije o tom e kako
ponašanje m ože da oda laž, tako da sam tu m orao da se oslo­
nim na lična sredstva. G odine 1990. pridružio m i se, i proveo tri
godine u mojoj laboratoriji kao postdoktorant, M ark Frank, bivši
izbacivao iz kafića, čija se disertacija na Kornelu bavila lažim a pri
kockanju.
Sve se prom enilo posle 11. septembra. Prvi put odsek našeg
M inistarstva odbrane dao je sredstva za istraživanje prevare, što
nam je om ogućilo da m erim o ponašanje stotina ljudi. Ništa do

323
324 L a g a n je

čega sm o došli nije u koliziji sa onim što sam izneo u prethodnim

poglavljima, ali je sada naše znanje veće.
Z nao sam da prim enjena istraživanja koja izvode naučnici po
pravilu ne uspevaju da zainteresuju one koji bi trebalo da budu
poslednji korisnici rezultata, u ovom slučaju - vladu. Želeo sam
da izbegnem situaciju u kojoj bi sredstva za naše studije završila
u onom e što se u krugovim a odbrane zove „dolina sm rti“, što je
konačno odredište za rezultate istraživanja koje niko nikada ne
iskoristi. Učinilo mi se da je rešenje da na sam om početku uklju­
čim klijente i zam olim ih da nam pom ognu u nacrtu istraživanja.
Pozvao sam službenike snaga reda i obaveštajne agente iz Sjedi­
njenih Am eričkih Država, Velike Britanije i Izraela u Vašington,
na dvodnevni sastanak sa M arkom Frankom i sa m nom , kao i
sa m ojom koleginicom M orin O’Saliven1, kako bism o isplanirali
našu novu studiju o prevari.
Eksperim enti, koje sm o zajedno napravili, jedinstveni su u
istoriji istraživanja o prevari, bez obzira na to da li su ispitivane
fiziološke reakcije, kao u studijam a sa poligrafom , ili je posm atra-
no ponašanje osobe. Povezali smo istraživanje naših subjekata sa
vitalnim iskustvima koja su oni imali u prošlosti ili koja bi mogli
da im aju u budućnosti.' Nism o izabrali slučajan uzorak" iz p o p u ­
lacije, već ljude kojim a je bilo jako važno ono što će raditi u našem
eksperim entu i koji su brinuli kako će posle uspešnog ili neuspeš-
nog laganja ili govorenja istine izgledati u sopstvenim , ili u očim a
ljudi koji su im važni. Nism o slučajno odredili ko će da laže, a ko
da govori istinu zato što smo već znali da će različiti ljudi ionako
sami odlučiti da li da lažu ili da kažu istinu. O ni koji izaberu da
* U mojoj prvoj studiji (poglavlje 3) ova veza je postojala pošto su studentkinje visoke
škole za medicinske sestre m orale da se suoče sa uznem irujućim scenam a iz bolnice, a
znale su da ih to očekuje na njihovom poslu. Učinili sm o eksperim entalnu situaciju rel­
evantnom za njihov prošli i budući život u jednom od kasnijih eksperim enata (poglavlje
11), u kom e su ljudi lagali ili govorili istinu o svom mišljenju, a koje je m oralo da bude
gledište koje su zdušno podržavali ili koje im je bilo važno. No, u narednom eksperim entu,
u kom e su lagali ili govorili istinu o tom e da li su uzeli novac, ovaj čin je bio potpuno
nebitan za njihov prethodni ili budući život, kao što je bio slučaj sa gotovo svim ranijim
istraživanjima prevare koja su radili drugi naučnici.
** Zapravo, većina istraživanja u psihologiji ne radi se na slučajnom uzorku već na stu ­
dentim a osnovnih studija koji se dobrovoljno jave da učestvuju, što je obično i jedan od
uslova da izađu na ispit.
M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp re sije 325

prekrše pravilo i lažu o tom e uvereni su da su sposobni da se izvu­

ku. O ni koji su m anje sam ouvereni ne krše pravila jer očekuju da
će ih uhvatiti ako pokušaju da se izvuku. Dozvolili smo ispitanici­
m a u našem istraživanju da sami odluče - da li će lagati ili govoriti
istinu, kao što ljudi to čine u stvarnom svetu, sa svim psihološkim
posledicam a koje takav izbor podrazum eva.
Ulog, naročito kad je u pitanju kazna, bio je onoliko visok ko­
liko su to mogle da nam dozvole univerzitetske komisije čiji je
posao da štite ljude od zloupotrebe u eksperim entim a u kojima
učestvuju. Za razliku od svih prethodnih istraživanja, osim naših,
svi su znali da će biti kažnjeni ukoliko policajac koji ih intervjuiše
proceni da nisu govorili istinu. Kao u stvarnom životu, osoba koja
je govorila istinu, a ocenjeno je da laže, im ala je isti tretm an kao i
uhvaćeni lažov.
Za eksperim ent smo prikupili učesnike koji su bili članovi
politički aktivnih grupa. Nism o ih pitali da li su nekad prekršili
zakon, ali m orali su duboko da veruju u stvar za koju se borila
njihova grupa - uključujući i to da opravdaju ekstrem no ponaša­
nje kako bi se ostvarili ciljevi za koje se grupa zalaže. Pružili smo
im m ogućnost da otvore zapečaćeni koverat adresiran na njihovu
rivalsku politički aktivnu grupu. Sami su mogli odlučiti da li će
iz koverte uzeti novac, inače nam enjen njim a om raženoj grupi.
Ako bi uspeli da ubede policajca, koji ih je naknadno ispitivao,
da nisu uzeli taj novac, njihova grupa bi dobila i taj novac, a oni
lično bi dobili i određenu dodatnu naknadu. Takođe su mogli iza­
brati da ne uzm u novac iz koverte. Ako bi ubedili ispitivača da su
ipak uzeli novac, njihova grupa bi dobila nešto novca, suparnička
grupa bi takođe dobila nešto novca, a i oni bi dobili nešto novca
za sebe lično - ali ipak m anje nego što bi dobili da su pokušali da
uzm u novac iz koverte. No, ako bi ispitivač ocenio da lažu, bez
obzira na to šta su zapravo uradili, oni ne bi dobili nikakav novac,
protivnička grupa bi dobila deo novca, a oni lično bi se suočili sa
vrlo neprijatnom fizičkom kaznom.
M erili smo svaki oblik vidljivog ponašanja koji može da se po-
sm atra kod više od stotine ispitanika: facijalne pokrete, pogled,
pokrete glave, gestikulaciju, reči koje su izgovarali i karakteristike
32б L a g a n je

njihovog glasa dok su to činili.* Statistička analiza je iznedrila dva

važna rezultata koje nism o mogli da dobijem o na osnovu naših
preth o d n ih studija. Najpre, postignut je veoma visok nivo tačno-
sti, od oko 90 procenata, o tom e ko je lagao, ali samo onda kada
smo izvršili višestruka bihejvioralna merenja. Posm atran pojedi­
načno, nijedan izvor inform acija - lice, telo, glas, govor, tem pera­
tura kože - nije dao tako dobre rezultate. D rugi rezultat bio je da
je najznačajniji pojedinačni bihejvioralni izvor, koji je sam po sebi
om ogućavao tačnost veću od 70 procenata, bila facijalna ekspre­
sija. Ovo se potvrdilo u još jednoj sličnoj studiji. Kao i u našim
ranijim istraživanjim a, m nogi od ovih izraza lica javili su se na
m ikronivou - tj. pojavili bi se na licu i nestali za m anje od pola se­
kunde. Nalaz da takve m ikroekspresije postoje, i da se javljaju na
licu kada ljudi lažu, potvrdila je i jedna grupa istraživača nezavi­
sno od nas.2 Zanimljivo, neki od lažova koji su pokazivali ovakve
m ikroekspresije u našoj studiji izjavili su kasnije da su pokušali
da sakriju izraze svog lica kako bi prevarili ispitivača - no to nisu
uspeli kod mikroekspresija.

