DUH I ZIVOT

Veza duha i života spada u one probleme, čija

obrada mora da računa sa komplikovanim faktorima
u tolikoj meri da se moramo čuvati da se i sami ne
upletemo u verbalne mreže, sa kojima bi hteli ria
odgonetnemo veliku zagonetku. Kako smo drugačije
u stanj u da uključimo u kretanje misaonog toka one
skoro bezgranične komplekse činjenica, koje označa­
vamo kao »duh« ili »život", nego da ih dramski pri­
kažemo pomoću verbalnih pojmova, tih žetona inte­
lekta? Ova nedoumica u odnosu na verbalni pojam
izgleda mi teška, ipak čini mi se da je posebno na
mestu onda kada se neko sprema da govori o funda­
mentalnim stvarima. Sigurno da su nam reči duh i
život vrlo prisne, čak prastari poznanici, figure koje
se već hiljadama godina pomeraju tamo-amo na ša­
hovskoj tabli mišljenja. Problem je, izgleda, započeo
u prastaro doba kada je neko došao do otkrića koje
zbunjuje da životni dah, koji u poslednjem ropcu na­
pušta telo samrtnika, znači nešto više od strujanja
vazduha. Stoga j edva da je slučajno da onomatopei­
ske reči kao ruah, ruh, roho (hebrejski, arapski, sva­
hili) označavaju i duh, ništa manje jasno od grčkog
1tVEV(.LO: i latinskog spiritus.
Da li stvarno znamo - pri svom poznavaju ver­
balnog poj ma - šta je zapravo duh? Ili, da li smo

(1] Predavanje održano 29. oktobra 1926. u Literarnom

dru§tvu Augsburg u okviru ciklusa predavanja .Priroda i
dru§tvo«.

7
sigurni da kada upotrebimo ovu reč svi mislimo na
Jednu te istu stvar? Da nije reč »duh« mnogoznačna l
neizvesna, pa čak sumnjivo mnogoznačna? Ista reč
- duh - upotrebljava se za nepredstavljivu, trans­
cendentnu ideju sveopšteg značenj a ; banalno, kao po­
jam koji odgovara engleskom » mind«; nadalje, kao
sinonim za intelektualistički »vic« , onda za avet, za­
tim za nesvesni kompleks, spiritističke pojave koje
prouzrokuju pomeranje stolova, automatsko pisanj e,
lupu itd., i zatim u prenosnom smislu za dominantni
stav izvesne socijalne grupe - »duh koji tamo vla­
da« - i najzad u materijalnoj otelotvorenosti - kao
recimo u alkoholnim pićima špiritus. Ovo nije rđava
šala, već, s j edrie strane, poštovanja dostojn a starina
nemačkog jezika, s druge, međutim, parališuča spu­
tanost misli, tragična kočnica za sve one koji se na­
daju da na lestvicama reči dopru do nadzemaljskih
visina čistih ideja. Jer, čim se izgovori reč duh, nisu
dovoljna sva ograničenja trenutno naglašenog smisla
da potpuno spreče mnogoznačno prelivanje te reči.
Zbog toga moramo postaviti fundamentalno pi­
tanje, šta zapravo treba označiti sa rečju duh kada
se koristi u vezi sa pojmom život? Ni u kom slučaju
ne srne se ćutke pretpostaviti da, u osnovi uzev, sva­
ko tačno zna šta se misli pod rečima »duh« i »život«.
Nisam filozof, već samo empiričar, tako da sam
u svim težim slučajevima sklon da odlučujem na
osnovu iskustva. Gde, medutim, ne postoji opiplji va
iskustvena podloga, tu radije ostavljam nabačena pi­
tanja bez odgovora. Stoga ću uvek nastojati da
apstraktne veličine svedem na njihov 'iskustveni sa­
držaj, da bih donekle bio siguran da i sam znam o
čemu govorim. Moram priznati da u stvari ne znam
šta je duh, a isto tako malo znam šta je život. »2ivot«
poznajem samo u obličju živog tela; čak ni nejasno
ne naslućujem šta bi život po sebi i za sebe u ap­
straktnom stanju mogao j oš da znači izvan te obične
reči. Stoga moram, za sada, da umesto o životu go­
vorim o životu tela, a umesto o duhu, o pSl lčkom.
Ovo ni u kom s u ju ne činim stoga da bih u}:RJ­
stavljenom pitanju izbegao razmatranj e odnosa tela

8
i duše; naprotiv, nadam se da ću upravo pomoću
iskustvene podloge omogućiti duhu stvarno posto­
j anje - a ovo ne na račun života.
Pojam živoga tela zadaje objašnjenju, potreb­
nom za naše svrhe, svakako manje teškoća od opšti­
Jeg pojma života, pošto je telo stvar koja se može
predočiti i iskusiti, što je od izvanredne pomoći čo­
vekovoj mogućnosti predstavljanja. Stoga ćemo se
lako složiti u tome da j e telo interno povezani sistem
materijalnih j edinica prilagođen potrebama života i,
kao takav, čulima shvatljiva pojava živog bića, ili,
jednostavnij e rečeno, svrhovno ra poređena mate­
rija koja omogućava život biću. Da bi se izbegle ne­
jasnosti, želeo bih da skrenem pažnj u na to da u de­
finiciji tela nisam uveo i izvesno »nešto« , naime ono
što j a nejasno označavam kao živo biće. Sa OVIm raz­
dvajanjem, koje za sada neću ni zastupati ni kriti­
kovati, telo ne treba shvatiti samo kao mrtvo gomi­
lanJe matenje, već kao materijalni sistem koji pri­
prema i omogućuje življenje, ipak uz uslov da ono
bez pnsustva živog bića ne bi moglo živeti, uprkos
sve spremnosti. Jer, sasvim nezavisno od mogućeg
značenja ŽIVOg bivstva, samom telu nedostaje nešto
neophodno za život, naime psihičko. To znamo, naj­
pre, iz neposrednog iskustva na nama samima, po­
sredno IZ iskustva sa bližnjima, zatim iz posrednih
naučnih zaklj učaka na višim kičmenjacima i, pošto
nema razloga koji bi govorili protiv, na nižim živo­
tinjama J biljkama.
Tr ba li sada »živo biće«, o kome sam govorio
prethodno, da izjednačim sa p ihičkim koje nam j e
tako reći n posredno opipljivo u čovekovoj sve§ti i
da ponova postavim prastaro dvojstvo duše i tela?
Ili, da li bilo gde postoji razlog koji bi opravdao od­
vajanje živog od duše? Time bi i dušu shvatili kao
svrhovni sistem, kao ustrojstvo ne samo materij e
pripremne za život, već žive materije, ili, tačnije,
ustrojs v životnih zbivanj a. Uopšte nisam siguran
da će ovo mišljenje naići na opšte odobravanje, po­
�to e toliko naviklo na gledište da su duša i telo živo
dvojstvo, tako da je čovek j edva bez daljnjega sklon
da dušu smatra samo ustrojstvom životnih procesa
koji se odigravaju u telu.
Koliko naše iskustvo uopšte omogućava zaključ­
ke o bivstvu duše, pokazuje nam psihičke procese
kao pojavu zavisnu od nervnog sistema. Poznato j�
sa dovoljnom sigurnošću da uništavanje izvesnih de­
lova mozga uslovljava odgovarajuće psihičke ispa­
de. Kičmena moždina i mozak sadrže najbitnije spoj­
nice senzornih i motornih puteva, takozvane reflek­
sne lukove. Sta se pod tim misli najbolje ću pokazati
na j ednom jednostavnom primeru. Prstom se dodir­
nuo vreo predmet - vrelina je odmah dovela u sta­
nje razdraženja nervne završetke koji prenose dodir.
Razdraženje menja stanje celog sprovodnog puta sve
do kičmene moždine a odatle do mozga. Ali već a
kičmenoj moždini, koja prima dodirnu draž, dalje se
prenosi promena stanja na susedne motorne ganglij­
ske ćelije, koje sa svoje strane šalju draži u mišiće
ruke, što uslovljava iznenadnu kontrakciju i povla­
čenje šake. Sve ovo se dešava takvom brzinom, da
svesni opažaj bola često nastupa tek onda kada .le
ruka već povučena. Reakcija j e, dakle, usledila auto­
matski i postala je svesna tek naknadno. Ali ono što
se dešava u kičmenoj moždini biće opažaj nom Ja
privedeno u obliku slike dopunjene pojmovima i na­
zivima. Na osnovu ovakvog refleksnog luka, dakle,
od draži koja se kreće od spolja ka unutra i podstre­
ka koji sledi od iznutra ka spolja, može se stvoriti.
slika procesa koji leže u osnovi psihičkog.
Uzmimo sada manje j ednostavan primer: čujemo
nejasan ton koji u početku nema nikakvog drugog
uticaja do da nam daje povoda da ga slušamo da
bismo saznali šta znači. U ovom slučaju zvučna draž
izaziva ti mozgu čitav niz predstava, slika, koje �e
spajaju sa zvučnom draži. To su delom tonske slike,
delom vidne slike, delom osećaj ne slike. Pri tom reč
slika koristim naprosto u smislu predstave. Psihičko
nešto, naravno, može postati sadržaj svesti, to j est
postati predstava tek onda ako je predstavljivo,
upravo ako se sliva u sliku. Stoga sve sadržaje svest.i

10
nazivam slikama, pošto, u stvari, predstavljaju od­
slikavanje procesa u mozgu.
Nizu slika, pokrenutom zvučnom draži, iznena­
da se pridružuje tonska slika sećanja, skopčana .�
vidnom slikom, naime kloparanje zmije zvečarke.
Neposredno skopčano sa tim, usledio je alarmni sig­
nal celoj telesnoj muskulaturi. Refleksni luk je pot­
pun ; ali u ovom slučaju razlikuje se od prethodnih
činj enicom što je izm�u senzorne draži i motornog
podstreka ubačen moždani proces, psihički niz slika.
Iznenadna napetost tela retrogradno izaziva pojave
na srcu i krvnim sudovima, koji se psihički izraža­
vaju kao strah.
Na ovaj način može se načiniti predstava o vrsti
psihičkog. Ono se sastoji od odraza jednostavnih pro­
cesa u mozgu i ·od odražavanja takvih odraza u skoro
beskrajnom nizu. Ovako stvorene slike imaju svoj­
stvo svesnosti. Bivstvo svesti je zagonetka čije reše­
nje ne znam. Ali, čisto formalno, može se reći da
psihičko nešto postaje svesno tek kada stupa u odnos
sa Ja. Ako ove veze nema, onda je ono nesvesno. Za­
borav pokazuje kako često i kako lako sadržaji gube
svoju vezu sa Ja. Stoga svest rado upoređujemo sa
svetlošću reflektora. Samo predmeti na koje pada
svetlosni snop stupaju u polje opažanja. Međutim,
predmet koji je slučajno u tami nije prestao da po­
stoji, on se samo ne vidi. Tako se i nama nesvesno
psihičko nalazi negde i to najverovatnije u ništa
drugačijem stanju do kada ga J a opaža.
Ovo čini dovoljno razumljivim svest kao vezu
prema Ja. Ali kritička tačka je Ja. Sta treba razu­
meti pod Ja? Očigledno, i pri svoj j edinstvenosti Ja
radi se o vrlo raznovrsno sastavljenoj veličini. .Ta
počiva na odrazu čulnih funkcija, koje prenose draži
od spolja i iznutra, dalje počiva na ogromnoj zbirci
slika prošlih zbivanja. Svim ovim izvanredno razno­
likim delovima potrebna je čvrsta veza koju čini
svest. Cini se da je svest neophodni preduslov čove­
kovog Ja'. Ali bez Ja ne može se zamisliti ni svest.
Ova na izgled protivurečnost rešava se, možda, na taj
način što J a shvatamo kao odraz, svakako ne j ednog

II
jedinog već mnogih zbivanja i njihove skladne igre,
naime s.vih onih zbivanja i sadržaja od kojih se sa­
stoji svest sopstvenoga Ja. Njihovo m noštvo stvarno
čini j edinstvo, pri čemu veze svesti, kao neka vrsta
teže, privlače pojedine delove u pravcu verovatno
fiktivnog centra. Stoga ne govorim samo o Ja, već o
kompleksu Ja, sa osnovanom pretpostavkom da je Ja
promenijivog sastava i stoga nestalno, pa prema tome
ne može biti jednostavno Ja. Na ovom mestu se na
žalost ne mogu osvrnuti na klasične promene Ja koje
se susreću kod duševnih bolesnika ili u snovima.
Pomoću ovog shvatanja Ja kao sastava psihič­
kih elemenata logično smo dovedeni do pitanja : da
li je Ja centralna slika, isključivi predstavnik celog
čovekovog bića? Da li je ono u vezi sa svim sadržaji­
ma i funkcijama i da li se izražava kroz njih?
Na ovo pitanje moramo odgovoriti odrečno. Ja­
-svest j e kompleks koji ne obuhvata celinu čoveko­
vog bića - ona je pre svega beskrajno više zabora­
vila nego što zna. Ona je beskrajno mnogo čula i vi­
dela a toga nikada nije postala svesna. Misli se raz­
vijaju s one strane njene svesti, štaviše one čekaj u
spremne a da ona ništa o tome ne zna. Ja j edva da
ima maglovitu predstavu o neverovatno važnoj re­
gulaciji unutrašnjih telesnih zbivanja kojoj slu!li
simpatički nervni sistem. Ono što Ja u sebi obuhva­
ta, to je možda najmanji delić od onog što bi u sebi
morala da obuhvata jedna potpuna svest.
Zbog toga Ja može biti samo delimičan kom­
pleks. Možda je Ja onaj jedinstveni kompleks, čije
unutrašnje jedinstvo znači svest? Ali nije li možda
svako jedinstvo psihičkih delova upravo svest? Nije
j asno zašto bi samo jedinstvo izvesnog dela čulnih
funkcija i izvesnog dela sećajnog materijala trebalo
da predstavlja svest a ne i j edinstvo drugih psihič­
kih delova. Kompleks viđenja, slušanja, itd. ima j aku
i dobro organizovanu unutrašnju povezanost. Nema
razloga da se ne pretpostavi da bi i ovo moglo biti
svest. Kao što pokazuje slučaj gluve i slepe Helen
Keler, da bi se uspostavila ili omogućila svest do­
voljni su čulo pipanja i osećanj e sopstvenog tela.

12
Stoga svest sopstvenog Ja zamišljam kao sastav raz­
ličitih »čulnih svesti«, pri čemu se samostalnost po­
j edinačne svesti gubi u j edinstvu nadređenog Ja.
Kako Ja ni u kom slučaju ne obuhvata sve PSl­
hičke delatnosti i pojave, to J a u sebi ne sadrži sve
odražaje, 11 i volji uz sve napore ne uspeva da pro­
dre u izvesne njoj zatvorene regione, naravno da se
postavlja pitanje da li postoji j edinstvo svih psihič­
kih aktivnosti koje bi bilo slično svesti sopstvenog
J a, neka vrsta više ili šire svesti. u kojoj bi naše J a
bilo opažaj ni sadržaj , kao što je na primer u mojoj
svesti akt viđenja, i koja bi kao i ovaj bila stoplje­
na u višoj povezanosti sa meni nesvesni m aktivno­
stima. Naša svest o sopstvenom Ja mogla bi da bude
uključena u jednu potpunu svest, kao manji krug u
većem.
Kao što akt viđenja, slušanja itd. proizvodi od­
raz, koji se, vezan za Ja, pokazuje u svesnosti dotič­
ne radnje, tako se i Ja, kao što je već pomenuto, može
razumeti kao odraz svih svojih obuhvatnih delatno­
sti. Skoro bi se smelo očekivati da sve psihičke de­
latnosti ostavljaju odraz i da je to čak njihova su­
štinska priroda, inače ih uopšte ne bismo mogli naz­
vati »psihičkim«. Zbog toga nisu jasni razlozi zašto
nesvesne psihičke delatnosti ne bi trebale da imaju
svojstva slikovnosti kao i one koje su predočive mo­
j oj svesti. A kako je čovek, kako nam izgleda, j edna
u sebi zatvorena životna j edinica, onda nam je vrlo
blizak zaključak da bi odrazi svih psihičkih delatno­
sti bili sažeti u opštu sliku celog čoveka koj u on sa­
gledava i saznaje kao Ja.
Protiv ove pretpostavke ne bih mogao da nave­
dem neke bitnije razloge, ali ono će ostati dokono
sanjarenje sve dok ne nastane potreba da se time
nešto objasni. I kada bi nam za objašnjenje izvesnih
psihičkih činjenica bila potrebna mogućnost posto­
janja neke više svesti, ipak bi to sve ostalo na čistoj
pretpostavci, pošto dokazivanje neke više svesti od
one nama poznate daleko prevazilazi mogućnosti na­
šeg razuma. Uvek postoj i mog\1ćnost da u tami s one
strane naše svesti stvari mogu izgledati sasvim dru-

13
gačije nego što možemo da zamislimo, čak i uz naj·
smeliju pronicljivost.
U daljem toku mog izlaganja još ću se vratiti l1a
ovo pitanje. Stoga ćemo ga ostaviti po strani i po­
novo se posvetiti prvobitnom pitanju duše i tela. Iz
prethodno rečenog mogao se steći utisak o odražaj­
nom bivstvu duše. Duša je sled, niz slika u najširem
smislu, ali ne slučajna uporednost ili uzastopnost, već
iznad svih mera smisaon i svrhovan sastav, u slika­
ma izražena očiglednost životnih delatnosti. I isto kao
što je životno spremnoj materiji tela potrebno psi­
hičko da bi bila sposobna za život, tako i duša mora
pretpostaviti živo telo, da bi njene slike mogle da
žive.
DuŠfl i telo su par suprotnosti i kao takvi izraz
j e dn og bića, čija priroda se ne može spoznati ni jz
materijalnih pojava ni iz unutrašnjeg neposrednog
opažaja. Zna se da po prastarom shva�nju čovek
nastaje iz susreta duše sa telom. Ali tačnije je reći
da se jedno nesaznajno živo biće - o čijoj prirodi
se naprosto ne može ništa reći do da time nejasno
označavamo zbirni pojam života - od spolja pojav­
ljuje kao materijalno telo, iznutra sagledano, među­
tim, kao niz slika životnih delatnosti koje se odVijaju
u telu. Jedno je isto što i drugo, tako da nas spopada
sumnja da na kraju krajeva to čitavo odvajanje duše.
i tela nije ništa drugo do svesna razumna mera raz­
dvajanja jednog te istog činjeničnog stanja u dva
vida, kojima smo nepravično pripisivali čak i samo­
stalno postojanje.
Naučnom postupku nije uspelo da odgonetne za­
gonetku života, ni u organskoj materiji niti u tajan­
stvenom nizu slika duše, zbog čega smo još uvek u
potrazi za živim bićem, čije postojanje moramo
transponirati s one strane iskustvenoga. Ko poznaje
ponore fiziologije, njemu će se od toga zavrteti u gla­
vi, a ko nešto zna o duši, on će biti ohjan zbog po­
misli da bi ovo čudnovato ogledaino blće ikada tre­
balo da bilo šta makar i približno »sazna«.
Sa ovog stanovišta čovek lako može da izgubi SVI?
nade da se bilo šta može otpočeti sa onom nejasnom,

14
tajanstvenom stvari koju nazivaju duh. Samo jedno
mY izgleda jasno, naime: kao što je "živo biće« zbirni
pojam života u telu, tako je i »duh« zbirni pojam
psihičkog bića, zbog čega se pojam duh često meša i
upotrebljava umesto pojma duša. Kao takav »duh"
spada u isti »onaj svet« kao i "živo biće«, to jest u
iste maglovite neizdvojenosti. I sumnja da duša i
telo na kraju krajeva nisu jedna te ista stvar važi i
�a prividnu suprotnost duha i živog bića. Oni su
naime isto tako j edna te ista stvar.
Da li su ovakvi zbirni pojmovi uopšte potrebni?
Zar ne bismo mogli da se zadovoljimo sa već i tako
dovoljno tajanstvenom suprotnošću duševnog i te­
lesnog? Sa prirodno-naučnog stanovišta ovde bismo
morali da se zaustavimo. Ali postoji i stanovište spo­
znajnog morala, koje ne samo da nam omogućuje već
nas i tera da idemo dalje i da preskočimo tu na izgled
neprelaznu granicu. To stanovište je psihološko.
U dosadašnjem izlaganju oslonac mi je bilo rea­
lističko stanovište prirodno-naučne misli, ne dovode­
ći pri tom u su njtrosnuvu-na kojoj stojim. Da bih
ukratko mogao da objasnim šta podrazumevam pod
psihološkim stanovištem, moram da pokažem da su
isključiva opravdanja realističkog stanovišta pod­
ložna ozbiljnoj sumnji. Uzmimo, na primer, ono što
jednostavni razum smatra nečim najrealnijim, naime
materiju : o prirodi materije imamo samo nejasne teo­
rijske pretpostavke, slike, koje je stvorila naša psiha.
Talasno kretanj e ili sunčeva emanacija koji pogađa­
j u u oko, preko opažanja prevode se u svetlost. Psiha
prepuna slika j e ono što svetu dodeljuje boje i zvu­
ke, a što se tiče one najrealnije, racionalne sigur­
nosti - iskustva, ono je i u svom najjednostavnijem
obliku još uvek preko svake mere komplikovani
sklop psihičkih slika. Tako, u neku ruku, od nepo­
srednog iskustva nema ništa do zapravo samo psihič­
kog. Psihičko sve posreduje, prevodi, filtrira, alego­
nse, rastače, pa čak i falsifikuje. Mi smo uvijeni u
oblak promenljivih slika beskrajnih preliva u toli­
koj meri da čovek prosto zaželi da, zajedpo sa onim
poznatim sumnjivcem, uzvikne: »Ništa nije sasvim

15
 istinito - a i to nije sasvim istinito. « Ta magla oko
nas je tako gusta i tako varljiva, da smo morali da
iznađemo egzaktne nauke da bismo mogli da ugrabi­
mo bar zračak takozvane »stvarne« prirode stvar!.
Svakako da jednostavnijem razumu ovaj jasan svet
neće izgledati maglovit, ali ako ga uronimo u dušu
primitivnog čoveka i njegovu sliku sveta posmatramo
sa svešću kulturnog čoveka naslutićemo svu gustinu
sutona u kome se još nalazimo.
Sve što znamo o svetu i šta neposredno doživlja­
vamo su sadržaji svesti, koji pritiču iz dalekih, tam­
nih izvora. Ne bih želeo da osporavam ni relatiVl1u
vrednost realističkog esse in re, niti idealističkog
esse in inteHectu solo stanovišta, već mi je namera
da ove krajnje suprotnosti sjedinim pomoću esse in
anima, zapravo pomoću psihološkog stanovišta. Mi
živimo neposredno samo u svetu slika.
Ako ovo stanovište uzmemo ozbiljno, onda i.!:
toga proističu naročite posledice, naime, pri tom se
vrednost psihičkih činjenica ne može podvesti ni pod
kritiku saznanja ni pod prirodno-naučno iskustvo.
Jedino pitanje biće: da li sadržaj svesti postoj i ili
ne? Ako postoj i, onda je on važeći već samim tim
postojanjem. Prirodna nauka mooe se prizvati samo
onda, ukoliko sadržaj pr�tenduje da bude iskaz o od­
ređenoj stvari koja se može sresti u spoljnjem isku­
stvu; kritika saznanja samo onda ako se nešto što se
ne može saznati postavi kao da je saznato. Uzmimo
, primer koji svako zna: prirodna nauka nije nigde
otkrila Boga, kritika saznanja dokazuje nemogućnost
spoznaje Boga, međutim, duša odudara od svega svo­
jim tvrđenjem o iskustvu Boga. Bog je psihička či­
njenica neposredne iskustvenosti. Kada ne bi bil
tako, o Bogu nikada ne bi bilo ni reči. Cinjenica je
punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban
bilo kakav nepsihološki dokaz a nepristupačna je sva­
kom obliku nepsihološke kritike. Ona može biti čak
naj neposrednije a time i najrealnije iskustvo, koje
se ne može ni ismejati niti dokazivanjima osporiti.
Samo ljudi sa nerazvijenim čulom za činjenice ili su­
jeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove isti-

16
ne. Sve dok iskustveno saznanje Boga ne zahteva
opštu važnost ili apsolutno postojanje Boga, nemo­
guća je svaka kritika, jer se iracionalan fakat, kao
na primer činjenica da postoje slonovi, ne može kri­
tikovati. Ipak saznanje Boga spada u relativno opšte
važeća iskustva, tako da svako otprilike zna šta se
misli pod izrazom » iskustveno saznanje Boga«. Nauč­
na psihologija mora to priznati kao činjenicu koja
se relativno često susreće. Takođe ne smerno tako
jednostavno preći ni preko onoga što je ozloglašeno
kao sujeverje. Ako neko tvrdi da je video duhove ili
da je omađijan, i da mu to znači više od obične pri­
če, onda se opet radi o činjenici koja je opšte po­
znata u toj meri da svako zna šta se misli pod »duh'(
ili »omađijavanje«. Stoga možemo biti sigurni da lj
ovakvom slučaju imamo posla sa određenim psihič­
kim kompleksom činjenica, koje su u ovom smislu
isto tako »realne« kao i svetlost koju vidim. Doduse
ja ne znam kako bih u spoljnem iskustvu mogao do­
kazati duh umrl9g, niti mogu predstaviti logična
sredstva pomoću kojih bih bio u stanju da nužno
nešto zaklj učim o nastavku života posle smrti, pa
ipak moram da se pomirim sa činjenicom da duša u
svim vremenima i svim mestima iznosi svoje isku­
stveno saznanje o duhovima, kao što isto moram uze­
ti u obzir i činjenicu da mnogi ljudi poriču ovo sub­
jektivno iskustvo.
Posle ovih više-manje opštih razlaganja vratio
bih se pojmu duha, koji nigde nismo mogli da obu­
hvatimo sa našim ranijim realističkim stanovištem.
»Duh« označava (isto kao i »Bog«) predmet psihič­
kog iskustva, koji se ne može nigde dokazati u spolj­
nem svetu i racionalno se ne može raspoznati. Ako
se j ednom oslobodimo predrasude da svaki pojam
moramo svesti ili na predmete spoljneg iskustva ili
na apriorističke kategorije razuma, onda našu pažnja
i radoznalost možemo posvetiti onom čudnom i još
nepoznatom biću, koje se označava rečju duh. U jed­
nom ovakvom slučaju uvek je korisno baciti pogled
na verovatnu etimologiju naziva, pošto vrlo često
Z JunI;. Odabrana dela. IlJ
17

Kn!lžnica TRAVNO
upravo istorijat reči baca začuđujuće svetlo na pri­
rodu psihičkog predmeta koji joj je u osnovi.
»Duh«, nemačka reč »Geist « je od davnina, ioš
u staronemačkom a zatim u anglosaksonskom reč
»gast«, označavala nadzemaljsko biće, nasuprot telu.
Po Klugeu (Kluge) osnovno značenje reči nije sa­
svim sigurno, ipak izgleda da postoje veze sa staro­
nordijskim geisa, besneti, sa gotskim us-gaisyan,
razjariti nekog, sa švajcarskonemačkim uf-gaista, biti
van sebe i sa engleskim aghast, uzbuđen, ljutit. Ovu
vezu najbolje ilustruju drugi govorni obrti. ))Spopao
ga bes« znači da je nešto palo na njega, sedi na nje­
mu, zajašilo ga, uzjašio ga đavo, on je opsednut,
nešto je ušlo u njega itd. Na prepsihološkom stupnju
a i danas u pesničkom jeziku, koji svoje dejstvo ima
da zahvali svom još živom primitivizmu, afekti .>e
rado personifikuju kao demoni. Zaljubiti se znači:
pogodila ga Amorova strela. Erida je bacila jabuku
razdora među ljude itd. Kada dođemo »izvan sebe
od besa«, onda očigledno da više nismo identični sa
samim sobom, već da smo u posedu nekog demo­
na, duha.
Praatmosfera iz koje je nekada proistekla reč
duh živi još u nama, svakako na psihičkom stupnju
koji se nalazi nešto ispod svesti. Ali kako pokazuje
moderan spiritizam, potrebno je vrlo malo da bi sc
ponovo izneo na površinu onaj komad primitivne
vrste duha. Ako bi se etimološko poreklo pokazalo
kao ispravno (što je vrlo verovatno), tada bi »duh«
u ovom smislu bio odraz personifikovanog afekta.
Ako se neko upusti u neobazrive komentare i priče,
onda se kaže da nije držao jezik za zubima već da
mu je, zajedno sa njim, jezik odlutao, čim se očigled­
no izražava da je njegov govor postao samostalno
biće koje ga je povuklo i odbeglo zajedno s njim.
Psihološki bismo rekli : svaki afekat je sklon da po­
stane autonomni kompleks, da se odvoji od hijerar­
hije svesti i da, kad god je to moguće, povuče za so­
bom i Ja. Stoga nije nikakvo čudo što primitivni ra­
zum u tome vidi udeo stranog, nevidljivog bića, duha.
U ovom slučaju duh je odraz samostalnog afekta,

18
zbog čega su stari duhove podesno nazivali i ima­
gines, slike.
Obratimo sad pažnju drugim načinima upotrebe
pojma duh! Fraza »on je radio u duhu njegovog po­
kojnog oca«, još je dvosmislena, jer reč duh u ovom
slučaju označava i duha nekog mrtvog i način shva­
tanja. Drugi govorni obrti su : »U njega se uselio
novi duh«, »iz njega zrači novi duh«, čime treba da
se izrazi obnavljanje stava. Osnovna predstava je
opet uzimanje u posed od strane duha, koji je, na
primer, u nekoj kući postao spiritus rector. Međutim,
isto tako se zabrinuto može reći: » U toj porodici za­
vladao je zao duh.«
Ovde se više ne radi o personifikaciji afekata,
već o predočavanju celokupnog raspoloženja ili -
izraženo psihološki - stava. Rđav stav, izražen kao
»zao duh«, shodno naivnom shvatanj u ima otprilike
istu psihološku funkciju kao i personifikovani afe­
kat. Ovo bi moglo da bude mnogima čudno pošto se
pod stavom obično zamišlja » postaviti se prema ne­
čemu«, dakle delatnost sopstvenog Ja a samim tim i
namera. Stav i raspolo'Ženje ni izdaleka nisu uvek
produkti volje, već za svoju svojstvenost mnogo
češće imaju da zahvale psihičkom inficiranju, pri­
meru i uticaju okoline. Kao što je poznato ima ljudi
čiji loš stav truje atmosferu, njihov zao primer de­
luje zarazno, zbog njihove odvratnosti drugi ljudi
postaj u nervozni. U školama može samo jedan napa­
san učenik da pokvari duh celog razreda, i obrnuto,
vedro i bezbrižno raspoloženje deteta može da obasja
i razvedri inače mučnu porodičnu atmosferu, što je,
naravno, moguće samo onda kada se stav svakog po­
jedinca poboljšava pomoću dobrog primera. Tako se
stav može probiti i protiv svesne volje - » loše dru­
štvo upropašćava dobre običaje.« Ovo se najjasnije
vidi u masovnoj sugestiji.
Stoga se stav ili način shvatanja mogu, kao i
afekat, nametnuti od spolja ili da potiču iznutra i
zbog toga se i izražavaju istim govornim metafora­
ma. Na prvi pogled stav izgleda znatno kompliko­
vaniji od afekta. Pri bližem istraživanju ovo, medu-

19
tim, nije slučaj , pošto je većina stavova svesno ili ne­
svesno sagrađena na nekoj sentenci, koja često ima
karakter poslovice. Ima stavova čija se duboka sen­
tenca odmah oseća ili čak i primećuje, odakle potič�
mudra izreka. Cesto se stav može okarakterisati jed­
nom jedinom rečju, po pravilu, idealom. Ne retko
suština stava nije ni sentenca ni ideal, već poštova­
na i podražavana osoba.
Vaspitanje koristi psihološke činjenice i poku­
šava da pomoću sentenca i ideala sugeriše prigodne
stavove, od kojih u stvari mnogi ostaju aktivni celog
života kao trajna nad-predstava. One su, kao i du­
hovi, uzeli u posed nekog čoveka. Na primitivnom
stupnju je čak vizija učitelja - majstora, pastira.
Pojmena ili Poj mandra ona koja personificira vode­
ću nadpredstavu i konkretizuje je do slikovne pojave.
Ovde se približavamo pojmu »duh«, koji daleko
prevazilazi animistički oblik reči. Poučna sentenca ili
mudra izreka je po pravilu rezultat velikog iskustva
pojedinca, zbir pogleda i zaključaka, zgusnutih u par
značajnih reči. Kada se, na primer, reč jevanđelja
»Imajte, kao da nemate ništa«, podvrgne podrobnoj
analizi, uz pokušaj da se rekonstruišu svi oni doživ­
ljaji i reakcije koji su doveli do ovakve suštine ži­
votne mudrosti, onda čovek mora da se divi obilju
i zrelosti životnog iskustva, koji se nalaze iza svega
ovoga. To je »impozantna« reč koj a se snažno uti­
skuje u najintimnije težnje i ove, ponekad, trajno
zauzima. One sentence ili ideali, koji u sebi sadrže
obimna životna iskustva i duboka razmišlj anja, čine
ono što označavamo kao »duh« u najboljem značenju
te reči. Ako nadpredstava ove vrste zadobije neogra­
ničenu prevlast, onda život proživljen pod ovim vođ­
stvom nazivamo duhovno uslovljen ili duhovni život.
Sto je bezuslovniji i što je prinudniji uticaj nadpred­
stave, tim više ova ima prirodu autonomnog kom­
pleksa, koj i se svesti o sopstvenom Ja suprotstavlja
kao nepobitna činjenica.
Ne treba međutim prevideti da ovakve sentence
ili ideali - ne izuzimajući ni najbolje - nisu čarob­
ne reči bezusl �vnog dejstva, već da mogu zagospoda-

20
riti samo pod izvesnim uslovima, n"aime onda kada
im od samog subjekta nešto izlazi u susret - afekat
koji je spreman da prihvati ponuđeni oblik. Samo
pomoću reakcije osećanja može ideja, ili već šta je
nadpredstava, postati autonomni kompleks; bez ovog
ideja ostaje zamisao, pojam podređen svesti, samo
intelektualni žeton, bez određuju će snage. Ideja samo
kao intelektualni pojam nema nikakvog uticaja na
život, pošto u ovom stanju ne znači ništa više od či­
ste reči. Obrnuto, kada ideja dostigne značaj auto­
nomnog kompleksa, onda preko raspoloženja deluje
na život ličnosti.
Ovakvi autonomni stavovi ne smeju se smatrati
nečim što se ostvaruje pomoću naše svesne volje i
našeg svesnog izbora. Kao što sam prethodno rekao
da je svemu tome potrebna pripomoć osećanja, isto
tako sam mogao reći da mora postojati nesvesna
spremnost s one strane svesne volje da bi se oformio
autonomni stav. Covek tako reći ne može hteti da
bude duhovan. J er kojegod principe mi izabrali i
prema njima stremili, sve je uvek podređeno našem
mišljenju i našoj svesti i zbog toga nikada ne može
postati nešto sto bi bilo nezavisno od svesne samovo­
lje. Stoga je pre pitanje sudbine koji će princip vla­
dati našim stavom.
Neko će sigurno postaviti pitanje da li onda
uopšte ima čoveka kome bi sopstvena slobodna volja
bila vrhovni princip, tako da mu je svaki stav oda­
bran namerno. Ne verujem da je bilo ko dostigao,
ili da će dostići, ovu božansku sličnost, ali znam da
mnogi teže ovom idealu, pošto su opsednuti heroj­
skom idejom apsolutne slobode. Negde sn svi ljudi'"
zavisni, svi su nekako odredljivi, jer nisu bogovi.
Naša svest ne izražava čovekovu totalnost, već
jeste i ostaje deo. Već sam u uvodnom izlaganju na­
značio mogućnost da naša svest o sopstvenom Ja nije
neophodno i jedina svesnost u našem sistemu, već je
možda nesvesno podređeno široj svesti, isto kao što
su jednostavniji kompleksi podređeni Ja-kompleksu.
Uopšte ne znam kako bih mogao da dokažem da
u nama postoji svest viša ili dalja od svesti sopstve-

21
nog Ja, ali ako takva postoj i, onda bi morala znatno
da ometa svest sopstvenog Ja. Sta time mislim želeo
bih da razjasnim na jednostavnom primeru : pretpo­
stavimo da naš optički sistem ima sopstvenu svest i
da je stoga jedna vrsta ličnosti koju bismo mogli da
označimo kao »očna ličnost« . Recimo, sada je očna
ličnost otkrila izvanredno lep pogled i utonula di­
veći se ovom otkriću. Iznenada akustički sistem čuj�
signal automobila. Optički sistem je nesvestan ovog
opažanja. Od Ja slede sad naređenja mišićima, koja
su optičkom sistemu nesvesna, da telo premeste na
drugo mesto u prostoru. Pokret iznenada oduzima
objekt očnoj svesti . Da oči mogu da misle, one hi
došle do zaključka da je svet svetlosti izložen svim
mogućim tamnim smetnjama.
Nešto slično moralo bi da se desi našoj svesti
kada bi šira svest postojala, svest koja bi, kako sam
prethodno naveo, bila odraz celog čoveka. Postoje li
zaista takve tamne smetnje, koje se ne pokoravaju
volji i koje ne može odstraniti nikakva namera? I da
li postoji negde u nama nešto nedodirljivo, u šta bi
mogli sumnjati da je izvor ovakvih smetnji? Na prvo
pitanje bez dalnjega možemo odgovoriti potvrdno.
Na stranu neurotičari, već kod normalnih ljudi bez
teškoća možemo posmatrati svakojaka zadiranja i
smetnje iz druge sfere - iznenadna promena raspo­
loženja, nalet glavobolje, nekud je.odletelo ime po­
znanika koga upravo treba predstaviti, neka melodi­
ja proganja nas ceo dan, čovek bi želeo nešto da ura­
di ali volja za tim je neobj ašnjivo iščezla, čovek za­
boravlja ono što ni po koju cenu nije želeo da zabo­
ravi, unapred se raduje kako će se ispavati a sall
nikako ne nailazi, ili spava a fantastični, neprijatni
snovi ometaju spavanje, traže se naočare koje su na
nosu, novi kišobran se ostavlja neznano gde. Ovaj
spisak lako bi mogao da se produži u beskonačnost.
A ako čak ispitujemo psihologiju neurotičara, onda
se krećemo usred tih najparadoksalnijih smetnji. Na­
staju neverovatni simptomi oboljenja a da ipak ni­
jedan organ nije bolestan. Bez i najmanjeg telesno g
poremećaja temperatura skače na preko 40°C, bez

22
ikakvog razloga nailaze stanja straha praćena guše­
njem, prisilne predstave čiju besmislenost uviđa i
sam pacijent, promene na koži koje nailaze i nestaju
ne hajući ni za uzrok ni za terapiju I ovde je spisak
beskraj an. Naravno, za svaki slučaj postoj i pogodno
ili nepogodno objašnjenje koje, međutim, već slede­
ći slučaj ne razjašnjava. Ali postoj anje smetnji Je
više nego sigurno.
S to se tiče drugog pitanja, porekla smetnj i, tre­
ba obratiti pažnju na to da je medicinska psihologija
uvela pojam nesvesnog i podnela dokaze da te smet­
nje počivaju na nesvesnim procesima. To je dakle
isto kao kada bi naša očna ličnost otkrila da pored
vidljivih moraju postojati još i nevidljivi odredni
faktori. Ako sve niJe obmana, onda izgleda da su ne­
svesni procesi sve drugo ali ne i neinteligentni. Nji­
ma naročito nedostaje automatski i mehanički ka­
rakter. Oni stoga po finoći ni na koji način nisu
manje vredni od svesnih proce a, naprotiv, ne tako
retko oni znatno nadmašuju svesni uvid
Naša zamišljena optička ličnost može u to da
sumnja, da li iznenadni poremećaji njenog svetlo­
snog sveta potiču iz neke svesti. Pa tako i mi mo­
žemo da sumnjamo u jednu širu svest a da pri tom
nemamo više razloga za sumnju nego optička lič­
nost. Međutim, kako nam neće uspeti da se prene­
semo u stanje šire svesti, što bi bilo i njeno poima­
nje, onda bi bilo sasvim umesno da te tamne sfere
sa našeg stanovišta nazovemo nesvesno.
Na ovom mestu izlaganja opet sam se vratio na .

ranije već načeto pitanje više svesti, pošto je pro­

blem životno određujuće snage duha, kojim se ovde
bavimo, povezan sa procesima s one strane svesti
sopstvenog Ja. Prethodno sam više uz put primetio
da ideja bez a.fekta nikada ne može postati životno
određujuća veličina. Nastaj anje izvesnog duha na­
zvao sam i sudbinskim pitanjem, da bih time izrazio
da naša svest nije u stanju da voljno stvori autono­
man kompleks. On nije autonoman dok se ne sudari­
mo sa njim, kada nam očevidno pokaže svoj u nad­
moćnost nad svesnom voljom. On je, naime, i jedan

23
 ·
od onih poremećaja koji potiču iz tamne sfere. Kada
sam prethodno rekao da ideju mora susresti reakcija
osećanja, pod tim sam mislio na nesvesnu spremnost
koja preko svoje afektivne strane dopire do dubina
koje više nisu pristupačne našoj svesti. Tako naš
svesni razum nikada ne može razoriti korene neurot­
skih simptoma; za ovo su potrebni emocionalni pro­
cesi, koji izgleda da mogu uplivisati i na simpatički
nervni sistem. Isto tako bismo mogli reći da, kada to
široj svesti izgleda pogodno, svesti sopstvenog J zi
prisilna ideja se postavlja kao naređenje. Onaj ko je
svestan svog vodećeg principa zna sa kakvim nepo­
recivim autoritetom ovaj raspolaže našim životom.
Ali po pravilu svest je isuviše zaokupljena dostiza­
vanjem postavlfenih ciljeva, taK.o da nikada ne po­
laže računa o prirodi duha koji određuje njen život.
Posmatrano psihološki, fenomen duha izgleda,
kao i svaki autonomni kompleks, kao Ja-svesti nad­
ređena ili bar dodeljena namera nesvesnog. Ako bi­
smo bili pravedni prema suštini onog što nazivamo
duh, onda bi umesto nesvesnog pre morali govoriti
o višoj svesti, pošto nas pojam duha navodi da s njim
povezujemo i misao o njegovoj nadređenosti nad
Ja-svešću. Nadređenost nije duhu pripisana kao plod
svesnog mudrovanja, već se ovo u njegovoj pojavi
ocrtava kao bitno svojstvo, kao što se može videti iz
svedočanstava svih vremena, počev od Svetog pisma
do Ničeovog Zaratustre. Duh psihološki nastupa kao
lično biće katkad vizionarski razgovetno. U hriŠĆan­
skoj nauci on je treće lice trojstva. Ove činjenice do­
kazuju da duh nije uvek samo oblikovana ideja ili
sentenca, već u svom najjačem i najneposrednijem
očitom prikazivanju čak razvija svojstven samostal­
ni život, koji se oseća kao život bića nezavisnog od
nas. Sve dok se duh može označiti i opisati pomoću
shvatljivog principa ili izražajne ideje, on se ne ose­
ća kao samostalno biće. Ali kada njegova ideja ili
njegov princip postanu nesagledivi, kada poreklo i
cilj njegovih namera postane mračan a ipak se silom
probijaju, tada se nužno doživljava kao samostalno
biće, kao neka vrsta više svesti, i tada njegova nesa-

24
glediva, nadmoćna priroda više ne može da se izrazi
pojmovima ljudskog razuma. Tada se naša izražajna
sposobnost maša drugih sredstava - ona stvara
simbol.
Pod simbolom ni u kom slučaju ne podrazum�­
vam alegoriju ili samo znak, već upravo sliku koja
treba da najbolje. označi nejasno naslućenu priroau
duha. SimbOl ne obuhvata i objasnjava, već ukazuje
na daleki, neshvatljivi, nejasno naslućeni smisao koji
se nalazi izvan njega a koji se ne može zadovoljava­
juće izraziti nijedno� rečju našeg današnjeg jezika.
Duh, koji se može prevesti u pojam, je psihički kom­
pleks još unutar dohvatnog područja naše svesti. On
neće produkovati niti činiti išta više od onoga što
smo uložili u njega. Ali duh, kome je za izraz potre­
ban simbol, predstavlja psihički kompleks koji sadrži
stvaralačku klicu nesagledivih mogućnosti. Najbolji
primer je istorijski utvrđena i pregledna delotvor­
nost hrišćanskih simbola. Ako se bez predrasuda sa­
gleda efekat ranohrišćanskog duha na um skromnih,
prosečnih ljudi drugog veka, onda čovek može samo
da se čudi i divi. Ali ovaj duh je bio stvaralački kao
retko koji. Stoga nije čudo što je taj duh smatran
božjom promisli.
Upravo je nadmoćnost ove promisli, koja se ja­
sno osećala, ono što je pojavi duha dodeljivalo ka­
rakter otkrovenja i bezuslovni autoritet - opasno
svojstvo; jer ono što bismo eventua�no smeli da na­
zovemo viša svest, ni u kom slučaju nije uvek »više/(
u smislu naših svesnih vrednosti, već je često u naj­
oštrijoj suprotnosti sa našim prihvaćenim idealima.
Ova hipotetična svest zapravo bi trebalo da se ozna­
či kao »šix:a«, da ne bi došlo do zablude da je ova
uvek viša u intelektualnom ili moralnom smislu. Du­
hova ima mnogo, vedrih i tmurnih. Stoga se ne sme
izvesti zaključak da je duh nešto apsolutno, već je to
nešto relativno, čemu je potrebna dopuna i popuna,
a to se ostvaruje kroz život. Postoji isuviše mnogo
primera gde je duh zaposeo čoveka -u tolikoj meri,
da čovek više nije ni živeo već samo duh, i to ne u
smislu života koji bi za čoveka bio bogatiji i potpu-

25
niji, već na po život štetan način. Ovim ni u kom slu­
čaju ne smatram da je smrt hrišćanskih mučenika
besmisleno i nepotrebno uništenje - naprotiv, jedna
takva smrt može značiti potpuniji život nego nešto
drugo - pod tim mislim na duh izvesnih sekti koje
potpuno negiraju život. C emu duh ako je ovaj istre­
bio ljude? Strogo montanističko ·shvatanje sigurno da
je odgovaralo najvišim moralnim zahtevima tog vre­
{
mena, ali je uništavalo život. Stoga erl,!jem da i duh
koji odgovara našim najvišim idea ima nalazi svoja
ograničenja u životu. Sigurno je on neophodan ži­
votu, jer je čist Ja-život, kao što nam je isuviše do­
bro poznato, krajnje nedovoljna i nezadovoljavajuća
stvar. Samo je život, koji se živi u izvesnom duhu,
vredan života. Cudno je da život, koji se živi samo iz
. pravilu ne samo toj osobi već i
sopstvenog--.Ja J?o
drugima deluje tupo. Obilje života zahteva više od
sopstvenog Ja otreban mu je duh, to jest nezavi­
stan i nadređen kompleks, koji je očigledno u sta­
nju da oživi sve one psihičke mogućnosti do kojih
ne može dopreti svest sopstvenog Ja.
Ali, kao što strasti koje streme slepom, nespu­
tanom životu, tako ima i strasti koje bi duhu, zbog
njegove stvaralačke nadmoći žrtvovale sav život. Ova
strast od duha stvara zloćudni tumor koji besmisle­
no razara ljudski život.
Zivot . e kriterijum istine duha. Duh koji čo­
veka izvlači iznad svih životm mogućnosti a ispu­
njenje traži samo u sebi je zabludan duh - ne bez
čovekove krivice, kome je ostavljena mogućnost da
se poda ili ne.
Zivot i duh su dve sile, ili neophodnosti, između
kojih je postavljen čovek. DUh daje njegovom životu
smisao i mogućnost naj većeg razvitka. Ali život je
neophodan duhu, jer njegova istma nije ništa ako
ne može da živi.
OSNOVNI PROBLEM DANAS NJE PSI HOLOGIJE

Pošto je srednji vek kao i antika, pa čak i celo

čovečanstvo od svojih prvih početaka, polazilo od
ubeđenja u postojanje supstancijalne duše, u drugoj
polovini devetnaestog veka nastala je psihologija
»bez duše «. Pod uticajem naučnog materijalizma sve
ono što se nije moglo videti očima niti opipati ru­
kama, postalo je sumnjivo, pa čak i više od toga, ozlo­
glašeno, jer je bilo sumnjivo da je metafizičko. Kao
»naučno« a time i uopšte dopušteno važilo je samo
ono što je ili priznato kao materijalno ili se moglo
izvesti iz čulno opažaj nih uzroka. Ovaj preokret se
dugo pripremao, on nije počeo tek sa materija1izmom.
Kada je gotsko doba sa svojim visokim stremljenji­
ma, koje se podizalo na osnovi usko ograničenoj kako
geografski tako i po gledanju na svet, sa duhovnom
katastrofom reformacije dospelo do svog kraja, tada
je i vertikala evropskog duha unakrst precrtana sa
horizontalom moderne svesti. Svest više nije rasla
u visinu, već u širinu, geografski i po svom gledanj u
na svet. Vera u supstancijalhost duhovnog polako je
uzmicala pred rastućim ubeđenjem u osnovnu sup­
stancijalnost psihičkog, sve dok najzad - tokom sko­
ro četiri stoleća - vrhunska svest evropskih misli­
laca i istraživača nije duh sagledala u potpunoj za­
visnosti od materije i materijalnih uzroka.

[I] Predavanje održano 1931. u Beču, objavljeno u:

EUTOpiiische Revue. VII (1931) pod naslovom: Die EntscJttei­
eTung der Seele.

29
 Sigurno bi bilo pogrešno reći da su filozofija ili
prirodne nauke prouzrokovali ceo ovaj preokret.
Uvek je bilo dovoljno filozofa i dovoljno inteligent­
nih naučnika u oblasti prirodnih nauka, koji su, zbog
višeg uvida i dubljih razmišljanja, u svemu tome
učestvovali ne bez protesta pa se čak i opirali, ali
njima je nedostajala popularnost a njihov otpor na­
spram velikog talasa opšteg, emocionalnog povlašći­
vanja fizičkog pokazao se nemoćnim. Ne treba vero­
vati da je takav snažni preokret gledanja na svet
potekao iz racionalnih razmišljanja, pošto uopšte
nema racionalne misli koja bi mogla da dokaže ili ne­
gira duh ili materiju. Oba pojma su, kao što to da­
nas zna svaki inteligentan čovek, ništa drugo do sim­
boli, postavljeni za nepoznate faktore, čije postoj a­
nje je potvrđivano ili osporavano zavisno od ćudi
individualnih temperamenata ili od duha vremena.
Intelektualne špekulacije ništa nije ometalo da psihu
smatraju komplikovanim biohemijskim fenomenom
a samim tim da je smatra, u krajnjoj liniji, igrom
elektrona ili, s druge strane da bezakonje koje vlada
u atomskom jezgru oglasi za duhovni život.
Da je metafizika duha u devetnaestom veku za­
menjena metafizikom materije, intelektualno uzevši
je čista opsena, međutim, psihološki to je nečuvena
revolucija pogleda na svet. » Onaj svet« preobraća se
u ovaj svet, svako obrazlaganje i svaka svrhovnost,
pa čak i svaki smisao nalaze se samo u empirijskim
granicama - na izgled, tako smatra naivni razum,
sve nevidljivo unutrašnje postaje vidljivo spoljno
dok se sve vrednosti temelje na takozvanim činje­
nicama.
Upravo je beznadežno pokušati da se filozofski
obradi ovaj iracionalni preokret. Bolje je ne činiti
ovaj pokušaj, pošto, ako neko danas duhovni ili du­
ševni fenomen svede na funkciju žlezda, može doži­
veti pobožno poštovanje od strane sugrađana, među­
tim ako neko pokuša da raspad atoma zvezdane ma­
terije objasni kao emanaciju stvaralačkog duha sve­
ta, ti isti sugrađani će ga žaliti kao duševno nenor­
malnog. A ipak su oba objašnjenja podjednako logič-

30
na, podjednako metafizička, podjednako voljna i
podjednako simbolična. Saznajno teorijski je isto do­
pustljivo čovekovo poreklo izvoditi iz životinjskog
stabla, kao i životinjska stabla iz čoveka. Ali, kao što
je poznato, Dakueu (Dacque) je sagrešenje u odnosu
na duh vremena akademski uzeto za zlo. Sa duhom..
�emena se nije šaliti, pošto je on religija. bolje re­
čeno ve.x:oispovest ili »vjeruj u « , čija iracionalno t ne
ostavlja nijednu prekobrojnu želju ali koji istovre­
meno ima neprijatno svojstvo da za sebe zadržava
apsolutno merilo svih istina, polažući pravo da su
sve vrline na njegovoj strani.
Duh vremena se ne može obuhvatiti kategorija­
ma ljudskoga razuma. On je » penchant« , osećajn a
sklonost koja, iz nesvesnih razloga, sa nadmoćnom
sugestijom deluje i povlači sa sobom sve slabije du­
hove. Drugačiie misliti nego što se danas misli, uvek
una pnmesu nečeg protivzakonitog i stetnog, pa čak
nepristojnog, patološkog ili bogohulnog i zbog toga
je socijalno opasno za pojedinca. Besmisleno on pliva
protiv matice. Kao što je ranije bila sama po sebi
razumljiva pretpostavka da je sve što j este j ednom
rođeno i stvoreno stvaralačkom voljom duhovnog
Boga, tako je i devetnaesti vek otkrio samu po sebi
razumljivu istin u da sve potiče iz materijalnih uzro­
ka. Danas duševna snaga ne izgrađuje telo, već obr­
nuto, iz svog hemizrna materija stvara dušu. Ovaj
preokrd bi bio smejurija da nije j edna od najvećih
istina duha vremena. Popularno je i stoga pristojno,
razumno, naučno i normalno tako misliti. Duh treba
zamisliti kao epifenomen materije. Sve se svodi na
ovaj zaključak i kad� se ne kaže baš »duh« već » psi­
ha<. , i ne baš > mater'ja« već » mozak« , » hormon i « ili
instinkti i nagoni. Duši dati sops venu supstanciju
suprotno je duhu vremena, pošto bi to bila j eres.
Sada smo otkrili da je voljno, intelektualno na­
silje naših praotaca bila pretpostavka da čovek ima
supstancijalnu dušu, da je ona božanske prirode i
stoga besmrtna, da postoji opstvena duševna snaga
koja izgrađu ' e telo, održava njegov život, leči nje­
gove bolesti i da je duša sposobna da živi nezavisno

31
od tela, da postoje bestelesni duhovi sa kojima opšti
duša i duhovni svet s one strane našeg empirijskog
ovog sveta, iz koga duši pritiče nauka o duhovnim
stvarima čije se poreklo n� može naći u ovom vidlji­
vom svetu. Međutim, opšta svest još nij e otkrila da
je isto tako nadmena i fantastična naša pretpostav­
ka da je prirodno da materija proizvodi dušu, da su
majmuni stvorili čoveka, da je Kantova » Kritika či­
stoga uma nastala iz harmoničnog sadejstva gladi.
ljubavi i energije, da ćelije mozga fabrikuju misli i
da sve to drugačij e ne može biti.
Ko je zapravo ova svemoguća materija? Opet je
to stvaralački Bog, koji je samo sada odbacio svoj
antropomorfizam i za to poprimio obličja univerzal­
nog pojma, o kome svi uobražavaj u da znaju šta se
pod njim zamišlja. Naša opšta svest je, doduše, ne­
čuveno narasla u šitinu i daljinu, ali na žalost samo
prostorno a ne i vremenski, inače bismo imali znat­
no življe istorijsko osećanje. Kada naša opšta sve!>t
ne bi bila samo efemerna, već istorijska, znali bismo
za slične preobražaj e bogova još iz vremena grčk�
filozofije, što bi nam moglo dati povoda za malo kri­
tike naše sadašnje filozofij e. Ali duh vremena vrlo
efikasno sprečava ovakva razmišljanja. Tom duhu
istorija znači samo arsenal pogodnih argumenata,
tako da se, na primer, može reći, još je stari Aristo­
tel znao . . . itd. Pred ovakvim stanjem stvari čovek
se stvarno mora zapitati odakle duh vremena . crpi
ovu strahovitu snagu. On je bez sumnje vrlo važan
psihički fenomen, prejudicijum, koji je u svakom slu:'
čaju tako bitan da uopšte ne možemo dospeti do na­
šeg problema duše dok prethodno njemu ne udovo·­
ljimo.
Kao što sam prethodno pomenuo, neodoljiva
sklonost da se prvenstveno sve objasni iz fizičkog
odgovara horizontalnom razvitku svesti poslednjih
četiri stoleća. Horizontalna tendencija proističe kao
reakcija na isključivu vertikalu gotskog doba. To je
etnopsihološka pojava, koja se kao takva uvek nalazi
s one strane individualne svesti. Tačno kao primitivci
tako i mi najpre postupamo sasvim nesvesno, da bi

32
tek posle duga vrem na otkrili zašto smo tako po­
stupali. U međuvremenu zadovoljavamo se svakoja­
kim neprikladnim racionalizacijama.
Kad bismo bili svesni duha vremena, znali bismo
da smo s kloni da prvenstveno objašnjavamo iz fizič­
kog zato što je ranije isuviše mnogo objašnjavano i�
duhovnog. Ovo saznanje odmah bi nas kritički usa­
glasilo u odnosu na naš »penchant« . Samima sebi
bismo rekli: najverovatnije sada radimo obrnuto i
zbog toga činimo istu grešku. Mi precenjujemo ma­
terijalne uzroke i mislimo da je tek sada nađeno tač-
no objašnjenje, pošto uobražavamo da nam j mate-
rija poznatija od »metafizičkog« duha. Ali materija
nam je isto tako nepoznata kao i duh. O njoj ne
znamo ništa. Tek sa ovim saznanjem vraćamo se u
"
stanje ravnoteže. Ovim nikako ne osporavamo usku �
povezanost psihičkog sa fiziologijom mozga, žlezda i
tela uopšte, mi smo duboko uvereni u činjenicu da
su naši sadržaji svesti u velikoj meri determinisani
čulnim opažanjima, da nam nesvesni hereditet uti­
_'kuje neprom nljiva fizička i psihička karakt rna
svojstva, na nas ostavlja najdublji utisak ila nago-
na koja može da sputa, podstakne ili modifikuje du­
hovne sadržaje. Moramo priznati da je ljudska duša,
bilo gde došli sa njom u dodir, najpre i pre sve a
'\lerni odraz svega što nazivamo materijalnim, empi­
rijskim, ovostranim u uzroku, svrsi i smislu. I naj-
zad, hodno priznanjima, čovek se pita da duša na
kraju krajeva nije pojava drugog reda, takozvani
l'pifenomen i sasvim. zavi sna od fizičkog supstrata.
Naš praktični razum i ovostranost se slažu sa ovim,
a samo naša sumnja u svemoć materije je ono što
nam može dati povoda da kritički osmotrimo ovu
naučnu sliku duše.
Ovakvom posmatranju duše već je zamereno da
sve duševno čini nekom vrstom izlučevine žlezda _

misli kao sekret mozga - i da je to psihologija bez

duše. U ovakvom sagledavanju duša svakako da nije
nikakav ens per se, nikakva pa i za sebe postojeća
stvar, već samo izraz fizičkih materijalnih procesa.
Da ovi procesi imaju svojstvo svesti to je najzad tako,

j J u n g . Odabrana dela. ITI

33
a kada ne bi bilo tako onda ne bi bilo ni gO\'ora ( )
psi hi, pošto tada ni o čemu ne bi bilo govora, pošt.)
ovo, naime, uopšte i ne postoji . Dakle. svest je con­
ditio sine qua non psihičkog, to jest i sama duša.
Zbog toga su sve moderne » psihologi j e bez duše
psihologije svesti. u kojima psihički nesvesno m'
postoj i.
Naime, ne postoj i jedna moderna psihologija, vec
više njih. To je čudnovato, pošto postoji samo jedna
matematika, jedna geologija, jedna zoologij a, jedna
botanika itd. Ali postoji tako mnogo psihologija, dd
američki univerzitet može svake godine da publiku­
je debelu svesku pod naslovom Psychologies of 1 930
itd. Verujem da psihologija ima toliko mnogo kao
filozofija . Naime, isto tako nema samo jedne filozo­
fije, već mnogih. Ovo stanje pominjem zbog toga što
između filozofije i psihologije postoji neraskidiv:l
veza, veza koja j e zajamčena povezanošću njihovih
predmeta - kratko rečeno objekt psihologije je duša.
objekt filozofije je svet. Do nedavno psihologija j t!
bi la posebni deo filozofije, a l i se sada približava, kako
je prorekao N iče, uspon psihologije, koji preti da
proguta filozofiju. Unutrašnja sličnost obe disciplin!'
sastoj i se u tome što su obe sistematsko formiranje
mišljenja o predmetima koji su izvan potpunog isk u ­
stva i zbog toga ne mogu biti dovolj no obuhvaćeni
empirijskim razumom. Zbog toga ovi draže speku­
lativni razum na formiranje mišljenja, koje onda sle­
di u takvom obimu i takvoj raznorodnosti, da je filo ­
zofiji, kao i psihologiji potrebno mnogo debelih sve­
zaka da bi obuhvatila sva različita mišljenja. Obe
discipline ne mogu da izađu na kraj j edna bez dru­
ge, a stalno j edna drugoj liferuje neizgovorene i obič­
no lleBvesne pretpostavke.
Moderno ubeđenje u primat fizičkog u krajnjoj
l i niji vodi u » psihologiju bez duše«, to jest psihičko
u tome ne može biti ništa drugo do biohemijski efe­
kat. Moderna, naučna psihologija, koja objašnjava sa
stanovišta duha, uopšte ne postoji. Danas se niko ne
bi mogao da usudi da naučnu psihologiju zasniva na
pretpostavci samostalne, od tela nezavisne duše. Ide-

34
ja duha po sebi, jednog u samom sebi postoJ�ćeg du­
hovnog svetskog sistema koji bi bio neophodna pret­
postavka postojanja autonomne individualne duše.
kod nas je u naj manju ruku krajnje nepopUlarna.
Svakako moram dodati da sam još godine 1 9 1 4 . prt
takozvanoj Joint Session Aristotelian Society. Mind
Association i British Psychological Society prisu­
stvovao simpozij umu u Bedford Collegeu u Londonu.
koji je postavio pitanje : Are individual minds con­
tained in God or not? Da li su individualne duš
obuhvaćene u Bogu ili ne? Da je neko u Englesko]
pokušao da ospori naučni karakter ovih društava.
kojima pripada »creme« engleske inteligencije. ne bl
našao naklonjenog slušaoca. Stvarno, ja sam izgleda
bio jedini koji se čudio ovoj diskusiji koja je omo­
gućila da se ponovo čuju argumenti XIII veka. O\'aJ
slučaj je znak da ideja autonomnog duha, čije posto­
janje e pretpostavlja kao samo po sebi razumljivo.
još nije izumrla svuda u evropskom duhovnom svetu .
niti da je postala srednjovekovni fosil .
Sećanje na ovu činjenicu može nam, možda, datI
hrabrosti da se uoči i » psihologija sa dušom <. , to je t
nauka o duši koja bi bila zasnovana na pretpostavcl
autonomnog duha. Nepopularnost ovakvog pothvata
ne srne da nas uplaši, pošto hipoteza duha nije ništa
fantastičnija od h i poteze materije. Kako stvarno ne­
mamo poj ma kako psihičko moze proisteći iz fizič­
kog, a psihičko ipak nekako jeste, postoji, slobodni
smo da pretpostavimo i obrnuto, da psiha proističe
iz duhovnog principa slične nedostupnosti kao mate­
rija. Ovakva psihologija svakako ne bi mogla da bude ·
moderna, pošto je suprotno od ovog moderno. Zbog
toga moramo, hteli ne h teli, da se vratimo na nauku
o duši naših praotaca, jer su oni bili ti koji u stvo­
rili ovakvu pretpostavku.
Staro shvatanje je bilo da je d uša esencijalni
život tela. životni dah, neka vrsta životne sile, koja
za vreme trudnoće i l i rođenja i l i oplođenja prelazi
u fizis, u prostornost i ponovo napušta samrtno telo
sa poslednjim izdisajem. Duša je po sebi i za sebe
neprostorno biće, a pošto je pre i posle te�nog po-

35
F

stojanja, ona je i bezvremena i praktički besmrtna.

Ovo gledište je, posmatrano sa stanovišta moderne
naučne psihologije, čista iluzija. Kako ovde ne že­
limo da se bavimo » metafizikom « , pa ni modernom,
potrebno je bez predrasuda ispitati empirijsku oprav­
danost ovog starog shvatanja.
f Imena koja ljudi daju svom iskustvu su često di­
v rektno obaveštajna. Odakle potiče reč duša? Seele
(duša), kao i englesko soul, gotsko saiwala, staroger­
mansko saiwalo, etimološki j e srodno sa grčkim aio­
los, pokretno, šareno, sjajno. Grčka reč psiha kao
što je poznato naziva se i leptir. Saiwalo je, s druge
strane, srodno staroslovenskoj reči sila, snaga. Ova
povezanost baca svetlo i razjašnjava praznačenje reči
Seele: ona je pokretačka sila, životna snaga.
Latinski naziv animus, duh, i anima, duša, je
isto što i grčko anemos, vetar. Druga grčka reč za
vetar, pneuma, isto tako znači i duh. U gotskom sre­
ćemo istu reč kao us-anan, izdisati, a u latinskom
an-helare, teško disati. U staron.emačkom spiritus
sanctus je prevođeno kao atum, Atem (dah). U arap­
skom je rih, vetar, ruh, duša, duh. Sasvim sličnu
srodnost imaju grčko psiha, koja je u vezi sa psiho,
dihati, psihos, svež, psihros, hladan, i fiza, meh. Ove
veze jasno ukazuju kako je u latinskom, grčkom i
arapskom naziv za dušu blizak sa predstavom usta­
l asanog vazduha, » hladnog daha duhova«. Zbog toga
najverovatnije i primitivno shvatanje daje duši ne­
vidljivo vazdušasto telo.
Razumljivo je bez daljnjega da se, pošto je di­
sanje znak života, dah smatra životom, isto kao i kre­
tanje i pokretačka snaga. Drugo primitivno shvata­
nje vidi dušu kao vatru ili plamen, pošto je toplota
isto tako znak života. Cudnovato, ali ipak ne retko
primitivno shvatanje identifikuje dušu sa imenom.
Ime individue je njena duša, zbog toga i običaj da ,., e
davanjem imena predaka inkarnira duša pretka u
novorođenče. Ovo shvatanje ne znači svakako ništa
drugo do priznavanje svesti sopstvenog J a kao izra­
za duše. Cesto se duša identifikuje sa senkom, zbog
toga je i smrtna uvreda nekome stati na senku.

36
 Stoga je i opasno podne (južhjilčki čas duhova), pošto
je tada senka sasvim mala. što je isto što i životna
ugroženost. Senka izražava isto ono što su Grci na­
zivali sinopados, pozadi sleEl�ći, osećanje neshvatlji­
ve žive prisutnosti, zbog čega su i duše nestalih
označavane kao senke.
Ovi nagoveštaj i mogu pokazati kako je prashva­
tanJe doživljavalo dušu. Psihičko izgleda kao životni
izvor, kao prirnum movens, kao duhovna ali objek­
tivna prisutnost. Stoga i primitivni čovek zna da
razgovara sa svojorr. dušom, ona ima u njemu glas.
pošto ona nij e isto što i on sam i njegova svest. Za
praiskustvo psihičko nije zbirni pojam !!vega sub­
jektivnog i voljnog kao što je to za nas, već nešto
objektivno. što živi iz samog sebe i počiva na sa­
mom sebi.
Ovo shvatanje je empirijski sasvim opravdano.
pošto se ne samo na primitivnom stupnju, već i kod
kulturnog čoveka psihičko pokazuje kao objektivno
koje je u velikoj meri izvan kontrole naše svesne
volje. Tako, na primer, obično ne možemo potisnuti
emocije, loše raspoloženje ne možemo preobratiti u
dobro, snove ne možemo niti naručiti niti otkazat i .
Cak i naj inteligentnijeg čoveka mogu povremeno d a
opsednu misli kojih nij e u stanju d a se oslobodi n l
uz najveći napor volje. N aše pamćenje može načiniti
sulude skokove .kojima možemo samo bespomoćno da
se čudimo, a na pamet nam padaj u ' fantazije koje
/ niti smo ikada tražili niti očekivali. Mi samo volimo
da sami sebe uljuljkujemo tvrdnjom da ' smo gospo­
dari u sopstvenoj kući. U stvarnosti smo strahovito
upućeni na to da naše nesvesno psihičko samo od
sebe ispravno fUnkcioni w i da nas \l danom slučaju
ne ostavlja na cedilu. Kad se proučava psihologiJa
neurotičara, onda je čoveku direktno smešno što uop­
šte ima psihologa koji psihu poistovećuju sa sveŠĆ u .
A psihologija neurotičara se, kao što je poznato.
samo nebitnb razlikuje od psihologije takozvanih
nOrmalnih, jer ko dana sasvim sigurno nije neuro­
tičan?

37
 S obzirom na ovakvo stanje stvari sasvim je
shvatljivo što staro shvatanje duše kao nečeg neza­
visnog, ne samo objektivnog već i direktno opasno
samovoljnog ima svog opravdanja. Dalja pretpostav­
ka da je ovo tajanstveno biće koje izaziva strah isto­
vremeno izvor života, psihološki je isto tako razum­
ljivo, pošto iskustvo pokazuje kako Ja-bivstvo, na­
ime svest, proističe iz nesvesnog života. Psihički ži­
vot malog deteta postoji bez dokazive svesti sopstve­
nog Ja, zbog čega prve godine jedva da ostavljaju
neke tragove sećanja. Odakle dolazi sve ono dobro
i korisno što nam pada na pamet? Odakle oduševlje­
nje, inspiracija i svako povišeno životno osećanje?
Primitivni čovek u dubini svoje duše oseća životni
izvor, on je duboko impresioniran stvaralačkom de­
latnošću njegove duše, zbog toga veruje u sve ono
što deluje na dušu, naime u magične obrede svih vr­
sta. Zbog toga,je za njega duša život uopšte, za koji
on ne uobražava da ga modelira, već da u svakom
.
pogledu zavisi od nje.
Ideja o besmrtnosti duše, ma kako nam zvučala
nečuveno, primitivnoj empiriji nije ništa izvanred­
no. Sigurno da je duša nešto neobično. Ona se ne
može tačno lokalizovati u prostoru, gde ipak sve po­
stojeće zauzima određeni prostor. Mi pretpostavlja­
mo kao sigurno da su naše misli u glavi, ali već pri
osećanjima postajemo nesigurni, pošto izgleda da ona
pre nastanjuju predeo srca. Osećaji su potpuno ra­
spoređeni preko celoga tela. Naša teorija je, doduše,
da je sedište svesti u glavi. Ali Pueblo Indijanci su
mi rekli da su Amerikanci ludi što veruju da su nji­
hove misli u glavi. Svaki razuman čovek misli srcem.
Izvesna crnačka plemena svoju psihičku lokalizacij u
ne fiksiraju ni za glavu ni za srce, već za trbu� .
Ovoj nesigurnosti prostorne lokalizacije pridru-
. žuje se činjenica da psihički sadržaji uopšte popri­
maju vanprostorni karakter, čim napuste sferu ose­
ćaja. Koje prostorno merilo možemo primeniti za mi­
sli? Da li su one male, velike, duge, tanke, teške, teč­
ne, prave, kružne ili kakve? Ako hoćemo da nači­
nimo živu predstavu nekog četvqrodimenzionalnog

38
bIća II određenom prostoru, onda nam je za to sigur­
n o misaono biće model.
Bilo bi mnogo j ednostavnlje kada bi 'e postoja­
nje psihe moglo j ednostavno osporiti! Ali ovde ima ­
mo neposredno iskustvo o nečemu postojećem, usa­
denom u našu izmerenu, odmerenu trodimenzionaln1J
:tvarnost, kojoj zapanjuj uće nije slično u svakom po- �

gledu a ni u detaljima a ovu ipak odražava. Duša b i

mogla biti matematička tačka a ist ovremeno i čita\'
svet zvezda nekretnica. Naivnom � hvatanju ne mo­
žemo zameriti što smatra da se ovako paradoksalno
biće graniči sa božanstvom. Kada nema prostor.) .
onda nema ni tela. Telo umire, ali nevidljivo, van­
prostorno, može li ono da nestane? Osim toga život l
duša su bili pre no što je bilo sop�;tveno Ja, a kad
J a ne postoji, kao za vreme spavanja ili besvcsti, ipak
postoje život i duša, kao što pokazuju snovi ili ka'
što se može videti na drugom. Zašto bi naivno shva­
tanje, s obzirom na ovakva iskustva, trebalo da ospo­
rava da duša živi s onu stranu tela? Moram priznati
da u ovom takozvanom suj e\'erju mogu da sagledam
isto tako malo besmisla kao u rezultatima istraživa­
nja nasleđa ili psihologije nagona.
Da je staro shvatanje duši pridavalo više, čak
božansko znanje svakako je razumljivo s obzirom na
činjenicu da su stare kulture, unazad ve do primi ·
ti vnog čoveka, snove i vizije vazda smatrali izvorom
saznanja. Nesvesno stvarno raspolaže sa subliminal­
nim opažanjima čiji se domašaj graniči sa čudom. Za
priznavanje ovog stanja na primitivnom stupnju
. novi i vizije koriste se kao važan izvor informacija,
a na ovoj psihologij i nastale su moćne, prastare kul­
ture, kao indijska i kineska, od kojih su obe do lJ
tančine, filozofski i praktično razradile unutrašnji
put spoznaje.
Uvažavanje nesvesne psihe kao izvora saznanja
niukom slučaj u nije tako iluzionističko, kako bi to
hteo naš zapadni racionalizam. Mi smo skloni da pri­
hvatimo da svo saznanje u krajnjoj liniji uvek po­
tiče od spolja. Danas, međutim, sigurno znamo da
ne. vesno raspolaže sad ržajima koji bi. kada bi mo-
 gli da se privedu u vest, znač i l i nepregledan porast
saznanja. Moderna ispitivanja in tinkata, na primer
kod i nsekata, sabrala su bogat empirijski materijal.
I koji u najmanj u ruku dokazuje da bi čovek, kada bi
u danom slučaju tako postupao kao određeni insekt,
posedovao moćno saznanje. Naravno da se n ikako ne
može dokazati da su insekti svesni svog znanja, ah
da su ovi nesvesni sadržaji psihička funkcija u to
neće sumnjati zdrav ljudski razum. Tako i čovekovo
nesvesno sadrži celokupnu živolnu i funkcionalnu
formu niza predaka, tako da u svakom detetu postoji
saobrazna psihička funkcionalna spremnost već pre
svake svesti. I u odraslom, svesnom životu ova nesve­
sna i nstinktivna funkcija je prisutna i delatna. TJ
njoj su nagoveštene i prisutne sve funkcije svesne
psihe. Nesvesno opaža, i ma namere i slutnje, oseća i
misli slično svesti. Ovo nam je dovoljno poznato iz
iskustva psihopatologije 1 ispitivanja funkcije snova.
Samo u jednom pogledu postoj i bitna razlika između
svesnog i nesvesnog funkcionisanja p ihe. Dok .i'"
svest doduše i ntenzivna j koncentrovana, ona je čist.o
efemerna i usredsređena na neposrednu sadašnjost i
na ono sledeće. a takođe raspolaže samo individua l ­
nim iskustvenim materijalom. k o j i obuhvata nekol i ­
ko decenija. Daljno pamćenje je veštačko i u suštini
se sastoj i od naštampanog papira. Stvar stOj i sasvim
drugačije sa nesvesnim. Ono, doduše, nije koncentro­
vano j intenzivno, već pol utamno do tamnog, ono je
izvanredno ekstenzivno i mož na n aj paradoksaln i j i
način sastaviti naj heterogen L.j e elemente, pored n e ­
odredene količine podpragovnih opažanja raspolaie
sa neizmernom riznicom nataloženog životnog isku­
stva svih predaka, koji u samo svoj i m postojanjem
doprineli diferencijaciji v rste. Ako bi nesvesno mo­
glo da se personi fikuje, onda bi to bilo kolektivni
čovek, s one strane polnih specifit ta, s one strane
mladosti i starosti, rodenja i smrti, raspolagao bi
sa približno besmrtnim ljudskim iskustvom od jed ­
nog d o dva miliona godina. Ovaj čovek bi naprosto
bio iznad smena vremena. Sadašnjost bi mu značila
islo toliko kao bilo koja godina u stotom milenijumu
pre Hristovog rođenja, on bi snevao vekovne snove
i bio bi neuporedivi prognostičar na osnovu svog ne­
izmernog iskustva. J er on je bezbroj puta doživeo
život pojedinca, porodice, plemena i naroda, i u ži­
votnim unutrašnjim osećanjima poseduje postajanje,
bujanje i proticanje.
Na žalost, ili možda srećom, on sanja; bar nam
tako izgleda kao da ovo kolektivno nesvesno u sebi
ne uključuje sopstvenu svest svojih sadržaja, u šta,
s druge strane, nismo sasvim sigurni, isto tako malo
kao kod insekata. Takođe izgleda da ovaj kolektivni
čovek nije osoba, već nešto kao beskrajna struja ili
možda more slika ili oblika, koji nam pritiču u svest
u snu ili u nenormalnim psihičkim stanjima.
Bilo bi upravo groteskno kada bismo ovaj be­
skrajni iskustveni sistem nesvesne psihe označili kao
iluziju, pošto je naše vidljivo i opipljivo telo sasvim
sličan iskustveni sistem, koji u sebi još uvek nosi
vidljive tragove prastarog razvitka, a nesum 'ljivo j e
svrhovna, funkcionalna celina, inače uopšte ne bismo
mogli da živimo. Nikome ne bi palo na _pamet da
uporednu anatomiju ili fiziologiju smatra besmislom
i zbog toga se ne može smatrati iluzijom istraživanje
kolektivno nesvesnog ili vrednovanje ov� 1v\o izvo­
ra saznanja.
Gledano sa našeg spoljneg stanovišta., duševno
nam u suštini izgleda kao odraz spoljnih zbivanja,
pomoću kojih ono nije samo prouzrokovano, već uz­
ročno sazdano. Isto tako nam izgleda kao da bi se
nesvesno moglo objasniti samo od spolja i preko sve­
sti. Kao što znate, Frojdova psihologija je načinila
ovaj pokušaj . Ovaj poduhvat, međutim, mogao bi da
ima stvarnog uspeha samo onda kada bi nesvesno
stvarno bilo nešto što nastaje tek kroz individualno
postojanje i svest. Ali nesvesno je uvek već prethod­
no tu, poš1:9 je ono još od iskona nasleđena funkciona
spremnost. Svest je kasnije rođeni potomak nesvesne
duše. Bilo bi pogrešno život predaka objašnjavati iz
poznih epigona, stoga j e, po mome mišljenju, pogre­
šno nesvesno posmatrati u kauzalnoj zavisnosti od
svesti. Obrnuto j e, stoga, sigurno tačnije.

