il Delez/ Feliks Gatari

Rasprava o nomadologiji
AKSIOM II - Ratna maina je izum nomada (ukoliko je ona spoljanja dravnom aparatu
i razliita od vojne institucije). Kao takva, ratna maina ima tri aspekta, prostornogeografski aspekt, aritmetiki ili algebarski aspekt, i afektivni aspekt. PROPOZICIJA V Egzistencija nomada nuno ostvaruje poloaj ratne maine u prostoru.
Nomad ima teritoriju, on sledi uobiajene putanje, on ide od jedne take do druge, on
poznaje take (vodene take, take stanovanja, zajednice, itd.). Ali pitanje je ta je u
ivotu nomada princip a ta samo posledica. U prvom redu, iako take odreuju putanje,
one su strogo podreene putanjama koje odreuju, obrnuto od onoga to se deava kod
sedelaca. Vodena taka se dosee samo da bi bila naputena, svaka taka je relej i ne
egzistira drugaije do kao relej. Putanja je uvek izmeu dve take, ali ovo izmeu-dve je
zadobilo svu konzistenciju, ima i autonomiju i svoj pravac. ivot nomada je intermeco.
ak i elementi njegovog stanovanja shvaeni su u funkciji putanje koja ne prestaje da ih
mobilie.1
Nodam uopte nije migrant; jer, migrant se principijelno kree od jedne take do druge,
ak i ako je ta druga taka nesigurna, nepredviena, loe lokalizovana. Ali nomad se ne
kree od jedne do druge take, osim ukoliko je ovo kretanje posledica i injenika
nunost: u principu, take su za njega releji du putanje. Nomadi i migranti mogu da se
meaju na mnogo naina ili da formiraju zajedniki skup; njihovi uzroci i stanja zbog
toga nisu manje razliiti (na primer, oni koji su se pridruili Muhamedu u Medini imali su
izbor izmeu nomadske ili beduinske zakletve i zakletve hedira ili emigracije). 2
Drugo, iako nomadska putanja moe da sledi uobiajene staze ili puteve, ona nema
funkciju sedelakog puta koja je u tome da se ljudima distribuira jedan zatvoreni prostor,
da se svakome odredi njegov deo i da se uredi saobraanje izmeu delova. Nomadska
putanja ini suprotno, ona distribuira ljude (ili ivotinje) u jedan otvoren prostor,
neodreen, nekomunikativan. Homos naposletku oznaava zakon, ali to je isprva bilo
zato to je on bio distribucija, nain distribucije. To je jedna veoma osobita distribucija,
bez podela, u prostoru bez granica ili ograda. Nomos je koegzistencija jednog
vazduastog skupa: to je smisao po kome se on protivstavlja zakonu ili polisu, kao
pozadinska drava, planinska strana, ili neodreeno prostranstvo oko grada ("ili nomos ili
polis" 3). Kao tree, psotoji velika razlika izmeu prostora: sedelaki prostor je izbrazdan
zidovima, ogradama, putevima izmeu ograda, dok je nomadski prostor gladak, oznaen
samo "crtama" koje se briu i premetaju sa putanjama. ak i pustinjske ploe klize jedna
preko druge, proizvodei zvuk koji se ne moe oponaati. Nomad sebe distribuira u
jednom glatkom prostoru, on zauzima, nastanjuje, zadrava taj prostor, to je njegov
teritorijalni princip. Stoga je pogreno nomada definisati kretanjem. Tojnbi (Toynbee) je

imao dubok razlog da sugerie kako je nomad pre onaj koji se ne kree. Dok migrant
naputa milje koji je postao amorfan ili neprijateljski, nomad je onaj koji se ne otiskuje,
ne eli da se otisne, nego prianja uz glatki prostor koji je ostavila uma koja nestaje, u
kojemu se stepa ili pustinja ire, i koji izumeva nomadizam kao odgovor na ovaj izazov. 4
Naravno, nomad se kree, ali dok sedi, i on sedi samo dok se kree (Beduin galopira,
privren za sedlo, sedei na tabanima svojih prema gore okrenutih stopala, "stopala
ravnotee"). Nomad zna da eka, ima beskrajno strpljenje. Nepokretnost i brzina,
katatonija i uurbanost, "nepokretan proces", nepominost kao proces, ove Klajstove
(Kleist) crte su eminentno one nomada. Zato moramo da napravimo razliku izmeu
brzine i kretanja: kretanje moe biti veoma brzo (rapide), ali to mu ne daje brzinu
(vitesse), brzina moe biti veoma spora, ili ak nepokretna, ona je ipak brzina. Kretanje je
ekstenzivno, a brzina je intenzivna. Kretanje oznaava relativan karakter tela shvaenog
kao "jedno", i koje se kree od jedne take do druge; nasuprot tome, brzina obrazuje
apsolutni karakter jednog tela iji nesvodivi delovi (atomi) zauzimaju ili ispunjavaju
glatki prostor na nain jednog vrtloga, uz mogunost da se pojave na bilo kojoj taki.