M ikrofacijalne ekspresije

Ove veom a kratke facijalne ekspresije - koje traju od četvrtine

do polovine sekunde - nastaju i nestaju toliko brzo da ih m ožete
propustiti ako trepnete. Č ak i bez treptanja, naše istraživanje je
pokazalo da većina ljudi ne prim eti inform acije koje se nalaze u
m ikroekspresijama. Prvi put sm o otkrili te m ikroznake kada smo
analizirali usporeni snim ak intervjua sa psihijatrijskom pacijent-
kinjom Meri, koja je skrivala svoj duševni bol kako bi joj dozvolili
da provede vikend van bolnice i tim e dobije priliku da se oslobodi
nadzora i počini samoubistvo. Kada smo gledali film u realnom
vrem enu, ona je izgledala sasvim norm alno; tek su je m ikroek­
spresije u usporenom snim ku odale.
* Prikupljanjem i analizom podataka rukovodio je M ark Frank; nakon što sm o završili
nacrt studije moj posao je više bio da budem konsultant ili m lađi partner. Takođe smo
merili i fiziologiju autonom nog nervnog sistema, ali smo, zbog problem a sa oprem om za
snimanje, u analizu mogli da uvrstim o sam o podatke o tem peraturi kože.
M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e kspresije 327

M ikroekspresije m ogu da se jave usled dva povezana, ali ipak

veom a različita razloga: kao kod Meri, one m ogu da budu posle-
dica nam ernog, svesnog prikrivanja, a m ogu da budu i proizvod
represije, kod koje osoba koja pokazuje m ikroekspresiju nije sve-
sna onoga što proživljava.* Nisam pronašao razliku u izgledu mi-
kroekspresija, bilo da su one rezultat supresije ili represije.
Često, m ada ne i uvek, m ikroekspresija je veom a intenzivna i
m ože se u potpunosti uočiti duž celog lica. U prvom izdanju ove
knjige opisao sam naše početne pokušaje da naučim o ljude kako
da prepoznaju m ikroekspresije u realnom vrem enu. Zapanjio sam
se kada sam video da ljudi to m ogu da nauče za manje od sat
vrem ena.
Sredstvo za obuku u prepoznavanju m ikroekspresija (Micro
Expression Training Tool - M ETT), koje sam napravio, pruža dve
vrste obuke. U usporenom snim ku M ETT poredi i kontrastira
emocije koje se najčešće pobrkaju jedna sa drugom - ljutnja i o d ­
vratnost, strah i iznenađenje, strah i tuga - uz objašnjenje po čemu
se svaki par emocija razlikuje. METT, takođe, pruža i priliku da
se provežba prepoznavanje mikroekspresija. U svakom segm entu
vežbe pojavljuje se druga osoba. O na najpre nem a nikakav izraz
lica, a zatim se, sasvim kratko, pojavljuje facijalna ekspresija jed­
ne od sedam emocija, nakon čega se lice odm ah vraća u početno
bezizražajno stanje. Učenici m oraju da izaberu koja je od sedam
emocija bila ispoljena: ljutnja, strah, odvratnost, prezir, tuga, izne­
nađenje ili sreća. Na ekranu se pojavljuje inform acija da li su p o ­
godili. Ukoliko ne uspeju, im aju pravo da ponovo biraju, sve dok
na kraju ne pogode. Pre nego što pređu na sledeću kratkotrajnu
ekspresiju, ohrabrujem o učenike da zaustave snim ak ekspresije,
prouče je, a zatim više puta ponove snim ak dok ne nauče da je
bez m nogo tru d a prim ete tokom vrlo kratkog pojavljivanja. U
standardnoj verziji M ETT-a učenicim a dajem o 21 prim er da tako
vežbaju; u naprednoj verziji nudim o im 42 prim era za vežbu.
M ETT sadrži i testove prepoznavanja m ikroekspresija pre i p o ­
sle obuke. Učenici obično povećaju svoju tačnost za 30 do 40 pro-

* Hagard i Ajzaks (Haggard & Isaacs) su prvi izneli nalaz o m ikroekspresijam a koje nas­
taju usled represije; m i sm o bili prvi koji su ih pronašli kod supresije.
328 L a g a n je

cenata, a m nogi od njih dostignu ukupan skor od 80 procenata, ili

bolji, posle sat vrem ena ili čak kraćeg vrem enskog intervala. O va­
kve rezultate smo imali kod različitih grupa: am eričkih studenata,
japanskih biznism ena, osoblja Američke agencije za bezbednost
otadžbine, Australijske savezne policije, i drugih.
Jedna ranija verzija M ETT-a bila je slična ovoj, ali je pokazivala
facijalnu ekspresiju sam o dveju od šest etničkih grupa, koliko ih
im am o u trenutnoj verziji (koju zovemo M ETT2 kako bism o je
razlikovali od prve). O na je davala m anje m ogućnosti za vežbu.
Pa ipak, i ona je omogućavala napredak. Većina naših istraživanja
pokazala je i da ta prva verzija daje odlične rezultate.
U seriji studija, koje sm o izveli M ark Frank, M orin O’Saliven i
ja, koristili smo M ETT kao test, pokazivali m ikroekspresije i tra ­
žili od ljudi da, bez prethodne obuke, procene emocije koje su se
nakratko pojavljivale pred njima. Ispitanici su, takođe, videli i vi-
deo-snim ke osoba koje lažu ili govore istinu o svojim em ocijama,
m išljenjim a ili o tom e da li su uzeli novac. Jedini test koji je koreli-
rao sa tačnošću u identifikaciji laži (a probali smo puno različitih
testova ličnosti), bio je test tačnosti u opažanju mikroekspresija.
Korelacija nije bila visoka - izm eđu 0,20 i 0,30 - ali smo je stalno
dobijali i bila je statistički značajna. U našem zajedničkom radu
saznali smo da su i studenti i članovi Američke obalske straže, koji
su imali obuku kraću od jednog sata, uz pom oć M ETT-a postizali
značajno bolje rezultate u opažanju m ikroekspresija kod ljudi koji
lažu.3
U jednoj drugačijoj studiji Rasel4 je sproveo M ETT obuku sa
pacijentim a obolelim od shizofrenije i sa kontrolnom grupom
norm alnih osoba. Kao što se moglo očekivati, u prethodnom testu
su norm alni pojedinci postigli bolje rezultate od shizofreničara.
Obe grupe su bile bolje posle obuke, ali su, opet, neshizofreničari
postigli bolje rezultate od shizofreničara. Upadljivo, shizofreni-
čari su posle obuke bili jednako dobri kao neshizofreničari pre
obuke! A pošto su autori koristili kam eru da snim a u koji deo
lica sa snim ka ispitanici gledaju, videlo se da shizofreničari posle
obuke gledaju u one oblasti lica koje su sadržavale informacije, što
pre obuke nisu radili.5
M ik r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp resije 32 9

