ZNAK I SIMBOL

Prošle nedelje smo pričali o jeziku, i rekli smo da je jezik neka univerzalna forma kojom izražavamo naše
misli. To je takođe sredstvo kojim mi drugim ljudima saopštavamo naše subjektivne doživljaje i pomoću
kojih naši sagovornici uspevaju da razumeju misli koje im saopštavamo.

Jezik se sastoji iz niza jezičkih pravila. Zahvaljujući ovim pravilima, jezik je univerzalan – ova pravila su
ista za sve, svi ih razumemo na isti način, pa tako i koristimo jezik na isti način. Zna se da tačka na kraju
rečenice predstavlja kraj rečenice, i da onda ta rečenica predstavlja jednu celovitu misao. Ovo je primer
sintaksičkog pravila. Takođe, svi znamo da se ovaj grad zove Beograd. Dakle, postoji pravilo koje glasi
,,Ovaj grad u kome živimo nazivamo Beograd.’’, i kada bi neko ko živi u Bangladešu rekao da živi u
Beogradu, mi bismo mislili ili da laže ili da je zbunjen i da ne zna šta znače te reči. Ovo je primer
semantičkog pravila.

Pored jezičkih pravila, jezik se sastoji iz rečenica, a rečenice se dalje sastoje iz reči. Reči su vrsta znakova.
Šta su sve znakovi? Pored reči, imamo i cifre, fotografije, dijagrame, skice, saobraćajne oznake,
umetničke slike, muzičke tonove i razne druge slične predmete, zvuke, pokrete... Zajedničko svemu
ovome je to što su sve ovo materijalni objekti.

Šta znači kada za nešto kažemo da je materijalno? To znači da to nešto možemo opaziti našim čulima.
Možemo ga dodirnuti, čuti, osetiti, videti. S obzirom da su naša čula aparat kojim smo mi u kontaktu sa
ostatkom sveta i sa ljudima, mi se vrlo često služimo tim materijalnim stvarima kako bismo izrazili naše
misli koje nisu dostupne drugim ljudima. Na primer, crveno svetlo je znak da se ulica ne sme preći. Na taj
način nam se saopštava da treba da se zaustavimo jer se na raskrsnici kreću drugi automobili. Klimanje
glavom je znak da se osoba sa nečim slaže. Zvuk zvona na vratima je znak da se pred vratima nalazi neko
ko želi da uđe u kuću. Jezički znaci (reči) su takođe materijalni objekti samim tim što ih možemo čuti
kada su izgovorene i videti kada su napisane. Kada u novinama pročitamo sutra, mraz, te reči na papiru
su samo šare određenih oblika crne boje. Međutim, za čitaoce koji razumeju srpski jezik (dakle imaju
usvojen set semantičkih i sintaksičkih pravila), to su znaci kojima nas meteorolozi obaveštavaju da će
sledećeg dana zahladniti i da treba preduzeti potrebne praktične mere.

Postoje dve osnovne vrste znakova:

1) Signali – Za signale uglavnom kažemo da predstavljaju neke prirodne pojave. Munja je znak/signal da
treba očekivati zvuk groma. Dim je znak/signal da u blizini gori vatra. Otisci stopala u snegu su
znak/signal da je neko već hodao tuda. Ovo su sve prirodne pojave koje su u potpunosti nezavisne od
ljudi – zauvek i oduvek je tako da gromu prethodi munja, da dim uvek ide zajedno sa vatrom, da
predmeti ostavljaju trag u snegu itd. Takođe, signali označavaju konkretne, pojedinačne predmete. Na
primer, munja je vezana za jedan konkretan udar groma, a ne za grmljavinu uopšte. Dakle, kada u utorak
sedimo kući i vidimo munju, ta munja je signal jedino za grom koji će se čuti par sekundi kasnije, isto u
utorak, ali ne i za sve druge grmljavine prethodnih ili narednih dana.

2. SIMBOLI – Simboli su ljudske tvorevine. Tu ubrajamo i jezik, dakle reči su vrste znakova koje zovemo
simboli. Pored jezika, tu su raznorazne melodije koje proizvode ljudi (zvižduk, melodija koja se čuje kada
mlada prilazi oltaru, zvuci alarma itd.), slike, grafikoni... Sve ovo je dakle stvorio čovek, i njihovo
značenje, tj. način na koji ćemo ih upotrebljavati zavise od čoveka – mi se možemo dogovoriti da zvižduk
označava kraj časa, a u nekoj drugoj učionici se učenici mogu dogovoriti da isti takav zvižduk označava
kraj odmora. Takođe, mi vrlo često imamo sinonime – različite reči koje označavaju iste stvari. Razlog za
to je što su se različiti ljudi i zajednice u kojima oni obitavaju drugačije dogovorili kako će označavati
neke predmete. Dakle, za razliku od signala, simboli nisu nužni, već zavise od volje ljudi i od toga kako
ljudi odluče da ih koriste. Mi ne možemo za munju reći da ona od sad predstavlja signal za padanje
snega, jer sneg neće pasti posle munje, već će se čuti grom. S druge strane, mi možemo na nivou
zajednice da se dogovorimo da uvodimo nove reči, da melodiju koja se čuje na oltaru pre nego što izađe
mlada sada koristimo kao simbol da su mladenci rekli da.

Domaći:

Navedite mi po dva svoja primera signala i simbola. Dakle, kao u primeru munje, naglasite šta je signal i
za šta je signal (munja – signal koji nas upozorava da će se uskoro čuti grom). Isto tako uradite i za
simbole. Domaći mi kačite ovde do sledećeg četvrtka.