41
 Ali to je gledište stare psihologije koja je, po­
znavajući neprocenjivu riznicu tamnog iskustva koje'
leži skriveno ispod praga efemerne, individualne sve­
sti, pojedinačnu dušu uvek posmatrala samo kao za­
visnu od duhovnog svetskog sistema. Ona nije samo
stvorila hipotezu, već joj je bilo iznad svake sumnje
evidentno da je ovaj sistem biće sa voljom i svešću,
čak da je osoba, i ovo biće nazvala je Bogom, i ovaj
joj je bio zbirni pojam sve realnosti. On joj je bio
najrealnije biće, prima causa, iz kog se jedino mogla
objasniti duša. Ova hipoteza ima psihološko opravda­
nje pošto se ne može smatrati neopravdanim da ;:;e
biće, koje je u poređenju sa čovekom skoro besmrtno
i skoro sa večitim iskustvom, nazove božanskim.
Prethodno rečeno opisuje problematiku psiholo­
gije koja se za objašnjenje osnova ne poziva na fizič­
ki, već na duhovni sistem, čiji prirnum movens nije
materija i njeni kvaliteti niti energetsko stanje, već
Bog. Ovde je vrlo blizu iskušenje da se, uz ukaziva­
nje na modernu prirodnu filozofiju, energija i l i elan
vital nazove Bog i da se time duh i priroda shvate
kao jedno. Sve dok se ovakav eksperimenat ograni­
čava na maglovite visine spekulativne filozofije, osta­
je bezopasan. Ali ako sa tim otpočnemo da operišerno
u nižim sferama naučnog iskustva, ubrzo ćemo se za­
plesti u bezizlazne nejasnoće, pošto se ovde radi o
praktički važnim objašnjenjima. Mi se, naime, n e
bavimo psihologijom sa čisto akademskim zahtevima,
čij a su objašnjenja praktički beznačajna, već nam je
potrebna praktična psihologija, koja je praktički tač­
na, koja daje takva objašnjenja koja se moraj u po­
tvrditi u svojim praktičnim rezultatima. Na bojnom
polj u praktične psihoterapije upućeni smo na životrll
rezultate, gde ne možemo postavljati teorije koje se
ne tiču pacijenata ili im čak štete. Ovde je često cak
zivotno važno da li se objašnjava iz fizičkog ili iz du­
hovnog. Ne zaboravimo da naturalističkom gledištu
sve sto je duh izgleda kao iluzija, i da obrnuto, duh
često mora da odriče i savlada nešto što je nametljiva
fizička činjenica, da bi am mogao da postoji. Ako
priznaj m amo prirodne vr('dno�ti. pomoću mojE' fi -

2
zičke hipoteze ću obezvred niti, omesti ili čak razoriti
duhovni razvitak mog pacijenta. Ako, međutim, kre­
nem u krajnjoj liniji amo prema duhovnim orijen­
tacionim tačkama, onda ću pogrešno shvatiti i izvr­
šiti nasilje nad prirodnim čovekom u nj egovom fi­
ličkom pravu postojanja. Ne mali broj samoubistava
u psihoterapijskom postupku rezultat j e ovakvih
promašaja. Da li je energija Bog ili Bog energija,
malo me brine, jer to i inače ne mogu znati. Među­
tim, potrebno je da znam kako se to mora psihološki
objasniti.
Moderna psihologija više ne stoji na jednom ili
drugom stanovištu, već izmedu na opasnom ne-samo­
- nego-i-ono-drugo, jednoj od najzavodljivijih prilika
l.a kraj nje beskarakterni oportunizam! To je neospor­
no najveća opasnost coincidentia oppositorium, inte­
lektualnog oslobođenja od suprotnosti. Kako može iz
ovakve ekvivalentnosti dveju suprotnih hipoteza da
nastane nešto drugo do bezoblična i neusmerena ne­
određenost? Prednost j ednoznačnog principa obja­
šnjenj a je, nasuprot ovome, očigledna bez daljnjega
_ on dozvoljava gledište koje daje smer. Neosporno
da se ovde radi o vrlo teškom problemu. Mi moramo
Imati realnost, realnu osnovu objašnjenja na koju
bismo mogli da se pozovemo, dok je nemoguće da
moderni psiholog l dalje uporno nastoji na fizičkom
stanovištu, kada mu je j ednom postala j asna oprav­
danost duhovnog stanovišta. Ali ovo drugo stanovište
neće moči da sasvim usvoji, pošto se ne mogu zane­
mariti osnove relativne važnosti fizičkog stanovišta.
Na šta čovek, dakle, treba da se osloni?
Za rešenje ovog problema moja razmišljanja su
se kretala uglavnom ovako: konflikt između prirode
i duha je odraz paradoksnog psihičkog bića, ono ima
fizički i duhovni aspekt koji izgleda kao protivureč­
nost, pošto suštinu psihičkog u krajnjoj liniji ne ra­
zumemo. Uvek kada čoveko razum hoće da se iska­
ze o nečemu što u krajnjoj osnovi nije shvatio i ne
rnoie da shvati, on mora, ako je pošten, da se suoči
sa protivurečno ću, a da bi ovu bar donekle upoznao,
on mora da jE' raskine u nJen ' suprotnosti . Konflikt

43
između fizičkog i duhovnog aspekta samo je potvrda
da je psihičko u krajnjoj liniji neobuhvatno nešto
Bez sumnje to je naše jedino neposredno iskustvo
Sve što saznajem je psihičko. Cak i fizički bol je psi­
hički odraz koji trpim, sva moja čulna opažanja koja
mi nameće svet neprobojnih stvari koje ispunjavaj'.l
prostor su psihičke slike koje jedino predstavljaj u
moje neposredno iskustvo, pošto su samo one ono što
moja svest ima kao neposredni objekt. Da, moja psi ­
ha menja i krivotvori stvarnost, tako d a su mi po­
trebna veštačka pomoćna sredstva da bih mogao da
odredim kakve su stvari izvan mene, da je, na p n ­
mer, ton treperenja vazduha određene frekvence rt
da je boja određena talasna dužina svetlosti. U osnovI
uzev mi smo uvijeni u psihičke slike u tolikoj meri
da uopšte nismo u stanju da izvan nas prodremo u
suštinu stvari. Sve što možemo da saznamo sastoji 5('
od psihičkog materijala. Psiha je najrealnije bivstvo.
pošto je jedina neposrednost. Na ovu realnost može
da se pozove psihologija, naime na realnost psihičkog
Ako pokušamo da dublje prodremo u ovaj po
jam, izgleda nam kao da izvesni adržaji ili slike po ­
tiču iz takozvane fizičke sredine, kojoj pripada i moje
telo, druge pritiču iz takozvanog duhovnog izvora, I
izgleda da se razlikuju od fizičkih stvari, ali zbog
toga nisu manje realne. Da li zamišljam kakav Čl
kupiti automobil, ili u kakvom se stanju trenutno na­
lazi duša mog pokojnog oca, da li me ljuti neka spolj ­
na činjenica ili misao, psihički je podjednako realno.
Samo jedno se odnosi na svet fizičkih, a drugo na
svet duhovnih stvari. Kada moj pojam o realnosti
pomerim na psihu, gde je j edino stvarno na mestu.
tada prestaje konflikt između prirode i duha kao
osnova objašnjenja. Oni postaj u samo oznake pore­
kla za psihičke sadržaje, koji se tiskaj u u moju sve�1.
Kada me opeče vatra, ne sumn jam u realnost vatre .
Ali kada strahujem da bi mogao da se pojavi duh .
tada tražim zaštitu iza pomisli da je to samo iluzija.
Medutim, kao što je vatra psihička slika određenog
predmetnog zbivanja, čija je fizika u krajnjoj liniji
još nepoznata tako je i moj strah od aveti p ihička

44
slika duhovnog porekla, isto tako realna kao vatra,
pošto mi stvara realni strah, isto kao što mi vatra
uzrokuje realni bol. Kojim duhovnim zbivanjem u
krajnjoj liniji ističe strah od aveti, nepoznato mi je
isto kao što mi je nepoznata priroda materije. I kao
što mi ne pada na pamet da prirodu vatre objasnim
dJ:ugačije do pomoću hemijskih i fizičkih pojmova,
tako isto i ne pomišljam da strah od aveti razumem
drugačije do pomoću duhovnih faktora.
Cinjenica da je neposredno iskustvo samo psi­
hičko i da .zbog toga neposredna realnost može biti
samo psihička, objašnjava zašto su primitivnom č0-
veku duhoVl l magična dejstva isto tako predmetni
kao i fizički događaji. Primitivni čovek svoje pra­
iskustvo još nije pocepao u suprotnosti. U njegovom
svetu još se uzajamno prožimaju duh i materija, a
bogovi JOš tumaraju po šumama i dqlinama. on je
još kao dete, tek polurođeno, još sneno zatvoren u
svoju dušu, u svet kakav stvarno j este, j oš neizobli­
čen saznajnim teškoćama tek svitajućeg razuma. Iz
raspada duha i prirode Zapad je sačuvao prirodu u
koju veruje saobrazno temperamentu i u koju se sve
više upliće sa svim bolnim i očajničkim pokušajima
produhovljavanja. Nasuprot tome Istok je odabrao
duh koji materiju objašnjava kao Mala, da bi dre­
mao u sumraku azijatske prljavštine i bede. Ali kako
postoji samo jedna zemlja, a Istok i Zapad ne mogu
jedno čovečanstvo da razdvoje u dve različite polo­
vine, tako još postoj i psihička realnost u prvobitnom
j edinstvu i čeka na napredak čovekove svesti od vere
u j �o a osporavanje drugog do priznavanja oba kao
konstitutivnih elemenata jedne duše.
Ideja psihičke realnosti mogla bi se označiti kao
najbitnija tekovina moderne psihologije, kada bi kao
takva bila priznata. Ali izgleda mi da je opšti prodor
ove ideje samo pitanje vremena. Ona mora da pro­
dre pošto već samo ova formula dozvoljava da se
raznolike psihičke pojave procenjuju u svojim speci­
fičnostima. Bez ove ideje neizbežno se pomoću obja­
šnjenja povremeno vrši nasilje nad polovinom psi­
hičkog. Međutim, sa ovom idejom stičemo mogućnost

45
f

da obeštetimo onu stranu duševnog života koja s

izražava u sujeverju i mitologiji, u religijama i filo­
zofiji . A ovaj aspekt duše zbilja nije za potcenjivanje
Istina koja se prima preko čula možda je dovolj na
razumu, ali ona nikada ne daj e smisao čovekovog ži­
vota, koji zahvata i osećaj e i izražava ih. Snage ose­
ćaja su, međutim, često faktori koji uglavnom i u
krajnjoj liniji odlučuju u dobrom kao i u zlu. Ako l .

snage ne pomQgnu našem razumu, onda je ovaj obič­

no nemoćan. Da nas nisu, možda, razum i dobra na­
mera odvratili od svetskog rata ili od bilo kakvog
drugog katastrofalnog bezumlja? Ili su možda naj ­
veći duhovni i socijalni preokreti nastali iz razuma.
kao na primer, preobražaj antičke privrede u sred­
njovekovnu? Ili eksplozivno širenje islamske kulture'�
Kao lekara, naravno da me neposredno ne do­
tiču ova pitanja od svetskog značaja, ja imam posla
sa bolesnikom. Ako je već bila predrasuda dosadašnje
medicine da bolest po sebi i za sebe treba tretirati I
lečiti, ipak se u novije vreme sve jače čuj u glasovI
koji ovo mišljenje oglašavaju zabludom i zalažu se ne
za lečenje bolesti, već bolesnog čoveka. Ovaj isti za­
htev nameće nam se u lečenju duševnih bolesti. Sv�
više i više skrećemo pažnju sa vidljivih oboljenja J
usmerava mo je na celog čoveka, pošto smo uvideli da
upravo duševne bolesti nisu loka1izovani, usko ogra­
ničeni fenomeni, već simptomi izvesnog krivog stava
celokupne ličnosti. Stvarno izlečenje stoga se nikada
ne može očekivati od lečenja ograničenog jedino na
smetnje, već samo od lečenja celokupne ličnosti.
U vezi sa ovim sećam se jednog vrlo instruktiv­
nog slučaja. Radilo se o vrlo inteligentnom mladom
čoveku, koji je na osnovu podrobnog proučavanja
stručne medicinske literature izradio iscrpnu analizu
svoje neuroze. On je sa sobom doneo svoje rezultate
u obliku prave, izvanredno napisane monografije.
tako reći spremne za štampu i zamolio me da proči­
tam manuskript i da mu onda kažem zbog čega jos
uvek nije ozdravio, iako bi, prema n�egovom nauč­
nom mišljenju, morao zapravo biti zdrav. Na osnovu
te literature morao sam da mu priznam da bi on mo-

46
rao biti izlečen ako se radilo samo o uvidu u kauzal­
nu strukturu neuroze. Sto nije i zlečen mora da je
uzrok u tome što on u svom opštem stavu prema ži­
votu pravi principijeinu grešku, koja se svakako
nalazi s onu stranu simptomatologije njegove neuro­
ze. Već u njegovoj anamnezi uočio sam da z i m u često
provodi u Nici i l i Sen Moricu. Zapitao sam ga ko za­
pravo plaća ove izlete, pa se ispostavilo da neka si­
rota učiteljica, koja ga voli, odvaja od rodenih usta
da bi ušteđenim novcem omogućila mladiću ove opo­
ravke. U ovoj nesavesnosti leži osnov neuroze i obja­
šnjenje zašto ne pomaže ni sav naučni uvid. U ovom
je principijelna greška, u moralnom stavu. Pacijent
je smatrao moje mišljenje k rajnje nenaučnim. pošto
moral nema ničega zajedničkog sa naukom. On jE."
verovao da se nemoralnost, koju on u suštini nij
podnosio. može naučno zbrisati, a konflikt i ne po­
stoji, pošto mu lj ubavnica daj e novac dobrovoljno .
Naučno . e o ovome može misliti kako god ko
hoće. što. međ utim. ne menja činjenicu da velika ve­
ćina civil izovanih l j udi jednostavno ne podnosi ova­
kav stav. Moralni stav je realan faktor, sa koji
mora računati psiholog ukoliko želi da izbegne tešk
pogreške. Isto važi i za činjenicu da su izvesna ra­
cionalno neo novana religijska ubeđenja za mnog
ljude životna neophodnost. To su, opet, psihičke re­
alnosti, koje mogu da izazovu i da izleče bolest. Kako
često sam čuo ovaj uzvik od moji h bolesnika : ), Kada
bih samo znao da moj život i ma bilo kakav smisao l
svrhu, tada mi uopšte ne bi t rebala sva ova neurotska
priča ! « Da li je dotični bogat ili siromašan, da li i ma
ili ne porodicu i položaj. ništa ne znači, pošto mu
ove činjenice ni izdaleka nisu dovoljne kao životru
smisao. Mnogo pre se radi o iracionalnoj neophodno­
sti takozvanog duhovllog života, koji dotični ne mož
steci ni preko univerziteta, ni biblioteka, niti preko
crkve. On ga ne može primiti jer taj život dotiče samo
njegov razum ali ne obuhvata njegovo srce. U jed­
nom ovakvom slučaju ispravno upoznavanje duho -
nog faktora od strane lekara je naprosto po život va­
žno, a ovoj neophodnosti pacijentovo nesvesno i.zlazi

47
u susret utoliko što, na primer, u snovima proizvodi
sadržaje čija se priroda mora suštinski smatrati re­
ligioznom. Prevideti duhovno poreklo ovih sadržaja
znači pogrešno lečenje uz odgovarajući neuspeh.
U stvari, duhovne opšte predstave su neophodni
sastavni deo duševnog života, koji se može dokazati
kod svih naroda koji koliko-toliko uživaju arti kuli­
sanu svest. Njino delimično odsustvo ili čak njihovo
uzgredno osporavanje kod kulturnih naroda mora se
stoga shvatiti kao znak degeneracije. Pošto je dosa­
dašnji razvitak psihologije bacao težište na fizičku
uslovljenost du§e, budući zadatak psihologije biće
istraživanje duhovne uslovljenosti psihičkih procesa.
Prirodna istorija duha danas se nalazi još u stanju
koje se može uporediti sa stanjem prirodnih nauka 'tl
XIII veku. Tek smo započeli da skupljamo iskustva.
Ako moderna psihologija uopšte sme da se hvali
da je skinula veo sa prekrivene slike du§e, onda je to
onaj veo koji je do sada skrivao njenu biološku po­
. avu od istraživačkog pogleda. Današnje stanje mo­
gli bismo da uporedimo sa stanjem medicine u XVI
veku, kada se započelo sa upoznavanjem anatomije,
dok se o psihologiji nije imalo ni pojma. Tako nam
je danas duhovni život duše poznat tek u najmanjim
delićima. Doduše, danas znamo da postoje duhovno
uslovljeni procesi promene koji, na primer, čine
osnovu inicijacije, poznate iz pSIho ogije primitivnih
naroda, ili stanja uslovljenih jogi postupcima. Ali još
nam nije uspelo da utvrdimo njihovu svojstvenu za­
konomernost. Jedino znamo da veliki deo neuroza
počiva na poremećaju ovih procesa. Psihološkim is­
traživanjima nije se uspelo da se skinu mnogobrojne
koprene sa slike duše, pošto je ova nepristupačna ]
tamna kao i sve duboke tajne života. U osnovi uzeto
ne možemo učiniti ništa više do da pričamo o tome
šta smo već pokušali i šta još planiramo da činimo u
budućnosti da bi bar približno rešili tu veliku tajnu.
 III

ANALITICKA PSI HOLOGIJA

I POGLED NA SVET

• .Jun«. Odabrana de!a, m

 ANALITICKA P�IHOLOGIJA I POGLED
NA SVET

Nemačka reč » Weltanschauung« (pogled na svet,

nazor ili nazori o svetu) jedva da se može prevesti
na neki drugi jezik. Iz ovakvog stanja stvari može sc
izvesti zaključak da ova reč ima posebnu psihološku
osobinu; naime, ona ne izražava samo neki pojam o
svetu - takav pojam bi se mogao prevesti bez dvo­
umljenja - već istovremeno i nač ' n kako neko sa­
gledava svet. U reči » filozofija« 'krije se n�što slično,
ali intelektualno ograničeno, dok reč » Weltanschau­
ung« obuhvata sve vrste zauzetih stavova prema sve­
tu, uključujući i filozofski. Tako postoji estetski, re­
ligiozni, idealistički, realistički, romantični, praktični
pogled na svet - da nabrojimo samo neke od mogu­
ćih. U ovom smislu pojam Weltanschauung ima vrlo
mnogo zajedničkog sa pojmom Einstellung (zauzima­
nje stava, podešenost, pripravljenost) ; stoga bi se
Weltanschauung mogao opisati kao pojmovno formu­
lisano zauzimanje stava.
Sta se podrazumeva pod zauzimanjem stava?
Stav je psihološki pojam koji označava psihičke sa­
držaje usmerene određ�nom cilju ili posebno orijen­
tisane pomoću takozvane nadpredstave. Ako bismo
naše psihičke sadržaje uporedili sa vojskom i razli­
čite oblike zauzetih stavova izrazili posebnim stanji­
ma armije, onda bi se, na primer, pažnja mogla pred-

[ I ) Predavanje održano 1 927. u Karlsrueu. U novom

obliku izašlo u : Seelenprobleme der Gegenwart, Psycholo­
gische Abhandlungen III (I93I) .
••
51
stavIh pomoću koncentrisane armije koja se nalazi u
pripravnosti, okružena izviđačkim jedinicama. Cim
su dovoljno poznati jačina i pozicije neprijatelja, sta­
nje se menja - armija se stavlja u pokret u pravcu
određenog cilja napada. Na sasvim sličan način me­
nja se psihičko zauzimanje stava. Dok Je u stanju
iste pažnje vodeća ideja bila opažanje, pri čemu su,
po mogućstvu, potiskivani sopstveni misaoni rad kao
l ostali subjektivni sadržaji, sada se, prilikom prela­

ska u aktivno zauzimanje stava, javljaju u svesti

st4>jektivni sadržaji, koji se sastoje od ciljne pred­
stave i dejstvenih impulsa. Kao što armija ima glav­
nokomandujućeg sa generalštabom, tako i psihički
stav ima opštu vodeću ideju koja se oslanja i zasniva
na obimnom materijalu, kao što su iskustvo, načela,
afekti i slično.
Covek, naime, ne postupa j ednostavno tako, u
neku ruku izolovano reagujući na određenu draž, već
se svaka naša reakcija odvija pod uticajem kompli­
kovanih psihičkih preduslova. Da bi opet iskoristili
vojničko poređenje, ova zbivanja mogli bismo da
uporedimo sa onima u velikom glavnom štabu. Obič­
nim vojnicima može izgledati tako kao da se jedno­
stavno odbija napad, ili da se jednostavno napada
pošto je primećen neprijatelj. Naša svest je uvek
sklona da igra ulogu prostog voj"rIfita i da veruje u
jednostavnost njene akcije. U stvarnosti, međutim,
na ovom mestu i u ovom trenutku se bori, pošto po­
stoji opšti plan napada, prema kome se ovaj obični
vojnik još pre nekoliko dana pomerio na ovu tačku.
A ovaj opšti I-!an opet nije samo reakcija na izveštaj e
izviđača, već stvaralačka inicijativa glavnokomandu­
jućeg, uslovljena akcijom neprijatelja a možda i sa­
svim nevojničkim, običnom vojniku nepoznatim poli­
tičkim razlozima. Ovi poslednji faktori su vrlo kom­
pleksne prirode i leže daleko izvan vojnikovog shva­
tanja, a izvanredno su jasni samo glavnokomanduju­
ćem armije. Ali i njemu su nepoznati izvesni faktori,
naime njegovi sopstveni preduslovi sa njihovim kom­
plikovanim pretpostavkama. Tako se akcija armije
nalazi pod j ednim j ednostavnim i j edinstvenim na-

52
redbodavnim telom koje je, medutim, sa svoje stra­
ne rezultat sadej tva nesagledivih komphkovanih
faktora.
Tako se i psihička akcija oa"'1ja na osnovu slične
komplikovane pretpostavke. Pri svoj j ednostavnosti
impulsa ipak svaka nijansa njegovog posebnog sVOJ­
stva, nj egove j ačine i smera, njego\' vremenski l
me ni tok, njegov nameravani cilj itd., počiva na po­
sebnim psihičkim pretpostavkama, upravo :auzeto-n!
stavu, koji se, opet, sv je strane sastof od konst e ­
lacije sadržaja, čija
raznolikost jedva da j e saglediva
Ja je glavnokomandujući vojske; njegova razmišlJa­
nja i odluke, njegovi razlozi 1 sumnje, njegove name­
re 1 očekivanja su generalštab a njegova za\;snost od
spoljnih faktora je zavisnost glavnokomanduj ućeg oi
teško sagledivih uticaja gla nog štaba i politike koja
operiše s one strane u tami.
Mi nećemo isuviše opteretiti naše poređenJe ako
odn čoveka prema svetu stavimo u ove is e o vire
- čovekovo Ja kao glavnokomandujući male armije
u borbi sa nj egovom okolinom, ne retko rat na dva
fronta, napred borba za opstanak, pozadi borba pro­
tiv sopstvene buntovne nagonske prirode. Cak i kad
se nije pesimista, nas opstanak se oseća pre kao borba
nego bilo šta drugo St nje mira je des'deratum, i
kada je neko sa svetom i sa samim sobom zaključio
mir, onda je to značajan događaj . Shodno više ili
manje hroničnom ratnom stanju potreban nam je
brižljlvo organizovan stav, a ako zbog nekog isp -
njenja treba da izbije trajni duševni mir, onda nje­
gov stav mora da poSeduje još viši stepen najbrižlj�­
vije pripr me i najfinije prorade, čak i ako stanj
mira bude skromnog veka. Naime, psihički je mnogo
lakše živetl u stanju kretanja, u ustalasavanju i smi­
rivanju zbivanj a, nego u uravnoteženom mirovanju,
pošto u ovom stanju - bez obZira na njegovu div­
ljenja dostojnu visinu i ispunjenje - preti zagušenje
u nepodnošljivoj dosadi. Stoga se ne varamo kada .
pretpostavljamo da duševna stanja mlra, to jest ra­
spoloženje bez konflikta, vedro, promišljeno i urav-
not � n - ukoliko dovoljno dugo t raj - uv(·k po­
čivaju na pos bno razvijenom stavu.
Možda će se neko čuditi što reči sta dajem
prednost pred rečj u » pogled na svet " . Sa poj mom
zauzimanje stava « j ednostav no sam ostavio otvore­
n i m pitanj da li se radi o svesnom ili n esvesnom po­
�ledu na sv t Naime, neko može biti komandant sop­
;tvene vojske i uspešno izdržati borbu za opstanak i
čak postići relativno sigurni m i r a da nema svesno
izgrađen' pogled na svet. O pogledu na svet, medu­
t i m, smemo govoriti tek kada j e neko bar načinio
ozbiljan pokušaj da ovaj stav formu1 iše pojmovno i l i
očigledno, mom b i razjasni zašto t a k o po�tupa
ko živi.
emu onda pogled n a svet - zapitaće me neko
- ako se može i bez tako nečega? Međutim, može mi
s isto tako postavi ti pitanj e : čemu svest kada se i
bez nje isto tako dobro prol azi? Jer, šta je na k raju
k rajeva pogled na vet? Ipak ništa drugo do proši­
rena i l i produbljena svest! Razlog zašto po. toji svest.
.tašto ova teži tome da se proširi i produbi, vrlo j
Jedno tava n : bez sv sti nije tako dobro kao sa njom .
čigledno s zbog toga majka priroda rešila da medu
. "vi m njeni m nečuvenim kuriozitetima stvori l najčud­
novatiji - vest. Cak i skoro nesvesni p r imitivni čo­
vek može da se prilagodi i potvrdi, ali samo u svom
pri m itivnom svetu i zbog toga u drugačij i m uslovima
postaje žrtva bezbrOj nih opasnosti, koje mi. na višem
stu pnju sve ti, izbegavamo sa lakoćom. Sigurno u
viŠOJ sve ·ti rastu opa nosti o koj i m a pri m i tiyac i ne
sanja, ali ostaj€ činjenica da je zemlju osvojio vestan
a ne neS\'estan čovek. Da lt je o o u krajnjOj i nad­
lJ udskoj nam ri povoljno i l i nepovolj no, nij . naše da
odlučujemo.
Viša svest uslovljava pogled ua ·vet. Svaka . vest
ud osno\a 1 na ra .ie klica pogleda na svet. SvakI
napredak u iskustvu i saznanju znači korak dalje u
razvi t k u pogleda na svet. l sa slikom koju mislf'lti
covek SWam o s 'ct men 'Cl .o; e i 01 .sam. Onaj čovek
Čij e se sunce još ok reće o o zemlje drugačiji je od
'moga čija je zem lja sunče\' trabant. Ideja o besko-
 lačno�ti D o rda n a Bruna pl l:d::;tavl.1a Jedan od naJv<.I­
i' n i j i h počet a ka mod(>rn� svest i . Covek čiji k osrn o:
', Isi II e m pi rell mll je d rugačij i od onog č i j i je duh
pros\'ećen Keplero" om vizijom. Onaj kome j e još
problem šta bi mogao b i t i rezultat od dva puta dva,
rugačiji j e od on og za koga nema n išta nesu m n j i v i ­
l e g o d matem a t i č k i h aprioristi čk i h istina. D r u g i m rc­
t i m a, nije 'v jedno da li i kaka pogled na sv t po.-
seduj neki čovek. po -·to mi n tvaramo lik et
" ć nas ova menja u svom po\,ratnom.. dejslvu.
Shvatanje koj stvuramo o sv tu j slika onog
,;to nazi vamo :>\'ct. I ta :-, I i ka je ono, prema či.j i m oso­
bi nama onjen t i šemo naŠt' pri lagođavanje. Kao što je
rečeno, o v o se ne dešava svesno. Pros t i voj n ik u rovu
nema uvida u pos lo v e genera lštaba. Svakako da smo
ml g neralštab a isto tako i g l av nokoman duj ući ar­
mije. Ali skoro u v e k j e potrebna nasilna odluka da
SE:' svest odvoji od t re n u t ne. možda h i t ne angazova­

nosti da bi se stav usmerio opšt i m prob lemi ma. Ak"

lO n č i n i mo, onda ostaj emo nes\'(�sn i svog stava i
t ada nemamo pogled na sv t. već samo n svesno za­
uzeti stav. Ako se o tom n vodi računa, ne obraća
pa:lnja na to. onda ,'od ć i razlozi j namere ost aju ne­
svesni i i l.gleda ka da j� sve , rio jedno tavno i samo
t ako l.biva. U stva rnost i . medu tim, dolazi do kom­
"E.'

plika 'anih pOl.ad l n �k i h .,bi \l;mj� , ::;'" l azlol.i l l la i n�­

merama, čijoj sc s\l pti l nlJsti n i štd ne može l.amt:l i h .
fak o i ma mnogo naučn i ka koji izb >ga\'aj l d a ofullne
pogled n a svet, pošto ovo, navodno, n ije n aučno.
Ovi m lj u d i ma očigled l IO n ij j asno šta zapravO, t i me
čine. Ono štu se stvarno deša a je da oni sa m i sebl
namerno ostavljaju vodeće ideje u tam i . d rugim re­
čima sebe drže na stu p n j u svest i koj i j e dublji i pri­
m i t iv n i j i nego što odgovara njihovoj svesnoj sposob­
nosti . Izvesna kritičnos i skepsa ni u kom slučaj u
nisu uvek izraz inteligencije, već o b rn u t o naročito .

onda kada se skepsa korist i d a se prekrije nedosta­

t ak pogleda n a svet. N retko više nedostaje moralne
hrabrosti nego i ntelig nc i je Covek ne mož da sa­
.

gleda sv('t a da sebe ne sagleda, onako kako neko

55
vidi svet vid'i i seQe""," a �toJ ..potreb o ..mnogo..llra­
brosti. Stoga je uvek fatalno nemati pogled, na svet.
Imati pogled na svet znači : stvoriti sliku o svetu
i o sebi, znati šta je svet i šta sam ja. Verbalno uzev
to bi bilo suviše mnogo. Niko ne može znati šta j e
svet, isto tako malo šta j e o n sam. Ali cum grana satis
može da glasi : najbolje moguće saznanje. Najbolje
moguće saznanje zahteva znanje a gnuša se od ne­
osnovanih pretpostavki, samovoljnih tvrđenja, auto­
ritativnih mišljenja. Ono traži dobro obrazložene hi­
poteze, ne zaboravljajući da je svo znanje ograničeno
i podložno zabludama.
Ako slika o svetu koju smo stvorili nema po­
vratnog dejstva na nas same, onda se čovek može za­
dovoljiti sa bilo kakvim lepim ili inače ugodnim pri ­
vidom. .-Samoobmana, medutim, obratIlO -delu� na
nas, čini nas nest.varnim, budalastim i nesposobnim.
Pošto se borimo sa varljivom slikom SYeta.. -POdleže­
mo nadmoći stvarnosti. N a ovaj način saznajemo
kako je važno i bitno imati brižno zasnovani i izgra­
đeni pogled na svet.
Pogled na svet je hipoteza a ne verska dogma.
Svet menja svoj lik - tempora mutantur et nos in
illis - a pošto nam je svet shvatljiv samo kao psi­
hička slika u nama, kada se promeni slika, neće uvek
biti lako da se utvrdi da li se promenio svet, ili mi,
ili oboje. Slika o svetu može se promeniti u svako
doba, kao što se i u svako doba može promeniti naSe
shvatanje o nama samima. Svako novo otkriće, sva­
ka nova misao može svetu promeniti izgled. To treba
uzeti u obzir, inače ćemo odjednom živeti u zastare­
lom svetu, sa staromodnim relikvijama dubljih stup­
njeva svesti. Svako će jednom dočekati svoj kraj, ali
u interesu življenja je da se ovaj trenutak pomeri
što je moguće dalje, a to može uspeti samo onda kada
se ne dopušta da se slika sveta zaledi i fiksira, već se
svaka nova zamisao oprobava da li nešto dodaje na­
šoj slici sveta ili ne.
Kada sam prihvatio diskusiju oko problema veze
između analitičke psihologije i pogleda na svet, onda.
iz ugla gore pomenutog stanovišta nameće se pitanje :

56
da li saznanja analitičke psihologije dodaj u našem
pogledu na svet nešto novo ili ne? Da bismo ovo pi­
tanje mogli pozitivno da tretiramo, moramo prvo ob­
j asniti suštinu analitičke psihologije. Ono šta obele­
žavam ovim nazivom je poseban pravac psihologije,
koji se bavi takozvanim kompleksnim psihičkim fe­
nomenima, nasuprot fiziološkoj ili eksperimentalnoj
psihologiji, koja pokušava da kompleksne fenomene
po mogućstvu razloži u njihove elemente. Oznaka
» analitički« potiče od činjenice što se ovaj pravac psi­
hologije razvio iz prvobitne Frojdove »psihoanalize " .
Frojd je psihoanalizu identifikovao sa svojom sek­
sualnom teorijom i teorijom potiskivanja i time je
doktrinarno fiksirao. Stoga izbegavam izraz »psiho­
analiza« kada diskutujem o drugim a ne samo tehnič­
kim stvarima.
Sto se tiče Frojdove psihoanalize, ova se sastoj i
od tehnike koja nam dozvoljava da takozvane poti­
snute, nesvesno postale sadržaje ponovo privedemo
svesti. Ova tehnika je terapijska metoda, određena
za tretiranje i lečenje neuroza. U svetlu ove metode
izgleda kao da neuroze nastaju tako što se neprijatna
sećanja i tendencije, takozvani inkompatibilni sadr­
žaji potiskuju iz svesti i postaju nesvesni pomoću
neke vrste moralnog resantimana, koji počiva na va­
spitnim uticaj ima. Tako posmatrano, nesvesna psi­
hička delatnost, takozvano nesvesno, izgleda uglav­
nom kao receptaculum svih sadržaja koji su nepri­
jatni svesti kao i svih zaboravljenih utisaka. Ali s
druge strane ne mogu se zatvoriti oči pred činjeni­
com da upravo inkompatibilni sadržaji potiču iz ne­
svesnih nagona, dakle da nesvesno nije samo recep­
taculum, već upravo majka onih stvari kojih svest
, želi da se oslobodi. Međutim, mi smerno da pođemo
korak dalje: nesvesno stvaralački produkuje nove
sadržaje. Sve što je ikada stvorio čovekov duh pote­
klo je iz sadržaja, koji su u krajnjoj liniji bili nesve­
sne klice. Dok Frojd posebno naglašava prvi aspekt,
Ja ističem ovaj poslednji, a da ne osporavam prvi.
Iako nije nebitno da čovek obilazi sve neprijatnosti
i trudi se da ih, po mogućstvu, izbegne � zbog toga

57
rado :laboravija sv uno što mu n ' odgovara, I pak ml
.lg) da znatno važnij ut\'rditi u čem u s , .tapravo,
sastoji pozi t i t'lla delatnost nesvesnog. Posmatrano sa
I
ove strane 11eSl'esno se poja 'ljuje Icao cel,okllpnost
!irih sadrža ja kojt se nalaze in sta t n nascen d i . Ova
neosporna funkcija nesvesnog uglavnom Je ometana
ledino potiskivanjima iz područja svesti i ovi pore­
mećaji prirodne d latnosti n svesnog su svakako
osno\-ni izvor takozvanih psihogenih oboljenja. Ne-
vesno se možda može najbolje razumeti ako se shva­
tI kao prirodni organ sa njemu specifičnom, produk­
t i v nom energijom. Ako zbog potiski\'anja njegovi
produkti ne naiđu na prijem u svesti, onda nastaje
neka vrsta povratnog zastoja, ustave, neprirodna i n ­
hIbiciJa korisne funkcije, isto kao kada j žuč, nor­
malni produk funkcije jetre. ometena u isticanju u
crevo. Zbog potiskivanja nastaju pogrešni psihički
odvodi. Kao što žuč prelazi u krv, tako i potisnutI
d ržaj ir dira u druga psihička i fil.iološka područja.
U histerijI su naročito ometen fiziološke a u drugim
n E' u rozama, kao opsesivnim l pri ilnim neurozama,
uglavnom psihičke funkcije uklj učujućI i snove. Kao
.. to se u somatskim simptomima h isterije i u psihič­
K i m 'I mptomima ostalih neuroza (takođe l psihoza)
može dokazah dejstvo potisnutih sadržaja, to se isto
moi u('in iti i za snovE'. San je, po sebi, normalna
funkCija koj u može omestI s aza, usta 'a isto kao j
drugt> funkcije. Fl ojdo\'a teOrija SflO\ a u.lima u vb­
Lli pa č!lk objašnjava nuve samo pod o im uglom
n ; P f!.e kao da oni ni u lJ lsta d l UgO do simptomi. Kao
�t'J je poznato 1 sa dlugim duhov n i m područji ma psi­
hoanal i 7a po 'hIpa na sličan način , na primer sa umet­
nički m delima, gde međuti m na bolan način dolazi na
'Idelo da umetničko delo nije simptom, \ eć genuino
:tvaralašt\'o. Stvaralačko delo mO;le se razumeti samo
1.t njega samvg, Ah ako se shvati kao patološki ne­
porazum, koji neko želi da objasni kao neurozu, tada
IL. ovog pokušaja objašnjenja na�t�.ie kuriozum dosto­
Jan žaljenja.
Isto važi i za snove. San j e svojstven i produkt
nesvesnog, koji je pomoću potiskivanja samo izopa-

58
 't-n l l .lobli (' n . Z bog toga se uvek .la basa na stranpu­
hell ako se pokuša da . san obj asni samo kao simp­
tom potiskivanja.
Ograničimo s .la trenutak na rezultate Frojdo\ (.>
psihoanalize. U njenoj teoriji čovek s pojavljuje kao
nagonsko biće. koje s u različitim odnosima sudara
sa zakonskim ograničenj i ma ili moralnim normama
kao i sopstv ·nim uvidom i zbog toga j prinuden da
potiskuje izvesn nagon sasvim ili nj iho delimičm
udeo. Cilj metod je da se ovi nagonski sadržaji pri­
vedu svesti i da 'e otkloni njihovo potiskivanje po­
moću svesne korekture. Opasnosti, koja potiče od nji­
hovog oslobddanja, suprotstavlja SP objašnJenj da
ovi nisu ništa drugo do infantilne maštane želje, koje
pristojan čovek jedino može da potisne. Takode
pretpostavlja da se on mogu sublimira h « , kako
glasi tehnički izraz, pod čim se podrazu meva neka
vrsta preokreta u korisni oblik pri lagođavanj a . Ako
neko veruje da se ovo može načiniti voljno. on e sva­
kako vara. Ali tamo gd ne postoji ova n užnost i l i
neumolj iva potreba, » sublimacija« nije ništa drugo
do samoobmana. novo. ovaj put ne':to suptil n ij e po­
t iskivanje,
Da II se u ovoj teoriji i u ovom l:hvatanJ u čoveka
nalazi nesto što bl bilo korisno za naš pogled na svet?
Smatram jedva d a ima nesto, Dobropoznati raciona­
l i stički materijalizam kraja devetnae tog 'ck a j
.1lIU što kao vodeća ideia stoj i iznad psihologije tuma­
( ",r' j a lt'roj dove pSihoanalize. OdatlE! r,e proističe ni­
kakva drugačija slika sveta i L.bog toga ni neki dl u­
gačiji čo v ekov stav prema s\.etu. Ali ne slile s zabo­
raviti da je samu u malom broj u slucaje "a stav u p li ­
\ isan teorijom . Daleko efika.;;n iji put ide preko fak­
tora os('ćanja. U svakom slučaju n isam u stanju da
sagledam kako suvo teorij sko izlaganje treba da do­
prp do osećanja . • Ja bih mogao da iznesem vrlo iscrp­
nu statistiku kaznenih zavoda a pri tom će mOJ
čitalac zaspati. Ali ako ga provedem kroz zatvur i h
duševnu bol nicu. o n n će zaspati , \'eć će biti p od d u ­
bokim ut iskom doživl .knog. D' l i .k Buda pr ouča\'a
neku nauku? Ne, susret i viđenje starosti, bolesti l

smrti bili su ono što je zažeglo njegovu dušu.

Tako nam zapravo ništa ne kazuju delom jedno­
strana, delom pogrešna shvatanja Frojdove psihoana­
lize. Ali, ako bacimo pogled u psihoanallzt.. stvarnih
slučajeva neuroza i tamo sagledamo kakva }o'ustoše­
nja mogu da načine takozvana potiskivanja, kakva
razaranja donosi neobraćanje pažnje na elementarna
nagonska zbivanja, tada stičerno - blago rečeno -
snažan utisak. Nema oblika ljudske tragedije koja u
danom slučaju ne proističe iz ove borbe čovekovog Ja
protiv nesvesnog. Ko je ikada video užase tamnica,
azila za duševne bolesti i bolnica, taj će, zahvaljujući
utisku koji će načiniti ove stvari, znatno obogatiti
svoj pogled na svet. Sa istim će se sudariti kada baci
pogled u ponor ljudskih patnji koje se otvaraju iza
neuroze. Koliko puta sam čuo uzvik: »Pa to je uža­
sno ! Ko bi tako nešto pomislio ! « Covek stvarno ne
.može osporiti da je to snažan utisak koji se prima
sadejstvom nesvesnog kada se pokuša da se, sa neop­
hOdnom savesnošću i temeljno istraži struktura neu­
roze. Takođe je zasluga nekome pokazati sirotinjske
četvrti Londona, a ko je video slums, više je sagle­
dao nego onaj ko ih nije video. Ali to j e samo pod­
sticaj, a j oš ostaje neoclgovoreno pitanje : šta treba
time da se postigne?
Psihoanaliza je zderala odoru sa činjenica koje
su bile vrlo malo poznate i čak načinila pokušaj da
se njima pozabavi. Ali kakav stav ima za tako nešto?
Dt.! li je njen zauzeti stav nov, drugim rečima da li je
veliki utisak bio plodon osan ? Da li j e on promenio
sliku sveta a time i unapredio naš pogled na svet?
Pogled na svet psihoanalize je racionalistički materi­
jalizam, pogled na svet u suštini praktične prirodne
nauke. A ovakav pogled osećamo nedovoljnim. Kada
za jednu Geteovu srnu smatramo da. je- prooukt
nJegovog kompleksa prema majci. kada se Napoleon
objašnjava kao s1učaj protest uš.karea a.. FIanjQ
Asiški potisnutom seksualnošću onda nas obuzim
duboko nezadovoljstvo. Nedovoljan je ovakav pogled
i nije pogodan u odnosu na najznačajniju stvarnost

60
stvari. Gde ostaju le ta, ve1ičin . svetost! Ove su
ipak žive s vamos i DeZ kojih bi ljudski život bio tu­
'
poglav pr ko svake mere. Gde osta ' e .PraY. odgovor
na pitanje nečuvenih patnji i onflikata? U ovom od­
govoru moralo i aa zazvuči 1:) r nešto što bi pcw.e­
ćalo na veličinu patnji. Ali ma koliko da je poželjan
čisto razumni stav racionalizma ko ovaj pre1.W
preko smisla patnje. Ova se gura u stranu i oglašava
n važnom Bila je velika larma ni oko čega. Mnogo
štošta spada u ovu kategoriju, ali ne sve.
Greška leži, kao što je pomenuto, u činjenici da
takozvana psihoanaliza ima, doduše, naučno ali samo
racionalno shvat<mje nesvesnog. Kada se govori o na­
gonima, tada se misli da se time izražava nešto po­
znato, U stvarnosti govori se o nečem nepoznatom.
U stvarnosti znamo j edino da nam iz tamnih sfera
psihe prIdolaze uticaji koji nekako moraju biti prim- ':I
ljeni u svest da bi se otklonili štetni poremećaji dru-
gih funkcija. Potpuno je nemoguće bez daljnjega reći
koje su prirode ova dejstva, da li počivaju na seksu­
alnosti, na nagonu za moći ili drugim nagonima. Ona
su naprosto dvoznačna ili čak mnogoznačna kao i
samo nesvesno.
Već sam prethodno naglasio da je nesvesno re­
zervoar za sve zaboravljeno, proteklo i potisnuto, ali
ono je isto tako ona sfera u kojoj se sreću sva subli­
mi nalna zbivanja, na primer, čulni opažaj i koji su
islviše slabi da bi mogli da dopru do svesti i najzad
to je plodno tle iz koga raste sva psihička budućnoiit.
Kao štt> . "Znamo da neko potiskuje nepodesnu želju i
da na taj način može da prisili njenu energiju da se
pr'druži nekoj drugoj funkciji, znamo isto tako da
neko ne može privesti u svest njemu daleko doseća­
nje, zbog čega njegova en ergija ometajući otiče u
drugu funkciju. Cesto sam video slučajeve kod kojih
nenormalne seksualne fantazije iznenada potpuno
nestaju trenutku kada se u svesti pojavi nova mi­
sao ili sadržaj , ili gde migrena trenutno prestaje kada
neka nesvesna pesma postane svesna, Kao što se
seksualnost može nesvojstvena izraziti tL fantaziji�
tako se isto stvaTalačka. fantazija može nesvojstvena

61
I z raz i t ! tl seks u a l nost i . Kao .što Jt' jt-' dnom rek ao V o l -
er: » gn H i m olo gI e n i mport\:' quoi pt> n t dt! 'lg11\ I
n ' i m po r te quo i , to isto moramo reći i za ne ve�no
U sva kom slučaj u n ikada ne znamo u n apred šta J l'
šta. U od n osu na nesve no i mamo samo dar nak nad ­
nog znanja, a i zvan o\'oga je a priori nemoguće da s..

b i l o šta sazna o stanj u stvari tl nesve nom. Svaki za­

k l j uča k u ovom pogledu je priznato i prih\'aćelhJ

,· kao da .
Pri ova kvom sta n j u stvari nes ' es n o nam i zgledtl
k ao vel i ko X, od koga, što je jedino n sum n jivo, po­
t iču znatni u t icaji . Jedan p og led n a rel i gij u i svetskt.
istorij u moze nam pokazati kako su istorijski z n ačaj ­
na ova dejstva. Jedan pogled na patnje današnjeg
čoveka pokazuje to isto. Mi se izražavamo samo ne­
što d rugačije. Pre pet stoti n a godina se govorilo nju
j opseo đavo " . sada ona i ma h isterij u ; ranije se go­
vor i l o on j omadijan, sada se to naziva n eu roza že­
l u ca . Cinj n ice su iste, samo je ranije obj a š nj e n j .
psihološki uzev, skoro egzaktno. Da n a ' i mamo racio­
na1ističk oz na k e . · i m ptoma. koje su, zapravo, besadr­
ža j n e. Jer kada kažem da jc nekoga opseo zao d u h
t i m e opi su j em činjenicu da opsed nuti zapravo n i j t
l egi t i m no bole ·tan, već d a pati zbog nevidl j i vog d u ­
hovnog u ticaja, kojeg se n može oslobod iti ni na kOJ I
nači n . Ovo nev id lj i vo n što j e takozvani autono m n I
ko mpLeks, n e 've n i sadržaj koj i j e izmakao dohvatu
'vesne volje. N a i me. ada St' analizira psihologija rll'­
u roze, o t k r i va 'C takozvani kompleks koji .t.' ne po­
naša kao sadržaj i svc ·ti, nai me da odlaz i nestaj L
po našoj želj i, već o n prati sop 't vene zakone: d r ugifl .
rečima je nezavistan, a u tonoman, kako g lasi teh n ički
izraz. On se ponaša kao davolak koj i 't,' !ll' mOŽe
u hvat i t i . A kada se - što odgovara n a merama pS1h()­
analize - kompleks priv de u 've ·t, onda . uzv i k l l<"
sa olakšanjem: , A h, to j bilo on :·to mi jt tako snll'­
ta lo ! « I na i zg l e d t i me j e nešto dobijeno - na i nll
' i m pt o m i e g u b : kompl k. j ., k a ko se to kaze, ra o
z rešen . :Možemo .·e pridružiti et ' om u:t\'i k u : ·, R a ­
zj a s n i l i ' mo ! - A li sa Gete m mo ra m o nasta ' i t i : [ pak
se poi a vl j u j u sabl a:t i u Teg(' l u ' Tek sada St' razn ! -
k riva pravo stanje stvari ; naiml'. postaje n a m J<c>m'
da do ovog kompleksa uopšte nije moglo doći da. m l;
naša pri roda n i j e dodel i la taj n u nagonsku snagu. Št.<..
pod t i me m i s l i m . objasniću na jednom prinw,"u.
Jedan pacijent pati od neurotski h simptoma Ž('- ft
l u ca koj i se sa s toj e od bolnog zatezanja, sl ično stan j e
gladi. An ali z a je ot k ri l a i nfanti l n u čežnj u za maj kom.
takozvan i kompleks majke. Sa ovim novostečenim
uvidom simptomi S l l se i zgu bi l i . ali zato je osta l a Čt.'­
žnja, koja se. uz konstataciju da to n ij e ništa d rugo
do i n fanti l n i kompleks majke, nikada n ij e mogla utu­
l i t i . Ono što je prethodno quasi bilo fizička g lad ;
fizički bol, postalo jt.' psih ička glad i psi hički bol . Co­
vek čezne za neči m i zna da sa mo pogrešno misli n;.'
maj ku. Postoji činjenica zasad neutoljiv\.' čcžnjt·. '"
odgovor na ovo p i t a n j e je z n a t n o teži negu svođenje
neuroze na kompleks maj ke. Ce7.nja ,it' sta l l l i zahte\ ,
mučna. aktivna p r azn ina . kuja ,,!? ;.;amo pri " remenu
zaboravlja ali se nikada nt.� moze p rev azi <- i snagom
volje. Ona se uvek iznova javlja. P r e svega se tit' 7.ld
' odakle potičt> ova 'Čežnja. čovek možd a ćak i IW znu.
za či m zapravo čez n e . O tome st' može mnogo štošl<t
nagadati. a l i jed i no šta se si g u rn o možE' rt>Ći () tome
jeste da n es v es n o nešfo koje se nalazi s o n u stranu
ko m pl eksa majke izražava ovaj z a h tev I nt?za\'i�o(l od
naše sv est i , nepristupačno n ašoj k r H k i . u \'ek iznova
podiže svoj g l as . Ovo nešto jt: o n o što označa v a m kao
autonomni kompleks. Iz ovog i7.vora po t i č(' nagonska
snaga, koja prvobitno od rža va i n fa n l i l n(\ 7.ahtevc lA
odnosu na majku i time p rouzro k u j e Ot'u roz u , pošto
će od rasl a svest odbaciti i pot i s n u l i kao fH'Spoj i v j e­
d an ovakav dečj i zahtev.
Svi in fantil n i kom p leksi u k raj njOJ l i n ij i .'S(' svo­
de na autonomne sadržaje nt·s\·esnog. Pri m iti\"ni duh
je ove stran." i ne ra 7. u ml j i vt' l'adr;.<ije pf'rsc m i fikovao
kao duhove, demone i bogo \'t' i pok ušao sak ra l n i m j
mag i j sk i m ri tual i ma da u d ov o l j i n j i hov i m zahh>virna ,
U pravom p r iznavan j u či njt·nica. da Se ova glad i l l
7.pd ne mogu utol i t i n i j e l o m ni pićem n i t i \ raća n jt'frl '

II maj č i n I ) k ri lo. pri m i t i vn i d u h je s t vo l i o s l i ke ne"

'

virlljidh. s u rp " n j i \' i h i a m b i c i l JZ n i h bića. koj a su

uticaj nija, j ača i opasnija od čoveka, pripadnici ne­
vidljivog sveta koji je ipak stopljen sa vidljivim, tako
sjedinjen da duhovi čak stanuj u u loncima. Duhovi
i vradžbine su uzroci oboljenja kod primitivaca. Kod
njega su se autonomni sadržaji projektovali u ove
natprirodne figure. Nasuprot tome naš svet j e oslo­
bođen od demona - sve do značajnih ostataka. Ali
ostali su autonomni sadržaji i njihovi zahtevi. Oni se
delimično mogu izraziti u relIgij ama, ali što se reli­
gije više racionalizuju i razvodnjavaju - skoro ne­
izbežna sudbina - tim zamršeniji i tajanstveniji po­
staju putevi na kojima nas ipak stižu sadržaji nesve­
snog. Jedan od najuobičajenijih puteva je neuroza,
šta bi čovek najmanje naslućivao. Pod neurozom
obično se zamišlja nešto manje vredno, medicinsko
» quantite negligee.ble«. Neopravdano, kako smo vi­
deli! Iza neuroze se kriju oni snažni psihički uticaji,
koji leže u osnovi našeg duhovnog stava i njegovih
najuticajnijih, vodećih ideja. 1raclOnaIistlc i materi­
j alizam, oval na lZg d nepodozriv duhovni stav, je
psihološki pokret protiv misticizma. Ovaj je potajni
antagonist koga treba suzbiti. Materijalizam i mistici­
zam nisu ništa drugo do psihološki par suprotnosti,
isto kao ateizam i teizam. To su dva zavađena brata,
dve različite metode kojima se pokušava da se ne­
kako izađe na kraj sa dominantnim nesvesnim utica­
jima, jedna pomoću odricanja, druga pomoću pri­
znavanja.
Stoga, ako treba da obeležim ono najbitnije što
je analitička psihologija mogla da doprinese na�em
pogledu na svet, onda je to saznanje da postoje ne­
svesni sadržaji koji ističu neporecive zahteve ili zrače
uticaje sa kojima se svest nolens volens mora uhvatiti
ukoštac.
Moje dosadašnj e izlaganje moglo bi se smatrati
nezadovolj avajućim kada bih ono nešto, koje sam
označio kao autonomni sadržaj nesvesnog, ostavio u
ovom neodređenom obliku bet pokušaja da opišem
ono do čega j e, o ovim sadržajima, empirijskim pu­
tem doprla naša psihologija.

64
 Da je, kako pretpostavlja psihoanaliza, time dat
definitivan i zadovolj avajući odgovor, da j e npr.
prvobitna, infantilna zavisnost od majke uzrok če­
žnje, sa ovim saznanjem moralo bi i da naiđe razre­
šenje. Postoje ovakve infantilne zavisnosti, koje
stvarno nestaju kada se podrobno sagledaj u. Medu­
tim, ova činjenica ne treba da zavede ka uverenju
da je u svim slučajevima tako. U svim slučajevima
nešto zaostaj e, ponekad na izgled tako malo da j e
slučaj praktički završen, ponekad, međutim, tako
mnogo da ni pacijent ni lekar nisu zadovoljni sa re­
zultatom, često čak tako mnogo da se ima utisak kao
da se uopšte ništa nije ni desilo. Osim toga tretirao
sam veliki broj pacijenata koji su bili svesni svog
prvobitnog kompleksa do u najsitnije pojedinosti, a
da im ovaj uvid ništa bitnije nij e pomogao.
Uzročno objašnjenje može naučno biti relativno
zadovoljavajuće, ali ono ipak u sebi ima nešto psiho­
loški nezadovolj avajuće, ukoliko čovek sa ovim obja­
šnjenjem još ne zna i isto tako ne vidi šta da čini sa
osnovnom nagonskom energijom. Ako znam da epi­
demija tifusa potiče od inficirane pijaće vode, time
još nije otklonjeno zagađivanje izvora. Stoga je zado­
voljavajući odgovor dat tek onda kada se zna šta je
ono nešto, koje je održalo infantilnu zavisnost do u
odraslo doba i na šta cilja ovo nešto.
Kada bi se čovekov duh rađao kao potpuna ta­
bula rasa, ne bi bilo ništa od ovih problema, pošto
tada u duhu ne bi bilo ničega što ovaj nij e stekao ili
što nij e u nj ega presađeno. Ali u individualnoj čove­
kovoj duši ima mnogih stvari koje ovaj nikada nije
stekao, pošto se čovekov duh ne rađa kao tabula rasa,
isto tako kao što svaki čovek nema sasvim nov i je­
dinstven mozak. Coveku je mozak urođen, što je re­
zultat razvitka - beskraj no dugog niza predaka.
Ovaj mozak se stvara u svakom embriju u svoj svo­
joj izdiferenciranoj potpunosti, i kada započne sa
funkcionisanjem, nepogrešivo daje rezultate koji su
već bezbroj puta pre toga produ kovani u nizu pre­
daka. Cela anatomija čoveka je nasleđen sistem,
identičan sa ancestrainom konstitucijom, koji će ne-

5 Jung, Odabrana dela, I I I

65
pogreslvo funkcionisati na isti nacm kao pre. Usled
toga je mogućnost da se produkuje nešto novo, su­
štinski različito od ranijeg, neznatno mala. Dakle, svi
oni faktori koji su bili bitni našim bližim i daljim
precima, biće i nama bitni, pošto ovi odgovaraju na­
sleđenom organskom sistemu. Oni su čak neophod­
nosti koje se manifestuju kao potrebe.
Moj čitalac ne mora da se plaši da ću govoriti o
nasleđenim predstavama. To mi je strano. Autonom­
ni sadržaji nesvesnog ili dominante nesvesnog, kako
sam l nazvao, nisu nas1eđene predstave, već nasle­
đene mogućnosti, čak neophodnosti da se ponovo
stvaraju one predstave koje su dominante nesvesnog
od davnina izražavale. Sigurno da svaka religija ove
zemlje i svako vreme imaj u svoj j ezik, koji može
beskrajno da varira. Ali od malog je značaja da li
u mitologiji j unak savladava čas aždaj u, čas ribu ili
neko drugo čudovište; fundamentalni motiv ostaje
isti i to je zajedničko dobro čovečanstva, a ne prola­
zno uobličavanje različitih područja i epoha.
Tako se čovek rađa sa svojom komplikovanom
duhovnom podlogom, koja ni iz daleka nije tabula
rasa. I najsmelijoj mašti pomoću duhovne nasiedne
mase povučene su određene granice, a i kroz veo naj­
divljije fantastike svetlucaju one dominante, koje su
od davnina inherentne čovekovom duhu. Izgleda nam
vrlo čudnovato kada otkrijemo da duševni bolesnik
razvija fantazije koje se skoro identično mogu sresti
kod primitivnog čoveka. Međutim, bilo bi čudnovato
kada ne bi bilo tako.
Sferu psihičke nasledne mase nazvao sam kolek­
tivno nesvesno. Svi sadržaji naše svesti su stečeni in­
dividualno. Kada bi se čovekova psiha sastoj ala j e­
dino i samo iz svesti, onda ne bi postojalo ničeg
psihičkog što ne bi tek nastalo tokom individualnog
života. U tom slučaju uzalud bismo tražili bilo kakve
uslove ili uticaj e iza prostog kompleksa vezanog za
roditelje. Dovođenjem u vezu sa ocem i majkom iska­
zala bi se i poslednja reč, pošto su oni figure koje su
najpre i isključivo uplivisale na našu svesnu psihu.
U stvarnosti, međutim, sadržaji naše svesti nisu na-

66
stali samo preko dejstva individualne okoline, već su
ovi uplivisani i raspoređeni pomoću psihičke nasled­
ne mase, pomoću kolektivno nesvesnog. Sigurno da je
upečatljiva slika individualne majke, ali je još upe­
čatljivija činjenica da je ova slika stopljena sa nesve­
snom spremnošću, naime sa urođenim sistemom ili
slikom, koji svoje postoj anje ima da zahvali stanju
da se majka i dete odvajkada nalaze u simbiotskom
odnosu. Tamo gde u ovom ili onom smislu nedostaje
individualna majka, nastaje gubitak, tj . zahtev za is­
punjenjem kolektivne slike majke. Instinkt je tako
reći nezadovoljen. Iz toga če-sto nastaju neurotski po­
remećaji, ili bar karakterološke svojstvenosti. Kada
ne bi postoj alo kolektivno nesvesno, tada bismo na­
prosto mogli sve učiniti vaspitanjem, bez štete ljudi
bi mogli da se obogaije do psihičke mašine ili da sc
odgajaju do zamišljenog ideala. Ali svim ovim nasto­
janjima povučene su uske granice, koje zahtevaju
ispunjenje skoro nesavladljivih zahteva.
Kada bi na primeru pacijenta sa neurozom želu­
ca trebalo tačno da označim šta je ono nešto u nesve­
snom, koje s onu stranu ličnog kompleksa majke po­
država kako neodređenu tako i mučnu čežnj u, onda
odgovor glasi : to je kolektivna slika majke, ne ove
lične majke, već naprosto majke.
Ali zašto, sigurno će se postaviti pitanje, ova
kolektivna slika izaziva ovakvu čežnju? Odgovoriti
na ovo pitanje nije sasvim lako. Kada bismo mogli
neposredno da predstavimo šta je kolektivna slika,
koju sam tehnički označio i kao arhetip, tada bi bilo
jednostavno razumeti njeno dejstvo.
Da bih ovo objasnio, razviću sledeću misao: veza
f!1ajka-dete je svakako najdublja i najupečatljivija
od svih koje poznajemo ; dete je tokom čitavog vre­
menskog perioda tako reći deo majčinog tela! Kasni­
je je godinama deo psihičke atmosfere majke i na taj
način je sve prvobitno u detetu tako reći nerazdvo­
jivo stopljeno sa slikom majke. Ovo nije tačno samo
za pojedinačne slučajeve, već se potvrđuje i istorijski.
To je apsolutni doživljaj niza predaka, naprosto or­
ganska istina, kao međusobna veza polova. Naravno.

5'
67
tako se i u arhetipu, u kolektivno nasleđenoj slici
majke, nalazi onaj izvanredni intenzitet veze, koj i
pre svega instinktivno navodi dete da se grčevito
vezuje za majku. Sa godinama prirodno da čovek
prerasta majku, ali ne isto tako prirodni arhetip, pod
pretpostavkom da se on više ne nalazi u stadijumu
skoro životinjskog primitivizma, već da je dostigao
izvesnu svesnost a time i izvesni stupanj kulture.
Ako je samo instinktivan, nj egov život protiče bez
samovolje, koja uvek pretpostavlja svest. On protiče
prema nesvesnim zakonima, i nigde ne nastaje od­
stupanje od arhetipa. Ali ako bar donekle postoj i de­
lotvorna svest, onda se svesni sadržaj uvek precenj u­
je u korist nesvesnog, odakle proističe iluzija da se
prilikom razdvaj anj a od majke ne dešava ništa drugo
do da je neko prestao da bude dete te individualne
žene. Svest poznaje samo individualno stečene sadr­
žaje, i zbog toga poznaje samo individualnu majku i
ne zna ništa o tome da je ova istovremeno nosilac i
reprezentant arhetipa, da je tako reći »večita« majka.
Odvajanje od majke je, međutim, zadovoljavajuće
samo onda, kada je obuhvaćen i arhetip. Isto, narav­
no, važi i za odvajanje od oca.
Nastajanje svesti a time i relativne slobode vo­
lje uslovljava mogućnost odstupanja od arhetipa a
time i od instinkta. Ako dođe do odstupanja, onda do­
lazi do disocijacije između svesti i nesvesnog, a time
i do opažljive, obično vrlo neprijatne aktivnosti ne­
svesnog, i to u obliku unutrašnje, nesvesne vezanosti,
koja se ispoljava simptomatski, to j est indirektno.
Tada nastaj u situacije u kojima izgleda kao da čovek
još uvek nije slobodan od majke.
Primitivni duh ove dileme doduše nije shvatio
ali ih je stoga tim j asnije osetio, pa je stoga-uključio
vrlo važne rituale između detinjstva i odraslog doba,
rituali zrelosti za ženidbu i udadbu i osveštavanje
muškaraca, čija je, sasvim nedvosmisleno, svrha da
magijski prouzrokuju odvajanje od roditelja. Ove
pripreme bile bi sasvim izlišne, kada se veza sa rodi­
teljima ne bi osećala isto tako magijski. Ali magijsko
je sve gde su upleteni nesvesni uticaji . Ovi rituali ne

68
smeraju samo odvajanje od roditelja, već i prevođe­
nje u odraslo stanje. Tome se pridružuje potreba da
ne srne preostati nijedna čežnja za detinjstvom, to
j est da se prekriju zahtevi ozleđenog arhetipa. Ovo se
dešava na taj način što se intimnoj povezanosti sa
roditeljima suprotstavlja druga veza, naime ona sa
klanom ili plemenom. U ovu svrhu služe različita te­
lesna obeležja, kao obrezivanja i ožiljci, kao i mistič­
ne pouke koje mladi čovek stiče prilikom posvećen ja.
Rituali posvećivanja su često izrazito surovi.
Ovo je način za koji, iz njemu nepoznatih razlo­
ga, primitivni čovek smatra da je neophodan da udo­
volji zahtevima arhetipa. Jednostavno odvajanje od
roditelja nije mu dovoljno, već mu je potrebna dra­
stična ceremonija koja izgleda kao žrtva onoj sili
koja bi mogla da zadrži mladog čoveka. Iz ovoga se
bez daljnjega može prepoznati snaga arhetipa: on
prisiljava primitivnog čoveka da postupa protiv pri­
rode, da joj ne bi potpao. To je, zapravo, početak svih
kultura, neizbežna posledica svesnosti sa njenim mo­
gućnostima da odstupi od nesvesnih zakona.
Našem svetu su odavno postale strane ove stvari.
ali time priroda u nama nije ništa izgubila u svojoj
snazi. Naučili smo samo da je potcenjuj emo. Među­
tim, u nedoumici smo kada se suočimo sa pitanjem.
kako treba da se ponašamo u susretu sa dejstvom
nesvesnih sadržaja. Za nas više ne vrede primitivni
rituali. To bi bio veštački . i nadasve neuspešan korak
unazad. Za to smo već isuviše kritični i psihološki
odmakli. Ako bi mi se postavilo ovo pitanje, ja bih
bio u nedoumici. Mogao bih reći samo toliko da već
godinama kod velikog broja mojih pacijenata po­
smatram na koje će puteve instinktivno zakoračiti da
bi udovoljili zahtevima nesvesnih sadržaja. Naravno
da bismo daleko prevazišli okvire j ednog predavanja
izveštaj em o ovakvim posmatranjima. U vezi sa ovim
uputio bih na stručnu literaturu, gde je podrobno ra­
zrađeno ovo pitanje.
Ako mi je uspelo da u današnjem predavanju
orenesem saznanje da su u našoj sopstvenoj nesve­
S11< .' :.!ši aktivne one snage koje je čovek odvajkada

69
u prostoru projektovao kao bogove i tu ih počastvo­
vao žrtvama, onda sam potpuno zadovoljan. Sa ovim
saznanjem možemo uspeti da dokažemo da svi ovi
raznoliki religijski obredi i ubeđenja, koji su odvaj­
kada imali tako veliku ulogu u ljudskoj istoriji, ne
potiču od voljnih pronalazaka i mišljenja pojedinaca,
već da mnogo pre za svoje poreklo ima da zahvale
postojanju uticajnih nesvesnih sila, koje čovek ne
sme da zapusti bez poremećaja duševne ravnoteže.
Ono što sam pomenuo u vezi primera kompleksa maj­
ke, naravno da je samo j edan od mnogih slučajeva.
Arhetip majke je jedan j edini slučaj kome se lako
može dodati niz drugih arhetipova. Ovo mnoštvo ne­
svesni h dominanti objašnjava raznolikost religijskih
predstava.
Svi ovi faktori su još uvek aktivni u našoj duši,
samo su prevaziđeni njihovi izrazi i njihova procena,
ali ne i njihovo stvarno postoj anje i dejstvo. Cinje­
nica da ih sada možemo razumeti kao psihičke veli­
čine, je nova formulacija, nov izraz koji će možda
omogućiti da se otkriju novi putevi, na kojima se
mogu uspostaviti nove vez sa njima. Ovu moguć­
nost smatram vrlo značajnom, pošto kolektivno ne­
svesno ni u kom slučaju nije neka vrsta opskurnog
ugla, već svemoćna naslaga iskustva predaka od pre
bezbroj miliona godina, eho preistorijskih svetskih
zbivanja, kome je svako stoleće dodavalo nemerijivo
mali iznos varijacija i diferencijacija. Pošto je kolek­
tivno nesvesno u krajnjoj liniji naslaga svetskih zbi­
vanja koja se izražava u strukturi mozga i simpati­
kusa, onda ono u svojoj celovitosti znači neku vrstu
bezvremene, u neku ruku v čite slike sveta koja je
suprotstavljena našoj trenutnoj svesnoj slici sveta.
To znači, izraženo drugačije, ništa manje do drugi
svet, ogledalo sveta, ako se tako hoće. Ali za razliku
od slike u ogledalu, nesvesna slika ima njoj svojstve­
nu energiju, nezavisnu od svesti, zahvaljuj ući kojo]
može razviti snažna dejstva na psihu, dejstva koja se
ne šire na površini sveta, već utoliko j ače utiču na
nas iznutra, iz mračnih dubina, nevidljiva za svakog
onog ko nije podvrgao dovoljnoj kritici trenutnu sli-

70
ku sveta i na taj način i samom sebi ostao skriven.
Da svet ima ne samo jedno spolja već i jedno unutra,
koje ne samo da spolja nije vidljivo, već u bezvreme­
noj prisutnosti nadmoćno deluje na nas iz najdublje
i na izgled najsubjektivnije pozadine duše, smatram
saznanjem koje nezavisno od činjenice da je ono sta­
ra mudrost, u ovom obliku zaslužuje da se smatra no­
vim faktorom koji formira pogled na svet.
Analitička psihologija nije pogled na svet, već
nauka, i kao takva liferuje građu ili oruđa, čime čo­
vek može izgraditi, razoriti ili poboljšati svoj pogled
na svet. Danas ima veliki broj onih koji u analitičko]
psihologiji vide pogled na svet. Zeleo bih da je to, jer
onda bih bio oslobođen napora istraživanja i sumnji
a izvan toga mogao bih j asno i jednostavno da poka­
žem koji put vodi u raj . Na žalost, dotle još nismo
došli. Ja eksperimentišem samo u okviru pogleda na
svet, pokušavajući da razjasnim sebi koji je značaj i
opseg novih zbivanja. A ovo eksperimentisanje je u
izvesnom smislu put, pošto je, najzad, i naše sOJ( stve­
no o�to ' anje eksperimenat prirode, pokusaj sa Jea­
nom novom ombinacijom.
N au ka nije nikada pogled na svet, već samo oru­
đe za tak� nešto. Da li će neko prihvatiti ovo oruđe
ili ne, to pitanje zavisi od protupitanja, koje dotič­
nom već služi kao pogled na svet. Jer niko nije bez
pogleda na svet. U krajnjem slučaju on ima bar taj
pogled na svet, koji mu je nametnulo vaspitanje i
okolina. Ako mu taj pogled na svet, na primer, kaže
da je » najveća sreća dece ovog sveta biti ličnost",
onda će on bez ustezanja dobrovoljno prihvatiti na­
uku i njene rezultate, da bi time kao oruđem izgra­
dio pogled na svet a samim tim i samog sebe. Ali ako
mu njegovo hereditarno shvatanje govori da nauka
nije oruđe, već sama po sebi cilj i svrha, onda će on
slediti parolu, koja se od pre oko sto pedeset godina
sve više i više ispoljava kao punovažna, praktički
presudna. Pojedinci su se, doduše, očajnički ovome
opirali, pošto se nj ihova ideja o savršenstvu i smislu
uzdizala iz usavda anja čovekove ličnosti a ne iz
diferenCIran]a tehničkih'šreds ava, oJe neminovno

71
vodi u krajnje jednostranu diferencijaciju jednog
nagona, na primer, nagona za saznanjem. Ako je
nauka svrha samoj sebi, onda čovek ima svoj raison
d'etre samo kao intelekt. Ako je umetnost svrha sa­
moj sebi, onda kreativna sposobnost znači j edinu čo­
vekovu vrednost, a intelekt dopada u sobu za staTež.
Ako je sticanje novca svrha samom sebi, onda nauka
i umetnost mirno mogu da spakuju svoje prnje. Niku
ne može osporiti da je moderna svest skoro bezna­
dežno razbijena u ove svrhe po sebi. N a taj način sc
ljudi odgaj aj u samo kao pojedinačni kvaliteti, tako
da i sami postaju oruđa.
Tokom poslednjih sto pedeset godina doživel i
smo mnogobrojne poglede na svet - dokaz d a je po­
gled na svet . diskreditovan, j er što je bolest teže le­
čiti, tim više za nju ima lekova, a što više ima sred­
stava, tim je svako pojedinačno ozloglašenije. Izgleda
kao da je fenomen » pogled na svet« kao zastareo po­
stao neupotrebljiv.
Teško se može predstaviti da je ovaj razvitak
čist slučaj, žalosna i besmislena nastranost, pošto
nešto po sebi pogodno i valjano obično ne iščezava
sa vidika tako žalostivo i podozrivo. Taj pogled mora
da je imao u sebi nešto nekorisno i loše. Stoga mora­
mo postaviti pitanj e : u čemu je greška pogleda na
svet uopšte?
Izgleda mi kao da se fatalna greška dosadašnjeg
pogleda na svet sastoji u tome što ovaj polaže pravu
da je objektivno punovažna istina, u kraj njoj liniji
čak neka vrsta naučne očevidnosti, što onda dovodi
do nepodnošljivih posledica da, na primer, isti dragi
Bog mora da pomogne Nemcima, Francuzima, Engle­
zima, Turcima i mnogobošcima, i najzad svima protiv
svih. Moderna svest u svom daljem shvatanju svet­
skih zbivanj a sa grozom je odbacila ovakvu mon ­
struoznost, da bi potom pokušala pre svega sa filo­
zofskim surogatima. Ali se ispostavilo da su i ova
polagala pravo na punovažnu istinu. To ih je diskre­
ditovalo tako da smo konačno dospeli do izdiferenci­
ranih rascepa sa njihovim ništa manje nego prepo­
ručljivim posledicama.