U poslednjih nekoliko godina pridružio m i se Dejvid Macu-

m oto i počeo zajedno sa m nom da učestvuje u m nogim istraži­
vanjim a koje ću sada opisati. Pre više od dvadeset pet godina ra ­
dio je kod m ene disertaciju o kulturnim sličnostim a i razlikama
u prepoznavanju facijalnih ekspresija. Profesor džuda sa crnim
pojasom i sopstvenom školom, bivši am erički olimpijski džudo
trener, kao i autor knjiga 0 džudu, Dejvid je čudo od energije, i to
ne sam o kad je istraživanje u pitanju.
U još uvek neobjavljenom istraživanju Dejvid i ja smo dobili
rezultat da su trgovački putnici koji su prošli kroz M ETT2 obuku
nekoliko nedelja kasnije bili uspešniji u svom poslu nego njihove
kolege koje nisu imale obuku.6

M akrofacijalne ekspresije

Svaka od sedam em ocija koje imaju univerzalnu ekspresiju -

ljutnja, strah, odvratnost, prezir, tuga, iznenađenje ili sreća - može
da bude važna pri otkrivanju laži, ali sam o ako je u neskladu sa
onim što se govori ili sa stavom koji je osoba koja govori zauzela.
Ako se facijalna ekspresija slaže sa recim a ili opštim stavom go­
vornika, ona nije od značaja za otkrivanje laži.
Koristim term in „m akro“ za ekspresije koje na licu stoje dovolj­
no dugo i m ogu lako da se vide i interpretiraju - obično od pola
sekunde do nekoliko sekundi. Nikoga ne treba da učim o kako da
prim eti i protum ači takve m akroekspresije, osim ako nem a m en­
talni hendikep kao što su autizam ili shizofrenija. No, naša istraži­
vanja su pokazala da većina ljudi obično ignoriše facijalne ekspre­
sije koje se ne slažu sa izgovorenim rečim a.7 Ne znam o da li ljudi
bukvalno ne prim ećuju ovakve ekspresije lica ili ih prim ećuju, ali
im ne pridaju nikakvu važnost pri procenjivanju. Na većinu, pre
svega, utiču izgovorene reči, pri čem u oni sve neverbalne znake u
suprotnosti sa rečim a prosto ne uzim aju u obzir.
330 L a g a n je

Suptilne ekspresije

Suptilne ekspresije su vrlo fini, sićušni izrazi lica, koji se vide na

delu lica ili duž celog lica, ali kod kojih je izražajnost jako mala.
Suptilne ekspresije se javljaju iz m nogo razloga. Emocija koju
osoba oseća može da bude veoma slaba. Takođe se javljaju ako
emocija tek počinje, a m ogu da se povećaju ukoliko se i emocija
pojača. Suptilne ekspresije m ogu da se jave i pri snažnim em o­
cijama ukoliko osoba aktivno potiskuje em ociju pa se vidi samo
njena blaga manifestacija. Ne znam o da li je m oguće da iz same
suptilne ekspresije zaključim o zašto se ona javila - usled emocije
m alog intenziteta, emocije koja tek počinje ili manifestacije jake
emocije koja se samo delim ično ukazala.
Kako bih pom ogao ljudim a da uoče ove sićušne signale, pripre­
mio sam m etod za obuku u opažanju suptilnih ekspresija (Subtle
Expression Training Tool - SETT). Nedavna studija, koju je oba­
vio nezavisni tim istraživača, pokazala je da je tačnost u opažanju
stavki iz SETT testa u korelaciji sa tačnošću u otkrivanju laži o
emocijama, sličnih onim a koje su u eksperim entu izgovarale stu-
dentkinje visoke škole za m edicinske sestre kako bi prikrile svoja
osećanja.8 Verujem da će SETT biti koristan pri uspostavljanju
empatije, čime će nadograditi efekte koje smo dobili uz pom oć
METT-a. M ark Frank i ja smo upravo završili dorađenu verziju
SETT-a (SETT2).

Otkrivanje opasnog ponašanja (D -kocka)

Pre više od dvadeset godina am erička Tajna služba m i je p o ­

zajmila film u kom e su bili snim ci pokušaja ubistava širom sveta,
u kojima je neko od okupljenih građana ili novinara snim ao n a ­
rod koji se tu našao kako bi pozdravio nekog političkog lidera. U
nekim slučajevima mogao sam da vidim lice ubice tokom pet do
dvadeset sekundi pre nego što bi otkrio oružje i pucao. Najbolje
sam m ogao da vidim Džona Hinklija, koji je 1981. pokušao da
ubije predsednika Regana, ali sam i u nekoliko drugih slučajeva
mogao da vidim lice atentatora.
M i k r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e ek sp re sije 331

Nasilje (koristim taj term in u značenju fizičkih napada koji

im aju za cilj da izazovu fizičku povredu ili sm rt) se kod atentata
javlja sa predum išljajem , u drugačijim okolnostim a od onih kod
kojih postoji planiranje ali gde m eta nije političar ili neka druga
slavna ličnost. Iako se nasilje sa predum išljajem javlja i kod ubi-
stva članova porodice, takve napade nije lako razdvojiti od onih
kod kojih nije bilo plana, tj. prethodne nam ere da se nasilno delu-
je. Umesto toga, obično neka svađa eskalira, a onda jedna ili obe
osobe izgube kontrolu i postanu nasilne.
Pošto nisam im ao nikakav uzorak nasilnog ponašanja nasta-
log im pulsivno, nakon gubitka kontrole, zamolio sam profesio­
nalne glum ce da odigraju scenu iz sopstvenog života u kojoj su
izgubili kontrolu i nekoga udarili. Pre nego što su počeli dao sam
im instrukciju da se zaustave i zadrže u položaju tipa „nemoj me
udariti!“, dakle sam o trenutak pre nego što zaista izgube kontrolu.
Gotovo devedeset glumaca, od kojih je bio jednak broj m uškaraca
i žena, pripadnika šest etničkih grupa, od kojih su neki bili im i­
granti - proizvelo je identičnu facijalnu ekspresiju.
Dao sam instrukciju jednom glum cu da napravi razliku izm e­
đu ekspresije u kojoj je bilo predum išljaja i ekspresije nastale n e­
planiranim gubitkom kontrole, kao i da napravi više ljutitih, p re­
zrivih i gadljivih ekspresija. N aknadno sam ih rasporedio u niz
od dvanaest fotografija koje su kasnije pokazane policajcim a iz
pet zemalja, zaduženim za ozbiljne zločine, od kojih dve nisu bile
zapadne. Policajce sm o upitali da li su ikada bili žrtve ili svedoci
fizičkog napada: gotovo svi su bili. O nda sm o ih pitali da li su
videli izraz lica počinioca neposredno pred izvršenje nasilničkog
čina i da li ga se sećaju - preko 85 procenata njih jeste. One koji su
se sećali tog izraza zamolili sm o da pogledaju ovih 12 fotografija
i procene da li su neki izraz lica videli pre napada sa predum i­
šljajem i pre napada iz afekta. Stepen saglasnosti je bio visok, bez
obzira na zemlju iz koje je određeni policajac dolazio.
Pokazali sm o naše rezultate drugim policajcim a koji istražuju
ozbiljne zločine i oni su sa entuzijazm om potvrdili da smo p ro ­
našli ono što su i oni već viđali. Dejvid M acum oto i ja sm o upravo
završili prvu verziju našeg m etoda za obuku u otkrivanju opasnog
ponašanja (Dangerous Demeanor Detector Training Tool), koji je
dostupan na internetu.
332 L a g a n je

