ПРЕВОЗНИ ЗАХТЕВИ И ТОКОВИ ПУТНИКА

1. На једној градској линији ЈГПП снимљен је проток путника у оптерећеном

смеру дат у табели. У табели су дата и међустанична растојања.

Stanica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Protok (put/čas) 620 590 685 760 730 740 700 692 680
ls (m) 250 250 300 300 350 350 400 400 420

Stanica 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Protok (put/čas) 702 406 399 288 276 265 250 282 265
ls (m) 420 460 460 500 500 500 540 600 600

На линији постоји изражена неравномерност оптерећења, због чега је

неопходно превоз организовати увођенем локалне линије. Под условом да је
неравномерност протока у часу посматрања 1.0 потребно је одредити:
1) Почетне и завршне тачке директне и локалне линије.
2) Меродавне протоке на директној и локалној линији.

Резултат: 1) s1,1(d)=s1,1 s1,nsm(d)=s1,19

s1,1(l)=s1,1 s1,nsm(l)=s1,11
2) Zdmer=406 put/čas Zlmer=Zzmax – Zdmer= 354 put/čas

2. На градској линији ЈГПП бројањем у вршном часу утврђени су следећи

протоци путника дати у табели. У табели су дата и међустанична растојања.

Stanica А 2 3 4 5 6 7 8 9 10 C
l1,s =l2,s (km) 0.6 0.6 0.8 0.8 1.0 1.2 1.1 1.2 1.2 1.3
Z1,s (put/čas) 1206 1038 1112 1220 806 792 812 764 692 488
Z2,s (put/čas) 910 1002 996 1008 720 596 482 526 320 336

Због изражене неравномерности протока дуж линије уместо само директне у

рад треба увести и локалну линију ради бољег искоришћења капацитета. Ако се на
деоници А-5 реализује неравномерност протока у вршном часу од Vn1= 1.2, а на
деоници 5-C Vn2=1.1 потребно је одредити:
a) Меродавну вредност протока путника у ситуацији да функционише само
директна линија,
b) Почетне и завршне тачке у ситуацији ако функционишу директна и локална
линија,
c) Меродавне протоке на директној и локалној линији.

Резултати: а) Zmer= 1464 put/čas

b) s1,1(d)= s1,1 S1,nsm(d)= s1,11 s1,1(l)= s1,1 s1,nsm(l)= s1,5
c) Zmer,d= 893 put/čas Zmer,l= 571 put/čas

3. На градској линији утврђени су уласци и изласци путника у вршном часу дати

у табели. У табели су дата и међустанична растојања.
Потребно је одредити:
1) Меродавну вредност протока ако на траси АВ ради само директна линија,
2) Могуће тачке терминуса ако на траси АВ раде директна и локална линија,
3) Меродавне протоке путника на директној и локалној линији,
4) Извршени транспортни (нето) рад.
 u1,s i1,s u2,s i1,s
Stanica l1,s l2,s
(put/čas) (put/čas) (put/čas) (put/čas)
A 341 - - 112 780 -
2 468 347 - 254 780 800
3 328 278 77 193 740 760
4 384 469 115 113 660 720
5 486 424 110 54 600 660
6 312 355 202 184 520 580
7 345 291 342 322 500 540
8 502 208 347 735 510 520
9 390 548 417 470 430 500
10 435 283 445 517 400 440
11 88 256 496 242 380 400
12 22 256 312 253 360 380
B - 386 586 - - 360

Резултат: 1) Zmer=Zmax=899 put/čas

2) s11(d)= s11 s1nsm(d)=s1,13 s11(l)=s1,8 s1,nsn=s1,13
3) Zmer,d= 512 put/čas zmer,l=387 put/čas
4) NTR1= 3430.54 putkm, NTR2= 3264.02 putkm, NTR= 6694.56 putkm

4. У градском саобраћају функционишу три линије ABC, ABD, ABE које се

преклапају. Бројањем у вршном часу су одређени меродавни протоци путника на
појединим деоницама:
1) деоница AB: Z1 = 1500 put/čas
2) деоница BD: Z2 = 400 put/čas
3) деоница BC: Z3 = 600 put/čas
4) деоница BE: Z4 = 200 put/čas
Одредити меродавне вредности превозних захтева (протока путника) за
поменуте три линије, под претпоставком да је Vn=1.0.

Резултат: ZACmer= 750 put/čas, ZADmer= 500 put/čas, ZAEmer= 250 put/čas.

5. У мрежи градских линија ЈГПП функционишу линије ABCD и BCE чије се

трасе преклапају на деоници BC. Бројањем у једном карактеристичном периоду
добијене су максималне вредности на појединим деоницама ових линија:
1) деоница AB: Zmax1= 200 put/čas
2) деоница CD: Zmax2= 380 put/čas
3) деоница BC: Zmax3= 600 put/čas
4) деоница CE: Zmax4= 190 put/čas
Ако је коефицијент неравномерности протока у овом карактеристичном часу
приближно једнак 1.0 потребно је одредити меродавне вредности протока путника за
линије ABCD и BCE.