72
 Osnovna greška svakog pogleda -na svet je nje­
gova čudnovata sklonost da važi za istinu samih stva­
ri, dok je on u stvarnosti samo ime koje dajemo stva­
rima. Da li ćemo se u nauci svađati oko toga da li
ime planete Neptun odgovara suštini ovog nebeskog
tela i da je samim tim jedino » pravo« ime? Nipošto
- i to je razlog zašto se nauka nalazi na višem stup­
nj u, pošto ona poznaje samo radne hipoteze. Samo
primitivan duh veruje u » prava imena« . U bajci se
patuljak Rumpelštilhen razbija u komade kada se po­
zove pravim imenom. Poglavica krije svoje pravo
ime i za svakodnevnu upotrebu dodaje prosto ime, da
ga niko ne bi omađijao pomoću poznavanja nj ego­
vog pravog imena. Egipatskim faraonima u reči I
slici davana su u grobnici prava imena bogova da bi
mogao da ih savlada pomoću poznavanja pravog ime­
na. Posedovanje pravog imena Boga kabalisti (po­
znavaocu predanja, tajanstvenog tumačenja Starog
zaveta) znači apsolutnu magijsku moć. Ukratko: za
primitivni duh pomoću imena postavljena je sama
S ar. » Ono što kaže, biće « , glasi stara izreka Ptaha.
Pogled na svet pati od ovog dela nesvesne pri­
mitivnosti. Kao što je astronomiji nepoznato da su
stanovnici Marsa ovdašnj ima uložili reklamaciju
zbog pogrešnog nazivanja njihove planete, isto tako
možemo mirno pretpostaviti da je svetu strahovito
svejedno što mislimo o njemu. Ali zbog toga ne tre­
ba da prestanemo da mislimo o njemu. Mi to i ne či­
nimo, već nauka živi dalje kao ćerka i naslednica
starih, propalih pogleda na svet. Covek je onaj ko je
osiromašio pri ovom preokretu. U pogledu na svet
starog stila on je svoj duh naivno unosio u stvari,
svoj lik je smatrao licem sveta, sebe video kao sliku
i priliku Boga, čiju divotu nije bilo isuviše teško
platiti kaznama pakla. U nauci, međutim, čovek ne
misli na sebe, već samo na svet, na objekat .- on se
odvojio i svoju ličnost žrtvovao objektivnom duhu.
Zbog toga je naučni duh etički viši od pogleda na
svet starog stila.
Ali mi počinjemo da osećamo posledice ovog
propadanja čovekove ličnosti. Svuda se postavlja pi-

7 .· ,,
tanje pogleda na svet, pitanje smisla života i sveta.
U naše vreme su brojni i pokušaji vraćanja na po­
glede na svet starog stila, naime na teozofiju, odno­
sno za izgovor lakše - antropozofiju . Mi imamo po­
trebu za pogledom na svet, u svakom slučaju ima ga
mlađa generacija. Ako ne želimo da se razvijamo
unazad, onda novi pogled na svet mora da svako su­
j everje svede na njegovu objektivnu važnost, on
mora da prihvati da j e samo slika koju mi bojimo i
crtamo za ljubav naše duše, a ne magijsko ime kojim
postaVljamo objektivne stvari. Po led na svet nema­
mo za svet, već za nas.. Naime, a � n stvorimo sli.­
k u sveta ao celine. onda nećemo v'deti ni nas, po­
što smo mi ipak verni odraz upravo tog sveta. A
samo u ogledalu naše slike sveta možemo se potpu­
no sagledati. Mi se pojavljujemo samo u slici koju
smo mi stvorili. Samo u našem stvaralačkom delu
potpuno izlazimo na svetlo dana i upoznajemo same
ebe kao celinu. Nikada svetu ne stavljamo lice dru­
gačije od našeg sopstvenog, i upravo zbog toga mo­
ramo to da činimo da bismo našli sami sebe. Covek
se nalazi jznad samo vrhe nauke i umetnoliti. čru .

je tvorac svo 'ih oruđa Nigde ne stojimo bliže naj­

vecoj tajni porekla svega nego u spoznaji sopstvenog
bivstva, koje stalno uobražavamo da poznajemo. Ali
dubine svemira su nam poznatije od naših sopstvenih
dubina, gde možemo skoro neposredno da osi ušnemo
stvaralačko postojanj e i postajanje a da ih uopšte ne
shvatimo.
U ovom smislu analitička psihologija nam daje
nove mogućnosti svojim upućivanjem na postoj anje
maštanih slika, koje izrastaju iz tamne psihičke po­
zadine i tako nas obaveštavaju o zbivanjima u nesve­
snom. Sadržaji kolektivno nesvesnog su rezultat psi­
hičkog funkcionisanja niza predaka, dakle u svojoj
celovitosti prirodna slika sveta, stopljena i sažeta iz
iskustva miliona godina. Ove slike su mitske i stoga
simbolične, pošto izražavaj u sklad doživljavaj ućeg
subjekta sa doživljenim obJektom. Samo po sebi je
razumljivo da su sva mitologija i sva otkrovenja
proistekli iz ovog iskustvenog izvora i zbog toga će i

74
sve buduće ideje o svetu i ljudima poteći iz njega.
Svakako bi bilo pogrešno pretpostaviti da se ove ma­
štane slike nesvesnog mogu neposredno upotrebiti,
tako reći kao otkrovenje. One su samo sirovina ko­
joj j e, da bi dobila smisao, potrebno da se prevede
na j ezik odgovarajućeg doba. Ako uspe ovo prevođe­
nje, onda je naš saznajni svet pomoću simbola j ednog
pogleda na svet ponovo spojen sa praiskustvom čo­
večanstva ; istorijski, opšti čovek u nama pruža ruku
upravo nastalom individualnom čoveku, doživljaj
koji je blizak onome doživljaju primitivnog čoveka,
koji se u ritualnom obedu mitski spaja sa totemom
predaka.
U ovom smislu analitička psihologija je reakcija
na pret ranu racionalizaciju svesti, koja se, u težnji
da stvori usmerene procese, izoluje protiv prirode i
tako čoveku otima njegovu prirodnu istoriju i pr ­
nosi ga u racionalno ograničenu sadašnjost, koja pre­
kriva kratak vremenski period između rođenja i smr­
ti. Ovo ograničenje rada osećanje slučajnosti i be­
smislenosti i ovo osećanje je ono što nas sprečava da
život proživljavamo sa onom značajnošću, koja za­
hteva da se potpuno iscrpi. Zivot postaje površan i
više čoveka ne predstavlja potpuno. Na taj način
mnoštvo ovog neproživljenog života potpada nesve­
snom. Zivi se kao kad se hoda u tesnim cipelama.
Kvahtet ve nos l , OJl Je tako karakterističan za
život primitivnog čoveka, potpuno nedostaje našem
Ž1VotU. Opkoljeni našim racionalnim zidinama mi
smo izolovani od večnosti prirode. Analitička psiho­
logija se trudi da probije zidove, ponovo iskopavaju­
Cl maštane slike nesvesnog, koje je nekada zaturio
racIOnalni um. Ove slike se nalaze s one strane zido­
va, one pripadaju prirodi u nama, koja duboko zatr­
pana leži na izgled iza nas a protiv koje smo se ušau­
čili iza zidova razuma. Iz toga je nastao konflikt sa
prIrodom, koji analitička psihologija nastoji da otklo­
ni, i to ne sa Rusoovim »natrag prirodi « , već što, za­
državajući srećno dostignuti moderni stupanj razu­
ma, obogaĆUj e našu svest sa poznavanjem prirod­
nog duha.

75
 Ko je uspeo ovo da sagleda, opisuje utisak kao
silan. Ali taj se neće moći dugo da raduje ovom uti­
sku, jer se odmah postavlja pitanje, kako se može
asimilovati ovo novo stečeno. N aime, pokazalo se da
je nespojivo ono s ove strane i ono s one strane zida.
Ovde se pojavljuje problem prevoda na savremeni
jezik ili možda problem novog jezika uopšte, a time
je već postavljeno pitanje pogleda na svet, naime
onog pogleda na svet, koji treba da nam pomogne da
sa našim istorijskim čovekom nađemo takav sklad
čiji duboki akordi neće biti zagušeni prodirnim to­
novima racionalne svesti ili, obrnuto, da neprocenji­
va svetlost individualnog duha ne utrne u beskraj­
noj tami prirodne duše. Jedva da smo dospeli do
ovog pitanja a već moramo da napustimo područje
nauke, pošto nam je sada potrebna stvaralačka odlu­
ka da naš život poverimo ovoj ili onoj hipotezi ; dru­
gim rečima ovde počinje etički problem, bez koga se
ne može zamisliti pogled na svet.
Dakle, zaključkom da analitička psihologija do­
duše nije pogled na svet, ali da je dala značajan do­
prinos u formiranj u takvog pogleda, smatram da
sam ovo na zadovoljavajući način razložio u pret­
hodno rečenom.
 IV

STVARNOST I NADSTVARNOST
 STV ARNOST I N ADSTV ARNOST

o nadstvarnosti ne znam ništa. Stvarnost sadrži

sve ono što čovek može znati, pošto je stvarno ono
što deluje. Ako ne deluje, tada se ništa ne primećuje
i ta a se o tome ne može ništa ni znati. Stoga sam u
stanju da nešto kažem samo o stvarnim stvarima,
međutim, ništa o nadstvarnim ili nestvarnim ili pod­
stvarnim. Izgleda kao da je nekome palo na pamet
da nekako ograniči pojam stvarnosti, tako da atribut
»stvaran« pripadne samo određenom isečku stvarno­
sti. Način mišljenja takozvanog zdravog lj udskog ra­
zuma i uobičajenog govora zasniva ovo ograničenje
na takozvanoj materijalnoj ili konkretnoj stvarno­
sti čulima osetnih predmeta prema poznatoj izreci :
Nihil est in inteHectu quod non antea fuerit in sensu,
a ovo bez štete po činjenicu da u razumu postoj i
mnoštvo onoga što ne potiče iz čulnih utisaka. U
ovom smislu » stvarno« je sve ono što direktno ili
indirektno potiče ili bar izgleda da potiče iz sveta
primljenog čulima.
Ovo ograničenje slike sveta odgovara j ednostra­
nosti zapadnog čoveka, kojom se netačno opterećuje
grčki duh. Ograničavanje na materijalnu stvarnost
iseca iz celine sveta doduše nemerljivo veliki, ali ipak
tek komad i time stvara tamno područje, koje se
mora nazvati nestvarno ili nadstvarno. Istočna slika
sveta ne poznaje ove ograničene okvire, zbog čega
joj nije ni potrebna filozofska nadstvarnost. Naša

( 1 ) Objavljeno u: Quersc/mitt, XII ( 1 933).

79
svojevoljno isečena stvarnost je stalno ugrožena od
» nadčulnog « , » natprirodnog « , » nadčovečnog« i slično.
Istočna stvarnost uključuje sve ovo. Zona smetnji
kod nas počinje već sa pojmom psihičkog. U našoj
» stvarnosti« psihičko ne može biti ništa drugo do
dejstvo iz treće ruke, prvobitno stvoreno iz fizičkih
uzroka, » sekret mozga « ili šta drugo u zavisnosti od
ukusa. Pri tome se veruje da je ovaj privesak mate­
rijalnog sveta kadar da prevaziđe samog sebe i da
spozna ne samo tajne fizičkog sveta, već i samoga
sebe u obliku » duha « , i to sve ovo a da mu ne pri­
pada nijedna druga do indirektna stvarnost.
Da li je misao » stvarn a « ? Da, samo utoliko ako
se - prema ovom načinu mišljenja - odnosi na re­
alnost osetnu za čula. Ako to nije slučaj , onda j e ona
» nerealna« , » nestvarna«, » fantastična « , i time se od­
bacuje kao nepostojeća. To se dešava praktički ne­
prestano, iako je to filozofska čudovišnost. Misao je
bila i jeste, iako se ne odnosi na opipljivu stvarnost,
ona čaK dejstvuj e inače je niko ne bi znao. Pošto
rečca » je« u našem načinu mišljenja nagoveštava ma­
terijalno bivstvo, » nerealna« misao mora se zadovo­
ljiti sa mračnim postoj anjem u nadstvarnosti, koja
praktički znači isto što i nestvarnost. A ipak misao
je za sobom ostavila neporecivi trag svoje stvarno­
sti, možda je neko čak sa tim špekulisao i tako uzro­
kovao bolni deficit u svom bankovnom potraživanju.
Shodno ovome našem praktičnom pojmu stvar­
nosti izgleda da je potrebna revizija, tako da čak i
svakodnevni čitalački materijal počinje da u svoje
horizonte uvlači raznorazne » nad-« . Sa ovim se sla­
žem jer stvarno nešto nij e u redu sa našom slikom
sveta. Naime, teorijski isuviše malo a praktički tako
reći nikada ne mislimo na to da se svest uopšte ne
nalazi ni u kakvoj direktnoj vezi sa bilo kakvim ma­
terijalnim objektom. Mi opažamo samo slike, koje
posredno primamo preko komplikovanog nervnog
aparata. Između nervnih završetaka čulnih organa i
slike koja se pojavljuje u svesti uključen je p r,.svesni
proces koji fizičku činjenicu, na prim",. , svetlosti
preobražava u psihičku sliku »svetlost « . Bez ovog

80
komplikovanog i nesvesnog procesa preobražavanja
svest uopšte ne može da opazi ništa materijalno.
Posledica ovog je da se neposredno doživljena
stvarnost sastoj i od brižljivo pripremljenih slika i da
mi, prema tome, neposredno živimo samo u svetu
slika. Da bismo makar samo približno utvrdili stvar­
nu prirodu materijalnih stvari, potrebni su nam kom­
plikovani aparati i metode fizike i hemije. Ove nau­
ke su, zapravo, pomoćna sredstva koja treba da ospo­
sobe čovekov duh da iza varljivog vela sveta slika
sagleda nepsihičku stvarnost.
Dakle, daleko od toga da to bude materijalni
svet, psihički svet je taj koji omogućuje indirektne
i hipotetične zaključke o svojstvima stvarne mate­
rije. Samo se psihičko sreće sa neposrednom real­
nošću, i to u svim oblicima psihičkog, štaviše i » ne­
realnim« predstavama i mislima, koji se ne odnose ni
na kakvo » spolj a « . Ako ovakve sadržaje nazovemo
uobraženje ili sumanutost, time nismo ništa oduzeli
od nj ihovog dejstva, pošto nema » realne« misli koju
ne bi mogla u datom slučaju » nerealna« misao da
odgurne u stranu, pri čemu ova druga pokazuje znat­
no veću snagu i dej stvo nego prva. Veća od svih
fizičkih opasnosti su gigantska dejstva sumanutih
predstava, koj ima naša svest o svetu hoće da ospori
bilo kakvu stvarnost. Naš toliko slavljeni um i naša
bezmerno precenj ivana volja pokazali su se nemoćni
naspram » nerealnih« misli. Svetske sile koje drže u
ruci napredak i propast čovečanstva su nesvesni psi­
hički faktori, a oni stvaraju i svest a time i conditiu
sine qua non postoj anj a sveta. Nas je nadvladao svet
koga je stvorila naša duša.
Na tome se može procenit i veličina greške koju
čini naša zapadna svest, kada duši priznaje stvarnost
jedino proisteklu iz materijalnih uzroka. Istok je sva­
kako mudriji, koji nalazi da je bivstvo svih stvari
zasnovano u duši. Između nepoznatog suštastva duha
i materije nalazi se stvarnost duševnog, psihička
realnost, jedina realnost koju možemo neposredno
iskusiti.

U J u ng, Odabrana deja, IlJ

 ZIVOTNA PREKRETN ICA

Govoriti o problemu čovekovih doba starosti je

izvan svega ambiciozan zadatak, pošto se pod tim
podrazumeva ništa manje do slika celokupnog dušev­
nog života od kolevke pa do groba. U okvirima jed­
nog predavanja možemo udovoljiti ovakvom zadatku
samo u opštim crtama; razumljivo da se ovde ne radi
o opisivanj u normalne pshilogije različitih doba sta­
rosti, već ćemo se pozabaviti » problemima « , teškoća­
ma, sumnjama, kolebanjima, j ednom rečju pitanji­
ma na koja se može dati više od j ednog odgovora, uz
to odgovora koji nikada nisu dovoljno sigurni niti ne­
sumnjivi. Zbog toga ne mali broj stvari moramo za­
misliti pod znakom pitanja, pa čak i gore od toga -
ponešto moramo prihvatiti za gotovo a ponekad mo­
ramo čak i da špekulišemo.
Kada bi se duševni život sastojao samo od činje­
nica - što je, uostalom, još uvek slučaj na primitiv­
nom stupnju - tada bismo mogli da se zadovolj imo
čvrstom empirijom. Ali duševni život kulturnog čo ­
veka pun je problema, pa čak uopšte se ne može ni
zamisliti bez problema. Naša psihička zbivanja su
najvećim delom razmišljanja, sumnje, eksperimenti
- sve one stvari koje uopšte ne poznaje nesvesna,
instinktivna duša primitivnog čoveka. Za postojanje
te problematike treba da zahvalimo porastu svesti ;
[ I ) Predavanje, u izvodu objavljeno u : Neue Zureher
Zeitung, 14116. mart 1930. U drugom obliku pod naslovom Die
Lebenswende objavljeno u: Seelenprobleme der GegenwQrt ,
Psychologische Abhandlungen I I I ( 1 93 1 ).

85
problemi su dar Danajaca kulturi. Odstupanje i
stavljanje sebe u suprotnost prema instinktu stvara
svest. Instinkt je priroda i hoće prirodu. Nasuprot
tome svest može da želi samo kulturu ili njenu ne­
gaciju i bilo gde da je, na krilima Rusoove čežnje,
stremi povratku prirodi, »kultiviše« prirodu. Uko­
liko smo j oš priroda, mi smo nesvesni i živ1mo u S1-
gurnosti instinkta lišenog problema. Sve ono u nama
što je još priroda zazire od problema, pošto je ime
ovog zadnjega sumnja, a svuda gde vlada sumnja tu
su i nesigurnost i mogućnost različitih puteva. Ali
gde izgledaju mogući različiti putevi, tu smo daleko
od sigurnog vodstva instinkta i prepušteni plašnji.
Ovde bi trebalo da naša svest čini ono što je priroda
uvek činila za svoju decu, naime da odlučuJe sigur­
no, nesumnjivo i j ednoznačno. I tu nas ophrva va isu­
više ljudska plašnja da svest, naša prometejska te­
kovina, na kraju ipak ne može da učini isto kao pri­
roda.
Problem nas vodi u bezočinsku i bezrnaterinsku
usamljenost, u besprirodnu napuštenost, gde smo pri­
silno upućeni na svest i to ni na šta drugo do na
svest. Mi ne možemo ništa drugo, već moramo da na
mesto prirodnog zbivanja postavimo odluku i reše­
nje. Tako svaki problem znači mogućnost proširenja
svesti, ali istovremeno i prinudu rastanka sa svim
onim nesvesnim dečjim i prirodnim u čoveku. Ova
prinuda Je toliko beskrajno važna psihička činjenica
da predstavlja jedan od najbitnijih simboličkih na­
stavnih predmeta hrišćanske religije. To je žrtva
čisto prirodnog čoveka, nesvesnog, naturalnog živog
bića, čija je tragedija započela već j edenjem j abuke
u raju. Onaj biblijski greh pridolaskom u svest iz­
gleda kao bekstvo. U st ari tako nam izgleda svaki
problem koji nas prisiljava na veću svesnost, čime
nas sve više udaljuje od raja detinjaste nesvesnosti.
Svako rado skreće pogled sa problema : ako je mo­
guće njih ne treba pominjati, ili bolje, čovek ospo­
rava njihovo postojanje. Covek želi j ednostavan, si­
guran i gladak život i zbog toga su problemi tabu.
Covek želi sigurnost a ne sumnju, želi rezultate a ne

86
 /'

eksperimente, ne uviđajući pri tom da sigurnosti

mogu nastati samo kroz sumnje a rezultati samo kroz
eksperimente. Tako se i veštačkim odricanjem pro­
blema ne dolazi do uverenja, naprotiv, potrebna je
dalja i viša svest da b i se dospelo do sigurnosti i
j asnosti.
Ovaj duži uvod bio mi je potreban da bi se raz­
jasnila suština našeg predmeta. Tamo gde se radi o
problemima, instinktivno se opiremo da prođemo
kroz mračnosti i nejasnosti. Mi želimo samo da ču­
jemo o j ednoznačnim rezultatima, a pri tom potpuno
zaboravljamo da ovi rezultati mogu uopšte da posto­
je samo onda kada smo prošli kroz tamu. Ali da bi­
smo mogli da prodremo kroz tamu, moramo da anga­
žujemo sve one mogućnosti rasvetljavanja koj ima
raspolaže naša svest; kao što sam već rekao, mora­
mo čak i špekulisati. J er pri tretiranju psihičke pro­
blematike stalno se saplićemo o principijelna pitanja,
koja su najrazličitij i fakulteti uzeli u zakup kao sop­
stveni domen. Teologe uznemiravamo ili ljutimo ni­
šta manje od filozofa, medicinare ništa manje od va­
spitača, mi čak tapkamo i po radnom području bio­
loga i istoričara. Ova ekstravagantnost ne potiče iz
naše radoznalosti, već iz stanja što je čovekova duša
svojstvena mešavina faktora, koji su istovremeno
predmet proširenih nauka. Jer, čovek je svoje nauke
stvorio iz sebe i svoji h posebnih svojstava. One su
simptomi nj egove duše.
Stoga, ako postavimo neminovno pitanj e : zašto
čovek, u prilično očitoj suprotnosti prema životinj­
skom svetu, uopšte ima probleme? tada dospevamo u
nerazmrsivo misaono klupko, koje su stvorile mnoge
hiljade britkih mozgova tokom milenijuma. Na ovom
umetničkom delu neću da započinjem Sizifov posao,
već ću se samo potruditi da jednostavno iznesem ono
što bi, po mome mišljenju, moglo da posluži kao do­
prinos odgovoru na ovo principijelno pitanj e.
Problema nema bez svesti. Stoga pitanje mora­
mo postaviti drugačije, naime: kako to da čovek
uopšte ima svest? J a ne znam kako je došlo do toga,
j er nisam bio prisutan kada su prvi ljudi postali sve-

87
sni. Ali, formiranje svesti i danas još možemo posma­
trati kod male dece. Naime, možemo videti sledeće :
kada je dete prepoznato nekoga ili nešto, tada osc­
ćamo da dete ima svest. Zbog toga je i drvo pozna ­
vanja u raju rađalo tako fatalne plodove.
Ali šta je prepoznavanje? Mi govorimo o spo­
znaji kada nam je uspelo da npr. nov opažaj uklo­
pimo u već postojeći spoj , i to tako što u svesti ne­
mamo samo opažanje već istovremeno i komade već
postojećih sadržaja. Spoznavanje počiva, dakle, nd
zamišljenim spojevima psihičkih sadržaj a. Sadržaj
lišen povezanosti ne možemo prepoznati, a njega ne
možemo ni biti svesni, ukoliko se naša svest još na­
lazi na tom dubokom, početnom stupnju. Prvi oblik
svesti, koji je pristupačan našem posmatranju i sa­
znanju, izgleda da je samo spoj dva ili više psihičkih
sadržaj a. Stoga je na ovom stupnj u svest još uvek
sasvim vezana za predstavu nekoliko nizova spojeva.
i zbog toga je samo sporadična i kasnije se ne može
privesti u sećanje. I stvarno za prve godine života ne
postoji kontinuirano sećanje. Iz ovog perioda najviše
što postoj i su ostrva svesti, kao pojedinačna svetla
ili osvetljeni predmeti u mrkloj noći. Ova ostrva se­
ćanja, međutim, nisu oni najraniji, zamišljani spoje­
vi sadržaja, već ona sadrže nov, vrlo važan niz sa­
držaja, naime onih koji predstavljaju sami subjekt.
takozvano Ja. Takođe i ovaj niz je najpre samo pre­
dočen, kao prvobitni nizovi sadržaja, zbog čega dete
ispravno u početku govori o sebi u trećem licu. Tek
kasnije kada je Ja-niz ili takozvani Ja kompleks, ve­
rovatno putem uvežbavanja, zadobio sopstvenu ener­
giju, nastaje osećanje Ja bivstva ili osećanje subjek­
ta. To bi mogao biti trenutak kada dete počinje da
govori o sebi u prvom licu. Na ovom stupnju izgleda
da se nalazi početak kontinuiteta pamćenja. U su­
štini to bi, dakle, bio kontinuitet sećanja sopstve­
nog Ja.
Dečj i stupanj svesti još ne poznaje problem�.
pošto još ništa ne zavisi od subjekta, već je dete još
sasvim zavisno od roditelja. Situacija je takva da iz­
gl eda kao da dete još nije potpuno rođeno, već kao

88
da se još nosi u duševnoj atmosferi roditelja. Psihič­
ko rođenje a samim tim i svesno razlikovanje od ro­
ditelja normalno se odvija tek sa upadom seksualno­
sti u doba puberteta. Sa ovom fiziološkom skopčana
je i duhovna revolucija. Naime, preko somatskih po­
java Ja je naglašeno u tolikoj meri da sebi često sa­
svim nesrazmerno pribavlja važnost. Otuda l izreka
» mladost-ludost« .

Do ovog doba psihologija individue je pretežno

nagonska i stoga bez problema. Takođe i kada se
subjektivnim nagonima suprotstavljaju spoljna ogra­
ničenja, ova suzbijanja ne dovode do konflikta indi­
vidue sa samom sobom. Individua se potčinjava ili
izbegava sukob, potpuno jedinstvena sa samom so­
bom. Ona još ne poznaje unutrašnji razdor zbog pro­
blema. Ovo stanje može naići tek kada spoljna ogra­
ničenja postanu i unutrašnja, kada se j edan nagon
buni protiv drugog. Psihološki izraženo to bi značilu
sledeće: problernsko stanje, unutrašnji razdor j avlja
se onda, kada pored J a-niza nastane i drugi niz sa­
držaja sličnog intenziteta. Ovaj drugi niz je, zbog
svoje energetske vrednosti, od istog funkcionalnog
značenja kao Ja-kompleks, tako reći drugačije, dru­
go Ja, koje u datom slučaju čak može prvom Ja odu­
zeti vođstvo. Iz toga proističe sukob sa samim sobom.
problernsko stanje.
Bacimo kratak pogled na upravo rečeno : prvi
oblik svesti, čisto prepoznavanje, je anarhično ili
haotično stanje. Drugi stupanj, naime stupanj for­
miranja Ja-kompleksa, je monarhistička ili moni­
stička faza. Treći stupanj opet donosi napredak u for­
miranju svesti, naime svest dvojstva, dua1ističko
stanje.
Ovde smo zapravo dospeli do naše teme, naime
problematike doba starosti. Najpre ćemo se zadržati
na mladalačkom dobu. Ovaj stupanj obuhvata period
od godina neposredno posle puberteta do otprilike
polovine životnog veka, koja se nalazi negde između
35. i 40. godine.
Sigurno bi mi neko želeo da postavi pitanje za ­
što počinjem sa drugim $tupnjom čovekovog života.

89
kao da dečji stupanj nema problema? Dete je pod
normalnim uslovima bez problema, ali sa svojom
komplikovanom psiho m svakako da roditeljima, va­
spitačima i lekarima predstavlja prvorazredni pro­
blem. «ek odrastao čovek može sumnjati u siJ-mog
sebe i stoga biti nejedinstven sa samim sobom.
Izvori problema ovog doba starosti su svima
nama dobro poznati. Za većmu ljudi to su životni
zahtevi, koji često naprečac prekidaju dečje snove.
Ako je individua dovolJno pripremljena, prelazak u
profesionalni život može proći glatko. Ali ako po­
stoje iluzij e koje su u kontrastu sa stvarnošću, tada
nastaju problemi. Niko ne stupa u život bez pret­
postavki. Ove pretpostavke su obično pogrešne, one
ne odgovaraj u spoljnim uslovima sa kojima se čovek
sreće. Cesto se radi o isuviše velikim očekivanjima,
ili o potcenjivanju spoljnih teškoća, ili o neopravda­
nom optimizmu, ili o negativizmu. Mogao bi se sa­
staviti dugi spisak svih onih pogrešnih pretpostavki
koje izazivaju prve svesne probleme.
Ali nije uvek sukob subjektivnih pretpostavki sa
spoljnim datostima ono što stvara probleme, već
možda isto tako često unutrašnje psihičke teškoće ;
one postoje i onda kada se spolja sve odvija glatko.
Izvanredno često to je poremećaj psihičke ravnote­
že uzroko an seksualnim nagonom, a možda isto to­
liko često osećanje niže vrednosti, koje može dovesti
do nepodnošljive osetljivosti. Ovi unutrašnji kon­
flikti mogu postojati i kada je spoljnje prilagođava­
nje postignuto na izgled bezbrižno ; izgleda čak da su
oni mladi ljudi, koji moraju da se teško bore za
opstanak, pošteđeni unutrašnjih problema, dok oni
kod kojih je prilagođavanje iz bilo koji h razloga pro­
teklo lako, razvijaju seksualne probleme ili konflikte
manje vrednosti.
Problemske prirode su često neurotske, ali bila
bi teška greška problematiku mešati sa neurozom,
pošto je odlučujuća razlika između njih dveju ta što
je neurotičar bolestan pošto nije svestan svojih pro­
blema, dok čovek ophrvan problemima pati od svo­
· i h svesnih problema, a da nije bolestan.

90
 Ako se pokuša da se iz skoro neiscrpne raznoli­
kostI individualnih problema mladalačkog doba iz­
vuče zajedničko i esencijalno, onda se sudaramo a
određenom karakteristikom koja izgleda da je pri­
sutna u svim problemima ovog stupnja - više ili
manje j asno zadržavanje na dečjem stupnju svesti,
oplranJe sudbinskim silama u nama i oko nas, koje
hoće da nas upetljaju u ovaj svet. Nešto želi da osta­
ne det , sasvim nesvesno ili pak svesno samo svoga
J a, da odbije sve strano ili da ga bar podredi svojoj
sopstvenoj volji, da ništa ne čini ili da bar sprovede
svoJu moć ili svoje zadovoljstvo. Tu leži nešto od
tromosti materije, to je zadržavanje u dotadašnjem
stanju čija je svest manja, uža, egoističkija od svesti
dualističke faze, u kOjoj je individua postavljena
pred neminovnost da drugo, strano isto tako prihvati
kao svoj život, da ga spozna i prihvati kao takođe-Ja.
Otpor se usmerava prema proširenju života, koje
je bitna oznaka ove faze. Već dugo pre toga započelo
je ovo proširenje, ta » dija tola života« , da se poslu­
žim Geteovim izrazom. Već sa rođ njem, kada dete
izlazl iz najuže ograničenosti u majčinom telu, zapo­
činje ovo proširenje i od tada se nezadrživo nastav­
lja, dostižući vrhunac u problemskom periodu, kada
individua počinje da mu se opire.
Sta bi se desilo individUI kada bi se j ednostavno
preobrazila u strano, drugo Ja, kOJe je isto tako Ja
a dosadašnje Ja Jednostavno pustila da nestane u
prošlosti? Izgleda da bi to bIO sasvim utrv n put.
I pak j e namera religijskog vaspitanja - počev od
svlačenja starog Adama do rituala ponovnog rađanja
primitivnih naroda - da čoveka preobrazi u ono što
dolazi, novo, puštajući staro da odumre.
Psihologija nas uči da u duši, u izvesnom smislu,
nema ničega starog, nicega što bi stvarno moglo odu­
mreti, čak je i Pavlu ostao jedan kolac čitav život
zabijen u mesu. Onaj ko se brani od novog i regre­
dira u prošlost u istom je neurotskom klopu kao
onaj koji, identifikujući se sa novim, beži od pro­
šlosti. J edina razlika je u tome što j edan otuđuje
prošlost a drugi budućnos . Obojica principijelno čine

91
Isto - oni spasavaju svoju uskost svesti, mesto da
ovu razbij u pomoću kontrasta suprotnosti i da na taj
način izgrade dalji i viši stupanj svesti.
Ova konsekvenca bila bi idealna, kada bi mogla
da se sprovede u ovoj fazi života. Naime, izgleda da
se priroda ni naj manje ne nalazi na nekom višem
stanju svesti, čak naprotiv ; i zajednica ne zna da
ceni ove psihičke veštine, ona u prvoj liniji nagra­
đuje dela a ne ličnost; cenjenje ličnosti obično je po­
smrtno. Ove činjenice iznuđavaju određeno rešenje.
naime ograničavanje na dostupno, diferenciranje od­
ređenih sposobnosti, koje su suštinsko bivstvo soci­
jalno sposobne individue.
Uspeh, stvaranje, korisnost itd. su ideali koj i
izgleda da pokazuju put iz zbrke problema. Oni su
zvezde vodilje za proširenje i učvršćenje našeg fizič­
kog postoj anja, za naše razrastanj e u svetu, ali ne i
za dalj e razvijanje čovekove svesti, naime onoga što
se naziva kultura. Za mladalačko doba svakako da je
ovakva odluka normalna i u svakom slučaju bolja
od zadržavanja u problemskom stupnju.
Problem se, dakle, rešava tako što se ono što je
prošlošću dato prilagođava mogućnostima i zahtevi­
ma onoga što dolazi. Covek se ograničava na dostup­
no, što psihološki znači odricanje od svih drugih psi­
hičkih mogućnosti. Na ovaj način jedan gubi deo
dragocene prošlosti, drugi deo dragocene budućnosti.
Svi se sećamo nekih prijatelja i školskih drugova,
idealnih mladih ljudi koji su mnogo obećavali a koje
godinama potom srećemo skučene i sasušene u ne­
kom šablonu. To su takvi slučajevi.
Veliki životni problemi nikada nisu zauvek re­
šeni. Ako su u j ednom trenutku verovatno rešeni.
onda je to uvek gubitak. Nj ihov smisao ' vrha izgle­
da da nisu u nj ihovom resenju, već u tome da nepre­
kidno radimo na njima. Jedino to nas čuva od za­
glupljivanja 1 statičnosti. Tako je i rešenje problema
mladalačkog doba, pomoću ograničenja na dostupnu,
od ograničene vremenske važnosti i, u osnovi uzev,
nije dugog veka. U svim prilikama je značajan pod­
vig izboriti socijalnu egzistenciju i svoju prvobitnu
prirodu tako preformirati da više ili manje odgovori
ovom obliku egzistencije. To je unutrašnja borba sa
samim sobom i borba sa sredinom, koj a se može upo­
rediti sa borbom dečjeg doba za egzistenciju sopstve­
nog Ja. Ta borba se za nas obično odvija u tami, ali
ako sagledamo sa kojom se upornoŠĆu kasnije zadr­
žavaju dečje iluzije, pretposta vke, egoističke navike
itd., iz toga možemo odmeriti koji je intenzitet ra­
nije bio upotrebljen u njihovom stvaranju. Tako se
dešava i sa idealima, uverenjima, vodećim idejama,
stavovima itd. koji nas u mladosti uvode u život, za
koje se borimo, patimo i sa kojima pobeđujemo -
oni srastaju sa našim bićem, mi se, na izgled, preo­
bražavamo u njih i stoga ih nastavljamo ad libitum
sa onom očitošću, sa kojom mladi čovek svome Ja
nolens volens pribavlja važnost pred svetom ili pred
samim sobom.
Sto se čovek više približava sredini života i što
mu je više uspelo da se učvrsti u svom ličnom stavu
i socijalnom položaju, tim mu više izgleda da j e
otkrio pravi tok života i prave ideale i principe po­
našanja. Zbog toga se drži da su oni večito vredni
a nepromenij ivi stav prema njima oglašava se vrli­
nom. Pri tom se previđa vrlo bitna činjenica da po­
stavljanje socijalnog cilj a ide na račun totalnosti
ličnosti. N a ovaj račun ide mnogo, isuviše mnogo -­

život, koji je možda mogao biti i proživljen, ostaje u

prostoriji za starež kao prašnjiva sećanja, ponekad
ispod sivog pepela nalazi se užareno ugljevlje.
Statistika pokazuje povećanu učestalost depresi­
ja muškaraca oko četrdesete godine. Kod žena neurot­
ske smetnje po pravilu počinju nešto ranije. U ovoj
životnoj fazi, upravo između trideset pete i četrde­
sete, priprema se značajna promena čovekove duše.
Svakako da u početku to nije svesna i upadljiva pro­
mena, naprotiv radi se o indirektnim znacima pro­
mena, koje izgleda da imaj u svoj početak u nesve­
snom. Ponekad je to kao sporo menjanje karaktera,
drugi put se ponovo javljaju osobine koje su se izgu­
bile u dečjem dobu, ili dosadašnje sklonosti i intere­
sovanja počinju da blede a na njihovo mesto stupa-

93
j u druga, ili - što j e vrlo često - dotadašnja uve­
renja i principi, naročito moralni, postaj u sve krući
i čvršći, što po.stepeno, oko pedesete, može prerasti
u netrpeljivost i fanatizam - kao kada bi ovi prin­
cipi bili ugroženi u svojoj egzistencij i, tako da bi
upravo stoga morali da se potenciraj u.
Opijenost mladosti ne razbistrava se uvek u od­
raslom dobu, ponekad se i zamuti. Ove pojave naj ­
bolje se mogu zapaziti kod nešto jednostavnijih lju­
di. Ponekad se ove javljaju ranije, nekad kasnije.
Kako mi izgleda često je njihovo javljanje odgođeno
činjenicom što su roditelj i dotične osobe j oš u živo­
tu. U tim slučajevima kao da je mladalačka faza ne­
pravedno produžena. Ovo sam naročito zapazio kod
muškaraca gde je otac dugo živeo. Njegova smrt bi
onda delovala kao naglo sazrevanje, tako reći kata­
strofalno.
Poznavao sam jednog pobožnog čoveka koj i je
bio crkveni tutor; kod njega se posle četrdesete po­
stepeno razvila nepodnošljiva moralna i religiozna
netrpeljivost. Pri tom je njegova narav postajala pri­
metno sve sumornija. Konačno j izgledao kao tu­
robni crkveni stub. Tako je dogurao do pedeset pete
godine, kada je jednom, usred noći, iznenada skočio
.
iz postelje i rekao ženi: »8ad mi je asno. J a sam za­
pravo propalica.« Ova samospoznaja nije ostala bez
praktičnih posledica. Poslednje godine svog života
proživeo je burno, na šta je otišao veliki deo njego­
vog imetka. Očigledno ne baš nesimpatičan čovek,
koj i je bio sposoban za oba ekstrema.
Vrlo česti neurotski poremećaj i odraslog doba
imaj u zajedničko j edno, naime želju da psihologiju
mladalačke faze prenose preko praga četrdesete go­
dine. Ko ne poznaje onu dirljivu staru gospodu, koja
uvek iznova mora da podgr va studentske dane i je­
dino sećanje na njihovo homersko junačko doba može
da zapali njihov životni plamen, dok su, izvan ovoga
beznadežno odrvenjeni filistri. Po pravilu oni imaju
prednost koja nije za potcenjivanje, naime da nisu
neurotični, već samo, za običan sv t, dosadni i ste­
reotipni.

94
 Neurotičar ie upravo onaj kome u sadašnjosti
nikada ne uspeva onaKo kaIro oi ze eopa zoog toga
ne može da ga raduje ni prošlost. Kao što ranije nije
mogao da � oslObodi detinjstva, tako i sada ne može
da se oprosti od mladalačke faze. Na izgled on ne
može da se snađe u sivim razmišlj anjima starenja i
zbog toga grčevito gleda unazad, pošto mu je nepod­
nošljiv pogled unapred. Kao što se detinjasti čovek
užasava pred nepoznatostima sveta i života, tako i
odrasli uzmiče pred drugom polovinom života, kao
da ga tamo čekaju nepoznati, opasni zadaci ili kao
da mu tamo prete žrtve i gubici koje ne bi mogao da
preuzme, ili kao da mu dosadašnji život izgleda tako
lep i skupocen da ne bi mogao bez njega.
Da li Je to, možda, u krajnjoj linij i strah od
smrti? To mi ne izgleda verovatno, pošto je po pra­
vilu smrt još uvek daleko i zbog toga nešto apstrakt­
no. Naprotiv, iskustvo pokazuje da je osnova i uzrok
svih teškoća ovog prelaza duboka, čudnovata pro­
mena duše. Da bih ovo okarakterisao, uzeo bih za
primer dnevnu sunčevu putanj u. Treba zamisliti
sunce, produhovljeno lj udskim osećanjima i lj ud­
skom svešću trenutka. Izjutra ono se rađa iz noćnog
mora nesvesnog i sagledava daleki, šareni svet, koji
se širi sve više što je sunce više na nebeskom svo­
du. U ovom širenju svog kruga uticaja, uzrokovanog
penjanjem, sunce će shvatiti svoj značaj i svoj naj­
viši cilj sagledati u naj višoj mogućoj visini a time
i u najvećem moguć m obimu svog napretka. Sa
ovim uverenjem sunce dostiže nepredvidljivu po­
dnevnu visinu - nepredviđenu, pošto nj egovo jedno­
kratno individualno postoj anj e niie prethodno moglo
da poznaje kulminacionu tačku. U dvanaest časova,
u podne počinje silazak. A silazak je preokret svih
vrednosti i ideala jutra. Sunce postaje nedosIedno,
izgleda kao da skuplj a svoje zrake. Svetlost i toplota
se smanjuj u do konačnog gašenja.
Sva poređenja hramij u. Ovo poređenje, među­
tim, ne hramlje ništa više od drugih. Francuska izre­
ka cinično i rezignirano sažima istinu ovog poređe­
nja. Ona glasi : Si jeunesse savait, si vieillesse pouvait.

95
 Srećom, mi ljudi nismo sunca, inače bi bilo zlo
sa našim kulturnim vrednostima. Ali ipak je nešto
sunčano u nama, j utro i proleće i veče i j esen života
nisu samo sentimentalne' priče, već psihološke isti­
ne, čak više od toga - to su fiziološke činjenice, po­
što podnevni prevrat menja čak i telesna svojstva.
Posebno kod j užnih naroda sreće se da se kod stari­
jih žena razvijaj u grub dubok glas, porast nausnica,
zatim grub izraz lica i različite druge maskuline
osobine. Obrnuto, fizički muški habitus se ublažava
kroz ženske crte, kao što su specifično taloženje ma­
snog tkiva i blaži izraz lica.
U etnološkoj literaturi sreće se interesantan iz­
veštaj o jednom indijanskom poglavici i ratniku
kome ' se u životnom zenitu pojavio veliki duh u snu
j saopštio mu da od sada ostaje sa ženama i decom,
mora da nosi ženske haljine i da jede ženska jela.
On je poslušao ovo snoviđenje a da to nije štetilo
njegovom ugledu. Ova vizij a je verni odraz psihičke
podnevne revolucije, početka zalaska. Vrednosti, pa
čak i telo preobražavaju se u suprotnost, bar nazna­
čeno.
Muškost i ženstvenost zajedno sa psihičkim svoj ­
stvima mogli bi se, na primer, uporediti sa određe­
nom zalihom supstancije, koj a se donekle neravno­
merno troši u prvoj polovini života. Muškarac utroši
svoje velike zalihe muške supstancije i preostaj e mu
još samo mali iznos ženske supstancije, koja sada do­
speva u upotrebu. Obrnuto, žena aktivira do tada ne­
korišćen iznos muškosti.
Ova promena je mnogo više uočljiva u psihič­
kom nego u fizičkom domenu. Koliko često se, na
primer, sreće da je sa muškarcem svršeno sa njego­
vom četrdeset petom - pedesetom godinom a da
tada žena oblači pantalone, otvara malu prodavnica
gde muž još eventualno ima ulogu pomoćnika. Ima
žena čija se socijalna odgovornost i socijalna svest
uopšte budi tek posle četrdesete godine. U modernom
društvenom životu, naročito u Americi, posle četrde­
sete godine break down, nervni slom je izvanredno
čest događaj . Ako se tačnije ispitaju žrtve, onda se

96
vidi da ono što je slomljeno j este dotadasnji muški
stil, a da je preostao feminiziran muškarac. Obrnuto,
u istim krugovima se zapažaju žene koje u ovim go­
dinama razvij aju neobičnu muškost i tvrdoću uma,
što gura srce i osećanja u pozadinu. Vrlo često su
ovi preobražaji praćeni bračnim katastrofama svih
vrsta, pošto nije teško predstaviti šta se dešava kada
muškarac otkrije svoja nežna osećanja a žena
svoj um.
Najgore u svemu ovome je što pametni i obra­
zovani ljudi žive ne znajući za mogućnost ovakvih
promena. Oni sasvim nespremni stupaju u' drugu po­
lovinu života. Ili, da li bilo gde postoje škole, ne samo
visoke, već više škole za pedesetogodišnjake, koje ih
pripremaju za budući život i njegove zahteve isto
kao što osnovne i visoke škole uvode u svet i život
naše mlade ljude? Ne, kraj nje nepripremljeni stupa­
mo u popodne života, još gore, to činimo sa pogre­
šnim pretpostavkama naših dotadašnjih istina i idea­
la. Mi ne možemo popodne života živeti prema istom
programu kao i j utro, pošto .:mo čega je iZjutra mno­
go, uveče će biti malo, i ono što je izjutra istina, uve­
če neće biti tačno. Bavio sam se isuviše velikim bro­
jem starih ljudi i sagledao taj ne odaje njihovih duša,
tako da ne može a da me ne potrese istina ovih osnov­
nih pravila.
Covek koji stari treba da zna da se nj egov život
više ne uspinje niti širi, već da neumoljivi unutrašnji
proces neminovno dovodi do sužavanja života. Za
mladog čoveka je skoro greh ili bar opasnost da se
isuviše mnogo bavi samim sobom, za starijeg Je du­
žnost i neophodnost da svoje biće podvrgne ozbilj­
nom razmatranju. Sunce uvlači svoje zrake da bi
osvetlelo samog sebe, pošto je svoju svetlost rasulo
po svetu. Umesto ovoga mnogi starci radije postaj u
hipohondri, cicije, princibdžije i laudatores tempori.s
acti ili čak večiti mladići, jadna zamena za prosvet­
ljavanje svog bića, ali neizbežna posledica sumanu­
tosti da se drugom polovinom života mora upravljati
sa principima prve polovine.

7 Jung, Odabrana dela, nl

97
 Pretnodno sam rekao da nemamo škola za četl' ­
desetog< išnjake. To nije sasvim tačno. Naše religije
su od davnina ovakve škole ili su bile nekad. Ali za
koga su one to još danas? Koliko je od nas ljudi koj i
stare u jednoj ovakvoj školi stvarno vaspitano za taj ­
nu druge polovine života, za staračko doba, smrt
večnost?
Covek sigurno ne bi doživeo sedamdesetu i
osamdesetu, kada ova dugovečnost ne bi odgovarala
njegovoj vrsti. Zbog toga i njegovo popodne života
.nora da ima sopstveni smisao i svrhu i ne može bili
samo žalosni privezak prepodneva. Smisao jutra jl:
neosporno razvitak individue, nj enog utvrđivanja i
razmnožavanja u spolj nem svetu i briga oko potom­
stva. To je očigledno prirodni cilj . Ali kada je po­
stignut ovaj cilj, čak obilato ispunjen, treba li stica­
nje novca, osvajanje i proširivanje egzistencije i da­
lje da se nastavljaju i preko svakog razumnog smisla'?
Ko ovakav zakon jutra, dakle, prirodni cilj, bez po­
sebne potrebe prenese i u popodne života, biće pri­
nuđen to da plati psihičkim gubicima, isto kao što
mladić, koji hoće da svoj dečji egoizam prenese i u
odraslo doba, svoju grešku plaća socij alnim neuspe­
sima. Sticanje novca, socijalna egzistencija, porodi­
ca, potomstvo su čista priroda a ne kultura. Kultura
se nalazi s onu stranu prirodnog cilja. Da li onda
kultura može biti smisao i cilj druge polovine života '�
Kod primitivnih plemena vidimo, na primer, da
su skoro uvek starci čuvari misterija i zakona, a u
ovima se u prvoj liniji izražava kultura plemena.
Kako u ovom pogledu izgleda situacija kod nas'? Gde
je mudrost naših starih? Gde su njihove taj ne i snu­
viđenja? Kod nas stari se skoro radije poistovećuju
sa mladima. U Americi je skoro ideal da otac bude
brat svog sina a majka po mogućstvu mlađa sestra
svoje ćerke.
Ne znam koliko se od ove zabludelosti može do­
vesti u vezu sa reakcijom na ranije preterano prida­
vanje značaja plemenitosti a koliko sa pogrešnim ide­
alima. Ovo poslednje bez sumnje postoj i - ovim lju­
dima cilj nije ispred već iza njih. Zbog toga streme

98
unazad. Covek im se mora pridružiti - teško je sa ­
gledati koje bi ciljeve trebalo da ima druga polov' ­
na života osim onih koje ima prva - proširenje ii
vota, korist, uticaj nost, pravljenje dobrog utiska
socijalnom životu, promišljeno guranje potomaka I I
pogodne brakove i dobra nameštenja - dovoljni
životnih ciljeva! Na žalost nedovoljno smisla i svrhl
za mnoge koj i u starenj u vide samo oduzimanje ži­
vota, dok ranije ideale osećaju izbledelim i istroše
nim. Sigurno da su ovi ljudi već ranije svoju život­
nu zdelu bili dobro napunili i ispraznili do dna, tada
bi se u starosti osećati drugačije, oni ne bi ništa zadr­
žavali, jer sve što bi j oš htelo da gori, bilo bi već sa­
gorelo, tako da bi im dobrodošao mir starosti. Ali ne
smemo zaboraviti da je vrlo mali broj lj udi umet­
nik života i da je pri tom umetnost življenja naj ph:­
menitija i naj ređa od svih veština - kome bi uspelo
da ceo pehar isprazni u lepoti? Stoga velikom broj u
ljudi preostaje mnogo šta nedoživljeno - često čak
mogućnost koja se i pored najbolje volj e ne bi mogla
doživeti, i tako ovi prekoračuju prag starosti sa nc­
ispunjenim zahtevom, što im onda automatski usme­
rava poglede unazad.
Za ovakve lj ude je posebno ubitačno da gledaj u
unazad. Njima bi bio neophodan pogled unapred, cilj
u budućnosti. Zbog toga i sve velike religije imaj u
obećanja onog sveta, cilj iznad i izvan ovog sveta,
koji smrtnom biću omogućava da drugu polovinu ži­
vota proživi sa istim stremljenjem ka cilju kao i
prvu. Ali ma koliko današnjem čoveku bili prihvat­
ljivi ciljevi proširenja i kulminacije života, toliko mu
je sumnjiva ili upravo neverovatna ideja nekakvog
nastavka života posle smrti. A ipak kraj života, na­
ime smrt, može biti razborit cilj samo onda ako je
život ili toliko bedan da j e čovek najzad radostan što
uopšte prestaje, ili kada vlada ubeđenje da sunce
sa istom doslednošću, sa kojom je u podne dospelo do
zenita, traži i svoj zalazak »da bi obasjalo daleke
oblake« . Ali verovati danas je postala tako teška ve­
ština, da je postala skoro nepristupačna obrazova­
nom delu čovečanstva. Covek se isuviše navikao na

99
misao da in puncto besmrtnosti i sličnih stvari po­
stoje najrazličltija protivurečna mišljenja i nikakvi
ubedljivi dokazi. Pošto savremena, uspešna reč »nau­
ka« lma na izgled bezuslovnu ubedljivost, čovek tra­
ži »naučne« dokaze. Međutim, oni među obrazova­
nima koji misle, sasvim tačno znaju da ovakav dokaz
spada u filozofske nemogućnosti. Naprosto, čovek o
tome ne može ništa da zna.
Da li bih uz to još smeo da primetlm da čovek
iz istih razloga ne može znati da li se ipak nešto de­
šava posle smrti. Odgovor je non liquet, niti poziti­
van, niti negativan. Jednostavno ne znamo ništa
naučno o tome i sa tim smo u istovetnom položaju
kao, na primer, sa pitanjem da li na Marsu ima lj udi
ili ne; pri tome stanovnicima Marsa, ako ih ima, je
sasvim svejedno da li odričemo ili potvrđujemo nji­
hovo postojanje.
Ali ovde se budi moja lekarska savest, koj a ima
nešto bitnije da kaže po ovom pitanju. Naime, za­
pazio sam da je cilj no usmeren život uopšte bolj i, bo­
gatiji, zdraviji od besciljnog, i da je bolje sa vreme­
nom ići napred nego protiv vremena unazad. Psihi­
jatru izgleda starac koji ne može da se odvoji od ži­
vota isto tako slabačak i bolešljiv, kao mladić koji
nije kadar da izgradi život. I stvarno, u velikom bro­
ju slučajeva radi se o istoj detinj astoj požudi, istom
strahu, istom prkosu i svojeglavosti, kako kod sta­
rih tako i kod mladih. Kao lekar ubeđen sam da j e,
tako reći, higijenskije u smrti sagledati cilj kome tre­
ba da se stremi, a da je opiranje nešto nezdravo i
nenormalno, pošto ono drugu polovinu života lišava
cUia. Zbog toga smatram izvanredno razložnim sve
reli�je sa ciljem na onom svetu, posmatrano sa sta­
novišta mentalne higijene. Ako stanujem u kući za
koiu znam da će se u toku sledećih četrnaest dana
srušiti na moju �lavu, onda će sve moje životne funk­
cij e biti pod uplivom ove misl i ; nasuprot tome ako se
osećam sigurnim, onda u njoj mogu da živim ugodno
i normalno. Dakle, sa psihijatrijskog stanovišta bilo
bi dobro kada bismo mogli da mislimo da j e smrt

100
samo prel � deo nepoznatog, velikog i dugog proce­
sa življ enj a.
IaKO � aj veći broj lj udi ni izdaleka ne zna zašto
je telu potrebna kuhinjska so, ipak iz instinktivOl\
potrebe svi je traže. Isto je i sa psihičkim stvarima
Najveći broj lj udi je od davnina osećao potrebu ne­
prekidnosti. Zbog toga se sa našom konstatacijom n
nalazimo postrani, već usred glavnog druma čoveko­
vog života. Stoga u smislu života mislimo tačno l
onda kada ne razumemo šta mislimo.
Da li ikad razumemo ono što mislimo? Mi razu­
memo samo ono mišljenje, koje nije O lšta drugo do
j ednačina, iz koje nikada ne proizilazi više od onoga
što je uloženo. To je intelekt. Izvan njega, medutim
postoji mišljenje u pradavnim slikama, u simbolima.
koje su, starije od istorijskog čoveka, urođene čove­
ku od pradavnih vremena i koje, nadžlvljavaj ućl
svaku generacij u, večito žive, ispunjavaju dubine
naše duše. Potpuni život Je moguć samo u skladu sa
njima, mudrost j e vraćanje njima. U stvarnosti se
ne radi ni o veri niti o znanj u, već o podudaranju
našeg mišljenja sa praslikama našeg nesvesnog, koj
su nepredstavljive majke svake misli koj u je ikada
u stanj u da dokuči naša svest. A jedna od ovih iskon­
skih misli je i ideja o životu s onu stranu smrti
Nauka je inkomenzurabilna sa ovim praslikama. To
su iracionalne datosti, apriorni uslovi imaginacije.
koji su naprosto tu, i čij u svrhovno t i opravdanost
nauka može ispitivati tek a posteriori, kao recimo
funkciju štitne žlezde koja se pre devetnaestog veka
isto tako s pravom mogla oglasiti besmislenim orga­
nom. Za mene su praslike nešto kao duševni orgam.
o koj ima vodim računa, stoga sam ponekad prinuđen
da kažem nekom starijem pacijentu: » Vaša slika Go­
spoda ili vaša ideja o besmrtnosti je atrofična, zbog
toga se i poremetio metabolizam vaše duše . « Vispre­
nije i dublje nego što mislimo je staro cpa.pv.axo1l
a.�a\laCTLa�, lek besmrtnosti.
Na kraju želeo bih da se za trenutak vratim na­
šem poređenju sa suncem. Sto osamdeset stepem
našeg životnog luka dele se u četiri dela. Prva istoč-

101
na četvrt je detinjstvo, ono stanje bez problema, gde
smo problem za druge al.i j oš nismo svesni sopstve­
ne problematike. Svesna problematika se prostire
preko druge i treće četvrtine, dok u poslednjoj četvr­
tini, u staračkom dobu, ponovo uranjamo u ono sta­
nje gde, nezavisno od stanja naše svesti, opet posta­
jemo više problem za druge. Detinjstvo i duboka sta­
rost su kraj nje različiti ali imaju j edno zajedničko,
naime uronulost u nesvesno psihičko. Kako se duša
deteta razvija iz nesvesnog, psihologija deteta, iako
teška, može se ipak raspraviti pre od psihologije star­
ca, koji opet tone u nesvesno, progresivno gubeći se
u ovoj tami. Detinjstvo i staračko doba su životna
stanja bez problema, zbog toga ih ovde nisam ni
razmatrao.
 VI

D U SA I S M RT
 DUSA l SMRT

Cesto mi je upućivano pitanje šta mislim o smrti,

o onom neproblematičnom kraju čovekove egzisten­
cije. Smrt nam je poznata naprosto kao kraj . To je
završna tačka koja se često stavlja pre kraj a reče­
nice, izvan koje postoje samo još sećanja ili posle­
dična dejstva kod drugih. Za onoga koga je ovo sna­
šlo, međutim, poslednja zrnca peska istekla su u
donji deo stakla ; zakotrljani kamen se smirio i stao.
S obzirom na ovakvu smrt život nam obično izgleda
kao protok, kao rad navi]enog sata, čiji je konačni
prestanak rada razumljiv sam po sebi. Nikada vise
nismo ubeđeni u » protok« života, nego kada se lj ud­
ski život ugasi pred našim očima i nikada se prodor­
nije i neprijatnije ne postavlja pitanje smisla i vred­
nosti života, nego kada smo svedoci kako poslednj l
dah napušta još živo telo. Kako nam drugačiji izgle­
da smisao života kada vidimo mladog čoveka zao­
kuplj enog dalekim ciljem kako izgrađuje svoju bu­
dućnost nego kada neizlečivi bolesnik ili starac muč­
no i nemoćno očekuju svoj kraj . Mladost - tako nam
izgleda - ima cilj , budućnost, smisao i vrednost. Ići
do kraja j e, međutim, besmisleni prestanak. Ako se
neki mladić plaši sveta, života i budućnosti, svako ga
sažaljeva i smatra nerazumnim i neurotičnim -
kukavnim zabušantom. Ali ako stariji čovek oseća
potajnu grozu, pa čak samrtni strah pri pomisli da
. (1] Prvi put objavljeno u : EUTOpiiische Revue, X ( 1 934)
zahm u: Wirktichkeit der Seele, Psycho\ogische Abhand­
lungen IV (1 934).

105
njegova razumna životna očekivanja od sada iznv­
se samo još toliko i toliko godina, tada se neprijatno
podsetimo izvesnih osećanja u sopstvenoj duši ; čo­
vek po mogućstvu skreće pogled i razgovor preba­
cuje na drugu temu. Ovde otkazuje optimizam sa
kojim se osuđuje mladost. Za svaki slučaj čovek, do­
duše, i.ma pri ruci nekoliko pogodnih životnih mu­
drosti, koje, kad se ukaže prilika, štedro deli drugi­
ma, na primer » svako mora jednom umreti « , » niko
ne živi večito« , itd. Ali kada je čovek sam, a noć pri
tom tako mračna i tiha da se ništa ne čuje i ništa n�
vidi do misli, koje sRbiraj u i oduzimaju godine ži­
vota kao duge nizove onih neprijatnih činjenica koje
nemilosrdno pokazuju koliko je već odmakla kazalj ­
ka na časovniku, kada se oseća sporo i nezadrživo
približavanje onog crnog zida, koji će nepovratno
progutati sve ono što volim, želim, imam, čemu se
nadam i stremim, tada se sve životne mudrosti izgu­
be u nekom nepronalažljivom skrovištu, a besanog
čoveka ophrvava strah kao preteća omča.
Kao što postoj i veliki broj mladih lj udi koj i se
u osnovi panično plaše života za kojim ipak tako
žude, možda je j oš veći broj starih ljudi koii ose­
ćaju isti strah pred smrti. Da, došao sam do zaključ­
ka na osnovu mog iskustva da upravo oni mladi lju­
di koji se plaše života, kasnije isto toliko pate od
straha od smrti. Dok su mladi, tvrdimo da imaju in­
fantilni otpor protiv normalnih životnih zahteva; kad
ostare, onda bi zapravo trebalo reći isto, naime, da
se isto tako plaše normalnih životnih zahteva. Ali,
čovek je toliko ubeđen da je smrt j ednostavno kraj
određenog toka, tako da nikome po pravilu uopšte
ne pada na pamet da smrt slično shvati kao cilj i
ispunjenje, kao što se to bez daljnjega čini u susretu
sa ciljevima namerama poletnog. mladalačkog
života.
Zivot je energetsko oticanje kao i svako drugo.
Ali svaki energetski proces je u principu ireverzi­
bilan i zbog toga j ednoznačno usmeren na jedan cilj ,
a cilj je stanje mirovanja. Svaki proces konačno nije
ništa drugo do početni poremećaj tako reći večitog

1 06
stanja mirovanja, koje stalno teži da se ponova uspo­
stavi. Zivot je čak teleološko par excellence, strem­
ljenje cilj u a živo telo je sistem svrhovitosti, koje
teže da se ispune. Kraj bilo kog toka je cilj . Svaki
tok je kao trkač koj i sa najvećim naprezanjem i na­
porom stremi da dostigne svoj cilj . Mladalačka čežnja
za svetom i životom, za ostvarenjem veoma napreg­
nutih nadanja i dalekih ciljeva je očevidno stremlje­
nje životnom cilju, koje se odmah preobraća u strah
od života, neurotske otpore, depresije i fobije ako
se zastane bilo gde u prošlosti ili ustukne pred rizi­
cima, bez kojih se ne može postići postavljeni cilj.
Sa postizanjem zrelosti i vrhunca biološkog života,
koji se otprilike podudara sa sredinom života, ni u
kom slučaju ne prestaje stremljenje životnom cilj u.
Sa istim intenzitetom i nezadrživošću, sa kojom se
išlo uzbrdo do sredine života, sada se ide nizbrdo,
pošto se cilj ne nalazi na litici, već u dolini, odakle
je i počeo uspon. Krivulja života je kao parabolična
linija hica. Ometen u svom početnom stan j u mirova­
nja, metak se penje i ponovo se vraća u stanje mi­
rovanja.
Psihološka životna krivulja ne podudara se sa
ovom prirodnom zakonomernošću. Neslaganje obično
počinje rano, pri usponu. Hitac se uspinje biološki,
ali psihološki okleva. Covek zastaje iza svojih godina,
zadržava svoje detinjstvo, kao neko ko ne može da
se odvoji od tla. On zadržava kazaljku i pri tom
uobražava da i vreme stoj i. Ako se, najzad, sa izve­
snim zakašnjenjem ipak uspeo na liticu, onda se,
psihološki, tu ponovo organizu ie odmor, iako već
tada može zapaziti da se na drugoj strani neminovno
spušta, ipak se bar pogledom grčevito hvata za jed­
nom dostignutu visinu. Kao što se nekada plašnja
nalazila kao smetnja pred životom, tako se i sada na­
lazi pred smrti. Doduše, priznaje se da se zbog stra­
ha pred životom zakasnilo sa usponom, ali se upravo
zbog zakašnjenja sada podiže utoliko veći zahtev za
zadržavanjem na postignutoj visini. Postalo je oči­
gledno da se život probio uprkos svi h otpora (zbog
kojih se sada - ah, tako mnogo, kaje), ali nezavisno

107
od svog saznanja ipak se pokušava da se zaustavi ži­
vot. Na taj način psihologij a j ednog takvog čoveka
gubi svoje prirodno tle. Njegova svest se nalazi u
vazduhu, dok se ispod nje parabola spušta sa uve­
ćanom brzinom.
Hranljivo tle duše je prirodni život. Ko ovo ne
prati, ostaje da lebdi u vazduhu i ukoči se. Zbog toga
odrveni tako veliki broj ljudi u zrelom dobu, oni
gledaju unazad i grčevito se hvataju za prošlost sa
potajnim strahom od smrti u srcu. Bar psihološki om
izmiču životnom procesu i zbog toga ostaju ukopam
kao spomen-stubovi od soli, sa živahnim sećanjima
na mladost ali ne nalazeći kontakta sa sadašnjošću.
Od sredine života ostaje živahan samo onaj, ko želi
da umre sa životom. Jer, ono što se dešava u tajnom
času životno!t podneva jeste povraćaj parabole, ra­
đanje smrti. Zivot u drugoj polovini nije uspon, raz­
vitak, umnažanje, prelivanje, presipanje, već smrt,
pošto Je njegov cilj kraj . Ne želeti vrhunac života
isto je što i ne želeti njegov kraj . Oboje j e : ne želetl
.
živeti. & ž.el .fueti . to znači što i ne želeti umreti.
Postajanje i nesta ' anj� su Jedna te ista krivulja.
.
Ovu nesumnjivu istinu, ako je ika ko m oguće.
svest ne prihvata. Covek je po pravilu fiksiran za
svoj u prošlost i zastaje u mladalačkim iluzijama. Biti
star je kraj nje nepopUlarno. Covek izgleda da ne
obraća pažnju na to da je ne moći ostariti isto toli.ko
besmisleno koliko i ne moći izrasti iz dečjih haljina.
Covek od trideset, koji je još infantilan, za žaljenje
je, ali mladalački sedamdesetogodišnjak, zar to nije
prekrasno? A ipak su oboje perverzni, bez stila, psi­
hološki protivprirodni. Mladić, koji se ne bori i ne
pobeđuje, propustio je ono što je najbolje u njegovoJ
mladosti, starac koji ne zna da osluškuje tajnu po­
točića koji žubore sa litica u doline, bez smisla je.
duhovna mumij a koja nij e ništa drugo do skamenje­
na prošlost. On stoji izvan svog života, ponavlj aj ućI
se, slično mašini, do krajnje izanđalosti. Kakva j e to
kultura kojoj su potrebne ovakve kreatu re !
Naša statistički postojeća dugovečnost j e kultur­
na tekovina. Primitivni ljudi samo izuzetno dostižu

108
duboku starost. Tako sam među primitivnim pleme­
nima u istočnoj Africi sreo samo mali broj ljudi sa
sedom kosom, koji su mogli biti starij i od šezdeset
godina. Ali oni su bili stvarno stari, i to tako kao da
su oduvek bili stari, tako da su se potpuno uživeli u
svoju starost. Oni su u svakom pogledu bili ono što
su bili. Mi smo uvek samo više ili manje ono što smo
zapravo. Izgleda tako kao da j e na Va svest malo skli­
znula sa svog prirodnog položaja i da se više dovolj-
no ne snalazi sa prirodnim vremenom. Kao da pati-
mo od neobuzdanosti svesti, kOJa nas obmanjuje da
je životno vreme či ta iluzija i da se zato može me­
njati po volji. (Covek se pIta odakle svest zapravo
crpI svoju sposobnost da bude protivprirodna i šta tr­
znači ova samovoljnost).
Kao što se putanja metka završava na cilJU, tako
i život nalazi svoj' kraj II smrti, koja j e, prema tome,
cilj celog života. C ak i njegov uspon i njegov vrhunac
su samo stupnjevi i sredstva da se postigne cilj, na­
ime smrt. Ova paradoksna formula nije ništa drugo
do logični zaključak iz činjenice cilja i svrhovnosti
života. Ne verujem da je ovo silogistička igrarija sa
moje strane. Usponu života pridajemo cilj i smisao,
zašto ne i silasku? Rođenje čoveka je vrlo značajan
trenutak, zašto to nije i smrt? Mladog čoveka dvade­
set i više godina pripremaju za potpuno razrastanje
njegove individualne egzistencije, zašto se dvadeset
i više godina ne treba pripremati za svoj kraj ? Sva­
kako, sa vrhuncem čovek je očito nešto dostigao, on
Jeste i on ima. Ali šta se postiže smrću?
Nesimpatično mi j e, u trenutku kada bi se moglo
nešto očekivati, iznenada izvaditi iz džepa veru i od
mog čitaoca zahtevati da čini upravo ono što nikada
nije mogao, naime da veruje u nešto. Moram da pri­
znam da nl Ja ne bih mogao. Zbog toga na ovom me­
stu neću tvrditi da je smrt drugo rođenje i da pre­
vodi čoveka preko groba u produženo postojanje.
Smeo bih bar da pomenem da consensus gentium ima
izričita shvatanja o smrti, koja se j asno izražavaju
u svim velikim religijama sveta. Cak se može tvrditi
da je većina ovih religija komplikovani sistem pri-

109
prema smrti, i to u takvoj meri da život stvarno II
smislu moje gornje paradoksne formule ne znači ni­
šta drugo do pripremu za konačni cilj, smrt. Za obe
najveće žive religije, hrišćanstvo i budizam, smisao
postojanja se ispunjava u svom kraj u.
Sa epohom prosvećivanja razvilo se i mišlj enje
o bivstvu religija, koje zaslužuje pomen zbog svoje
široke rasprostranjenosti, iako je tipični prosvetitelj­
ski nesporazum. Po ovom mišljenju religije su nešto
kao filozofski sistemi i kao i ovi, mora da su izmi­
šljeni u nečijoj glavi. Neko je nekad pronašao Boga
i ostale dogme i sa ovim fantazijama » za ispunjenje
želja « vuče čovečanstvo za nos. Ali ovom mišljenju
se suprotstavlja psihološka činjenica da se religijski
simboli upravo vrlo teško mogu smisliti čovekovim
umom. Oni uopšte ne potiču iz duha, već od negde
drugde, možda iz srca, u svakom slučaju iz nekog
psihičkog dubokog sloja, koji vrlo malo sliči svesti
koja je uvek samo površina. Zbog toga religijski sim-
boli imaj u izraziti » karakter otkrovenja« i predstav­
l
ljaju spontane produkte nesvesne psihičke delatno­
sti. Oni su sve drugo samo ne izmišljeni ; oni su po­
stepeno rasli tokom hiljada godina, kao biljke, kao
prirodna otkrovenja duše čovečanstva. I danas još
uvek možemo posmatrati spontano nastaj anje pravih
religijskih simbola kod pojedinih individua, gde iz­
rastaj u iz nesvesnog kao strano cveće, dok svest u
nedoumici okleva, ne znajući zapravo šta da otpočne
sa ovim rođenjem. Bez velike teškoće da se zaklju­
čiti da ovi individualni simboli sadržajno i formalno
potiču iz istog nesvesnog » duha" (ili ma šta to bilo)
kao i velike religije čovečanstva. U svakom slučaju
iskustvo pokazuje da religije ni u kom slučaju nisu l
produkt svesnog uma, već da potiču iz prirodnog
življenja nesvesne duše, izražavajući ovu adekvatno.
Naime, time se objašnjava njihova univerzalna ra­
širenost i njihovo strahovito istorijsko dejstvo na
čovečanstvo. Ovakvo dejstvo bi bilo nerazumljivo,
kada religij ski simboli ne bi bili bar psihološke pri­
rodne istine.

