Uvod

 Protestantizam je imao velikog značaja za razvijanje hermeneutike: protestanti sami

čitaju i tumače Sveto pismo, a ta tumačenja treba nekako usaglasiti. Hermeneutika
(Šlajer Maher) je bitan socijalni element za protestantizam
 Postavlja se pitanja kako unutar teksta razdvojiti zbilja relevantno od onoga što je
dodatak
 Dekart deli stvarnost na -materijalno
-psihičko
 Po Dekartu, samoprisutnost (psihičko) je izvesnije od materijalnog sveta
 Svest je odnos sa samim sobom; ona je uvek individualna. Problem s tom je što onda
postoji jaz između ljudi; Drugi čovek kao ono nespoznatljivo
 Stvar je to što jeste, spoznataljiva; drugi je konstitutivno nespoznatljiv
 Kod problema te nespoznatljivosti drugog interviniše opštenje tj. jezik
 Jezik=posrednik
Jezik-misao-svest

 Derida: zabluda je da je jezik samo spoljašnje pomoćno sredstvo; jezik je konstitutivan

i za sopstvenu misao i za komunikaciju (Jezik postoji pre misli)
 Kod Hegela (veliki uticaj na Deridu) svest se razbija kroz dijalektički proces, tj. kroz
prevazilaženje konflikta
 Derida tvrdi da nema neposrednog samoprisustva; na Huseru (uvek je koristio nekog
filozofa da na njegovom delu dokaže nešto svoje) pokazuje da svest nije pre jezika,
nego je jezik konstitutivni deo stvaranja svesti (u Glas i fenomen)

Pismo-jezik

 U O gramatologiji ide na odnos govorni jezik vs pisani jezik

 Predmet lingvistike je govorni jezik; Sosir – pisanje je sporedno, suplement
 Sosir tvrdi da su govor, glas, fonema primarni, a da je pismo, grafema suplement
(dodatak)
 Derida hvata Sosira da na ključnom mestu na kom dokazaje da je glas primaran a
pismo suplement, poseže za grafičkim izrazom kako bi objasnio ključno mesto; pisani
jezik (suplement) se dakle pokazuje kao primaran
 Jezik je dakle, konstitutivan za svest kao što je i pisani izraz
 Postavlja se problem neuhvatljivosti mišljenja; jezik koji posreduje između dva
mišljenja - - - pokazuje se da između realnog i fiktivnog, ozbiljnog i neozbiljnog,
zapravo nema jasne granice
 Odatle se pokazuje da korelativni pojmovi (mogu biti i krajnje razlike, poput gore/dole)
međusobno zavise jedan od drugog; nema primarnosti.
 Derida da je primer oca i sina (ne daje on prvi ovaj primer ali je iz nekog razloga baš
njegov slučaj davanja ovog primera postao popularan i onda se često vezuje baš za
njega) u kom podriva primarnost oca, koju je tradicionalna filozofija uvek postavljala.
 Derida kaže – otac jeste uslov za rađanje sina, ali i sin je neophodan za stvaranje
(„rađanje“) oca
 Mišljenje nije primarnije od jezika; pismo nije samo izvedeno od govora
 Logika suplemenata je znači, pokazivanje da ono što se naizgled čini suplementom,
dodatkom, manje bitnim, uopšte nije samo dodatak, već je konstitutivni deo.

Double bind, autoreferentnost, razumevanje, logocentrizam, metafizika znaka?