(Stoga nije iznenaujue da se upuivalo na duhovna putovanja koja su se odvijala bez
relativnog kretanja, intenzivno, u mestu: to su delovi nomadizma.) Kratko, rei emo, po
konvenciji, da samo nomadi imaju apsolutno kretanje, to znai brzinu; vrtlono ili virno
kretanje je sutinsko svojstvo njihove ratne maine.
To je smisao u kome nomadi nemaju take, putanje ili zemlju, iako ih oevidno imaju.
Ako bi se nomad mogao nazvati par excellence Deteritorijalizovanim, to je upravo zato
to nema nikakve reteritorijalizacije posle, kao kod migranta, ili na neem drugom kao
kod sedelaca (odnos sedelaca sa zemljom posredovan je neim drugim, reimom
vlasnitva, dravnim aparatom...). Nasuprot tome, za nomada je deteritorijalizacija ta koja
konstituie odnos prema zemlji, i to tako da se on reteritorijalizuje na samoj
deteritorijalizaciji. Zemlja je ta koja sebe deteritorijalizuje, na nain koji nomadu
osigurava teritoriju. Zemlja prestaje da bude zemlja i tei da prosto postane tlo ili
podrka. Zemlja se ne deteritorijalizuje u svom globalnom i relativnom kretanju, nego na
precizno odreenim mestima, onima gde uma prestaje, gde se stepa i pustinja ire.
Huabak (Hubac) je s razlogom rekao da se nomadizam manje objanjava univerzalnom
varijacijom klime (koja se pre odnosi na migracije), nego jednim "zastranjenjem lokalne
klime".5 Nomadi su tamo, na zemlji, svuda gdae je forma glatkog prostora koji nagriza i
tei da raste u svim pravcima. Nomadi stanuju na ovim mestima, oni ostaju na ovim
mestima, i sami ine da ona rastu, poto je utvreno da nomadi ne ine manje pustinju
nego to su njome nainjeni. Oni su vektori deteritorijalizacije. Oni dodaju pustinju
pustinji, stepu stepi, serijom lokalnih operacija, ija orijentacija i pravac ne prestaju da
variraju.6 Peane pustinje ne samo to imaju oaze koje su poput fiksiranih taaka, nego i
rizomsku vegetaciju, privremenu, pokretljivu u skladu sa lokalnim kiama, koja odreuje
promene orijentacije puteva.7 Istim terminima se opisuju peaane pustinje i ledene
pustinje: nijedna linija ne razdvaja zemlju i nebo; nema posredujue distance, ni
perspektive ni konture, vidljivost je ograniena, pa ipak, postoji jedna izuzetno fina
topologija koja se ne oslanja na take ili objekte, nego na individualitete, na skupove
relacija (vetrovi, talasanje snega ili peska, pesma peska ili pucketanje leda, taktilni
kvaliteti i jednog i drugog); to je jedan taktilan prostor, ili bolje "haptiki", i jedan mnogo
vie zvuni nego vizuelnii prostor...8 Varijabilnost, polivokalnost pravaca, sutinskak je

crta glatkih prostora, rizomskog tipa, i ona menja njihovu kartografiju. Nomad, nomadski
prostor je lokalizovan, ne ogranien. Ono to je i ogranieno i ograniavajue to je
izbrazdan prostor, relativno globalan: on je ogranien u svojim delovima, kojima su
dodeljeni konstantni pravci, koji su orijentisani jedan prema drugom, podeljeni po
granicama, i koji mogu da komponuju skup; ono to je ograniavajue (limes ili zid, a ne
vie granica), to je ovaj skup u odnosu prema glatkom prostoru koji on "sadri", iji rast
on usporava ili spreava, i koji on ograniava ili postavlja spolja. ak i kada nomad
prihvata njegove uinke on ne pripada ovom globalno relativnom, gde se prelazi s jedne
take na drugu, iz jednog regiona u drugi. On je pre u jednom lokalnom apsolutnom,
apsolutnom koje se manifestuje u lokalnom, i proizvedenom u serijama lokalnih operacija
razliitih orijentacija: pustinja, stepa, led, more.