1 10
 Znam da mnogi lj udi imaj u teškoća sa rečju
» psihološki « . Zbog toga, u cilj u smirivanja ovih kri ­
tičara, dodajem da nijedan čovek ne zna šta je » psi­
ha« i da se isto tako malo može navesti dokle dopire
» psiha« u prirodi. Zbog toga je psihološka istina isto
tako pristoj na i dobra stvar kao fizička istina, koje
se, kao ova na psihu, ograničava na materiju.
Kako smo videli u rE:ligijama izraženi consensus
gentium ide na ruku mojoj paradoksnoj formuli. Iz­
gleda, dakle, da opštoj duši čovečanstva više odgova­
ra kada smrt smatramo smisaonim ispunjenjem ži­
vota i njegovim pravim cilj em umesto besmislenim
prestankom. Onaj ko dakle ispoveda prosvetitelj skI) )
mišljenje, psihološki se izolovao i nalazi se u suprot­
nosti sa svoji m sopstvenim opšteljudskim bićem.
Ova poslednja rečenica sadrži osnovnu istinu
svih neuroza, jer suština neurotski h smetnji u kraj­
njoj linij i se sastoj i od otuđenja instinkta, u otceplj i­
vanju svesti od izvesnih psihičkih osnovnih činjeni­
ca. Stoga prosvetiteljska mišljenja neočekivano za­
padaju u neposredno susedstvo neurotskih simptoma:
Ona su, u stvari, kao i ovi, iskrivljeno mišljenje koje
stupa na mesto psihološki ispravnog mišljenja. Ovo
poslednje, naime, ostaje uvek spojeno sa srcem, du­
binom duše, korenom. Jer - prosvećivanje ili ne.
svest ili ne - priroda se priprema za smrt. Kada bi­
smo mogli da direktno posmatramo i registrujemo
misli mladog čoveka tokom sanjarenja, onda bi pored
nekolicine slika sećanja uglavnom naišli na fantazije
koje se bave budućnošću. I stvarno, daleko najveći
deo fantazija sastoji se od anticipacija. Stoga su fan­
tazije velikim delom pripremne radnje ili psihička
uvežbavanja usmerena na izvesne buduće realnosti.
Kada bismo isti eksperimenat mogli da sprovedemo
sa nekim starij im čovekom - naravno, da to on ne
primeti - onda bismo zbog gledanja unazad našli
veći broj slika sećanja nego kod mladog čoveka, ali
pored toga iznenađujuće veliki broj anticipacije bu­
dućnosti, uključujući i smrt. Sa gomilanjem godina
razmišljanja o smrti umnažaju se u začuđuj ućoj meri .
Stariji čovek se nolens volens priprema za smrt. Zbog

I I I
toga sam mišljenja da već sama priroda brine za pri­
premu kraja. Pri tom je objektivno svejedno šta o
tome misli individualna svest. Ali subjektivno j e
ogromna razlika d a l i svest drži korak s a dušom ili
se čvrsto drži mišljenja koja srce ne poznaje. Jer,
isto je tako neurotično ne postaviti se prema smrti
kao prema cilju, kao u mladosti potiskivati fantazije
koje se bave budućnošću.
U mom prilično dugom psihološkom iskustvu
načinio sam niz posmatranja kod osoba, čiju sam ne-
vesnu duševnu aktivnost mogao da pratim sve do
nepo redne blizine smrti. Po pravilu bliski kraj su
karakterisali oni simboli sa kojima se u normalnom
životu najavljuju psihološke promene stanja, naime
simboli ponovnog rađanja kao i promene mesta, pu­
tovanja i slično. Ukazivanje na približavanje smrti
višestruko sam mogao da pratim u serijama snova
sve do preko godinu dana unazad, i u slučajevima
gde spoljna situacija nije davala povoda za takva
razmišljanja. Umiranje, dakle, započinje dugo pre
stvarne smrti. Uostalom, to se često manifestuje i u
specifičnim promenama karaktera, koje mogu dugo
vremena prethoditi smrti. Sve u svemu začudilo me
koliko se malo nesve na duša bavila smrću. Shodno
tome smrt bi bila nešto srazmerno beznačajno, ih se
naša duša ne brine oko toga šta će slučajno snaći
individuu. Ali izgleda da se nesvesno utoliko više
interesuje kako čovek umire, naime da li stav svesti
odgovara umiranju ili ne. Tako sam jednom imao u
tretmanu 62 godišnju pacijentkinju. Ona j e bila još
sveža i osrednje inteligentna. Njeni intelektualni
okviri nisu joj omogućavali da razume svoje snove.
Na žalost bilo je isuviše jasno da ona nije htela da
stekne uvid u situacij u. Njeni snovi su bili vrlo jasni,
ali isto tako neprijatni. Ona je sebi utuvila u glavu
da je besprekorna majka svojoj deci, ali deca uopšte
nisu delila ovo mišljenje, a i njeni snovi zastupali su
sasvim suprotno ubeđenje. Posle nekoliko nedelja
besplodnog napora bio sam prinuđen da prekinem te­
rapiju, pošto sam bio mobilisan (ovo se dešavalo za
vreme rata) . Međutim, pacijentkinja se razbolela od

1 12
neizlečive bolesti koja j e, posle nekoliko meseci, do­
vela do agonaInog stanja, koje je svakog trenutka
moglo da označi kraj . Najviše vremena provodila j e
u nekoj vrsti delirijuma ili somnambulizma, kada je
u ovom specifičnom duhovnom stanju spontano po­
novno prihvatila prekinutu analitičku proradu. Po­
novo je prepričavala svoje snove i pred sobom pri­
hvatala sve ono što je preda mnom uporno ospora­
vala i još mnogo šta drugo. Ova autoanalitička obra­
da trajala je nekoliko sati dnevno tokom šest nede­
lja. Na kraju ovog perioda ona se smirila kao paci­
jent pod normalnom terapijom i potom umrla.
Iz ovog i bezbroj sličnih iskustava moram, dakle,
izvesti zaključak da naša duša nije ravnodušna na
umiranje individue. Prisila da se sve što je bilo po­
grešno ispravi, koja se tako često zapaža kod samrt­
nika, slaže se i dopunjava prethodni zaključak.
Kako se naposletku moraju tumačiti ova isku­
stva, problem je koji prekoračuj e kompetence neke
iskustvene nauke kao i naše intelektualne mogućno­
sti, pošto u zaključak nužnim načinom spada i isku­
stvo smrti. Na nesreću ovaj događaj posmatrača pre­
nosi u stanje koje mu onemogućava objektivno saop­
štavanje svojih iskustava i zaključaka, koji proisti­
ču iz smrti.
Svest se kreće u uskim granicama, razapeta u
kratkom vremenskom intervalu između početka i
kraja, koii je za oko trećinu skraćen periodičnim spa­
vanjem. Zivot tela traje nešto duže, on počinje ranije
i vrlo često prestaje kasnije od svesti. Početak i kraj
su neminovni aspekti svakog zbivanja. Ipak, pri bli­
žem razmatranju strahovito je teško odrediti gde
nešto počinje i gde nešto prestaje, pošto događaji i
zbivanja, počeci i završeci, tačno uzev, čine nedelji­
vu neprekidnost. Mi delimo procese u svrhu diferen­
ciranja i raspoznavanja, znajući pri tom da je svako
odvajanje u osnovi približno i konvencionalno. Time
ne zahvatamo neprekidnost zbivanja u svetu, jer
» početak« i »kraj « su u prvoj liniji neophodnosti
našeg svesnog procesa spoznaje. Sa dovoljnom sigur­
nošć� mogli bismo doći do zaključka da je indivi-
8 J u n g, Odabrana dela, l l !
1 13
 d uaina svest došla do kraja u odnosu na nas sam .
Da li je t i me prekinut i kontinuitet psihičkog zbiva-
.
nja ostaje neizvesno, pošto j e ograničavanje psihe na
mozak danas nesravn j i vo manje sigurno nego pre
pedesetak godina. Psihologija mora naj p re da svari
izvesne parapsihološke činj enice, sa čim nije još ni
započela.
Izgleda, naime, da nama nesvesnoj psih i pripa­
daju svojstva koj a bacaj u sasv i m čudnovato svetlo na
njen odnos prema prostoru i vremenu. Pod ovim mi­
slim na prostorne i vremenske telepatske fenomene,
koje j e, kao što je poznato, m nogo lakše ignorisati
nego obj asniti. N auka se do sada, uz nekoliko slav­
nih izuzetaka, odnosila vrlo komotno u ovom pogle­
du. Međ utim, moram priznati da su mi zadale teške
glavobolje takozvane telepatske sposobnosti psihe.
pošto izraz » tele,pati j a « još ni izdaleka ništa ne obja­
šnjava. Prostornovremensko ograničenje svesti j c
nadmoćna činjenica u tolikoj meri da b i svako razbi­
janje ove fundamentalne činj enice bio zapravo doga­
đaj od naj veće teorijske važnosti, pošto bi se ti mlc'
dokazalo da je prostornovremenska ograničenost
otkloni j i va određenost. Poništavajući uslov bila b l
psiha, kojoj bi se, prema tome, vremenska prostor­
nost pridodavala kao relativno, uslovno svoJstvo. li
danom slučaj u , međutim, mogl a bi da razbije ogra­
n ičenje vremenske prostornosti, i to nužnim nači­
nom zahvalj u j ući njenom naj bitnijem svojstvu rela­
tivne bezvremenosti i besprostornosti. Ova, kako m l
izgleda, vrlo bliska mogućnost j e od nesagledivog do­
meta, tako da bi trebalo da duh istraživača podstak­
ne na naj veće napore. Naš današn j i razvitak svesti
je tol i ko zaostao (izuzeci potvrđuj u pravilo ! ) , da m u
j oš nedostaj u na učna i misaona oruđa d a b i mogao d a
u dovoljnoj meri oceni telepatske činjenice u nj inom
značenju. Na ovu grupu pojava amo 'am ukazao da
bih nagovestio da zatvaranje psi he u mozak, to jest
n j eno prostorno ograničenje i pak nije tako amo po
sebi razumlj ivo i nepobitno, kao što se smatl a .
K o ima u v i d a u neka saznanja već postojećeg i
dovoljno p roverenog parapsi hološkog dokaZl log ma-

1 14
terijala, zna da su posebno takozvane telepatske po­
jave neosporne činjenice. Objektivno sagledavanje I
kritika postojećih zapažanja moraju utvrditi da se
zbivaju opažanja koja se delom odigravaju kao da
nema vremena a delom kao da n ema prostora. [z
ovoga se naravno ne može izvesti metafizički zaklju­
čak da, shodno ovome, u stvarima po sebi nema ni
vremena ni prostora i da je zbog toga čovekov duh u
kategoriji vremena i prostora kao utkan u maglovi­
toj iluziji. Naprotiv, prostor i vreme nisu samo naJ­
neposrednija, naj naivn ija izvesnost, već i emplrijska
očiglednost, budući da se sve i vaka opažaj nost tako
zbiva kao da se dešava u vremenu i prostoru. S obzi­
rom na ovu nadvladavajuću izve nost shvatlj ivo je
da razum ima vel ike muke sa prihvatanjem tele pat­
skih fenomena. Ali onaj ko pravično sudi o činj -
nicama, taj neče moći a da ne prizna da su prividna
besprostornost i bezvremenost najkarakterističnije
svojstvo ovog fenomena. Najzad, naivna shvatanja I
neposredna izvesnost su, strogo uzev. samo dokaz
psihološkog apriorizma opažajnih formi. koje napro­
sto ne dopuštaju nijednu drugu formu. Sto naša mo­
gućnost opažanja uopšte nije u stanju da imaginira
besprostorno-bezvremenski oblik postojanja. na kra­
JU krajeva uopšte n ij dokaz da jedan ovakav oblik
po sebi nije moguć. I kao što se iz vojstva prividne
bezvremene besprostornosti ne srne izvući apsol utni
zaklj učak o bezvremeno-besprostornom obl i ku posto­
janja, isto tako nije dozvo lj no iz prividnog opaža­
nja prostorno-vremenskog kvaliteta zaključiti da
nema b sprostorno-bezvremenskih obl i ka postoj anja.
Sumnja u apsolutnu važnost vremensko-pro -tornog
shvatanja ne samo da je dozvoljena. nego. s obz i ­
rom n a postojeće i kustvo poželj na. Hipotetička mo­
gućnost da psiha dotiče i bezvremeno-bespro tom i
oblik postojanja je naučno znak pitanja. koje e do
daljnjega mora uzeti ozbi lj no. Psiholozi se opr zno
moraj u pridružiti idejama i sumn ji današnj e teoriJ ­
ske fizike, j er filozofski uzev, » ograničeno t prosto­
ra« šta znači drugo do relativizaciju kategorije pro­
stora? Vrlo lako moglo bi slično da snade i katego-

I I :)
rI J U vremena (kao i kauzalnosti). Sumnje U ovom po­
gledu su prema tome manJe proizvoljne nego nekad.
Suština psihe dopire u mračnosti daleko izvan
naših kategorija poimanja. Duša sadrži tako mnogo
zagonetki kao beskraj sa svojim galaksijama, pred
čijom uzvišenom beskonačnošću jedino duh lišen ma-
šte neće priznati svoje ništavilo. Pri ovoj krajnjoj
nesigurnosti čovekovog shvatanja pomama za pro­
svećivanjem drugih ne samo da je smešna već su­
morno prazna. Dakle, ako neko iz duboke duševne
potrebe ili slažući se sa prastarom mudrosti čove­
čanstva ili iz psihološke činjenice j avljanja » telepat­
skih« opažanja treba da izvuče zaklj učak da psiha
u svojim dubinama prelazi u besprostorno-bezvre­
menski oblik postojanj a i da, prema tome, spada u
ono što se nedovoljno i simbolično naziva »večnost« ,
onda m u kritični razum ne može suprostaviti nije-
dan drugi argumenat osim naučničkog » non liquet « .
Povrh toga o n b i bio u prednosti koja nije z a potce­
njivanje, da se slaže sa »penchant«-om čovekove
duše, koje univerzalno rasprostranjeno postoji još od
nezapamćenih vremena. Ko ne izvuče ovaj zaklju-
čak iz skepse, ili iz pobune protiv tradicije, ili iz ne­
dostatka hrabrosti, ili zbog površnosti psihološkog
Iskustva, ili zbog praznog ignorisanja, ima statistič-
ki malo verovatnoće da postane pionir duha, ali po-
red toga apsolutnu sigurnost da će doći u sukob sa
istinama svoje krvi. Da li su one u krajnjoj liniji
apsolutne istine ili ne, nikada nećemo moći dokazati. j\ I
\v
Dovoljno je da su one prisutne kao »penchant« , a
dobro nam je poznato šta znači zapasti u nepromi­
šljeni konflikt sa ovim » istinama« - znači isto što i
vesno zapostavljanje instinkata, naime iskorenjenje,
dezorijentacija, besmislenost i kako se već zovu svi
ti simptomi manje vrednosti. Jedna od naj zlokobni­
jih socioloških i psiholoških greški, kojima je inače
naše doba tako bogato, je to što se tako često smatra
da, počev od nekog datog trenutka, nešto može po­
stati sasvim drugačije, na primer, čovek se može iz
osnove promeniti, ili bi se mogao pronaći obrazac ili
istina koja bi značila sasvim novi početak itd. Još

1 16
uvek je čudo ako je nešto postalo bitno drugačlJe i l l
se čak poboljšalo. Skliznuće sa istina krvi prouzro­
kuje neurotsku neumornost, nešto čega bi dana::.
malo-pomalo mogli imati dovoljno. Neumorno t, n -
prestana zaposlenost nečim dovode do be misienosti
a besmislenost života je duševna bole t, koju naš"
doba još nije obuhvatilo u njenom celokupnom o bi mu
i njenom celokupnom domašaj u.
 VII

SINHRON ICITET KAO PRINC I P

AKAUZALN I H VEZA
 PREDGOVOR

Sa sastavljanjem ovog spisa tako reći razreša­

vam obećanje koje se godinama nisam usuđivao da
ispunim. Izgledale su mi isuviše velike teškoće pro­
blema kao i njegov prikaz; isuviše velika intelektual­
na odgovornost, bez koje se ne može obraditi ovakat·
predmet; najzad, isuviše nedovoljna moja naučna
priprema. Sto sam ipak prevazišao otpor i latio se
ove teme, desilo se uglavnom stoga što se, s jedne
strane, iz decenije u deceniju gomilalo moje iskustvo
sa fenomenom sinhroniciteta, a s druge, moja istra­
živanja istorije simbola, naročito onih o simbolu ribe,
sve više su mi približavala problem i najzad zbog
toga već dvadeset godina u mojim spisima tu i tamo
nagoveštavam postojanje pomenutog fenomena, bez
njegove bliže obrade. Z eleo bih da privremeno do­
krajčim nezadovoljavajuće stanje pitanja, pokušava­
jući da povezano iznesem sve ono što se odnosi na
ovaj problem. Ne bi trebalo da mi se prebaci uobra­
ženost zbog toga što na sledećim stranicama postav­
ljam neobične zahteve na račun otvorenosti duha i
dragovoljnosti mojih čitalaca. Od njih se ne zahte­
vaju samo ekskurzije u tamne, podozrive i zab ludama
zašipljena područja ljudskog iskustva, već se i opte­
rećuju mislenim teškoćama, koje sobom donosi tre-
(1) Zajedno sa monografijom Wolfgang Pauli Der Ein­
t/uss aTchetypischeT VorsteUungen auf die Bildung natur­
wissenscha/tlicher Theorien bei Kep/eT objavljeno kao sve­
ska Naturerklćirung und Psyche, Studien aus dem C. G. Jung
- Institut IV.

121
tiranje i rasvetljavanje jednog tako apstraktnog
predmeta. Kako već svako može zaključiti Listajući
nekoliko stranica, ni u kom slučaju se ne radi o pot­
punom opisivanju i razjašnjenju zamršenog činje­
ničkog stanja, već samo o pokušaju da se p"oblem
razvije tako da, ako ne svi a ono bar mnogi njegovi
aspekti i veze, postanu vidljivi a time da se, kako se
nadam, otvori prilaz jednom još mračnom području,
koje je međutim od najvećeg značaja za pogled na
svet. Kao psihijatar i psihoterapeut često sam dolazio
u dodir sa ovim problemima i mogao sam da se uve­

rim od kolikog su značaja za čovekovo unutrašnje

iskustvo. Najčešće se radi o stvarima o kojima čovek
ne govori glasno da ne bi bio izložen ismejavanju
lišenom duha. Uvek iznova sam se čudio koliko mno­
štvo ljudi je imalo iskustva ovakve vrste i kako su
brižljivo čuvali ove neobjašnjivosti. Stoga moj udeo
na ovom problemu nije zasnovan samo naučno, već i
ljudski.
Prilikom obavljanja moga rada uživao sam u
interesovanju i delotvornoj potpori od strane niza
lica, koja pominjem u tekstu. Na ovom mestu želeo
bih da izrazim posebnu zahvalnost gospođi dr L.
Frej-Ron (Frey-Rohn). O'T}oa je sa velikom predanošću
obradila astrološki materijal.
A\'gusta 1900. C. G. Jung

22
 A. E KSPOZICIJA

K ao što je poznato rezultati moderne fizike su

doprineli značajnoj promeni naše prirodnonaučne
slike sveta, budući da je uzdrmala apsolutnu važnost
prirodnih zakona i pretvorila je u relativnu. Prirod­
ni zakoni su statističke istine, to jest oni su tako reći
bez izuzetka važeći samo tamo gde se radi o makro­
fizičkim veličinama. Međutim, u području vrlo malih
veličina ova predskazanja postaju nesigurna, odnosno
nemoguća, pošto se vrlo male veličine više ne pona­
šaju shodno poznatim prirodnim zakonima.
Filozofski princip, koji je u osnovi našeg opažaja
prirodnih zakonomernosti, je kauzalnost. Ako se veza
uzroka i dejstva ispostavi samo kao �tatistički va­
žeća i samo kao relativno istinita, onda se princip
kauzalnosti u krajnjoj liniji može samo relativno ko­
ristiti za objašnjavanje prirodnih procesa i time pret-
. postavlja postojanje j ednog ili više drugih faktora,
koji bi bili neophodni za objašnjenje. To znači da j e
povezivanje događaja već prema okolnostima i druge
a ne samo kauzalne prirode i da zahteva i drugačiji
princip objašnjenja.
U makrofizikalnom svetu čovek će se uzalud
obazirati za akauzalnim događajima, već jednostavno
stoga što se uopšte ne mogu predstaviti nekauzal no
spojeni, ne-objašnjivi događaji. Ali to uopšte ne mora
da znači da se ovakvi i ne dešavaj u. Njihovo posto­
janje logično proizilazi - bar kao mogućnost - iz
premise statističke verovatnoće.

123
 Prirodnonaučna pitanja su uperena na pravilne
i, ukoliko su eksperimentalna, reproduktivne doga­
đaje. Na taj način ostaju izvan posmatranja jedno­
kratna ili retka zbivanja. Osim toga eksperimenat na­
meće prirodi ograničene uslove, pošto je izaziva da
daje odgovor na pitanja koja su izmislili lj udi. Zbog
toga je svaki odgovor prirode opterećen vrstom pita­
nja a rezultat predstavlja mešoviti produkt. Na ovo­
me bazirani, takozvani prirodnonaučni pogled na svet
stoga ne može biti ništa drugo do psihološki prej udi­
cirani delimični pogled, kome nedostaju svi oni ipak
ne nevažni aspekti, koji nisu obuhvaćeni statistički.
Da bi se ove jednokratnosti, odnosno retkosti mogle
nekako shvatiti, izgleda da je čovek upućen na isto
tako »jednokratne« pojedinačne opise. Iz toga bi pro­
istekla haotična zbirka kurioziteta, koja podseća na
one stare prirodnjačke kabinete gde se, pored fosila
i anatomskih malformacija, nalazi i rog nosoroga, ko­
ren mandragore i osušena morska sirena. Deskriptiv­
ne prirodne nauke, pre svega biologija u najširem
smislu, vrlo dobro poznaju ovakve »jednokratnosti « ,
njima je potreban, n a primer, samo jedan egzemplar
nekog po sebi krajnje neverodostojnog živog bića, da
bi se dokazalo njegovo postojanje. Svakako da u
ovom slučaju mnogi posmatrači imaju prilike da se
pomoću sopstvenih čula osvedoče da takvo biće po­
stoji. Ali gde se radi o prolaznim događaj ima, koji n
ostavljaju nikakve druge dokazive tragove, osim mo­
žda tragova sećanja u pojedinim glavama, tu nije do­
voljan usamljeni svedok a i više njih nij e dovoljno
da jednokratno zbivanje označi kao bezuslovno ve­
rovatno. Dovoljno je poznata nepouzdanost iskaza
svedoka! U ovom slučaju se nameće neophodnost
ispitivanja da li je na izgled j ednokratni događaj
stvarno jednokratan i da li bilo gde postoje ista ili
bar slična zbivanja. Pri tom consensus omnium igra
psihološki doduše značajnu, ali empirijski nešto tuga­
ljivu ulogu. On se samo izuzetno pokazao korisnim
pri dokazivanju činj enica. Empirija ga doduše ne
zanemaruje, ali se radije ne oslanja na njega. Apso­
lutno jednokratni, prolazni događaji, čije se postoja-

124
nje ne može niti osporiti, niti dokazati nikakvim
sredstvom, nikada ne mogu biti predmet iskustvene
nauke; međutim, ređa zbivanja vrlo su poželjna uko­
l iko postoji veći broj pouzdanih pojedinačnih posma­
tranja. Pri tom takozvana mogu.ćnost ne igra nikakvu
ulogu, jer kriterijum ove izvodi s samo iz vremen­
ski uslovljene, shvatljive pretpostavke. Nema nijed­
nog apsolutnog prirodnog zakona čij i bi autoritet mo­
gao da prizove čovek u cilju potpore svojih zabluda.
On može samo da zahteva po mogućstvu veliki broj
pojedinačnih posmatranja. Ako ovaj broj , statistički
posmatrano, ostaje unutar slučajne verovatnoće,
onda je time dokazano da se radi o slučaj u ; ali time
nije postignuto i objašnjenje. Nađen je izuzetak od
pravil a. Kada se, na primer, broj oznaka kompleksa
nalazi ispod verovatnog broja poremećaja koji se
može očekivati kod asocij acijskog testa, onda to ni u
kom slučaju ne opravdava pretpostavku da u tom
slučaju nema kompleksa. Ali to nij sprečilo da se
reakcijski poremećaj i smatraju slučajnostima.
Iako s upravo u biologiji krećemo na području
gde su kauzalna objašnjenja često nezadovoljavajuća
ili skoro n moguća, ipak se ovde nećemo baviti pro­
blemom biologije, već upravo pitanjem da li uopšte
lma ne samo mogućno ti već i činjeničnosti akauzal­
nih zbivanja.
U okviru našeg iskustva postoJi beskrajno daleko
područje, čiji je opseg tako reći isto toliko velik kao i
domet zakonomernosti - to je svet slu.čaja,! koji ne iz­
gleda da je kauzalno povezan sa koincidiraj ućim či­
njeničnim stanjem. Zbog toga ćemo se najpre pobli­
že pozabaviti sa bivstvom i shvatanjem slučaja. Co-
tek je navikao da pretpostavlja da je slučaj samo po
ebi razumljivo pristupačan kauzalnom objašnjenju i
da je označen kao »slučaj « ili » koincidencija« samo
zbog toga što nije otkrivena ili j oš nije otkrivena nje­
gova kauzalnost. Kako je čovek obično ubeđen u ap-
! Reč » Zu-fall« (slučaj, udes, sudbina) je kao i »Ein-faU­
lupad, prodor, nastajanje, dosećanje, domišljanje) izvanredno
ilustrativna - to je nešto što se kreće ka nekome, kao da
je privučeno od ovoga.

125
solutnu važnost zakona kauzalnosti, ovo objašnjenje
slučaja smatra se zadovoljavajućim. Ali, ako je prin­
cip kauzalnosti samo relativno važeći, onda iz toga
proističe zaključak da, iako se pretežna većina sluča­
j eva može kauzalno objasniti, ipak mora postoj ati
ostatak koji je akauzalan. Stoga se nalazimo pred
zadatkom da izdvojimo slučajne događaje i da akau­
zalne odvojimo od kauzalno objašnjivih. Naravno da
se može pretpostaviti da broj kauzalno objašnjivih
daleko nadmaša broj zbivanja sumnjivih na akauzal­
nost, stoga se, zbog površnosti ili predubeđenja po­
smatrača lako mogu prevideti relativno retki akau­
zalni fenomeni. Cim se pređe na tretiranje slučaja.
nameće se neophodnost brojčanog svrstavanja iSP1-
tivanog događaja.
Procena iskustvenog materijala ne može uslediti
bez kriterij uma diferenciranj a. Po čemu treba akau­
zalne spojeve raspoznavati i odvajati od kauzalnih.
kada se sve slučajnosti mogu ' istraživati na njihovu
kauzalnost? Na ovo se može odgovoriti da se akau­
zalni dogadaj i najpre mogu očekivati tamo gde, po­
sle bližeg razmatranja, kauzalna veza izgleda ne.la­
misliva. Kao primer može poslužiti lekarima dobro
poznati fenomen » duplicitas casuum « , dupliranje
slučajeva. Ponekad se radi o triplikatu pa i većem
broju, tako da Kamerer ( Kammerer) govori o »zako­
nu serij e « , dajući izvanredne primere.� U većini ova­
kvih slučajeva ne postoji čak ni udaljena verovatno­
ća ka uza l ne povezanosti koincidentnih dogadaja
Ako, na primer, moram da utvrdim da moja tram­
vaJska karta ima isti broj kao i karta za pozorište.
koju sam uzeo neposredno posle vožnje a isto veče
još usled i telefonski poziv, kada mi se saopstava da
me zove taj isti broj , onda mi kauzalna povezanost
izgleda preko svake mere neverovatna, pa čak i uz
pomoć najsmelije mašte ne bi moglo da se smisli
kako bi uopšte mogla da po toji neka veza, iako svaki
slučaj za sebe evidentno posedu je svoj u kauzalnost.
S druge strane poznato mi je da slučajna zbivanja
pokazuju tendenciju ne periodičnog formiranja grupa .
" Kammerec Das Gesetz der Serie.

1 26
što neophodno mora biti slučaj , pošto bi i nače posto­
jao periodični, redovan poredak dogadaja, što upravo
isklj učuje slučajnosti.
Kamerer je, u svakom slučaju, mišljenja da go­
milanje', odnosno serije slučajnosti, doduše izmiču
dejstvu jednog zajedničkog uzroka,' što znači da su
akauzal ni, ali su ipak izraz inercije, opšte moći osta­
janja u istom stanj u." Istovremenost » gomilanja upo­
rednih istovetnosti« on objašnja a » imitacijom « .;
Time protivu reči samom sebi, pošto gomilanje slu­
čajnosti ni u kom lučaju nije " pomereno izvan pod­
ručja objašnj ivog«", već shodno svim očekivanj ima
nalazi se u okviru ovog i stoga se, ako se ne može
svesti na jedan zajednički, onda se može dove ti u
vezu sa više uzroka. Njegovi pojmovi o serija ma, i m i ­
tCLciji, atrakciji i ine1'ciji spadaju u kauzalno zami­
šljenu sliku veta i ne kazuju ništa više od gomilanja
slučaj nosti koje odgovara tatističkoj i matematičkoj
verovatnoći. Kamererov činjenični materijal adrži
samo gomilanja slučajnosti, čija je j edina » zakono­
mernost« verovatnoća, to j est ne postoji nikakav vid­
ljivi povod da se bilo šta traži iza svega ovogaJ I z
svoj ih tamnih razloga, međuti m , o n Ipak traži dalj
i više od onoga što krije čista verovatnoća, naime
zakon serije, koj i bi želeo da uvede kao princip pored
kauzalnosti i final nosti.9 Kao što je rečeno ova ten-

, L . c . , S . 1 30 .
.• L. c., S. 36. 93. i 102.
'\ L. C., S. 1 1 7 : .Zakoll serije je h ra : za koHa i n e r t Il os t ,
objekata kojt ItČe s t V tLjll t t svom pOlla!"Lja n j ll . Iz nesrazmern.)
v ece istrajnosti, kOja je. u poređenj u sa pojedinačnim telom
i pojedinačnom snagom, svojstvena telesnom i enelgetskorr.
kompleksu, objašnjava se l:adl'Žavanje identičn konstela­
cije i propratno j a v l j a nje ponavl janja kroz vrlo d u g e Vl'�­
menske interva l e itd
1 L. c., S. 130 .
• L. C., S. 94.
� Numi noznost serije slučajnos t l raste propol'ciona l n"
broju njenih članova. To znači da je na taj način uslovljen:,
konstelacija nesvesn i h (po svoj pri lici arhet i p kih) ;:adl·ža J a .
oda k le s e s t i č e u t i s a k k a o da j e erija ,· uzrokovana t akvil ll
sadržajima. Kako je to moguće ne može se tačno predsta ­
viti bez pomoći magijs k i h kat egorija. zbog čel!lt se t reba Zil ­
dovo l j i t i samo u t iskom.

1 27
dencija uopšte nije zajamčena njegovim materijalom.
Ovu očiglednu protivurečnost mogu objasniti samo
time da autor poseduje tamnu, alt fascinantnu intui­
ciju akauzalnog poretka i veza i to zbog toga što se
on, kao sve razumne i osećaj ne prirode, nije mogao
oteti utisku gomilanja slučajnosti i stoga se, shodno
nj egovoj naučnoj nastrojenosti, usudio na smeli po­
kušaj da potraži akauzalne serije na osnovu iskustve­
nog materijala, koji se nalazi u granicama verovat­
noće. Na žalost Kamerer nije poduzeo brojčano obu­
hvatanje serija. Takav poduhvat svakako da bi na­
bacio pitanja na koja bi se teško našao odgovor. Ka­
zuistička metoda sigurno da pruža veliku pomoć op­
štoj orijentacij i ; međutim, u odnosu na slučajnosti,
pozitivni rezultati mogu se pre očekivati od brojča­
nog obuhvatanja, to jest statističke metode.
Grupisanje slučajnosti i serija izgleda nam, ba!'
za naše današnje pojmove, besmisleno i da se sve
skupa nalazi u okvirima verovatnoće. Svakako da
ima slučajeva čij a slučajnost može dati povoda sum­
nji. Iz mnoštva izabrao sam sledeći slučaj koji sam
zabeležio 1 . aprila 1 949. godine. Danas je petak. Za
ručak imamo ribu. Neko je uz put podsetio na » april­
sku ribu « . Pre podne sam načinio zabelešku : » Est
homo totus medius piscis ab imo. « Popodne pokazala
mi je j edna pacijentkinja, koju mesecima nisam vi­
deo, nekoliko upečatljivih slika riba, koje je crtala u
međuvremenu. Uveče su mi pokazali stolnjak na
kome su bile izvezene ribe. Drugog aprila, u rano
prepodne, nekadašnja pacijentkinja koju godinama
nisam video ispričala mi je svoj san u kome je, sto­
j eći na morskoj obali, spazila veliku ribu koja je pli­
vala direktno prema njoj i tako reći » pristala« kraj
njenih nogu. U to vreme bavio sam se proučavanjem
istorijata simbola ribe. To je znala samo jedna osoba
koja bi u ovoj grupi došla u obzir.
Ovde je bliska sumnja da se radilo o smisaon oj
koincidenciji, o akauzalnoj povezanosti. Moram pri­
znati da me je impresioniralo ovo gomilanje. Ono je
za mene imalo izveStan numinozan karakter. U ta­
kvim prilika!na obično se kaže : » To ne može biti

128
samo čIst slučaj « a da se pn tom ne zna šta se time
kaže. Kamerer bi me ovde sigurno podsetio na svoje
" serije « . Jačina utiska, međutim, ne dokazuje ništa
protiv slučajne koincidencije svih ovih riba. Sigurno
Je kraj nje čudno da se tema » riba« tokom 24 sata po­
navlja ništa manje do šest puta. Ali ne srne se smet­
nuti s uma da je riba petkom nešto najobičnije. Prvog
aprila čovek se lako može setiti aprilske ribe. Tada
sam se već mesecima bavio simbolom ribe. Ribe kao
simbol nesvesnih sadržaja često se sreću. Zbog toga
ne postoji opravdana mogućnost da se u tome sagleda
nešto drugo do grupa slučajnosti. Gomilanja ili serije,
sastavljeni od stvari koje se često sreću, do daljnj ega
se moraju smatrati slučajnostima. 10 One. stoga, bez
obzira na njihov opseg, isključuju akauzalnu vezu,
pošto nije jasno kako bi se ova mogla dokazati. Zbog
toga se pretpostavlja da su sve koincidencije slučajn i
pogoci i stoga im nije potrebno nekauzalno objašnje­
nje.u Ova pretpostavka može i čak mora važiti kao
tačna sve dok se ne pronađe dokaz da učestalost nji­
hovog javljanja prelazi granice verovatnoće. Ali ako
se nađe ovakav dokaz, time bi se istovremeno potvr­
dilo da se susreću pravi akauzalni spojevi događaja,
za čije se objašnjenje ili shvatanje morala potražiti
10 Radi dopune rečenog želeo bih da napomenem da sam

ove redove pisao na obalama na�eg jezera. Kada sam zavr�io

rečenicu, pošao sam nekoliko koraka ka kamenoj ogradi -

tu, na tom zidu nalazila se mrtva riba oko 30 cm duga, na

iZgled bez ozleda. Prethodne večeri na tom mestu nije bilo
ribe. (Verovatno da ju je iz vode iznela kakva grabljivica ill
mačka). Ova riba j e bila sedma u nizu.
II Covek je u nedoumici kako treba da shvati onaj fe­

nomen koji je Stekel (Stekel) označio kao »Obaveza imena�

( Mollsche Zeitschrift f. Psychotherapie III, 1 9 1 1 , S. 1 1 0). Radi
se o delom grotesknim koincidencijama imena i svojstava
tog čoveka. Na primer gospodin Gross (veliki) pati od ludila
veličine, gospodin Kleiner (mali) od kompleksa niže vredno­
.. ti. Dve sestre Altmann (stari čovek), obe se udaju za 20 go­
dina starije ljude. gospodin Feist (gojazan, mastan) je mi­
nistar za ishranu, gospodin Rosstauscher (džambas) je advo­
kat, gospodin Frojd (Freud) zastupa princip zadovoljstv �, go­
spodin Adler princip volje za moći, gospodin Jung ideju
ponovnog rađanja, itd. Da li se ovde radi o apsurdnoj slu­
čajnosti ili sugestivnom dejstvu imena, što izgleda smatra
i Stekel. ili o »smisaonim koincidencijama- ?

!t Jung, Odabrana dela, III

1 29
kauzalnost nemerlj ivog faktora. Tada bi se, naime.
moralo pretpostaviti da su događaji s jedne strane
povezani kao kauzalni lanac, a s druge pak u datom
slučaju međusobno spoj eni nekom vrstom s misaonih
poprečnih veza.
Na ovom mestu želeo bih da dođe do izražaja
Sopenhauerova (Schopenhauer) rasprava O privid­
noj hotimičnosti u sudbini pojedinca (Parerga und
Paralipomena, Bd. I) koja je tako reći kumovala ovim
mojim razmatranjima. Radi se ipak o problemu » isto­
vremenosti bez kauzalne veze, što se naziva slu­
. . .

čajem . « (v. Koebersche Ausgabe, s. 40). Sopen­

. .

hauer predočava ovu istovremenost pomoću paralel­

nih krugova, koji predstavljaju poprečni spoj između
meridijana zamišljenih kao kauzalni lanci (L c., s. 39).
» Svi događaj i u životu čoveka, shodno ovome, stajali
bi u znaku dve u osnovi različite veze: prvo, u objek­
tivnoj, kauzalnoj povezanosti prirodnog toka; drugo,
u subjektivnoj povezanosti, koja je u spoj u samo sa
onim što je doživela individua i koja je toliko su­
bjektivna kao i snovi dotične individue. Da istovre­
meno postoje ove dve vrste veza i da se u aktuelni
događaj obe tačno uklapaj u kao karika dva sasvim
različita lanca, zbog čega sudbina jednog uvek odgo­
vara sudbini drugog i da je j unak u svojoj drami
istovremeno statista u tuđoj, to je naravno nešto što
prevazilazi našu moć shvatanja i samo zahvalj ujući
najdivnijoj harmonia praestabilita može se zamisliti
kao moguće. « (L c., s. 45). Po njegovom shvatanju
»subjekt velikog životnog prostora je . . . samo jedno"
naime transcendentalna volja, prima causa, od koga
zrače svi kauzalni lanci sa pola i, zahvaljujući para­
lelnim krugovima, međusobno se nalaze u smisaonoj
relaciji istovremenosti. l ! Sopenhauer veruje u apso­
lutni determinizam prirodnog toka a uz to i u prvi
uzrok. Ova pretpostavka, kao i prethodna, nije ničim
zajemčena. Ona je filozofska mitologema i verodo­
stojna samo onda kada se istovremeno javlja u oblič­
ju stare paradoksij e : � E'II 'tO 1tCL'II , naime kao jedin­
stvo i verovatnoća. Prva pretpostavka, da istovre-
1� Stoga moj termin »sinhronicitet«.

1 30
mene tačke na meridijanima kauzalnog lanca pred­
stavljaju smisaone komcidencije, ima izgleda na
uspeh jedino kada Je stvarno pouzdano utvrđeno je­
di.nstvo primae causae. Ali ako je ono, kao što lako
može biti, verovatnoća, onda se mora srušiti celo­
kupno Sopenhauerovo objašnjenje, nezavisno od ne­
davno sagledanog, statistički važećeg prirodnog za­
kona koji ostavlja otvorenu mogućnost indetermini­
zma. Stoga ni prosuđivanje niti iskustvo ne j amče
redovno prisustvo obe vrste veza, u kojima je su­
bjekt i objekt jedno te isto. Jedno vreme Sopenhauer
je mislio i pisao da kauzalnost kao kategorija ima a
priori apsolutnu važnost i da se zbog toga mora upo­
trebiti za objašnjenje smisaone koincidencije. Ali.
kao što smo videli, ona je u stanju da odgovori ovom
zadatku sa određenom verovatnoćom samo uz pomoc
daljne volj ne pretpostavke jedinstva primae causae.
Međutim, tada se j avlja neophodnost da se svaka
tačka na zamišljenom meridijanu nalazi u spoju smi­
saone koincidencije sa svakom drugom na istom
stupnj u širine. Ovaj zaključak prevazilazi sve empi­
rijske mogućnosti, to jest on pripisuje smisaonoj ko­
incidenciji tako pravilno i zakonomerno prisustvo ili
javljanje, da njeno utvrđivanje ili uopšte nije nužno
lli da je najprostija stvar na svetu. Sopenhauerovi
primeri su tako mnogo i tako malo ubedljivi kao i svi.
drugi.. Ali njegova najveća zasluga je u tome što je
sagledao problem i pri tom shvatio da ovde nema
jevtinih ad hoc objašnjenja. Da ovo zadire u osnove
našeg saznanja uopšte, on je u smislu njegove filo­
zofije izveo iz transcendentalne pretpostavke, naime
iz volje, koja stvara život i postojanje na svim stup­
njevima i oboje tako usklađuje da ove harmonično
odgovaraj u ne samo na istovremenim paralelama,
već s vremena na vreme kao fatum ili proviđenje
pripremaju ili određuju budućnost.
Nasuprot Sopenhauerovom pesimizmu ovo gle­
danje ima skoro prijatan i optimistički prizvuk, koji
danas jedva da smo u stanju da osetirno. Najsadržaj­
nije a istovremeno najsumnjivi.je stoleće svetske isto­
rije deli nas od onog srednjovekovnog vremena, kada
,.
131
Je tilozofski duh verovao da može nešto utvrditi i sa­
znati s one strane sveg iskustva. Ali ono doba imalo
Je j oš veći i dalji pogled koji se nije zaustavljao i
smatrao da je dostigao granice tamo gde je naučna
putogradnja dospela do svog privremenog kraja.
Tako je Sopenhauer stvarnim filozofskim sagledava­
njem obuhvatio jedno područje, čij u svojstvenu fe­
nomenologiju doduše nije dovoljno obuhvatio, ali j u
j e približno tačno ocrtao. O n j e spoznao d a omina i
praesagia, astrologija i raznoliko varijabilne intuitiv­
ne metode imaju zajednički lmenitelj, koji je nasto­
jao da pronađe pomoću » transcendentne spekulaci­
je«. Pri tom je spoznao. isto tako tačno, da se radi o
principijelnom problemu prvog reda, nasuprot svima
oRima koji su pre i posle njega operisali sa nepodob­
nim predstavama prenošenja sile ili čak pokušavali
da celo područje odbace kao besmislicu da bl lzbegli
isuviše težak zadatak. u Sopenhauerov pokušaj je uto­
liko značajniji što spada u doba kada je strahoviti
prodor prirodnih nauka ceo svet uverio u to da jedino
kauzalnost dolazi u obzir kao konačni princip obja­
šnJenja. Umesto da j ednostavno odbaci sva ona isku­
stva koja nisu htela da bez dalj njega pokleknu pred
isključivom dominacljom kauzalnosti, on Je, kao što
smo videli, načinio pokušaj da ih podvede pod svoja
deterministička gledišta. Time je Sopenhauer ono što
j e stalno i odavno ležalo u osnovi kao j edan, pored
kauzalno postojećeg, drugačiji poredak sveta, naime
onaj svet prefiguracije, korespondencije i prestabili­
sane harmonije, silom uterao u kauzalne šeme, sva­
kako gonjen ispravnim osećanjem da zakoni prirode
slike sveta, u čij u važnost nije sumnjao, ipak propu­
štaju nešto što je igralo značajnu ulogu u antičkom
i srednjovekovnom shvatanju (kao i u tajanstvenom
osećanju modernoga).
Podstaknuti velikim činjeničnim materijalom
koji su sakupili Gurnej, Majer i Podmor (Gurney,

I S Kant se mora izuzeti. U svojoj raspravi Traume eines

Geistersehers, erlautert durch Traume der Metaphysfk on Je
pokazao put Sopenhaueru.

1 32
Myer, Podmore)14 problemu računa verovatnoce PrI­
šli su Darije (Dariex) l S, Riše (Richet) " i C. Flamarion
(Flammarion)Y Darije je za » telepatsko opažanj
smrti proračunao verovatnoću od l : 4 1 1 4 545 ; obja­
šnjenje j ednog takvog slučaja kao slučajnosti je, da­
kle, preko četiri miliona puta neverovatnije od » te­
lepatske« odnosno akauzalne, smisaone koincidencije
Astronom Flamarion J za posebno dobro posmatran
slučaj »phantasm of the living« izračunao verovat­
noću čak od 1 : 804 622 222.1 On prvi put sumnjiv
događaje dovodi u vezu sa opažanjem mrti za kOJ U
se tada interesovao. Tako iznosi on" da je, kada j u
ovom delu obrađivao atmosferu i to upravo kada J
pisao poglavlje o j ačim vetra, iznenadni nalet j akog
vetra sve listove sa njegovog pisaćeg tola zbrisao
kroz prozor. Isto tako pominje zabavni događaj tro­
struke koincidencije gospodina de Fontgibu sa pu­
dingom od šljiva.zo Pominjanje ovih koincidencija u
vezi sa telepa skim problemom pokazuj da se kod
Flamariona već naslućuju obrisi, vakako j oš nesv
sno, daleko obuhvatnijeg. principa.
Pisac Vilhelm fon Sole (Wilhelm von Seholz)U
sakupio je niz slučajeva koji pokazuju na kakav
čudnovat i nesvakodnevan način ukradene stvari po­
novo vraćaju sopstveniku. Između ostalih pomi nJ '
slučaj majke koj a je fotografisala svog četvorogodl -

14 Phantasms o f t h e LlVmg
l� Annales des sCiences psychtq ues, p 300
16 Proceedings of th Society for Psychical Resea n';'
17 L'Inconnu et L � problem s psychtques, p 227
ld L. c., p. 24 1
l t L. C., p. 228
�O L c., p. 23 1 Izvesni Dešamp kao dečak u OrJeanu
dobiO Je komad pudinga od šljIVa od gospod ina de Fontgibu.
Deset godina kasnije u jednom pariskom restoranu otkrio k
puding od šljiva l naručio jedan komad Medutim. i posta­
vilo se da je puding već poručen I to od strane g. de Fon t ­
gibua. Mnogo godina kasmje Dešamp je pozvan n a prijem
gde će se služiti puding od šljiva kao poseban raritet. Za
vreme Jela primetio Je da sada nedostaje samo g. de Fontgi ­
bu. U tom trenutku su .se otvorila vrata da bi ušao usahnu ! !.
<iezorijentisani starac - g. de Fontgibu. koji se zbunio oko
adrese 1 pogrešno upao u ovo društvo.
tl Der ZUfaLL. Eine Vorform des Schicksals
šnjeg sinčića u Svarcvaldu. Film je poslala da se ra­
zvije u Strasburgu. Zbog početka rata ( 1 91 4) nije mo­
gla da podigne film. Smatrala ga je izgubljenim. U
Frankfurtu na Majni 1 9 1 6. kupila je film da bi foto­
grafisala u međuvremenu rođenu ćerčicu. Prilikom
razvijanja ispostavilo se da je film dva puta ekspo­
niran - druga slika bio je snimak njenog sina koji
je načinila 1 9 14. godine! Stari, nerazvijeni film ne­
kako je dospeo među nove i tako ponovo došao u
prodaju. Autor dolazi do shvatljivog zaključka da svi
znaci upućuju na » privlačnu snagu odnosnog« . On
pretpostavlja da je zbivanje sređeno, kao kada bi
nam san bio » nesaznajno veća i obuhvatnija svest.«
Sa psihološke strane problem slučajnosti obra­
đivao je Herbert Zilberer (Silberer}.22 On ukazuje da.
su na izgled smisaone koincidencije delom nesvesna
obrada, delom nesvesna voljna tumačenja. On ne ra­
zmatra ni parapsihičke fenomene niti sinhronicitet,
a teorijski ne izlazi iz okvira Sopenhauerovog kauza­
lizma. Nezavisno od neophodne kao i poželjne psiho­
loške kritike vrednovanja slučajnosti, Zilbererova
istraživanja ne sadrže nikakva ukazivanja na posto­
janje pravih, smisaonih koincidencija.
Odlučujući dokaz postojanja akauzalnih povezi­
vanja događaja tek je u najnovije vreme, uglavnom
preko Rineovih (Rhine) eksperimenata23 iznet na na­
učno dovoljnoj visini, ali tako da autori nisu prepo­
znali dalekosežne zaključke koji se moraju izvesti iz
njihovih rezultata. Do sada još nije iznet neki kri­
tički argumenat protiv ovih pokušaja, koji ne bi mo­
gao biti odbačen. Eksperimenat se u principu sastoji
u tome što eksperimentator otkriva seriju numerisa­
nih karti, sa ucrtanim j ednostavnim geometrijskim
22
Der Zufall und die Koboldstreiche des Unbewussten.
23
Rhine, Extra-Sensory Perception. Idem, New Frontiers
of the Mind. Od ovoga je prevedeno na nemački : Neuland
der Seele. Pratt, Rhine, Smith, Stuart and Greenwood :
Extra-Sensory Perception after Sixty Years. Opšti pregled
rezultata nalazi se u : Rhine, The Reach of t h e Mind, isto i
u knjizi Tyrrell, The Personality of Man. Kratak ali pregle­
dan rezime kod Rhine, An IntroductIOn to t h e Work oj
Extra-Sensory Perception, p. 1 64.

1 34
motivima, i to jednu za drugom. Istovremeno e oso­
bi, koja je prostorno odvojena od eksperimentatora,
daje nalog da navede odgovarajuće znake. Koristi se
serija od 25 karata, koja se sastoji od po pet karata
sa istim znakom. Pet karata je nosilo znak zvezde,
pet pravougaonika, pet krugova, pet dveju talasastih
l inija a pet krsta. Karte je jednu za drugom prevrtao
eksperimentator, kome je, prirodno, bio nepoznat re­
dosled serije. Ispitivana osoba (Lo.), koja uopšte nije
imala mogućnosti da vidi karte, morala je, kako zna
i urne, da navede upravo otkriveni znak. Naravno da
j e veliki broj pokušaj a protekao negativno budući da
rezultat nije prelazio verovatnoću od pet slučajnih
pogodaka. Neki rezultati su međutim iznosili znatno
više od verovatnoće. Ovo je bio slučaj kod ispitivane
osobe P. Prva serija testa sastojala se u tome da sva­
ka Lo. osam stotina puta pokuša da odgonetne karte.
Prosečni rezultat je iznosio 6,5 pogodaka na 25 ka­
rata, dakle 1 ,5 više od matematičke verovatnoće, koja
iznosi pet pogodaka. Verovatnoća da se javi slučajna
devijacija od 1 , 5 na broj pet, iznosi 1 : 250.500. Ova
proporcija pokazuje da verovatnoća slučajne devija­
cije nije u�ravo velika, pošto se u 250.000 slučajeva
samo jednom može očekivati slučajna devijacija ovog
lZnosa. Individualni rezultati su varirali u zavisnosti
od specifične nadarenosti Lo. J edan mladi čovek,
koji je u mnogobrojnim pokušajima postigao proseč­
no deset pogodaka na svakih 25 karata (dakle dvo­
struko više od verovatnoće), jednom je pročitao is­
pravno svih 25 karata, što odgovara verovatnoći od
1 : 298 023 223 876 953 1 25. Od mogućnosti da se karte
mešaju na bilo koji približan način, čuvala je apara­
tura koja je karte mešal a automatski, dakle, nezavi­
sno od ruke eksperimentatora.
Posle prvih pokušanih serija u jednom slučaju,
prostorna distanca između eksperimentatora i i.o. iz­
nosila je ao 350 km. Prosečni rezultat broj nih poku­
šaja ovde je iznosio 1 0, 1 pogodaka na 25 karata. U
drugom nizu pokušaja, kada su se eksperimentator i
i.o. nalazili u istoj sobi, 1 1 ,4 pogodaka na 2 5 ; kada je
i.o. bila u susednoj sobi, 9,7 na 2 5 ; udaljena dve sobe

135
1 2,0 na 25. Rme pominje ekspenmente Ušera ( Usch r)
i Burta (Burt), koj i sa pozitivnim rezultatima pro­
stiru na preko 960 milja.!f Potpomognuti sinhronizo­
vanim časovnicima eksperimenti su a pozitivnim
rezultatima sprovedeni između Darema (Durham,
North Carolina) i Zagreba u Jugoslavij i (oko 4000
milja) .!$
Okolnost da razdalj ma u principu nema nika­
kvog efekta dokazuje da ne može raditl o energet­
skoj pojavt, .pošto bi inače povećavanje distance i ši­
renje u prostoru moralo prouzrokovati smanjenje
dejstva, tako da ne bi bilo teško ustanoviti da se brOJ
pogodaka smanjuje proporcionalno kvadratu rastoja­
nja. Kako ovo očigledno nije slučaj, ne preostaje ni­
šta drugo do da se pretpostavi da se ova distanca po­
kazuje psihički varijabilnom, tako da se, na primer,
pomoću psihičkog stanja u datom slučaju može re­
dukovati na nulu.
Još čudnovatije Je da nl vreme u principu ne de­
luje prohibitivno, to j est čitanje u budućnost položene
serije karata pokazuje broj pogodaka koji prevazilazi
čistu verovatnoću. Verovatnoća Rineovih rezultata sa
vremenskim eksperimentom iznosi 1 : 400.000. što
znači značaj nu verovatnoću za postoj anje faktora ne­
zavisnog od vremena. Rezultat vremenskog eksperi­
menta ukazuje na psihičku relativnost vremena, po­
što se radi o opažaj ima događaja kOJ l još uopšte nisu
nastupi li. U takvim slučajevima izgleda kao da je
isklj učen faktor vremena, i to pomo ' u neke psihičke
funkcije ili bolje pomoću psihičkog stanja koje mož
da eliminiše i faktor prostora. Ako već kod ek peri­
menta sa prostorom moramo da zaključimo da se
energija ne smanjuje sa distancom, onda je kod vre­
menskog eksperimenta potpuno nemoguće uopšte l
pomisliti na bilo kakav energetski odnos izmedu opa­
žanj a i budućeg događaja. Covek stoga mora unapred
da odustane od svih energetskih objašnjenja, što zna­
či da se događaj i ove vrste ne mogu posmatrati sa

!4 Rhme, The Reach of the Mind, p. 49.

tS Rhm and .Humphrey· A Transoceant(' ESP E.xpe n -
m en t , p. 52

1 36
ugla kauza l nos t " pošto kauzalno t pretpo tavlja po­
stoj anje prostora i vremena, budući da u u osnovi
svih posmatranja u krajnjoj liniji t la kOJa kr cu.
Među Rinrovim eksperimentima moraju s po­
menuti i pokušaji sa kockama l o. dobIja nalog da
baca kocke (što je omogućeno pomoću aparata) sa
željom da po mogućstvu padn što više sa tri tačke.
Rezultati ovog takozvanog PK eksperimenta (psiho­
-kineza) bili su POZitivnI i to utoliko bolje što je viŠ€'
kockica korišć no odjednom.! Ako se prostor l vreme
pokazuju kao psihičkI relativm, onda mora da i po­
kretano telo poseduje odgovarajuću relativnost, od­
nosno da je ovoj podređeno.
Neposredno iskustvo iz ovih eksperimenata Je Čl­
njenica da posle prvog pokušaja počinje da opada
broj pogodaka, što dovodi do negativnih rezultata.
Ali ako iz bilo kog unutrašnjeg ili spolj njeg razloga
dođe do osveženja interesovanja i.o., onda s ponovo
povećava broj pogodaka. Nezaintere ovano t l do ada
deluju prohibitivno; udeo, pozitivno očekivanje, nada
l vera u mogućnosti eksperimentatora poboljšavaj u
rezultate i stoga izgleda da su uopšt preduslov Jav­
ljanja rezultata. U ovom smislu je interesantno da Je
poznati engleski medijum Aj 1in Garet (Mrs Eile n J
Garrett) u Rineovom eksperimentu postigla vrlo loš
rezultate i to stoga što, kao što je ama izjavila, n i ]
mogla da uspostavi nikakav oseća]ni odnos prema
bezdušmm eksperimentalnim kartama.
Ovo malo nagoveštaJ a Je dovoljno da čitaocu
pružl bar površaR uvid u ove ksperimente. Gore po­
menuta Tirelova (C.N.M. TyrreU) knjiga, tadašnjeg
predsednika Society for Psychical Research, adržt
vrlo dobar pregled svih iskustava na ovom podruČJ U .
Urednik j l sam stekao velike zaslug u ispitivanjU
eksperimentatora. Sa fizičke strane eksperiment
ekstrasenzorne percepcije (ESP) je Robert Mekonel
(Robert A. McConnell) pozitivno ocenio u članku pod
naslovom : .. ESP - Fact OT Fancy ? !7
fS The Rea.ch of the Mmd, p. 73.

t7 G. Prof. Pauli mi je prijateljski ukazao na ovaj rad

koji Je izašao U ' The SCtenttfic Monthly LXIX ( 1 949). br 2.

l :l i
 Razumljivo da je pokušavano da se na sve mo­
guće načine objasne ovi rezultati koji se graniče sa
čudom i naprosto sa nemogućim. Ali ovakvi poku­
šaji su se uvek razbijali o činjenice koje se do sada
nisu mogle osporiti. Pomoću Rineovih eksperimenata
suočeni smo sa činjenicom da ima događaja koji su
eksperimentalno, tj . u ovom slučaju smisaono među­
sobno povezani a da se pri tom nije moglo dokazati
da je ovaj odno� kauzalan, budući da » prenos«
( » transfer«) ne pokazuje nikakva poznata energetska
svojstva. Zbog toga postoji osnovana sumnja da li se
uopšte radi o » prenosu«.28 Naime, ovako nešto vre­
menski -eksperimenti principijelno isključuju, pošto
bi bilo apsurdno pretpostaviti da se j oš nepostojeće,
činjenično stanje koje treba da nastane tek u buduć­
nosti, može kao energetski fenomen preneti na sada­
šnji prijemnik.29 Naprotiv, izgleda da se objašnjenje
s j edne strane uklapa u našu kritiku pojma prostora
i vremena, a s druge se postavlja kod tumačenja ne­
svesnog. Kao što je već rečeno, nemoguće je dana­
šnji m sredstvima extra sensory perception, to j est
smisaone koincidencije objasniti kao energetski feno­
men. Time se odbacuje i kauzalno objašnjenje, pošto
se » dejstvo« ne može drugačije shvatiti do kao ener­
getski fenomen. Stoga se ne radi o uzroku i efektu,
već o podudaranju u vremenu, nekoj vrsti istovreme­
nosti. Zbog oznake istovremenosti odabrao sam izraz
sinhronicitet, da bih time označio hipotetični faktor
objašnjenja, koji se ravnomerno suprotstavlj a kau­
zalnosti. U mome članku » Duh psihologije« (Der
Geist der Psychologie - Eranos Jahrbuch XIV, 1 946)
predstavio sam sinhronicitet kao psihički uslovljenu
relativnost od vremena i prostora. U Rineovim eks­
perimentima vreme i prostor ponašaju se donekle
»elastično« naspram psihe, pošto se na izgled proiz­
voljno mogu redukovati. Kod prostornog poretka u
eksperimentu se prostor, a kod vremenskog vreme,

28 Ne mešati sa terminom "prenos« (»transfer«) u psi­

hologiji neuroza, koji označava projekciju srodničkog odnosa.
29 Kamerer (Kammerer) se bavio pitanjem »protivdej ­
stva sledećeg stanja na prethodno- ali ne baš ubedljivo.

1 38
u izvesnoj meri redukuju približno do nule; izgleda
kao da su prostor i vreme povezani sa psihičkim uslo­
vima ili kao da po sebi i za sebe uopšte i ne postoje
i da se »postavljaju« samo pomoću svesti. Prostor i
vreme su u prvobitnim shvatanjima (to jest u primi­
tivnim) kraj nje podozriva stvar. Oni su tek tokom
duhovnog razvitka postali »čvrsti« pojmovi, i to kroz
uvođenje merenja. Po sebi prostor i vreme se sastoje
od ništavila. Kao opredmetljeni pojmovi oni proističu
tek iz diskriminativne delatnosti svesti i formiraju
neophodne koordinate za opisivanje ponašanja tela
koje se kreće. Stoga su oni u suštini psihičkog pore­
kla, što je svakako osnova koja je pokrenula Kanta
da ih shvati kao kategorije a priori. Ali ako su pro­
stor i vreme prividna svojstva tela koje se kreće,
stvorena neophodnošću razumevanja posmatrača,
onda njihova relativizacija pomoću psihičke uslovlje­
nosti u svakom slučaju više nije nikakvo čudo, već se
nalazi u području mogućeg. Ova mogućnost, među­
tim, nastupa tek onda, kada psiha ne posmatra spolj­
no telo već kada posmatra samu sebe. To je naime
slučaj kod Rineovih eksperimenata - odgovor ispi­
tivan osobe ne sledi iz posmatranja fizičkih karata,
već iz čiste imaginacije, iz dosećanja, u kojima se ma­
nifestuj e struktura nesvesnog, koje i produku-j e ove
sadržaje. Ovde bih želeo j oš jednom da ukažem na
to da su presudni faktori nesvesne psihe arhetipovi,
koji čine strukturu kolektivno nesvesnog. Ovo po­
slednje, međutim, predstavlja kod svih ljudi samom
sebi identičnu »psihu«, koja je, nasuprot nama po­
znatog psihičkog, neopažaj na, zbog čega sam je ozna­
čio kao psihoid.
Arhetipovi su formalni faktori koji sređuju ne­
svesna duševna zbivanja - oni su »patterns of be­
ha,,;our« . Istovremeno arhetipovi imaju »specifičan
naboj " - oni razvijaju numinozna dejstva, koja se
izražavaju u afektima. Afekat izaziva partielles
abaissement du niveau mental, budući da određeni
adržaj dovodi do, doduše, jasnosti nadnormalne vi­
ine ali u istoj meri od drugih mogućlh sadržaja sve­
sti oduzima toliko energije da ovi tamne, postaju ne-

139
svesni. Zbog dejstva afekata na sužavanje svesti na­
staje sniženje orijentacije koje je u skladu sa traJa­
njem afekta, a koja, sa svoJe strane pruža nesvesnom
povoljnu priliku da prodre u ispražnjena 'i napuštena
područja. Zbog toga je tako reći redovno iskustvo da
u afektu probijaju i dolaze do izražaja neočekivani,
inače sputavani ili nesvesni sadržaj l. Takvi sadržaj i
su ne retko inf riome ili primitivne prirode i na taj
način odaj u svoje poreklo u arhetipovima. Kao što
ću potom jasnije osvetleti, izgleda da su arhetipovi, u
izvesnim prilikama, povezani sa fenomenima istovre­
menosti, to jest sinhronicitetom. To je razlog zbog
čega ih ovde pominjem.
U pravcu psihičke prostorno-vremenske relativ­
nosti ukazuju možda slučajevi izvanredne prostorne
orijentacije kod životinja. Zagonetna vremenska ori­
j entacija palolo crva polinežanskih ostrva, čiji se rep­
ni segmenti, puni polnih produkata, pojavljUjU na
morskoj površini u predvečerje poslednje mesečeve
četvrti oktobra i novembra,30 mogla bi da spada u
ovaj skup. Kao uzrok ove pojave navodi se da u ovo
vreme dolazi do ubrzanja okretanja zemlje pod uti­
cajem gravitacij e meseca. Ali astronomskim razlozi­
ma nemoguće je potvrditi ovo objašnjenjeY Po sebI
nesumnj ivo veza menstruacionog perioda kod čoveka
sa mesečevim k retanjem i menarna, izgleda da je u
vezi sa mesecom samo cifarski a da njim stvarno ne
koincidira. Takođe nije dokazano da je ikada imao
uticaja.
Problem sinhroniclteta već me dugo okupira, l
to ozbiljnije od polovine dvadesetih godma3� kada

30 Tačnije rečeno .lJubavm zanos poČi nJ n što ranije

l završava se nešto posle ovih dana. U taj dan J samo mak­
simum. Meseci su različiti u zavisno ti od mesta Vavo .. a
Amboine treba da se pojavlj uje pri punom mesecu u martu
(Kramer, Ober den Bau der Korallenriffe)
3 1 Dahns, Das Schwiirmen des Palolo
t Već godinama pre toga kod mene e razvila sumnja
u neograničenu primenu principa kauzalnosh u psihologIji
U predgovoru prvog izdanja Collected Papers an AnalyttCal
Psychology ( 1 916) p. XV, napisao sam : »Causality is only one
principle and psychology essentially cannot be exhausted by
causaJ methods only, because the mind ( = psyche) lh'e. by

1 4Q
sam se, prilikom ispitivanja fenomena kolektivno ne­
svesnog neprestano sudarao sa vezama koje više ni­
sam mogao da objasnim kao slučajno formiranje gru­
pa ili gomilanje. Radilo se naime o » koincidencij ama«
koje su bile smisaono tako povezane, da j e njihov
slučajan« susret predstavljao neverovatnost kOJa se
morala izraziti pomoću neke nemerIjive veličine.
Samo primera radi navešću j edan slučaj IZ mojih
posmatranja. Jedna mlada paciJentkmJa u odlučnom
t renutku terapijskog postupka sanjala je da Je dobila
na poklon zlatnog kotrljana (skarab j ) . Dok mi j e
prepričavala njen san, j a sam sedeo leđima okrenut
zatvorenom prozoru. Iznenada sam iza mene začuo
šum kao da neko tiho otvara prozor. Okrenuo sam
s 1 video da neki leteć} insekt od spolja udara o pro­

wrsko staklo. Otvorio sam prozor i uhvatio insekta.

Radilo se o naj bližoj analogiji sa zlatnim skarab€-­
Jom, naime o Scarabeide (zlatica), Cetoma aurata,
i nsektu koj i je, suprotno svojim navikama, baš u
ovom trenutku osetio potrebu da prodre u tamnu
sobu. Moram reći da mi se Qvakav slučaj nije desio
m pre ni po le ovog događaja, a da je tadašnji san

pacijentkinje ostao u mom sećanju kao unikum.

U vezi sa ovim želeo bih da navedem drugi, za
lZVesnU kategorij u događaja tipičan slučaj. Zena j ed­
nog mog pacijenta pedesetih godina isprIčala mi J e
da s e u trenutku smrti njene majke i babe na prozoru
sobe samrtnika skupilo mnoštvo ptica; priča koju sam
toliko puta čuo od drugih ljudi. Kada se bližio kraju
terapijski postupak sa njenim mužem, pošto J e bila
otklonjena njegova neuroza, j avih su se kod njega
u početku laki simptomi koje sam dovodio u vezu sa
oboljenjem srca. Poslao sam ga specijalisti, koji me­
đutim pri prvom pregledu, kako me Je pismeno oba­
vesti o, nije našao ništa zabrinjavajuće. Na putu kući

aims as wel1.e Psihička finalnost počiva na preegzistentnom ..

smislu, koji postaje problemski tek kada se radi o nesvesnuj
obradi. U ovom slučaju mora se, naime. pretpostavlti neka
vrsta »znanjac koje prethodi svakoj svesnosti. Do ovog za­
ključka došao je i H. Driesch (Die ,Seele· als elementarer
Natur!aktor, S. 80).

141
sa ove konsultacije (sa lekarskim izveštajem u dže­
pu) moj pacijent se iznenada sručio na ulici. Kada su
ga done1i kući u samrtnom ropcu, njegova žena je
već bila u strašnom nemiru i to zbog toga što se, ne­
posredno posle odlaska njenog muža lekaru, na nji­
hovu kuću spustilo veliko j ato ptica. Naravno da se
odmah setila sličnih događaj a prilikom smrti njenih
najbližih i plašila se najgoreg.
Iako osobe koje imaju udela u ovom događaj u
izvanredno dobro poznajem i stoga znam da se radi
o istinskom činjeničnom izveštaju, ipak uopšte ne
smatram da će neko, ko odlučno ovakve stvari po­
smatra kao čiste slučajnosti, zbog ovoga osetiti po­
trebu da menja svoje mišljenje. Prikazivanje oba
slučaja proističe iz namere da se ukaže na način na
koji se obično pokazuj u smisaone koincidencije u
praktičnom životu. Smisaona povezanost u prvom
slučaju je j asna u pogledu približnog identiteta glav­
nih objekata (naime oba skarabeja) ; nasuprot tome
u drugom slučaj u na izgled se ne mogu meriti istim
merilima smrtni slučaj i j ato ptica. Ali ako se uzme
u obzir da već u vavilonskom hadu duše nose »odeću
od perja« a da je u starom Egiptu ba, duša, zami­
šljana kao ptica," tada uopšte nij e tako daleko pret­
postavka arhetipskog simbolizma. Da je ovaj događaj
bio predmet sna, onda bi komparativno-psihološki
bezuslovno došlo u obzir j edno takvo tumačenje. U
prvom slučaju izgleda da isto tako postoji arhetip�ka
osnova. Kao što sam pomenuo, radilo se o neobično
teškom terapijskom postupku, koji do pomenutog sna
skoro uopšte nije makao s mesta. Glavni razlog ovde
je bio, što moram pomenuti zbog razumevanja situa­
cije, u kartezijanskoj filozofij i odgaj eni animus moje
pacijentkinje, koji se za svoje krute pojmove stvar­
nosti držao u toj meri čvrsto, da nastoj anja tri lekara
(naime ja sam bio treći) nisu bila u stanju da ga raz­
mekšaju. Za ovo je očigledno bio potreban nekakav
iracionalni događaj , koji j a, samo po sebi razumljivo.
nisam mogao da stvorim. Već je san blago uzdrmao

33 Kod Homera »cvrkuću« duše mrtvih.

142
racionalistički stav moje pacijentkinje. Ali kada je
skarabej stvarno doleteo, tada j e njeno prirodno biće
moglo da probij e opsednutost od strane animusa,
čime je proces promene, koji inače prati terapijski
postupak, prvi put uzeo ispravan tok. Suštinske pro­
mene stava znače psihičku obnovu, koja je skoro pv
pravilu u snovima i fantazijama praćena simbolima
ponovnog rađanja. Skarabej je klasični simbol po­
novnog rođenja. Prema izlaganju staroegipatske knji­
ge Am-Tuat mrtvi bog sunca se na sedmoj postaji
pretvara u kepera, skarabej , i kao takav na dvana­
estoj postaji stupa u brod koji podmlađeno sunce iz­
vodi na j utarnje nebo. U ovom slučaj u j edina teškoća
se sastoji u tome što se kod obrazovanih teško sa si­
gurnoŠĆu mogu isključiti kriptomnezije (iako simbol
nije bio poznat mojoj pacij entkinji) . Uz put prime­
ćeno psihološko iskustvo se stalno sudara sa ovakvim
slučajevima34 u kojima se pojava paralelnih simbola
ne može objasniti bez hipoteze o kolektivno ne­
svesnom.
Slučajevi smisaonih koincidencija - koje treba
razlikovati od grupa slučajnosti - izgleda da poči­
vaj u na arhetipskoj osnovi. Bar svi slučajevi iz mog
iskustva - a njih je veliki broj - ukazuju na ovu
karakterističnu oznaku. Sta to treba da znači već
sam maločas pomenuo.35 Iako će svako ko ima nekog
iskustva na ovom područj u bez teškoća prepoznati
arhetipski karakter u ovakvim događajima, ipak se
psihički uslovi Rineovih eksperimenata ne mogu bez
daljnjega dovesti u vezu sa ovim, pošto konstelacija
arhetipa nije odmah vidljiva. Pri tom se ne radi o
takvim emocionalnim situacijama kao u mojim pri­
merima. Ipak odmah treba ukazati na to da kod Ri­
nea u proseku prva serij a pokušaja daje najbolje re­
zultate, koji potom brzo opadaju. Ali ako se uspe da
se probudi novo interesovanje za (inače dosadan)
eksperimenat, ponovo se poboljšavaju rezultati. Iz

34 Ovo se naravno može zaključiti samo onda, kada

lekar raspolaže neophodnim poznavanjem istorijata simbola.
M Upućujem na moja izlaganja u : Der Geist der Psy­
chologie, Eranos-Jahrbuch XIV (1946), S. 448.
toga proističe da emocionalm faktor igra značajnu
ulogu. Afektivnost, međutim, u velikoj men počiva
na instinktima, čij i je formalni aspekt upravo ar­
hetip.
Ali postoji i psihološka analogija između oba
moja slučaja i Rineovog eksperimenta, što svakako
nije tako uočljivo. Ove na izgled sasvim različite situ­
acije imaju zajedničku karakteristiku, naime izvesnu
nemogućnost. Pacijentkinja sa skarabejom nalazila se
u » nemogućoj « situaciji utoliko što je njen terapijski
postupak zapinjao ne nalazeći nigde izlaza. U takvim
situacijama, kada su ove dovoljno ozbiljne, obično se
J avljaju arhetipski snovi koji ukazuju na mogućnost
napretka, na koje čovek inače ne bi pomislio. Ovakve
situacije su uopšte one koje sa velikom pravilnošću
konstelišu arhetip. U izvesnim slučajevima psihotera­
peut je prinuđen da pronađe racionalno nerešive pro­
bleme, na koje će usmeriti pacijentova nesvesna do­
življavanja. Ako je ovo uspostaVljeno, onda se na taj
način bude dublji slojevi nesvesnog, naime praslike,
čime se ličnost dovodi na put promena.
U drugom slučaJ U postojala je polusvesna zabri­
nutost s jedne strane, a s druge preteća mogućnost
letalnog ishoda, pri čemu nije postojala mogućnost
dovoljnog poznavanja situacije. Kod Rineovog ekspe­
rimenta je, najzad, nemogućnost zadatka ono što
skreće pažnju na unutrašnje procese i time daje ne­
svesnom mogućnost da se manifestuje. Pitanja eks­
perimentatora u eksperimentu po sebi već imaju
emocionalno dejstvo, pošto ova nešto nepoznato i ap­
solutno neznano postavljaju kao moguće poznato i
znano i na taj način ozbiljno uzimaju u obzir moguć­
nost čuda. Nezavisno od eventualnog skepticizma is­
piti vane o obe, ovaj nagoveštaj apeluje na nesvesno
uvek i svuda prisutnu spremnost da se doživi čudo i
na nadu da je tako nešto na kraju ipak moguće. Pri­
mitivno sujeverje i kod naJprosvećenijih duhova na­
lazi se neposredno ispod površine, i upravo oni koji
mu se najviše opiru, naJpre potpadaju njegovoj su­
gestivnoj moći. Kada seriozni eksperimenat sa svo­
jim važnim naučničkim autoritetom bilo gde dodirne

144
ovu spremnost, onda se neizbežna j avlja emocija,
koja afektivno privlači ili odbija. U svakom slučaju
nastaje afektivno očekivanje, koje Je prisutno i onda
kada se osporava.
Korisno j e ukazati na mogućnost nesporazuma
koji može nastati i zbog izraza sinhronicitet. Ovaj
termin sam izabrao pošt o mi je istovremenost dva
smisaona, ali akauzalno povezana događaja, izgledala
kao najbitniji kriterijum. Dakle, ovde koristim po­
j am sinhroniciteta u specijalnom smislu vremenske
koincidencije dva ili više kauzalno međusobno nepo­
vezanih događaja, koji su istog ili sličnog smisaonog
sadržaja. Ovo nasuprot »sinhronizmu« koji predstav­
lja samo istovremenost dva događaj a.
Tako sinhronicitet znači najpre l tovremenost
lZvesnog psihičkog stanja sa jednim ili više spoljnih
događaja, koji se j avljaju kao smisaone paralele pre­
ma trenutnom subjektivnom stanj u i - u datom slu­
čaju - vice versa. Ovaj slučaj predočavaju oba moja
primera na različit način. U lučaju skarabeja j edno­
vremenost je neposredno evidentna, nasuprot tome u
drugom ne. Doduše jato ptica pobuđuje nejasnu bri­
gu, koja se, međutim, može objasniti kauzalno. Zena
mog pacijenta prethodno svakako nije bila svesna
zebnje koja se dala uporediti sa mojom zabrinutošću.
pošto simptomi (bolovi u vratu) nisu bili takve pri­
rode da laik odmah pomisli na najgore. Međutim, ne­
svesno često zna više od svesti, zbog čega mi izgleda
moguće da je kod ove žene nesvesno već nagovešta­
valo opasnost. Ovo se, svakako, ne može dokazati, ali
ipak postoji takva moguć!l0st ili čak verovatnoća.
Dakle, ako isključimo svesni psihički sadržaj, kao,
recimo, predstavu o smrtnoj opasnosti, onda u ovom
slučaju postoji evidentna istovremenost jata ptica, u
svom tradicionalnom značenju, sa muževljevom smr­
ću. Psihičko stanje izgleda, kada ga sagledamo sa do­
duše mogućeg, ali nedokazivog uzbuđenja nesvesnog,
zavisno od spoljnih zbivanja. Psiha žene je ipak obu­
h vaćena utoliko što se jato ptica spustilo na njenu
kuću i što je ona to posmatrala. Zbog ovoga i meni se
čini verovatnim da su njena nesvesna područja bila

10 J ung. Odabrana dt-la IlT

1 45
konstelovana. J ato ptica ima tradicionalni proročki
značaj ." Ovo se pojavljuje i u ženinom tumačenju, i
stoga izgleda kao da ptice predstavljaju nesvesnu
slutnj u smrti. Stari, romantični lekari ovde su govo­
rili o » simpatij i « ili » magnetizmu « , ali, kao što je već
rečeno, ovakvi fenomeni se ne mogu kauzalno dru­
gačije objasniti, a da se ad hoc ne potrgnu fantastič­
ne hipoteze.
Tumačenje jata ptica kao omen, kao što smo vi­
deli, počiva na dvema ranijim koincidencijama slične
vrste. Ono još nije postojalo kod smrti bake. Tamo je
koincidencija predstavljena samo kroz smrt i kroz
skupljanje ptica. Tada je ona bila neposredno evi­
dentna; u trećem slučaj u kao takva mogla je biti ve­
rifikovana tek kada je samrtnik donesen kući.
Navodim ovu komplikaciju zbog toga što je va­
žna za opseg pojma sinhroniciteta. Uzmimo sada dru­
gi slučaj . Jedna moja poznanica vidi i doživi u snu
iznenadnu i nasilnu smrt njenog prijatelja, sa karak­
terističnim pojedinostima. Snevač se nalazi u Evropi
a prijatelj u Americi. Sledećeg j utra telegram potvr­
đuje smrt, a desetak dana kasnije pismo iznosi poje­
dinosti. Upoređivanjem evropskog vremena sa ame­
ričkim pokazuje da je smrt nastupila najmanje jedan
sat pre sna. Snevač je kasno otišao u postelj u i nije
zaspao do jedan sat posle ponoći. San je naišao oko
dva izjutra. Sneni doživljaj nije sinhron sa smrću.
Doživljaji ove vrste često nastupaju posle ili pre kri­
tičnog događaja. Dan (J. W. Dunne)31 navodi posebno
instruktivan san, koji je sanjao početkom 1 902. go­
dine kao učesnik burskog rata. Izgledalo mu je kao
da stoji na nekom vulkanskom bregu. To je bilo ostr­
vo o kome je već ranije sanjao i za koje je znao da je
neposredno ugroženo katastrofalnom vulkanskom
erupcijom (kao Krakatau!). Ispunjen strahom hteo j e
d a spase 4000 stanovnika ostrva. N a susednom nasta­
njenom ostrvu pokušao je da pokrene francuske vla-

ae Literarni primer su Ibikusovi ždralovi. Ako se j ato

svraka spusti na neku kuću, onda to znači da će tu neko
umreti itd. Treba se setiti i značaja augurIuma.
3 1 An Experiment with Time, p. 34.

