Однос језика и мишљења

Када посматрамо и упоређујемо мишљење и језик тешко је да увидимо границу

између рађања мишљења и настанка језика.

И опажање и мишљење сунераздвојно везани са језиком и немогу имати

објективни, друштвени карактер ако нису језички изражени.

Шта је неко опазио остали људи могу да знају само кад је другима помоћу речи
изразио садржај свести. За науку су важне формулисане мисли, мисли изражене језиком.
Језик је спољашња материјална форма искуства и мишљења. Веза између мишљења
и језика толико је присна да једно одвојено од другог  уопште не постоји. Декарт би рекао
да мисли и језик настају једновремено, односно да мишљење производи језик да би
само себе изразило.

Речи уносе одређеност, константност иопштост у мишљење . Искуствени и мисаони

садржај се везује уз једну реч, издвоји, фиксира ио бнови у сећању кад год се касније са
том речју поново сретне. Мишљење искуство појединца се не може свести само на
његове језичке исказе. Међитим, сви они елементи мишљења који се језиком не могу
формулисати остају неодређени и субјективни.

Да би разумели мишљење које представља процес опажања, увиђања ,

расуђивања, закључивања,тј учења покушаћемо да једним одређењем обухватимо
највише аспеката мисаоног процеса. Мишљење представља процес сабирања чулних
утисака које се у разуму обједињују и формирају појмове-који се односе на основне
карактериситке неког предмета или појаве, да би касније на основу појмова могло да
изгради комплексније облике у виду исказа и закључака. Мишљење је такође и процес
учења.

За разлику од мишљења језик (говорни и писани) представља скуп (систем) знакова

уређених по правописним и граматичким правилима, који представљају исказан
садржај мисли, а везан за конкретне предмете и појеаве на које се односе. Такав систем
знакова је конвенционалне природе, тј утврђиван је у дугом временском периоду а
њихови симболи и значења су договорени и опште друштвено прихватљиви.

Мишљење располаже појмовима а језик речима. Појам је садржај мисли који

представља најосновније карактеристике везане за појаву или предмет, на који се
односи.

Реч је знак који испољава мисаони садржај, такође везан за одређен предмет.
Реч је знак, име (термин), а појам мисаони садржај речи.
 ЗНАК И СИМБОЛЗНАК И СИМБОЛ

Језик је састављен од реченица, а оне одЈезик је састављен од реченица, а оне

одречи које су нарочита врста знакова.речи које су нарочита врста знакова.

Знаци --материјални објекти који особе које их разумеју упућују на нешто друго

различито од себе: речи, цифре, фотографије, саобраћајне ознаке, музички тонови.

На пример, црвено светло на раскрснициНа пример знак је да се улица не сме

прећи. Климање главом знак је да се дотична особа са нечим слаже.

Постоје две основне врсте знакова:

СИГНАЛИ: муња, отисак стопала уснегу, дим , , природне појаве; изазивају чулне
представе

СИМБОЛИ :означавају оно опште у низу појединачних случајева; графикони, речи,

слике; вештачке творевине, уизазивају појмове.

Сигнали су природне појаве, док сусимболи вештачке људске творевине.симболи

вештачке људске творевине.

Сигнали

(муња, отисак стопала у снегу и дим) налазе се у константном односу, независном

од људи, према некој другој појави коју означавају .

Муња је знак удара грома, стопала у снегу су знак да је туда неко прошао, дим је
знак да у близини гори ватра.

Симболи

За разлику од сигнала симболи се односе на оно што јеконстантно и опште у низу

појединачних случајева.

На пример, реч гром означаваоно што је заједничко у свим конкретним појавам

грмљавине.

Међутим, разумети симбол значи замислити структуру предмета на који се он

односи. Тако симболи не изазивају чулне представе већ појмове.