ОСНОВНИ ТЕОРИЈСКИ

ПОЈМОВИ
 Да бисмо разумjели неко књижевно дjело
морамо разумјети организацију његових
дјелова, елемената. Књижевно дјело је
јединствена и складна умјетничка цјелина,
састављена од више елемената који,
чврсто повезани, чине његову структуру.
Елементи којима је одређена структура
прозног дјела су: грађа, тема, мотив,
фабула, сиже, лик, умјетнички поступци,
композиција, мисли, идеје, језик дјела.​
• Грађа је материјал који се налази ван књижевног дјела, а умјетник га
користи у стваралачком поступку и од њега ствара
књижевноумјетничко дјело.​
Тема је оно о чему писац говори у свом дјелу, што чини основу дјела.​
Опште теме се јављају скоро код свих писаца и у свим епохама:живот,
смрт, лјубавродољубље...У књижевном дјелу се могу издвојити главна
тема, споредна,привидна, стварна.
Мотив је најмањи дио у оквиру теме.Могу бити статични и
динамични. Статични мотиви успоравају радњу. Они су у функцији
описа ликова, ентеријера, екстеријера, средине, амбијента...Динамични
мотиви покрећу радњу, тј. описују радњу и збивање. Мотиви још могу
бити: главни, споредни,подређени, попречни или бочни, мономотиви,
тренутни, лајтмотив (када се неки мотив- слика, предмет ријеч, стално
понавља у једном дјелу или више дјела истог писца), општи или
вјечити или лутајући мотив (јављају се у дјелима више писаца и у
различитим епохама и књижевностима:мотив љубави, смрти, среће,
правде и сл.).
Фабула је збир догађаја у дјелу узрочно–последично повезаних кроз
које нам писац саопшава тему.​
Сиже је распоред догађаја у дјелу, начин на који писац распоређује
догађаје из фабуле.​
• Лик (јунак) је људска личност обликована у дјелу, коју писац жели да прикаже што
потпуније. Ликови у дјелу разликују се по својој дјелатној активности и по мјесту које
заузимају у дјелу: главни ликови, споредни ликови и поменути ликови. За главни лик
користи се и назив јунак. Споредни ликови јављају се повремено или само у једном
сегменту приповиједања или драмског дјела.Имају функцију гласника ( извјештава о
томе шта се догодило у другом времену и простору), резонера ( носилац је пишчевих
порука и схватања), повјереника (лик који је уведен само да би саслушао саопштавање
намјера главног јунака). Поменути ликови нису активни, не дјелују, не говоре, не
покрећу радњу- јављају се у монолозима, дијалозима, описима психолошких стања.
Спољашњи изглед (опис) је портрет, а унутрашње (психичке) особине чине карактер. То
су јунакове мисли, осјећања, морал, добре и лоше стране.​Тип је карактеристичан
( типичан) представник једне друштвене групе, слоја, професије. У њему су
саджане најбитније црте те групе, врлине или мане су достигле највиши степен,
те га чини репрезентативним (тип тврдице, хвалисавца, издајника и сл.)
Карактеризација је поступак обликовања људског лика у књижевном дјелу. Може
бити : директна карактеризација ( риједак поступак када писац изриче судове о
ликовима), самокарактеризација ( када јунак сам изриче судове о свом
карактеру), индиректна карактеризација( остварује се кроз монологе, опис
психолошког стања, ), вербална (језик јунака открива друштвено поријекло,
занимање, образовање, темперамент и сл.), симболичка
карактеризација(поступак откривања карактерних особина или навика
именима:Гвозден, Вртиреп, Раденик и сл).
• Идеја је основна мисао дјела која се
обликује кад се прочита цијело дјело и
читалац повеже све елементе дјела.​
Начин умјетничког казивања
(облици казивања) може бити:
описивање или дескрипција(лика,
догађаја, простора), приповиједање или
нарација (причање о ликовима и
догађајима), дијалог и монолог
унутрашњи монолог(директан и
индиректан),полилог(дијалог масе).
• Наратор је приповједач у дјелу. Приповиједање
може бити у трећем лицу (све зна, све види и све
чује – свезнајући приповједач, он-форма или еr-
form,приповиједање је поуздано и објективно, a
приповједач није персонализован и није саставни
дио свијета који описује) и у првом лицу
(субјективно приповиједање, ја-форма или ich-
form,казивачева визура је ограничена-може да
казује само о ономе што је видио или о ономе у
чему је учествовао. Зато је ово приповиједање
непоуздано, а приповједач је персонализован , он је
обично актер збивања, главни лик или неки од
споредних ликова).