1 46
sti da odmah mobilišu raspoložive brodove za spasi­
lačku akcij u. Ovde je san počeo da se kroz motive
užurbanosti, buke i nedolaska razvija u tipični ko­
šmar, dok je snevač neprestano ponavlj ao : »Cetiri hI­
lj ade ljudi naći će smrt ako ne . . . « Nekoliko dana
potom Dan j e dobio poštu sa jednim brojem Daily
Telegrapha, a njegov pogled se zaustavio na sledećoj
vesti :
Volcano Disaster
in
Martinique
Town Swept Away
An Avalanche of Flame
Probable Loss of Over
40. 000 Lives.

San se ruje desio u trenutku stvarne katastrofe.

već tek kada su mu se približavale novine sa vešću.
Tada mu je promakla omaška pri čitanju - 4000
umesto 40.000. Pogrešno opažanje se kod snevača
učvrstilo kao paramnezija, tako da j e, kada bi prepri­
čavao san, uvek navodio 4000 umesto 40.000. Tek
petnaest godina kasnije, kada je kopirao taj novinski
članak, otkrio je zabludu. Njegovo nesvesno znanje
isto tako je načinilo grešku kao i on sam.
Cinjenica da se kratko pre j avljanja vesti ova
sanja, predstavlja relativno često iskustvo, budući da
san, na primer, pominje osobe od kojih sledeća pošta
donosi pismo. Više puta sam imao prilike da konsta­
tujem da je u trenutku kada se odvijao san pismo
već bilo u teritorij alnoj pošti adresanta. Iz sopstve­
nog iskustva mogu potvrditi omaške pri čitanju. Za
vreme božićnjeg raspusta 1 9 1 8. godine bavio sam se
orfičarima a posebno sa orfičkim fragmentom kod
Malala (Malala) u kome se primordijalna svetlost
»trojstveno« označava kao metis, fanes i ericepens.
Pri tom sam uporno čitao 'HpLXa'ltaLo!;' umesto
'HpLXE'lta�o!;', kao što je bilo u tekstu. (Doduše, sreću se
obe vrste izgovora) . Ova omaška se zatim fiksirala
kao paramnezija, i ovog naziva sam se uvek sećao
samo kao ' HpLXa'lta� aa bi tek trideset godina kasni-

147
Je otkrio da u tekstu kod Malala plse 'Hp��1t(li:O�.
Upravo u ovo vreme j edna od mojih pacijentkinja,
koju tada nisam sreo već četiri nedelje i koja uopšte
ni na koji način nije imala uvida u moja proučavanja,
usnila je san u kome joj je neki nepoznati čovek pru­
žio list na kome je bila ispisana » latinska« himna po­
svećena bogu Ericipeusu. Pacijentkinja je mogla da
napiše ovu himnu. Jezik ove bio je čudnovata meša­
vina latinskog, francuskog i italijanskog. Dama je
raspolagala elementarnim školskim znanjem latin­
skog, nešto više je znala italijanski a tečno je govo­
rila francuski. I me Ericipeus bilo joj je potpuno ne­
poznato - razumljivo, pošto nije imala klasično
obrazovanje. Naša mesta stanovanja su međusobno
udaljena oko 90 kilometara, a već mesec dana uopšte
s nismo sretali. Vredno napomene je varij acija ime­
na, to jest Jlomaška pri čitanju« upravo kod samogla­
snika koji sam i j a pogrešno pročitao, i to a umesto
e; samo njeno n svesno je pogrešilo u drugom smeru
čitajući i umesto e. Stoga pretpostavljam da j ono
nesvesno »pročitala« ne moju grešku, već tekst u
kome se sreće latinska transkripcija Ericepaeus, pri
čemu joj je prividno samo smetala moja greška pri
čitanju.
Sinhronistički događaji počivaju na jednovTf:­
m.enosti različitih psihičkih stan1a. Jedno je normal­
no, verovatno (tj. kauzalno zadovoljavajuće obJašnji­
vo) a drugo je ono koje se ne može kauzalno izvesti
iz prvog, naime kritički doživljaj. U slučaju iznenad­
ne smrti ovo drugo se ne može neposredno prepoznati
kao extra-sensory perception (ESP), već se kao takvo
može verifikovati tek naknadno. Ali i u slučajU ska­
rabeja je neposredno doživljeno psihičko stanje ili
psihička slika, koje se od snene slike razlikuje samo
time što se može neposredno verifikovati. U slučaJU
Jata ptica radi se kod žene o nesvesnoj alte:raciJi, od­
nosno zabrinutosti, koju sam ja svakako svesno do­
živeo i koja me je navela da pacijenta pošaljem kar­
diologu. U svim ovim slučajevima, bez obzira da li
se radi o prostornim ili vremenskim ESP, postoji jed­
novremenost normalnog ili uobičajenog stanja sa

1 48
Jednim kauzalno neizvodlj iV1m drugačijim stanjem
ili događajem čija se objektivnost obično može veri­
fikovati tek naknadno. Ova se definicija mora imati
na umu naročito onda kada dolaze u obzir budući do­
gađaj i. Naime oni evidentno nisu sinhroni, all su sin­
hronistički, pošto se doživljavaju kao sadašnje psi­
hičke slike, kao da se već desio objektivni događa]
Neočekivani sadržaj, koji se neposredno ili posredno
odnosi na objektivni spoljni događaj, koineidtra sa
uobičajenim psihičkim stanjem: ovu pojavu nazivam
sinhronicitet i mišljenja sam da se radi o j ednoj te
istOj kategori j i događaja, iako njihova objektivnost
izgleda odvojena od moje svesti u prostoru ili u vre­
menu. Ovo gledište potvrđuju Rineovi rezultati, uko­
liko ni prostor ni vreme, bar u principu, ne uplivišu
na sinhronicitet. Pro tor i vreme, razumljive koordi­
nate tela koje se kreće, su u osnOVI jedno te isto, i
zbog toga se govori o »vremenskim prostranstvima"
a već Filo Judeus (philo Judaeus) kaže: » 8do-njfLoc -ri,e;
-ou x6crfLou xwi}a&w,; ta-nv 6 Xp6vo.; . « Prostorni sin­
hronicitet može se isto tako shvatiti kao opažanje
u vremenu, ah značajno je da se vremensko ne
može tako lako shvatiti kao prostorno, j er ne mo­
žemo predstaviti prostor u kome bi već objektlvno
postojali budući događaji, koji bi se redukcijom ove
prostorne distance mogli doživeti kao sadašnji. Bu­
dući da, shodno iskustvu u izvesnim okolnostima, iz­
gleda kao da su vreme i prostor redukovam pribl I ­
ž n o na nulu, onda t u otpada i kauzalnost, pošto Je ova
skopčana sa postojanjem prostora i vremena 1 sa te­
lesnim promenama, jer i postoj i samo u uzastopnosti
uzroka i dejstva. Ovo je razlog što se fenomen sin­
hroniciteta principijelno ne može dovesti u vezu ni
sa j ednom kauzalnom predstavom. Zbog toga se spa­
Janje smisaono koincidirajućih faktora nužnim nači­
nom mora zamisliti kao akauzalno.
Ovde svakako padamo u iskušenje da, u :1edO­
statku ustanovlj ivog, pretpostavimo transcendentalni
uzrok. ,. Uzrok« , međutim, može biti samo veličina
36 "Rasprostiranje nebeskog kretanja je vreme� (Phil o
Alexandrinus. De opificio mundi, 26. I, p. 8).

1 49
koja se može utvrditi. » Transcendentalni« uzrok je,
naime, contradictio in adiecto utoliko što se nešto
transc endentalno već per definition em uopšte ne
može utvrditi. Ako se ne želi rizik pretpostavke akau­
zalnosti, onda ne preostaje ništa drugo do da se sin­
hronistički fenomeni oglase čistim slučaj nostima,
čime se protivureči Rineovim ESP rezultatima i dru­
gim osvedočenim činjenicama. Ili ako smo prinuđeni
da naša razmatranj a postavimo u stilu prethodnih a
da principe našeg objašnjenja sveta podvrgnemo
kritici, i to u tom smislu da su prostor i vreme u od­
ređenom sistemu konstante samo onda kada se mere
nezavisno od psihičkih stanja. Ovo je po pravilu slu­
čaj kod prirodnonaučnog eksperimenta. Ali ako se
zbivanje posmatra bez eksperimentalnih ograniče­
nja, onda kod posmatrača može naići izvesno emocio­
nalno stanje, koje prostor i vreme menja u smislu
kontrakcije. Svako emocionalno stanje uzrokuje
promenu svesti koju je Zane (P. Janet) označio kao
"abaissement du niveau mental « , to jest dolazi do
izvesnog suženja svesti, što je posebno u stanjima te­
ških afekata uočljivo čak i laiku. Tonus nesvesnog se
donekle povišava, zbog čega lako dolazi do nagiba od
nesvesnog ka svesti. Na taj način svest zapada pod
uticaj nesvesni h instinktivnih podsticaja i sadržaja.
Sadržaji su, po pravilu, kompleksi koji u krajnjoj li­
niji počivaju na arhetipovima, to jest na »instinctual
pattern«. Pored ovog u nesvesnom se nalaze i subli­
minalna opažanja (a isto tako zaboravljene, to jest
trenutne ili uopšte reprodukciji nepristupačne slike
sećanj a). Među subliminalnim sadržajima su opaža­
nja koja treba razlikovati od onog što bih rado ozna­
čio kao nerazjašnjivo » znanje« ili »prisustvo« . Dok se
opažanja mogu dovesti u vezu sa mogućim ili vero­
vatnim podpragovnim čulnim razdraženjima, » zna­
nje« ili » prisustvo« nesvesnih slika ili nema poznatu
osnovu, ili postoje uočljive kauzalne veze sa izvesnim,
već prethodno postojećim (često arhetipskim) sadr­
žajima. Ove slike, međutim, svejedno da li se temelje
na postojećoj osnovi ili ne, nalaze se u analognoj, tj.
ekvivalentnoj, smisaonoj vezi prema objektivnim do-

150
gađajima, koji sa njima nemaju nikakvu poznatu, pa
čak ni zamislivu kauzalnu vezu. Kako, na primer,
može neki prostorno ili vremenski udaljen događaj
da podstakne nastojanja odgovaraj uće psihičlce slike,
kada se za ovo ne može čak ni zamisliti neophodni
energetski prenosni proces? Ma kako ovo izgledalo
nerazumljivo, ipak je čovek najzad prinuđen da pret­
postavi da u nesvesnom postoji nešto kao apriorno
znanje ili bolje »prisustvo« događaj a, koje je lišeno
svake kauzalne osnove. U svakom slučaju naš pojam
kauzalnosti pokazao se nepodobnim za objašnjenje
činjenica.
U ovako zamršenom stanju stvari isplati se re­
kapitulirati gore pomenuti argumenat, što se svakako
najbolje može učiniti na temelju naših primera. Kod
Rineovog eksperimenta načinio sam pretpostavku da,
zbog napetosti iščekivanja, to jest emocionalnog sta­
nja i.o., već ranije postojeća, korektna ali nesvesna
slika rezultata ospo obljava svest da pruži više od
samo verovatnog broja pogodaka. San o skarabeju je
svesna predstava, koja proističe iz nesvesno već po­
stojeće slike koja će nastati sledećeg dana, naime
kroz prepričavanje sna i dolazak insekta na prozor.
Zena mog umrlog pacijenta posedovala je nesvesno
znanje o predstojećem smrtnom slučaj u. Jato ptica
evociralo je odgovarajuće slike sećanja a time i njen
strah. Isto tako je skoro istovremeni san o nasilnoj
smrti prijatelja proistekao iz već postojećeg nesve­
snog znanja.
U svim ovim i sličnim slučajevima izgleda kao da
J e prisutno neko a priori postojeće, kauzalno neobja­
šnjivo znanje o, u dotično vreme, neznanom činje­
ničnom stanju. Fenomen sinhroniciteta dakle sastoji
se od dva faktora : 1 . Nesvesna slika dolazi direktno
(verbalno) ili indirektno (simbolizovano ili naznače­
no) u svest kao san, dosećanje ili slutnja. 2. Sa ovim
sadržajem koincidira objektivno činjenično stanje.
Covek se podjednako može čuditi i jednom i drugom.
Kako se ostvaruje nesvesna slika, ili kako koinciden­
cija? Ja razumem isuviše dobro zašto se ulaže toliki
trud da se činjeničnost ovakvih stvari podvrgne sum-

151
nji. Ovde bih samo nabacio pitanje. Da pružim 1 od­
govor, usudiću se tek tokom kasnijeg ispitivanja.
S obzirom na ulogu koju igra afekat kod ostva­
rivanja sinhronističkih događaja, želeo bih da napo­
menem da ovo uopšte nije nova ideja, već da su j e
j a n o sagledali već Avicena i Albertus Magnus. Ma­
gnus kaže: »U šestoj knjizi Avicenine Naturalia na­
šao sam (u odnosu na magiju) očigledno izlaganje o
tome da se u čovekovoj duši nalazI izvesna snaga
(virtus) da menja stvari i da su ovoj sili podređene
druge stvari ; i to onda kada je gurnuta u eksces lju­
bavi ili mržnje ili nečega sličnog (quando ipsa fertur
in magnum amoris excessum aut odii aut alicuius ta­
lium). Dakle, kada čovekova duša zapadne u veliki
eksces bilo koje strasti, onda se eksperimentalno
može zaključiti da ovaj (eksces) stvari (magično) po­
vezuje i ove menja u onom smislu za koj im stremi
eksces (fertur in grandem excessum alicuius passionis
invenitur experimento manifesto quod ipse ligat re
et alterat ad idem quod desiderat et diu non credidl
illud) a ja dugo nisam verovao ( !), ali pošto sam pro­
čitao nigramantičke knjige i one o magijskim zna­
cima (imaginum) kao i magij u, našao sam da J
(stvarno) emocionalnost (affectio) čovekove duše
glavni izvor svih stvari, bilo da ove zbog svoje velike
emocij menj aju svoje telo i druge stvari, čemu ove
teže, ili da su im zbog nj ihove plemenitosti podređe­
ne druge, niže stvari, ili bilo da sa ovakvim afektom,
koji prevazilazi sve granice, paralelno protiče pogod­
ni zvezdani čas ili astrološka situacija ili kakva dru ­
ga snaga tako da mi (zbog toga) verujemo da je (ono),
što čini ovu snagu proizišla iz duše (cum tali affectio­
ne exterminata concurrat hora conveniens aut ordo
coelestis aut alia virtus, quae quodvis faci et , illud re­
putavimus tunc animum facere) . . . Dakle onaj ko
želi da sazna tajnu o ovome da sve ovo proizvede i
razreši, taj mora da zna da svako na sve može upli­
visati magično samo ako zapadne u veliki eksces . . .
i to mora učiniti upravo u onom času u kome ga j e
spopao onaj eksces a d a sa stvarima čini ono što mu
propisuje duša. Tada je duša, naime, toliko pohlepna

1 52
za stvari koje hoće da učini tako da se sa svoje strane
dokopava značaj nijeg i boljeg zvezdanog časa, koji
v lada i nad stvarima a koj i bolje odgovara i onoj, na­
menj enoj stvari . . I tako je duša ta koja stvar in­
.

tenzivno traži, koja čini stvari dejstvenijim i slični­

j im (onome) što proističe . . . Na sličan način, naime,
funkcioniše obnavljanje svega onog što duša inten­
zivno priželjkuje. Naime, sve ono što čini sa određe­
nim ciljem ima pokretačku snagu i dejstvo na ono za
čim čezne duša« itd.sl
Ovaj tekst j asno pokazuje da su sinhronistička
( » magična«) zbivanja smatrana zavisnim od afekta.
Naravno da Albertus Magnus, shodno duhu njegovog
vremena, ovo objašnjava pomoću pretpostavke ma­
gijske mogućnosti duše, ne uzimajući u obzir da j e
psihički proces isto toliko »određen« kao i koinci­
dentna predstava, koja anticipira fizičko, spoljno
zbivanje. Koincidentna predstava proističe iz nesve­
snog i stoga spada u » cogitationes quae sunt a nobis
independentes« a koje, kako smatra Arnold Gelinks
{Arnold Geulincx), potiču od Boga i ne nastaju iz
sopstvenog mišljenja.4o Takođe i Gete, u odnosu na
sinhronističke događaje, misli na »magičan« način.
Tako on kaže u Razgovorima sa Ekermanom: » Mi svi
u sebi imamo nešto od električnih i magnetskih sila
i kao magnet upražnjavamo privlačnu ili odboj nu
silu, u zavisnosti od toga da li dolazimo u dodir sa
istovetnim ili različitim.«"
Posle ovog opšteg razmatranja vratimo se našem
problemu empirijskih osnova sinhroniciteta! Dobav­
ljanje iskustvenog materijala koji omogućuje do­
voljno sigurne zaključke, formira u prvom redu pi­
tanje čije rešenje, na žalost, nije lako. Ako čovek želi
da pokuša da proširi osnovu prirodnih znanja, onda
se mora odlučiti na najopskurniji ugao i skupiti hra­
brost da se obrecne na predubeđenja našeg sadašnjeg
pogleda na svet. Kada je Galilej pomoću svog dur-

39 De mirabihbus mundi, knjiga ciriške centralne biblio­

teke, nedatirana.
40 Metaphysica tl era, pars I I I. secunda scientia, p. 1 87.
41 P. 359.

153
bina otkrio Jupiterove mesece, odmah se sudario sa
predubedenjima svojih učenih sugrađana. Niko nije
znao šta j e durbin i šta se moglo postići sa njim. Ni­
kada pre toga niko nije govorio o Jupiterovim mese­
cima. Naravno, svako doba smatra da je prethodno
patilo od predrasuda, a danas se to misli više no ika­
da ranije sa isto tako malo prava kao u svim raniji m
vremenima kada s e tako mislilo. Kako često j e već
bacana anatema na istinu. 2alosno je, ali na žalost
istinito da čovek ništa ne uči iz istorij e. Ova činje­
nica će nam pripremiti najveće teškoće, jer ako smo
se latili posla da u jednoj tako tamnoj stvari nekako
sakupimo iskustveni materijal koji bi bacio svetla na
ovo područje, onda ćemo ga sasvim sigurno naći tamo
gde su nam svi autoriteti sa sigurnošću tvrdili da se
ne može ništa naći.
Pričanj e čudnovatih pojedinačnih slučajeva
pa makar bili i vrlo verovatni - je nekorisno i može
najviše dovesti do toga da se onaj ko ih je ispričao
smatra lakovernim čovekom. Cak i brižljivo regi­
strovanje i verifikacija velikog broja slučajeva, koje
srećemo u delu Gurneja, Majersa i Podmora,42 nije
načinilo nikakav utisak na naučni svet. Najveći broj
»stručnjaka«, naime psihologa i psihijatara izgleda
da o ovome nema pojma!3
Rezultati ESP i PK eksperimenata stvorili su
brojčano obuhvatnu podlogu za fenomen sinhroni­
citeta a istovremeno ovi ukazuju na značajnu ulogu
koju pri tom igra psihički faktor. Ova činjenica mi
je nametnula pitanje da li bi bilo moguće pronaći
metodu koja bi s jedne strane dokazivala fenomen
sinhroniciteta, a s druge omogućavala da se psihički
sadržaji upoznaju toliko da se time bar može steći
izvestan oslonac u odnosu na prirodu involviranog
psihičkog faktora. Pitao sam se da li ne postoji me-

42 Phantasms of the Living.

43 Nedavno se Pascual Jordan na zaslužan način zalo­
žio za naučno ispitivanje vidovitosti (Zentralblatt fur Psycho­
therapie, IX, 1936, Bd. 3). Zeleo bih da ukažem i na njegov
spis VercUingung und Komplementaritiit, koji j e važan za
odnose između mikrofizike i psihologije nesvesnog.

154
toda koja bi omogućila merljive ili broj ive rezultate
a istovremeno jamčila uvid u psihičke pozadine sin­
hroniciteta. Da su prisutni bitni psihički uslovi feno­
mena sinhroniciteta, već smo videli u ESP eksperi­
mentima, iako se ovi po čitavom svom načinu ograni­
čavaju na činjenicu koincidencije, ne osvetljavajući
bliže ovaj faktor. Već odavno mi je bilo poznato da
postoje izvesne intuitivne (takozvane mantičke) me­
tode, koje uglavnom polaze od psihičkog faktora,
pretpostavljajući međutim kao samo po sebi razum­
ljivu činjeničnost sinhroniciteta. Najpre sam posebnu
pažnju usmerio na onu pomoćnu tehniku intuitivnog
shvatanja celovitosti, koja je karakteristična za Kinu,
naime na I Ging (ili na I Cing). Kineski duh stremi,
nasuprot grčki odgajanom zapadnom, ne shvatanju
pojedinosti zbog njih samih, već za gledištem koje
pojedinca vidi kao deo celine. Takva operacija spo­
znaje je nemoguća iz čistom intelektu bliskih razlo­
ga. Sud se stoga mora u povećanoj meri oslanjati na
iracionalne funkcije svesti, naime na osećanje (kao
·> sens du reel« ) i na intuiciju (kao opažanje uglavnom
određeno pomoću subliminalnih sadržaja). I Ging,
ova - srne se reći eksperimentalna - osnova klasič­
ne kineske filozofije, je metoda od davnina određena
za to da se celovito shvati situacija a time i da se in­
dividualni problem postavi u okvire velike igre su­
protnosti Jang i Jin-a.
Obuhvatanje celovitosti j e, samo po sebi razum­
ljivo, i cilj prirodnih nauka. Ali ovaj cilj je, nužno,
vrlo daleko, pošto prirodne nauke, kad je ikako mo­
guće, daju prednost eksperimentu i u svakom slučaju
statistici. Eksperimenat se, međutim, sastoji od od­
ređenog upitnika koji po mogućstvu isključuje sve­
ono što smeta ili što mu ne pripada. On postavlj a
uslove, ove nameće prirodi i na ovaj način daje po­
voda da se daju odgovori koji su u skladu sa čoveko­
vim pitanjem. Pri tom se prirodi uskraćuje da odgo­
vara iz obilja svojih mogućnosti, pošto su ove, ako j e
ikako moguće, ograničene. U ovu svrhu u laborato­
rijama se stvaraj u situacije ograničene na pitanja,
koja prisiljavaju prirodu da pruži što je moguće jed-

1 5�
noznačniji odgovor. Pri tom je potpuno isklj učeno
delovanje prirode u njenoj neograničenoj celovitosti.
Medutim, da bi upoznali ovu celovitost, potreban
nam je takav upitnik koji po mogućstvu malo ili čak
uopšte ne postavlja uslove, prepuštajući na taj način
prirodi da odgovara iz svog obilja.
Poznati, određeni, utvrđeni poredak u eksperI­
mentu formira nepromenljiv faktor rezultata upo­
redne i sabirne statistike. Nasuprot tome, intuitiv­
nom ili mantičkom celovitom eksperimentu nisu po­
trebna nikakva pitanja koja postavljaj u bilo kakve
uslove i time ograničavaj u celovitost prirodnih zbi­
vanja. Ova zbivanja imaju sve šanse, koje uopšte
mogu imati. Kod I Ginga padaju i kotrljaju se nov­
čići onako kako im upravo odgovara.� Na nepoznato
pitanje sledi nerazumljivi odgovor. Utoliko su, dakle.
upravo idealni uslovi za reakciju celovitosti . Ali,
pada u oči nedostatak i, nasuprot prirodno-naučnom
eksperimentu, ne zna se šta se zbilo. Ovu nezgodu u
već u 1 2 . stoleću pre naše ere pokušavali da ublaže
dva kineska mudraca tim što su, oslanjajući se na
hipotezu j edinstvenosti celokupne prirode, pokušali
da istovremenost nekog psihičkog stanja sa fizičkim
zbivanjem objasne kao istoznačnost. Drugim rečima
oni su pretpostavljali da se isto bivstvo izražava kako
u psihičkom tako i u fizičkom stanj u . Da bi se veri­
fikovala ova hipoteza u ovom na izgled neograniča­
vajućem eksperimentu, ipak je potreban jedan uslov,
naime određena forma fizičkog zbivanja, metoda ih
tehnika koja prisiljava prirodu da odgovara u par­
nim ili neparnim brojevima. Ovi su kao reprezentanti
j in i janga svojstveni nesvesnom kao i prirodi u
obličj u suprotnosti, naime maj ke i oca sveg zbivanja
i stoga formiraju tertium comparationis između psi­
hičkog unutrašnjeg i fizičkog spolj njeg veta. Tako
su ova dva starca pronašli metodu koja bi se mogla
predstaviti kako kao unutrašnje stanje tako i kao
spoljašnje i vice versa. Torne je pripadalo i (intui-

44 Ako se eksperiment sprovodi sa klasičmm tablJika­

ma hajdučice, onda podela 49 stabljika predsta\!Ja faktor
slučaj nosti

156
th'no) poznavanje značenj a svagdašnjih proročkih
figura. Stoga se I Ging sastoji od zbirke sastavljene
od 64 tumačenj a, u kojoj je razjašnjen smisao svake
od 64 moguće j ang-jin kombinacije. Ova tumačenja
formulišu unutrašnje, nesvesno znanje, koje se po­
klapa sa aktuelnim stanjem svesti. Sa ovom psihič­
kom pretpostavkom koincidira slučajni rezultat me­
tode, naime parni i neparni brojevi, koji proističu iz
pada novčića ili slučajne podele stabljika hajdučice.u
Metoda je, kao i sve divmacijske, to jest intui­
tivne tehnike, zasnovana na principu inhronicitetne
povezanosti.4 Pri praktičnom izvodenju eksperimen­
ta stvarno dolazi do mnogobrojnih i očevidno predu­
beđenja lišenih slučajeva, koji bi se racionalno i pri­
lično na silu mogli objasniti kao projekcija. Ah, ako
se pretpostavi da su stvarni, što uistinu i izgledaju,
onda se radi o smisaonim koincidencijama, za koje,
prema našem znanju, nema kauzalnog objašnjenja.
Metoda se sastoji u tome da se ili 49 stabljika hajduč­
ke trave arbitrarno podeli u dve polOVine i da se po­
tom odbroji po tri i pet, ili da se bacaju tri novčića,
pri čemu aktuelna dominacija lika (glave) ili naličja
nOVČIća, odnosno slike (tri) i vrednosti (dva) odluču j e
o obliku heksagrama.41 Eksperiment se temelji n a
principu trijade (dva trijagrama) i sastoji s e o d 64
mutacije, koje odgovaraju isto tolikom broju psihič­
kih situacIja. Ove su iscrpno opisane u tekstu i odgo­
varajućim komen arima. Ali postoji i zapadna me­
toda. poreklom iz antike,· koja uglavnom počiva na

�Vidi dalje.
uOvu oznaku am prv1 put objavio u mojoj besedi u
�pomen Riharda Vilhelma (Richard Wilhelm, 10. maj 1 930,
u Minht;nu). �vor jt' objavljen u drugom i sledećim izda­
njim Das Geheimms der Goldenen Bltite (1929. izdato za­
Jedno sa Vilhelmom). Tamo stoji ovako. p. Xl : "Nauka I
Ginga II počiva na kauzalnom principu već na do sada
hezimenom -- po�to e kod nas ne sreCe - principu, koji
�"m ja ogledimice (\značio kao smhronishčki pTinClp.« (Ges.
W(>rke XIII).
4i pu('uJem na Richard Wilh lm, I GlOg, das Buch der
�andlung 11.
48 V . SI;; pomlOJP u Llber etllmoloqi a T u m , ISidor von
SE' l l i :; L l h V I I I . ('ap. I X . 1 3.

157
istom principu kao i I Ging. Samo na Zapadu ovaj
princip nije trijadni, već, što je značajno, tetradni,
tako da rezultat nije heksagram sastavljen od jang i
jin linija, već šesnaest kvaterniona, koji se sastoje od
parnih i neparnih brojeva. Dvanaest od ovih po izve­
snim pravilima ređaj u se u dvanaest kuća astrološkog
neba. Osnovu eksperimenta čine četiri puta četiri
znaka, kc..j i se sastoj e od slučajnog broja tačaka. Ove
se od strane ispitivane osobe markiraju zdesna na
levo u pesku.4t Sadejstvo različitih faktora odvija se
na čisto zapadnjački način više u pojedinostima nego
I Ging. I ovde dolazi do bogatih smisaonih koinciden­
cija, koje se uglavnom mogu teže obuhvatiti i zbog
toga su manje j asne od rezultata I Ginga. U zapadnoj
metodi, koja je od 13. veka poznata i daleko se pro­
širila kao ars geomantica ili veština punkture:;O, nema
obuhvatnih komentara, pošto je njena upotreba bila
samo man tička, ali ne i filozofska kao ona I Ginga.
Rezultati oba postupka, I Ginga kao i oni od ars
geomantica, nalaze se, doduše, u traženom pravcu, ali
ne daju nikakvog povoda za neko egzaktno shvatanje.
Zbog toga sam potražio neku drugu intuitivnu tehni­
ku i pri tom sam se sudario sa astrologijom, koja -
bar u svom modernom obliku - polaže pravo da
omogućuje relativno celovite slike karaktera. U pod­
ručju ovog postupka, doduše, ne nedostaj e komenta­
ra. Postoji ih čak i previše, što je samo znak da tuma­
čenje nij e jednostavna a j oš manje sigurna stvar.
Smisaona koincidencija koju tražimo u ovom slučaju
je očigledna bez daljnjega, pošto sUf još od najdavni­
j ih vremena prisutna stalna planetska značenja, za­
tim značenja sazvežđa, onda zodijakalna i gledišna
značenja, na kojima se može zasnovati neko činje­
ničko stanje. Doduše još uvek se može prigovoriti da
se rezultat ne slaže sa psihološkim poznavanjem situ­
acije, odnosno sa karakterom koji je u pitanj u, uz

4. Za ovo se mogu koristiti zrna bilo koje vrste ili od­

ređeni broj kuglica.
60 Najbolji prikaz kod Robert Fludd (1574-1637). De
4Tte geomantica. Videti i : A History of Magic and Experi­
mental Science, II, p. 1 10.

1 58
postavljanje tvrđenja, koje je teško opovrgnuti, da
je upoznavanje karaktera nešto krajnj e subjektivno,
pošto na području karakterologije ne postoje nesum­
njive, pouzdane, merljive ili broj ive oznake; zamerka
koja se, kao što je poznato, upućuje i grafologiji, iako
je njena primena praktički opšte priznata.
Ova kritika i odsustvo sigurnih kriterij uma za
utvrđivanje karakternih svojstava daju povoda mi­
šljenju da su smisaona koincidencija horoskopske
strukture i karaktera neupotrebljivi u svrhu o kojoj
j e ovde reč. Stoga, ako se želi da se astrologija kori­
sti kao iskaz o akauzalnim spojevima događaja, onda
se na mesto nesigurne dijagnostike karaktera mora
postaviti određeno i nesumnjivo činj enično stanje.
Jedno ovakvo je, na primer, bračna veza između dve
osobe.51
Mitološko i tradicionalno astrološko i alhemi­
stičko slaganje je odvajkada coiunctio Solis ( O ) i
Lunae ( « ), ljubavni odnos Marsa ( ci' ) sa Venerom
( 9 ) , kao i odnosi ovih sazvežđa prema ascendentima
odnosno descendentima. Ovaj drugi odnos mora se
uzeti u obzir, pošto je ascendentna osa od davnina
važila kao posebno važna za bivstvo ličnosti.5! Zbog
toga treba ispitati da li se u horoskopima oženjenih i
udatih sreće veći broj koincidentnih <::) « ili ci' ­
-

- � aspekata nego kod neženjenih i neudatih.u Za

51 Dalja j ednoznačna činjenična stanja bila bi ubistvo i
samoubistvo. O ovome postoje statistike kod v. Kloeckler
(Astrologie als Erfahrungswissenschatt), kojima na žalost
nedostaju poređenja sa nonnalnim prosečnim vrednostima,
tako da su neupotrebljive za naše svrhe. Nasuprot njemu
Paul Flambart (Preuves et bases de l'astrologie scientifique,
p. 79) je grafički predstavio statistiku o tački rađanja duhov­
no nadarenih ljudi ( 1 23 lica). Sreće se jasna učestalost na
uglovima vazdušnog trigona (X, �, = ). Ovaj rezultat je
potvrđen preko daljih 300 slučajeva.
li! Ovde jedva da bi zadržao smešak više ili manje ru­
tinirani astrolog, budući da su za njega ovakva slaganj a jed­
nostavno razumljiva sama po sebi. Klasični primer je Geteo­
va veza sa Hristijanom Vulpijus, naime O 50 Illt 6 · � 7° Illt ·
Q Ovo shvatanje sreće se još kod ptolomeusa : »Apponlt
(Ptolomaeus) autem tres gradus concordlae : Primus cum Sol
in viro, et Sol, vel Luna in foemina, aut Luna in utrisque,
fuerint in locis se respicientlbus trigono, vel hexagono aspec-

159
sprovođenj e ovakvog ispitivanja uopšte nije potrebna
vera u astrologiju, već samo datumi rođenja, tablica
mesta nebeskih tela i logaritamske tablice pomoću
kojih se može izračunati horoskop.
M etoda, adekvatna suštini sltlčaj nosti je, kao što
pokazuju tri pomenute mantičke procedure, metoda
brojanja. Odvajkada su se ljudi koristili brojevima
da bi utvrdili smisaone, to jest shvatljive koinciden­
cije. Broj je nešto posebno, čak se može reći i nešto
tajanstveno. Covek nikada nije uspeo da sasvim sa­
vlada numinozni nimbus broja. Ako se, tako kaže
udžbenik matematike, u grupi predmeta svakom po­
j edinom oduzmu sva njihova svojstva, ipak na kraju
preostaje određeni broj istih, zbog čega se broju pri­
daje kara�ter prividno neprocenj ive veličine. (Ovde
ne razmatram logiku matematičkih argumenata, već
samo njenu psihologiju ! ) . Niz celih brojeva je ne­
što neočekivano više od postupnog ređanja identičnih
jedinica - on u sebi sadrži celu matematiku i sve
ono što će se još otkriti u njoj. B roj je stoga nesa­
glediva veličina, tako da sigurno nije slučaj što j e
upFavo brojanje adekvatna metoda z a tretiranje slu­
čajnosti. Iako ne bih želeo da se pravim kadrim da
bilo šta doprinesem u rasvetljavanju unutrašnje po­
vezanosti dva predmeta, koji izgledaju toliko nemer­
Ijivi kao sinhronicitet i broj, ipak ne mogu a da ne
naglasim da nije samo odvajkada broj i brojanje do­
vođeno u vezu sa sinhronicitetom, već da oboje pose­
duju numinoznost i tajanstvenost kao zajedničko
svojstvo. Broj je oduvek služio za obeležavanje nu­
minoznog objekta, i svi brojevi od jedan do devet
su »sveti«, isto tako se i lO, 1 2 , 1 3 , 1 4 , 28, 32 i 40
ističu svojim posebnim značenjem. Najelementarnij e

tu. Secundus cum i n viro Luna, in uxore Sol, eodem mode>

disponuntur. Tertius, si cum hoc alter alterum recipitat.«
Na istoj stvari citira Cardanus den Ftolomaeus (De astTorum
indiciis): ,.Omnino vero constantes et diurni convictus per­
manent, quando in utriusque coniugis genitura luminaria
contigerit configurata esse concorditer. « Kao neobično po­
goono za brak on smatra konjunkeiju muškog meseca sa
ženskim suncem. Hieronymus Cardanus, Opera omnia: Com­
mentaria in Ptolomae'um De as t r oru m illdiciis, Jib. IV, p. 332.

1 60
�'vojstvo objekta je njegova jedinost i njegova mno­
gobrojnost. U sređivanju haotičnog mnoštva pojava
u prvoj liniji pomaže broj. On je dati instrument za
uspostavljanje reda ili za shvatanje već postojeće, ali
još nepoznate pravilnosti, to jest određenosti. On je
najprimitivniji elemenat reda čovekovog duha, pri
čemu najveća učestalost i opšta rasprostranjenost
pripada brojevima od j edan do četiri, pošto su pri­
mitivni šematski redovi trijade i tetrade. Da broj po-
eduje arhetipsku pozadinu nije moja pretpostavka,
već onih izvesnih matematičara o kojima će j oš biti
reči. Zbog toga nije isuviše odvažan zaključak ako
broj psihološki definiše mo kao svesno postali arhetip
reda.54 Vredno napomene je da spontano produkova­
ne psihičke celovite slike, odnosno simboli čovekovog
bivstva u mandala formi, sadrže matematičku struk­
turu. Po pravilu to su kvaterniteti (ili njihovi množi­
telji).M Ove slike ne izražavaju amo red, već i pro­
uzrokuju takav red. Zbog toga se ove najčešće jav­
ljaju u stanjima psihičke dezorijentacije kao kom­
penzacija haotičnog stanja, ili ove formulišu numi­
nozna iskustva. Pri tom se mora naglasiti da ove
trukture nisu nikakve izmišljotine svesti , već spon­
tani produkti nesvesnog, što je dovoljno pokazalo
Jskustvo. Naravno da i svest može i mitirati ove slike
sređivanja, ali ovakve imitacije uopšte ne dokazuju
da su i originali bili svesni pronalazak. Iz ovih činje­
nica neosporno proističe da nesvesno koristi broj kao
faktor reda.

�4 Symbolik des Geiste-, S. 569 (Ges. Werke XI).

MUp. Gestaltullpen des Unbewussten (Zur Empirie des
lndividuatio nsp1'ozesses i O ber Mall dalasymbol i k . oboje u
Ges. Werke lXII deo).

II Jung, Odabrana dela, I I I

161
 B. PRETHODNICE IDEJE SI NHRON ICITETA

Kauzalni princip nam kazuje da je veza causa i

effectus nešto neophodno. Princip sinhroniciteta nam
kazuje da su karike smisaone koincidencije spojene
pomoću jednovremenosti i pomoću smisla. Dakle,
ako pretpostavimo da ESP eksperimenti kao i mnoga
pojedinačna posmatranja utvrđuju činjenice, onda iz
toga proizilazi zaključak da, pored povezanosti uzro­
ka i dejstva, u prirodi postoj i još jedan faktor koji
se izražava u početku događaja, a koji nam se po­
javljuje kao smisao. Smisao j e pridodato antropo­
morfno značenje, ali formira neophodni kriterijum
fenomena sinhroniciteta. U čemu onaj faktor, koji
nam izgleda kao smisao, postoji po sebi, izmiče mo­
gućnostima spoznaj e. Ali kao hipoteza on ne pred­
stavlja takvu nemogućnost kao što bi se pomislilo u
prvom trenutku. Naime, mora se uzeti u obzir da
naše zapadnjačko shvatanje i stav nije j edino mogu­
će i najobuhvatnije, već da ono u izvesnom smislu
predstavlja predubeđenje i jednostranost, koje bi
možda trebalo podvrgnuti korekcij i. Vrlo stari kul­
turni narod Kineza od davnina je u izvesnom smisl u
mislio drugačije od nas, a ako slično hoćemo da pro­
nađemo i u našoj kulturi - bar što se tiče filozofije
- onda bi trebalo da se vratimo sve do Heraklita.
Samo na nivou astrologije, alhemije i mantičkih pro­
cedura nema principijelnih razlika između našeg i
kineskog stava. Zbog toga je i razvit1t< alhemije te­
kao paralelnim putevima. kako na zapadu tako i na

162
istoku, ka istom cilju i sa delom identičnim formira­
njem pojmova.56
U kineskoj filozofiji od davnina postoji central­
ni pojam, čiju su oznaku Tao j ezuiti preveli sa » Bog« .
Ovo j e, međutim, tačno samo u zapadnom smislu.
D rugačiji prevod, kao proviđenje i slično samo su po­
magala za nuždu. R. Vilhelm (Wilhelm) je na geni­
j alni način Tao protumačio kao smisao.D7 Pojam Tao
vlada nad celokupnim mišljenjem i pogledom na svet
Kine. Ovu ulogu igra kod nas kauzalnost, ali ona je
ovo dostigla tek tokom dva poslednja stoleća, zahva­
ljujući nivelisanom uticaju statističke metode s j ed­
ne i besprimernom uspehu prirodnih nauka s druge
strane, pri čemu je izgubljena metafizički zasnovana
slika sveta.
O Tao Lao-Ce daje sledeći opis u čuvenom Tao
Te King:

Postoji nešto što je bez razlike potpuno,

Sto pr�thodi nastanku neba i zemlje.
Kako tiho! Kako prazno!
Samostalno i nepromenjeno,
Neometano grede u krug.
Može se smatrati maj kom sveta.
Ne znam njegovo ime.
Označavam ga kao Tao (Vilheim : »smisao« )
po potrebi zovem to : veličina.

Tao »odeva i hrani sva bića a nije njihov gospo­

dar « . Lao-Ce to označava kao ništa/i8 čime, kako kaže
Vilhelm, samo dovodi do izražaja njegovu »suprot­
nost prema svetu stvarnosti«. Lao Ce ovako opisuje
njegovo biće:

56 Up. Psychologie und Atchem�, S. 486 (Ges. Werke ·

XII), i Symbolik des Geistes, S. 1 1 5 (Ges. Werke XI) ; dalje
učenje chen-jen kod Wei Po-Yang, lsis XVIII (1932) i kod
Ch'uang-tse (Dschuang-dsi).
57 Vidi Wilhelm i Jung, Das Geheimnis der GoLdenen
Btiite, S. 90 (Ges. Werke XIII).
58 Tao j e kontigent, po rečima A. Spaj zera (Speiser), on
j e ,.čisto ništa« (aber die Freiheit).

U'
1 63
 Trideset paoca obuhvataju glavčmu :
Na ničemu počiva dejstvo kola
(doslovce : upotrebljivost).
Covek pravi člllije 1 lonce za posude :
Na ničemu onda počiva dejstvo suda.
Covek otvara vrata i prozore na sobi.
Na ničemu onda počiva dejstvo sobe.
Stoga : nešto stvara stvarno t,
NiAta stvara dejstvo.

» N išta« j€ očevidno ) smisao« lli >, svrha « i zbog

toga nazvano ništa, pošto se po sebi i za sebe ništa
ne dešava u smisaonom svetu, već samo u njegovom
poretku.St Tako Lao Ce kaže:

Covek gleda za njim i ne vidi ga.

to se zove imenom : vazdušnost
Covek oslu kuje za njim i ne čuje ga,
to se zove imenom : razređenost.
Covek grabi za njim i ne hvata ništa,
to se zove imenom : bestelesno
To znači bezobl ično obličje,
Nestvarna slika,
To znači magličastu nejasnost,
Susrevši ga ne vidiš mu lik,
Prateći ga ne vidiš mu leđa.

» Radi se dakle « , tako piše Vilhelm, ' o koncep­

CIJI koja leži na granici sveta pojava. « Suprotnosti
u njoj su » postavljene u nerazličnostima«, ali poten­
cijalno prisutne. »Ove klice« nastavlja on » ukazuju
na nešto što prvo odgovara nekakvoj vidljivosti, ne­
čem slikovitom - drugo odgovara nekoj čujnosti,
nečemu rečitom, treće odgovara nekom širenju, ne­
čemu uobličenom. Ali ovo trostruko nije jasno odvo­
jeno i definisano, već je besprostorno (nema gore i
dole) i bezvremensko (nema napred i nazad) jedin­
stvo. Tako Tao Te King kaže:

u Wilhelm, Chinesische Lebensweishetl : _Odnos smisla

(Tao) i stvarnosti ne može se obuhvatiti kategorijom uzroka
l dejstva . . 1(
.

1 64
 Tao ( .smisao«) prouzrokuje stvan
Sasvim maglovito, sasvim nejasno
Tako nejasne, tako maglovite
su u njemu slike,
Tako maglovite, tako nejasne
su u njer/lU stvari . . .

Stvarnost, smatra Vilhelrn, je pojmovno sazna]­

na, pošto se po kineskom shvatanju u samim stvan­
ma krije nešto »racionalno« .eo Ovo Je osnovna za­
misao smisaone koincidencije ; ona je moguća zbog
toga što obe strane spaja isti smisao. Tamo gde pre­
valira smisao, tu proizilazi red :

Smisao (Tao) kao najviši je bezimenog pro'tora

Kada bi ga plemići i kraljevi mogli sačuvati
Sve bi stvari najmili kao goste.
Narod bi bez naredbi, sam oo sebe našao ravnotežu
On ne dela.
A ipak sve dolazi samo od sebe.
On je opU§ten
A ipak zna da planira.
Nebeska mreža je tako velika, tako velika.
Sirokih okaea a ipak ništa ne gubl

Cang-Ce (platonov savremenik) kaže o pSlholo­

škoj pretpostavci Taoa : »Stanje, gde Ja l ne-Ja vi"
ne stvaraj u suprotnost zove se stožer Taoa (smisla) . « 6 '
Ovo zvuči kao kritika našeg prirodnonaučnog pogl _

da na svet, kada kaže: »Smisao (Tao) tamni kada s

sagleda aju samo mali gotovi isečci postojanja«,u
ili: » Ograničenja nisu prvenstveno zasnovana u mi­
slu postojanja. Postavljena značenja nisu prvobitno
svojstvena rečima. Razlikovanja potiču tek od subjek­
tivnog načina posmatranj a.«6S Majstor starog veka,
Cang Ce kaže na drugom mestu, pretpostavljajućI

Wilhelm, 1. e., S 1 9 .
SI D chuang Ds!, Das wah N! Bu.ch t'ont S1ld L . h e n BL'L
tenland. Buch I I , S. 1 4
6� BUl.:h I I , S . 1 3
6s Buch U, S . 1 7

1 65
kao ishodnu tačku » stanje u kome još nije započelo
postojanje stvari. Time je, u stvari, dostignuta kraj­
nja tačka, preko koje se ne može preći. Najbliža pret­
postavka bila je da, doduše, ima stvari, ali da još
nije započela njihova deljivost. Sledeća pretpostav­
ka bila je da doduše u izvesnom smislu postoje iz­
dvojenosti, ali još nije zapo�elo potvrđivanje i odri­
canje. Kroz razvitak potvrđivanja i odricanj a bledi
smisao (Tao) . «M » Spoljnje slušanje ne sme prodreti
dublje od uva; razum ne sme da zaželi nekakvo van­
redno postojanje, inače će duša postati prazna i u
sebe upiti svet. A smisao (Tao) je ono što oseća ovu
prazninu. « Ko ima uvida, kaže Cang-Ce, taj »koristi
svoje unutrašnje oko, svoje unutrašnje uvo da prodre
u stvari i nije mu potrebna umna spoznaj a.«&5 Ovim
se očigledno ukazuje na apsolutno znanje nesvesnog,
to j est na mikrokosmičko postojanje makrokQsmič­
ltih događaja.
Ovaj taoistički pogled je tipičan za kinesko mi­
šljenje uopšte. Ono j e, ako je ikako moguće, celovito,
kako ističe Granet (Granet), izvanredni poznavalac
'kineske psihologije." Ova svojstvenost može se za­
,pazi ti
i u ebičnom razgovoru sa Kinezima nama na
-

izgled j ednostavno, precizno pitanje o nekoj pojedi­

nosti daje povoda kineskom misliocu za neočekivano
obuhvatan odgovor, upravo tako kao da se od njega
tražio vlat trave on kao odgovor pruža čitavu
-

'livadu. Za nas pojedinosti vrede za sebe ; istočnjač­

kom duhu uvek dopunjuju celokupnu sliku. U ovoj
celovitosti su obuhvaćene, kao II primitivnoj ili u
naroj (delom još postojećoj) srednjovekovnoj , pred­
naučnoj psihologiji i stvari čiju vezu sa ostalima mo­
žemo shvatiti samo još kao »slučajnu« , to jest kao
koincidenciju, čiji smisao izgleda arbitraran. Tu spa­
da i srednjovekovno prirodnofilozofsko učenje corre-

" Buch II, S. 1 5.

65 Buch IV, S. 29.
6 La Pensee chinoise, Takođe i Abegg, Ost asien denkt
anders.

1 66
s pondentia,e7 a posebno već antičko shvatanje o sim­
patiji svih stvari (ov }1mx&tIIXT6>vOhWV). Hipokrat kaže:
aUppollX tJ.IIX, 0\)T17t\lOIIX tJ. IIX , 7tcXVTOt CNtJ.7tIX.3iIX, XIXTa tJ.t...
OUh0!Lth(TjV 7tClVTIX, XIXTIX f-ltpo� 8& Ta &V txciaT<p �Ptl tJ.tptOt
7t PO� TO i!pyou. cipxi) tJ.tyci).Tj E� laXIXTov !LtpOC; cX7ttxutnlX,
&� taXcXTou tJ.tptOC; dc; apxi)v !LtYcXhTjV am xvttTIX�, IX(IX cpvalC;
duoI XIX( tJ.+' dUIX. 6S Ali univerzalni princip nalazi se i u
najmanjem deliću, koji se stoga podudara sa celinom.
Mišljenje interesantno za naša razmat.Fanja sre­
će se kod Fila (Philo) (rođ. oko 2 5 . pre n.e. a umro 42.
g. n.e.) : » Pošto je Bog zaželeo da početak i kraj po­
stojećeg pod sobom (tako) usaglasi da stvari budu
povezane pomoću neophodnosti i prijateljstva, on j e
kao početak načinio nebo, a kao kraj čoveka ; prvo (je
stvorio) kao najpotpunije od neprolaznih opažajnih
stvari, drugo kao najbolje od iz zemlje rođenih pro­
laznih bića, kao malo neho - ako se hoće reći isti­
na - koje u sebi nosi odsjaj mnogih, zvezdama slič­
nih priroda. Kako u prolazno i neprolazno suprotno­
sti, on je obome, početku i kraju, dao najlepše oblič­
je; početku, kao što je rečeno, obličje neba, kraju
obličje čoveka. «"
Ovde j e veliki prind p (<XpxTJ J.LEy4)..Tl) ili početak
neba, to j est firmamentum, dat čoveku kao mikro­
kosmos, pošto čovek sadrži odsjaj zvezdanih priroda,
dakle, kao najmanji deo i kraj stvaralačkog dela opet
sadrži celinu.
Prema Teofra�u (37 1-288. pre n.e.) nadču1no i
čulno povezano je pomoću spojnice srodnosti. ova
spojnica ne može biti matematika, već po svoj pri-

e7 Gospodin profesor V. Pauli mi je prijateljski skre­

nuo pažnju da je Nils Bor u cilju oznake onog uopštavanja,
koje posreduje između predstav diskontinuiteta (čestica) i
kontmuiteta (talas), koristio izrazom " korespondencija«, pr­
vobitno Ionnulisan ( 1 9 1 3- 1 9 1 8) kao " princip koresponden­
cije« a kasnije ( 1 927) kao »argument korespondencije«.
"Jedno slivanje, Jedan udisaj (conflatio), sve se za­
jedno oseca. Sve u odnosu na celinu, ali i sve u odnosu na
deo u svakom delu (prisutni) deo sa namerom dejstva. Veliki
princip dopire do najspoljnijeg dela, iz najspoljnijeg dela
dospeva s u veliki princip: jedna priroda, bivstvo i neblv­
stvo.e (De alimento. Traktat pripisivan Hipokratu).
�9 Philo Alexandnnu . .
1. c. 82. r. p. 28.

1 67
liCi samo božanstvo. 10 Isto tako su kod Plotma pOJe­
dinačne duše, koje potiču iz jedne svetske duše, sim­
patične ili antipatične u međusobnom odno.,u, pn
čemu udaljenost ne igra nikakvu ulogu. H Slični po­
gledi sreću se ponova kod Pika dela Mirandola (pico
della Mirandola) : )I Est enim prirnum ea in rebus
unitas, qua unumquodque sibi est unum sibique
constat atque cohaeret. Est ea secundo, per quam
altera alteri creatura unitur, et per quam demum
omnes mundi partes unus sunt mundus. Tertia atque
omnium principalissima est, qua totum universum
cum suo opifice quasi exercitus cum suo duce est
unum. «1! Pod trostrukim jedinstvom Piko podrazu­
meva nešto prosto, koje shodno trini tetu ima trostru­
ki aspekt (unitas ita ternario distincta, ut ab unitati
simplicitate non discedat). Za njega je svet takorećl
jedno biće, vidljivi Bog, u kome je prirodno od po­
četka sve sređeno tako kako odgovara delovima živog
organizma. Svet izgleda kao corpus mystic um Boga.
kao što je crkva ono što je Hristos, ili ono što je u
discip1inovanoj vojsci mač u ruci glavnokomanduju­
ćeg. Poredak svih stvari po Božjoj volj i je gledište
koje kauzalnosti ostavlja vrlo skroman prostor. Kao
što u živom telu različiti delovi istovremeno funkcio­
nišu sa smisaonim skladom, tako su i događaji u sve­
tu u međusobnoj smisaonoj vezi, koja se rle mož
izvesti iz imanentne kauzalnosti. Uzrok ovog je što
u jednom kao i u drugom slučaj u ponašanje delova
zavisi od njima nadređenog centralnog vođstva.
U svome traktatu De hominis digni tate Piko
kaže: »Nascenti homini omnifaria semina, et omni-

10 Zeller, Dte PhtLosophte der Gnechen, II, 2. deo S. 654

71 Enneaden, IV, 3, 8, IV 4, 32, citirano u : Drew , Plotm ,
p. 179.
7! lt U prvoJ limJi u stvarima j jedmstvo pomocu koga
je svako sjedinjen sa samim sobom, iz samog sebe poslOJi l
sa samim sobom se slaže. Drugo je (ono) to (jedinstvo), po­
moću kog se jedna kreatura sjedinjuje s drugom i pomoću
kog konačno svi delovi svela čine jedan svet. Treć i naj ­
glavnije je ono pomoću kog je cela vasiona sa SVOJim tvor­
cem jedno kao vojska sa svojim vođom.« (Heptaplus, lib. VI)

1 68
genae vitae gernuna indldlt pater . ,,1� Kao što Bog
.

predstavlja neku vrstu kopule sveta, tako i čovek

predstavI j lSto to unutar onoga što J e Bog tvorio.
Faciarnus kaže Piko, » hominem ad imaginem no­
stram, qui non tam quartus est mundus, quasl nova
aliqua natura, quam triurn (mundus supercoelestis,
sublunari ) quos diximus complex us et col1igatio. «T4
Covek je u telu l duhu » mali Bog sveta« , mikroko­
smosa ( » Deus . . . hominem in m dio (mundi) statuit
ad imaginem suam et similitudinem forrnarum«). Kao
i Bog tako je i čovek centar zbivanja i sve stvari su
usmerene na njega.TI Ovo modernom shvatanj u tako
strano mišljenje dominiralo je slikom sveta sve do
našeg v remena, naime sve dok prirodne nauke nisu
utvrdile da je čovekova podređenost posledica njego­
ve zavisnosti od prirode i njegove krajnje zavisnosti
od uzroka. Na taj način je id ja po kojoj je zbivanje
usmereno i određeno smislom (koji je otada važio
kao lj udski) proterana u tako udaljeno i mračno pod­
ručje, da je razum više nije mogao pronaći. Nje se
Sopenhauer setio tako reći naknadno, pošto je kod
Lajbnica ona j oš predstavljala težište objašnjenja
sveta.
Zahvaljujućl svojOj mikrokosmičkoj prirodi čo­
vek je sin neba, to jest makrokosmosa. »Ja sam zve­
zda, koja sa vama prelazi svoj· ! putanj u« glasi ispo­
ved liturgije Mitrasa.76 Mikrokosmos u alhemij i irna
isto znač nje kao l Totundum, od Zo ima Panopolisa
(3. vek) omiljeni slmbol, kOl i Je označavan i kao
monas.
Ideja da unutrašnJl i spoljašnjl čovek zajedno
predstavlja celinu, Hipokratovo OUAOIJ.EAC1'}, naim mi-
7 3 Opera omnIa, p . 315 " Pn rođenjU Otac je čoveku
usadio svuda seme i kUc raznovrsnog života.«
7 4 Heptaplus, lib. V, cap. VI. p. 38. "Dajte da od l j udi
stvorimo sliku našu, koja doduše nIJ četvrti svet (dakle)
niti neka druga nova priroda, veC je naprotiv obuhvatnost
1 sPOJ tri (sveta, t j nadnebesnog, neb skog l sublunarnog).«
16 Pikosovo (Pikos) učenje je karakterističan primer
srednjovekovnog korespondentnog gledišta. Dobar prikaz ko­
mološkog i a trološkog slaganja sreće se kod A1fonsa Rosen­
berga, Zeichen am Himmel. Das Weltbild der Astrologle
76 Dieterich. Eine Mithrasliturgte, S 9

169
krokosmos, dakle onaj najmanji deo u kome je ne­
podeljeno prisutan » veliki početak« (!Xpxi) llEy(XA.T})
kao zamisao karakteriše i duhovni stil Agripe fon
Neteshajma (Agrippa von Nettesheim). On kaže : »Est
Platonicarum omnium unanimis sententia, quemad­
modum in archetypo mundo omnia sunt in omnibus,
ita etiam in hoc corporeo mundo, omnia in omnibus
esse, modis tamen diversis, pro natura videlicet sus­
cipientium: sic et elementa non solurn non sunt in
istis inferioribus, sed et in soelis, in stellis, in daemo­
nibus, in angelis, in ipso denique omnium opifice et
archetypo.«77 Poslednja interpretacija je već vrlo bli­
ska pojmu arhetipske projekcije u modernoj psiho­
logiji, iako još iz Sineziusovih (Synesius) dana sve
do u novije vreme nije bilo spoznajne kritike, a da
ne govorimo o njenom najnovijem obliku, naime
psihološkom. Agripa deli mišljenje sa platoničari­
ma da u stvarima donjeg sveta leži izvesna snaga
(vis), zahvaljujući kojoj se sve većim delom slažu sa
gornjim svetom, i da su stoga životinje spojene sa
»božanskim telima« (to j est nebeskim telima) i da
od ovih primaju snagu.78 Uz to citira Vergilij ev stih:

Haud equidem credo, quia sit divinius illis

Ingenium, aut rerum fato prudentia maior.Cl!

Time Agripa ukazuje na živim bićima urođeno

» znanje« ili » zamišljanje « , čemu se u naše vreme
vraća Hans Driš (Hans Driesch).80 Covek nolens vo­
lens zapada u ovakvu nedoumicu čim ozbiljno raz-

77 De oeculta philosophf.a Ubri tres, lib. I, cap. VIII, p.

12: Jednodušno shvatanje svih Platoničara jeste da je, kao
u arhetipskom svetu, sve u svemu, isto tako i u telesnom
svetu sve u svemu, doduše na različit način u zavisnosti od
prirode primljenog (biće ill stvar). Tako i elementi nisu samo
u ovom donjem svetu već na nebu, u zvezdama, u demo­
nima, u anđelima i najzad (takođe I) u tvorcu arhetipu
vasione.«
78 L. e., lib. I, cap. LV, p. 69. Slično kod Paracelsusa.
79 Bar ja ne verujem da su oni nadareni božanskim
duhom ili sposobnošću predviđanja stvari koja je veća od
proročanstva.
80 Driesch, l. c., p. 80. i 82.

170
misli o ka cilju usmereni m procesima u biologiji ili
tačnije istraži kompenzatornu funkciju nesvesnog ili
zaželi da razjasni fenomen sinhroniciteta. ovi tako­
zvani finalni uzroci postavljaju - čovek može okre­
tati stvar kako hoće - predznanje bilo koje vrste.
Sigurno to znanje nije spojeno sa sopstvenim Ja,
dakle ne svesno, kao što ga poznajemo, već, napro­
tiv, u sebi sastoj eće ili prisutno » nesvesno« znanje,
koje bih ja označio kao apsolutno znanje. Pod tim ne
treba razumeti spoznaj u, već, kako je to pogodno
formulisao Lajbnic, predstavu koja se sastoji iz bez­
subjektivnih »simulacra« , iz slika, ili opreznije re­
čeno, izgleda da se sastoji. Ove postulisane slike su
po svoj prilici isto ono što ja pretpostavljam pod
arhetipovima, koji se kao formalni faktori mogu do­
kazati pri spontanom radu mašte. Izraženo moder­
nim rečnikom ideja mikrokosmosa, koji sadrži »slike
!!vih kreatura « , predstavljala bi kolektivno nesve­
sno.Sl Pod » spiritus mundi « , » ligamentum animae et
coporis« , »quinta essentia«82 koja je zajednička Agri­
pi i alhemičarima, svakako se misli na nesvesno. Ovaj
duh koji »sve prožima « , to jest sve odražava, po
Agripi je duša sveta : » Est itaque anima mundi, vita
quaedam unica omnia replens, omnia perfundens,
omnia colligans et connectens, et unam reddat totius
mundi roachinaro . . . «8S Zbog toga stvari, u kojima j.e
posebno jak ovaj duh, imaju tendenciju da se » stva­
raju (sebi) sličnim« ,84 to j est da proizvode korespon­
denciju odn. smisaone koincidencije.� Agripa daje

8 1 Up. moje izlaganje u: Der Geist der Psychotogie,

Eranos-Jahrbuch XIV (1946), S. 385.
82 O tome kaže Agrippa (lib. r, cap. XIV. p. 19) : »Quod­
dam quintum super illa (elementa) aut praeter illa sub­
slstens.«
'lS Lib. I I, cap. LVn p. 203 : »Tako je duša sveta izvestan
jedinstveni život koji sve ispunjava, sve prožinla, sve spaja
i dovodi u sklad, stvarajući jedno iz mašine celog sveta.«
84 L. c. D• • • potentius perfectlusque agunt, tum etiam
promptius generant sibi simHe«.
� Zoolog A. C. Hardy ima slična razmišljanj a : » • • •Per­
haps our ideas on evolution may be altered if somet hing
akin to telepathy - unconscious no doubt - were found to
be a factor in mou lding t h e patter n s of behaviour among

171
d ugu listu SVIh stvari, zasnovanih na broje\"ima od
jedan do dvanaest. • Sličnu, više alhemlstičkl odjen­
tisanu tabelu korespondencije nalazimo u Jednom
traktatu Egidijusa de Vadisa (Aegidiu de Vadis).8'l
Odavde bih želeo samo da podvučem » scala unitatis<
pošto je naročito interesantna za istorijat simbolike:
» Jod (početno slovo tetragramatona, Božjeg imena)
- anima mundi - sol - lapis philosophorum - cor
- Lucifer.« 88 Moram se zadovoljiti napomenom da
se ovde radi o pokušaju redivanja arhetipova.
ovom pogledu postoje empirijski dokazive tendencl­
je nesvesnog.8U
Agripa je bio stariji savremenik Teofrastusa Pa­
racelzusa i na ovog izvršio znatan uticaj." Zbog toga
nije čudno što su paracelzuske misli u svakom po­
gledu prožete idejom korespondencije. Tako Para­
celzus kaže: » Onaj ko hoće da bude filozof (i kao ta­
kav da ne bude varalica) on mora tako čvrsto pozna­
vati osnove filozofije (da nebo i zemlj u stvori u j e­
dan mikrokosmos) da ne promaši ni za dlaku. Dakle
i onaj ko hoće da prepiše lekarstvo tom ne srne ništa
ni za dlaku nedostajati (i da lekar nalazi u čoveku)
(samo ono što nebo i zemlj a imaJ U ; l da ovo d voje ne
razdvaja međusobno (pošto su oni J edno u j ednom ) «

members o f a species. I f there wa ' uch a non-consciou!>

group-behaviour plan, distributed betw en, and linking, the
individuals of he race, we might find ourselves coming back
to something like those ideas of subconscious racial memOl'Y
of Samuel Butler, but on group than an Individual basis.
(Th e Scientific Evidence for Extra-Sensory Perceptwn, p
328).
86 Lib. II, cap. IV - cap. XIV.
7 Theatrum chemtCU nt, l l ' C>lalogus I n t e r Nal lt ra m ot
lilium Philosophiae, p. 1 23.
8 Agrippa, l. c. I I . cap. I V, p. 1 0
89 Up. istraživanje simbolik »Goldener Topf. od E.T.A
Hoffman kod Aniela Jafft�, Bilder und Symbole aus E T.A.
Hoffmanns Mčirchen "Der Go/đene Topf«, u GestaItunven des
Unbewussten, Psychologische Abhandlungen VII i Jung,
Aion, Beitrag II u : Psychologische Abhandlungen V I I I (Ges
Werke IX/2. deo).
eo Up Patacel us als g�shge Ersc/t (>l l1 ltng. � H. Geil
Wer ke.

1 72
itd .. ) PSihološki usmereno na lekara, kaže se u » Pa­
2
ragranumu « ;t » Zbog toga ne četiri već j edan arca­
num, a1i postavljen četvorougaono (kao kula na če­
tiri vetra . . . ) « ta Sta znači upravo ova izjava za
alhemiju iscrpno sam pokazao na drugim primeri­
ma u mojoj knjIZi Psychotogie und A lchemie (Psiho­
logija t alhemija, 1 944).
Sl ično J e razmišljao i Johan Kepler (Johann
Kepler). Tako on u svom Tertius interveniens ( 1 6 1 0)94
kaže: (Donji svet j e vezan za nebo l nj egoVlm silama
upravlja e odozgd) » prema Aristotelovom učenj u ;
naime da u ovom donjem . vetu i l i z malj skoJ kugli
postoji duhovna priroda, geom trija, koja e Javlja
u geometrij ski m i harmoničnim spoj evima nebeskih
svetlosnih zrakova ex instinetu creatoris. sme ratio­
cinatione erquicket . . . " vs
O astrološkom » karaktE:-ru « , to Jest astrološkom
sinhronicitetu, kaže sledeće ; » Ovaj karakter se n e
prima telom, jer J e ovo isuviše nespr t n o z a to, već
prirodom same duše koja e ponaša kao tačka i zbog
toga se može transformirati u svim tačkama con­
fluxus radiorum . . . 96 i Za treće j ovo isto tako čud­
novata stvar da priroda, koja prima ove karaktere,
isto tako prinuđava svoje pripadnike na nešto isto­
vetno i n constellationibu coelestibus . . . 97 » Cetvr
tom, ne zna svaka priroda voj karakt r coel ­
stem . . . « '8
Kepler pretpostavlja d a j e tajna čudesnog od­
govora zasnovana u zemlji, pošto j e ova nadahnuta
pomoću anima telluris, za čije postoj anje navodi niz
dokaza, između ostalih stalnu podzemnu toplotu,
zemalj skoj duši svojstveno stvaranj e metala, rnine-

91 P. 35, slično u: Labyrinthus m edicoTum, XI. p. 204.

92 L. C., p. 34.
93 Slične predstave sreću se j kod Jacob BOhrne, De
signat ura rerum, I , 7. Covek ima u sebi sva obličja sva tri
!iveta, pošto je on slika Božja !li biće svih bića . . . �
94 Opera omnia, I.
95 L. C., p. 605, Thesis 64.
96 L. c., Thesis 65.
97 L. c., Thesis 67.
98 L. c., Thesis 68.

173
rala i fosila, facultas formatrix, koja je slična mate­
rinskoj utrobi i može da stvori obličja u unutrašnjo­
sti zemlje koja se inače sreću samo spolja, naime
obličja brodova, riba, kraljeva, papa, monaha, voj­
nika, itd.," nadalje, bavlj enje geometrijom, pošto ona
stvara pet tela i šestougle figure u kristalima. Ani­
ma telluris sve ovo ima zbog prvobitnog podsticaja
a ne zbog čovekovog prosuđivanja i zaključivanj a.tOO
Sedište astrološkog sinhroniciteta nije u plane­
tarna, već naprotiv u zemlji,101 ali ne u materiji već
upravo u anima telluris. Stoga svaka vrsta prirodne
ili žive snage u telu ima izvesnu božansku sličnost.10!
Iz ove duhovne pozadine ističe se Gotfrid Vil­
heIm Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz ( 1 646-
1 7 16) sa svojom idejom prestabilirane harmonije ,
naime apsolutnog sinhronizma psihičkih i fizičkih do­
gađaja. Ovo učenje našlo je odjeka u » psihofizičkom
paralelizmu« . Prestabilirana harmonija kao i ranije
pomenuta Sopenhauerova ideja o j edinstvu primae
causae izazvane j ednovremenosti i srodnosti kauzal­
no ne neposredno vezanih događaja, u osnovi uzev
nisu ništa drugo do ponavljanje peripatetičkog gle­
dišta, svakako sa modernijim determinističkim obra­
zloženjem u Sopenhauerovom slučaju i delimičnoj
zameni kauzalnosti pomoću precediranog reda u
Lajbnicovom. Za njega je Bog tvorac reda. Tako on
poredi dušu i telo sa dva sinhronizovana časovnika;ln�
" Uporediti već opisani san moje pacijentkinje.
1 00 lt
• • • formatrix facultas est in visceribus Terrae, quae
feminae praegnantis more occursantes foris res humanas,
veluti eas videret, in fissilibus lapidibus exprimit, ut militum,
monarchorum, pontificum, regum et quicquid in ore homi­
num est . . . « (Kepler, Opera omnia, V, p. 254; kao II, p. 270
i VI, p. 178).
1 01 ». . . quod scI. princlpatus .::ausae in terra sedeat, non
in planetis ipsis . . . « (l. c., II, p. 642).
lO! lt
• • • ut omne genus naturalium vel animalium fa­
cultatum in corporibus Dei quandam gerat similitudinem«
(l. c. II, p. 643).
103 G. W. Leibniz, Kteinere phHosophische Schriften, VI :
Zweite Erlauterung des Systems iLber den VerkeM zwischen
-den Substanzen, S. 68. Na istoj strani Lajbnic kaže: »Odmah
na početku Bog je svaku od ovih dveju supstancija (duša I
telo) tako stvorio, da ove slede samo svoje sopstvene zakone

1 74
i sa istim poređenjem izražava i međusobnu vezu
monada ili entelehija. Iako monade ne mogu imati
međusobnog dejstva (relativno odbacivanje kauzal­
nosti !) pošto nemaju »prozore«,tD4 ipak su tako stvo­
rene da se uvek slažu a da jedna o drugoj ne znaju.
On svaku monadu shvata kao » mali svet« ili kao
»ostvareno nedeljivo ogledalo.« 105 Covek, dakle, nije
samo celina u svom zatvorenom mikrokosmosu, već
svaka entelehija odnosno monada uopšte je približno
j edan takav mikrokosrnos. Svaka »prosta supstanci­
ja« ima veze » koje istiskuje sve ostale«. Stoga je ona
»stalno, živo ogledalo univerzuma« .I06 On naziva mo-

koje su primile istovremeno sa svojim postoj anjem, a da se

ipak međusobno slažu kao da među njima postoji naizmenič­
no dejstvo ili kao da je Bog, pored svog opšteg dejstva, još
j ednom posebno položio svoju ruku na njih.« Ovde treba
primetiti, na šta mi je ukazao profesor Pauli, da je Lajbnic
svoju ideju o sinhronizovanim časovnicima verovatno pre­
uzeo od flamanskog filozofa Arnolda Guelincxa (1625-- 1 699).
U Metaphysica vera III, u odnosu na octava scientia (Arno�di
GeuUncx Antverpiensis opera philosophica II, p. 1 94) nalazi
se primedba (p. 296) koja glasi: » • • • quod non amplius bOTo­
logium voluntatis nostrae quadret cum hOTOtogio motus in
corpore.« Dalja primedba (p. 297) precizira: ,.Voluntas nostra
nullum habet influxum, causalitatem, determinationem, aut
efficaciam quamcunque . in motum . . . cum cogitationes
nostras bene excutimus, nullam apud nos invenimus ideam
seu notionem determinationis . . . Restat igitur Deus solus
primus motor et solus motor, qui et ita motum ordinat atque
disponit et ita simul voluntati nostrae licet libere moderatur.
ut eodem temporis momento conspiret et voluntas nostra ad
projiciendum v.g. pedes inter ambulandum, et simul ipsa
illa pedum projectio seu ambulatio.« U odnosu na nona sci­
entia (p. 298) se primećuje : ,.Mens nostra . . . penitus inde­
pendens est ab illo (scI. corpore) . . . omniaque quae de corpore
scimus jam praevie quasi et ante nostram cognitionem esse
in corpore. Ut illa quodammodo nos in corpore legamus, non
vero inscribamus, quod Deo proprium est.« Ovo gledište u
izvesnom smislu anticipira Lajbnicovo poređenje sa b­
sovnikom.
1 04 L. c. XV: Die Monado�ogie, Par. 7, S. 151 : » Monade
nemaju prozore kroz koje bi nešto izašlo ili ušlo . . . Zbog toga
u dušu ne može da uđe ni supstancija ni akcidencij a.«
105 L. c. X I : Odgovor na primedbe u Bayleschen Worter­
buch, S. 105.
106 Monadologie, Par. 56, p. 163: ,. Posledica ovog spaja­
nja ili prilagođavanja svih stvorenih stvari za svaku poje-

1 75
nadska živa tela » dušama « . , Duša sledi nJene sop­
stvene zakone a telo isto tako svoje, ali oni se su-
reću zahvaljujući harmoniji koja vlada izmedu svih
supstancija, pošto su sve ove predstava istog uni­
verzuma. « I07 Ovim je j asno izgovorena misao da čo­
vek predstavlja mikrokosmos. Duše su, kako kaž
Lajbnic » uopšte živo ogledalo ili slikf> univerzuma
stvorenih stvari. « On ih s jedne stra lle razlikuje od
duhova koje su » slike božanstva« i koje su » sposob­
ne da spoznaju sistem univerzuma - da jedan nje­
gov deo oponašaju stvarajući uzorke, pošto j e svaki
duh u svome području istovremeno malo božan­
stvO« 1 08 S druge strane razlikuje ih od tela koje se
upravlja »prema zakonima dejstvenog uzroka ili I'b­
kreta« dok duše »prema svrhovnom uzroku pomoću
požudnih nagona, svr.he l sredstava. « I09 U monadi,
odnosno duši dolazi do promena čiji je uzrok » po­
zudni nagon« . 1 1 0 » Stanje podređeno promeni, koje
obuhvata i predstavlja mnoštvo jedinstvene ili pro­
ste supstancije, nije ništa drugo do ono što ja nazi­
vam predstava « , kaže Lajbnic. 1 1 1 Predstava je unu­
trašnje, spoljnjem svetu prikazano stanj e monade « ,
koje treba razlikovati od vesnog sagledavanja. Pred-
tava je naim nesvesn a . 1 I 2 Ovd su grešili kart zi­
janci, smatra on, pošto nisu računali ni u šta pred­
stavu koju čovek nE: opaža . I I S Predstava manade od­
govara znanju a njen požudni nagon Božjoj volji.'1'f
I z ov-og izlaganja vidi da Lajbnic, pored kau-
zalnog spoja, pretpostavlja i prestabilirani paraleli­
zam događaja unutar j izvan monade. Na ovaj način

dinačnu i svake pOjed inačne za sve ostal je da svaka prosta

supstancija ima veze koj izražavaju sve ostale, tako da je
ova posledično stalno živo ogledalo univerzuma.�
1 07 M07Iadologie, Par. 78, p. 169.
108 Monadotogie, Par. 83, p. 1 70, i Th eod ic ee B. Par. 1 47.
,

1 09 Monadologie, Par. 79, p. 1 69.