 Za Deridu je svest vrlo bitna, ali zbog različitih filozofskih implikacija i problema oko
pojma svesti, on izbegava da govori direktno o tome, već pre svega govori o onome što
se bez rezerve može videti npr u ponašanju (a što je rezultat onoga što se odvija u
svesti i što dolazi u sukob s nečim, te stvara neka čvornovata mesta, probleme, tenziju,
koja se mora prevazići)
 Votson je rekao – ja ne mogu da definišem svest i nikada nisam sreo svest
 Derida ne insistira na svesti, ali kaže da ta činjenica da ne možemo imati direktan
kontakt sa svešću stvara niz problema koje moramo prihvatiti
 Derida te probleme/konflikte/napetosti hvata u tekstu
 Sučeljeni sa uspehom prirodnih nauka, društvene nauke pokazale su se kao neprecizne
 Diltaj – ako je na jednoj strani jak element prirodnih nauka objašnjenje, očito se on ne
može preneti na društvene nauke, jer tu nemamo posla sa uzrocima, već sa ljudskim
odlukama; ključno za društvene nauke je razumevanje
 Derida – „u svakoj odluci ima nešto ludo“; momenat odluke tj. slobode čini društvene
nauke nepreciznim
 Lingvistika, koja je pozajmila tehnike/metode od matematike, postala je uzor svim
društvenim naukama zbog svoje egzaktnosti; jezik odjednom postaje važan oslonac
 Levit Ras pokazuje da su različiti odnosi između društva isti kao kod fonema
 Sosir smatra da glasovi nemaju samostalnu karakteristiku, te da imaju funkciju samo u
odnosu jednog prema drugom, tj. da je svaki glas takav da nije nijedan od onih drugih
(ideja foneme?)
 Glasovi i smisao se uzajamno oblikuju, jezik i oblici nastaju u susretu označitelja (glas,
slovo) i označenog (pojam)
 Sosir insistira da glasovi ne nastaju nezavisno od smisla (daje primer pas(dodavanje
lopte) i pas (životinja) tu koristi grafičke prikaze, govoreći o fonemama)
 On tvrdi da je jezik diferentni sistem, za koji je supstanca manje važna. Derida onda
postavlja pitanje zašto je onda bitno da je u pitanju fonema a ne grafema?
 Strukturalizam je hteo da od teorije književnosti napravi nauku podvrgnutu pravilima
 Derida pokazuje da strukturalistička teorija sama sebe potkopava
 Postavlja se pitanje – u kojoj meri tekst ograničava tumačenje
 Čitanje je iskustvo koje i samo mora biti ispričano, ono dobija narativnu strukturu,
dakle čitanje je vrsta dopisivanja (sa autora, težište se premešta na čitaoca)
 Sva ta čitanja, tj. priče o čitanju su se srećno završile, dakle daće celovit smisao
 Tu interveniše Pol Deman – ima tekstova koji iznutra sabotiraju srećno pričitavanje;
ima književnih dela koje čak ne dopuštaju srećno pročitavanje uopšte.
 Prototip takve jezičke formacije je paradoks (primer Deridin (mislim) – paradoks
lažova – Krićanin koji kaže „svi Krićani lažu“)
 Derida smatra da svako delo ne dopušta srećno pročitavanje
 Double bind – termin iz psihologije: čovek kaže nešto ali na takav način da deluje kao
da misli nešto drugo; dva suprotma signala; vrlo bitan pojam za dekonstrukciju.
 Derida u čitanju Istorije filozofije pokazuje da svi filozofi načinom saopštavanja
potkopavaju to što saopštavaju.
 Drugi dekonstrukcionisti ovu tvrdnju proširuju i na književnost – u svakom
književnom delu postoji aporična struktura tj double bind (Derida to ne kaže, ali nigde
ne tvrdi i da se to za književnost ne da reći)
 Dekonstrukcija – svako delo samo sebe osporava načinom na koji se saopštava
 Derida ukida razliku između logike i retorike (logocentrizam, metafizika znaka)
 Derida – ključna stvar je naterati književno delo da bude autoreferentno: pomešati jezik
i meta-jezik, da progovori o sebi, da bi se stvorio efekat double bind-a
 Deridi je bilo važno da iz logičke elemente filozofskog teksta uvede i retoričke
 Dekonstrukcija menja status književnosti; i filizofija i istorija i književnost – sve je
isto; pomaže i da se izdvoje teme

Metafizika prisustva, neodlučivost

 Pojam prisustva, prezencije – Hajdeger insistira da se u ideji prezencije favorizuje

jedan aspekt vremena – sadašnjost
 Prisustvo se u filozofiji generalno ostavlja relativno nedefinisanim, ali uglavnom se
misli na duhovno prisustvo
 Metafizika prisustva kod Deride – sve (ideja,misao...) je vezano za prisustvo; da bi
ideja bila tu, mora biti i nečeg što će je konstatovati; zato insistira na pismu
 Pismo funkcioniše kao poruka bez prisustva svog autora (mislim da se tako smatralo a
da Derida to osporava, ali nisam sasvim sigurna)
 Glas stvara utisak, zbog prisustva označitelja, nepostojanja posredovanja
 Derida insisitra na pismu jer ono pojačava razliku između označitelja i označenog
 Fonocentrizam je stara lingvistika u kojoj je glas jedina bitna stvar
 Derida – nije neophodna iluzija prisustva tj. glas (poništavanje razlike između
označitelja i označenog) da bi prisustvo postojalo. Postoji prisustvo u odsustvu
 Derida tvrdi da ima entiteta koji ne dopuštaju da se izađe iz krize, nema pomirenja – to
se zove neodlučnost
 Neodlulčivosti – objekti koji pripadaju obema stranama, i nijednoj (preuzima primer iz
matematike vezan za neku formulu; ali ima i onaj primer da li skup svih praznih
skupova pripada samom sebi; nznm da li on daje taj primer)
 Dekonstrukcija sa književnim delom: sam tekst se odnosi prema sebi (on je
autoreferentan), a na čitaocu je da zapazi šta mu tekst pokazuje kao čvornovato mesto
 Problem – autoreferencijalnost uvek ima slepu mrlju, nešto što je neodređeno. Sistem,
dakle, nije sveobuhvatan
 Centralno u dekonstrukciji je naći takvu autoreferencijalnost
 Uslov mogućnosti, performativ

 Derida u Potpis, događaji, kontekst pokazuje da je uslov da jedan potpis bude

originalan istovremeno uslov da neki bude falsifikat
 Uslov mogućnosti se pokazuje kao uslov nemogućnosti
 Performativ – vrsta rečenice/oblici govora koji samim sobom vrše radnju (obećanje,
krštenje) (Ostin neće da se osloni na radnju)
 Konstantiv – npr. Na stolu je kutija
 Derida postavlja pitanje kako razlikovati prave situacije od lažne? Moraju se
zadovoljiti određeni uslovi – ozbiljnost, namera...