Резултат: ZABCDmer= 400 put/čas, ZBCEmer= 200 put/čas

6. На две градске линије ЈГТП-а које имају заједнички део трасе на деоници CD,
бројањем у вршном часу утврђени су протоци путника приказани на шеми:
600
400
160
180 0
1660 C A
820 1500 100
280 380

D C
800
600 620
1200 300
134 0 100
1580
C B
60
280
700 702
Дужине линија су LAD=8, km, а LBD= 8.8 km. Брзина обрта која може да се постигне на
линији AD износи VO1=12 km/h, а на линији BD VO2=14 km/h.
За линије AD и BD потребно је израчунати:
1) меродавне вредности протока путника,
2) број возила на раду под условом да је коефицијент искоришћења места на
карактеристичној деоници Кik=0.9, и да су возила капацитета m=100
места/возилу,
3) интервале, фреквенције и капацитете (превозне способности) за сваку од
линија,
4) интервал, фреквенцију и капацитет заједничког дела трасе CD.

Резултат: 1) ZADmer= 771 put/čas, ZBDmer= 1029 put/čas

2) NAD= 12 voz, NBD= 15 voz
3) iAD= 6.7 min, fAD= 8.95 voz/h, CAD= 895 mesta/h
iBD= 5.1 min, fBD=11.76 voz/h, CBD=1176 mesta/h
4) iz= 2.9 min, fz= 20.71 voz/h, Cz= 2071 mesta/h

7. На две градске аутобуске линије AC и АD, чије се трасе преклапају на

деоници АB, бројањем су утврђене величине протока путника у вршном часу и дате
су на слици. Брзина обрта која може да се постигне на линији АC износи VАC=12
km/h, а на линији АD VАD=14 km/h.

686
441 337
222
B C
-188
1 2 3 4

-412 -416 -382

752 776 796 900
517 602
A 1 2 3 4 5 6

B
-456 -624 -480
-903 -1128 -985

285 364 332

B 1

-280
2 3

D
-448 -386

Ако је на све три деонице исто међустанично растојање Lsm,s=0.8 km и

приближно исти коефицијент неравномерности протока у вршном часу од 1.2,
потребно је израчунати:
1) меродавне вредности протока путника,
2) број возила на раду под условом да је коефицијент искоришћења места на
карактеристичној деоници Kik=0.9, и да су возила капацитета m=100
места/возилу,
3) интервале, фреквенције и капацитете (превозне способности) за сваку од
линија,
4) интервал, фреквенцију и капацитет заједничког дела трасе,
5) израчунати потребан број возила на раду на линији у циљу постизања
бољег конфора путника од Kik=0.5, а ако сви остали елементи линије
остану исти.
Резултат: 1) ZACmer= 823 put/čas, ZADmer= 538 put/čas
2) NAC= 12 voz, NAD= 6 voz
3) iAC= 6.7 min, fAC= 8.95 voz/h, CAC= 895 mesta/h
iAD= 10.3 min, fAD=5.82 voz/h, CAD=582 mesta/h
4) iz= 4.1 min, fz= 14.77 voz/h, Cz= 1477 mesta/h
2) NAC= 22 voz, NAD= 11 voz
 8. На градској аутобуској линији дужине 7.2 км, бројањем је утврђен проток
путника у оптерећенијем смеру линије дат у табели 1.

Табела 1.
Станице 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Z (put/h) 620 590 685 760 730 740 700 692 680 702 406 399 288 276 265 250 282 265

На деоници 1-11 постоји изразито оптерећење, што указује на потребу увођења

локалне линије ради рационалног искоришћења капацитета. На линији треба да
раде возила капацитета m=100 места/воз, а оптимална брзина обрта је Vo=12 km/h.
Планирани конфор путника је Kik=0.7. Ако је коефицијент неравномерности протока
путника у вршном часу Vn=1.0, а сва међустанична растојања су приближно једнака,
потребно је израчунати:
a) број возила на раду на директној и локалној линији,
b) динамичке елементе функционисања обе линије,
c) интервал, фрекванцију и капацитет на заједничком делу трасе,
d) понуђени и реализовани транспортни рад (за оптерећенији смер),
e) искоришћење капацитета на читавој траси.
Резултат: a) Nd= 5 voz, Nl= 3 voz
b) id= 10.3 min, fd= 5.83voz/h, Cd= 583 mesta/h
il= 10 min, fl=6.00 voz/h, Cl=600 mesta/h
c) iz= 5.1 min, fz= 11.83 voz/h, Cz= 1183 mesta/h
d) BTR= 6597.6 mesta·km/h, NTR=4800 put·km/h
e) Ki=0.56

9. На линији ЈГТП-а дужине 11 km, са једнаким међустаничним растојањима,

бројањем су утврђени протоци путника у току часа и дати на слици 1.

800
650
600 600
600
400
400 300 325
280
200 220
Z [putnika/~as]

160
200
90
0
0
1

10

11

12

-120 0
-200 -150 -150
-200 -200

-400 -360 -360

-380
-440
-600 -536
-600

-800

Stanice

Слика 1.
Ако је укупан број превезених путника P= P1+P2=1875 путника, потребно је
израчунати:

a) средњу дужину вожње на линији,

b) коефицијент измене путника,
c) неравномерности протока дуж линије,
d) искоришћење превозне способности, ако на линији ради 10 зглобних возила
капацитета m=160 места/воз.
Резултати: a) lv= 3.59 km,
b) = 1.5,
c) np=2.04;
d) Ki= 0.21.