M ere opreza

Iako m ikroekspresije uvek pokazuju sakrivene emocije, postoje

dva važna upozorenja. Prvo, nem a načina da iz m ikroekspresije
saznam o da li je sakrivanje nam erno ili osoba koja pokazuje takav
izraz zaista ne zna šta oseća. Drugo, sakrivena emocija sama po
sebi ne dokazuje da je određena osoba već počinila ili nam erava
da počini prekršaj. Kao i kod svake druge ekspresije emocija, ona
nam ne kaže ništa o uzroku, događaju koji ju je izazvao. Na prim er,
prikrivena ljutnja može da se javi kod nekoga ko je sasvim nevin,
ali su ga greškom označili kao sum njivog i ispituju ga. Dalje istra­
živanje pitanja zašto ispitanik pokazuje prikrivenu em ociju može
nam pom oći da izbegnem o Otelovu grešku: da pretpostavljam o
kako postoji samo jedan m ogući izvor koji je izazvao tu emociju,
a to je onaj koji se uklapa u predrasudu ispitivača.
Jedna veom a zanimljiva upotreba m ikroekspresija može da
bude donekle opasna. Prva emisija televizijske serije Laži me, u
kojoj sam ja naučni konsultant, prikazuje jednog zatvorenika -
američkog nacistu - arijevca, koga ispituju. Ispitivač zna da je za­
tvorenik podm etnuo bom bu u jednu crkvu koju posećuju Afroa-
m erikanci, ali ne zna o kojoj je crkvi reč, a zatvorenik ne odgovara
na pitanja. No, m ikroekspresija zadovoljstva koja se pojavila na
zatvorenikovom licu kada su m u pom enuli im e crkve koju FBI
nam erava da istraži rekla im je da se ne radi o pravoj crkvi. Nje­
gova m ikroekspresija besa kada su m u pom enuli im e jedne druge
crkve sugerisala im je da upravo nju treba da pretresu. Rekli su mi
da se na Bliskom istoku koristi ista procedura kada ispituju osum ­
njičenog o tom e gde je sakrio oružje ili priručni eksploziv.
Kada tum ačim o suptilne ekspresije prvo pitanje je da li se radi
o znaku slabe emocije, jače emocije koja tek počinje ili fragm en­
tu jake emocije koju ta osoba pokušava da sakrije. Ako je sup­
tilna ekspresija način na koji se odaje prikriveni strah, ljutnja ili
odvratnost, ispitivač m ora isključiti m ogućnost da se te emocije
javljaju kao posledica činjenice da je određena osoba podvrgnuta
ispitivanju a da nisu dokaz laganja o događaju koji se istražuje.
M ik r o e k s p r e s ije , s u p t i l n e i o p a s n e f a c i j a l n e e k sp re sije 333

Mere opreza kod razm atranja facijalnih ekspresija koje ukazu­

ju na opasno ponašanje sasvim su drugačije. One upozoravaju da
može doći do opasnosti, ali nisu i siguran dokaz da će se nešto d o ­
goditi. Može se desiti da će, ako samo obratim o pažnju na osobu
koja pokazuje opasan izraz lica, nasilni čin biti sprečen, m akar za
trenutak. D rugi problem je u tom e što m ožda postoje i drugi opa­
sni izrazi lica koje još nism o otkrili: znam o kako da saznamo, ali
još nism o dobili sredstva za dalja istraživanja. Takođe ne znam o
ni da li bi se opasni izrazi koje smo videli u našim istraživanjim a
videli i kod borca džihada ili bom baša samoubice: opet, znam o
kako da tražim o, ali još uvek nije urađeno takvo istraživanje.
Verovatno je najhitnija upotreba m ikroekspresija, suptilnih ek­
spresija, a m ožda čak i opasnih ekspresija, da se uspostavi odnos sa
osum njičenim i obezbedi njegova saradnja. Sm atram d a je svako
sprem an da ispriča svoju priču ako veruje da je slušalac otvorenog
um a i želi da shvati. Dobijanje takvog poverenja osum njičenog
bar delim ično obezbeđuje postupak u kom e ćemo prim etiti šta
ta druga osoba oseća, naročito ako obratim o pažnju na osećanja
kojih nije svesna ili koja delim ično prikriva.
Ako želite da naučite kako da prepoznate mikroekspresije,
suptilne i opasne ekspresije, posetite našu stranicu na internetu:
www.ekmangroup.com
 Epilog

Sve ovo što sam napisao trebalo bi više da pom ogne lovcima
na laži nego lažovima. M islim da je lakše popraviti nečije um eće
da otkrije prevaru nego da je načini. Lakše se uči ono što se razu­
me. Nije potreban poseban talenat da se shvate moje ideje o tom e
kako se laži razlikuju. Svako ko je vredan m ože iskoristiti kontrol­
nu listu za laganje iz poslednjeg poglavlja knjige i proceniti da li
će lažov biti sklon da načini neku grešku. N apredak u uočavanju
znakova prevare zahteva više od pukog razum evanja onoga što
sam opisao; ta veština m ora da se razvija kroz praksu. No, svako
ko posveti vrem e tom problem u, ko pažljivo gleda i sluša, ko traži
znake koje sam opisao u četvrtom i petom poglavlju - m ože da
se popravi. Mi smo, kao i neki drugi, obučavali ljude kako da p a ­
žljivije i tačnije gledaju i slušaju, i većina ljudi je izvukla korist iz
toga. Čak i bez takve form alne obuke ljudi m ogu sami da vežbaju
kako da prim ete znake varanja.
M ada m ožem o da organizujem o školu za lovce na laži, škola za
lažove ne bi im ala smisla. P rirodnim lažovima ona nije potrebna,
a m i ostali nem am o potreban talenat da bism o od nje im ali neku
korist. P rirodni lažovi znaju i koriste većinu stvari o kojim a sam
ovde pisao, m ada nisu uvek svesni tog svog znanja. D obro laganje
je poseban talenat, koji se ne stiče lako. Da bi to postigao čovek
m ora da bude p rirodni glumac, da um e pridobiti i opčiniti druge
svojim ponašanjem . Takvi ljudi su sposobni da bez razm išljanja
kontrolišu svoje ekspresije i da na svog sagovornika ostave upravo
onaj utisak koji žele. Njima pom oć nije previše potrebna.