initi da se apsolutno pojavi na jednom mestu, nije li to veoma opti karakter religije
(odmah naputamo raspravu o prirodi pojave i legitimnosti ili nelegitimnosti slika koje
ona reprodukuje)? Ali sveto mesto religije je fundamentalno jedan centar koji suzbija
nejasan nomos. Apsolutno religije sutinski je okruujui horizont i, ako se samo
apsolutno pojavljuje na tom mestu, to je onda da bi za globalno fiksiralo vrst i stabilan
centar. esto je isticana uloga okruivanja glatkog prostora u monoteizmu, pustinja,
stepa, ili okean. Kratko, religija preobraa apsolutno. Religija u ovom smislu je jedan deo
dravnog aparata (i to u dve njegove forme "veze" i "pakta ili saveza"), ak i ako ona ima
vlastitu mo da uzdigne ovaj model do univerzalnog ili da konstituie jedan apsolutni
Imperium. Ali za nomada ovo pitanje se postavlja sasvim drugaije: mesto, u stvari, nije
ogranieno; apsolutno se, dakle, ne pojavljuje na jednom mestu, nego se mea sa
neogranienim mestima; njihovo spajanje, mesta i apsolutnog, ne ostvaruje se u jednoj
centriranoj, orijentisanoj globalizaciji ili univerzalizaciji, nego u beskonanoj sekcesiji
lokalnih operacija. Ako se ograniimo na ovu opoziciju taki gledita, moemo ustanoviti
da nomadi nisu dobar teren za religiju; kod oveka rata uvek postoji napad na svetenika
ili boga. Nomadi imaju jedan nejasan "monoteizam", doslovno vagabundski, i
zadovoljavaju se njime i njegovim pokretnim vatrama. Kod nomada postoji oseaj za
apsolutno, ali izvanredno ateistiki. Univerzalistike religije koje su imale posla sa
nomadima - Mojsije, Muhamed, ak i hrianstvo sa nestorijanskom jeresi uvek su
susretale probleme i uvek su se podizale protiv onog to su nazivale upornim
bezbonitvom. U stvari, ove religije nisu odvojive od jedne nepromenljive i postojane
orijentacije, od imperijalne pravne drave, ak, i naroito, u odsustvu jedne stvarne
drave; one su promovisale ideal ne seljenja, i usmerile su se na migrantske komponente
vie nego na nomadske komponente. ak je i rani Islam privilegovao temu hedire, ili
migracije nad nomadizmom; i on je pre putem izvesnih izmi (kakva je ona khariisme)
savladao arapske ili berberske nomade.9
Ipak, jedna prosta opozicija taki gledita, religija-nomadizam, ne iscrpljuje problem. Jer,
u svojoj najdubljoj tendenciji da projektuje preko itavog ekumena univerzalnu ili
spiritualnu dravu, monoteistika religija nije bez ambivalentnosti i rubnih oblasti, i ona
ide ak iza idealnih granica Drave, ak imperijalne, da bi stupila u jednu mnogo
nejasniju zonu, u spoljanjost Drave, gde ona ima mogunost jedne sasvim osobite
mutacije i adaptacije. To je religija kao element ratne maine i ideja svetog rata kao
motor ove maine. esto se kae kako su islam i prorok Muhamed izveli takav obrat

religije i konstituisali jedan pravi duh tela (esprit de corps): po formuli ora Bataja
(Georges Bataille), "rani islam, drutvo svedeno na vojni poduhvat". To je ono na ta se
Zapad poziva da bi opravdao svoju antipatiju prema Islamu. Ipak, krstaki pohodi su bili
avantura ovog tipa, prava hrianska. Proroci mogu da osude nomadski ivot; religijska
ratna maina moe da privilegije kretanje migracija i ideal naseljavanja; religija uopte
moe da kompenzuje svoju specifinu deteritorijalizaciju jednom duhovnom i ak
fizikom reteritorijalizacijom koja sa svetim ratom uzima jedan dobro usmeren vid
osvajanja svetih mesta kao centra sveta. Uprkos svemu ovom, kada se religija konstituie
u ratnu mainu ona mobilie i oslobaa jedan straan teret nomadizma ili apsolutne
deteritorijalizacije, ona podvostruava migranta nomadom koji ga prati, ili potencijalnim
nomadom koji migrant jeste u procesu postajanja i naposletku, ona okree svoj san o
jednoj apsolutnoj Dravi protiv forme-Drave.10 I ovaj okret nije manje "sutina" religije
nego ovaj san. Istorija krstakih pohoda ispresecana je najudnovatijom serijom promena
pravaca: postojana orijentacija ka svetim mestima do kojih treba dopreti, esto, ini se,
nije vie od jednog preteksta. Ali bilo bi pogreno pozivati se na igru lakomosti ili
ekonomske, trgovinske ili politike faktore kao na one koji su Krstae odvojili od
njihovog istog puta. Upravo je ideja Krstaa ona koja u sebi sadri ovu varijabilnost
pravaca, prelomljenih, promenljivih, i koja intrinsino poseduje sve ove faktore ili sve
ove varijable, koje od religije ine ratnu mainu, i istovremeno koriste i izazivaju
odgovarajui nomadizam.11 To to je neophodno najrigoroznije razlikovanje sedeoca,
migranata, nomada, ne zapreava njihova stvarna meanja; obrnuto, sa svoje strane, ono
ih ini utoliko vie neophodnim. I ne moe se razmatrati opti proces ne seljenja koji je
pobedio nomade, a da se takoe ne misli na nastupe lokalnog nomadizma, koji su osvojili
sedeoce i podvostruili migrante (i to je vano, u korist religije).