Razlika/differance

 Povezivanja koja ističu etimologiju i morfologiju reči, čime obelodanjuju rascep u srcu
nacrta, načini su slabljenja snage pojma; to je posebno važno kada je koren reči neka
varijanta, oznaka – razlika/ differnace

Platonova farmacija i osnovni pojmovi dekonstrukcije, tragovi tragova, projekcija

invercija

 Pharmakon – lek, otrov, pismo

 Logos kao protivotrov
 Pharmakeus – veštac, zatvorenik, Sokrat
 Pharmakos- žrtveni jarac
 U antičkoj Grčkoj, obred izopštavanja pharmakos-a (žrtvenog jarca) pročišćuje grad,
kao što izopštavanje pharmakon-a (otrova, pisma) pročišćuje misli
 U pharmakos-a (ž.jarca) prijektuje se svo zlo i onda se činom žrtvovanja postavlja
izvan, u spoljašnji svet.
 Zlo, dakle, mora već postojati iznutra, da bi se projektovalo
 Isto tako, pismo mora već postojati unutar govora da bi se njegovim izbacivanjem
pročistile misli
 Obred pharmakos-a se odigrava na graničnoj crti između spoljašnjeg i unutrašnjeg, a
funkcija mu je da tu crtu iznova naznači
 Derida dakle, ne smatra da crta, razlika između spoljašnjeg i unutrašnjeg ne postoji,
ona postoji ali postoji i potreba da se ta crta podvuče; međutim, tragovi tragova
spoljašnjeg uvek će se naći u samom središtu unutrašnjeg, i obratno.
 Derida pokazuje: Sokrat – pharmakeus (veštac) pomoću pharmakon-a (otrova) postake
pharmakos (ž.jarac) – postoji dakle dvostruko značenje – s jedne strane pismo-otrov,
logos tj reč-lek, pa osporavanje toga načinom na koji se govori; s druge strane
biografski podaci o Sokratu i njegovoj smrti.
 Problem okvira, distinkcije između unutrašnjeg i spoljašnjeg presudan je za estetiku
 *pišući* filozofiju, Platon osuđuje pismo – zašto?
  Filozofija jeste vrsta pisma (Derida?)
 Ništa nije samo prisutno ili odsutno; u svemu postoje samo razlike i tragovi tragova.

Pojmovi:

- Pismo (konstitutivni deo jezika, a jezik je konstitutivni deo stvaranja svesti; dakle
pismo je konstitutivni deo stvaranja svesti)
- Differance (povezivanja koja ističu poreklo i oblik reči, čime pokazuju rascep u
samom središtu(usko vezano za tragove tragova); ne samo negativno kao kod
strukturalizma (nije ono znači ovo je) nego u stalnom međusobnom odnosu)
- Neodlučivost entiteti koji ne dopuštaju da se izađe iz sebe; nema pomirenja;
onemogućavaju srećno pročitavanje; ne pripadaju ni jednoj ni drugoj strani, i
pripadaju obema stranama ujedno)
- Parergon (okvir; paradoks toga je što sredstvo uokvirenja koje dokazuje pipadnost
klasi nije i samo pripadnik klase)
- Suplement (dodatak; naizgled pomoćno, dodatno sredstvo, koje se pokazuje kao
konstitutivni deo)
- Logocentrizam (neprisutnost svesti? Logika bez priznavanja svesti? prvenstvno glasa
nad pismom?)
- Metafizika znaka (retorički elementi teksta; pomažu da se izdvoje sporna, čvornovita
mesta) (nisam sigurna da je to to)
- Performativ (konstrukcija koja sama sobom vrši radnju)
- Metafizika prisustva (logos kao samoprisutan; da bi nešto bilo prisutno, mora
postojati nešto što će ga konstatovati (važnost pisma, jezika)
- Autoreferentnost (naterati tekst da govori sam o sebi kako bi se stvorio paradoks
lažova)
- Logika suplemenata (suplementi konstitutivni elementi a ne dodaci (pismo kao
konstitutivni deo jezika); hijerarhija/primarnost kao obmana/manipulacija)
- Double bind (potkopavanje onoga što je rečeno načinom na koji je rečeno (pisanje
filozofije koja osuđuje pisanje ))
- Označitelj (glas, slovo)
- Označeni (pojam)
- Uslov mogućnosti (nemogućnost)

*mislim da su ovo glavni pojmovi, ali proverite i vi da ne bude sam vas zeznula 😊