1 1 0 M07Iadologie, Par. 15, p. 153.
1 1 1 Monadologie, Par. 14, S. 1 52.
I I ! L. c. XIV : U razumu zasnovani princip! prirode i
miLost, Par. 4, p. 140.
1 13 Monadologie, Par. 14, p. 152. Up. raspravu M . L.v.
Franz, Tratim des Descartes.
1 1 4 Monadologie, Par. 48, p. 161 i TheO<iicee, B Par. 1 49.

1 76
pnncip sinhroruciteta postaje apsolutno praVlIo u
svim slučajevima gde se radi o istovremenom spolJ­
njem i unutrl'lšnjem zbivanju. Ali nasuprot ovome
moramo napomenuti da sinhromstički fenomeni koji
se mogu utvrditi empirijski, predstavljaju, daleko od
toga da stvore pravilo, relativno tako redak izuzetak,
da se obično sumnja u njihovo javljanje. Oni su sva­
kako u stvarnosti znatno češći no što se smatra da
se može dokazati, ali još je nepoznato da li i u kome
iskustvenom području oni formiraju takvu učestalost
ili pravilnost da bi se moglo govoriti o zakonomer­
nom javljanju.lI� Do danas znamo samo toliko da u
osnovi svih takvih (srodnih) pojava mora postojati
princip pomoću kog bi e mogle objasniti ove pojave.
Primitivno shvatanJe kao i antička i srednjove­
kovna gledišta pretpostavljaju jedan takav princip
pored kauzalnosti. Još kod Laj bnica kauzalnost nlb
j e jedina a još manje jedino dominantna. Tokom 18.
veka kauzalnost je postala isključivi princip prirod­
nih nauka. Sci usponom prirodnih nauka u 19. veku
svakako da je correspondentia nestala sa površine,
zbog čega je izgledalo da je konačno nestao magijski
svet ranijih vremena, sve do kraja ovog stoleća kada
su osnivači Society for Psychical Research ovo pita­
nje ponova indirektno nabacili pomoću ist raživanja
takozvanih telepatskih fenomena.
Osnova gore opisanog srednjovekovnog načina
mišljenja je magijska i mantička procedura, koja j e
oduvek igrala veliku ulogu. N ekom srednjovekovnom
duhu Rineov eksperimentalni poredak izgledao bi
kao magijska radnja, čiji efekat iz istog razloga ne bi
bio čudnovat. On bi bio protumačen kao » prenos « ,
što j e uostalom i danas slučaj, iako, kao sto j e reče­
no, nema mogućnosti da se stvori empirijski zasno­
vana predstava prenosioca mediuma.

t iS Ovde svakako ponovo moram istaci da se odnos tela

Iauše može shvatiti kao sinhronicitetni odnos. Ako bi se ova

pretpostavka jednom potvrdila, onda bi se moralo i korigo
vati moje gledište da je sinhronicitet relativno redak feno­
men. Videti u veZl a ovim navode C. A. Meier: Zeil gemlis3
Probleme der Traum!OTsch u7Ig, S. 22.

12 J u n g , Odabrana dela. I I I
1 77
 Nije potrebno da naglašavam da primitivnom
duhu sinhronicitet predstavlja samu po sebi razum­
ljivu pretpostavku, zbog čega na nj egovom stupnju l
nema slučajnosti. Nema tako reći zadesa, bolesti,
smrtnog slučaja koji bi bio slučaJ an a počivao na
»prirodnim« uzrocima. Sve se nekako zasniva na ma­
gičnom dejstvu. Krokodila, koji zgrabi čoveka prili­
kom kupanja, poslala je vračara; bolest Je prouzro­
kovao duh toga i toga ; zmija, koja se javlj a u grobu
umrle majke, prirodno da je njena duša itd. Samo
po sebi je razumljivo da se na primitivnom stupnj u
sinhronicitet ne javlja kao poj am sebe samog, već
kao » magijska« kauzal nost. Ova predstavlja rani ob­
lik našeg klasičnog kauzalnog pojma, dok je razvitak
kineske filozofije iz konotacij e magijskog stvorio ma­
gijski » pojam« Tao, smisaone koincidencije, ali ne i
nauku koja bi počivala na kauzalnosti.
U odnosu na ljudsku svest sinhromcitet pretpo­
stavlja aprioristički smisao, koji lzgleda da postoji i
izvan čoveka. 1 l6 Takva postavka se javlja pre svega
u Platonovoj filozofiji, kOl a pretpostavlja postojanje
transcendentalnih slika ili modela empirijskih stva­
ri, takozvane dol') (obličj a, species) čiji su odraz
(dowAa) stvan. Ova pretpostavka u ranijlm stoleĆl­
ma ne samo da nije pričinjavala nikakv teškoće, već
je, naprotiv, bila nešto što se razume samo po sebl.
Ideja a priori prisutnog smisla mogla bi da bude l u
predstavi stare matematike, kao što to pokazuje ma­
tematičar Jakobi (Jacobi) u svojoj parafrazi S ilero­
ve pesme Arhimed i mladić. On iznosi proračun
Uranove putanje i zaključuje rečima :

Ono što vidlš u kosmosu samo Je božJl odsjaj.

U olimpijskom vrhu sedi večiti broj .

1 18 U odnosu na mogućnost da sinhroOlcitet nije samo

psihofizička pojava, vec da se može dešavati i bez učešća čo­
vekove psihe, želeo bih već ovde da napomenem da se u
ovom zami§ljenom slučaju vi§e ne bi smelo govoriti o smi­
slu, već mnogo pre o istorodnosti ili konformitetu.

1 78
 Velikom matematičaru Gausu pnplsuje se izre­
ka: »6 i}E� ��i}V.T)"rL�E�« (Bog se bavi aritmetikom) .u-
Pretpostavka sinhroniciteta i j ednog, u sebi po­
stojećeg smisla, koja stvara Qsnovu klasičnog kine­
skog mišljenja i naivnu pretpostavku srednjeg veka.
danas nam izgleda kao arhaizam koji treba, ako j
ikako moguće, izbegavati. Zapad se koliko j e to mo­
guće otresao ove starovrernske pretpostavke, ali sva­
kako ne sasvim. Izvesne mantičke procedure izgleda
da su izumrle, ali ostala je astrologija koja je u naše
vreme dospela do nikada ranije dostignute visine.
Cak ni determinizam prirodnonaučnog doba nije
uspeo da sasvim ugasi ubedljivost principa sinhroni­
citeta. Pri tom se, na kraju krajeva, ne radi o suje­
verju, već o izvesnoj istini koja nije tako dugo sa­
gledana samo zbog toga što ima mnogo manje posla
sa materijalnim aspektom događaja, već mnogo pre
sa njihovim psihičkim aspektom. Moderna psihologi­
ja i parapsihologija su te koje jasno pokazuju da
kauzalnost ne objašnjava izvestan poredak stvari i
da je princip objašnjenja koji dolazi u obzir u ovom
slučaju formalni faktor, naime sinhronicitet.
Zainteresovanima za psihologij u bih napomenuo
na ovom mestu da se neobična predstava po sebi po­
stojećeg smisaonog faktora nagoveštava u snovima.
Kada se jednom u morne krugu diskutovalo o ovom
pojmu, nabačena je prirnedba : » Geometrijski kvadrat
se ne sreće u prirodi, osim u kristalnim površinama. �
.J edna od prisutnih dama prilikom ove diskusije sa­
njala je sledeće noći: u vrtu se nalazi velika udoli­
na, na čijim se zidovima raspoznaju sedimentni slo­
j evi. Tu je otkrila u j ednom sloju tanke, duguljaste
plOČice od zelenog serpentina. Na j ednoj od ovih vi­
dela je crne, koncentrično sređene kvadrate. Crna
1 1 7 U j ednom pismu iz 1830. godine Gaus piše: » Moramo
s negodovanjem }triznati da, ako je broj samo produkt na­
§eg duha, onda i prostor ima realnost izvan našeg duha.«
»Leopold Kronecker, Ober den Zahlbegri1f, Werke, nIlI, p.
252). Isto tako Hermann Weyl shvata broj kao produkt uma
(Wissenschajt als Symbolische Konstruktion des Menschen,
S. 375). Nasuprot tome, Markus Fierz (Zur physikalischen ET­
kenntnis) više naginje platonskIm idejama.

179
bOJ a nije dodata bojenjem, već Je to bila preboJe­
nost unutrašnj osti kamena, slično šarama ahata. Slič­
ne šare nalaze se još na dvema-trima pločama koje
( s nevačici površno poznat) uzima gospodin A .I IS Dru­
gi sneni motiv iste vrste je sledeći: snevač otkriva u
divljoj , krševitoj okolini n aslagane slojeve škrilj astog
stenj a iz trijasa. On razdvaja pločice i na svoj e bez­
merno čuđenje otkriva reljef lj udske glave u prirod­
noj veličini. Ovaj san se više puta ponavlja u dužim
"\ remenskim razmacima. m U drugom slučaju snevač
na putu kroz sibirsku tundru nalazi dugo traženo
Zivo b1će: to je petao natprirodne veličine od nečega
kao tanko, bezboj no staklo, ali petao je živ i slučaj­
no nastao upravo iz mikroskopskog jednoćelij skog
hica, koje posed uje sposobnost da naj ednom predsta­
vi bilo koju �ivotinju (koja se uopšte ne sreće u tun­
dril ili čak oruđa bilo koje veličine kojima se koristi
čovek. U sledećem trenutku taj slučajni oblik se ne­
povratno gubi . « Dalji san ove vrste je sledeći : snevač
šeta po nekom šumovitom pobrđu. Na strmoj nizbr­
dici on sreće štrčeće rebro od šupljikavog stenja i
tamo nalazi malog crnog čoveka, čija je boja ista kao
i boj a stenja - mrka gvozdenog oksida.l20 Ovaj j e
zabavljen time d a u stenju kleše malu j amu, u čijoj
pozadini u stenju vidi svežanj šiba. Na svakoj šibi
sedi po j edna tamnomrka lj udska glava sa velikim
očima, koja je kraj nje brižno isklesana iz vrlo čvr­
stog kamena sličnog lignitu. Mali čovek oslobađa ova
obličja od nataloženog amorfnog konglomerata. Sne­
vač prvo n veruje svojim očima, ali ipak mora da
�aključi da se ova obličja stvarno nastavlj aju u ste­
novitoj masi i da stoga mora da su nastala bez čove­
kovog udela. Snevač proračunava da je stenje staro

1 1 8 Prema pravilima tumačenja snova ovaj gospodin A.

odgovara animusu. koji kao personifikacija nesvesnog, kao

Jusus naturae ponova uzima u sebe crteže, to jest svest za to
nema razume\'anja, odnosno ne može koristiti.
1 1 9 U ponavljanjima se izražava izvesno insistiranje ne­

-\7 snog da sneni sadržaj konačno privede svesti.

1:0 Radi . o ant roparionu, tzv. malom rudaru«,

1 80
bar 500.000 godma l da Je stoga nemoguć da J e arl�­
fakt načinila lj udska ruka.lU
ovi snovi izgleda da ilustrujU postojanje neko�
tormalnog faktora u prirodi. Ne radi se samo o lusw
naturae, već o smisaonoj koincidenciji jednog apso­
lutno prirodnog produkta sa (od toga nezaVlSnom)
lj udskom predstavom. To je ono što snovi oČigledno
iskazuju1\!! pokušavajući da pomoću ponavljanja ovo
približe svesti .

I! lUp raruJe pomenute Keplerove Ideje.

lt! Kome ovo izjašnjenje izgleda neshvatljivo, on će po
priliCi biti sklon da na temelju predubeđenja traži sasvim
drugaČij i skriveni smisao. Fantazirati se može o svemu, pa l
o snovima. Ja se trudim da ostanem što Je moguće bliže sne­
nom iskazivanju, pokušavajući da ove formulišem shodno
njihovom OČiglednom smislu. Ako se pokaže nemogućim da
se ovaj smisao dovede u vezu sa svesnim stanjem snevača,
tada priznajem da ne razumem san ali se čuvam da ne mani­
pulišem sa svakakvim veštačkim trikovima da bi ga uskla­
diO sa nekom teorijskom pretpostavkom.

181
 C. REZIME

Ova moja razmatranja ni u kom slučaju ne

smatram konačnim dokazom moga stava već samo
kao zaključak iz empirijskih premisa, o kojima bih
želeo da prosude i moji čitaoci. Iz meni raspoloživog
činjeničnog materijala ne bih mogao da izvedem ni­
j ednu drugačiju hipotezu, koja bi bila dovoljna za
njihovo objašnjenje (uključujući i ESP eksperimen­
te) . Pri tom sam dovoljno svestan da sinhronicitet
predstavlja krajnje apstraktnu i neopažajnu veliči­
nu. On pripisuje pokretnom telu izvesno psihoidno
svojstvo, koje kao prostor, vreme i kauzalnost znače
kriterij um nj egovog ponašanja. Pri tom moramo da
se sasvim odreknemo psihe vezane za živi mozak i
da se podsetimo »smisaonog« , odnosno » inteligent­
nog« ponašanja nižih živih bića, koja nemaju mozak.
Tu se već nalazimo vrlo blizu formalnog faktora,
koji, kao što je rečeno, nema ničega zajedničkog sa
delatnošću mozga.
Kako izgleda ovde bi trebalo postaviti pitanje da
li bi odnos duše prema telu trebalo posmatrati sa
ovog ugla, odnosno da li bi koordinaciju psihičkih i
fizičkih zbivanja u živom biću trebalo shvatiti kao
sinhronicistički fenomen umesto kauzalne relacije.
G€links kao i Laj'bnic smatrali su koordinaciju psi­
hičkog i fizičkog kao akt božji, dakle principom koji
se nalazi izvan empirijske prirode. Pretpostavka
kauzalne relacije između psihe i tela s druge strane
vodi do zaključka koji se vrlo loše slažu sa iskustvom
- ili su to fizička zbivanja koja uzrokuju psihičko,

1 82
ili je to preegzlstentna psiha kOJa uređuje matenju.
U prvom slučaju ne može se videti kako hemijski
stvaraju psihičke procese a u drugom kako nemate­
rijalna psiha stavlja u pokret materiju. Nije neop­
hodno misliti na Lajbnicovu harmoni a praestabilita,
koja bi, naime, bila apsolutna i koja bi morala da se
ispolji u opštoj correspondentia i sympathia, nešto
slično kao Sopenhauerova smisaona koincidencija
vremenskih tački koje leže na istom stepenu širine.
Sinhronicitet poseduje svojstva koja eventualno do­
laze u obzir za razjašnjavanje problema duša-telo.
Pre svega to j e činjenica bezuzročnog poretka ili,
bolje, smisaone sređenosti koja može baciti svetlo na
psihofizički paralelizam. Cinjenica » apsolutnog zna­
nja«, poznavanja koje nije posredovano čulnim orga­
nima i koje odlikuje sinhronistički fenomen, podu­
pire pretpostavku, odnosno izražava postoj anje jed­
nog po sebi postojećeg smisla. Ovaj oblik postoj anja
može biti samo transcendentalan, pošto se on, kako
to dokazuje poznavanje budućih ili prostorno udalje­
nih događaja, nalazi u psihički relativnom prostoru i
odgovarajućem vremenu, to jest u neprikaz1Vom pro­
storno-vremenskom kontinuumu.
Verovatno bi se isplatilo sa ovog ugla bliže raz­
motriti ona iskustva koja čine verovatnim postojanje
psihičkih procesa u, prema svim mišljenjima, nesve­
snom stanju. Ovde najpre mislim na čudnovata za­
pažanja načinjena kod dubokih sinkopa posle akut­
nih ozleda mozga. Suprotno svim očekivanjima teška
ozleda glave nema uvek za posledicu odgovarajuću
besvest. Spoljnem posmatraču ozleđeni izgleda rav­
nodušan, parali san, » izgubljen« l bez svesti. Među­
tim, subjektivno svest ni u kom slučaju nije ugaše­
na. Culna komunikacija sa spoljnim svetom je do­
duše u velikoj meri ograničena, ali ne uvek potpuno
prekinuta, iako, na primer, borbena buka ustupa me­
sto » svečanoj « tišini. U ovom stanju nastupa vrlo
jasno i ubedljivo osećanje slobodnog lebdenja i ha­
lucinacija, budući da ranjeniku izgleda da se sa me­
sta na kome je ranjen podiže u vazduh. Ako je stajao
podiže se stojeći. onaj ko je ležao ležeći, ako je sedeo

1 83
onda sedeći. Ponekad izgleda kao d se sa njim po­
diže i okolina, na primer eeo bunker u kome se na­
lazio ozleđeni. Visina podizanj a iznosi između pola
i više metara. Potisnuto je osećanje težine. U malom
procentu slučajeva 1'anjenicima izgleda kao da ru­
kama izvode pokrete plivanja. Ako je prisutno opa­
žanje okoline, onda ova obično izgleda imaginarna.
to jest da se sastoji od slika sećanja. Za vreme lebde­
nja raspoloženje je pretežno euforično. » Povišeno,
svečano, lepo, blaženo, opušteno, srećno, puno iščeki­
vanja« su srodni izrazi kojima se obeležava ovo ra­
spoloženje. To je neka vrsta doživljaja »vaznese­
nja « . 1!3 Jane i Beringer (Jantz, Beringer) s pravom
ističu da se ranjenici sa upadljivo lakim dražima, kao
poziv po imenu, dodir, itd. mogu probuditi. iz sinkope,
dok najjača borbena buka nema nikakvog dejstva.
Slično se može posmatrati i kod dubokih nesve­
stica, poreklom iz drugih uzroka. aveo bih primer
iz moje lekarske prakse : j edna pacijentkinja, u čij u
pouzdanost i istinoljubivost nemam nikakvog razlo­
ga da sumnjam. ispričala mi je da je njen prvi poro­
đaj bio vrlo težak . Posle tridesetčasovnih bezuspešnih
trudova lekar je smatrao da je indi kova no da poro­
đaj završi forcepsom. Ovo je sprovedeno u lakoj nar­
kozi. Bilo je praćeno opsežnim rascepom medice i ve­
likim gubitkom krvi. Kada su otišli lekar, majka i
suprug i bilo sve spremljeno, bolničarka je htela da
pođe na večeru, pacijentkinja ju je još videla kod
vrata odakle ju je zapitala: » Zelite li još nešto pre
nego što odem na večeru ? « Pacijentkinja je htela da
odgovori ali nije mogla. Imala je utisak kao da kroz
postelj u propada u bezdanu prazninu. Primetila j e
j o š kako je bolničarka pohitala k a njenoj postelji,
uhvativši je za ruku da joj opipa puls. Iz načina kako
je pri tom pokretala prst tamo amo, pacijentkinja j e
zaključila d a j e puls očigledno neprirnetan, d a se n e
može napipati. Kako se sama osećala vrlo dobro, za­
bavljao ju je bolničarkin strah. Ona sama se nije ni
najmanje plašila. To je bilo poslednje čega se mogla

t�3 Jantz und Beringer : Das Syndrom des Schwebeer­

lebnisses unmittelbar nach Kopfverletzungen, S. 202.

1 84
setiti tokom neodređeno dugog vremena. Sledeće što
j oj je došlo u svest bilo je da, bez osećanja sopstve­
nog tela i njegovog položaja, gleda sa jedne tačke na
tavanici i sve opaža šta se zbiva ispod nje u sobi -
videla je samu sebe kako mrtvački bleda leži u po­
stelji. Pored nje je stajala bolničarka. U sobi je uz­
buđeno šetao lekar a njoj je izgledalo da je ovaj iz­
gubio glavu i da zapravo ne zna šta da radi. Njeni
rođaci su se pojavili na vratima. U sobu su ušli maj­
ka sa njenim mužem i uplašeno j e gledali. Pacijent­
kinja je mislila da je isuviše glupo šta oni misle da
ona već umire. Pri tom je znala da se iza nje nalazi
čudesan predeo, sličan parku, pun svetlucavih živah­
nih boja a posebno smaragdno zelena poljana sa krat­
kom travom, koja se prostirala na jednoj padini sve
do vratnica kroz koje se ulazilo u park. Bilo je pro­
leće a mali šareni cvetovi, kakve nikada do tada nije
videla, bili su rasuti po travi. Okolina se kupala u
j arkom suncu a sve boje su bile neopisivo sjajne. Pa­
dinu je s obe strane gušilo tamnozeleno drveće. po­
l j ana joj je izgledala kao proplanak u prašumi, na
koji još nije kročila ljudska noga. » Znala sam da je
ovde ulaz za onaj svet i da ću, ako se okrenem da
direktno sagledam sliku, pasti u iskušenje da prođem
kroz vratnice a samim tim i da se rastanem sa živo­
tom.« Ovaj predeo nije stvarno videla pošto mu j e
bila okrenuta leđima, ali ona g a j e znala. Osećala j e
d a j e ništa n e bi sprečilo d a prođe kroz vratnice.
Znala je samo da će se vratiti svome telu i da neće
umreti. Zbog toga lekarevo uzbuđenje i zabrinutost
njenih bliskih smatrala je glupim i suvišnim.
Sledeće što se desilo bilo je da je u postelj i došla
sebi iz nesvestice i videla bolničarku nagnutu nad
njom. Saznala je da je bila oko pola sata bez svesti.
Sledećeg dana, oko 1 5 sati posle ovog događaj a, kada
se već osećala jačom, kritički je razmatrala lekarevo
ponašanje za vreme njene nesvestice, za koje j e
smatrala d a j e nekompetentno i » histerično«. Bol­
ničarka je, međutim, energično odbijala kritiku tvr­
deći da je pacijentkinja očigledno bila potpuno bez
svesti i da zbog toga nije mogla ništa da opazi od te

1 85
 cene. Tek kada joj je opisala sve pojedinosti koje
su se odigrale za vreme nesvesti, bolničarka je mo­
rala da prizna da je pacijentkinja događaje opazila
onako kako su se dešavali u stvarnosti.
U ovom slučaju moglo bi se posumnjati da se
radilo o psihogenom sumračnom stanju, u kome je
postojala otcepljena polovina svesti. Međutim, paci­
jentkinja nikada nije bila histerična, već je imala
genuini srčani kolaps sa sinkopom nastalom zbog
anemije mozga, za što su govorili svi spoljni i oči­
gledno alarmantni znaci. Ona je stvarno bila bez
svesti i, shodno tome, psihički potpuno zamrla, u
svakom slučaju bez mogućnosti j asnog posmatranja
i istovremenog zaključivanja. Cudnovato da to nije
bilo neposredno doživljavanje situacije pomoću indi­
rektnog, nesvesnog posmatranja, već j e celokupnu
situaciju videla odozgo, kao da su se » njene oči na­
lazile na tavanici« , kako je opisala.
Nije lako objasniti kako se u stanj u teškog ko­
lapsa mogu odigrati tako intenzivni psihički procesi,
pristupačni kasnijem sećanju, i kako su se mogli sa
zatvorenim očima opaziti stvarni događaji sa kon­
kretnim pojedinostima. Prema svim pretpostavkama
očekivalo bi se da tako j asna anemija mozga znatno
otežava, odnosno sprečava nastajanje upravo visoko­
kompleksnih psihičkih zbivanja.
Sličan slučaj, u kome je, međutim, bilo znatno
više izražena ESP izneo je Okland Gedes (Sir Auck­
land Geddes) u Royal Medical Society (27. februar
1927). Ovaj pacijent je za vreme jednog kolapsnog
stanja posmatrao otcepljivanje integralne svesti od
telesne svesti, pri čemu se ova druga postepeno ra­
stapala u svoje (organske) komponente. Pacijent j e
imao verifikovanu ESP . . t4
Ovakva iskustva ukazuju na to da u stanjima
nesvesti, gde po svim ljudskim mišljenjima postoje
sve garancije za to da j e onemogućena delatnost sve­
sti a pre svega čulna opažanja, protiv svih očekiva­
nja može postojati svest, predstave koje <; mogu re-

124 Up. izveštaj kod Tyrrell, The Personality of Man.

p. 1 97. Na p. 199. opisan je drugi slučaj iste vr te.

186
produkovati, akt procene i opažanja. Propratno ose­
ćanje lebdenja, promena ugla posmatranja, gašenJe
sluha i cenestetskih opažanja ukazuje u pravcu pro­
mene lokalizacije svesti, na neku vrstu odvajanja od
tela, odnosno od kore velikog mozga ili samog mozga,
gde se smatra da je centar fenomena svesti. Ako su
ovakva razmišljanja ispravna, onda se čovek mora
zapitati da li u nama još neki nervni supstrat osim
mozga može misliti ·i opažati, ili se kod ovih psihič­
kili zbivanja, koja se odigravaj u za vreme besvesti,
radi o sinhroničkim fenomenima, to jest o događa­
Jima koji ne stoje ni u kakvoj kauzalnoj vezi sa
organskim procesima. Poslednja mogućnost se ne
može bez daljnega odbaciti, pošto ima opažanja ne­
zavisnih od vremena i prostora, kao što su ESP, koja
se ne mogu objasniti biološkim supstratskim proce­
sima. Tamo gde su čulna opažanja po sebi nemogu­
ća, ne može se raditi ni o čemu drugom do o sinhro­
nicitetu. Tamo gde su, međutim, prisutni prostorni
i vremenski uslovi koji bi mogli da omoguće percep­
ciju i apercepciju a gde je samo ugašena delatnost
svesti, dakle po svoj prilici samo funkcija kore a gde
se, uprkos tome, kao što je slučaj u našem primeru,
odvijaju svesni fenomeni opažanja i procene, tu bi
mogao da dođe u obzir neki nervni supstrat. U sva­
kom slučaju skoro je aksioma da su svesna zbivanja
vezana za veliki mozak a da svi niži centri sadrže
samo refleksne spojeve koji su po sebi nesvesni. Ova
aksioma u potpunosti važi za područje simpatikusa.
Zbog toga se insekti smatraj u refleksnim automati­
ma, pošto nemaju cerebrospinalni nervni sistem, već
samo gangliozni sprovodni sistem.
Ovo gledište je donekle poljuljano istraživanji­
ma na pčelama, koje je preduzeo Friš (K. v. Frisch)
u Gracu. Naime, ispostavilo se da pčele, pomoću svo­
je svojstvene igre, ne samo da saopštavaju da su
našle mesto sa hranom, već i da pokazuju pravac i
udaljenost. Pomoću ovog saopštenja nove pčele su u
stanj u da direktno odlete na mesto sa hranom.125 OVG
saopštenje se u principu ne razlikuje od informacija
I� Aus dem Leben der Bien en, S. I l l .

1 87
među ljudima. Međutim, u slučaju međulj udskih in­
formacija ove ćemo shvatiti kao svesne i namerne i
jedva da možemo zamisliti kako bi, na primer, optu­
ženi ili njegov branilac mogao da dokaže sudskom
veću da je neka takva radnja usledila nesvesno. U
nevolji, pozivanjem na psihij atrijsko iskustvo moglo
bi se još prihvatiti da saopštenje neke stvarne infor­
macije izuzetno može uslediti i u sumračnom stanju.
ali bi se izričito negira lo da se saopštenja ovakve
vrste normalno smatraju nesvesnim. Uprkos tome
bila bi moguća pretpostavka da je opisani proces kod
pčela nesvestan . Ali time nije dobijen odgovor na pi­
tanje, pošto smo i dalje konfrontirani sa činjenicom
da gangliozni sprovodni sistem u principu na izgled
P,Ostiže isto što i kora našeg velikog mozga. U ostalom
ne može se dokazati da su pčele nesvesne.
Na ovaj način smo primorani na zaklj učak da
nervni supstrat kao što je simpatikus, in puncto po­
rekla i funkcije tako različit od cerebrospinalnog si­
stema, očigledno isto tako dobro 1l}ože da ostvari za­
misli i opažanja. Za šta onda treba smatrati simpati­
kus kod kičmenjaka? Da li i ovaj sistem može stvo­
riti ili prenositi specifična psihička zbivanj a? Frišova
posmatranja dokazuju postojanje transcerebralnog
mišljenja i opažanja. Ova se mogućnost mora imati
na umu kada se hoće da objasni postojanje svesti
unutar besvesti tokom nesvestice. Naime, za vreme
nesvestice simpalikus ni�e paralisan i stoga bi mogao
da dođe u obzir kao mogući nosilac psihičkih funk­
cija. Ako je tako, onda bi se moralo nabaciti pitanje
da li bi se na isti način mogla posmatrati normalna
nesvesnost spavanja, koja sadrži svesti pristupačne
snage? To jest, drugim rečima da li snovi manje po­
tiču iz usnule delatnosti kore ili, naprotiv. iz simpa­
tikusa nepogođenog spavanjem, dakle da su transce­
rebralne prirode?*
• Najnovija istraživanja biologije snova (koja datLl'a J '�
iz vremena posle Jungove smrti) su pokazala da snovi ne
potiču iz delatnosti kore već iz centra koji se nalazi u nepo­
srednoj blizini produžene moždine (nucleus reticularis cau­
dalis pontis). - Vidi E. Hartmann: Sl eep and Drea minIl Little
.Brown and Co. 1 970. Boston. (prim. gl. urednika)

188
 I zvan još potpuno neprovidnog psihofizičkog pa­
ralelizma sinhronistički fenomen ne predstavlja pro­
laznu i lako dokazivu pravilnost. Zbog toga čovek
isto tako mnogo oseća disharmoniju stvari kao što
.le začuđen njihdvom usputnom harmonijom. Nasu­
prot ideji prestabilirane harmonije sinhronistički
faktor iziskuj samo postojanje principa neophodnog
za spoznajnu delatnost našeg razuma, koji bi se kao

četvrti priključio priznatoj trijadi prostora, vreme­

na i kauzalnosti. Kao što su ovi doduše neophođni,
ali ne apsolutni - većina psihičkih sadržaja je bes­
prostorna; vreme i kauzalnost su psihički relativni,
- tako se l sinhronistički faktor ispo tavlja kao tek
uslovno važeći. Za razliku od kauzalnosti, koja tako
reći neograničeno dominira slikom makrofizičkog
sveta, pri čemu je njena univerzalna dominacija
ugrožena tek kod izvesnih nižih domena sinhronlci­
tet se pot vrđUJe kao fenomen koji Je izgleda uglav­
nom povezan sa psihičkim uslovima, naime sa zbi­
vanJima u ne vesnom. Sa relativnom pravilnošću l
ucestalo§Ću eksperimentalno se dokazuju sinhroni­
stički fenomeni kod in tuitivnih , » magijskih« prbce­
dura, gde su doduše subjektivno ubedljivi ali objek­
tivno se j edva ili vrlo teško mogu dokazati dok su
statistički neobuhvatni (bar zasada ne) .
Na organskom stupnju mogla bi se možda biolo­
ška morfogeneza posmatrati sa ugla sinhronističkog
f aktora. Prof. A. M. Dalk (Dalcq) iz Brisela shvata
formu, uprkos njene v ze za materiju, kao živoj ma­
terIji nadređem kontinuitet« . I!iI U događaje bez uz­
r,

roka. u koje kao što smo videli spadaju i sinhroni­

stički, Džejms Džins (James Jeans) ubraja i raspad
radiju ma. On kaže: » Radioaktivni raspad predstavlja
SI" kao dejstvo bez uzroka navodeći na pomisao da

poslednji zakoni prirode nisu kauzalni . « 1!7 Ova kraj­

nJe paradoksalna formulacija koja potiče iz pera jed­
nog fizičara, karakteristična je za nedoumicu koja
prati radi j u rnov raspad. Ovaj, odnosno fenomen po-

12La Morphogenese dans l cadre de la b1.01ogte gene­

r (J j Up. gore pomenuta razmišljanja zoologa A. C . Hardv
1>'7 Ph!,si k " ,' d Ph i lo. ophie, S. 1 88. i 220.

1 89
l uvrednosnog vremena, u stvari izgleda kao bezuz­
ročni poredak, pod koji pojam potpada i sinhronici­
tet, o čemu će kasnije još biti reči.
Kod sinhroniciteta se ne radi o filozofskom gle­
diš1;u već o empirijskom poj mu, koji postuliše j edan
za spoznaju neophodni princip. To nije ni materija­
lizam ni metafizika. Nij edan ozbilj ni istraživač neće
tvtPiti da j e suština posmatranj em utvrđenog posto­
j anja ili priroda posmatranog, naime psiha, nešto po­
znato i spoznato. Ako se najnoviji zaklj učci prirod­
nih nauka približuju j edinstvenom poj mu bivstva
kome pogoduju aspekt vremena i prostora s j edne l
kauzalnosti i sinhroniciteta s druge strane, onda tu
nema ničega zaj edničkog sa materijalizrnom. N apro­
tiv, izgleda da se ovde pokazuje mogućnost da se eli­
miniše neuporedivost između posmatrača i posma­
tranog. Ako je to slučaj, onda bi iz toga proisteklo
j edinstvo bivstva, koje bi moralo biti izraženo po­
moću novog pojmovnog j ezika, naime pomoću » neu­
tralnog jezika«, kako je to pogodno formuli sao Pauli.
Prostor, vreme i kauzal nost, ova triJ ada k lasičn
fizičke slike sveta, bila bi pomoću faktora sinhroni­
citeta dopunjena u tetradu, naime u quaternio kOJ I
bi omogućavao sud celovitosti.

p rostor

kauzalnost sinhrOn1C1l t

vremt"

Ovde se sinhronicitet prema ostala tri principa

odnosi kao j ednodimenzionalnost'%8 vremena prema
trodimenzionalnosti prostora ili kao oprečno četvrto
u TimajoS1L koje se mešavini tih troje može samo »na
.silu« pridodati, kako kaže PIa·ton.tn Kao što uvođe-

118 Ja ne uzimam u obzir Dlracovu višedime zionalnos1

vremena.
nl U p. moj članak Versuch einer psychoLogischert
Deutung des Trin'tatsdogmc.s u: Symbolik des Geistes. S. 32
(Ges. Werke).

1 90
nje vremena kao četvrte dimenzije u modernu fiziku
uslovljava postulat neopažajnog prostornovremen­
skog kontinuiteta, tako i sinhronicitet sa njemu svoJ­
stvenim smisaonim kvalit tom stvara sliku sveta j ed­
ne skoro zbunjuj uće nepredstavlj ivostL130 Prednost
ove dopune je formiranje gledišta, kOJe u opis i spo­
znaju prirode unosi psihoidm faktor, naime aprion­
stičkl smisao ( » jednorodnost« ) . Time se ponavlja a
istovremeno i rešava problem koji se kao crvena nit
alhemističkih filozofa, naime takozvani aksiom
M arije, J evrejke (ili KoptkinJe) : Ex 'tov 't pl:tov 'to E.V
'tE'tap 'tov (iz trećeg sledi jedno [kaoJ četvrto) . 1 3 I I ovo
(opskurna opservacija) potvrđuje ono što sam pret­
hodno rekao da se, naime, principijelno nova gledišta
po pravilu ne otkrivaj u u već poznatim područjima
već na zabačenim, izbegavanim ili čak ozloglašenim
mestima. Stan san alhemičara, transmutacija hemij­
skih elemenata, ova toliko ismejavana ideja ostvarena
j e u naše vreme, a njena simbolika, koja nije bila ma­
nji predmet ismejavanj a. postala je pravi majdan za
psihologiju nesvesnog. Njena dilema između tri l če­
tiri, koja se sreće već u okvirnim pričama Timajosa a
dopire sve do scene Kabira u Faustu II od strane
alhemi čara XVI veka Gerardusa Dorneusa. shvaće­
na je kao opredelj ivanJe izmedu hrišćanskog trojstva
i » serpens quadricornutus« (četvororoga zmija) , to
J est đavola. Kao da predoseća ono što će naići on se
čuva od neznabožačkog kvaterniteta, koji je inače
toliko ležao na srcu alhemičarima, pošto je nastao iz
binariusa (dvobroj) , dakle iz materijalnog, ženskog i
đavolskog. t8! M. L. fon Franc (von Franz) je ovo isti­
canje trinitarne zamisli dokazala u paraboli Bernar­
dusa Trevizanusa, zatim u Amphitheatrum Kunrata

1 30 Sir James Jeans (Phllsik und Philosophie) smatra da

bi moglo biti da ,. poreklo događaja u ovom podsloju (tj. s
one strane prostora i vremena) obuhvata i nalu sopstvenu
duhovnu delatnost. Tako da budući tok događaja jednim de­
lom zavisi od ove duhovne delatnosti.« U ovom razmatranju
kauzalizam mi ne izgleda održiv.
111 Up. PSllchologie und Al.chemie (Ges. Werke X II).
ln Theatrum chemfcum I ' De tenebris contra naturam,

p. 518

191
( K hunrath), kod M. Majera ( Majer) i u Aquarium.
Sapientum Anonimusa (Anonymus) . I 33 Pauli ukazuj e
na polemiku između Keplera i Roberta Fluda
( Fludd), u kojoj je učenje o korespondencij i pripalo
ovom drugom dok je prvi morao da ustupi mesto
učenju o tri principa.l34 Odlučivanj u u prilog troj­
stva, koje stoj i u izvesnoj protivurečnosti prema
alhemij skoj tradiciji, sledilo je prirodnonaučno doba,
koje više nije poznavalo correspondentia, već se
isključivo vezivalo za trijadnu sliku sveta koja je na­
stavljala tip triniteta, naime sveta koji j e opisivan
i objašnjavan pomoću prostora, vremena i kauzal­
nosti.
Revolucij a fizike izazvana otkrićem radioaktiv­
nosti znatno je modifikovala klasična shvatanja. Pro­
mena je u tolikoj meri znatna da moramo podvrgnuti
revizij i klasičnu šemu na koju sam se prethodno
pozivao. Kako sam zahvaljujući lj ubaznom intereso­
van j u koje je pokazivao gospodin profesor W. Pauli
prema mojim istraživaBjima, uživao prednost da di­
skutujem ovo principijelno pitanje sa stručnim fizi­
čarem, koji je istovremeno razumevao moje psiho­
loške argumente, bio sam u stanju da načinim j edan
predlog koji obuhvata i modernu fiziku. Pauli j e
predložio d a se protivstavljanje vremena i prostora
u klasičnoj šemi zameni pomoću energija (održava­
nje) - prostor-vreme-kontinuuma. Ovaj predlog dao
mi je povoda da bliže opišem par kauzalnost-sinh ro­
nicitet, u cilju uspostavlj anja izvesnog spoja između
ta dva heterogena pojma. Shodno tome složih smo se
za sledeći quaternio:
neuništi\'a energija

konstantni SPOJ nekonstantm spoj po­

moću kontingencije, od­
pomoću dejstva nosno jednorodnosti ili
(kauzalnost) smisla« (sinhronicltet)

kontinuitet prostor - vreme

133 M. L. \. Franz, Die PaTabel von der Fontina des OTa­
jen l'on TaTvis, za sada još neobjavljen manuskript.
134 Vidi drugi prilog svesk NatuTerkUirung und Psyche.

1 92
 Ova šema s jedne strane zadovoljava postulate
moderne fizike, s druge pak psihologije. Psihološko
gledište zahteva j oš objašnjenja. Kao što je ranije
pomenuto, kauzalističko objašnjenje sinhroniciteta
izgleda isključeno. Ono se uglavnom sastoji od »slu­
čajnih< jednorodnosti. Njegov tertium comparationb
počiva na psihoidnim datosti ma, koje obeležavam
kao arhetipove. Ovi su nejasni, to jest samo približno
odredivi i spoznaj ni. Oni su doduše pridruženi kau­
zalnim procesima, odnosno « nošeni« od svih, ali On t
vrše neku vrstu p revazilaženja okvira koju bih ja
označio kao transgresivitet, budući da se jednoznačno
i isključivo ne pojavljuju samo u psihičkom područ­
ju, već se isto tako mogu pojaviti i u ne psihičkim
stanjima. (Jednorodnost spoljneg fizičkog zbivanja sa
psihičkim). Arhetipske jednorodnosti ponašaju Slo'
prema kauzalnim zbivanjima kontingentno, to jest
između njih i kauzalnih zbivanja nema zakonomer­
nih veza. Shodno tome oni izgleda da predstavlj aju
vanredni slučaj one nezakonomernosti i slučajnosti
ili onog »nezakonitog stanj a«, koje » potpuno zakono­
merno protiče kroz vreme«, kako to kaže Andreu!-­
Spajzer (Andreas Speiser).l:1.• Pri tom se radi o onom
početnom stanju koje nije » određeno mehaničkim
zakonom « . Ono je slučajna pretpostavka ili supstrat
na koji se odnosi zakon. Ako sinhronicitet, odnosnu
arhetipove uračunamo u kontingente, onda ovaj do­
bija specifični aspekt modusa, koji funkcionalno im
značenj e uob1ičavaj ućeg faktora. Arhetip predstav­
lja psihičku verovatnost, pošto odslikava prosečno,
instinktivno zbivanje u nekoj vrsti tipa. On je p ihič­
ki specijalni slučaj opšte verovatnoće koja »s sastoj i
od zakona slučaja i prirodi stvara pravila isto kao me­
hanika. « I�H Doduše Spajzeru se mqra dati za pravo da
su kontingenti, bar u carstvu čistog intelekta, » be­
zoblična stvar« , ali u psihičkoj introspekciji, ukoliko
se obuhvate unutrašnjim opažanjem, otkrivaju se kar)
slika ili bolje tip, koji nije samo u osnovi psihičke.
već začudo i psihofizičke jednorodnosti.
1:1•• L. c.. p. 4 .
l "� Speiser. 1. c . . p . 5.

1 .: .1 II I l lo! . Odabrana dela, III

19:;
 Teško je izbeći kauzalističku obojenost pojmov­
nog jezika. Tako » biti čemu osno\,« , uprkos svojoj
kauzalističkoj ljušturi, ne odgovara neko uzročno či­
njenično stanje, već samo postojanje ili bivstvova­
nje, tj . kontingencija koja se ne može dalje reduko­
\'ati. Ova smisaona koincidencija ili jednorodnost
j ednog psihičkog i jednog fizičkog stanja, koja se ne
nalazi ni u kakvom međusobnom kauzalnom odnosu,
znači, opšte uzev, akauzalni modalitet, bezuzročm
poredak. Postavlja se sada pitanje da li bi naša de­
finicija sinhroniciteta, koja se odnosi na jednorod­
nost psihičkih i fizičkih zbivanja, bila podložna pro­
širenju, odnosno da li bi joj nešto ovako bilo potreb­
no. Ovaj zahtev izgleda da se nameće onda kada se
naše prethodno shvatanje sinhroniciteta razmotri kao
" bezuzročni poredak« . Naime, pod ovaj pojam napro­
sto potpadaju svi »stvaralački činovi « , apriorističke
datosti, kao na primer svojstva celih brojeva, diskon­
tinuiteti moderne fizike itd. Time onda u krug našeg
proširenog poj ma uvlačimo konstantne i eksperi­
mentalno u svako doba ponovive fenomene, što iz­
gleda da ne odgovara prirodi onoga što se podrazu­
meva pod uiim pojmom sinhroniciteta. Ovi posled­
nji su naj češće pojedinačni slučajevi kojima nedo­
staje eksperimentalna reproduktivnost. U svakom
slučaj u ovo ne važi u svim slučajevima, kako to po­
kazuju Rineovi eksperimenti i mnogostruka iskustva
sa vidovito nadarenim osobama. Ove činjenice doka­
zuju da u područj u međusobno nemerljivih pojedi­
načnih slučajeva, vulgo curiosa, ipak ima izvesnih
pravilnosti a samim tim i konstantnih faktora odakle
se mora zaključiti da je naš uži pojam sinhroniciteta
verovatno stvarno isuviše uzak i da je stoga potrebno
proširiti ga. U stvari sklon sam pretpostavci da je
sinhronicitet u užem smislu samo poseban slučaj
opšteg bezuzročnog poretka, i to onog jednorodnosti
psihičkih i fizičkih zbivanja, gde se posmatrač nalazi
u povoljnoj situaciji da može otkriti tertium compa­
rationis. Ali sa opažanjem arhetipske podloge on
pada u iskušenje da asimilaciju međusobno nezavi­
snih psihički l i fizičkih zbivanja svede na (kauzalno)

1 94
dejstvo arhetipa l na ta] nac-111 da pr vidi njegovu
CIstu kontmgen<.:iju. Ova opasno�t se izbega\'a ako se
inhronicitet posmatra kao vanredni slučaj opšteg
POl etka. Time St' izb gava n dopustivo umnažanje
principa objašnjenja -.a rhetip je oblik aprioristič­
I(og psihičkog POl etka spoznat pomoću introspekcije.
Ako se ovome pridruži spoljno sinhrunističko zbiva-
je. onda ono sledi isto osno\'no obt'ležje, to j est ono
le raspoređeno na isti način. Ovaj oblik poretka raz­
likuJe se od poretka osobina cdih brojeva ili diskon­
tinuiteta fizike po tome što su ovi drugi odvajkada
pr,wilni, dok prvi p edstavljaj u stt'aralačke čmove tL
vremenu. Uz p.ut primećeno o 'o je dublji razlog za­
što sam upravo momenat \'remena istakao kao ka­
rakterističan za ove fenomene i obeležio ih kao sin­
hronističke.
Moderno otkriće diskontinuiteta (to jest poretka
na primer kvantuma energije, raspada radijuma itd.)
pripremilo j e kraj isključive dominacije kauzalnosti
a time i trijasu principa. Teren, koj i su ovi principi
izgubih, ranije je pripadao područj u correspondentia
1 sympathia, pojmovi koji su dostigli svoj naj veći
razvitak u Lajbnicovoj prestabiliranoj hannoniji.
Sopenhauer j e isuviše malo poznavao empirijsk
osnove ideje korespondencije da bi spoznao bezizlaz­
nost svog kauzalističkog pokušaja objašnjenja. Danas
smo u povoljnom položaju pošto, zahvaljuj ući ESP
eksperimentima, raspolažemo znatnim iskustv nim
materijalom. O pouzdanosti ovih činjenica može e
steći 'lika kada se čovek upozna sa tim da, na pri­
mer, rezultat ESP eksperimenata Sola (S. G. Soal) i
Goldmja (K. M. Goldney), kako ističe Hačinson (G.
E. Hutchinson) 137 poseduj u verovatnoću od 1 : 1 0u .
. 1 03 1 odgovara zbiru molekula u 250.000 tona vode.
U područj u prirodnih nauka ima samo relativno malo
pksperimentalnih radova čiji bi rezultati i približno
dostizah tako visok stepen sigurnosti. Preterana
skepsa u odnosu na ESP stvarno nema dovol j no raz­
loga koji bi joj se mogli navesti u prilog. Njen bitni
razlog je danas samo još nenaučnost, koja na žalost

1�; Soal, Science and Tetepa&hy, p. 5.

1 95
kao skoro neizbežna posledica prati specijaliziranja
i već po sebi suženi horizont posebnog proučavanja
nepoželjno i štetno zaklanja od viših i daljih gledi­
šta. Covek j e već isuviše često doživeo da takozvana
sujeverna mišljenja sadrže j ezgro istine. Tako može
biti da prvobitno magično značenje reči: »wiinschen «
( » želeti«, koje j e j oš sadržano i u reči » Wiinschelrute<
(čarobni štapić), nije samo prosto želja u smislu tra­
ženja već i da istovremeno izražava i (magijsko) dej­
stvo, \ 3� kao što i prastaro verovanje u delotvornost
molitve počiva ha iskustvu sinhronističkih proprat­
nih pojava.
Sinhronicitet nije nista zagonetniji ili tajanstve­
niji od diskontinuiteta fizike. Samo cementirano ube­
đenje o svemoći kauzalnosti je ono što priprema te­
škoće razumevanja i dovodi do toga da izgleda neza­
mislivo da se mogu desiti ili postojati bezuzročni do­
gađaji. Ali ako ih ima, onda ih moramo oslovljavati
kao stvaralački čin u smislu creatio continua, I H de­
lom odvajkada, delom kao sporadično ponavljani: po­
redak koji se ne može svesti na postojeće antecen­
dencije. Samo po sebi se razume da se čovek mora
čuvati da svako zbivanje, kome je nepoznat uzrok.

1311 Grimm, Deu tsche Mythologie, l, S. 347. Carobne stva­

ri su oruđe koje su iskovali patuljci. Zelja je " božja snaga<
131 Pod pojmom creatio continua n misli se samo na ni7
sukcesivnih stvaralačkih činova, već i na večito prisustv,)
jednog stvaralačkog čina, u srni lu ,.semper patrem fui se.
et genu ise verbum« (Origenes, De pTi nci7Jits, lib. l, cap. I l .
i l i ,.aeternus crea tor mentium« (Augustinus, Con! essiones
Iib. XI, cap. XXXI). Bog je sadržan u njegovom stvaranj u
Nec indiget operibus suis, tanquam in eis collocetur, ut ma­
neat ; sed i n sua aeternitate persistit, i n qua manens omni:!
quaecumque voluit fecit in coelis et in terra«. (Augustinu!;.
Enarratio in Ps. CXIII). Ono što se u vremenu dešava sukce­
sivno, božjem duhu je istovremeno: ,. Mutabilium dispositio­
nem immutabilis ratio continet, ubi sine tempore simul sunt.
quae in temporibus non simul sunt.« (Prosperus Aquitanus,
Sententiae ex Augustino delibatae, XLI). "Ordo temporum in
aeterna Dei sapientia sine tempore est.« (L. c. LVII . Pre
stvaranja uopšte nije bilo vremena, ovo je počelo tek a kre­
t anjem stvari : .. Potius ergo tempus a creatura, quam crea­
tura coepit a tempore.« (L. c. CCLXXX) . • Non enim erat
tempus ante tempus, tempus autem cum mundo concr atum
est.« (Anonymus, De tTiplici habitaculo. cap. Vl.

1 96
smatra bezuzročnim . Ono je bezuzročno, kako sam
već istakao, sa�o u onim slučajevima gde se uzrok
ne može čak nf zamisliti. Zamislivost je svakako po­
jam koji zahteva najvišu kritiku. Ako bi, na primer
atom odgovarao svom prvobitnom filozofskom poj­
mu, onda bi njego,'a deljivost bila nezamisliva. Smi­
saone koincidencije su zamislive kao čiste slučajno­
sti. Ali što se više gomilaju i što je veće slaganje, tim
se više smanjuje njihova verovatnost i tim više raste
njihova nezamislivost, to jest, oni se više ne mogu
smatrati čistim slučajnostima, već se zbog nedostat­
ka kauzalnog objašnjenja moraju prihvatiti kao po­
redak . Pri tom postoj i, kao što je naglašeno, »nedo­
statak objašnjivosti« ne samo zbog činjenice da je
nepoznat uzrok već i zbog toga što takvo objašnjenje
nije zamislivo sa našim sredstvima razumevanj a.
Ovaj slučaj se j avlja onda kada prostor i vreme izgu­
be svoj smisao, odnosno postanu relativni, pošto se
II ovim uslovima više ne može utvrditi pa čak ni za­
misliti kauzalnost koja za svoje postojanje pretpo­
stavlja prostor i vreme,
Iz ovog razloga izgleda mi neophodno da se po­
red prostora, vremena i kauzalnosti uvede još jedna
kategorija koja ne omogućuje samo karakterizaciju
fenomena sinhroniciteta kao posebnu klasu prirod­
nih događaja, već i kontigente shvata kao s jedne
strane nešto opšte, odvajkada postojeće a s druge
kao zbir mnogih, u vremenu odigranih, individual mh
tvaralačkih činova.
PRAKTICNA UPOTREBIVOST ANALIZE S N OVA

Terapijska upotrebivost analize snova je još

uvek vrlo osporavana tema. Mnogi j e smatraju ne­
ophodnom u praktičnom lečenju neuroza i time san
po psihičkoj važnosti podižu do funkcije ekvivalentne
svesti. Nasuprot tome, drugi osporavaju važnost ana­
lize snova i time san svode na neznatan psihički po­
redni produkt. SaIllo po sebi je razumljivo da svako
gledište koje nesvesnom pripisuje odlučujuću ulogu
u izbijanju neuroza, priznaje i snu, kao neposred­
nom izrazu tog nesvesnog, bitni praktični značaj .
Isto tako je razumljivo da gledište koje ili osporava
nesvesno ili ga bar etiološki smatra bezvrednim, ta­
kođe i analizu snova smatra nepotrebnom. Može se
smatrati žalosnim da je �eta gospodnjeg 1 93 1 , više od
pola stoleća od kada jeO Karus stvorio pojam nesve­
snog, vi e od stol ća od kada Je Kant govorio o » ne­
�

merljivom polju tamnih predstava« , dve stotine go­

din a od kako je Lajbnic postavio temelje psihičkl
nesv snog, a ne govoreći o doprinosu jednog :lanea,
Flurnoja i mnogih drugih, još uvek, prema svemu
sudeći, činj eničnost nesvesnog kontroverzna. Ali na
ovom mestu, gde se radi o isključivo praktičnom pi­
tanju, neću iznositi nikakve apologije nesvesnog, iako
se naš posebni problem analize snova podudara i
skopčan je a hipotezom o nesvesnom. BE-Z nesvesnog
san je samo lusus naturae, besmisleni konglomerat

( I ] Predavanje održano na VI Kongresu Opsteg lekar­

skog d ru š t va za psihoterapiJu, Drezden 1 93 1 . publikovano '.1
Kon gr('snom i 7.\·pšta iu Sabr ct la xvr 1 9511

201
zdrobljenih dnevnih ostataka. Ako bi bilo tako, onda
ne bi postojao čak ni razlog izvinjenj a za diskusiju
o upotrebljivosti analize snova. Ovu temu možemo
tretirati samo na osnovu prihvatanja postojanja ne­
svesnog, pošto postavljena svrha analize snova nije
nekakva misaona vežba, već nalaženje i privođenje
u svest do tada nesvesnih sadržaja, koji se smatraju
značajnim za objašnjenje ili lečenje neuroze. Onome
kome hipoteza izgleda neprihvatljiva, za njega i ne
postoji pitanje upotrebivosti analize snova.
Pošto na osnovu naše h ipoteze nesvesno ima
etiološki značaj, i pošto su snovi neposredm odraz
ncsvesne psihičke delatnosti, pokušaj analize i tuma­
čenja snova najpre sa naučnog gledišta j e teorijski
opravdan zahvat. Ukoliko ovaj pokušaj uspe, od toga
bismo prvenstveno mogli da očekujemo naučni uvid
u strukturu psihičke etiologije, sasvim nezavisno od
eventualnog terapijskog dejstva. Ali kako praktičaru
naučna otkrića u najboljem slučaju predstavljaju
prijatan sporedni produkt terapijske delatnosti, onda
mogućnost nekog čisto teorijskog rasvetljavanja etio­
loških pozadina jedva da bi bio dovoljan motiv ili
čak indikacija praktične primene analize snova. Iz­
gledalo bi kao da lekar od ovog razmatranog rasvet­
lj�vanja očekuje terapijski efekat. U ovom slučaju
on podiže primenu analize snova na nivo lekarske
dužnosti. Kao što je poznato Frojdo a škola široko
zastupa stanovište da je osvetljavanje i objašnjava­
nje, to jest potpuno privođenje u svest nesvesnih
etioloških faktora od najvećeg terapijskog značaja.
Ako prihvatimo stanovište da je ovo očekivanje
opravdano činjenicama, onda samo preostaje pitanje
da li je analiza snova isključivo ili relativno, to jest
zajedno sa drugim metodama podesna za iznalaženje
nesvesne etiologije ili uopšte to nije. Pretpostavljam
da je poznat odgovor Frojdovog gledišta. Ovaj odgo­
vor mogu da potvrdim utoliko što snovi, naročito
inicijalni snovi, to j est oni iz perioda neposrednog
početka lečenja, ne retko nedvosmisleno iznose na
svetlo dana etiološki bitne faktore. Sledeći primer
može poslužiti kao ilustracija rečenog.

202
 J edan čovek na 1 ukovodećem položaju želeo j e
'
d a m e kon illt o j ednom problemu. On pati od
str3 �lii vosti. nesigurnosti, vrtoglavice, ponekad sve
do po 'raćanja, glavobolje, otežanog disanja ; stanje
koje jako podseća n visi nsku bolest. Pacijent iza
,
sebe ima izvanredno usp ·šnu karijeru Zivot je po_
čeo kao prilježan sin si romašnog seljaka • zahvalju­
juć' velikom trudu i dobroj nadarenosti, peo se stu ­
pan i po stupanj do rukovodećeg položaja, koj i j e
imao izvanredne izglede z a još dalji socijalni uspon.
U stvari on je upravo dosp�o do prave odskočne da­
ske odakle bi mogao da započne let u daljine, da se
iznenada nije u � šala njegova neuroza. Pacijent nije
i mao kuda do da na ovom mestu izgovori onu toliko
poznatu frazu, koja pocinje stereotipnim rečima: » 1
t o upravo sada, kada . . . j itd. SImptomatologij a vi­
sinske bolesti izgledala j e posebno pogodna da dra­
stično prikaže pacijentovu situaciju . Već u prvoj kon­
sultacijl pacijent je ispričao dva sna iz prethodne
no:"i. Prvi san je glasio : Ponovo se nalazim u malom
�el u gde sam rođen. Na l/lici je nekoliko seoskih mla­
dića od omh koji su išli zajedno sa mnom u školu.
.la se pral,im kao da ih ne poznajem i prolazim pored
njih. Tada čujem kako jedan od njih kaže pokazu ­
jući na "1lene: »TuJ se ne vraća često u naše selo.«
• ije potrebno nikakvo akrobatsko tumačenje da
bi se II ovom snu prepoznalo ukazivanje na skromni
početak njegove karijere i razumelo šta ovaj nagove­
staj hOĆI> da kaže. Očigledno se misl i : »Ti zaboravljaš
kako si noceo odozdo, kako si nekada bio duboko
oole.«
D rt.. gl an gla i : U t'elikoj sam žurbi, pošto pu­
tujem. 110 '1. da ,'e spakujem, ali ne nalazim stvari.
Vreme Leti v će uskoro poći. Najzad uspevam du
s k upim ono malo svojih stvari, žurim na ulicu da bih
otkre ) da sa m zaboravio torbu a važnim papirima,
btz daha trčim nat1'ag, najzad je nalazim, ponovo tr­
či n, na staniclt , ali jedva da se pomeram napred.
Najzad J�i'ajnjlm naporom utrčavam na peron da bih
video ka '-co 1 upravo zamiče iz stanične hale. On
I'ozi po čudI Ot'atoj kr;t'im u obliku slova S, t'Tlo je

203
dug, a meni pada na pamet da, ako mušinovoda ne
bude pazio i da punu paru čim dospe do prave linije,
tada će se zadnji vagoni kompozicije JOš uvek nala­
ziti u krivini i biće, zbog ubrzanja, izbačeni iz kolo­
seka. l stvarno, mušinovođa da 'e punu paru, poku­
šavam aa vičem, poslednji vagoni se užasno klimaju
i stvarno ispadaju iz koloseka. Užasna katastrofa.
Budim se sa strahom.«
I ovde nije potreban napor da bi se razumelo iz­
laganje sna. San najpre prikazuje uzaludnu, nervoznu
žurbu da se dospe još dalje. Ali kako napred mašino­
vođa bezobzirno vozi napred, pozadi nastaje neuroza:
kolebanje i ispadanje iz koloseka.
Pacijent je očigledno u sadašnjem odsečku živo­
ta dostigao vrhunac; niže poreklo i napori dugog us­
pona iscrpli su nj egove snage. On j e trebalo da se
zadovolji sa postignutim, umesto toga njegovo často­
ljublje ga je teralo dalje, sve više u područja sa, za
njega, isuvise retkim vazduhom na koji se još nije
navikao. Stoga ga j e i snašla neuroza, - kao opo­
mena .
Iz sasvim privatnih razloga nisam mogao da pa­
cijenta zadržim dalje na lečenju a i moje mišljenje
nije mu posebno godilo. Ambiciozno j e pokušao da
iskoristi svoje šanse, ovom prilikom doslovce j e ispao
iz koloseka tako da je katastrofa postala stvarnost.
Ono što se iz svesne anamneze može samo naslu­
titi, naime visinska bolest kao simbolični prikaz ne­
mogućnosti daljeg uspona, kroz an je potvrđeno kao
činjenica .
O de ukobljavamo sa činjehicom preko sva-
ke mere značajnom za upotreblj ivost analize snova:
san pokazuje unutrašnju situaciju snevača, čiju isti­
nito t i stvarnost svest uopšte n priznaje ili samo si­
lom. v sno on ne vidi ni najmanji razlog zbog čega
ne bi trebal da ide dalje; naprotiv, on častoljubivo
gura napred i odriče svoju sopstvenu nesposobnost,
koja zatim isuviše j asno dolazi do izražaja kroz ka-
nije događaj u njegovom životu. U području svesti
uv k m neslgurni u ovakvim lučajevima. Njegova
anamneza može e protumačiti i ovako i onako. Na

204
krajU kraj va i obIčan vojnik nosi maršalsku palicu
u svom rancu, a nije samo jedan sin siromašnih ro­
ditelja dospeo do naj većeg uspeha. Zašto to i ovde ne
bi bio slučaj? MOJa procena može biti nejasna, zašto
bi moja nagađanja bila bolja od njegovih? Sada s
ovde upliće san kao izraz nevoljnog, nesvesnog psi­
hičkog procesa, izdvojenog od uticaja svesti, koji
unutrašnju istinu i stvarnost predstavlja onakvima
kakve jesu; ne zbog toga što ja naslućujem da su ta­
kve i ne onakve kakve bih želeo da budu, već kakve
jesu. Stoga sam sebi od toga načinio pravilo da snove
u prvom redu posmatram kao fiziološke izraze : ako se
u mokraći utvrdi da postoji š ćer, onda je lo šećer
u mokraći, a ne belančevina ili urobilin ili bilo šta
drugo što bi možda mnogo bolje odgovaralo mojim
očekivanjima. Drugim rečima, san prihvatam kao di­
jagnostički upotreb ljivu činjenicu.
Moj mali primer sna dao je, što je uvek slučaj
sa snovima, nešto više od naših očekivanja. San nam
nije dao samo etiologiju neuroze, već i prognozu, pa
čak i više - skoro neposredno smo saznali gde treba
početi sa terapijom. Moramo da sprečirno pacijenta
da krene punom parom. On je to, uostalom, sebi r -
kao u snu.
Za sada ćemo se zadovoljiti ovim tumačenjem l
vratiti se našim razmišljanjima, da li su snovi po­
godni da objasne etiologiju neke neuroze. U ovom
smislu moj primer sna je pozitivan slučaj. Ali vrlo
lako bih mogao navesti bezbroj inicijalnih snova u
kojima nema ni traga od etiološkog faktora, čak i
kada se radilo o povezanim, shvatljivim snovima. Ze­
leo bih, naime, da privremeno ostavim po strani sno­
ve, kojima su potrebni brižljiva analiza i tumačenj .
Kao što je poznato, ima neuroza čija stvarna
etiologija postaje j asna tek na kraju, a ima i neuroza
čija je etiologija više ili manje beznačajna. Na ovaj
način ponovo zadirem u hipotezu od koje smo pošli.
naime od pretpostavke da je terapijski neophodno
privođenje ·u svest etiološkog faktora. U ovoj pr tpo­
stavci još se krije dobar deo star.e teorije snova. Do­
duše, ni u kom slučaju ne poričem činjenicu da II

205
mnoge neuroze traumatog ne, međutim, osporavam
da su sve neuroze uzrokovane traumatski u smislu
presudnog doživljaj a u detinjstvu. Ovo shvatanje, na­
ime, uslovljava kauzalističku, pretežno na prošlo t
usmerenu pažnju lekara, kOJa onda uvek traga za
onim zašto ne vodeći računa o bitnom čemu, često na
veliku štetu po pacijenta, koji je na ovaj način pri­
nuđen da u datom slučaju godinama traga za nemo­
gućim doživljajem iz detinjstva, uz očevidno zane­
marivanje stvari, koje bi neposredno bile od važno­
sti. Cista kauzalistički stav je isuviše uzak i nije po­
desan za istraživanje niti suštine sna niti suštine ne­
uroze. Zbog toga je pitanje, koje bi snove htelo da
koristi samo za nalaženje etiološkog faktora, preju­
dicirano i previđa najveći deo snenog učinka. Upra­
vo naš primer može pokazati oo je, doduše, j asno
istaknuta etiologija, ali da je pored toga data još i
prognoza ili anticipacija a izvan toga i terapijski mig.
Ovde spada i veliki broj inicijalnih snova, koji ne
dodiruju etiologiju, već se bave sasvim drugim pro­
blemima, na primer, stavom prema lekaru. Kao pri ­
mer za ovo naveo bih tri sna iste pacijentkinje, koja
je sanjala u početku terapije kod tri različita analiti­
čara. Prvi san glasi : » Treba da pređem državnu gra­
nicu, međutim nigde je ne nalazim a niko mi ne može
reći gde je granica. «
Ova terapija je, kao bezuspešna, prekinuta posle
kraćeg vremena. Drugi san glasi : » Treba da pređem
granicu. Noć je tamna tako da nisam u stanju da na­
đem carinarnicu. Posle dugog traženja otkrivam sla­
bu svetlost u daljini i pomislim da je tu granica. A li
da bih dospela tamo, moram da pređem preko jedne
doline i kroz mračnu šumu, gde gubim orijentaciju.
Tada primećujem da neko prilazi. Ovaj me iznenada
grčevito grabi i ja se budim u strahu.«
Ovaj terapijski postupak j e prekinut posle neko­
l iko nedelja, pošto je došlo do nesvesnog i dentiteta
analitičara i analizovane pacijentkinje, što je dovelo
do potpune dezorijentacije.
Treći san se zbio kada je pacijentkinja bila kod
mene na lečenju. On glasi : » Moram da pređem gra-

206
Ilicu, to jest već sam je prešla i nalazim se u švajcar­
skoj carinarnici. Imam samo ručnu torbu i ubeđena
�am da nemam ništa za carinjenje. A li carinik pre­
biTa torbu i na moje čuđenje izvlači iz nje dva
dušeka.«
Za vreme terapijskog }' ostupka kod mene paci­
Jentkinja se udala, iako j e u početku gajila žestok ot­
por. Etiologija neurotskog otpora bila j e j asna tek
posle mnogo meseci i u ovim snovima nije bila na­
značena ni jednom j edinom rečju. Snovi su ovde bez
izuzetka anticipacija i odnose se na očekivane teškoće
kod dotičnog lekara.
Ovi primeri, umesto mnogih drugih sličnih, mogu
pokazati da su snovi vrlo često anticipacije, koje pri
čisto kauzalističkom posmatranju sasvim gube svoj
pravi smisao. Ovi snovi daj u sasvim nedvosmislenu
mformaciju o analitičkoj situacij i, čije je ispravno
poznavanje terapijski od najvećeg značaj a. Lekar br.
1 ispravno shvativši situaciju uputio je pacijentkinju
lekaru br. 2. Kod ovog pacijentkinja je sama izvela
zaključak iz njenih snova i dobrovoljno otišla trećem
lekaru. Moje tumačenje ju je, doduše, razočaralo, ali
činjenica da je san najavljivao prelazak granice kao
već ostvareni korak, pomogla joj je da izdrži uprkos
svim teškoćama.
ImciJalm snovi su često začuđujuće j asni i ra­
zumljivi. Ali sa uznapredovalom analizom snovi usko­
ro gube svoj jasni karakter. Ako ga izuzetno zadrže.
onda čovek može biti iguran da analiza još uopšte
nije dodirnula bitni deo ličnosti. Po pravilu, uskoro
po početku analitičkog postupka snovi postaju sve
nejasniji i zbrisaniji, čime je znatno otežano njihovo
tumačenje, ovo i stoga što se obično uskoro dopire do
onog nivoa gde lekar stvarno više ne sagledava situ­
aciju. Dokaz za ovo je što snovi postaju sve nejasniji,
što je, naravno, sasvim (sa aspekta lekara) subjektiv­
ni zaključak. Razumevanju nije ništa nejasno, samo
nerazumevanju stvari izgledaju nejasne i zamršene.
Po sebi snovi su, naravno, jasni, to jest, upravo ona­
kvi kakvi moraj u biti u trenutnim uslovima. Ako se
j ednom u kasnijem stadijumu terapijskog postupka

207
 ili čak posle nekoliko godina ponovo sagledaj u neka­
dašnji snovi, čovek se često hvata za glavu kako j
onda mogao biti tako slepo Dakle, ako se sa uznapre­
dovalom analizom srećemo sa snovima koji su u po­
ređenj u sa jasnim inicijalnim snovima znatno tam­
niji, onda lekar ne treba snovima da pripisuje zamr­
šenost, zbunjenost, niti da pacijenta optuži za na­
merni otpor, već da nalaz shvati kao znak svog ra­
stućeg nerazumevanja, isto kao i psihijatar koji bl
kada pacijenta naziva »smeteni m « , ovo trebalo da
shvati kao projekcij u i sebe nazove smetenim, pošto j e
njegovo razumevanje smeteno neobičn ' m ponašanjem
bolesnika. Izvan ovoga terapijski je neobično važno
da se blagovremeno uvidi svoje nerazumevanje, jer
pacijentu nije ništa nepodnošlj ivije do da ga uvek
razumej u. On se tako i tako prepušta tajanstvenoj
moći lekara i time o\'og upliće sa njegovom profesio-
. nalnom taštinom, štaviše on se bukvalno naseljava I
živi na samosigurnom, » dubokom« razumevanju le­
kara, gubeći na taj način svako čulo za stvarnost, što
je podloga za tvrdokorna prenošenja i usporavanja
terapijskog uspeha.
Razumevanje j e, kao što je poznato, sasvim su­
bjektivni proces. Ono ne mož biti jednostrano tim
pre što lekar razume a pacijent ne. U ovom slučaju
lekar smatra svojom dužnošću da ubedi pacijenta.
ako mu to ne uspe, onda mu l kar prebacuje da gaj I
određeni otpor. U ovom slučaju, to j est tamo gde j e
razumevanje j dnostrano, j a bih mirno govorio o ne­
razumevanj u, pošto je, u suštini uzev, vrlo malo va­
žno da li l� kar razu n:te ; međutim, sve zavisi od toga
da li pacijlmt razum Stoga razumevanje bi pre tre­
balo da bude sporaz m , saglasnost koja je plod uza­
jamnog razmišljanja. Opasnost kod jednostranog ra­
zumevanja sastoj i se, naim , u tome što lekar stvara
sud o snu na osnovu pr dubedenja, koji se ortodoksno
slaže sa nekim učenjem ili j čak, u krajnjoj liniji, u
suštini tačan. Ali ovaj ne postiže dobrovoljnu sagla ­
snost pacijenta i zbog toga je praktički netačan : ne-
ačan i stoga što anticipira a time i parališe razvitak
pacijenta. Naime pacijenta n moramo pod učava ti

208
nekoj Istim - u tom slučaju obraćamo s samo nJt·­
govom razumu - već on mora d a s razvije prem"
ovoj istini, a tako se dopi t'e do njegovog srca, što ina­
če dublje zahvata i jač deluje.
Ako je jednostrano �ekarevo tumač nje samo u
skladu sa nekom teorijom i l i kakv i m predubedenjem.
onda se eventualno pacijentovo u beđenj l l i izvestan
terapijski uspeh temelji na sugestiji, �to t reba da
bude svakome j asno. Sugestivno dejstvo. istina, pu
sebi nije n išta za odbacivanje, ali nj ego\ uspeh i m a
isuviše poznate granic , p r i čemu � ugesti.ia svoj i m
nepoželj nim sporednim dejstvom deluje n a samo­
stalnost karaktera, što bi na duže staze radije trebalo
đa se izbegava. Onaj ko se bavi analitičkim terapiJ­
skim postupkom i m pl icitno veruj u smisao i vred­
nost privođenja u svest, pomoću čega s do tada ne­
svesni delovi l ičnosti podvrgavaju svesnom izboru I
kritici. Na taj način pacijent se suočava sa proble­
mima uz podsticaj da done svesnu procenu i sve­
snu odluku. Međutim , to ne znači ništa manj do d i ­
.
rektnu provokaciju etičke funkcije, č i m e s e angaž
celokupna l ičnost. Zbog toga u odnosu na sazrevanjE.'
ličnosti analitički postupak se nalazi znatno više od
sugestije, koja je neka vrsta čarobnog sredstva koj >
dela u mraku i nikada n postavlja neki etički zahtev
ođ ličnosti. Sugestija je uvek varlj iva i čisto naredbo­
daV!lO sredst'.'o . i trebalo bi, ako j e ikako moguće, da
se ne Koristi i to kao princip koji je nespoj iv sa ana­
l itičkim terapijsk im postupkom. N a ravno, ona S('
može izbeći samo tamo gde je lekar svestan nj 11
mogućnosti. Nesvesno preostaj j o ' dosta i previ�
sugestivnog dejstva.
Ko hoće da izbegne svesnu sugestij u, mora dakk'
odredeno tumačenje sna smatrati nevažećim ve dok
ne bude nađen onaj obrazac koj im postiž i paci­
Jentova saglasnost.
Uzimanj u obzir ovih osnovnih pravi l a izgi d:.!
mi neophodno pri l i kom obrade onih snova, čija ne­
prozirnost naj avljuje nerazumevanj kako leka r('vo
tako 1 pacij ntovo. Ovakv snov lekar tr ba uvek dil
posmatra kao novu m. k ao informaciJu o u lovima 0 ( ' -
poznate prirode, o kojoj treba da nauči isto onoliko
koliko i pacijent. Pri tom treba da je samo po sebi
razumljivo da lekar ne računa ni sa jednom teorij­
skom pretpostavkom i da je voljan da u svakom po­
j edinačnom slučaju otkrije sasvim novu teorij u sno­
va, pošto je ovde pionirskom radu još uvek otvoreno
nemerljivo polje. Davno prevaziđeno gledište j e da
su snovi samo potisnuto ispunjenje želja. Sigurno da
ima snova koji manifestno prikazuju ispunjene želje
ili strahovanja. Ali čega tu još nema? Snovi mogu
biti nemilosrdne istine, f ilozofske sentehce, iluzije,
divlje fantazije, sećanja, planovi, anticipacije, pa čak
telepatske vizije, iracionalni doživljaji i bogzna šta
još. Naime, ne smemo zaboraviti jedno : skoro polo­
vina našeg života odvij a se u više ir manje nesve­
snom stanju. Specifični svesni izraz nesvesnog j este
snevanje. Kao što duša ima jednu dnevnu stranu,
svest, tako ima i noćnu, nesvesno psihičko funkcioni­
sanje, koje se može shvatiti kao sneno maštanje. Kao
što i u svesti nema samo želja i strahovanja već i
beskrajno mnogo drugih stvari, tako postoji i najveća
moguća verovatnoća da naša snena duša raspolaže
sličnim bogatstvom sadržajnih i životnih mogućno­
sti, možda čak i mnogo većim od svesti, čij a je esen­
cijalna priroda koncentracija, ograničenje i isklju­
čivost.
Kod ovakvog stanja stvari nije neopravdano, već
upravo preporučljivo da se smisao sna unapred ne
ograničava nekom doktrinom. N aime, mora se znati
da ne retko ima snevača koji oponašaj u čak i lekara
u svojim snovima prema staroj sentenci : » Canis pa­
nem somniat, piscator pisces. « Ovim nije rečeno da
ribe, o kojima sanj a ribar, nisu uvek ništa drugo do
ribe. Nema jezika koji ne bi mogao da se zloupotrebi
Lako se može predstaviti kako čoveka sve ovo može
zavesti na pogrešan put; čak izgleda da nesvesno po­
kazuje tendenciju da lekara sasvim uplete u njegove
sopstvene teorije. Zbog toga upravo kod analize sno­
va udaljujem se koliko je moguće više od teorij a,
uostalom ne sasvim, j er nam je nešto teorije uvek po­
trebno da bismo bili u stanj u da j asno sagledamo

