Jacques Derrida

Dekonstrukcija

Razlika
sistem binarnih opozicija
hijerarhija
Logos
Misao

Svest (samosvest)
Subjekt
Znanje
Identitet

Leksis
Govor (usmeni,
pisani)
Ne-misao (mit, pria,
umetnost)
Objekt
Mnjenje
Razlika

 Derida se zalae za sistematsku

razgradnju, tj. za promiljanje ovih
dihotomija ne kao meusobno iskljuivih
ve u razlikama, dakle, bez hijerarhije, u
odnosima razlikovanja.
Sosirov pojam razlike: jezik je sistem
razlika bez pozitivnih termina, postie
svoje jedinstvo kroz razlikovanje jezikih
oznaitelja, i na taj nain mapira svet.

Opozicija govor-pismo
Predstava da prvo uimo govor pa onda pismo
je odriva samo dok se odrava ova opozicija, i
dok se, prema tome, pismo razume samo
doslovno, grafiki, vizuelno, empirijski.
Pismo je tradicionalno definisano kao pisani
otisak (grafika reprezentacija zvuka). Samo kao
takvo pismo ide nakon govora kao istorijska
injenica, budui da se govor tradicionalno
dovodi u vezu sa prirodom i istinom.

 Da li je jezik/govor prirodan?
Da li je jezik/govor priroen oveku?
Opozicije se baziraju i konstruiu vrednosti,
hijerarhizaciju. Otuda strana istine, prirode,
miljenja jeste strana govora (namera kao
prisustvo, poreklo govora prisutno).
Govor je prirodan budui da dolazi iz umova i
tela ivih govornika koji misle (ili nameravaju da
ostvare znaenje) ono to govore i govore ono
to misle a da se ne oslanjaju na protetike,
tehnoloke instrumente. Prisustvo govornika
garantuje istinitost izgovorenog. Pismo je
sekundarno, reprezentaciono. Ima
instrumentalnu, tehniku, derivacionu ulogu, kao
kopija istine govora.

 Da bi govor dobio takav status

nereprezentovane istine mora biti
suprotstavljen pismu kao reprezentaciji.
Samo ako su diferencijalni, suplementarni
ili diseminacijski efekti zanemareni,
mogue je odreenje govora kao
samodovoljnog i nezavisnog, sasvim
neukaljanog porekla pismom.

 Zato se toliko govori o pismu, od Platona,

Aristotela, preko Rusoa, do Sosira i
mnogih drugih?
Derida odgovara da oni zapravo
upozoravaju na opasnost koju pismo nosi,
tehniku hazardnost, groznicu i zlo.
Pad u kulturu, raskid sa prirodom.
Ali ne uva se istota govora kao takva,
nego sam ideal istote.

 Brani se ideja da postoji autentinost,

originalnost, identitet, istina, priroda itd.
To je metafiziko naslee.
Pismo je spolja za ono iznutra.

Deridino shvatanje pisma

Pismo dolazi pre govora paradoks.
Udaljava se o lingvistike kao nauke o
jeziku, odbacuje njenu fonoloku osnovu.
Fonoloka perspektiva: privilegovano
jedinstvo izgovorenog spoj zvuka i
smisla unutar fonikog.
Derida pismo ne uzima kao fonetsko
pismo, vidljivo otiskivanje.

Trag
Sosirova ideja arbitrarnosti znaka:
Istorijsko-institucionalna konvencija, odnos
oznaitelj-oznaeno je institucionalizovan
u sistemu razlika koji stvara znaenje.
Prema tome, nijedan znak ne moe da
oznaava sam (uvek je u odnosu). Svaki
znak je znak znaka. Svaki oznaeni je
drugi oznaitelj.

Prisustvo i odsustvo
Znak nikad nije prisutan.
Uvek je upleten u igru/mreu
diferencijalnih odnosa sa drugim znacima.
Nema niega izvan ove igre.
Nema nieg izvan teksta.
Trag je znak odsutnog prisustva.
Struktura znaka je odreena tragom
drugog koji je zauvek odsutan. (G. .
Spivak)

archi-criture
Pismo oznaava odustvo: 1)
potpisnika/autora/pisca i 2)referenta.
Pismo oznaava gubitak prisustva.
I izgovoreno i napisano je znak. Sadri
odsustvo referenta, neprisustvo stvari.
Svaki znak je trag, oznaka otiska drugog,
koji se nikada ne moe vratiti, ponovo se
uspostaviti, ili uiniti prisutnim.
Svet kao prostor inskripcije, otiska, traga.

 To pismo dolazi pre svakog znaka. Pismo traga,

arhe-pismo, prapismo. ini oznaavanje
moguim i ini nemoguim izlazak iz
oznaavanja, posredovanja u neposredovanost,
nereprezentaciono, u nekontekstualno prisustvo.
Deontologizacija prisustva: trag ne-sasvimtu (fantomizacija, spektralizacija).
La diffrence razlika
La diffrance rAzlika, razluka (ne moe se
prevesti u govor, funkcionie samo kao pismo,
odnosi se na sistematsku igru razlika, tragove
razlika).
U srcu postojanja nije sutina ve rAzlika.

 Derida se poduhvata istraivanja

utemeljenosti samog temelja.
Sistem metafizike je danas uzdrman, a
njegov strah poprima oblik nasilnog
odnosa Zapada prema svemu drugom, pri
emu su vojno i ekonomsko nasilje u
savrenom strukturalnom skladu sa
jezikim nasiljem
Otpor: misliti sebe izvan principa uma.

Logocentrizam
Vladavina uma, dominacija principa uma.
Metafizika prisustva, prezencije. Vladavina
venog prezenta.
Deridina dijagnoza za bolest zapadnog miljenja
Lek u dekonstrukciji
Politika dekonstrukcije se utemeljuje kao
odgovor na poziv drugog.
Veza sa sopstvenim identitetom je uvek, sama
po sebi, veza izmeu nasilja i drugog.

 Dekonstrukcija se suprotstavila politici

jezika jer ona prikriva iskljuivanje,
represiju, marginalizaciju i asimilaciju pod
velom prividne neutralnosti isto teorijskih
rasprava. Ona utie na sve drutvene
institucije.
Dekonstrukcija ne sme ni da definie ni da
predvia. Ona predstavlja neku vrstu
anarhije odgovornosti.
Ona nije neutralna, ona intervenie.