Glatki ili nomadski prostor nalazi se izmeu dva izbrazdana prostora: onog ume, sa
njegovim vertikalama teine; onog zemljoradnje, sa njegovim reetkama i optim
paralelama, sa njegovim drvenastim rastinjem koje je postalo nezavisno, njegovim
umeem da iz ume iupa stablo ili drvo. Ali "izmeu", takoe, znai da glatki prostor
kontroliu ove dve strane koje ga ograniavaju, koje se suprotstavljaju njegovom razvoju
i pripisuju mu, to je vie moguno, ulogu saobraanja, ili, obrnuto, to znai da se on
okree protiv njih, izjedajui umu, s jedne strane, osvajajui, s druge strane, kultivisanu
zemlju, potvrujui silu nesaobraanja ili odstupanja, poput "klina" koji se zabija.
Nomadi se najpre okreu protiv stanovnika uma i planina, a zatim navaljuju na
zemljoradnike. Ovde imamo neto poput nalija ili spoljanjosti forme-Drave - ali u
kom smislu? Ova forma kao globalni i relativni prostor, sadri izvestan broj komponenti:
uma-krenje; zemljoradnja-reetka; uzgoj (ivotinja) potinjen zemljoradnikom poslu i
sedelakoj ishrani; skup komunikacija grad-selo (polis-nomos) na osnovu trgovine. Kada
istoriari ispituju razloge pobede Zapada nad Orijentom, oni principijelno upuuju na
sledea svojstva koja su defavorizovala Orijent uopte: unitenje uma pre nego njihovo
krenje, to stvara ogromne tekoe da iupa, ili ak da se nabavi drvo; kultura tipa
"pirinane njive i vrtovi", pre nego drvenasta stabla i polja; uzgajanje ivotinja koje je
veim delom izvan kontrole sedelaca, tako da im nedostaje snaga ivotinja i prehrana
mesom; slab sadraj u komunikaciji odnosa grad-selo to trgovinu ini mnogo manje
okretnom.12 Zakljuak nije da je forma-Drava odsutna sa Orijenta. Obrnuto, neophodna
je jedna mnogo vra instanca da bi zadrala i ujedinila razliite komponente izraene

vektorima boga. Drave uvek imaju istu kompoziciju; ako u Hegelovoj politikoj
filozofiji postoji bar jedna istina onda je to ona da "svaka Drava u sebi nosi sutinske
momente svoje egzistencije". Drave nisu sloene samo od ljudi, nego i od uma, polja ili
vrtova, zveri i roba. Postoji jedinstvo kompozicije svih Drava, ali Drave nemaju ni isti
razvoj, ni istu organizaciju. Komponente su na Orijentu mnogo vie rastavljene,
nepovezane, to zahteva jednu veliku, nepromenljivu Formu koja bi ih drala zajedno:
"despotske formacije", azijske ili afrike, potresene su neprestanim pobunama,
secesijama, dinastikim promenama, ali ove ne aficiraju nepromenljivost forme. Nasuprot
tome, povezanost komponenti na Zapadu ini moguima transformacije Drave,
revolucijom. Istina je da je sama ideja revolucije dvosmislena: ona je zapadna utoliko to
upuuje na transformaciju Drave; ali ona je orijentalna utoliko to predlae destrukciju,
naputanje Drave.13 Velika orijentalna, afrika i amerika carstva udaraju na iroke,
glatke prostore koji u njih probijaju i utvruju razmak izmeu njihovih komponenti
(nomos ne postaje selo, selo ne saobraa sa gradom; veliki uzgoj je stvar nomada, itd.):
postoji direktna konfrontacija izmeu orijentalne Drave i ratne maine nomada; ova
ratna maina moe da se vrati na put integracije, i da produi samo pobunom i
dinastikim smenama; ipak, ona je ta, kao nomadska, koja izumeva san i realnost