210
 stvari. Tu spada i teorIjsko očekivanje da san uopste
ima neki smisao. To se, naime, ne može striktno do­
kazati u svim slučajevima, pošto Ima snova kOJe čo­
vek naprosto ne razume, ni lekar ni pacijent. Ipak,
moram da načinim jednu ovakvu hipotezu da bih
imao h rabrosti da uopšte nešto započnem sa snovima.
Dalja teorija je da san svesnoj spoznaj i dodaje nešto
bitno i da je, stoga, san koji tako nešto ne čini, ne­
dovolj no protumačen. l ovu hipotezu morao sam da
načinim da bih sebi objasnio zašto uopšte analiziram
snove. Međutim, sve dalje hipoteze, na primer o
funkciji i strukturi sna, su čista zanatlijska pravila i
moraju biti pristupačne stalnim modifikacijama. Pn
ovom radu ne sme se ni na trenutak izgubiti iz vida
da se čovek kreće po varljivom tlu, gde je nesigur­
nost jedino sigurna. Kada pe bi bilo paradoksno, čo­
vek bi tumaču snova skoro doviknuo. " Samo ne zaželi
da razumeš ! «
Kod neprozirnog sna na prvom mestu s e n e radi
o tome da se razume i protumači, već o b?'ižljivoj
obradi konteksta. Pod tim ne mislim na beskonačno
»slobodno asociranje « podstaknuto snenim slikama,
već na brižljivo, svesno rasvetljavanje onih asocija­
tivnih spojeva, koji su objektivno grupisani oko neke
snene slike. Za ovaj rad mnogi pacijenti moraju tek
da se obuče, pošto oni, kao i lekar, pokazuju nesa­
vladivu sklonost da odmah razumej u i protumače,
naročito onda kada su pomoću lektire ili neuspf>šne
analiz pripremljeni a samim tim i loše upućeni.
Zbog toga oni prvo asociraju teorijski, to j estGhvata­
j ući i tumačeći, i najčešće, na tome i zapnu. Kao i le­
kar tako i oni žele da odmah zađu u neku ruku iza
sna u pogrešnom uverenju da je san samo fasada koja
prekriva stvarni smisao. Takozvana fasada, međutim,
kod najvećeg broja kuća ni u kom slučaju nije varka
ili lažno izobličavanje, već odgovara sadržaju kuće i
često ga bez daljnjega izdaje. Tako je i manifestna
snena slika sam san i sadrži sav smisao. Ako nađem
šećer u mokraći, onda je to šećer a ne �o fasada
za belančevinu. Ono što Frojd naziva » fasadom sna«
j este neprozirnost sna, što j e, medutim, u stvarnosti

21 1
samo čista projekcija nerazumevanja. to j est čovek
govori o fasadi samo stoga što nema uvida u san .
Zato bolje recimo d a s e radi o nečemu što je kao neki
nerazumljivi tekst, kod kojeg uopšte nema fasade.
već kojeg jednostavno nismo u stanju da pročitamo.
Tada nije potrebno da tumačimo šta jc iza njega već
prvo moramo da naučimo da ga pl·očitamo.
To se najbolje može postići, kako sam rekao, po­
moću obrade konteJ<sta. Sa takozvanim slobodnim
aso� ranjem ne dosptlvam do cilja, naime, isto toliko
u šno kao kad bih pokušao da ovom metodom od­
gon tnem hetitsko pismo. Naravno da tom metodom
dolaz' 'l do svih svojih kompleksa, ali za tu svrhu ml
nije � _ �reban san, već mi za to isto tako dobro mož
posl užiti neki saobraćaj ni znak zabrane ili neka re­
čenica iz novina. Sa slobodnim asoci ranjem nailaze i
kom� leksi, ali smisao sna samo izuzetno. Da bih ra­
zum o smisao sna, moram da se što j moguće bliže
d ržim slike sna. Ako neko sanja » sto od jelovine « .
onda nije dovoljno ako sa tim asocira svoj pisaći sto.
iz j ednostavnog razloga što njegov pisaći sto nije od
jelo\·ine. San, medutim, izričito misli na sto od jelo­
vine. Uzmimo sada da se snevač ovde više ničega nl
doseea, onda ovaj zastoj ima objektivno značenje.
pošto ukazuje da u neposrednom susedstvu slike sna
vlada posebna tama, koja nekog može zavesti na ra­
zličite misli. Naravno. postojale bi desetine asocija
cija sa jelovim stolom; ali značajno je da na izgled
ne postoj i nijedna. U ovom slučaju potrebno je vra­
titi se slici sna, i ja obično kažem pacijentu: ,. Pretpo­
stavimo da ja: uopšte ne znam šta znači reč 'sto od j e­
lovine' i stoga mi opišite taj predmet i njegov istu­
rijat sve dok najzad ne shvatim o kakvom se pred­
metu radi . "
, N a ovaj način s e usp�va da se približno utvrdI
c� lokupni kontek t slike sna. Kada se to učim za C�
san, tada se moze preuzeti rizik t umačenja.
Svako tumač nje je hipoteza, samo j edan poku­
šaj čitanja n poznatog teksta. R't tko j da se jedan.
Izol�V'ani, neprozirni san može tumačiti bar sa pribll ­
zn-m) sigurnošću. Stoga i tumačE:'nju pojedinačn i h
snova pridajem malo važnosti. Relativnu sigurnost
postiže tumačenje tek u seriji snova, pri čemu sledećl
snovi ispravljaju zablude u tumačenju prethodnih
Takode se u seriji snova mnogo l akše mogu uočiti
osnovni sadržaji i motivi. Zbog toga mojim pacijen­
t ima nalažem da brižljivo vode dnevnik svojih snova
l tumačenja. Takođe ih upućujem da snove pripre­

maju na naznačeni način tako svoj an zajedno sa već

zapisanim kontekstom mogu doneti na idući čas. Na
ovaj način pacijent uči da i bez lekara sa svojim ne­
svesnim ispravno postupa.
Kada bi snovi bili samo izvor in formacija za eti­
o)oški va1ne momente, onda bi se čitava obrada sno­
\'a mirno mogla prepustiti lekaru. Ili ako bi lekar
snoye koristio samo za to da iz njih dobije neki ko­
ristan mig ili da stekne psihološki uvid, onda bi moja
metoda sigurno bila izIišna. Ali kako snovi, kao što
pokazuju moji primeri, sadrže nešto više od onoga što
bi moglo profesionalno da služi lekaru, analizi snova
'e mora pokloniti posebna pažnja, pošto se ponekad
radi čak o neposrednoj životnoj ugroženosti. Između
mnogih slučajeva ovakve vrste jedan mi j e ostao
posebno upečatljiv. Radilo s o kolegi lekaru. koji je,
nešto stariji od mene, imao običaj da me pri običnim
susretima zadirkuj e zbog » čitanja snova« . Tako sam
ga jednom sreo na ulici i on mi doviknu : » Pa, kako
si? Još uvek tumačiš snove? A propos, nedavno sam
sanjao nekakav blesavi san. Znači li to nešto? « On j e
sanj ao : »Penjem se na visok breg ivicom strmog gle­
čera. Penjem se sve više i više, vreme je vanredno
lepo. Sto se više penjem, tim mi je p" ijatnije, imam
osećanje kao da bih mogao večito tako da se penjem .
.'-foje osećanje sreće i moj zanos kada sam dospeo do
t Tha toliko su veliki da prosto osećam da bih mogao

cialje da se penjem u svemir. Odjednom ovo sam tL

stanju i da učinim i dižem se u vazduh. Probudio
s a m se u punoj ekstazi.«

Na ovo sam m u odgovorio : » Dragi kolega, pošto

znam da ipak nećete napustiti planinarenje, hteo bih
da vas tako reći usrdno zamolim da se manete pe­
njanja sami. Ako idete, uzmite dva vodiča kojima

2 1 �l
pod časnom reči obećajte apsolutnu poslušnost. , On
se nasmejao. » Nepopravljiv si« , rekao je i oprostio
se. Više ga nisam video. Dva meseca posle ovoga na­
išao je prvi udar. Kao usamljenog planinara zatrpala
ga je lavina, ali ga je ipak u poslednjem trenutku
pasla vojna patrola koja se slučajno nalazila na tom
terenu. Tri meseca kasnije došao je kraj : tokom pe­
njanja, bez vodiča, sa jednim mladim prijateljem pri­
likom spusta kročio je preko litice bukvalno u va­
zduh, što j e sve posmatrao udaljeni vodič koji j e sta­
jao u podnožju, pao na glavu prijatelja koji ga je če­
kao dole, da bi se obojica smrskani skotrijali u ponor.
To je bila ekstaza u svakom pogledu.
I pored sve skepse i kritičnosti nikada nisam do­
speo dotle da snove smatram za quantite negligeable.
Ako nam izgledaju besmisleni, onda smo samo mi
besmisleni, očigledno bez mogućnosti da tačno pro­
čitamo zagonetnu poruku naše noćne strane. Medu­
tim, utoliko više treba lekarska psihologija da oštri
svoja čula pomoću sistematskog rada na snovima, po­
što se bar polovina našeg duševnog života odigrava
na ovoj noćnoj strani, i u istoj meri u kojoj naša svest
zadire u tu noć, nesvesno prodire iz nje u naš dnevm
život. Niko ne sumnja u značaj svesnog doživljaja,
zašto bi se onda sumnjalo u značaj nesvesnog zbiva­
nj a? To je isto tako naš život, ponekad čak i opasnij i
i l i korisniji o d dnevnog života.
Kako nas snovi izveštavaju o unutrašnjem, in­
timnom, skrivenom životu i razotkrivaju komponente
ličnosti pacijenta, koje u dnevnom životu znače samo
neurotske simptome, pacijent se, zapravo, onda ne
može tretirati samo sa aspekta svesti i u svesni m pod­
ručjima, već mu je potrebna i terapija nesvesnog.
Koliko naše današnje znanje dopire, ovo se ne može
postići drugačije do asimilacijom esvesnih sadržaja
lL svest.
'Pod »asimilacijom« u ovom slučaju se misli na
međusobno prožimanje svesnih i nesvesnih sadržaja
a ne samo jednostrana procena, davanje drugog tu­
mačenja i iskrivljavanje nesvesnih sadržaja pomoću
svesti, kako se ovo obično zamišlja a i praktikuje. U

214
ovom pogledu postoji mnogo pogrešnih shvatanja o
vrednosti i značaju nesvesnih sadržaj a. Kao što j e
poznato Frojdovo shvatanje vidi nesvesno u sasvim
negativnom svetlu, kao što je i primitivni čovek, pre­
ma mišljenju te škole, tako reći čudovište. Bajke da­
dilja o strašnom pra čoveku zajedno sa učenjem o
infantilno-perverzno-kriminalnom nesvesnom doveli
su do toga da se nešto prirodno, što nesvesno zapravo
jeste, smatra opasnim monstrumom. Kao da se sve
dobro, sve pristojno, sve vredno i sve lepo nalazi
samo u svesti ! Zar nam svetski rat sa svojim grozo­
tama stvarno još nije otvorio oči, tako da još uvek
nismo u stanju da sagledamo da je naša svest još de­
monskija i perverznija od pri rodnog bića nesvesnog?
Nedavno mi je prebačeno da moje učenje o asi­
milaciji nesvesnog potkopava kulturu i naše najveće
vrednosti predaje primitivizmu. Ovakvo mišljenje
može biti zasnovano samo na potpuno pogrešnoj
pretpostavci da je nesvesno monstrum. Ovo shvata­
nje potiče iz straha od prirode i od opipljive stvar­
nosti. U svrhu spasavanja od imaginarnih pandži ne­
svesnog Frojdova teorija je pronašla pojam sublima­
cije. Ono što j e stvarno i kao takvo prisutno ne može
se alhemistički sublims>vati, a ono što je na izgled
subliminovano, to uopfte nije ono što na osnovu po­
grešnog tumačenja izgleda da j este.
Nesvesno nije demonsko čudovište, već moralno,
estetski i intelektualno indiferentno prirodno biće.
koje postaje stvarno opasno samo onda kada je naš
svesni stav prema njemu beznadežno pogrešan. Opa­
snost od nesvesnog raste u onolikoj meri, koliko poti­
skujemo. Ali u onom trenutku kada pacijent zapo­
čne da asimiluje svoje ranije nesvesne sadržaje, sma­
njuje se i opasllost od nesvesnog. Disocij acija ličnosti.
strašljivo razdvajanje dnevne i noćne strane prestaje
sa uznapredovalom asimilacijom. Ono od čega se pIa ":
še moji kritičari, naime nadvlađivanje svesti od stra�
ne nesvesnog, upravo se dešava onda, kada je nes e­
sno potiskivanjem, pogrešnim tumačenjem ili obez­
vređivanjem ometeno u svojoj kooperaciji sa svešću.

21 5
 Osnovna greška u odnosu na bivstvo nt'svesnog
.le svakako ona, što se opšte smatra da su njegovi sa­
držaji jednoznačni i snabdeveni nepromenijivim
predznacima. Ovo shvatanje j e, po morne skromnom
mišljenju, isuviše naivno. Duša kao samoregulišući
sistem je izbalansirana kao i život tela. Za sva eksce­
sivna zbivanja odmah i prisilno stupaju kompenza­
cije, bez njih ne bi bilo ni normalne razmene mate­
rije ni normalne psihe. U ovom smislu može se uče­
nje o kompenzaciji objasniti kao osnovno praYilo psi­
hičkog ponašanja uopšte. Isuviše malo ovde, dovodi
do isuviše mnogo tamo. Tako je i odnos izmedu sve-
nog i nesvesnog kompenzatoran. Ovo je j edno od
najbolje potvrđenih praktičkih pravila tumačenj a
snova. Pri -2raktičnom tumačenju uvek možemo ko­
risno nabaciti pitanj e: koji se svesni stav kompen­
zuje pomoću sna?
Kompenzacija po pravilu nije samo iluziono
ispunjenje želje, već činjeničnost koja je utoliko
·tvarnija što se više potiskuj e. Kao što je poznato žeđ
ne prestaje ako se potiskuje. Zbog toga sadržaj sna
treba ozbiljno uzeti kao činjeničnost i kao takvog
uvesti ga u svesni stav kao saodredni faktor. Ako se
to ne učini, onda se uporno ostaje u onom ekscen­
tričnom svesnom stavu, koj i je i uslovio nesvesn�
kompenzaciju. U tom slučaju uopšte se ne može
predvideti kako treba dospeti do ispravnog suda o
samom sebi i do uravnoteženog življenja.
Ako bi nekome palo na pamet - a to je upravo
ono čega se plaše moji kritičari - da nesvesni sa­
držaj stavi na mesto svesnog, onda bi ovaj drugi bio,
naravno potisnut, na koji način bi se ranije svesni
adržaj ponovo kompenzatorno javio u nesvesnom.
Time bi nesvesno sasvim promenilo lik i postalo bo­
j ažljivo pristoj no u upadljivoj suprotnosti prema za­
držanom stavu. Smatra se da nesvesno nije ' doraslo
jednoj ovakvoj operaciji, iako se ova neprestano de­
šava i predstavlja nj egovu naj karakterističniju funk­
ciju. Zb.9.E toga je svaki san informacioni i kontrolni
organ i stoga najdelotvornije pomoćno sredstvo pri
Izgrad n.ii ličnosti.

216
 U nes\"esnom po sebi i za sebe nisu nataložene
eksplozivne materije, osim ako neka ohola ili kuka­
vička svest nije tamo nešto od takve materije potajno
skrila. Razlog više da se tek tako ne prolazi pored nje!
Iz svih ovih razloga držim se heurističkog pra­
vila da sebi pri svakom pokušaj u tumačenja sna po­
stavim pitanj e : koji svesni stav se kompenzuje ovim
snom? Na ovaj način kao što se vidi, san dovodim u
najužu vezu sa aktuelnim stanjem svesti ; čak mogu
da izričito tvrdim da se san nikada, čak ni približno
sigurno, ne može protumačiti bez poznavanj a svesne
situacije. Samo iz poznavanj a svesne situacije mogu­
će je odrediti koje značenje treba dodeliti nesvesnim
sadržaj ima. San uopšte nije izolovani, od dnevnog ži­
vota i njegovog karaktera potpuno odsečen i događaj .
Ako nam tako izgleda, onda to nije ništa drugo do
naše nerazumevanje, subjektivna iluzija. U stvarno­
sti između svesti i sna postoj i najstrožij a kauzalnost
i najfinije odmereni uzajamni odnos.
Ovaj važan postupak procene nesvesnih sadržaja
želeo bih da ilustrujem primerom. Jedan mladi čovek
ispričao mi je sledeći san : »Moj otac odlazi od kuće
njegovim novim kolima. On vozi m'lo nespretno tako
da se uzbuđujem zbog njegove prividne gluposti.
Otac vozi levo, desno, napred, nazad, čime dovodi
kola u opasan položaj; najzad naleće na neki zid, pri
ćemu teško oštećuje kola. Van sebe od besa doviku­
jem mu da bi trebalo da se ponaša pristojno. U tom
trenutku moj otac se smeje i meni postaje jasno da je
on mrtav pijan.« U osnovi ovog sna ne nalazi se ni- o
kakav stvarni događaj ove vrste. Snevač je siguran
da se njegov otac, čak i kada bi bio pijan, nikada ne
bi ovako ponašao. On sam je vozač, vrlo pažljiv, u
odnosu na alkohol striktno umeren. naročito kada
vozi ; on je u stanju da se preko sv � ke mere uzbudi
zbog nespretne vožnje ili sitnih oštećenj a kola. Odnos
prema ocu je pozitivan. On mu se divi, pošto je neo­
bično uspešan. Bez daljeg materij ala pristupačnog
tumačenju može se reći da ovaj san pruža kraj nje
� epogodnu sliku njegovog oca. Dakle, u kom smislu
Je potrebno da odgovorimo na pitanje značaja ovog

217
sna za sina? Da li je njegov odnos prema ocu samo
prividno dobar, dok se on u stvarnosti sastoji od nat­
kompenzovanih otpora? U tom slučaju sadržaju sna
moralo bi se dati pozitivno značenje, to j est moralo
bi se reći : » To je vaš stvarni odnos prema vašem
ocu.« Pošto se ne mogu naći nikakve neurotske dvo­
smislenosti, bilo bi nepravedno osećanja mladog čo­
veka opteretiti tako destruktivnim mislima. TerapiJ­
ski bi to jednostavno bio promašaj.
Ako j e, međutim, njegov odnos prema ocu stvar­
no dobar, zašto san onda mora da veštački pronađe
tako neverovatnu priču da bi diskreditovao oca? U
nesvesnom snevača mora da postoji tendencija da
produkuje jedan ovakav san. Ako je tako, onda on
gaji ·razne otpore, možda iz zavisti ili inače nekih
drugih manje vrednih motiva? Pre nego što optere­
tirno njegovu savest, što je kod osetljivih mladih lju­
di prilično opasna stvar, radije bi trebalo da se zapi­
tamo ne zašto, već čemu jedan takav san? U ovom
slučaju odgovor bi glasio: njegovo nesvesno očigledno
želi da degradira oca. Ako ovu tendenciju prihvatimo
kao kompenzatornu činjenicu, onda smo prinuđeni da
donesemo zaključak da je njegov odnos prema ocu ne
samo dobar već čak isuviše dobar. On je u stvari ono
što Francuzi nazivaju fils il .papa. Otac je još uvek
potpuna garancija njegovog života i snevač j oš isu­
više živi ono što ja nazivam provizornim životom. To
j e čak i njegova posebna opasnost što od samog oca
ne vidi svoju sopstvenu stvarnost, zbog čega nesve­
sno potrže veštački isforsiranu pogrdu da bi degra­
dirao oca a time podigao snevača. Sigurno nemoralna
procedura! Neuviđavni otac bi se čuvao od toga, ali
to je vanredno korisna kompenzacij a, pošto sina gom I
u suprotnost ocu. bez koje nikada ne bi dospeo do
svesnog sagledavanja samoga sebe.
Ovo poslednje tumačenje bilo je tačno, i shodno
tome imalo je odgovarajući efekat, to jest dostiglo je
spontanu saglasnost snevača a da pri tom nije ošte­
ćena nijedn� stvarno postojeća vrednost ni kod oca
ni kod sina. Ovo tumačenje, međutim, bilo je moguće
samo pomoću brižljivog rasvetljavanja celokupne

218
svesn fenomenologiJ e odnosa otac-sin. B �Z.-PDzna­
vanja vesne situacije stvarni smisao sna ostao bi in
uspenso.
Za asimilaciju sadržaja sna je od najveće važno­
sti da se ne ozledi ili čak uništi nijedna stvarna vred­
nost svesne ličnosti, jer u tom slučaju više nikoga ne
bi bilo ko bi mogao da asimiluje. Zbog toga treba
striktno paziti da ostanu očuvane vrednosti svesne
lično ti, pošto je kompenzacija pomoću nesvesnog de­
lotvorna samo onda kada sarađuje sa integralnem
svešću. Kod asimilacije se nikada ne radi o . ili-ili.
nego o ili-i-ili.
Kao što Je za .tumačenje sna neophodno tačno
poznavanje aktuelnog stanja svesti, isto tako je važno
u odnosu na simboliku sna uzeti u obzir filozofska.
religiozna i moralna ubeđenja svesti. Praktički j e
vrlo uputno simboliku sna ne posmatrati semiotski.
to jest ne kao znak ili simptom trajnog karaktera, već
kao stvarni simbol, to j est kao izraz jednog u svesti
još neprepoznatog niti pojmovno oformljenog sadr­
žaja i pored toga relativnog u odnosu na aktuelno
stanje svesti. Rekao sam praktički je uputno da se
taJm postupa, jer teorijski ima relativno čvrstih sim­
bola, pri čijem tumačenju se treba najstrožije čuvati
da se dovode u vezu sa sadržajno poznatim i pojmov­
no formulisanim stvarima. Ako nema ovako čvrstih
simbola, onda se ništa ne može saznati o strukturi
nesvesnog, pošto u tom lučaju i ne postoji ništa što
bi se nekako moglo obuhvatiti i označiti.
Može izgledati čudno što relativno čvrstim sim­
bolima dodelj ujem tako reći neodređeni sadržajni
karakter. Da nemaju ovakav karakter, onda ne bi bili
simboli već znaci ili simptomi. Kao što je poznato
Frojdova škola uzima čvrste seksualne »simbole« , to
jest u ovom slučaju znake i daje im naizgled defini­
tivni sadržaj seksualnosti. Na žalost, upravo je Froj­
dov seksualni pojam nečuveno rastegljiv i nejasan u
tolikoj meri da u datom slučaju sve može naći u nje­
m� svoje mesto. Doduše reč zvuči nekako poznato.
.
ah nJom obeležena stvar je isto toliko određena kao
X, koje se preliva i neodređeno koleba između eks-

219
trema fiziološke aktivnosti žlezda i najsuptilnijih
iskra duha. Zbog toga smatram da je bolje simbol
označiti kao nepoznatu, teško shvatljivu i u krajnjoj
l iniji nikada sasvim odredenu veličinu, umesto da se
priklanjam dogmatskom ubeđenju na osnovu iluzije
da se poznatom rečju uvek označava i poznata stvar.
Uzmimo za primer takozvane falusne simbole, koji
navodno ne treba da obeleže ništa drugo do mem­
brum. Posmatrano sa strane psihe, međutim, i mem­
brum je smisaona slika, kako navodi Kranefelt ( Kra­
nefeldt) u jednom od novijih radova,� za dalji, teško
odredivi sadržaj, kao što ni primitivnim ljudima a ni
starima, koji vrlo slobodno raspolažu falusnim sim­
bolima, nikada nije palo na pamet da falus, ritualni
simbol, mešaj u sa penisom. Falus uvek znači stvara­
lačku manu, nešto » izvanredno dejstveno« , da se po­
služim Lemanovim izrazom, lekovitu i plodonosnu
silu, koja se ekvivalentno izražava i kroz bika, ma­
garca, nar, Joni (ženski polni organ), jarca, munju,
konjsko kopito, igru, magični snošaj na njivi, men­
struaciju i beskrajno mnogo drugih analogija isto kao
u snu. Svim analogijama, pa i seksualnosti, u osnovi
je arhetipska slika teško odredivog karaktera, kome
je psihološki najbliži primitivni simbol mane.
Svi ovi simboli su relativno čvrsti, pri čemu ni u
jednom konkretnom slučaju nemamo apriorističku
sigurnost da bi simbol praktički morao tako da se
protumači.
Praktički zahtev može biti sasvi m drugačiji. Si­
gurno, ako san treba da tumačim teorijski, to jest
iscrpno naučno, onda bismo moral i ovakve simbole
da dovedemo u vezu sa arhetipom. Međutim, u praksi
upravo to može biti greška, pošto trenutna psihološka
situacija pacijenta možda traži radije sve drugo do
skretanje na neku od teorija snova. Stoga je uputno
u praksi pre svega razmotriti kakav je relativni zna­
čaj simbola u tom stanju svesti, to jest sa simbolom
postupati tako kao da nije čvrsto određen. Drugim
rečima - odreći se predznanja i ubeđenja . i radije

2 K o m pl e.e« lind Mythos.

220
istraživati šta te stvari znače za paclJenta. Samo p
sebi razumlj ivo da pri tom teorijsko t umačenje za­
staje na pola puta, po prav i l u čak n a samom početku
Ali ako se praktičar isuviše bavi čvrstim simboli ma.
potpuno potpada čistoj rutini i opasnom dogmatizm u .
l i i uslovljava da često s a t i m prolazi pored pacijenta.
N a žalost, moram da se odreknem toga da r čeno i l u ­
strujem primerom, pošto s a m primer zahteva takve
podrobnosti. za šta ne bih i mao dovoljno vremena
Osim toga o ovome sam publi kovao već dosta mate­
rijala.
Vrlo često već u početku t rapijskog postupka
nailazi san, koj i l karu nadaleko otkrije celoku p n i
program nesvesnog. Ali I Z praktičkih razloga j oš je
nemoguće pacijentu razjasmti dublji značaj sna. 1
ovde nas ograničavaj u praktički obziri. Ovaj u vi d le­
karu omogućuje poznavanje relativno čvrstih simbo­
la. Prognostički i dijagnostički ovakav uvid može biti
od velike vrednosti. Jednom su me konsultovali u
sl učaj u jedne sedamnaestogodišnje devojke. Specija­
l ista je izrazio sumnju da s moglo raditi o početku
progresivne mišićne atrofije. drugi je bio mišljenja
da se radi o histeri j i . Zbog ovog drugog mišljenja po­
zvan sam na konsultacij u . Somatski stvar je b i l a
sumnj iva, ali tvarno j e b i l o prisutno i do ta histe­
ričnog. Zapitao sam je o snovima. Pacijentkinja j e
odmah odgovori l a : , Da, imam strašn snove. Upravo
sam sanjala kako noću dolazim kući. Svuda Je tiho.
Vrata prema salonu su pol u otvore n a t a ko da vidim
moju majku obešellu () l uster kako se nji s n a h la d ­
nom vetru koji prodire kroz otvoren prozo r. A zatim
sam sanjala kako je noću II k ući n epodnošljiva buku .
ProverIla sa nt zbog čega j lo l o t k r i l a da jedan divljl
kon1 trČI po s t a n u . Najzad p ronalazi izlaz u hQdnik I
koče kroz prozor h od n i ka sa četrrrog pra t a nu uli­
('u. Sa užasom po ma r ra m kako jr ra z m rskan ()stao
da l eži n a pločn i k u .
Već iz č dno'vatog karaktera s n o a naslućuje s('
nešto važno i neobično. Ipak i d rugi ljudi ponekad
i maj u trašlj ive nov . Stoga moram nešto bl iže ra-
z motriti značenj oba g lav na simbo l a maj ka .

22 1
 )konj « . Mora da se radi o ekvivalentima, pošto oboje
čine isto. Oboje završavaju suicidom. » Majka je ar­
hetip koji ukaZUje na poreklo, prirodu, pasivno stva­
ranje (otuda materia), stoga je materijalne prirode,
trbuh (materiea) i vegetativne funkcije, stoga je i ne­
svesno, prirodno i nagonsko, fiziološko, telo u kome
je čovek smešten i sadržan ; pošto je » majka« takođe
i sud, šuplja posuda (kao i trbuh), noseća i hranljiva,
ona psihički izražava osnove svesti. Sa biti-unutra ili
biti-sadržan povezani su tama, noć i strah (tesnae) .
Sa ovim napomenama, kao što vidite, zahvatam veli­
ki deo mitološki h i jezičko-istorijskih varijacija poj ­
ma majke ili hitni deo pojma jin kineske filozofije.
To nije :ndividualna tekovina sedamnaestogodišnje
devejke, već kolektivno nasledno dobro, s jedne stra­
ne još živo prisutno u govoru, a s druge hereditarna
struktura psihe i zbog toga se ponova može naći u
svim vremenima i kod svih naroda.
Re;: ), majka«, koja tako poznato zvuči, odnosi se
na izgled na najpoznatiju individualnu majku, » moJu
majku«, ali kao simbol na jednu pozadinu kOJa se
uporno suprotstavlja pojmovnoj formulaciji i koja bi
se samo vrlo neodređeno i tek naslućujući mogla
označiti kao skriveni, prirodtli, telesni život, što je,
međutim, vec isuvise usko i isključuje mnoga neop­
h dna sporedna značenja. Psihička pračinjenica kOJa
leži u osnovi ovog je nečuveno kompleksna i stoga se
može sagledati samo sa najšireg aspekta, pa i tada
samo nejasno. Zbog toga su simboli i potrebni.
Ako nađeni izraz stavimo u an, sada tumačenje
glasi. Nesvesni život razara samog sebe. To j poruka
svesti svakome ko ima uši da čuje.
» Konj « je široko rasprostranjem arhetip u mito­
logiji i folkloru. Kao životinja zastupa nečovečju
psihu, nelj udsko, animalno, dakle psihički nesvesno;
zbog toga su konji u folkloru vidoviti a ponekad i go­
vore. Kao teglcća marva u najbližoj su vezi sa arhe­
tipom majke (Valkire koje nose mrtve j unake u Val­
hil, trojanski konj itd.). Kao nešto što se nalazi ispod
čoveka oni predstavljaju trbuh i svet nagona koji iz
njega zrači. Konj je dinamika i prenosno sredstvo,

222
stoga čoveka nosi kao nagon, ali je isto tako kao na­
goni podložan panicI, pošto mu nedostaJe viši kva­
litet svesti. Konj ima posla sa magijom, to j est sa ira­
cionalnim, čarobnim dejstvom, naročito crni (odno­
sno noćni) konji, koji najavljuju smrt.
Kao što vidit » konj « je ekvivalenat » majke« sa
lakim skretanjem nijanse značenja sa »izvornog živo­
ta« na čisto animalni, telesni život. Ako ovaj izraz
stavimo u tekst sna, onda tumačenje glasi : animalni
život razara samog seoc.
Iskazi oba sna su, dakle, skoro identični, pri
čemu se drugi, kao što j e po pravilu slučaj , izražava
specifičnije. Primecujete p sebnu finoću sna - on ne
govori o smrti individue. Kao što j e poznato čovek
lako može da sanja o sopstvenoj smrti, ali tada to
niJe ozbilJno. Ako stvarno naznačuje smrt, onda san
govori saSVIm drugačijim j ezikom.
Dakle, oba sna najavljuju tešku organsku bolest
sa letainim ishodom. Ova se prognoza uskoro po­
tvrdila.
Sto se tiče pitanja relativno čvrstih simbola, to
ovaj primer može pružiti približnu ideju o prirodi
ovih simbola. Njih ima beskrajno mnogo, od kojih
se svi individualno izdvajaju pomoću suptilnih od­
stupanj a u nijansi značenja. Naučno dokazivanje
njihove prirode je moguće samo pomoću uporednog
mitološkog, folklorističkog, religijsko i j ezičkoistorij­
skog istraživanja. Mnogo više od naše svesti otkriva
se u snovima volucija formiranja bivstva psihe. U
snu dolaze do reči nJ egove slike i nagoni koji potiču
IZ najprimitivnije prirode. Stoga pomoću asimilacije
nesvesnih sadržaj a ujednačavamo trenutni svesni ži
vot koji već po svojoj prirodi lako odstupa od zakona
pnrode, sa ovim sadržajima l tako pacijenta ponova
dovodimo do nj egove prirodne zakonomernosti.
Ovde sam izneo samo elementarna fakta. Okviri
predavanja ne dozvoljavaju da se ponovo saberu sve
potrebne ciglice tako da se izgradi pred vašim očima
ona građevina, koja nastaje prilikom svake pojedi­
načne analize nesvesnog i dovodi do konačnog uspo­
stavljanja celokupne ličnosti. Put sukcesivne asimi-

22:l
lacij pruža se daleko iza terapijskQg uspeha koj i bl
mogao da bude posebno i nteresantan lekaru. i ko­
načno vodi dalekom cilju koji je možda rvi razlog
življenja, naime do potpunog ostvarenja celog čo­
veka, do individuaciie. M i lekari smo izgleda posta l i
prvi 'vesnl'j5O smatrači ovog tamnog prirodnog pro­
cesa. A l i mi po pravi l u vidimo samo bolesno izmenje­
ni deo ovog razvitka i gubimo pacijenta kada je izlc­
čen o Ali tek posle izlečen j a postoji stvarna prilika da
se proučava normalni proces koji se proteže na go­
dine i decenije. Ako čovek i ma neka znanja o cilj e­
vima nesvesni h razvojn i h tendencija i ako lekar nt>
crpi svoj psihološki uvid samo iz bolesne faze pore ­
mećaja, onda je utisak o zbivanjima u koje je svest
stek la uvida posredstvom snova manje zapleten i ne­
razum l j i v tako da se lakše može saznati na šta, u
krajnjoj l in i ji . ciljaj u simbo l i . Po mome mišljenju
svaki lekar bi trebalo da bud svestan činjenice da
svaki psihoterapijski postupak, a posebno anal itičkI,
prodire u jednu ciljanu povezanost i zbivanje, čas na
ovom čas n a onom mestu, i da otkriva pojedine faze
ovog procesa koje izgledaju kao da su protiv u rečne
u svom aktuelnom smeru. Svaka individualna analiza
pokazuje samo jedan deo ili jedan aspekt osnovnog
procesa, zbog čega kazuistička poredenja najpre do­
vode do beznadežnog haosa. Zbog toga sam se ne
tako nerado ograničio na elementarno j prak tično.
pošto j e samo u n aj bliž m kontaktu sa svakodnevnom
empirijom moguće doći do donekle zadovoljavaj uć('Q
sporazuma.
 IX

» U L I S « MONOLOG

13 Jung, Odabrana dela, III

 l> ULIS« MONOLOG

Naslov se odnosi na Džejms Džojsa (James Joyce)

a ne na domišljatog lutalicu Homerovog doba, koji j e
lukavstvom i delom uspeo d a izmakne neprijatelj­
stvu i osveti bogova i ljudi i da se posle mučnog pu­
tovanja vrati svom ognjištu. Džojsov Ul is, Odisej, j e
u najstrožijoj suprotnosti s a svojim antičkim imenja­
kom, nedelatna, samoopažaj na svest, da, samo oko,
uvo, nos, usta, taktilni nerv, bez izbora i bez inhibi­
cija prepušten zahuktanom, haotičnom, ludačkom vo­
dopadu duševnih i fizičkih datosti, a i ovo registru­
jući skoro fotografski.
Ulis2 je knjiga iz koje buja i vrvi 735 dugih stra­
nica; vremenska struja od 735 sati ili dana ili godina,
kOJe se sastoje iz jednog j edinog, besmislenog naj­
svakodnevnijeg dana, od duboko beznačajnog 1 6
juna 1 904, u Dablinu u kome se, u suštini uzev, ništa
ne dešava. Struja počinje u ništavilu i završava u ni­
štavilu. Jedna jedina, čudovišno duga, krajnje zaple­
tena i na užas čitaoca nikada iscrpljena Strindbergov-

(1] Ovaj esej, prvi put objavljen u Evropskoj reviji, nije

naučna rasprava. Ako ga uprkos tome uvršćujem u zbirk11
Psiholo§ke rasprave, onda je to zbog toga što je Ulis bitan
i za naše vreme karakterističan document humain a mojI
mišljenje o tome j e psihološki dokument koji pokazuje ko ) t,
značajnu ulogu u mojim delima igraju ideje u praktiči H)
primeni na konkretni materij al. Moj esej ne samo da J
lišen naučnosti, već i svih didaktičkih namera i zbog tog;
čitalac treba da ga smatra samo subjektivnim i neobavezno
izraženim mišljenjem. (Primedba auwra).
! Englesko izdanje, 1 0. izd. Pariz, 1928.

15
227
ska istina o suštini čovekovog života? Možda o su­
štini, sigurno, međutim, o deset hiljada površina i
njenih sto hiljada osenčenJa. Koliko dopire moj po­
gled na ovih 735 strana nema smisaonih ponavlj anja.
ni jedno jedino duševno ostrvo mira gde bi blagona­
kloni čitalac, opijen sećanjima, mogao da sedne da
bi ponovo mogao da sa zadovoljstvom razgleda pre­
đeni put - recimo oko stotinu strana - pa makar
to bilo samo sećanje na j edno najobičnije mesto koje
bi se u tekstu neočekivano ponovo j avilo; ne, nemilo­
srdna, neprekidna struja kulja, dok njena brzina ih
neprekidnost narasta, sve do poslednjih 40 stranica.
čak do gubitka interpunltcije da bi dovela do strašnog
izraza zagušujuću, do nepodnošljivosti prepunu ili na­
petu prazninu od koje staje dah. Ova krajnje bezna­
dežna praznina je osnovni ton cele knjige. Ona ne
počinje i ne završava samo u ništavilu, ona se i sa­
stoji od samih ništavila.3 Sve je pakleno ništavno,
kada se knjiga posmatra sa ugla tehničkog umetnič­
kog dela, onda je to upravo briljantan izrod pakla. I
Imao sam starog strica, koji je mislio sasvim pra­
volinijski. Jednom me je sreo na ulici i zapitao : » Znaš
li čime đavo muči duše u paklu?« Pošto nisam znao.
on mi reče: » Pušta ih da čekaju . « To reče i nastavi
svojim putem. Ovoga sam se setio kada sam prvi put
zaorao kroz Ulisa. Svaka rečenica je očekivanje koje
se ne ispunjava, najzad iz čiste rezignacije čovek ne
očekuje više ništa i na svoj ponovni užas postepeno
j e siguran da je to stvarno tačno. Stvarno se ne dešava
ništa, ne proističe ništa,5 a ipak se od strane do strane
provlači potajno očekivanje nasuprot beznadežnoj re­
zignacij i. Tih 735 stranica, koje ne sadrže ništa, ne sa­
stoje se od belog, čistog papira, već od naštamplmog.
sitnog teksta. Covek čita i čita, i smatra da razume
ono što čita. Ponekad čovek propada kroz neku va-

3 Joyce to sam izražava (Work in Progress, u : transition.

Pariz) : We may come, touch and go, from atoms and ifs, but
�I"&-pFesurely Q4iliU to:. be odds without ends...
, Curtius (James Joyce und sein Ulysses, ZUrich, 1929)
naziva UHs "knj igom Lucifera . . . To je delo Antihrista...
$ Curtius: »Metafizički nihilizam je substancija Džojso ­
vog dela.«

228
z dušnu rupu u novu rečenicu - ali čovek se navi­
kava na sve kada j e j ednom dostigao pravi stupanj
odanosti. Tako sam i ja sa beznađem u srcu čitao do
1 35. strane, pri čemu sam dva puta zaspao. Nečuvena
raznolikost Džojsovog stila deluje j ednolično i uspav­
ljuj uće. Citalac se ne sreće ni sa čim, sve se okreće
od njega i ostavlja mu samo da blene za onim što je
nestalo. Katkad oživi ali ne zadovolj an samim sobom,
već ironično, sarkastično, otrovno, prezirno, tužno,
očajno, ogorčeno i stoga destruktivno privlači sim­
patije čitaoca ukoliko spasonosni san ne prekine ovo
rasipanje energije Dospevši do 1 3 5 . strane', zapao
sam u duboki san, posle različitih herojskih napora
da se približim knjizi ili da joj » udovoljim« kako se
to obično kaže. Kada sam se posle dužeg vremena
probudio, moje mišljenje se izbistrilo toliko da sam
počeo da knjigu čitam od pozadi. Ova metoda se po­
kazala primenIjivom kao i uobičaJena metoda, to
jest knjiga se može čitati i straga, pošto u njoj nema
napred i nazad, nikakvo gore i dole. Sve je već tako
bilo ili može da bude u budućnosti.1 Konverzacija se
sa isto toliko uživanja može čitati ostrag, pošto se
time ne šteti poen a. Kao celina knjiga je uopšte
nema, a svaka rečenica je poenta. Covek može da

• Carobna reč sa kojom sam utonuo u san nalazi sc

na str. 134. dole i 1 35. gore. Ona glasi : »that stonll effif11l in
frozen mUSIC, horned and terrible, of the human form di­
" ine, that ett!'m41 sIImbol of wisdom and prophecv which, it
aught that the imagination OT the hand of sculptOT has
wrought in maTble of soultTansfiguTed and of soultTan.fi­
{Turing deservu to live, de.erve. to live.« OVde sam sanjivo
okrenuo još jednu stranicu I pogled mi se zaustavio na sle­
dećem mestu : »a man suppie in combat : stonehorned, stone­
bearded, heart of stone«. Rečenica se odnosi na Mojsija koga
nije zasenlla moć Egipćana. OVe rečenice su sadržale narko­
tikum koji je is ljučio moju svest, po!to su podstakle u
meni jo. nesvestan tok misli koji je samo remetio svest.
Kako sam kasnije otkrio, ovde mi je prvi put zasvetlela
poznaj a autorovog stava i konačne ideje njegovog dela.
7 Vrhunac do ti!e u : Work in progress. Carola Giedion­
-Welcker pogodno kaže: .Stalno dolazeće ideje obučene u
večito promenljivo i menjano ruho projektovane u apsolut­
no irealnu steru. Vreme, prostor.« (Neue SchweizeT Rund­
schau , ZU.rich, 1929).

229
 Psihoterapeut, kao j a, uvek se bavi terapijom,
pa i sebe samog. Prenadr8Ženost znači: »Ti j oš nisi
sagledao stvar. « Zbog toga čovek treba da prati svoJ
bes i širi naokolo ono što loše raspoloženje donosi :
ta bezbrižnost, ta bezobzirnost u odnosu na dobrona­
merni, shvatljivi, �obroćudni i pravični pokušaj U
jednog obrazovanog, inteligentnog predstavnika čita­
lačke publike. Taj solipsizam ide mi na nerve. To je,
dakle, ta hladnokrvna ogoljenost njegovog duha, koji
izgleda da je potekao iz epohe gmizavaca - zabav­
ljanje u i sa sopstvenom utrobom - kameni čovek,
upravo onaj Mojsije kamenih rogova, kamene brade
l skamenjene utrobe, koji u okamenjenom spokoj­
stvu okreće leđa kako Pantenonu tako i minulom
blagostanju i na taj način bezbožno vređa najlepša
osećanja čitaoca.
Iz ovog okamenjenog podzemnog sveta izranja
vizija peristaltične, zmijoliko ustalasane pantljičare,
koja deluje jednolično zbog svog večitog stvaranja
proglotida. Doduše, nijedna proglotida ne liči sasvim
na drugu, ali su ipak do zamene slične. U svakom,
pa i najmanjem odsečku knjige Džojs je sam a isto­
vremeno jedini sadržaj poglavlja. Sve je novo i uvek
prisutno od početka. Kakva vezanost za prirodu! Ka­
kvo bogatstvo i kakva - dosada! Džojs mi je..Jiosad.an_
ct9 suza, ali to · paka, opasna dosada, koju .
ne bi
mo la da rodi ni na · zlobni' a banal f!. dosada
· rođ.e... pusto zavijanje vetra oko grebena Hebrida,
izlazak i zalazak sunca u Sahari, šum mora - sasvim
tačno, kako Kurcijus kaže » motivi Vagnerove muzi­
ke« a ipak večito ponaVljanje. Uprkos zapanjujuće
raznolikosti kod Džojsa ima (nenamernih?) motiva.
On, možda, ne bi želeo da ih ima ; pošto kauzalnost
kao i finalnost u njegovom svetu nemaju ni prostora
ni smisla, isto onoliko malo kao i vrednosti. Motivi su
neizbežni, oni su kostur svih duševnih zbivanja pa
ma kako se čovek trudio da zbivanju ispije du§u, što
Džojs konsekventno i čini. Sve se pojavljuje kao da
je bez duše, sva topla krv je ohlađena i u čeličnom

I I Curtius: »Autor je izbegao sve ono �to bi čitaocu

moglo da olalda raz:umevanje.c

232
egoizmu protiču zbivanja - i to kakva zbivanja ! U
svakom slučaju ništa prijatno, radosno, puno nada­
nja, već sivo, odvratno, grozno, patetično, tragično i
ironično, sve doživljaji mračne strane, u toj meri ha­
otični da se povezanost motiva mora tražiti lupom.
A ipak ovi postoje, najpre u obliku nepriznatog re­
sentimenta lične prirode, ostaci na silu presečene
istorije mladosti; ruine istorije duha uo�te koja eks­
hibicionistički nudi ·zablenuto mnoštvo nemilosrdno
ogoljenih bivstvovanja. Religijska, erotska i porodič­
na predistorija ogledaju se na mutnim površinama
struje događaj a; pa čak raspad njegove ličnosti po­
staje očigledan u banalno-materijalnom osećaj nom
čoveku Blumu i skoro gasovitom, spekulativnom du­
hovnom čoveku Stivenu Dedalu, od kojih prvi nema
sina a drugi oca.
Može postojati neki tajni poredak ili saobraže­
nost poglavlja - u ovom pogledu postoje na izgled
osnovane sumnje12 - u svakom slučaju ove su tako
dobro skrivene da u početku nisam ništa zapazio od
svega toga. Moja razdražena nemoć se uopšte nije nl
interesovala za to, Isto toliko malo koliko i za jedno­
ličnost bIlo koje prosečne ljudske komedije.
Uhs, koga sam već 1 922. godine imao u rukama
i posle ne tako dugog čitanja razočarano i lj utito od­
bacio, dosađUje mi i danas kao onda. Ali zašto pišem
o njemu? Ovo bih isto tako malo uradio kao o bilo
kom obliku »surrealisme« (Jta je surrealisme?) koji
prevazilazi moj um. Pišem o Džojsu pošto me je izda­
v č neoprezno zapitao šta mislim o njemu, odnosno
Ulisu, o kome su, kao što je poznato, još podeljena
mišljenj a. Neosporno je jedno da je UHs knjiga od
de et izdanja i da se njen autor čas diže u zvezde čas
proklinje. Ali on stoji u centru diskusije i zbog toga
u svakom slučaju znači fenomen, pored koga psiho­
logija ne bi trebalo da prođe bez daljnjega. Džojs ima
znatnog uticaja na savremenike. A to je činjenica što
sam se najpre najviše interesovao za Ulisa. Da je ova
knjiga nečujno i bez traga nestala u dubinama zabo­
rava, SIgurno je više ne bih vraćao - izdašno me je

lt up. Curtlus, 1. c., p . 25, i Gilbert, 1. c .

233
lj utila, malo me zabavlj ala, medutim. uglavnom mi je
značila preteću dosadu ; naime, plašio sam se da ona
rađa negativnu stvaralačku ćud, pošto je na mene
delovala samo negativno.
Ali ja sam pun predtIbeđenja . .Ja sam psihijatar
a to znači profesionalnu predubeđenost naspram svih
psihičkih pojava. Ali opominjem čitaoca da to nije
tačno : čovekova prosečna tragikomedija, h ladna.
tamna strana bitisanja, mučno sivilo psihičkog nihili­
zma su moj svakodnevni h leb, izvedena melodija.
blju tava i bez draži. Ne potresa me i ne obuzima me
ništa od toga, pošto isuviše često moram profesional­
no da pomažem takvim k u kavnim stanjima. J a mo­
ram stalno da činim nešto protiv toga i da samilost
pružim samo tamo gde mi čovek ne okreće leda.
» Ulis« mi okreće leđa. On ništa ne želi ; on hoće da

svoju beskonačnu melodij u dalje peva do u besko­

načnost, melodiju koju poznajem do presićenosti, za­
jedno sa stalno ponavljanim sistemom člankovitog
vegetativnog mišljenja i delatnošću mozga ograniče­
nim samo na opažanje, stanje koj e hoće da potvrdi
samo sebe i ne pokazuje nikakvog nastoj anj a rekon­
strukcij i. ( Citalac se oseća neprijatno prevarenim).
Destruktivno izgleda da je postalo samo sebi cilj.
Ali ne samo to, već i » simptomatologija « ! Isuviše
poznato zvuči : to su beskrajn i spisi dušev n i h bolesni­
ka koji raspolažu fragmentarnom svešću i zbog toga
pate od totalne nekritičnosti i atrofije vrednosti. Ali
na mesto toga često se j avlja povišenje čulne delat­
nost i ; naj brižlj ivije posmatranje, fotografsko pamće­
nje opažanja, čulna radoznalost, put spolja i unutra
i prevaga retrospektivnih motiva i resentimenta, de­
lirantna mešavina subjektivno psihičkog sa objektiv­
nom stvarnošću, prikaz koji svoj i m neologizmima.
fragmentarnim citatima, zvučnim i govornim asoci­
jacijama, abruptnim prelazima i smisaonim prekidi­
ma uopšte ne obraća ni najmanje pažnje na čhaoca
uz atrofiju osećanja 1 3 koja ne preza ni od jedne be­
smislenosti, ni od kakvog cinizma. Laiku neće biti

1 3 Gilbert. I . c .. p. 12 govori o . hotimičnom smanj i v a ­

nju osećanj a « .

234
naročIto teško da sagleda amllogiju šizofrenog pSihič­
kog stanja sa onim u Ulisu. Sličnost je čak tako opa­
sna da će nezadovo J ni čitalac lako odbaciti knjigu
sa dijagnozom »Šizofrenij a « . Psihijatru je analogija
frapantna ; pa ipak on će istaći da u adljivo nedostaje
za duševno bolesn� ra can ..z.n
stereotipija. Ulis je sve drugo, samo ne jednoličan u
smlslu ponavljanja. (To nije oprečno ranije rečenom.
Covek uopšte ne može reći nešto protivurečno o ULi­
su). Izlaganje je konsekventno i tečno, sve je pokret­
no a ništa nije fiksirano. Celinu nosi podzemna, živa
reka, koja pokazuje jedinstvene tendencije i najstro­
žiji izbor; nepogrešivi znak postojanja jedinstvene.
lične volje i ciljno usmerene namere. Duhovne funk­
cije se ne poj avljuju spontano i bezizborno, već pod­
ležu najstrožijoj kontroli. Uvek i svuda su forsiran�
funkcije opažanja, percepcija i intuicija, dok su isto
tako konsekventno potiskivane funkcije donošenja
uda, mišljenje i osećanje. Ovi poslednji se pojavljuju
samo kao sadržaji, kao objekti opažanja. Opšta je
tendencija istaći zasenčenu sliku duha i sveta, upr­
kos čestom neostvarenom iskušenju da se podlegne
iskrsloJ lepo ti. To su crte koje se ne mogu naći kod
običnog duševnog bolesnika. Ostao bi nam, dakle, još
neobični duševni bolesnik. Ali za ovog psihijatru ne­
dostaju kriterijumi. Duševna nenormalnost može biti
i zdravlje neshvaćeno od prosečne pameti ili nadmoć­
na duhovna snaga.
Nikada mi ne bi palo na pamet da izjavim da je
Uhs šizofreni produkt. Osim toga time ne bismo ništa
dobili, pošto želimo da saznamo zašto Ulis ima tako
veliki uticaj, a ne da li je autor šizofren u lakšem ili
težem stepenu. UHs je isto toliko malo bolesni pro­
dukt kao cela moderna umetnost. On je u najdubljem
smislu » kubističan « , budući da se crtež stvarnosti
rastvara u nesagledivo kompleksnu sliku, čiji je
osnvvni ton seta apstraktne stvarnosti. Kubizam nije
bolest već tendencija da se stvarnost prikaže grotes­
kno predmetno ili isto tako groteskno apstraktno.
Ovome je samo analogija klinička slika šizofrenije,
budući da šizofreni bolesnici na izgled imaju istu ten-

235
denciju da otuđuj u stvarnost, ili obrnuto, da se otu­
đuju od stvarnosti. �od njega svakako po pravilu ovo
nije primetna namera, već simptom koji nevoljno
proističe iz prvobitnog raspada ličnosti u lične frag­
mente (takozvani autonomni kompleksi) . Kod moder­
nog umetnika nije individualna bolest ta koja pro­
uzrokuje ovakvu tendenciju, već pojava odredenog
doba. Ona ne sluša individualni impuls, već kolek­
tivno strujanj e, koje sigurno nema svog izvora nepo­
sredno u svesti, već mnogo pre u kolektivno nesve­
snom moderne psihe. Pošto se radi o kolektivnoj po­
javi, ona se identično odražava na najrazličitija pod­
ručja, u slikarstvu kao u literatun, u skulpturi kao
u arhitekturi. (Uostalom karakteristično je da j e du­
hovni otac ove pojave bio stvarni duševni bolesnik
- van Gog) .
Sakaćenje lepote i smisla pomoću groteskne
stvarnosti ili pomoću isto tako groteskne nestvarnosti
kod bolesnika je posledična pojava razaranj a njegove
ličnosti, dok je kod umetnika stvaralačka namera.
Daleko od toga da u svom umetničkom stvaranju do­
živi izraz razaranj a svoje ličnosti, moderni umetnik
upravo u razorenom nalazi jedinstvo svoje umetničke
ličnosti. Mefistofelovski preobraćaj smisla u besmi­
sao, lepote u ružnoću, besmisao koji skoro bolno liČl
smislu i upravo dražesna lepota ružnog, izražavaju
stvaralački čin, koji u sličnom opsegu još nije doži­
vela istorija duha, iako ovaj čin po sebi ' za sebe nije
ništa principijelno novo. Nešto slično zapažamo u
perverznom menjanju stila Amenofisa IV, u glupoj
simbolici jagnjenceta prvašnjeg hrišćans va, u jad­
nom ljudskom obličju prerafaelistlčkog primitivizma
i u pretrpanim šarama razmahanog baroka. Uprkos
krajnje različnosti sve ove epohe imaju unutrašnju
srodnost - to su stvaralačka vremena inkubacije,
čiji je smisao nedovoljno objašnjen pomoću kauzal­
nog posmatranja. Ovakve kolekt'NIle psihološke po­
jave otkrivaju svoJ smisao samo onda, k ada se po­
smatraju kao anticipacije, to jest teleološki.
Epoha Amenofisa (EHNATON) je kolevka mono­
teizma, koji se održao u svetu zahvaljujući jevrejskoj

236
tradiciji. Varvarski infantilizam ranog hrišćanstva
nije značio mšta drugo do preobražaj Rimske impe­
rije u božju državu. Primitivni ljudi su prava pret­
hodnica određene, iz sveta nestale još u ranoj antici
nečuvene telesne lepote. Barok je poslednji živi cr­
kveni stil koji u svom samouništenju najavljuje nat­
krilj avanje srednjovekovnog dogmatskog duha nauč­
nim duhom. J edan Tiepolo, koji već dostiže opasnu
granicu slikarskog prikaza, posmatran kao umetnička
ličnost uopšte nije slučaj na pojava, već radi u stva­
ralačkoj celovitosti na razlaganju koje je postalo ne­
ophodno. Tudenje ranih hriŠĆana od umetnosti i na­
uke, to svojevremeno za ove ljude nije značilo gubi­
tak, već ljudsku dobit.
Zbog toga ne samo Ulisu već i njemu duhovno
srodnoj umetnosti smemo da pripišemo pozitivnu
stvaralačku vrednost i smisao. U odnosu na rušenje
dosadašnjih kriterijuma lepote i smisla UHs natkri ­
ljava sve do sada postojeće. On vređa pridošlo oseća­
nje, on brutalizuje dosadašnja očekivanja od smisla i
sadržaja, on je poruga svake inteze. Bilo bi zlona­
merno u njemu čak i tragati za bilo kakvom sintezom
ili uobličenošću, pošto bi se u tom slučaju - ako bi
POŠlo za rukom da se dokažu tako nemoderne tenden­
cije- Ulisu mogla dokazati osetljiva estetska gre­
ška. Sve što čovek ima da izgrdi u Ulisu samo doka­
zuje njegov kvalitet, pošto grdi iz resentimana nemo­
dernog koji neće da sagleda šta mu » bogovi« j oš » mi­
lostivo skrivaj u « .
Ono što se ne može ukrotiti, ono neuhvatljivo,
ono što je kod Ničea nabreklo u dionisičkom preobi­
lju i preplavilo njegov psihološki intelekt, najzad. se u
čistom obliku sreće u modernoj umetnosti. Cak i naj­
tamnije faze Fausta II, pa čak Zaratustra i Ecce Homo
žele da ovako ili onako preporuče svet. Ali tek su mo­
derni postigli da stvore umetnost poleđine ili pole­
dinu umetnosti, to j est onu umetnost koja se više ne
preporučuje niti glasno a još manje tiho, koja konač­
no jasno govori zbog čega u stvari više neće da sara­
đuje, koja govori sa onom upornom protuvoljom, koja
se kod svih prethodnika modernoga (ne zaboraviti

237
 Heiderlina!) doduše bojažljivo ali primetno ometaju­
ći pomaljala i dovodila do raspadanja starih ideala.
Sigurno je nemoguće jasno sagledati o čemu se
radi samo na osnovu posmatranja pojedinačnih pod­
ručja. Nemamo posla samo sa jednim jednokratnim
udarom koji je usledio negde na određenom mestu,
već sa skoro univerzalnim preslojavanjem modernog
čoveka, koje očigledno potresa ceo stari svet. Pošto,
na žalost, ne možemo da sagledamo budućnost, to ne
znamo koliko j oš - u najdubljem smislu te reči -
pripadamo srednjem veku. Ako smo - posmatrano
sa više osmatračnice budućnosti - još do ušiju za­
glibljeni u srednji vek, onda me to ne bi čudilo, jer
samo takvo stanje stvari moglo bi da objasni zašto
postoje knjige ili umetnička dela tipa Ulisa. To su
preko svake mere drastična purgativa čije bi potpu­
no dejstvo bilo pucanj u prazno da ne nailazi na od­
govarajući uporan i skriven otpor. To j e određena
vrsta psiholoških drastičnosti koje imaju smisla samo
tamo gde se radi o najžilavijem ili najčvršćem mate­
rijalu. Sa Frojdovom teorijom imaju zajedničko to
što fanatičnom j ednostranošću podrivaju vrednosti
koje su i tako već malo uzdrmane.
Na izgled od skoro naučne objektivnosti, delom
čak koristeći » naučni« rečnik, Ulis je stvarno nena­
o ·
učno j ednostran, on je čista negacija. Ali kao takav
stvaralački. On je stvaralačka destrukcija, nikakva
herostratska gluma, već ozbiljan trud da se stvarnost,
bilo kakva da je, poturi pod nos savremenicima, ne
zlonamerno već sa nedužnom naivnošću umetničke
objektivnosti. Knjiga se mirno srne nazvati pesimi­
stičkom i ako se na krajnjem kraj u, otprilike na po­
slednjoj strani kroz oblake probija spasilačka sve­
tlost. To je samo jedna strana protiv 734, koje su sve
izrasle iz pakla. Tu i tamo svetluca po koji divan kri­
stal u crnoj kaljuzi, pri čemu i nemodernom može
biti j asno da je Džojs umetnik koji » može« - što kod
današnjih umetnika ni u kom slučaju nije samo po
sebi razumljivo - koji je čak . majstor; ali majstor
koji se iz viših ciljeva skrušeno lišava svojih moguć­
nosti. Džojs je i u preokretu (ne mešati sa » konver-

238
tovanjem « ) ostao pobožni katolik - svoj dinamit
uglavnom koristi za crkve ili za inače od crkve stvo­
rene ili njom uplivisane psihološke strukture. Njegov
» protiv« svet je visokosrednjovekovna, sasvim pro­
vincijska, eo ipso katolička atmosfera Erina, koja
grčevito pokušava da osvoj i svoju političku samo­
stalnost. Iz svih zemalja o kojima je pisano u Ulisu
autor je verno i netremice posmatrao majku crkvu i
Irsku, koristeći stranu zemlju samo kao sidro koje
mora da osigura njegov brod pred vrtlozima njego­
vih irskih reminiscencija i resentimenata. Ali svet ga
- bar u Ulisu - nije nikada dostigao, čak ni kao
ćutljiva pretpostavka. Ulis ne traži svoj u Itaku, već
naprotiv on čini očajničke napore da se oslobodi svog
irskog rođenja.
Zapravo jedno samo lokalno interesantno rađa­
nje, koje je ostali svet moglo da ostavi hladnim. Ali
ono nas ne ostavlja hladnim. Lokalni fenomen iz­
gleda da je više ili manje univerzalan, sudeći po nje­
govom savremenom dejstvu. Dakle, on mora da sa­
svim odgovara savremenicima. Mora da postoji
Zajednica Moderne, koja je toliko brojna da su njeni
članovi uspeli da od 1 922. godine progutaju deset
izdanja Ulisa. Knjiga mora da im nešto kazuje,
možda čak nešto i otkriva, nešto što pre toga nisu
znali i nisu osećali. Njima knjiga nij e bila pakleno
dosadna, već ih je podstakla, osvežila, poučila, pre­
obratila ili obrnuto, očigledno prenela u neko pri ­
Jatno stanje koje je omogućilo čitaocu da bez mržnje
pažljivo pročita knjigu od 1 . do 735. strane i to bez
fatalnih napada pospanosti. Zbog toga podozrevam
da srednjovekovna, katolička Irska ima meni do sada
nepoznato, beskonačno veće prostranstvo nego što je
dato na običnim geografskim kartama. Taj katolički
srednji vek sa svojom gospodom Dedalusom i Blu­
mom izgleda da je tako reći univerzalan, to jest mora
da postoje klase koje su, kao UHs, toliko vezane za
lokalni duh da je Džojsu bio potreban eksploziv da bi
probio njihovu hermetičku izdvojenost. Ubeđen sam
da je tako - još uvek smo duboko u srednjem veku.
Tu nema šta da se drmusa. Zbog toga su bili po-

239
trebni takvi negativni prorocl kao DžoJs (ili Frojd)
da bi predrasudama ispunjenim srednjovekovnim sa­
vremenicima predočili stvarnost.
Ovaj gigantski zadatak naravno da bi loše ispu­
nio onaj ko sa hrišćanskom blagonaklonošću nevoljno
pokušava da zaustavi pogled na tamnoj strani sveta.
To bi dovelo do sasvim neangažovane » izložbe « . Ne
- Džojs j e u tome majstor - ovo otkrovenje mora
da se odvija sa odgovaraj ućim stavom. Jedino na taj
način se izaziva igra negativnih emocionalnih snaga.
Utis pokazuje način na koji se mora izvršiti Ničeov
» zahvat sramotnog skrnavljenja hrama« . On to čini,
hladno i stvarno, toliko » bezbožno« , kako sam Niče
nije ni sanjao. A sve ovo sa tihom, ali skroz tačnom
pretpostavkom da fascinantno dejstvo lokalne du­
hovnosti nema nikakva posla sa razumom već samo
sa emocijama. Covek ne treba da se zbuni pomislivši
da Džojs pokazuje j ezivo pust, bezbožni i bezdušni
svet i da je zbog toga neshvatljivo ako je neko u
stanju da iz njegove knjige izvuče bilo kakvo osve­
ženje. Ma kako zvučalo čudno, ipak je tačno da je
Ulisov svet bolji od onog sveta koji je beznadežno
vezan za turobnost svog lokalnog rođenja. Ako i pre­
teže zlo i destruktivno, ipak ono živi u svetlu pored
ili čak možda iznad » dobrog«, davnašnjeg » dobrog « ,
koje se, međutim u stvarnosti pokazuje kao netrpe­
ljivi tiranin, kao iluzionistički sistem predrasuda, koji
užasno sužava moguće carstvo stvarnog života i na
sve one, potčinjene ovakvom sistemu. vrši trajno ne­
podnošljivo nasilje nad mišljenjem i savešću. » Pobu­
na robova u moralu« bio bi Ničeov moto za Ulisa.
Spasenje za potčinjenog je »objektivno« upoznavanje
svog sveta i svog bivstvovanja. Kao što se i salonski
boljševik raduje svom neobrijanom licu, tako je i
sputani duh srećan kada jednom može objektivno da
ka-že kako je u njegovom svetu. Dobro delo je za­
slepljenom podariti tamu a beskrajna pustinja je raj
za sužnja. Za srednjovekovnog čoveka znači naprosto
iskupljenje da j ednom više ne bude lepo, dobro i
razumno; jer za čoveka senke ideali nisu stvaralačka
dela niti svetionici na visokim brdima, već čuvari

240
l;tege i reda i zatvori, neka vrsta metafizičke policije,
prvobitno izmudrovana gore na Sinaju od strane
Mojsija, tiranskog vode horde. a zatim spretnIm blc.­
fom nametnuta čovečanstvu.
Kauzalno posmatrano Džojs je žrtva katoličkog
autoriteta, teleol�ki, meduti m , reformator kome jc
privremeno dovoljna negacij a ; protestant koji do
dalj nega živi od svog protesta. Ali za Modernu je
karakteristična atrofij a osećanja koja se, shodno
iskustvu, sreće kao reakcija uvek tamo gde je bi lIJ
prisutno suviše a posebno suviše lažnog osećanja
Bezose<:aj nost Ulisa dozvoljava zaključak beznadežn<o
senl1mentalnosti. Da li je čovek danas stvarno jo:
tako sentimentalan?
Opet pitanje na koje bi trebalo dati odgovor i7.
Jedne daleke budućnostl. Uostalom imamo nekog
oslonca za tvrdnju da obmana naših sentimenata po­
seduje sasvim nedolične proporcije. Pomislite samo
na upravo katastrofalnu ulogu popularnih sentime­
nata u vreme rata! Pomislite samo na našu takozva­
nu humanost ! Kako je svaki pojedinac bespomoćna
žrtva svog sentimenta, ali žrtva koja nije vredna
žaljenja, o tome bi zapravo najviše mogao da kaže
psihijatar. Senti mentalnost je nadgradnja brutal no­
sti. Bezosećajnost je tome odgovarajuća protivpozi­
cija, koja neminovno pati od istih nedostataka. Uspeh
Utisa dokazuje da l njegova bezosećajnost deluje po­
zitiv no, zbog toga se mora zaključiti da postoj i višak
sentimenta, čije prigušivanje individui izgleda pod­
nošlj ivo. Ja sam isto tako duboko ubeđen da nismo
ogrezl i samo u srednjem veku već i u sentimentalno-
tl, i da zbog toga moramo smatrati sasvim shvatlj i ­
v i m a k o s e pojavi prorok kompenzatorne bezosećaj ­
nosti naše kulture. Proroci su uvek nesimpatični i po
pravilu i maj u loše manire. Ali ponekad oni pogađa­
j u. Kao što je poznato i ma vel i kih i malih proroka ;
kojima pripada Džojs, o tome ć e odlučiti istorija.
Umetnik je razglasnik duševnih taj ni nj egove epoht!.
nevoljno, kao svaki pravi prorok, ponekad nesvestan
kao meseča r. On uobražava da govori iz samoga

Ih I \l n J;: . Od a b r a n a (l e \ a . \ 1 1
24 1
sebe, ali duh epohe je vodič njegovih reči a ono što
ovaj kaže jeste, jer dejstvuje.
Ulis je document humain našeg vremena i još
više - on je tajna. Doduše, tačno je da on može oslo­
boditi duhovno podjarmljene, a da njegova hladnoća
može da zaledi do srži sentimentalnost, pa čak i nor­
malna osećanja. Ali ova lekovita dejstva ne iscrplju­
ju njegovo biće. Da je samo zlo kumovalo delu j e
interesantan aper�u, a l i nije dovoljan. Unutra je i ži­
vot, a život nikada nije samo zlo i razaranje. Doduše
sve što najpre možemo obuhvatiti u knjizi je nega­
tivno i razorno, ali čovek naslućuje nešto neshvatlji­
vo, neku tajnu svrhu što joj daje. smisao a samim tim
i dobro. Da li bi ovaj šareni tepih satkan od reči i sli­
ka na kraju trebalo da bude »simboličan« ? Za ime
sveta, ja ne mislim na alegoriju, već na simbol kao
izraz neshvatljive bivstvenosti. Kada bi to bilo sim­
bolično, onda bi skriveni smisao morao bilo gde da
zasvetluca kroz čudnovatu građu, tu i tamo morali
bi da zabruje zvuci koje je čovek načuo u drugim
vremenima i na drugim mestima, pa bilo to u retkim
snovima ili tamnim mudrostima zaboravljenih naro­
da. Ova mogućnost se ne može osporiti, ali ja za nju
nisam našao ključ. Naprotiv, knjiga mi izgleda da je
napisana sa najvećom svesnošću; to nij e nikakav san
niti otkrovenje nesvesnog. Cak je sa izrazitijom na­
mernošću i sa isključivijom tendencijom nego što j e
Ničeov Zaratustra i l i Geteov Faust I I . To j e svaka­
ko razlog zbog čega Ulisu nedostaje simbolični ka­
rakter. Covek doduše naslućuje arhetipsku pozadinu ;
iza Dedalusa i Bluma stoje večite figure duhovnog j
čulnog čoveka, gđa Blum verovatno prekriva u ovo­
stranost upletenu Animu, sam Ulis bio bi junak -
ali delo ni na koji način ne cilja na ove pozadine već
upravo dalje od toga, u najširu i najj asniju svesnost.
Knjiga očigledno nije simbolična i neće da bude ni
pod kojim uslovima. Ako bi uprkos tome bila simbo­
lična u izvesnim partijama, onda bi to značilo da j e
uprkos najvećem oprezu probilo autorovo nesvesno.
Jer »simbolično« znači da u objektu, bio on duh ili
svet, skriveno postoji neshvatljiva, moćna suština, i

242
 čovek čini uzaludan napor da izvan njega postojeću
tajnu svrsta u neki izraz. U ovu svrhu on mora da
se posveti objektu svim svojim duhovnim snagama i
da prodre kroz sve svetlucave opne da bi na svetlo
dana izneo zlato, lj ubomorno skriveno u nepoznatim
dubin ama.
Ali najpotresnije u Ulisu je da se iza hiljada
opni ništa ne skriva, da se on ne obraća ni svetu ni
duhu i da hladno kao mesec, posmatrajući sa ko­
smičkih daljina, 14 pušta da se odvija komedij a posto­
j anja, bivstvovanja i proticanja. Ja se uistinu nadam
da Ulis nije simboličan, jer bi inače promašio svoj
cilj. Kakva bi to morala biti strašljivo čuvana tajna
koja je sa besprimernom brižlj ivošću skrivana na 735
nepodnošljivih strana? Bolje ,čovek da ne gubi vre­
me i trud u besplodnom kopanju za blagom. Iza toga
ne srne biti ničega jer bi inače naša svest bila po­
novo uvučena u duh i svet, ponavljajući u večnost
Mrs. Dedalusa i Bluma, zaluđen a od deset hiljada
površina. To upravo Ulis želi da spreč i ; on želi da
bude oko čija moć viđenja slabi i raste sa mesec om ,
svest odvojena od objekta, neosvojena niti od bogo­
va niti od pohote, koj u ne vezuje ni ljubav ni mržnja,
ni ubeđenje ni zabluda. UHs ne kaže ali on to čini :
izdvajanje svestil 5 je cilj koji se nazire iza maglene
zavese ove knjige. To je svakako tajna nove svesti
sveta, koja će biti jasna onome ko nije savesno pro­
čitao 735 strana, već 735 dana svoj svet i svoj duh
posmatrao Ulisovim očima. Ovaj vremenski period
treba shvatiti simbolično - »vreme, vremena i polu­
vreme« - potrebno je da bude dovoljno dugo vre­
mena, neodređenog trajanja, u kome se odvija preo-
, bražaj . Izdvajanje svesti - homerovski - veličan-

14 Gilbert, 1. c., p. 406: »

• • • posmatrajući kosmos tako
reči okom božjim«.
1 5 Gilbert, 1. c., takođe podvlači ovo izdvajanje. On kaže
na str. l l : .Vedro izdvajanje određuje držanje pesnika.« (Iza
reči »vedro« morao bih staviti znak pitanj a). "Sve duhovne
ili materijalne, uzvišene ili bezvredne činjenice za umetni­
ka imaju istu vrednost. Ovo izdvajanje, koje je isto tako
apsolutno kao i ravnodušnost prirode prema njenim stvo­
renjima, svakako je jedan od uzroka U1isovog »realizma«.

IS'
243
 tvem stradalnik Odisej, ploveći kroz k anac mora
izmedu Scile i Haribde, izm du la\, ' n nata duh i v ­
ta- u dablin kom paklu - izmedu oca Džon Kon­
mia i vicekralja I rske »izgužvana c dulja koju odmah
ponovo bace« a koja otpliva niz Lifej : » Elijah . . .
skiff, light crumpled throwaway, sa il ed eastward by
flanks of ships and trawIers, amin an archipelago
of corks beyond new Wapping tr et past Benson's
ferry, and by the threemasted hooner Roseveal!
from Bridgewater with bricks. ,, "
O o izdvajanje svesti, ova d personalizacija lič­
nosti, da li to može biti Itaka Džojsove Odlseje?
Može se pomisliti da u svetu samih ništavila pre­
ostaj e j edino Ja, Džejms Džojs. Ali niste li primetili
da se među svim tim kobn i m senkama J a �reće j edno
jedino stvarno Ja? Sigurno. svaka figura u Ulisu je
nenadmašno stvarna, one i ne mogu biti drugačije
nego što su; on su to u svakom pogledu a ipak ne­
maj u Ja, nijednu akutno svesn u, l j udsku centralnu
tačku, ono Ja-ostrvo optočeno toplom krvlju srca.
koje je, iako tako maleno, i pak toliko životno važno
Svi ti Dedalusi, Blumovi, Harisi, Linči, Maligani i
već kako se zovu, svi oni govore i kreću s(> kao u za­
jedničkom snu, koji nigde ne počin j e i nigde se ne
završava, koji je zato samo tu što ga sanja » N iko'"
nevidljivi Odisej . Niko ne zna, a ipak svi žive zato
što ih j edan Bog poziva da žive. Takav je život i zbog
toga su Džojsove prilike tako stvarne - vita som­
nium breve. Ali ono Ja, koje ih sve obuhvata, nigdl
se ne poj avljuje. Ničim se ne izdaje, nih kroz neki
sud, ni kroz kakav udeo, niti kroz an tropomorfiza m .
Uop'te se ne moze nači Ja stvaraoc ovih prilika. I z ­
gleda kao d a s rasplinuo u bezbrojne figure Ulisa . ' :
A ipak i l i naprotiv upravo zato s v i svako, čak i izo­
stala interpunkcija završnog poglavlja, sve je sam

Ud 17
Džojs. Njegova oslobođena. posmatračka svest, kOJa

II P. 23 9.
Kao što sam Džojs kate ( A Portrait oj tite A rt iSI II
lt Young Man) : » Umetnik koji stoji kao Bog stvaranja u III
iza ili s onu stranu i l i iznad svog dela. nevidlji j<' i bl '
'

:0 stvenog hvot a . rnvnodušan i ci..'i l t nokte,

bez vremenski skup dogadaja od 1 6 Juna 1 904. godine
odsutno obuhvata jednim pogledom, mora da J C za
ovu poj avu rekla : at twam asi - to si ti - »ti �I
\'išem smislu - ne j a. već Sopstvenost (Selbst) pošto
samo SopstvE'nost obuhvata Ja i Np-Ja, donjI svet,
utrobu, » imagine.: ct lares« i nebo.
Kada čitam UlLa . uvek mi se pred očima j a vlja
kineska lika Jogina, koj u j obja 'io Vilhel m (Wil­
helm), IZ čije glave izlazi 25 obličj a.l� Ova slika ilu­
struje du ·evno stanje Jogina koji namera va d- M.'
oslobodi svoga Ja, da bi prešao u potpunije, objektiv­
nije stanje bivstvovanja, u stanje » usamljenog, mir­
nog mesečevog koluta , u sat-čit-ananda, pojam po­
stojećeg nepostoj anja - poslednji cilj istočnjačkog
puta spasenja, dragoceni biser mudrosti Indije i Kine,
tražen i slavljen milenijumima.
" Zgužvana cedulja koja se odmah ponovo baca
pliva prema Istoku. Ova cedulja se tri puta sreće u
Ulisu, svaki put tajanstveno skopčana sa »Elijasom.
( Ilija) . Dva puta se najavlj uje : ), Dolazi Jlij a . « I stvar­
no on se poj avljuje u sceni burdelja (koju Mari -
Middleton M urry -s pravom upoređuje sa valpur­
gijskom noći) gde na američkom slengu saopštava
tajnu cedulje : »Boys, do it now. God's time is 1 2.25.
Tell mother you'll be there. Rush your order and vou
play a shck ace. Join on right here! Book through to
eternity j unction, the nonstop run. Just one word
more. Are you a god or doggone dod? If the second
advent came to Coney Island are we ready? Florryl'
Christ, Stephen Christ, Zoe Christ, Bloom Christ,
Kitty Christ, Lynch Christ, ifs up to you to sense that
cosmic force. Have we cold feet about he cosmos? No.
Be on the side of the angels. Be a prism. You have
that omething within, the higher self. You can rub
shoulders with a Jesus, a Gautama, an Ingersoll. Are
you all in this vibration ? I say you are. You once
nooble that, congregation, and a buck joy ride to

I� Wilhelm und Jung: Das Geh eimnis der Gotdene'l

B1iite.
IV Flori (Florry), Zoe (Zoe) i Kiti (Kitty) su tri burdelj ­
. ke kurve, ostale Stivenove saputnice.

