ИВАН В.

ЛАЛИЋ (1931-1996)
 СКИЦА ПОЕТИКЕ
• (ауто)референцијалност, критика поезије;
• Лирски дијалог с традицијом, страсна мера, интертекстуалност,
контемплативност, стилска разноликост;
• Поезија = комуникација, јасност („хлебу рећи хлеб / вољеној жени:
волим те“), инверзија, углађена форма;
• Лалић — песник херменеутичар улази у дијалог с читаоцем да би
заједно нашли смисао свему. Треба реконструисати, саставити и
наново осмислити, обновити и пронаћи смисао (Прави / Смисао
крије се у прекиду у зјапу / Белине, у поразу / започетог потеза)
 КЉУЧНИ МОТИВИ
• Време, љубав, смрт, море, зрелост, пролазност;
• Огледало, Византија, историја (и њена грађа (нпр.
Гаврило Принцип, Први српски устанак („1804“));
• видљиво и невидљиво, митологија (античка: Орфеј,
аргонаути, Елпенор итд.), мотиви из књижевности:
Шекспир (Офелија), Данте, Хелдерлин итд.), сећање
 ЛЕКСИКА
• Усресредивши се искључиво на лексику, можемо получити најбоље из песникова опуса.
Проналазећи кључне речи и спајајући их у синтагме много можемо допринети
(само)васпитности.
• Оно што остане понекад наслуте песници. А шта раде песници? Изводе невидљиво на
видело, несаопштиво у језик пред нас (јер говорити је опстанак у нади). Они су смисла
потоњег тумачи, они дописују књигу (традицију, свет) / коју су други саставили за нас.
• Наш смисао је учествовање наше у несавршенству привида (...) нама је задано дело, / да
довршавамо облике несавршенства, дакле, слутити (ове) науме творца / јесте део
задатка. Милост је у задатку, у могућности / да усне певају привид а срце / верно остане
одсутном прволику.
• Снага (наше добре воље за интерпретацијом) повезује несклад.
 СТРАСНА МЕРА И ИНО
• Страсна мера је тежња за унутрашњим складом, измирењем страсти и
мере; јединство форме и најдубљег смисла пјевања.“ (Ј. Делић)
• Изрицати опасност, а бити / Видљивоме веран. Острастити меру, а
елементе мере препознати у страсти.
• Шта је, дакле, потребно супротставити се убрзању? — Статичност
средишта (непромењива суштина личности (њена боголикост?)) / које се
мора изабрати. Искуство песника, то је искуство изузимања, а ипак у
страсној мери / Учешћа. Дакле, умним срцем песник ствара. (уп. са
поетолошким ставовима Лазе Костића као год и средњовековним)
 ЉУБАВ И ВИЗАНТИЈА
• За Лалића љубав је задата, она је Реч, савршенство недовршеног, она ће да
нас правда / изравна меру. А да бисмо задобили љубав (=светост) потребан
зато је напор, зато треба славити сталну / могућност избора, рад у
несавршенству (овом недовршеном свету где смо ми сарадници и
саствараоци Бога живог).
• Византија (певам ти јер те волим) је за Лалића јасно и светло сећање,
идеал, друга традиција с којом жели васпоставити континуитет (нада је
снивање о целини), он је само један од скутоноша / Њене попљуване слике.
• Ко заборави узрок, осуђен је да слави / нејасне последице.
 ЈОШ МАЛО О ВИЗАНТИЈИ
• Византија је златоподложена слика, невина румен остарелог сунца, мртво чудо
мраморних костију, лепотица омрзнута, сурова учитељица, дивна мртва светлост,
разбијена граница са два велика света у тромом крвотоку, двојна мудрост, шума сребрних
чемпреса (симбол духовних врлина по Оригену, света биљка, симбол смрти и умирања у
Господу) тамјаном окађена, сурова учитељица, мртва светлост, лепота света, дивно
мртво чудо у зеницама времена, јасни гласови сећања, бистре капи, / као дела ветрова,
облака и мора / древна могућност речи, да сатвори / тачну своју судбину, можда песму.
• Сећања на Византију, плодови њени, дела су љубави њена разасута по свету / као трагови
битке. Песников задатак и наш с њим је да их пронађе(мо) и уцелови(мо). Јер, елиотовски,
„Завичај“ се са сам саставља, део по део.
• Прави разлог доласка је верност / тек обећаној слици, верност речи. Нада је сећању
сестра.
 ДА ЛИ ЈЕ ЛАЛИЋ УКЛЕТИ ПЕСНИК?
• Песник је био опседнут морем. Море му је била једна од опсесивних тема,
као и лето (што, јелте, иде заједно). Међутим, лето и море (па и зрелост ако
хоћете) повезани су у Лалићевој поезији са смрћу. Касно лето је симбол
зрелости и приближења кончини. Као да је песник предвидео ту смрт
сопственога сина у мору, надомак Венеције (sic), а сетимо се моћне
Serenissime („Aqua alta“)
• Пред крај живота, у последњим својим песничким збиркама песник је певао
о смрти у касном лету („Никад самљи“ у оквиру збирке Писмо). Као да је
знао да ће умрети 29. јула... Тумачење остављамо отворено.
 ПРИСТУП ЛАЛИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ
• Лалић је „ерудитивни песник“ како га често критичари називају, стога је
неопходна читатељска упућеност и информисаност у богат песников врт.
Пожељно је не само знање историје (српске и византијске) него и античких
митова, хришћанства (Библија, црквено песништво (канон)), и других великих
песника: В. Илића, Костића, Шекспира, Хелдерлина и многих других.
• Да би смо ваљано приступили тумачењу Лалићеве поезије морамо знати шта
је интерекст(уалност). Сам термин увела је француска теоретичарка Јулија
Кристева. По њој intertextualité подразумева „текст као производњу и/или
трансформацију.“ (све о интертекстуалност је преузето од С. Шеатовић Димитријевић, „Традиција и
иновација“).
 (ИНТЕР)ТЕКСТ(УАЛНОСТ) И КОНТЕКСТ
• По Јулији Кристевој интертекстуалност је трансформацијски процес, тј. Текстуална
интеракција која се одвија унутар једног текста, то је процес трансформисања некњижевних
или књижевноисторијских чињеница у једном тексту.
• Сваки текст с друге стране може бити интертекст јер се ослања на друге текстове
(књижевност се храни књижевношћу), те је Барт добро приметио да што су шире читалачке
компетенције, то су бројније интертекстуалне везе рецепције и дела.
• Мишел Рифатере сматра да је интертекст корпус текстова, текстовних фрагмената или
сегмената попут текста, социолекта који дијели лексиком, и у мањој мјери, синтаксу с
текстом који (изравно или неизравно читамо у форми синонима, или обратно у форми
антонима. — сетимо се само Лалићеве Плаве гробнице или Шапата Јована Дамаскина! В.
још Д. Ораић Толић, „Теорија цитатности“