abolicionista. Zapadne drave su mnogo zatienije u svom izbrazdanom prostoru i otuda
imaju mnogo vie irine u dranju svojih komponenti, suprotstavljajui se nomadima
samo indirektno, posredstvom migracija koje oni (nomadi) pokreu ili usvajaju kao svoje
ponaanje.14
Jedan od temeljnih zadataka Drave je da izbrazda prostor kojim vlada, ili da se slui
glatkim prostorom kao sredstvom saobraanja u slubi izbrazdanog prostora. Za svaku
Dravu vitalna je stvar ne samo da pobedi nomadizam, nego da kontrolie migracije, i jo
optije, da uspostavi jednu zonu prava nad itavim "spoljanjim", nad skupom flukseva
koji presecaju ekumen. Drava se, onoliko koliko moe, ne odvaja od procesa zaplene
flukseva svih vrsta, stanovnitva, roba i trgovine, novca ili kapitala, itd. Jo uvek postoji
potreba za fiksiranim putanjama, po dobro utvrenim pravcima koji ograniavaju brzinu,
reguliu kruenje, relativizuju kretanje, do u detalje mere relativna kretanja subjekata i
objekata. Zato je vana teza Pola Virilija (Paul Virillio), kad on pokazuje kako je
"politika mo Drave polis, policija, to znai uprava nad putevima", i kako su "kapije
grada, njegove troarine i carine, brane, filteri protiv fluidnosti masa, protiv probojne
moi migracionih gomila", ljudi, ivotinja i dobara.15 Teina, gravitas, to je sutina
Drave. To uopte ne znai da Drava ne zna za brzinu; ali ona ima potrebu za tim
kretanjem, ak brim, koje bi prestalo da bude apsolutno stanje jednog pokretnog tela
koje zauzima glatki prostor, kako bi postalo relativno svojstvo "pokrenutog tela" koje ide
od jedne do druge take u izbrazdanom prostoru. U tom smislu, Drava ne prestaje da
dekomponuje, rekomponuje ili transformie kretanje ili da upravlja brzinom. Drava kao
nadzornik puteva, koji zamenjuje ili menjaputeve: uloga inenjera u tom pogledu. Brzina
ili apsolutno kretanje nisu bez svojih zakona, ali to su zakoni nomosa, glatkog prostora
koji ga razvija, i ratne maine koja ga nastanjuje. Ako su nomadi oblikovali ratnu mainu,
to je onda bilo izumevanjem apsolutne brzine, bivanjem "sinonimnim" sa brzinom. I
svaki put postoji operacija protiv Drave, nedisciplina, pobuna, gerila ili revolucija kao
in, moe se rei da ratna maina vaskrsava, da se pojavljuje novi nomadski potencijal sa
rekonstitucijom glatkog prostora ili na jedan nain bivanja u prostoru kao da je on gladak

(Virilio raspravlja znaaj pobunjenike ili revolucionarne teme "dranja ulice"). U tom
smislu je odgovor Drave protiv svega to preti da se kree izvan nje, da izbrazda prostor.
Drava ne prisvaja ratnu mainu a da ak i njoj ne da oblik relativnog kretanja: to je bio
sluaj sa modelom utvrde kao regulatora kretanja, koja je upravo bila prepreka protiv
koje su nomadi krenuli; zapreka i odbijanje udarca, ime je prekinuto apsolutno vrtoglavo
kretanje. Obrnuto, kada Drava ne uspe da izbrazda svoj unutranji ili susedni prostor,
fluks koji je preseca nuno preuzima oponaanje ratne maine usmerene protiv nje,
razvijene u neprijateljskom ili pobunjenikom glatkom prostoru (ak i ako druge Drave
mogu da se uvuku u njihovo brazdanje). To je bila avantura Kine, koja je krajem XIV.