335
336 L a g a n je

Takva pom oć je potrebna većini ljudi, no, pošto oni nem aju
priro d n i talenat za glum u - nikada neće naučiti da posebno d o ­
bro lažu. Ništa od onoga što sam rekao o tom e šta odaje laž, a šta
čini da laž deluje ubedljivo, neće im m nogo pom oći. Čak može da
učini stvari gorim za njih. Laganje ne m ožete da popravite tako
što znate šta treba, a šta ne treba da radite. A ja iskreno sum njam
da vežba može značajno da pom ogne. Samosvestan lažov, koji je
isplanirao svaki potez dok ga je povlačio, bio bi kao skijaš koji
razm išlja o svakoj kapiji dok se spušta niz padinu.
Postoje dva izuzetka, dve lekcije o laganju koje m ogu da p o ­
m ognu svakom. Lažovi treba da posvete više pažnje tom e da do
kraja razrade i potpuno zapam te svoje lažne priče. Većina lažova
ne isplanira unapred sva pitanja koja im se m ogu postaviti, sve n e­
očekivane događaje koji m ogu da se dese. Lažov m ora unapred da
priprem i odgovore za m nogo više m ogućih situacija nego što će
ih biti. Ako m ora da na licu m esta, brzo i uverljivo, izmisli adekva­
tan odgovor, konsistentan sa svim onim što je prethodno rekao i
sa onim što će m orati da tvrdi u budućnosti, to zahteva m entalne
sposobnosti i prisebnost pod pritiskom , a to poseduje malo lju­
di. Druga lekcija o laganju, koju je do sada svaki čitalac sigurno
naučio, jeste koliko je teško da lažemo a da ne napravim o grešku.
Većini ljudi uspe da drugi ne prim ete njihove greške samo zato
što se osobe koje su m ete njihove prevare ne trude dovoljno da ih
razotkriju. Veoma je teško sprečiti da neka inform acija o laganju
procuri, kao što je teško ukloniti sve znake varanja.
Zapravo, nikad nisam pokušao da nekog naučim da bolje laže.
Moja procena da ne bih ni m ogao m nogo da pom ognem zasniva
se na logičkom zaključivanju, a ne na dokazim a. N adam se da sam
u pravu što više volim da m oja istraživanja pre pom ognu lovcima
na laži nego lažovima. Ne radi se o tom e da verujem kako je laga­
nje inherentno loše. M nogi filozofi ubedljivo su pokazali da m a­
kar neke laži m ogu da im aju m oralno opravdanje, a da poštenje
ponekad može da bude brutalno i surovo.1No, ja pre saosećam sa
lovcem na laži nego sa lažovom. M ožda zbog toga što moj naučni
rad predstavlja potragu za istinskim osećanjima ljudi. Zanim a me
i maska, no pravi izazov je da otkrijem pravu, iskrenu emociju
E p ilo g 337

ispod nje. Zadovoljstvo je videti kako se iskrene i lažne ekspresije

razlikuju, otkriti da prikrivanje nije savršeno, da lažna ekspresija
sam o podseća na pravu, ali se od nje i razlikuje. Tako gledano,
proučavanje varanja je m nogo više od sam og varanja. O no nam
daje priliku da prisustvujem o izuzetnoj unutrašnjoj borbi izm eđu
voljnih i nevoljnih delova našeg života, da naučim o koliko dobro
m ožem o kontrolisati spoljne znake našeg unutrašnjeg života.
Bez obzira na moje sim patije prem a hvatanju laži na uštrb laga­
nja, svestan sam da ni hvatanje lažova nije uvek čestitija aktivnost.
Prijatelj koji iz ljubaznosti prikriva koliko m u je dosadno bio bi
iskreno uvređen ukoliko bism o m u silom skinuli tu masku. Muž
koji se pretvara da se zabavlja kada m u žena loše prepriča vic,
žena koja glumi da je zanim a kako je njen m už uspeo da p o p ra­
vi neki kućni aparat - mogli bi da se osećaju zloupotrebljenim
ako se njihovo pretvaranje dovede u pitanje. A kod vojne prevare,
naravno, nečiji nacionalni interesi m ogu da se poklapaju sa la-
žljivčevim, a ne sa interesim a lovca na laži. Na prim er, u Drugom
svetskom ratu, koja saveznička država nije poželela da Hitler bude
prevaren kad je u pitanju m esto iskrcavanja savezničkih trupa - u
N orm andiji ili Kaleu?
I dok je Hitler, svakako, im ao pravo da pokuša prozreti laž save­
znika, hvatanje u laži nije uvek opravdano. Ponekad treba pošto­
vati nam eru, bez obzira na to šta se zaista misli ili oseća. Hvatanje
u laži narušava privatnost, tj. pravo da se neke misli i osećanja
zadrže za sebe. P rem da postoje situacije u kojim a je ovo opravda­
no - krivične istrage, kupovina autom obila, pregovori oko potpi­
sivanja ugovora, itd. - postoje i situacije u kojim a ljudi sm atraju
da imaju pravo da zadrže lična osećanja i misli za sebe, ako tako
žele, kao i da očekuju da će se takva njihova odluka poštovati.
Ne treba da samo altruizam ili poštovanje nečije privatnosti
nateraju upornog lovca na laži na razmišljanje. Ponekad je n e­
kom bolje ako ga prevare. D om aćinu je m ožda bolje ako misli da
su se njegovi gosti dobro zabavljali; žena je srećnija ako misli da
je ispričala šalu kako treba. Pogrešna poruka lažova ne samo da
može biti prijatnija, već i korisnija od istine. Lažna tvrdnja nekog
stolara da je „dobro“ na pitanje njegovog šefa: „Kako si danas?“
338 L a g a n je