• Тачка гледишта је угао виђења, становиште или
перспектива из које приповједач прича.​Становиште,
перспектива из које тече приповиједање: тачка
гледишта главног јунака и споредних ликова у дјелу;
тачка гледишта небелетристичких облика спојених у
наративно ткиво: писма, дневници, записи сл. Постоји
и подјела на спољашњу( тачка која је изван личности о
којима се прича и кад се они виде споља) и унутрашњу
тачку гледишта (остварује кроз свијест ликова,тј.кроз
директан унутрашњи монолог –казивање јунака у
првом лицу), као и доживљени говор( унутар
приповиједања у трећем лицу непосредан прелаз на
изношење мисли и осјећања појединог лика
приповијетке, као његово приповиједање, попут
унутрашњег монолога).
• Композиција је начин на који је састављено неко дјело,
начин на који су повезани сви дјелови у њему.
• Степенаста композиција користи се при писању
авантуристичких, историјских и криминалистичких романа. Јунак
наилази на низ препрека које, уз много напора, савлађује.
• Парарелна композиција је у дјелима у којима упоредо теку
двије радње и двије групе ликова, које наизмјенично писац
прати. Писац развија двије групе ликова, које наизмјенично
прати. Писац развија двије фабуле у поглављима, али оне имају
своје додирне тачке, спајају се и раздвајају се, јер, постоје неке
везе међу ликовима( Сеобе- Милош Црњански, Ана Карењина-
Толстој).
• Прстенаста композиција јавља се у два вида. У оквиру ширег
прстена тече упоредо други фабуларни ток са својим сижеом и
јунацима( прича у причи, концентрични кругови). Таква је
композиција у Проклетој авлији.
• Линеарно-хронолошка- На Дрини ћуприја
Прочитај одломке из романа Тихи Дон Михаила
Шолохова. Испод сваког одломка наведено је
неколико облика казивања. Подвуци онај облик
казивања који препознајеш у датом одломку.
a) Са оближњих и удаљених гумана допирали
су и губили се у лугу звуци вршидбе, вика
гонилаца, фијукање бичева, чекетање
ветрењача. Село, угојено од жетве, притајило
се под септембарском свежом јаром,
пруживши се над Доном као бисерна змија
преко пута.
• нарација дескрипција дијалог монолог
b) − А одакле ви долазите у наше село?
− Из Ростова.
− Јесте ли отуда родом?
− Kако рекосте?
− Питам: Одакле сте родом?
− А-а, да-да, отуда сам, из Ростова.
нарација дескрипција дијалог монолог
c) Он је први из села доспео у Атамански пук и чудне
ствари су се десиле сa
овим козаком. Растао је као и сви младићи. Још из
малена био је као малко ћакнут, а
кад се вратио из војске – сасвим други човек. Одмах,
првог дана по повратку, почео је
причати чудне ствари о својој служби при царском двору
и о својим врло необичним
пустоловинама у Петрограду. Запањени
слушаоци испрва су веровали зинувши на сва
уста, примали све за чисту истину, а после се показало
да је Авдејић лажов каквог село
од свог постања није видело.
нарација дескрипција дијалог монолог
Пажљиво прочитај одломак и на предвиђена мјеста
упиши одговарајућа одређења.
• Трчао сам све до главне капије , а онда сам застао за
тренутак, да ухватим дах. А дах ми лако понестане ,
ако баш хоћете да знате. Јер, прво и прво, прилично сам
тежак пушач-то јест, био сам. Натерали су ме да то
прекинем. И друго, прошле године сам порастао за шест
и по палчева. Зато сам, практично, и постао туберан, и
морао да дођем овамо на те безвезне прегледе и тако
то . А ипак, прилично сам здрав, нема шта.
•

Наратор_________ Форма приповиједања _______

Тачка гледишта__________________
• Пажљиво прочитај одломак и на предвиђена
мјеста упиши одговарајућа одређења.