veka i uprkos svojoj visokoj tehnologiji u brodovima i navigaciji, okrenula lea svom
ogromnom priobalnom prostoru, videvi kako se trgovinski fluksevi okreu protiv nje i
prave savez sa piratima, i nije mogla da reaguje drugaije do politikom nepokretnou,
ogromnom restrikcijom trgovine, to je osnailo vezu izmeu trgovine i ratne maine. 16
Situacija je jo zamrenija nego to smo mi to odali. More je moda najvaniji od glatkih
prostora, hidraulini model par excellence. Ali od svih glatkih prostora prvo su prema
moru injeni pokuaji da se ono izbrazda, da se transformie u zavisnost od zemlje, sa
fiksiranim putanjama, konstantnim pravcima, relativnim kretanjima, itava jedna protivhidraulika kanala i cevi. Jedan od razloga hegemonije Zapada bila je mo njegovih
dravnih aparata da izbrazda more kombinovanjem tehnologija Severa sa onima
Mediterana i pripajanjem Atlantika. Ali, ovaj poduhvat imao je najneoekivaniji rezultat:
umnoavanje relativnih kretanja, intenziviranje relativnih brzina u izbrazdanom prostoru,
zavrilo je rekonstituisanjem glatkog prostora ili apsolutnog kretanja. Kao to naglaava
Virilio, more je postalo mesto jednog fleet in being, gde se vie ne ide od jedne take do
druge, nego se zauzima itav prostor polazei od bilo koje take: umesto da se prostor
brazda, on se zauzima vektorom deteritorijalizacije u stalnom kretanju. Ova moderna
strategija prenosila se od mora na vazduh, kao novi glatki prostor, ali takoe i na itavu
zemlju shvaenu kao pustinja ili kao more. Preobratitelj ili zaplenjiva, Drava ne samo
da relativizuje kretanje, ona ponovo daje apsolutno kretanje. Ona ne ide samo od glatkog
do izbrazdanog, ona rekonstituie glatki prostor, ona ponovo daje glatkost izbrazdanom.
Istina je da ovaj novi nomadizam prati jednu svetsku ratnu mainu u organizaciji koja
premauje dravne aparate, i prelazi u sloenu energiju, vojno-industrijsku, multinacionalnu. Ovo kaemo da bi podsetili kako glatki prostor i forma spoljanjosti nemaju
neki neodoljivi revolucionarni poziv, nego obrnuto, izuzetno menjaju smisao u zavisnosti
od interakcija iji su deo i konkretnih uslova njihove primene ili ustanovljenja (na primer,
nain na koji totalni rat i narodni rat ili ak gerila pozajmljuju metode jedni od drugih17).
Prevela sa francuskog Branka Arsi
(Iz: Gilles Deleuze/Flix Guattari, "Capitalisme et schizophrnie", Mille Plateaux, Les
Editions de Minuit, Paris 1980, str. 471-481)

NAPOMENE
1. Anny Milovanoff, "La seconde peau du nomade", Nouvelles littraires, 27, jul, 1978: "Nomadi Larba, na obodima alirske Sahare, koriste
re trig, to znai ruta ili pravac, da bi oznaili izuvijani pojas koji slui da osnai konopac koji ator vezuje za kolac. (...) U nomadskoj misli
stanovanje nije vezano za teritoriju nego pre za put. Odbijajui posedovanje zemlje koju presecaju, nomadi obrazuju jedno okruenje od vune i
kozje dlake, koje ne ostavljaju nikakav znak na privremenom mestu koje zauzimaju. (...) Tako vuna, mekan materijal, daje jedinstvo
nomadskom ivotu. (...) Nomadi se zaustavljaju na reprezentaciji svojih putanja, ne na figuraciji prostora kroz koji prolaze. Oni prostor
preputaju prostoru. (...) Polimorfnost vune".
2. Upor. W. M. Watt, Mahomet Mdine, Payot, str. 107, 293.
3. E. Laroche, Histoire de la racine "Nem" en grec ancien, Klincksieck. Koren "Nem" upuuje na distribuciju a ne na podelu, ak i kada su ovo
dvoje povezani. Ali, u pastoralnom smislu, distribucija ivotinja dogaa se u jednom neogranienom prsotoru i ne podrazumeva podelu zemlje:
"pastirski zanat, u homerskom dobu, nije imao nita sa podelom zelje; kada je agrarno pitanje izbilo u prvi plan, u Solomonovoj epohi, ono je
bilo izraeno sasvim drugaijim renikom". Odvesti na pau (nem) ne upuuje na podelu, nego na razdeobu ivotinja. Tek nakon Solomona,
nomos je poeo da oznaava princip zakona i prava (Thesmo i Dik), a zatim da bude poistoveen sa samim zakonima. Pre toga, postojala je
vie jedna alternativa izmeu grada, ili polisa, kojim je vladao zakon, i okoline kao mesta nomosa. Slina alternativa nalazi se kod Ibn Kalduna
(Ibn Khaldn): izmeu hadara kao gradskog, i Badiya kao nomosa (ne kao grad, nego kao pre-urbano selo, visoravan, stepa, planina, ili
pustinja).