nudi relevantniju inform aciju nego što bi to bio slučaj d a je odgo­

vorio: „Još uvek se osećam grozno zbog sinoćnje svađe kod kuće“.
Njegova laž prenosi njegovu iskrenu nam eru da uradi posao kako
treba bez obzira na lični problem koji ima. Naravno, postoji cena
za varanje čak i u ovako dobronam ernim situacijama. Šef bi m o ­
gao bolje regulisati stolarove aktivnosti toga dana kad bi znao
da je ovaj potresen. Žena bi m ogla naučiti da bolje priča šale ili
odlučiti da ih uopšte ne priča ako prozre neveštu laž svog muža.
No, verujem da je bitno da prim etim o kako ponekad hvatanje u
laži ugrožava odnos, izdaje poverenje, krade inform aciju koja sa
razlogom nije data. Lovac na laži treba m akar da shvati kako je
otkrivanje znakova prevare drzak potez - koji m u omogućava da
neke stvari sazna bez dozvole, uprkos željama druge osobe.
Kada sam počeo da istražujem prevaru, nisam m ogao da znam
šta ću pronaći. Tvrdnje su bile kontradiktorne. Frojd je tvrdio:
„Onaj koji im a oči kojima gleda i uši kojima sluša m ože da se uve-
ri kako nijedan sm rtnik ne može da sačuva tajnu. Ako m u se usne
ne m iču, on ćaska vrhovim a prstiju; kroz svaku p o ru cure znaci
koji ga odaju.“2 Pa opet, znao sam za m noge prim ere prilično us-
pešnog laganja, a moje prve studije su pokazale da u otkrivanju
prevare ljudi postižu rezultate koji nisu znatno bolji od slučajnih
nagađanja. Psihijatri i psiholozi nisu bili ništa bolji od drugih. Z a­
dovoljan sam odgovorom koji sam dobio. Nism o ni savršeni ni
nesavršeni kao lažovi, a otkrivanje prevare nije tako lako kako je
to Frojd tvrdio, ali ni nem oguće. Tim e stvari postaju složenije, a
sam im tim i zanimljivije. Naša nesavršena sposobnost da lažemo
je izuzetno važna, m ožda i neophodna, za naše postojanje.
Razmislimo kakav bi bio život da svi m ogu savršeno da lažu ili
da niko ne m ože da laže. Najviše sam razmišljao o ovome u vezi sa
lažima o emocijama, pošto su to najteže laži, a emocije su glavni
predm et m og interesovanja. Kad ne bism o mogli da znam o šta
neko stvarno oseća i kad bism o znali da to ne m ožem o saznati, ži­
vot bi imao m nogo m anje smisla. Sigurni u svoje znanje da svaka
prikazana emocija može da bude sam o varka sa ciljem da se neko
zadovolji, prevari, ili da se njim e m anipuliše, pojedinci bi se pre­
pustili slobodnim strujam a, a afektivnog vezivanja bi bilo m nogo
E p ilo g 339

manje. Razm otrim o na trenutak dilem u jednog roditelja čije bi

dete, staro sam o mesec dana, m oglo da prikrije svoje emocije i
lažno ih prikaže kao što to m ože većina odraslih. Svaki plač m o ­
gao bi da bude plač jednog vuka, a ne Crvenkape. Svi m i živimo
svoje živote u veri da postoji jezgro istinitih emocija, da većina
ljudi ne može ili neće da nas prevari u vezi s tim kako se oseća.
Kada bi bilo jednako lako počiniti izdaju koristeći emocije a ne
ideje, kada bi ekspresije i gestovi mogli da se prikriju i falsifikuju
jednako dobro kao reči, naš em otivni život bio bi osirom ašen i
m nogo bism o se više branili nego što je to zaista slučaj.
A kada nikad ne bism o lagali, kada bi osm eh bio sasvim pouz­
dan znak, uvek tu kada osetim o zadovoljstvo, a nikad na licu bez
zadovoljstva, život bi bio siroviji nego što zaista jeste, a m noge
odnose bi bilo teže održati. Ljubaznost, pokušaji da se stvari izgla­
de, da se sakriju osećanja za koja želimo da nestanu - sve bi to
prestalo da postoji. Ne bi bilo načina da nas ne prozru, ne bi bilo
prilike za zlovolju ili viđanje rana, osim kada sm o sami. Pomisli­
m o sam o da im am o prijatelja, saradnika ili ljubavnika koji je u
pogledu em ocionalne kontrole ili prikrivanja jednak trom esečnoj
bebi, dok je u svim drugim aspektim a - u pogledu inteligencije,
veština, i tako dalje - jednak drugim odraslim osobam a. Sama
ideja je mučna.
Mi, dakle, nism o potpuno providni kao deca, niti sm o savrše­
no prerušeni. M ožemo da lažem o ili govorim o istinu, da prim eti-
m o prevaru ili je previdim o, budem o zavedeni ili saznam o istinu.
Im am o izbor - to je u našoj prirodi.
 Dodatak

Tabele 1 i 2 sum iraju podatke vezane za sve znakove koji uka­

zuju na prevaru, opisane u četvrtom i petom poglavlju. Tabela 1 je
p riređena na osnovu bihejvioralnih znakova, a tabela 2 na osnovu
vrste inform acije koja se saopštava. Ukoliko čitalac želi da sazna
kakvu vrstu inform acija otkriva određeno ponašanje trebalo bi da
pogleda tabelu 1, a ukoliko želi da zna kako se određena vrsta in ­
formacije može saopštiti putem određene vrste ponašanja trebalo
bi da pogleda tabelu 2.
Prisetim o se da postoje dve vrste laži: sakrivanje i falsifikova-
nje. I tabela 1 i tabela 2 se bave isključivo sakrivanjem . Tabela 3
opisuje bihejvioralne znake koji ukazuju na falsifikovanje. Tabe­
la 4 sadrži kom pletan spisak laži.

341
 342 L a g a n je

ta bela i
ODAVANJE PRIKRIVENE INFORM ACIJE
(NA OSNOVU BIHEJV IO RA LN IH ZNAKOVA)
Znak prevare Informacija koja se otkriva
Jezičke omaške Mogu da budu vezane za specifičnu emociju; m ogu da
propuste inform aciju koja nije povezana sa em ocijom
Tirade (govor p un fraziranja) M ogu da budu vezane za specifičnu emociju; m ogu da
propuste inform aciju koja nije povezana sa em ocijom
Indirektni govor N epriprem ljena govorna strategija ili negativne emocije,
najčešće strah
Pauze i greške u govoru Nepriprem ljena govorna strategija ili negativne emocije,
najčešće strah
Govor povišenim tonom Negativna emocija, verovatno ljutnja i/ili strah
Govor sniženim tonom Negativna emocija, verovatno tuga
Glasniji i brži govor Verovatno ljutnja, strah i/ili uzbuđenost
Sporiji i mekši govor Verovatno tuga i/ili dosada
Amblemi M ogu da budu vezani za specifičnu emociju; m ogu da
propuste inform aciju koja nije povezana sa emocijom
Smanjeni broj ilustratora Dosada; nepriprem ljena govorna strategija ili vaganje svake
reći
Povećani broj m anipulatora Negativna emocija
Brz i kratak dah Nespecifična emocija
Znojenje Nespecifična emocija
Često gutanje Nespecifična emocija
Mikroekspresije Bilo koja specifična emocija
Suzbijene ekspresije Specifična emocija; ili m ogu samo da pokažu kako je
specifična emocija prekinuta, ali ne pokazuju o kojoj emociji
je reč
Aktivnost pouzdanih mišića Strah ili tuga
lica
Učestalo treptanje Nespecifična em ocija
Raširene ženice Nespecifična emocija
Suze Tuga, bol, nekontrolisani smeh
Pocrvenelo lice Stid, sram ili ljutnja, m ožda krivica
Pobledelo lice Strah ili ljutnja
 D od a ta k 343