• Теоријски наоружани тек сад можемо кренути у поход на толковање.

 КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА
• Светлана Шеатовић Димитријевић, „Традиција и иновација (интертекстуалност у песништву Ивана В. Лалића)“,
Београд, Филип Вишњић, 2004;
• Радивоје Микић, „Песма: текст и контекст“, Приштина, „Григорије Божовић“, 1996,
• Иван В. Лалић, „Страсна мера“, Београд, Завод, 1997;
• Иван В. Лалић, „Време, ватре, вртови“, Београд, МС, 1961;
• И. В. Лалић, „О делима љубави или Византија“, Београд, 2004;
• Јован Христић, „Есеји“, Београд, 1994;
• И. В. Лалић, „Критика и дело“, Београд, 1971;
• А. Јовановић, „Иван В. Лалић или висока мера песничке уметности” (предговор Делима Ивана В. Лалића, књ. 1,
1997);
• „Постсимболистичка поетика Ивана В. Лалића (зборник радова)“, Београд, 2007;
•Иларион Ђурица, „Свештена ботаника“:
• https://pomozboznica.com/tekstovi/biblioteka/svestena-botanika/1664?backlink=biblioteka-1
•
 УПУТИ
• Филм о Ивану В. Лалићу: https://www.youtube.com/watch?v=7D6plMSPWN4
• Бројни његови интервјуи (пронађи на јутјубу)
• Консултуј се с књигом његових есеја, која ће ти помоћи да завириш
у његову поетику (прочитај и песму „Белешке о поетици“)
• Наше тумачење „Византије VI“:
https://docs.google.com/document/d/1nBjzBfr2GXMj5fp7OXdoJDwjIrePik2Q/edit?
usp=sharing&ouid=111779544655322184174&rtpof=true&sd=true

• Одабери једну песму из циклуса Византија, Страсна мера, Писмо

или Четири канона и протумачи је.
ХВАЛА НА ЉУБАВИ, СТРПЉЕЊУ И ПАЖЊИ!

•СРЕЋНО ТУМАЧЕЊЕ!