4. Toynbee, LHistoire, Gallimard, str. 185-210: "Oni se bacaju u stepu, ne da bi preli njene granice, nego da bi se uvrstili i ostali na njima".
5. Upor. Pierre Hubac, Les nomades, la Renaissance du livre, str. 26-29, (iako Hubak ima tendenciju meanja nomada i migranata).
6. A propos nomada mora ili arhipelaga, J. Emperaire pie: "Oni put ne shvataju u celini, nego na jedan fragmentaran nain, jukstapoziranjem u
poretku njegovih razliitih sukcesivnih etapa, od mesta logorovanja do mesta logorovanja u toku putovanja. Za svaku od ovih etapa oni
procenjuju duinu puta i sukcesivne promene orijentacije, koje je oznaavaju". (Les nomades de la mer, Gallimard, str. 225).
7. Thesiger, Le dsert des dserts, Plon, str. 155, 171, 225.
8. Upor. dva izvrsna opisa peane pustinje Wilfreda Thesigera, i ledene pustinje Edmunda Carpentera (Eskimo, Toronto): vetrovi, i taktilni i
zvuni kvaliteti, sekundarni karakter vizuelnih podataka, naroito ravnodunost nomada prema astronomiji kao kraljevskoj nauci, ali
(prisutnost) itave jedne manje nauke kvalitativnih varijabli i tragova.
9. E. F. Gautier, Le pass de lAfrique du Nord, Payot, str. 267-316.
10. Sa ovog stanovita analiza koju daje Klaster (Claster) o proricanju moe se generalizovati: "S jedne strane poglavari, a na drugoj, i protiv
njih, proroci. A proroka maina funkcionie savreno dobro, zato to su Karai bili u stanju da na svoju stranu privuku neverovatne mase
Indijanaca. (...) Pobunjeniki in proroka protiv poglavara preneo je na prve, jednim udnim preokretom stvari, beskrajno vie moi nego to su
je drali drugi". (La socit contre lEtat, str. 185).
11. Jedna od najinteresantnijih tema klasine knjige Paula Alphandrrya, La chrtient et lide de croisade (Albin Michel), je ukazivanje da su
promene u pravcu, odmori, skretanja, bili sastavni deo krstakih pohoda: "... ova armija krstaa, koju mi shvatamo kao modernu armiju, poput
one Luja XIV, i Napoleona, marira sa apsolutnom pasivnou, pod voljom poglavara, diplomatskog kabineta. Jedna takva armija zna kuda ide,
i kada se prevari, onda ona to dobro zna. Istorija koja bi bila mnogo paljivija prema razlikama prihvata jednu drugaiju sliku krstake armije,
mnogo realistiniju. Krstaka vojska bila je slobodna, ponekad anarhistiki iva. (...) Ova armija je bila pokrenuta iznutra, jednom
kompleksnom koherentnou koja je inila da nita to se proizvede ne bude stvar sluaja. Sigurno je da je osvajanje Konstantinopolja imalo
svoje razloge, svoju nunost, svoj religiozni karakter, kao i ostali inovi krstaa" (t. II, str. 76). Alphandrry posebno pokazuje kako se ideja
borbe protiv nevernika u svakom smislu pojavila rano, zajedno sa idejom o oslobaanju Svete zemlje (t. II, str. 219).
12. Konfrontacija Orijent-Zapad srednjeg veka (i koja je vezana za pitanje zato se kapitalizam pojavio na Zapadu a ne drugde?), inspirisala je
dobre analize modernih istoriara. Upor. posebno Fernand Braudel, Civilisation matrielle et capitalisme, Armand Colin, str. 108-121; Pierre
Chaunu, Lexpansion europenne du XIIIe au XVe sicle, P. U. F. str. 334-339 ("Zato Evropa? Zato ne Kina?"); Maurice Lombard, Espaces
et rseaux du haut Moyen Age, Mouton, pogl. VII (i str. 219: "... ono to se naziva obeumljenje na Istoku, na Zapadu je imenovano kao
krenje; prvi duboki uzrok premetanja dominantnih centara Orijenta na Zapad bio je dakle, jedan geografski razlog, pokazalo se da umeraskravanje ima vie potencijala od pustinje-oaze").
