Mur na osnovu Kantove filozofije opazanja izvodi niz distinkcija u samim terminima koje koristi, I zatim

daje dva dokaza o postojanju spoljasnjih stvari. On licno smatra da Kantov dokaz nije dobar, I kaze sam
da ima niz dokaza.

E sad bitno je sledece: kod Kanta su stvari predstavljene u prostoru. Kod njega nema apsolutnog
prostora vec je proctor cisto apriorna forma opazanja koja je predstavljena relacijama izmedju stvari.
Smatra se da je besmisleno govoriti o prostoru po sebi. On izjednacava dva termina
Stvari koje su predstavljene u prostoru = stvari koje se mogu naci u prostoru

Ovo je po Muru greska I on to razgranicava, jednostaavnim primerima: Negativna naknadna slika, onda
kad se vide stvari dvostruko, I ofc bolovi. Bol sam se ne nalazi u prostoru, jag a osecam kao deo svog
duha, on nije nesto spoljasnje mom duhu, ali je ipak predstavljen u prostoru (bol u nozi). Navodi jos
jedan manje bitan primer, isto negativna naknadna slika ali kad zatvorimo oci - medjtim to nije
predstavljeno u fizickom prostoru u kom su predstavljene recimo one prethodne.

Izgleda da je pojam ‘’predstavljen u prostoru’’ siri od ‘’naci se u prostoru’’.. Medjutim on smatra da to

nije tako. Naci se u prostoru = moze se opaziti. Ipak to sto se moze opaziti ne znaci da je predstavljeno u
prostoru, jer nije predstavljeno dok ja to ne vidim.

DALJE pravi distinkciju izmedju Moze se naci u prostoru I Spoljasnji nasem duhu.

Ni ovo nije bas skroz isto. Imamo tvrdnju Postoje dva psa. Nije potreban dokaz da kazemo Mogu se naci
u prostoru dve stvari. Ali msm da nam treba dokaz da bismo rekli Dva psa su spoljasnja nasem duhu iz
Postoje dva psa. Jer ne moraju biti spoljasnji nasem duhu. Kant ova dva ostavlja malo konfuznim I Mur to
razresava.

Prosto, bolovi drugih ljudi se ne moze naci u prostoru ali su spoljasnji mom duhu. Spoljasnji mom duhu
bi mozda cisto znacilo da ja nemam nikakav opazaj o tome, moj duh to nikako ne registruje.
Stvar SPOLJASNJA MOME DUHU – Ako je postojala, to nikako ne sledi da sam ja u tom trenutku imao
neki dozivljaj.

Kada kazemo Ima najmanje jedna stvar , to znaci Ima najmanje jedna stvar koja se moze naci u
prostoru… I Ima najmanje jedna spoljasnja stvar.

To je mehur od sapunice… Kada ja to kazem ja mislim To je jedna stvar koja se moze naci u prostoru.
Ipak, to treba da bude logicki nezavistan iskaz od mog trenutnog opazanja. To je mehur sapunice ako iz
iskaza da je to mehur ne sledi da sam ja imao neki dozivljaj (PRINCIP DEDUKTIVNE ZATVORENOSTI
ZNANJA),, zapravo to znaci da ne mora biti opazen od strane svih nas.

Iz ovog iskaza (da ga ja ne moram opaziti da bi postojao) zakljucuje se da se moze naci u prostoru.

1. Evo jedne ruke.

2. Evo I druge.

3. U ovom trenutku postoje dve stvari koje se mogu naci u prostoru.

Ovaj dokaz je ispravan jer a) Premisa se razlikuje od zakljucka b) Premisu ZNAM c) Zakljucak sledi
iskljucivo iz premise.

A) Dizem ruku I govorim evo jedne ruke. Zakljucak moze da bude istinit I da su premise lazne –
pokazatelj da je rec o dve razlicita iskaza

b) Znam premise, prosto je znam

PRVI PRIGOVOR

Rec ice mu dokazi 1). Ali sta ima da dokazujem? Dokaz je moje dizanje ruku I kraj. To sto nesto ne moze
da se dokaze ne znaci da nije istinito. Isto tako I za Dekartov spavanje. To sto ne mogu d adokazem ne
znaci da ne mogu da znam. Ovo je toliko samoocigledno da nema mesta dokazu.

DRUGI PRIGOVOR

Rec ice mu ako ne mozes da dokazes 1) onda ne znas, nisi dao nepobitan dokaz.
pusite ga stvari koje ne mogu da dokazem ipak mogu da znam