• Тај час наступи чак пре него што се надао. Преко
сваког очекивања, директор одреди Акакију
Акакијевичу не четрдесет или четрдесет пет
него целих шездесет рубаља; да ли је предосетио
да је Акакију Акакијевичу потребан шињел или се
то десило случајно , тек он захваљујући томе
дође до још двадесет рубаља.
•

Форма приповиједања__________________
Tачка гледишта__________________
• Пажљиво прочитај одломак и на предвиђена
мјеста упиши одговарајућа одређења.
Идући тако месечарски , не гледајући где стаје
и не дајући себи више рачуна о правцу у ком иде,
вук је једнако понављао сам у себи: ,,Крв и месо
овог шиљежета никад ми не гину. Могу да га
рашчеречим у сваком тренутку, кад ми се
прохте. Него да се нагледам чуда. Да видим још
овај покрет, па још овај...“
• Форма приповиједања_____________
• Тачка гледишта_______________
• Заокружи слово испред одломка из дjела Мали Принц
Антоана де Сент Егзиперија у којем препознајеш унутрашњи
монолог.
• а) И сада, наравно, прошло је шест година… Још никад нисам
причао ову причу. Кад су ме другови поново видели, били су
веома задовољни што ме виде жива. Био сам тужан али сам
им рекао: „То је од замора…”
• б) Сад сам се мало утешио. То јест… не сасвим. Али знам да
се он вратио на своју планету, јер у зору нисам пронашао
његово тело. То није било тако тешко тело… А ја волим
ноћу да слушам звезде. Као пет стотина милиона звончића…
• в) Али, ево, догађа се нешто необично. На брњицу, коју сам
нацртао за Малог Принца, заборавио сам да ставим кожни
каиш! Никада неће моћи да је намести својој овци. И ја се
питам: „Шта ли се догодило на његовој планети? Можда је
ипак овца појела ружу…”
• Заокружи слово испред одломка из дjела Мали Принц
Антоана де Сент Егзиперија у којем препознајеш унутрашњи
монолог.
• а) И сада, наравно, прошло је шест година… Још никад нисам
причао ову причу. Кад су ме другови поново видели, били су
веома задовољни што ме виде жива. Био сам тужан али сам
им рекао: „То је од замора…”
• б) Сад сам се мало утешио. То јест… не сасвим. Али знам да
се он вратио на своју планету, јер у зору нисам пронашао
његово тело. То није било тако тешко тело… А ја волим ноћу
да слушам звезде. Као пет стотина милиона звончића…
• в) Али, ево, догађа се нешто необично. На брњицу, коју сам
нацртао за Малог Принца, заборавио сам да ставим кожни
каиш! Никада неће моћи да је намести својој овци. И ја се
питам: „Шта ли се догодило на његовој планети? Можда је
ипак овца појела ружу…”
У наведеном одломку из сатиричне приповијетке
Страдија Радоја Домановића подвуци унутрашњи
монолог.
Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна
света што се таласа на све стране, а граја да уши
заглуну.
„Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет? ... Сигурно
депутација каква?” − мислио сам у себи, гледајући с
чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света,
и приђем првом што беше до мене, те га запитам:
− Куда жури овај оволики свет?
Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања,
погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима
мени и пође за масом.
У наведеном одломку из сатиричне приповијетке
Страдија Радоја Домановића подвуци унутрашњи
монолог.
Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна
света што се таласа на све стране, а граја да уши
заглуну.
„Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет? ...
Сигурно депутација каква?” − мислио сам у себи,
гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу
разноврсна света, и приђем првом што беше до мене,
те га запитам:
− Куда жури овај оволики свет?
Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања,
погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима
мени и пође за масом.
• Прочитај одломак из романа Корени Добрице
Ћосића. Одреди облик казивања који препознајеш у
реченицама из заграде.
• Добро вече, Ђорђе. Стигох сад, с кочијашем из
Паланке… (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се
пољубимо. Не зна. Откуд би знао? Још кад је био
дете…) Нисам хтео да вас мучим, на Бадњи дан
много је посла. Добро ме возио. (Само с оцем да се
сад не сретнем. Касније. Док се средим. Касније.
Морам тише да говорим.) Уморан сам, идем одмах
у собу.
Заокружи слово испред облика казивања који
препознајеш у реченицама из заграде.
• а) монолог б) унутрашњи монолог
• в)дескрипција г) нарација
а) монолог б) унутрашњи монолог
в)дескрипција г) нарација