13. Marksove napomene o despotskim formacijama u Aziji potvrene su Gluckmanovim afrikim analizama (Custom and Conflict in Africa,
Oxford): istovremeno formalna nepromenljivost i stalna pobuna. ini se da je ideja "transformacije" Drave sasvim zapadna. A ona druga
ideja, "destrukcije" Drave, mnogo vie pripada Istoku nego stanjima nomadske ratne maine. injeni su pokuaji da se ove dve ideje predstave
kao sukcesivne faze revolucije, ali izmeu njih postoji suvie razlika i teko ih je pomiriti, one odravaju opoziciju izmeu socijalistike i
anarhistike struje u XIX. veku. Sam zapadni proletarijat je razmatran sa ova dva stanovita: kao onaj koji mora da osvoji mo i transformie
dravni aparat, to je stanovite sile rada, i kao onaj koji hoe ili eli destrukciju drave, to je stanovite sile nomadizacije. ak i Marks ne
definie proletarijat samo kao otueni (rad), nego kao deteritorijalizovan. Proletarijat u svom krajnjem vidu, pojavljuje se kao naslednik
nomada u zapadnom svetu. I nisu samo mnogi anarhisti prizivali nomadske teme koje su krenule od Istoka, nego je pre svega buroazija XIX.
v. spremno identifikovala proletere i nomade, poredei Pariz sa gradom koga su pohodili nomadi (up. Louis Chevalier, Classes laborieuses et
classes dangereuses, L. G. F. str. 602-604).
14. Upor. Lucien Musset, Les invasions, le second assaut, PUF, npr. analiza tri "faze" Danaca, str. 135-137.
15. Paul Virillio, Vitesse et politique, Ed. Galile, str. 21-22 i passim. Ne samo da "grad" nije misliv, nezavisno od spoljanjih flukseva sa
kojima je u dodiru i iju cirkulaciju regulie, nego su takoe precizni arhitektonski sklopovi, na primer, utvrda, pravi transformatori
zahvaljujui svojim unutranjim prostorima koji doputaju analizu, produenje ili restituciju kretanja. Virilio zakljuuje da je zatvaranje manji
problem odo uprave javnim putevima ili kontrole kretanja. Fuko je ve iao ka tome u smislu jedne analize priobalne bolnice kao operatora i
filtera, vid. Surveiller et punir, str. 145-147.
16. O kineskoj i arapskoj navigaciji, razlozima njenog neuspeha, i znaaju ovog pitanja za "dosije" Zapad-Orijent, up. Braudel, str. 305-314, i
Chaunu, str. 288-308.17. Virilio dobro definie fleet in being i njegove istorijske uinke. "Fleet in being, to je stalna prisutnost na moru jedne
nevidljive flote koja moe da udari bez obzira gde i bez obzira kad (...), to je jedna nova ideja nasilja koja vie ne dolazi iz direktnog
suoavanja, nego iz nejednakih svojstava tela, procene kvantiteta kretanja koje im je dozvoljeno u odabranom elementu, stalne verifikacije
njihove dinamike efikasnosti... Otuda se vie ne radi o presecanju jednog kontinenta, okeana, od jednog grada do drugog, od jedne obale do
druge, fleet in being je izumeo pojam izmetanja bez odredita u prostoru i vremenu. (...) Strateka pod-mornica vie nema potrebu da ide bilo
kuda posebno, ona se ograniava na to da, dok kontrolie more, ostane nevidljiva (...), realizacija apsolutnog krunog putovanja, neprekinutog,
poto ne ukljuuje ni polazite, ni odredite (...). Ako, kao to je tvrdio Lenjin, strategija znai na koje take treba da primenimo silu,
moramo da priznamo da danas ove take vie nisu geostrateka uporita, poto sa bilo kog mesta moemo da dopremo do drugog, ma gde ono
moglo biti (...) ini se da je geografska lokalizacija konano izgubila svoju strateku vrednost, i da je obrnuto, ta ista vrednost pripisana

delokalizaciji vektora, vektora u stalnom kretanju", Vitesse et politique. Tekstovi Virilija su u svakom pogledu od velikog znaaja i
originalnosti. Jedina taka koja za nas predstavlja tekou jeste njegova asimilacija tri grupe brzine koje se nama ine veoma razliitim: 1)
brzine nomadske ili revolucionarne tendencije (pobuna, gerila); 2) brzine koje su regulisane, preobraene, prisvojene od strane Dravnog
aparata (upravljanje javnim putevima); 3) brzine koje su ponovo postavljene svetskom organizacijom totalnog rata ili planetarnog (od fleet in
being do nuklearne strategije). Virilio tei da izjednai ove grupe pod pretpostavkom njihove interakcije i stvara opti sluaj za "faistiki"
karakter brzine. Pa ipak njegove analize su omoguile ove distinkcije.

http://zenskestudie.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=176