TABELA 2
ODAVANJE PRIKRIVENE INFORM ACIJE
(NA OSNOVU VRSTE INFORM ACIJE)
Vrsta informacije Bihejvioralni znak
Nepriprem ljena govorna strategija Indirektni govor, pauze, jezičke greške, sm anjeni
broj ilustratora
Neem ocionalne informacije (npr. činjenice, Jezičke omaške, tirade, am blem i ’
planovi, fantazije)
Emocije (npr. sreća, iznenađenost, Jezičke omaške, tirade, mikroekspresije, suzbijene
ogorčenost) ekspresije
Strah Indirektni govor, pauze, jezičke greške, govor
povišenim tonom , glasniji i brži govor, aktivnost
pouzdanih mišića lica, pobledelo lice
Ljutnja Govor povišenim tonom , glasniji i brži govor,
pocrvenelo lice, pobledelo lice
Tuga (m ožda i krivica i stid) Govor sniženim tonom , sporiji i mekši govor,
aktivnost pouzdanih mišića lica, suze, fiksirani
pogled nadole, rum enilo
Zbunjenost Rumenilo, fiksirani pogled nadole ili pogled u
daljinu
Uzbuđenost Povećani broj ilustratora, govor povišenim tonom ,
glasniji i brži govor
Dosada Smanjeni broj ilustratora, sporiji i mekši govor
Negativna emocija Indirektni govor, pauze, jezičke greške, govor
povišenim tonom , govor sniženim tonom ,
povećani broj m anipulatora
Intenziviranje bilo koje emocije Prom ene u disanju, znojenje, gutanje, suzbijene
ekspresije, učestalo treptanje, raširene ženice

' Amblem i ne m ogu da prenesu onoliko različitih poruka koliko to m ogu jezičke omaške
i tirade. Am erikanci im aju šezdesetak poruka za koje postoje am blem i.
 344 L a g a n je

TABELA 3
ZNAKOVI KOJI UKAZUJU NA T O DA JE ISKAZ LAŽAN
Lažna emocija Bihejvioralni znak
Strah Odsustvo verodostojne ekspresije čela (zbog
neukljućenosti pouzdanih facijalnih mišića,
prim. prev.)
Tuga O dsustvo verodostojne ekspresije čela (zbog
neukljućenosti pouzdanih facijalnih mišića,
prim. prev.)
Sreća Nisu aktivirani mišići oko oka
Entuzijazam ili zainteresovanost za ono o N em ogućnost da se uveća broj ilustratora ili se
čem u se govori ilustratori koriste u pogrešno vrem e
Negativne emocije Nedostatak: znojenja, prom ena u disanju ili
povećanog broja m anipulatora
Bilo koja emocija Asim etrična ekspresija, početak ekspresije je
previše nagao, kraj ekspresije je previše nagao
ili isprekidan, pogrešno m esto tokom govora
(neusaglašenost sa verbalnom kom unikacijom ,
 D o d a ta k 345

TABELA4
KONTROLNA LISTA LAŽI
LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽ KOJU LOVAC NA
LAŽI TEŠKO OTKRIVA LAŽI LAKO OTKRIVA

PITANJA O SAMOJ LAŽI

I. M O Ž E LI L A Ž O V D A AN T IC IP IR A DA: Priprem ljena i NE: Nepripremljena

TA Č A N T REN U TAK K A D A BI isprobana govorna govorna strategija
TREBALO D A LAŽE, A K AD A NE?
strategija
2. D A U I A Ž UKLJUČUJE S A M O DA NE
PRIKRIVANJE, B E Z POTREBE D A SE
FALS1F1KUJE?
3. D A LI SE U T REN U TK U LAGANJA NE DA: posebno teško u
D OŽIVLJAVA EMOCIJA? sledećim slučajevima:
A. negativne emocije,
poput ljutnje, straha i
očajanja, koje m oraju da
se prikriju ili falsifikuju
B. lažov ne sme da
iskazuje emocije i ne
m ože da koristi drugu
em ociju kako bi m askirao
onu koju oseća, a koja
treba da bude prikrivena
4. D A LI BI BILO POM ILOVANJA U NE: pojačava motivaciju DA: šansa da se lažov
SLUČAJU D A L A Ž O V PR IZN A D A JE lažova da u laži uspe navede na priznanje
LAGAO?
5. D A LI JE ULOG, BILO D A JE REČ Ovo je teško predvideti: veliki ulog može da pojača
0 N A G R A D I IL I K AZN I, VEOM A strah od otkrivanja kod lažova, ali bi istovremeno
VELIKI! trebalo da motiviše lažova da se više potrudi
346
TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAŽI
LAŽ KOJU LOVAC NA
LAŽI TEŠKO OTKRIVA
6. DA LI JE K A Z N A U SLUČAJU DA NE: strah da se ne
L A Ž O V B U D E U HVAĆEN STROGA? bude otkriven je slabog
intenziteta; ali, može da
prouzrokuje neopreznost
7. D A LI POSTOJE STROGE K A Z N E NE
Z A S A M Č IN LAGANJA, PORED
G UBITAKA KOJI VEĆ POSTOJE
USLED NEUSPEHA U L A Ž U
8. D A LI ŽRTVA L A Ž I IM A BILO DA: ako lažovveruje d a je
K A K A V G U B ITA K IL I D O B ITA K OD tako, onda je krivica zbog
L A Ž U DA L IJE L A Ž ALTRU1ST1ČNA
varanja manja
I D A LI L A Ž O V N E M A KORISTI OD
NJE?
9. DA L IJE SITUACIJA TAKVA DA DA
ŽR TVA M O Ž E D A VERUJE L A Ž O V U
I D A N E SUM NJA D A JE L A Ž O V
ZA VA RAV A?
10. D A L I JE L A Ž O V RANIJE DA: sm anjuje se strah od
USPEVAO D A PREVARI Ž R T V U ? otkrivanja; u slučaju da
žrtva m ože da se postidi
ili pati zbog saznanja da je
prevarena - m ože postati
dobrovoljna žrtva________
U . DA LI L A Ž O V I ŽRTVA IMAJU NE: smanjuje se krivica
ISTE VRED NOSTI? zbog varanja
12. DA LI JE L A Ž ODOBRENA ? DA: smanjuje se krivica
zbog varanja
13. DA LI JE ŽRTVA AN O N IM N A? DA: smanjuje se krivica
zbog varanja
14. DA LI SE ŽRTVA 1 L A Ž O V LIČNO NE
POZNAJU?
L a g a n je
LAŽ KOJU LOVAC NA
LAŽI LAKO OTKRIVA
DA: pojačava se strah
od otkrivanja, ali može
da se razvije i strah da
m u se neće verovati,
koji prouzrokuje greške,
odnosno netačno
pozitivne greške
DA: pojačava se strah od
otkrivanja; osoba može
da se odvrati od ideje da
se i dalje drži laži ako zna
da će kazna za pokušaj
laganja biti gora od
gubitaka koji proističu iz
odluke da ne laže
NE: povećava se krivica
zbog varanja
NE
NE
DA: pojačava se krivica
zbog varanja
NE: pojačava se krivica
zbog varanja
NE
DA: lovac na laži će
imati veću m ogućnost
da izbegne greške
koje nastaju usled
individualnih razlika
D oda ta k 347

TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAŽI
LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽ KOJU LOVAC NA
LAŽI TEŠKO OTKRIVA LAŽI LAKO OTKRIVA

15. D A LI LOVAC N A L A Ž I M O RA DA: lovac na laži m ože NE

D A PRIKRlIE SVOJE SUM NJE OD biti zaokupljen potrebom
LAZOVA? da sakrije svoju sum nju,
pri čem u ne uspeva da
bude dovoljno budan
kako bi opazio ponašanje
lažova
16. D A LI LOVAC N A L A Ž I IM A NE DA: može pokušati
INFORM ACIJE KOJE POSEDUJE da koristi test znanja
JEDINO KRIVA, A N E I N E V IN A o krivici ako ispituje
OSOBA?
osum njičenog
17. DA LI POSTOJI PUBLIKA KOJA NE DA: može da izazove
Z N A IL I SUMNJA DA L A Ž O V VARA uživanje u prevari, strah
ŽRTVU ? od otkrivanja ili krivicu
zbog varanja
IS. D A L I L A Z O V I LO VAC N A L A Ž I NE: više je grešaka u DA: bolje se interpretiraju
D O L A Z E IZ SLIČNOG JEZIČKOG. proceni znakova prevare znakovi prevare
N AC IO N ALN O G I KU LTU RNO G
MILJEA?

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽ KOJU LOVAC NA

LAŽI TEŠKO OTKRIVA LAŽI LAKO OTKRIVA

PITANJA O LA20VU

19. D A L IJE L A Ž O V U V E Ž B A N U DA: naročito ako je NE

LAGANJU? uvežban u toj određenoj
vrsti laži
20. D A L I JE L A Ž O V IN V E N T IV A N I DA NE
VE ŠT U IZM IŠL JA N JU LAŽI?

21. D A L I L A Ž O V IM A DOBRO DA NE
PAMĆENJE?

22. DA LI JE L A Ž O V SLATKOREĆIV, DA NE
TO JEST DA LI IM A UBEDLJIV
N A Č IN IZLAGANJA?
348 L a g a n je

TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAŽI
LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽ KOJU LOVAC NA
LAŽI TEŠKO OTKRIVA LAŽI LAKO OTKRIVA
23. D A L I L A Ž O V KO RISTI DA: više je u stanju da NE
P O U ZD AN E FACIJALNE M IŠIĆ E DA prikrije ili falsifikuje
N AG LASI D ELOVE KO NVERZACIIE?
facijalne ekspresije

24. DA LI IE L A Ž O V VEST GLUMAC, DA NE

O D NO SNO D A LI M O ŽE DA KORISTI
M E TO D STANISLAVSKOG?

25. D A L I L A Ž O V IM A O BIČ Af DA DA NE
S A M SEBE UBEDI DA IE NJEGOVA
L A Ž ISTINA?
26. D A LI JE L A Ž O V „PRIRODNI DA NE
L A Ž O V " IL I PSIHOPATA
27. D A U STRUKTURA LIČNOSTI NE DA
ČINI LAŽO V A O SETLIIV IM NA
STRAH , K R IV IC U IL I UŽIVANJE U
PREVARI?
28. DA L I SE L A Ž O V STID I O NOG Ovo je teško predvideti: dok stid obično sprečava
St o p r ik r iv a ? priznanje, „curenje“ stida može da razotkrije laž
29. D A L I OSUM NJIČENI L A Ž O V DA: ne m ogu se NE: znakovi ovih emocija
OSEĆA STRAH , K R IV IC U ILI interpretirati znaci su znakovi prevare
UŽIVANJE U PREVARI Č A K I
emocija
O ND A K A D A JE N E V IN I K A D A N E
L A Ž E ILI L A Ž E U VE ZI SA N EKO M
D RU GO M STVARI?

LAŽ KOJU LOVAC NA LAŽ KOJU LOVAC NA

LAŽI TEŠKO OTKRIVA LAŽI LAKO OTKRIVA

PITA NJA O LO V CU NA LAŽI

30. DA LI LOVCA N A L A Ž I BIJE GLAS NE: naročito ako je DA: uvećava strah od
DA GA JE TEŠKO PREVARITI? u prošlosti lažov bio otkrivanja; može da uveća
uspešan u varanju lovca i uživanje u prevari
na laži
31. DA LI LOVCA N A L A Ž I BIJE GLAS Ovo je teško predvideti: ovakva reputacija može da
DA N E VERUJE LJUDIMA? sm anji krivicu usled prevare, a takođe može da uveća
strah od otkrivanja
D o d a ta k 349

TABELA 4
KONTROLNA LISTA LAŽI
LAZ KOJU LOVAC NA LAŽ KOJU LOVAC NA
LAŽI TEŠKO OTKRIVA LAŽI LAKO OTKRIVA
32. D A LI LOVCA N A L A Z IB IJE GLAS NE: lažov ima m anje DA: uvećava se krivica
D A IE N E P RISTRASA N ? šanse da se oseti krivim zbog prevare
zbog varanja lovca na laži
33. D A LI JE LOVAC N A L A Z l ONAJ DA: verovatno će da NE
KOJI PORIČE, KOJI IZBEGAVA previdi znakove prevare,
PROBLEME I NASTO JI D A UVEK
podložan je netaćno-
M ISL I NAJBOLJE 0 LJUDIMA?
negativnim greškama
34. DA LI LOVAC NA L A Z l NE DA
RETKO TAČNO INTERPRETIRA
EKSPRESIVNA PONAŠANJA?
35. DA L I LOVAC NA L A Ž I NE DA: iako će lovac na laži
IM A PREDRASUDE KOJE GA biti oprezan u odnosu na
SUPROTSTAVLJAJU LAZO VU ? z n a k e р ге у а ге Qn & ш

sklon netaćno-pozitivnim
greškama_______________
36. D A U LOVAC NA L A Z l IM A BILO DA: lovac na laži će, NE
KOJU K O RIST OD NEO TKRIVANJA nam erno ili nesvesno,
LAZl? zanem ariti znakove
prevare
37. D A LI LOVAC N A L A Z l TOLERISE Ovo je teško predvideti: može da uzrokuje ili netačno-
N E IZ V E SN O ST U VEZI S T IM D A LI pozitivne ili netačno-negativne greške
GA N EKO ZAVARAVA IL I NE?
38. D A LI SU LOVCA N A L A Z l NE DA: lažove će uhvatiti, ali
POTPU NO OBUZELE EMOCIJE? će i nevini biti procenjeni
kao lažovi (netaćno-
pozitivna greška)