245
heaven becomes a back number. You got me? It's a
lifebrigtener, sure. The hottest stuff ever was. It's
the whole pie with jam in. I1's j ust the cutest snapp­
iest line out. It is immense, supersumptuous. It re­
stores. «!!O
Vidi se šta se ovde desilo: oslobođenje lj udske a
time i skopčano približavanje » božanskoj « svesti -
osnova najvišeg umetničkog učinka ULisa đavolski
-

se izobličava u pijanoj j azbini burdelja kada se nje­

na misao j avi u lj ušturi tradicionalnog obrasca reči.
Ulis, patnik i lutalica, čezne za svojim rodnim ostr­
vom, za samim sobom, budući da se probija kroz po­
metnju 1 8 poglavlja oslobodivši se budalastog sveta
iluzija, » posmatrajući iz daleka« bez uzimanja uče­
šća. N a taj način postiže upravo ono što su postigli
Hristos ili Buda, naime pobedu nad budalastim sve­
tom, oslobođenje od suprotnosti, što je bila i Fausto­
va težnja. I kao što se Faust rastapa u višem žen­
skom, tako i u ULisu gđa Blum, koju Stjuart Džilbert
(Stuart Gilbert) s pravom naziva ozelenelom zem­
l jom, ima poslednju reč u njenom monologu lišenom
interpunkcije i njoj je dodeljena milost da posle svih
kreštavih đavolskih disonanci zabruji harmoničnim
završnim akordom.
Ulis je stvaralački Bog u Džojsu, pravi demiurg,
kome je pošlo za rukom da se oslobodi uplitanja u
svoj kako fizički tako i duhovni svet i da taj svet po­
smatra sa oslobođenom svešću. Prema ljudima Džoj­
sov Ulis se odnosi kao Faust prema Geteu, kao Za­
ratustra prema Ničeu. UHs je više Sopstvenost, koja
se iz slepog ostvarenj a sveta vraća u božanski zavi­
čaj . U celini u knjizi ne nastupa UHs, sama knjiga
je Ulis, mikrokosrnos u Džojsu, svet Sopstvenosti i
Sopstvenost sveta u j ednom. Ulis se može vratiti
samo onda kada je celom svetu okrenuo leđa, duhu
kao i fizisu. Tu zapravo leži dublja osnova Ulisove
slike sveta: To je 1 6 . j uni 1 909, naisvakodnevniji i
najobičniji dan ovoga sveta, u kome će beznačaj no
potencijalni ljudi neumorno reći i počiniti besciljnp.

�O Podvukao Jung, p. 478.

246
stvari bez nekog početka i to sneno i snevano, pa­
kleno, ironično, negativno, ružno i đavolski, pa ipak
tačno - to je slika sveta koja čoveka može navesti na
ružne snove ili prouzrokovati kosrničko raspoloženje
» pepeljave srede«, ili možda ono osećanje stvaraoca
sveta na dan 1. avgusta 1 9 1 4. Prema optimizmu sed­
mog dana stvaranja Demiurgu mora da je bilo teško
da se 1 9 1 4 . dalje identifikuje sa svojim stvorenim de­
lom. Utis je pisan od 1 9 1 4 . do 1 9 2 1 . godine - nikak­
vog osnova za neku posebno vedru sliku sveta a još
manje povoda da se ovaj svet zagrli sa puno ljubavi
(ali i od tada ne!). Stoga nikakvo čudo što je stva­
ralac sveta u umetniku ocrtao negativnu sliku nje­
govog sveta, tako negativnu, tako blasfemično nega­
tivnu da je cenzura anglosaksonskih zemalja mora­
la da spreči skandal protivurečnosti sa izveštaj em
stvaranja sveta, tako da je jednostavno zabranila
Utisa! Tako je pogrešno shvaćeni demiurg postao
Odisej koji traži zavičaj .
Od osećanja u UtiStL ne može se naći mnogo šta,
što je sigurno prijatno svakom esteti. Ali postavimo
da Ulisova svest nije bila mesec, već Ja u posedu tre­
zvenog razuma i osećaj nog srca, onda put kroz 1 8
poglavlja n e bi bio samo nezadovoljstvo, već pravi
put patnje, a uveče bi ovaj lutalica, pokoren i očajan
zbog sve bede i sveg besmisla ovog sveta, pao u za­
grljaj Velike Majke koja znači početak i kraj života.
U Ulisovom cinizmu krije se veliko sažaljenje, trp­
ljenje j ednog sveta koji nije dobar i nije lep, koji je,
još gore od toga, beznadežan, pošto se val j a kroz ve­
čito ponavljanje svakodnevnih j ednoličnih dana, no­
seći sobom svest u svojoj ludoj igri kroz sate, me­
sece, godine. Ulis se odlučio za rez koji treba da raz­
dvoji vezu svesti od nj enog objekta. On se oslobodio
učešća, uplitanja, opsena i zbog toga može da se
vrati. On je više od samo subjektivnog, ličnog izra­
žavanja mišljenja ; pošto stvaralački genije nikada
nije jedan, već mnogi, on u tišini duše govori mno­
gima, čiji je on smisao i sudbina isto tako kao i
umetnikov.

247
 Sada mi izgleda kao da sve
nega tivn o, » hladno­
krvn o«, bizarno bana lno, grot
eskno i n fern alno da sve
to predstav lja vrlin u Džojsovo
g dela , zbog koje bi se
ono trebalo slav iti. Stra hovi
ta dosada i užasna mono­
tonija jedn og neis kazn o boga
tog, bezbroj puta face­
tiranog jezik a u poglavlji ma
koja se šunj a]u kao
pant l] ičara, epski su velič anst
veni , prava Mah abha ­
rata nedovolj nosti jedn og ljud
skog ćoškastog svet a i
nj egovih budalasto đavolskih
osnova. » From drai ns,
defts, cess poo Is, midd ens arise
on all sides stag nant
fum es. «2 1 I u ovoj kalj uzi se
ogledaju skor o sve naj­
više i posl ednj e relig ijske
ideje u blasferničnoj izo­
bličenosti - kao u snovima.
(Zemljak i Ulis koji živi
u velegradu je Kubinova
Druga strana Alfred
_
K ubin : And ere Seit e).
Ovo mogu da prih vatim i dobr
ovoljno jer se ne
može osporiti. Naprotiv, čak
poja va eshatologije u
skatologiji potvrđuj e Tert
ulija novu istin u : » Anim a
natu ralit er christian a. « UHs
se pok azuj e kao doba r
anti hrist i time doka zuje post
oj anost svog katoličkog
hrišćanstva. On ne samo da
je hriš ćani n već budi sta,
šivaista i gnos tičar »(W ith
a voic e of waves) . . .
Whi te yoghin of the Gods.
Occu lt pima nder of Her­
mes Trismegistos. (Wit h a
voice of whis tling sea­
wind). Pun arja nam patsypu njau b!
I won 't hav e my
leg pu1l ed. It has been said
by one: beware the left,
the cult of Shak ti. (Wit h a cry
of stor mbirds). Shak ti,
Shiv a ! Dar k hidd en Fath er!
. . . Aum ! Bau m ! Pyj aum !
I am the light of the homeste
ad, I am the dreamery
creamery butt er. «2!
Najveće i najs tarij e duho vno
dobro. neiz gubl je­
no ni u nizin ama otpa dne
jam e, zar to nije dirlj ivo
i znač ajno ? To nije rupa u
duši kroz koju spir itus
divi n us kon ačno može da
izda hne svoj život u svet
smrada i prlja vštin e. Star
i Her mes , otac svih jere ­
tički h stra nput ica, tačn o j
e zaklj učio : » Kako gore,
tako dole .« Stiven Ded alus
, vazd Ušni čovek ptič je
glav e, nala zi se u smr dljiv
om glib u zem ljine utrobe
kada namerava da pobegne
iz suviše vazd ušastog
% 1 Ulysses. scena
u javno j kući. p. 4 1 2.
:tt Ulysses, p. 48 ' .

248
vazdu§nog carstva i sreće poglavara kOJi ponovo beži
u podzemlje. » I tako bežim na najdalji \ kraj sve­
ta . . . f( a završna rečenica j e dokazna snaga Ulisove
blas!emije.!3 Još bolje : Blum, čulno, perverzno i im­
potentno njuškalo, u dubini prljavštine doživljava
ono što mu se do tada nikada nije desilo - preobra­
ženje u bogoooveka. Još jedna radosna vest: kada su
se izgubili večiti znaci nebeskog svoda, onda se na
zemlji ponovo nalazi svinja koja traži gomoljice ; po­
što su one neuništivo i trajno utisnute kako u gor­
njem tako i u donjem svetu, ne mogu se uvek naći u
od Boga prokletoj , mlakoj sredini.
UHs je apsolutno objektivan i apsolutno pošten
i zbog toga pouzdan. Covek može imati poverenja u
njegovo svedoč&lstvo kOle najavljuje moć i ništav­
nost duha i sveta. Sam UHs je smisao, život i stvar­
nost, u njemu je uključena stvarna fantazmagorija
duha i sveta, ljudi i stvari. Ovde bih želeo da posta­
vim jedno pitanje gospodinu Džojsu : »Da li ste pri­
metili da ste vi predstava, zamisao, možda Ulisov
kompleks? Da on na sve strane, kao hiljaduoki Argus,
stoji oko vas i da vam je smišljao svet zaledno sa
antisvetom, da bi imali objekte, bez kojih uopšte ne
bi mogli biti svesni svoga Ja? « Ne znam šta bi ce­
njeni autor odgovorio na ovo pitanje. To me se, na
kraju krajeva, uopšte ne treba da tiče i uopšte ne
treba da me brine ukoliko hoću da se na svoju ruku
bavim metafizikom. UHs naime daje podsticaj a čo­
veku na to, kada sagledamo kako on iz makrohaos­
-kosmosa istorije sveta precizno izdvaja mikro-kos­
mos dablinskog 1 6 . juna 1 904. i preparira ga ispod
staklene ploče, sa svim njegovim ukusnim i neuku­
snim pojedinostima i opisuj e ga sa zapanjuj ućom
akribijom, kao posmatrač koji uopšte ne učestvuje u
svemu tome. To su ulice, to su kuće, parkić za šet­
nju - stvarni gospodin Blum se brine o svom pre­
duzeću za oglase, stvarni Stiven se bavi aiorističkom
filozofijom. Ne bi bilo uopšte nemoguće da gospodin
Džojs lično iskrsne u vidnom polju na nekom od da­
blinskih ćoško a. Zašto ne? Ta on je isto tako stva-

23 Verovatno alu7ije na Psalm 1 39, 7-9, i Ulis, p. 476.

ran kao i gospodin Blum, zbog toga bi se i on mogao
uloviti, preparirati i opisati (na primer kao Portrait
of the Artist as a Young Man).
Dakle, ko je Ulis? On je svakako simbol onoga
što je rezime, jedinstvo svih pojedinačnih pojava ce­
log Ulisa, Mr. Bluma, Stivena, Mrs. Blum uključu­
j ući i Mr. Džejms Džojsa. Zamislimo samo: stvorenje
koje nije samo bezbojna kolektivna duša sastavljena
od neodređenog broja goropadnih i međusobno ne­
pripadnih individualnih duša, već sastavljeno i od
kuća, vozila, crkava, reke Lifej, više j avnih kuća i
jedne zgužvane cedulje na putu ka moru, a koj e upr­
kos tome poseduje opažaj nu i reproduktivnu svest.
Ova neizmislivost draži na spekulacije, naročito zbog
toga što čovek i onako ne može ništa dokazati i po­
sledično srne samo da nagađa. Moram priznati da
sumnjam da je Ulis, kao opsežnija Sopstvenost, sub­
j ekt, koji pripada svim tim objektima ispod stakle­
ne ploče, biće, koje tako čini kao da je ono Mr. Blum
ili štamparija ili zgužvana cedulja, a u stvarnosti ono
je ipak »the dark hidden Father« svojih objekata.
»Ja sam onaj koji žrtvuje i žrtvovani« a u govoru
podzemlja : »1 am the light of the homestead, I am
the dreamery creamery butter. « Ako se sa lj ubav­
nim zagrljajem obrati svetu, onda cvetaju svi vrtovi !
» 0 and the sea . . . crimson sometimes like fire and
the glorious sunsets and the figtrees in the Alarneda
gardens yes and all the queer little streets and pink
and blue and yellow houses and the rosegardens and
the j essamine and geraniums and cactuses . . . « , ali
ako j oj okrene leđa dalje se odvija pusta svakidašnji­
ca - » labitur et labetur in omne volubilis aevum«
(teče dalje i teče, i večito će teći - Horacije, Pisma,
1, 2, 43).
Prvo j e demiurg u taštini stvorio svet koji je bio
sasvim po njegovoj zamisl i ; ali kada je pogledao na­
više, video je svetlost koju nije stvorio. Na to se vra­
tio tamo gde je bio njegov zavičaj . Ali kada je ovo
učinio, nj egova muška stvaralačka snaga preobrazila
se u žensku revnost tako da je morao da prizna :

250
 Nedovoljnost
Ovde postaje događaj ;.
Neopisivost,
Ovde je izvršena ;
Večito žensko
Vuče nas naviše.
Ispod staklene ploče na zemlji koja je duboko
dole u Irskoj, u Dablinu, Eccles Street 7, u svojoj po­
stelji, pospan, 1 7 . j una 1 904. oko dva sata po ponoći
poručuje glas opuštene Mrs. Blum: »0 and the sea
the sea crimson sometimes like fire and the glorious
sunsets and the fig trees in the Alarneda gard en s yes
and all the queer little streets a,nd pink and blue and
yellow houses and the rosegardens and the jessamine
and geraniums and cactuses and Gibraltar as a girl
where I was a Flower of the mountain yes when I
put the rose in my hair like the Andalusian girls
used or shall I wear a red yes and how he kissed me
under the Moorish wall and I thought well as well
him as another and then I asked him with my eyes
to ask again yes and then he asked me would I yes
to say yes my mountain flower and first I put my
arms around him yes and drew him down to me so
he could feel my breasts all perfume yes and h�s
heart was going like mad and yes I said yes I will
Yes. «%4
O Ulisu, ti si stvarno pobožna knjiga za prema
objektu pobožnog, i od objekta prokletog belog čo­
veka! Ti si exercitium, askeza, mučni ritual, magij­
ska procedura, osamnaest paralelno uključenih alhe­
mijskih retorti u kojima će se sa kiselinama, otrov:­
nim parama, hladnoćom i vatrom izdestilisati ho­
munkulus jedne nove svesti sveta!
Ti ne kažeš ništa i ništa ne poveravaš, o Ulise,
ali ti deluješ. Penelopa više ne treba da tka beskrajnu
odoru, ona se sada šeta po zemaljskim vrtovima pošto
se njen suprug vratio sa svih lutanja. Jedan svet je
nestao i nastade nov.
Post scriptum : Ulis kao lektira već napreduje u
snošljivim granicama.

!4 L. c., p. 735.
 o POSTAJANJU LI C NOSTI

Oslanjajući se nešto slobodnije na j edan Geteov

stih često se citira :
Najveća sreća dece ove zemlje
Jeste samo ličnost.:
a time i iskazuje mišljenje da krajn j i cilj i naJJaca
želja svega leži u razvitku one celovitosti čovekovog
bića, koju označavamo kao ličnost. » Odgaj anje lič­
nosti« danas je postalo vaspitni ideal nasuprot stan­
dardizovanom kolektivnom ili normalnom čoveku,
forsiranom od strane opšte masovnosti, u ispravnoj
spoznaji istorijske činjenice da su velika, oslobođa­
vajuća dela svetske istorije proistekla od vodećih
ličnosti a nikada od uvek sekundarne, trome mase,
kojoj je čak i za najmanji pokret vazda potreban de­
magog. Razdragani poklič italijanske nacije upućen
je dučeu, a j adikovke drugih nacija oplakuju odsu­
stvo velikog vođe.' Cežnja za ličnošću je postala
stvarni problem, kojim se danas bave mnogi umovi,
i
nasuprot ranij im vremenima, kada e samo j edan
jedini naslutio ovo pitanje, Fridrih S iler (Friedrich
Schiller) čija su pisma o estetskom odgaj anj u od
svog nastanka naovamo apsolvirala više od stotinu
godina literarnog trnoružičinog spavanja. Mirno mo-

(1] Predavanje održano pod naslovom : "Unutrašnji

glas« u Kulturnom udruženju, Beč, novembra 1932.
: W est- ostlicher Divan. Buch Suleika.
, Otkako je napisana ova rečenica i Nemačka je našla
svog firera.

255
žemo tvrditi da sveto rimsko carstvo nemačke nacije
nije primetilo Fridriha Silera kao vaspitača. Nasu ­
prot tome furor teutonicus se obrušio na pedagogiju.
to jest na vaspitanje dece, baveći se dečjom psiho­
logijom, pronalazeći- i n fantilno u odraslom čoveku l
na taj način od detinjstva stvorio tako važno stanje
za život i sudbinu čoveka da su sasvim gurnuti u
stranu stvaralački značaj i mogućnosti živottt odra­
slih. Cak se naše doba ushićeno slavi kao » era dece« .
Ovo bezmerno proširenje i širenje dečjeg vrtića isto­
vremeno ide sa potpunim previdanjem vaspitne pro­
blematike koj u je genijalno naslutio Si ler. N iko ne
osporava važnost detinjstva niti ga pak potcen j uje.
isuviše su j asna teška, često trajna oštećenja nastala
zbog glupavog vaspltanja u kući a kasnije školi i
isuviše je neodbaciva neophodnost razu mnih peda­
goških metoda. Medubm, ako čovek hoće ovo zlo da
stvarno dohvati u njegovom korenu, onda se ozbilj ­
no mora postaviti pitanj e : kako je došlo d o toga l
kako to da je i danas j oš slučaj da se primenjuju
glupe i ograničene vaspltne metode? Ipak, očigledno
i jedino stoga što ima glupih vaspitača, koji nisu
ljudi već personificirani automati o re ene metOcle.
KQ..želi
. da va 'Ritava, treba j am p ' tan. Dana '
j oš uvek praktikovano učenje napamet i mehamčka
primena metoda uopšte n ije vaspitanje, niti za dete.
ni za samog vaspitača. Neprestano se govori o tome
da dete mora biti odgajano u ličnost. Ja se, naravno,
divim ovom visokom vaspitnom idealu. Ali ko odga­
ja te buduće ličnosti? To su na prvom i najvažnijem
mestu obični, nekompetentni roditelji, koji su često
i sami celog života polu ili sasvim deca. Ko će najzad
očekivati od svih tih običnih roditelja da budu ,.. l ič­
nosti « , i kUe ikada _mislio na to da smisli metode
kojima bi se » 1icnost« mo la usadi ' roditeljima"
Zbog oga se, prirodno, više očekuJe od pedagoga, od
obrazovanog stručnjaka, koji je čestito upućen u psi­
hologiju - naime u gledišta ovih i l i onih, često di­
jametralno suprotnih mišljenja o tome kakve su ve­
rovatno osobine deteta i kako ih treba tretirati. Za
mlade lj ude. koji su pedagogiku odabrali za SVOJ ži-

256
votni poziv. pretpostavlja se da su i sami yaspitan i .
Niko verovatno neće tvrditi d a su istovremeno svi
listom i ličnosti. Oni su sve u svemu i mali isto de­
fektno vaspitanje kao i deca koju treba da vaspitava­
j u , i po pravil u su isto toliko malo ličnosti kao i ova
deca. Naš vaspitni problem uopšte pati. od j ednostra­
nog ukazivanja na dete koj e se treba vaspitati kao i
od isto tako j ednostranog zataškavanja neodgojeno­
sti odrasli h vaspitača. Sa završenim studi jama svako
sebi izgleda kao kompletno vaspitan, j ednom rečj u
kao odrastao. On sebi mora ovako da izgleda. on mora
imati čvrsto ubeđenje svoje kompetentnosti. da bi
mogao da izdrži borbu za egzistenciju. Sumnja i ne­
sigurnost deluj u parališući i kao prepreka koja Upt lJ ­
pašćuje neophodno poverenje u sopstveni autoritet i
čini ga profesionalno nesposobnim. O njemu hoće da
se čuje da može i da je siguran u sebe a ne da sum­
nja u sebe i u svoj u nadležnost. Kompetencija je
bezuslovno prokletstvo stručnjaka.
Svako zna da ovo n isu idealne prili ke. Ali one
su u datim uslovima, cum grana salis najbolj e mo­
guće. Covek uopšte ne može da sagleda kako bi mogle
biti drugačije. Od prosečnog vaspitača naprosto se
ne može očekivati više nego od prosečnih roditelja.
Ako su dobri stručnjaci, onda čovek sa njima mora
biti zadovolj an isto onako kao i sa roditeljima koj i
svoju decu vaspitavaj u na najbolj i mogući način.
Bolje je visoki ideal odgaj anja l ičnosti ne prime­
nj ivati na deci. J er ono što se obično podrazumeva
pod » ličnost « , naime određena ps i hi čka relovitost,
sposobna za otpor i nadarena snagom, je ideal odra­
' slog, kojeg čovek hoće da doturi detinjstvu u dobu
kada još nije svestan problema svoJe takozvane zre­
losti ili - što je još gore - kada ga svesno izbegava.
Naime, ja sumnj am da naše savremeno pedagoško i.
psihološko oduševljenje za decu ima nepoštenu na­
meru : govori se o detetu, ali se pri tom misli na dete
u odraslom. U odraslom se, zapravo, krije dete, večito
dete,� jedno još uvek jormirajuće ali ni kada komple-

4 .up. Jung und Kt!renyi : Das gottliche K i n d i Ei n ­

fiiltTll n g i ll das Wesen der M!lthologie.

17 J u n g . Odabrana dela, Ul
25'j
tiran o dete kome su stalno potrebni nega, pažnja i
odgajanje. To je deo čovekove ličnosti, koji teži da
se razvije u celovitost. Ali od ove celovitosti čovek
našeg vremena udaljen je kao nebo od zemlje. U pri­
gušenoj slutnji svog defekta on se dokopao vaspita­
nja deteta i oduševljava se dečjom psihologijom na
osnovu omiljene pretpostavke da u njegovom sop­
stvenom vaspitanju i dečjem razvitku mora da je ne­
što išlo naopako, nešto što se može izgladiti u slede­
ćim generacijama. Ova namera je, doduše, dostojna
hvale, ali se razbija o psihološku činjenicu da na de­
tetu ne mogu korigovati niJednu grešku koj u jos
uvek i sam činim. Prirodno da deca nisu toliko glu­
pa, kako to mislimo. Ona isuviše dobro primećuju
šta je pravo a šta nije. Andersenova bajka o kralje­
voj novoj odeći sadrži besmrtnu istinu. Koliko ro­
ditelja mi je najavilo pohvalnu nameru da svojoj deci
uštede iskustvo koja su sami morali da iskuse u de­
tinjstvu. A kada bih ih zapitao: » Al i da li ste sigur­
ni da ste prevazišli ove greške? « , oni bi bili sasvim
ubeđeni da su kod njih sva oštećenja davno korigo­
vana. Ali u stvarnosti to nije bio slučaj . Ako su kao
deca bili odgajani isuviše strogo, oni su svoju sop­
stvenu decu upropašćiva1i neukusnom, neverovatnom
tolerancijom; ako su im u detinjstvu bila uporno
skrivana izvesna životna područja, onda su svojoj
deci otkrivali ista ta područja sa istom takvom upor­
noŠĆu i prosvetiteljski. Oni su, dakle, padali samo u
drugu krajnost, najjači dokaz tragičnog daljnjeg po­
stojanja starih grehova! To su potpuno previđali.
Sve ono što želimo da promenimo kod dece, tre­
ba najpre da pažljivo proverimo da to nije nešto što
bi bilo bolje promeniti u nama, tako, na primer, naš
pedagoški entuzijazam. Možda je to namenjeno nama.
Možda pogrešno shvatamo pedagošku potrebu, po­
što bi nas neprijatno podsetila na to da smo i sami
još . uvek na neki način deca i da nam je u velikoj
meri potrebno vaspitanje.
U svakom slučaju izgleda mi ova sumnja bezu­
slovno umesna ako se želi da se već deca odgaj aju
kao »ličnosti « . Ličnost j e klica u detetu, koja se po-

258
 razvi " a s " u životu. Bez od-
....i..,I"J't1:'Tf1rll'1' , ce ovitosti i sazrevanja ne ispoljava se ni­
jedna ličnost. Ove tr! osobine ne mogu i ne treba da
budu svojstvene detetu, jer bi ono sa njima bilo liše­
no detinjstva. Od deteta bi postao neprirodno, pre­
rano sazreli, odrastao čovek-surogat. Ali ovakve
monstrume već je izvelo moderno vaspitanje, naime
u onim slučajevima gde su roditelj j uložili pravi fa­
natizam. stalno i uvek da čine sve najbolje za svoju
decu i da » žive samo za nju « . Ovaj tako česti ideal
sasvim sprečava roditelje u nj ihovom sopstvenom
razvitku, a osposoblja\'a ih da svoje sopstveno » naJ ­
bolje(1 nameću deci. Ali šta je u stvarnosti ovo tako­
zvano najbolje, to je ono što su roditelji u velikoj
meri zapustili kod sebe. Na taj način deca se pod­
stiču na rezultate koj i roditelj i nikada nisu postigli.
Ovakve metode i ideali stvaraju vaspitne nakaznosb.
Ličnost ne mož da od o " " niko ko je sam nema.
J ne dete, \ ec samo odrasta može da dostigne lic­
nost kao zreli plOd om " j žiuoTn<,u
I stizanJU ličnosti leži ništa man ' e do naj­
oo Jl mo uci razvitak celine jedne posebne jedinke.
Uopšte se ne može sagledati Koliki je ajni roj
uslova neophodno ispuniti da bi se ovo postiglo. Za
to je potreban ceo lj udski život sa svim svojim bio­
loškim, socijalnim i psihičkim a pektima. Ličnost je
najviše ostvarenje rod vo ' st a po bno j ud­
sko bića. Ličnost "e delo n "v"šeJivotne hrabrosti.
apsolutna potvFaa 10 ividualnog postojanja i naJ­
uspešnije prilagođavanje na univerzalnu datost uz
najveću moguću slobodu sopstvenog odlučivanja.
Nekoga za t o odgajiti izgleda mi da nije mala stvar.
To je svakako najveći zadatak, koji je postavio mo­
derni duhovni svet. Opasan zadatak odista, opasan u
svom opsegu koji nije ni približno nasluho čak ni
Siler, kOJi se prvi usudio da proro ki zadre u ovu pro­
blematiku. On je isto toliko opasan kao smeli i bezob­
zirni poduhvat prirode da ženama prepu;ta rađanje
dece. Da li bi bilo zločinačko prometejsko ili pak l u­
ciferovsko stavljanje na kocku, kada bi se neki nad­
čovek drznuo da u svojoj retorti st 'ori homunkulusa,

259
 kOJ I bl se razrastao do hebrejskog Golema? A ipak
l1e bi učinio ništa viš od onoga što priroda svako­
dnevno čini. Nema nijedne l j udske grozote i nenor­
mal nosti koja nije bila u krilu voljene m aj k e. Kao
što l sunce sIJ a iznad pravedn i h i nepravednih i kao
što e noseća i majka doj i lj a sa istom ljubavlju stara
() deci božjoj i deci sotone, ne vodeći računa o mo­
,g ućnim posledicama, tako smo i mi de10vi ove čudne
prirode, koj i , kao i ona. u sebi nosimo nesagledivo.
,- Ličnost se razvija tokom života i z teško ili pak
sasvim nejasno dokučivog k licinog začetka, i tek kroz
naša dela postaje očigledno ko smo. Mi smo kao sunce
koje h rani život zemlje i stvara svakojake lepote, ret­
ko ti i z l a : mi smo kao maj ke koje u k ri l u nose ne­
poznatu sreću i patnje. Mi najpr ne znamo kakva
su u nama dela ili nedela, kakva sudbina. kakva do­
bra i kakva zla; i tek j esen može pokazati šta j e za­
seJano u proleće, i tek j e uveče jasno ono što j po­
čelo ujutru.
Ličnost kao potpuno ostvarenje celovitosh našeg
bića j nedostižan ideal. Međutim, nedostižuosl nika;.
.
da nij protivrazlo protiv ideala, �r -id a ' u ni­
šta drugo do putokaz a nikada cilj .
Kao što dete mora da s razvija da 'bi se vaspita­
\'alo, tako i ličnost mora prvo da se razvija pre nego
što može biti podvrgnuta odgajanj u . I ovde već po­
činje opasnost. I mamo posla sa nečim nesagledivim.
mi ne znamo kako i kuda će se razvijati postojeća
ličnost, a dovoljno smo naučili od prirode i stvarno­
sti da s pravom budemo nepoverlj ivi. Cak smo od
strane h rišćanske nauke odgaj ani u veri u prvobitno
zlo u l j udskoj prirodi . Ali čak i takvi, koj i više n e
d rže do hrišćanske nauke, prirodno da s u podozrivi i
strašljivi u od nosu na mogućnosti koje leže u nj i ho­
vim osnovama. Cak i prosvećeni, materijalistički psi­
holozi kao Froj d daju nam vrlo neprijatnu i dej u o
.usnulim duševnim ponorima čovekove prirode. Stoga
skoro' predstavlja pravu smelost čak i založiti nek u
dobru reč za razvitak ličnosti. Ali čovekov duh skri­
va bezbroj čudnovatih protivurečnosti. M i slavimo
·> sveto materinstvo« a ne mislimo da ga okrivirno za

260
.'\' ljudsk nakaze, kao teške pre tupmke. opasnt:' du­
"-evne bolesnike, idiot } bogalje 'vake vr te, kOJi Sl'
I stO tako rađaj u. Ali poduzima nas najteža sumnj a
kada čovekovoj ličnosti treba da o ućimo slobod­
ni razvitak. Pa onda bi bilo 've moguće , kaže Sl..
I li se ponovo podgrej ava maloumm prigovor > ind l \ } ­
dualizma, . Individualizam mkada nije bio prirodni
razvitak, vec n prirodna uzurpacIJ n prilagod na
I mpertin ntna poza, kOJa svoju prazninu č sto doka­
lUje lomom pred naj manjim "koćama. O d ')
-
'
ra i n Oemu dru om.
N I ko, naime, ne razvija svoJ u hčnost zato što
mu Je neko rekao da bi bilo korisno Ih pametno da
to čini. Priroda nikada �j e ulivala strahopoštovanj
pomoću dobro smišljenih saveta. Samo kauzalno d -
lotvorna prisila pokreće prirodu, takode j čovekovu.
Ništa se ne menja bez nužde, a najmanje čovekov
lično t. Ona je čudovišno konzervativna, da ne kaže­
mo inertna. Samo najopasnija nevol j a moo da J po­
J uri. Tako se i razvitak ličnosti ne pokorava niJ dno]
želj i, nijednom naređenj u i nijednom pogl du, već
amo nevolj i ; njoj je potrebna motivišuća pristla unu­
trašnJe ili spoljašnje sudbine. Svaki drugačiji razvI­
tak bio bi individualizam. Zbog toga pngovor o mdI­
vldualizmu znači prostačku pogrdu, ako on stavlja
prirodnom razvitku ličnosti.
Kao nigde drugde ovde važe reči : » M nogo zva­
nih, malo odabran i h « , pošto je razvitak ličnosti l:.:
njenih klicinih začetaka do potpune svesnosti milo­
stmJa a istovremeno i prokletstvo - njena prva po­
sledica je svesno i neminovno izdvajanje j edinke od
nerazličnosti i nesvesnosti stada. To Je usamL,wanje,
i za to nema utešnije reči. Od toga ne oslobađa m­
kakvo, pa ma koliko uspešno prilagođavanje lli ma
kako glatko uklapanje u postojeći poredak, nikakva
porodica, nikakvo društvo i nikakve pozicije. azvi­
tak ličnosti je takva sreća da se mora skupo platiti.
Ali onaj ko najviše govori o razvitku ličnosti, na}ma­
nje misli o posledicama od kojih se užasavaju već i
manji umovi.

26 1
 Razvitak ličnosti je medutim više od strahovanja
od nenormalnifi s vorenja ili usamljivanja, on je i
vernost sop tvenom�akonu.
Umesto reči vernost ovde bih najradije koristio
grčku reč Novoga zaveta, naime 7ti.O"·n�, koja se po­
grešno prevodi sa verovanje. Reč zapravo znači pove­
renje, poverljiva lojalnost. Verno t op t eno zakQ­
l\u je poverenje u ovaj akon lojalna i trajnost i po­
verljivo nadanje p'r ema tome stav kakav treba da
hl
ima religiozan čovek naspram Bog Ovde postaje
J�"S"no kako iz pozadine našeg pro erna izranj aj u
užasno teške dileme - naime, ličnost se nikada ne
može razviti a da čovek svesno i sa svesnom moral­
nom odlukom ne izabere sopstveni put. Ne samo kau­
zalni motiv, nužda, već i svesna moralna odluka mora
da pozajmi svoj u snagu procesu razvitka ličnosti. Ako
nedostaje prvo, naime nužda, onda bi takozvani raz­
vitak bio samo akrobatika volje; ako nedostaje dru­
go, naime svesna odluka, onda se ' tak zadržava�
tupim, nesvesnim automatizmim Covek se, međ�:
tim, moralno može odlučiti za sopstveni put samo J
onda, ada a smatra najbol ·im. Ako se bilo koji put
smatra boljim, on a se on doživljava na mesto sop­
stvene ličnosti a s tim i razvija. Drugi putevi su kon­
vencije, moralne, socijalne, političke, filozofske i re-(
ligiozne prirode. Ci njenica da konvencije uvek na
neki način cveta 'u -dOkazuje da o roman bro ' l 'uru
n Ira so s v JU 1-.U.Sle tog.a
ne razvija samog sebe ve u a time kolekti v
na racu ps vene celine.
,
Kao što je duševni i socijalni život čoveka na pri­
mitivnom stupnju isklj učivo grupni život uz visoko­
stepenu nesvesnost individue, tako je i kasniji isto­
rijski proces razvitka uglavnom stvar kolektiva i
svakako će tako i ostati. Zbog toga ver (t5 m u kon­
venciju kao u kolektivnu neophodnost na je po­
magalo za nuždu, ali nikakav ideal, ni u moralnom
niti u religijskom odnosu, pošto pokoravanje konven­
ciji uvek znači odricanje od celovitosti i bekstvo od
sopstvenih zadnjih konzekvencij.:J

262
 poduhvat razvitka ličnosti je u stvari nepopular­
na smeonost, nesimpatično skretanje sa širokog puta.
isposnička ćudljiva težnja za podvoj enošću , ili šta se
već misli o usamljenim osobenjacima. Stoga nije ni­
kakvo čudo da se odvajkada samo mali broj upuštao
u ovu avanturu. Da su svi odreda bili budale, mogli
bismo ih kao '�o�w'tcx.�, kao duhovno >privatne ljude
da izbrišemo iz vidnog polja našeg interesovanja. Ali
na nesreću, te ličnosti su po pravilu legendarni ju­
naci čovečanstva, obožavani, voljeni, slavljeni, pravi
sinovi božji, čije ime »ni u eonima ne zalazi " Oni su
pravi cvetovi i plodovi, plodonosno seme drveta čo­
večanstva. Pogled na istorijske ličnosti dovoljno
objašnjava zašto je razvitak ličnosti ideal i zašto je
prekor individualizma pogrda. Veličina istorijskih
ličnosti nikada se nije sastoj ala od n jihovog bezuslov­
nog pokoravanja konvencijama, već naprotiv od nji­
hovog oslobađanj a od konvencija. Kao planinska liti­
ca oni štrče iz mase koja se grčevito drži kolektivnih
strahova, ubeđenja, zakona i metoda i biraju sopstve­
ni put. I uvek je običnom čoveku izgledalo čudno­
vato da čvrsto utabanim putevima sa poznatim cilje­
vima treba da pretpostavi vrletni i uski puteljak koj i '
vodi u nepoznato. Zbog toga se uvek smatralo da je
jedan takav, ako ne sumanut a ono bar opsednut ne­
kim demonom ili bogom; pošto bi se takvo čudo, da
pojedinac može činiti drugačije nego što je čovečan­
stvo činilo, odvajkada jedino moglo objasniti nada­
renošću demonskom snagom ili božanskim duhom. N a
kraju krajeva ko bi drugi mogao da se opre celome
čovečanstvu i večitoj navici do Bog? Stoga su oduvek
junaci imali demonske atribute. Prema nordijskom
shvatanju imali su zmijske oči; njihovo rođenje i po­
reklo bili su naročiti. Izvesni stari grčki junaci imali
su zmijsku dušu, drugi su imali ličnog demona, bili
su čarobnjaci ili božji izabranici. Svi ovi atributi,
koji se lako mogu višestruko umnožiti, pokazuj u da
je za običnog čoveka izvanredna ličnost tako reći
natprirodna pojava, koja se može objasniti jedino po­
moću dodavanja demonskog faktora .

�6 3
 Sta konačno daJe povoda nekom
da bira sopstve­
ni put i da se na taj način kao
iz magle izdig ne iz
nesvesnog id ntiteta sa masom?
Nužda ne može biti,
Jer nevo lja naila zi na mno ge l
svi om se spasavaj u
pomoću konv ncije . Ne može biti
ni moralna odlu ka,
pošto se čove k po prav ilu odlu
čuje za konv encij e.
Sta je to, dakl e, što neum oljiv
o odlu čuje u korist
n eobičnog?
To J e ono što se naziv a unut arn je opre delje nJe;
irac iona lni faktor ko.ii s .
CIlI �ada i nje ovih utabanih
i ura_ kaemancrpa:-
g pute va. Prava lič­
nos t uvek Ima opredelje nje
i veruj e u njega, ima
veru u njeg a kao u Boga , iako
je to, kako bi rekao
obič ni čovek, samo indiv idua lno
osećanje opre delje ­
nja. Ovo opre delje nje, međ utim
, delu je kao zakon
božji , od koga nem a odstu panj
a. Ova činje mca, da
mno gi strad aj u na svom sopstven
om putu , onome ko
Ima opredelje nje ne znači ništa
. On mora da se 0-
vinuje sopstvenom zakonu, kao
da j e to demon koji
mu šapa tom poverava nove, retke
puteve. Ko ima
orpre delje nje, čuje unut rašnji glas, on je
opre delje n.
Z bog toga legenda I veru je da on
Ima privatnog de­
mona, koji ga savetuje i čij e zada
tke ima da izvrša­
va. Najp Ozna tIjI primer ove vrste
je Faust, a lstorij­
ski slučaj J e daim omo n Sokratov
. Prim itivn i vrač i
su imal i svog zmij skog duha , kao
što je i Esku lap,
zaštitm patr on lekar a, predstav ljan.
pom oću epid au­
rijsk e zmij e. Ovaj je OSIm toga imao
priva tnog dem o­
na Kablra Telesfora, kOjI mu je
izgle da čitao ili da­
vao recepte.
Imat i unutarnJe opre delje nje znači u praznače
­
n j u : biti oslov ljen od nekog glasa
. Naj lepše primere
ovog a nalaz imo u ispov estim a staro
zave tnih proroka.
Da ovo nije samo starodrevni fa�on
de parle r, doka­
zuju ispovesti istorijskih ličnosti,
kao Getea I Napo ­
leona - da pomenerno samo dva
blisk a prim era koji
od svog osećanj a opredeljenosti nisu
prav ili nikakvu
tajnu .
Opredelje nje ili osećanje opredelje
nja nije samo
prerogativ velik ih lično sti, već
i mali h sve do naj­
man jeg formata, sam o sa sma njen
jem velič ine ovo

264
postaje sve maglovitije i nesvesnIJe. Izgleda kao da
.. glas unutrašnjeg ,demona ve više udaljuj i da go­
vori rede i nejasnije. Naime, što je l ičnost manja, hm
\'iš postaj e neodređena i nesvesna i konačno s ne­
različita stapa sa zajednicom, predajući na taj načll1
svoju C 10Vltost dok se za to ra 'plinjuje u celini gru­
pe. Na mesto unutrašnjeg gla a stupa glas socijalne
grupe i njenih konvencija, a na mesto opredeljenja
kolektivne potrebe. Ali ne malom brOJU se dešava, ta­
kođe i u ovom nesvesnom socijalnom stanju, da ih
pozove individualni glas, usled čega se ovi odmah
razlikuj u od drugih osećaj ući da su suočeni sa pro­
blemom o kome drugi ništa ne znaju. Najčešće je ne­
moguće drugima objasniti šta se desilo, pošto je ra­
zumevanje zacementirano pomoću najjačih predra­
suda. ,> Covek je kao svi ostali « , » tako nešto ne po­
"toji , a ako se j avilo, onda je naravno » bolesna po­
java « , osim toga kraj nje je nekorisno » misliti da
takva preterana uobraženost može imati nekog zna­
čaj a « , već da je to » ništa drugo do psihologija « . Upra­
vo ova poslednja zamerka Je danas izvanredno popu­
larna. Ona proističe iz neobičnog potcenjivanja PSI­
hičkog, koje se smatra kao nešto lično hotimično sa­
mIm tim i beznačajno, što je paradoksalno i pri svem
psihološkom oduševljenJ U . Nesvesno nije » ništa dru­
go do fantazija ! « Sve u svemu samo se 1> nešto izmi­
šlj a« itd. Covek sebi izgleda kao mag koji opčinjava
psihički život uobličavajući ga po svojoj volj i. Ne­
gira e neugodno a sublimuje neželjeno, strah e
,> objašnj ava« , zablude ispravljaju i na kraju se sma­
tra da je sve vrlo spretno aranžirano. Pri tom se za­
boravilo najvažnije - naime, da je psihičko samo
�vojim najsićušnijim delom identično sa svešću i nje­
nIm čarobnj ačkim veštinama, dok j e nesravnj ivo
veći deo nesvesno, koje se nepokretno i nepristupač­
no, čvrsto i teško kao granit isprečava između nas i
stvarnosti, spremno da se uvek, shodno nepoznatim
zakonima, sruči na nas. Gigantske katastrofe koje
nam prete nisu elementarna zbivanja fizičke ili bio­
loške prirode, već psihička zbivanja. U užasnim raz­
merama nama prete ratovi i revolucije, koji nisu

265
ništa drugo do psihičke epidemije. U svako doba ne­
koliko miliona ljudi može podlegnuti nekoj sumanu­
tosti, i tada će ponovo izbiti svetski rat ili neka ra­
zorna revolucija. Umesto da je izložen divljim živo- \
tinjama, strmim liticama, nabujalim vodama, dana­
šnji čovek je prepušten svojim psihičkim elementar­
nim silama. Psihičko je velika sila, koja mnogostruko
prevazilazi sve zemaljske sile. Prosvećivanje, koje je
obezbožilo prirodu i čovekove institucije, previdelo je
boga užasa, čije je sedište u duši. Ako je igde na me­
stu strah od Boga, onda je to strah od prevlasti psi­
hičkog.
Ovo je sve ipak čista apstrakcija. Svako zna da
»sveznajući« intelekt sve ovo može reći ovako a ipak
i sasvim drugačije. Međutim, nešto je sasvim drugo
kada ovo objektivno, kao granit čvrsto i kao olovo
teško psihičko pristupi pojedincu kao unutrašnje
iskustvo i saopšti mu razgovetnim glasom : » Tako
mora biti « . Tada se on oseća opredeljen, upravo ona­
ko kao socijalne grupe kada ih pozove rat, revolucija
ili bilo kakvo drugo ludilo. Nije uzalud baš naše doba
ono koje vapi za spasilačkom ličnošću, to jest za onim
ko se razlikuje od neizbežne kolektivne sile i time se
bar psihički oslobađa i drugima pali svetionik pun
nadanja, koji najavlj uje da je bar jednom uspelo da
umakne zlokobnom identitetu sa grupnom psihorn.
Zbog svoje nesvesnosti grupa, naime, nema slobod­
nog odlučivanja, zbog čega u njoj psihičko deluje
kao nesputani prirodni zakon. Dolazi do kauzalno
povezanog toka, koji se smiruje tek sa katastrofom.
Kada oseća opasnost od psihičkog, narod uvek čezne
za junakom koji ubija aždaju, zbog toga vapaj i krik
za ličnošću.
Ali kakva posla ima pojedinačna ličnost sa ne­
voljom mnogih? Ona je u prvom redu deo celine na­
roda, i isto kao svi drugi prepuštena sili koj a pokreće
celinu. Jedino što jednog čoveka razlikuje od svih
drugih jeste njegovo opredeljenje. Njemu je ono ne­
savladivo, svuda prisutno psihičko doviknulo da je
njegova nevolja i nevolja naroda. Ako posluša glas,
onda postaje različit i izolovan, pošto se rešio da se

266
povinuje zakonu kOJl mu pristupa iz sopstvene unu­
tarnjosti. »Njegovom sopstvenom zakonu«, svi će uz­
\ iknuti. Ali on sam bolje zna, on mora bolje znati : to
je sam zakon, samo opredeljenje, tako malo » nj ego-
'o kao lav koji ga ubija, iako je to nesumnjivo lav
koji ga ubija, a ne nekakav drugi lav. Samo u ovom
smislu može se govoIiti o » njegovom « opredeljenju,
) nj egovom« zakonu .
Već sa odlukom da svoj put postavi iznad svih
puteva, on je najvećim delom ispunio svoje spasilač­
ko opredeljenje. Sebi je on poništio važnost svih
ostalih puteva. On je iznad svih konvencija postavio
svoj zakon i na taj način se sasvim izdvojio, što ne
samo da ne sprečava veliku opasnost već čak i do­
vodi do opasnosti. Konvencije su, naime, po sebi bez­
dušm mehanizmi, koji nisu u stanju da učine ništa
više od onop'a što obuhvata rutina života. Stvaralački
život j e, međutim, uvek s one strane konvencija.
Zbog toga dolazi do toga da, kada dominira čista ru­
tina života u obliku starinskih konvencija. mora
uslediti destruktivna provala stvaralačkih snaga.
Ovaj prodor je katastrofalan samo kao masovna po­
java, međutim, nikada u pojedincu koji se svesno
potčinjava ovim višim silama, stavljajući im na ra­
spolaganje svo ' e moći. Mehanizam konvencija drži
ljude nesvesno, pošto taaa kao dlvlJač moau ći f!::
tem naVI nutih romen2rbez neaphoonos l svesne od-
.
luke. O
.
a-jOO1}ih KOnvencljQ
je neizbežno. p
.
� l:IŽ85llil opasnost, po-
što, kao kod životinja.. tako ko liudi koji kroz ru-
tinu os i\i Jle.s.vesn · d lazi. d anik vim njenim...
nesagledi im posledicama, kada naiđu novi uslovi,
nepredviđeni starim konvencijama.
Ličnost, međutim, ne ozvoljava da je obuzme
panika odra 'lih, pošto su strahovi i užasi ostali iza
nje. Ona je dorasla promeni epohe i neznano i nevolj­
no postala vođa.
Sigurno da su svi ljudi međusobno slični, jer
mače ne bi mogli da podlegnu istom ludilu, i sigur­
no da je psihička osnova na kojoj počiva individual­
na svest univerzalno istovetna, jer se inače ljudi me-

267
đusobno nikada ne bi mogli razumeti. Tako u ovom
smislu i ličnost sa njenim jedinstvenim psihičkim
svojstvima nije nešto apsolutno j ednokratno l J edin ­
stveno. Jedinstvenost važi samo za individualnost lič­
nosti. kao što važl i za svaku individualnost. Postali
ličnost nij e apsolutni pr rogativ genijalnog čoveka.
On može čak biti genijalan a da nema ili da nije
ličnost. Ukoliko svaka individua ima nJoJ urođeni ži­
votni zakon, onda svaka ima teorijsku mogućnost da
pre svega sledi ovaj zakon i na taj" način da postane
ličnost, to j est da dostigne celovitost. Ali kako živa
bića egzistiraju samo u obliku živih jedinki, to jest
individua, životni zakon u krajnjoj liniji uvek j e
usmeren n a individualno proživljen život. Dakle, iako
objektivno psihičko, koje se u osnovi ne može zami­
sliti drugačije do kao univerzalna i istovetna datost,
znači isti psihlčkl preduslov za sve ljude, ono se ipak,
čim hoć da s 'pojavi, mora individualizovati, pošto
nema drugog izbora do da se odrazl kroz j edinku.
Može 'e međutim desiti da obuhvati čitavu grupu
kada ono, shodno prirodi vodi do katastrofe, i to jed­
nostavno stoga što deluje samo nesvesno, što ga m­
J edna svest ne asimiluje i što se uvršcuje u sve druge
već postojeće životne uslove.
Samo onaj ko sili naišlog unutrašnj g imperati­
va svesno može reći da, postaje ličnost; ko JOJ, među­
tim, podlegne, upada u slepi tok zbivanja i biva uni­
šten. Veličina i s asenje ..svake prave lienosti---jeII
tome s o se sa slobodnom odlukom žrt . e svom
Oprede!-e - vu vesne l:lre.VGdi-u EW$ indivi
nu stvarnos� ..što doživljeno- nesvesno- u-grupi dovodi
samo do ,l!ropastL
Jedan od najblistavijih primera života i smisla
ličnosti, koji nam le sačuvala istorija, j este Hristov
život. Prema rimskom ludilu veličine, od koga nije
patio samo Cezar već i svaki Rimljanin - civis Ro­
manus sum -, pojavio se protivnik u hrišćanstvu,
koje j e, usput primećeno, bilo Jedina religija koju su
Rimljani stvarno progonili. Suprotnost se pokazivala
uvek tamo gde su se sukobljavah kult Cezara i hri­
šćanstvo. Ali kako saznajemo iz nagoveštaj a evange-

268
l ista o duševnom razvitku Hristove ličnosti, ova su­
protnost j e igrala odlučuJUću ulogu i U duši tvorca
hrišćanske religije. Priča o iskušenjima jasno nam po­
kazuje sa kakvom se psihičkom silom sukobio Hn­
stos - to je bila đavolska sila tadašnje p ihologije.
kOJa ga je u pustinji dovodila u ozbiljna iskušenj a .
Ovaj đavo je bio objekbvno psihičko koje je u svojoj
stezi držalo sve narode Rimske imperije ; zbog toga
je i đavo obećavao Hristu sva zemalj ka carstva, kao
da je od nj ega hteo da stvori Cezdra. Sledeći svoJ
unutrašnji glas, svoje opredeljenje i poziv, Isus se
dobrovoljno izložio napadu imperijalističke sumanu ­
tosti, koja j sve ispunjavala - i pobednike i pobe­
dene. Na taj način je spoznao prirodu objektivno psi­
hičkog, koje je ceo svet guralo u patnje i negovalo
čežnju za spasenjem, koja je našla svog izraza i kod
mnogobožačkih pesnika. Ovaj psihički napad, kome
se svesno izložio, on nije potisnuo niti je dozvolio da
ga ovaj potisne, već ga je asimilovao. I tako je od
svemoćnog Cezara postalo duhovno kraljevstvo a od
imperium Romanum univerzalno, vansvetsko božJe
carstvo. I dok je ceo j evrejski narod kao Mesij u oče­
kivao kako imperijalistički tako i politički delotvor­
nog junaka, H ristos je svoju mesijansku opredelj<:­
nost manje ispunio svojoj naciji nego rimskom svetu,
l čovečanstvu ukazao na staru istinu da tamo gde
vl.ada sila nema ljubavi, i da tamo gde vlada ljubav
ne vredi nikakva sila. Religija lJubavi bila je prava
psihološka suprotnost rimskoj đavolskoj sili.
Primer· hrišćanstva najbolje ilustruje moja, pret­
hodna, apstraktna izlaganja. Ovaj na izgled .j edin­
stveni život je postao . obo�a an1 ·simb.ol zbog toga što
je psihološki pro,totip j edinog' smisaonog života, na- '
ime života koji stremi individualnom� to jest apsolut­
nom i bezuslovnom' ostvarenju svog, njemu svojstve­
nog zakona. U tom smislu možemo da se složimo sa
Tertulijanovim uzvikom : » Anima naturaliter chri­
stiana ! «
Obožavanje Hrista kao i Bude n e začuđuje, ali
ubedljivo pokazuje ogromno uvažavanje sa kojim
čovečanstvo susreće ove j unake a samim tim i ideal

269
razvijene ličnosti. Ako danas izgleda kao da će slepa
i destruktivna prevaga besmislenih kolektivnih sila
gurnuti u pozadinu ideal ličnosti, onda je to samo
prolazna pobuna protiv premoći istorije. I ako je po­
moću revolucionarne, neistorijske a stoga i neobra­
zovane sklonosti novim generacijama dovoljno raz­
rušena tradicija, iPllk �aji biti ponovo traženi i
nalaženi.. Ideal ličnosti je neumshva otreba cave
kove duše, koia se, sve što je nepodesnija tim fana­
tičnije brani. Cak i kult Cezara bio je pogrešno shva­
ćeni kult ličnosti, a moderni protestantizam, čija teo­
logija sve više potkopava Hristovo božanstvo, našao
je pribežište u Hristovoj ličnosti.
Velika i tajanstvena stvar lebdi oko onoga što
se naziva » ličnost« . Sve što se o tome može reći uvek
je nedovoljno i neadekvatno tako da uvek preti opa­
snost da se diskusija izgubi u kako obilnom tako i
praznom brbljanju. Cak i pojam ličnosti je u obič­
nom govoru tako nejasno i loše definisana reč, da će
se teško naći dva čoveka koja pod tim razumeju jed­
nQ te isto. Ako ovde predlažem određeno shvatanje.
onda ne uobražavam da je time izrečena poslednj a
reč. 2eleo bih da se sve ovo što sam ovde rekao po­
smatra kao pokušaj mog približavanj a problemu lič­
nosti, bez polaganja prava da se ovaj i reši. Zapravo,
moj pokušaj radije bih shvatio kao opis psihološkog
problema ličnosti. Ovde pomalo otkazuju sva obična
psihološka sredstva i tinkture, isto kao i kod proble­
ma genijalnog ili kreativnog čoveka. Izvođenje iz fa­
mi1ijarnog herediteta ne uspeva sasvim: danas ta�o
omiljena romantika detinjstva, blago rečeno, kreće se
u svom prenosnom značenju ; objašnjavanje pomoću
nevolje - bolest, nedostatak novca itd. - isuviše je
površno. Ovome se uvek pridružuje nešto iracional­
no, nešto što se ne može racionalno obraditi, neki
deus ex machina ili asylum ignorantiae, ovaj poznati
nadimak Boga. Ovde izgleda da problem zadire i u
vanljudsko područje, za što se oduvek postavlja neko
od imena božjih. Kao što se vidi i ja sam moram da
pomenem unutrašnji glas i da ga označim kao ne­
što snažno objektivno psihičko, da bih okarakterisao

270
njegovo dejstvo u postaj anju ličnosti, koje u datom
slučaju izgleda subjektivno. Mefistofel u Faustu nije
personifikovan stoga što to dramski ili scenski bolje
odgovara no kada bi Faust moralizovao sam ili na
zidu crtao sopstvenog đavola. Prve reči posvete :
» Opet se približujete, vi nestalne prilike . . . « nešto su
više od estetskog efekta. To j e, kao đavolov konkreti­
zam, priznanje objektivnosti psihičkog iskustva, tiha
ispovest da j e ipak tako bilo, ne iz subjektivnih že­
lja, strahovanja ili nahođenja, već nekako iz samog
sebe. Sigurno, samo glupak bi mogao da misli na
aveti, ali izgleda da nešto kao primitivni glupak vre­
ba svuda ispod površine razložne dnevne svesti.
Zbog toga večita sumnja da li je na izgled objek­
tivno psihičko stvarno objektivno ili na kraju kraje­
va samo uobraženje. Ali odmah se postavlja pitanje :
da l i sam namerno tako nešto uobrazio, ili j e to u
meni već zamišljeno? Problem je sličan onome kod
neurotičara koji pah od uobraženog karcinoma. On
zna i hiljadama puta mu je rečeno da je uobraženje,
a on me opet strašljivo pita: »Da, ali kako je došlo do
toga da tako nešto uobrazirn? Ja to uopšte neću.« Od­
govor na ovo j e : ideju o karcinomu on nije uobrazio,
već se ona uobrazHa tL njemu bez njegovog predzna­
nja i bez njegove dozvole. Osnova ovog zbivanja je to
što se u njegovom nesvesnom odvija psihičko raste­
nje, »bujanje « , koje se ne može privesti u svest. On
oseća strah od ove unutrašnje delatnosti. Ali kako j e
sasvim uveren d a unutra, u njegovoj duši ne može
biti ničega , onog što on ne zna, onda se ovaj strah
mora odnositi na somatski karcinom, o kome zna da
ne postoji. A ako uprkos tome ima strah od toga,
onda će mu stotine lekara potvrditi da je strah sa­
svim bez osnove. Tako je neuroza zaštita od objektiv­
ne unutrašnje delatnosti duše ili nešto skuplje pla­
ćeni pokušaj da se umakne unutrašnjem glasu a sa­
mim tim i opredeljenju, pošto je ovo »bujanje« ona
objektivna od svesne volje nezavisna delatnost duše,
koja bi htela da unutrašnjim glasom progovori kroz
svest i da na taj način čoveku privede njegovu celo­
vitost. Iza neurotske izvitoperenosti kriju se opre-

271
delj enost, sudbina l postajanj e ličnosti, potpuno
ostvarenje životne volje urođene individui. Covek
bez amor fati je n urotičar; on zanemaruje samog
sebe, tako da nikada neće moći da izrekne onu Ničeo­
vu misao: " Covek se nikada ne izdiže više do onda
kada ne zna kuda će ga još odvesti njegova sudbina.
U istoj meri u kojoj čovek, neveran opstvenom
zakonu, nije postao ličnost, propustio je smisao svog
života. Srećom d()l:>r�n a i trpeijiya prir-edft većihl
IJudi.J!ika a ne postavlja pitan je smisla njihovog ži­
vota. A tamo gde niko ne ita nIko nema ni potrebe
za odgovorom.
Strah od Karcinoma neurotičara dakle ima pra­
vo, on nije uobraženje već posledični izraz psihičke
činjenice koja egzistira u izvansvesnom području , ne­
dostižnom volji i uvidu. Ako bi sam sa sobom otišao
u pustinj u i u samoći oslušnuo samoga sebe, možda
bi dočuo ono što bi mu rekao unutrašnji glas. Ali
po pravilu naopako obrazovani kulturni čovek je sa­
svim nesposoban da percipira doktrinarno nezajam­
čeni glas. Za ovo su znatno više sposobni primitivni
ljudi, medu njima bar vrači mogu da razgovaraj u sa
duhovima, drvećem i životinjama, pa to spada čak II
njihov profesionalni postupak, to jest u ovim obličji­
ma oni susreću objektivno psihičko, psihičko ne-Ja.
Kako je neuroza poremećaj razvitka ličnosti,
tako smo mi psihijatri već profesionaln9 prinuđem
da se bavimo na izgled dalekim problemima ličnosti
i njenim unutrašnj im glasom. U pra �tičnoj psihote­
rapiji ove inače nejasne i često u frazama izvrgle psi­
hičke činjenice, izviru iz tame njihove neznanosti l
približuj u se vidljivijim sfer!lma. Ipak ovo še dešav
samo izuzetno retko spontari'o kao kod starozavetnih
proroka; po pravilu moraju se teško i s naporom pri­
voditi u svest ona činjenična stanja koja su uslovila
poremećaj . Ali tako sagledani sadržaj i sasvim odgova­
raju » unutrašnjem glasu« i znače sudbinsko oprede­
ljenje, koje ako ih prihvati i rasporedi svest, dovode
do razvitka ličnosti.

a U angloameI"ičkom celokupnom izdanju o\"a Lll·eka "I:

pripisuje Kromvelu.

272
 Kao što velika ličnost socijalno dejstvuje rešava­
jući, razrešavajući, preinačavajući i sređuj ući, tako i
rađanje sopstvene ličnosti ima lekovito dejstvo na in­
dividuu. To izgleda kao kada se ustajali močvarni ru­
kavac ponovo ulije u maticu nekad izgubljene struje
ili kao kada se skloni kamen navaljen nad semenom,
koje tada može da proklija i da mladica otpočne sa
svojim prirodnim rašćenjem.
Unutrašnji glas je glas punijeg života, šire, obim­
nije svesti. Zbog toga se u mitološkom smislu rađanje
heroja ili simbolično ponovno rađanje poklapa sa iz­
laskom sunca, pošto postajanje ličnosti ima isto zna­
čenje kao i povećanje svesnosti. Iz istog razloga ve­
ćina heroj a se označava atributima sunca, a trenutak
rađanja njihove velike ličnosti naziva se prosvetlja­
vanje.
Strah, koji većina prirodnih ljudi oseća od unu­
trašnjeg glasa, nije tako detinjast kao što bi moglo da
se pomisli. Sadržaji koje susreće ograničena svest,
kako pokazuje klasični primer Hristovog života ili
isto tako karakterističan doživljaj Mare iz legende o
Budi, u<tpšte nisu tako bezazleni, već pO, pravilu zna­
če opasnost koja je specifična za dotičnu individuu.
Po pravilu ono što nam pruža unutrašnji glas nije
ništa dobro, već zapravo zlo. To mora biti pre svega
zbog toga što čovek obično nije toliko nesvestan
svojih vrlina koliko mana, a i stoga što znatno manje
pati od dobrog nego od zla. Kao što sam prethodno
pomenuo, unutrašnji glas prinosi svesti ono od čega
pati celina, to jest narod kome čovek pripada, ili čo­
večanstvo čiji smo deo. Ali ovaj glas to pruža u indi­
vidualnom obliku, tako da čovek u početku može da
pomisli kao' da j e sve to zlo individualna osobina nje­
govog karaktera. Unutrašnji glas unosi zlo tako ubed­
ljivo da bi doveo do toga da mu čovek podlegpe. Ako
. mu ne podlegne, onda u naše J a ne prodire ništa od
tog prividnog zla, i tada ne može doći do obnavljanja
i izlečenja. (Zlo unutrašnjeg glasa nazivam »privid­
nim«, što zvuči isuviše optimistički) . Ako Ja potpuno
podleže unutrašnjem glasu, tada deluju njegovi sa­
držaji, kao kada bi umesto njih bilo isto toliko đavo-

II Jun" Odabrana dela, III

27:3
la, drugim reClma ovome sledi katastrofa. Ako Ja
podlegne samo delimično i uspe da se samopotvrdom
spase od potpunog uništenja, tada može asimilovati
glas i tada se ispostavlja da je zlo bilo samo loš pri­
vid, dok je u stvarnosti nosilac spasenja i rasvetlja­
vanja. » Luciferično« je pravi i nedvosmisleni smisao
karaktera unutrašnjeg glasa i zbog toga ono postavlja
čoveka pred poslednj u moralnu odluku, bez koje on
nikada ne može da dođe do svesnosti niti da postane
ličnost. U unutrašnjem glasu često je pomešano naj­
niže i najviše, najbolje i najbezočnije, istina i laž, što
sve otvara ponor pometnje, obmane i razočaranja .
Naravno da je smešno kada se glasu prirode, koja
je prema svemu blagonaklona i razorna, pripisuje
zloba. Ako nam ona prvenstveno izgleda zla, onda to
uglavnom potiče od stare istine da je dobro uvek ne­
prijatelj boljeg. Ali mi bismo bili luckasti kada se ne
bismo držali od davnina ukorenjenog dobrog, dok je
god to moguće. Ali kako Faust kaže:

Kada dospemo do dobrog ovog sveta,

Tada se bolje naziva obmana i varka!

Dobro, na žalost, nije večito dobro, pošto inače ne bi

bilo ničega boljeg. Ako treba da naiđe bolje, onda do­
bro treba da uzmakne. Zbog toga je rekao majstor
Ekhart (Meister Eckhart) : >2Bog nije dobar, jer bi
--

inače J!logao biti bolj�

Zato postoje razdoblja u svetskoj istoriji (naše
bi moglo tu da spada), gde dobro mora da uzmiče i
zbog toga izgleda ono što je određeno da postaje bo­
lje, u početku kao zlo. Kako je opasno ove probleme
makar i dodirnuti pokazuj e upravo izrečena rečeni­
ca; jer kako se lako može prokrijumčariti zlo kada
se jednostavno izjavi da je to potencijalno bolje!
Problematika unutrašnjeg glasa je puna tajnih zam­
ki i klopki. To je najopasnij e, najklizavije područje,
isto tako opasno i besputno kao sam život, ako se od­
rekne ograda. Ali onaj ko neće da izgubi svoj život,
neće ga ni dobiti. Rađanje j unaka i život j unaka uvek
je ugrožen. Tipični primeri su Herine zmije koje

274
ugrožavajw odojče Ht'!rkula, piton koji hoće da uništi
rođenj� boga svetlosti Apolona, vitlejemski pokolj
dece. Postajanje ličnosti je smelost, i tragično je da
upravo demon unutrašnjeg glasa istovremeno znači i
najveću opasnost i nezamenljivu pomoć. Tragično je,
ali logično . Prirodno je da je tako.
Da li se zbog toga čovek može ljutiti na čovečan­
stvo i na sve one dobronamerne pastire stada i za­
brinute očeve, kada podižu zaštitne zidove, postavlja­
j u delotvorne slike i preporučuju prohodne puteve
koji zaobilaze ponore?
Na kraju krajeva heroj , vođa i spasitel] je onaj
ko otkrije novi put ka višoj sigurnosti. Moglo bi se
ostaviti sve po starom da ovaj novi put bezuslovno
ne zahteva da bude otkriven i da čovečanstvo ne pati
pod svim patnjama Egipta, sve dok novi put nije pro­
nađen. Neotkriveni put u nama je kao nešto psihički
živo, što klasična kineska filozofij a naziva » Tao« i
upoređuje sa vodenim tokom koji neumoljivo teče
svome cilju. Biti u Taou znači potpunost, celovitost,
ispunjeno opredelj enje, početak i cilj i potpuno ostva­
renje smisla egzistencije koji je urođen stvarima.
Ličnost je Tao.

18"
 PROBLEMI MODERNE PSIHOTERAPIJE

Psihoterapija, naime terapija duše i psihička te­

rapija, danas je za popularno shvatanje identična sa
psihoanalizom.
Reč »psihoanaliza« je postala opšte dobro u to­
likoj meri da svakome ko koristi ovu reč izgleda i da
razume šta se pod time misli. Ali šta ova reč zapra­
vo označava, laiku je naj češće nepoznato: ona tačno
označava - prema želji njenog tvorca - samo me­
todu koju je inaugurisao Frojd, kojom psihičke kom­
plekse simptoma redukuje na izvesna potisnuta na­
gonska zbivanja i pošto ova procedura nije moguća
bez odgovarajućih shvatanja i znanja, pojam psiho­
analize uključuje i izvesne teorijske pretpostavke,
naime Frojdovu seksualnu teoriju, i to onako kako je
izričito postavio njen autor. Međutim, nasuprot tome
laik upotrebljava pojam psihoanalize naprosto za sve
one modeme pokušaje kojima se pokušava da se pri­
bliži psihi naučno-metodološkim putem. Tako i Adle­
rova škola mora sebi da dozvoli da se uvrsti u ru­
briku sa oznakom »psihoanaliza«, iako su Adlerova
shvatanja i metode na izgled nepomirljivo suprotni
Frojdovim. Zbog toga i Adler sam svoju psihologiju
ne označava kao »psihoanaliza« već kao »individual­
nu psihologiju « , dok ja za moje shvatanje dajem pre­
vagu izrazu »analitička psihologija« oi pod time mi­
slim na nešto kao opšti- pojam koji u sebi obuhvata

(1) Objavljeno u : Schw eizerisc/tes Medizinisches Jahr­

buch (Basel, 1 929). (Ges. Werke XVI, 1958).

279
 psi hoanalizu i lOdlvldualnu psihologij U i druga
nastojanja U području kompleksn e psihologije.
Kako i pak postoji samo jedna lj udska duša, laiku
će I zg I dat i da postoji i samo j edna psihologija, z bog
čega ć razlik smatrati i l i subjektivnim cepidlače­
njem i l i poznatim pokušajem malog čoveka da i sebi
obezb di malo slave. Lako sam mogao da prod užim
l istu » pslhologa' samo da sam pomenuo druga na­
stoJanja kOJ a nisu obuhvaćena pod » anal it t čkom psi­
hologijom « . Stvarno postoje mnogobrojn metode,
g l ed išta. shvatanja i ubeđenja, koja s međusobno
bore, uglavnom zato što se medusobno ne razumej u
1 zbog toga se ni međusobno ne uvažavaj u . Mnogo­

-trukost i različnost psihološkog mišljenja našeg vre­

mena tvarno je začuduj uća i za laika nepregledna i
zamršena.
Ako čovek U udžb niku patologije nad da su za
neku bolest dati broj n i lekovi naj različitije prirode,
onda odatle mož izvuć i zaklj učak da n ijedno od tih
sredstava nije delotvorno. I , dakle, ako je naznače­
no mnogo raz l ičitIh put va koj i bi trebalo da vode do
naše duše, onda čovek mirno može pretpostaviti da
n i j edan od tih mnogih puteva apsolutno sigurno neće
postići svoj cilj, a svakako naj manje onaj koj i se fa­
natično hvali. Stvarno je mnoštvo savremeni h psiho­
logija izraz nedoumice. Pristup duši pa čak i sama
duša pokaZUJU postepeno kao velika teškoća, » ru­
gobatan problem « da upotrebimo N ičeov izraz - i
-toga nikakvo čudo što se gomilaju pokušaji da se
neu hvatlj iVOj zagonetki priđe stalno s novog i novog
k raja. Iz toga neophodno proističe mnoštvo gledišta i
m išljenja.
Svakako ste saglasni sa mnom da se, kada je reć
o psihoanalizi n ograničavamo na njenu užu defini­
ciju. već da j e reč uopšte o uspesima i neuspesima
:vih onih nastojanja koji se danas preduzi maj u u
cilju r šenja problema d u · evnog života a koje saži­
mamo i pod poj mom analitičke psi hologije.
Uostalom, zašto j e čovekova duša kao iskustvena
činjenica danas odj ednom postala tako int resantn a !
Tokom milenij uma t o n i j e b i l o . 0\'0 n a izgled suvi-

280
" no pitanje samo bih nabacio, ah ne bih davao odgo­
vor na njega. N aime, ono spada ovde, pošto su po_
slednje namere današnjeg psihološkog interesovanja
nekako podzemno povezane sa ovim pitanjem.
Sve ono što danas ide pod laičkim pojmom :o psi­
noanaliza« ima svog porekla u lekarskoj praksi, zbog
čega je najveći deo u tom poj mu medicinska psiho­
logija. Soba za konsultacije lekara utisla je ovoj psi­
hologiji svoj očigledni pečat, što se ne odražava samo
u terminologij i, već i u teorijskom shvatanj u . Svuda
na prvom mestu srećemo naučno-biološke pretpostav­
ke lekara. Iz toga je najvećim delom nastalo otuđi­
vanj e između akademskih duhovnih nauka i moder­
ne psihologije, jer psihologija u osnovi objašnjava iz
I racionalne prirode, dok se, nasuprot tome, one prve
zasnivaju na duhu. Ovo nastoj anje, koje se već i ona­
ko teško može premostiti, povećava se kroz medi­
cinsko biološku nomenklaturu, koja često del uje pri­
lično " prestručno« i obično postavlja isuviše velike
zahteve u odnosu na blagonaklono razumevanje.
Pošto sam izrazio mišljenje da prethodno pome­
nute opšte primedbe u odnosu na pojmovnu pomet­
nju na ovom područj u j oš nisu sređene, hteo bih da
se posvetim našem pravom zadatku, naime, da se
pozabavimo rezultatima analitičke psihologije.
Pri izvanrednoj raznolikosti nastojanja naše psi­
hologije moguće je samo uz naj veće napore da se po­
stave rezimirajuća gledišta. Stoga, ako bih pokušao
da namere i rezultate razvrstam u klase, ili bolje re­
ćeno u stupnjeve, onda bi se to odvijalo uz izričitu
\)gradu privremenog poduhvata, kome se možda može
prebaciti ista proizvoljnost kao i trigonometrijsko,]
mreži rasprostrtoj iznad neke zemlje. U vakom slu­
čaju usudio sam se da opšti rezultat osmotrim sa ugla
od četiri stupnja, naime ispo1.'esti, razjašnjavanja. va .
'ipitavanja i preobražavanja.
Prapočetak sveg analitičkog psihičkog postupka
leži u prauzoru ispovedanja. Kako ovo poreklo nema
uzročn u vezu, već samo iracionalnu. psihičku dubm­
"ku povezanost, čoveku sa strane mje bez dalj njega

28 1
moguće da osnove psihoanalize dovede u vezu sa re­
ligioznom institucijom ispovedanja.
Cim je lj udskom duhu uspelo da pronađe ideju
greha, nastalo je psihički skriveno, u analitičkom go­
voru - potisnuto. Skriveno je tajna. Posedovanje
tajni deluje kao psihički otrov, koji nosioca tajne otu­
đuje od zajednice. Doduše, ovaj otrov u malim doza­
ma mo�.� biti neprocenjiv lek, čak nezamenljivi pred­
uslov za individualnu diferencijaciju, toliko da čovek
već na primitivnom stupnju oseća neodoljivu potrebu
čak da iznalazi tajne, da bi se pomoću njih sačuvao
od stapanja u nesvesnost zajednice kao od smrtne
ugroženosti duše. Ovom instinktu diferenciranja, kao
što je poznato, služe toliko raširena i prastara posve­
ćenja sa svojim kultskim tajnama. Cak su i hrišćan­
ske svete tajne još u pracrkvi važile kao mysteria i,
kao i krštenje, praznovane su u izdvojenim prostori­
jama i pominjane samo alegorijskim jezikom.
Koliko god je korisna tajna koja je podeljena sa
mnogima, toliko je destruktivna samo lična tajna.
Ona deluje kao krivica, koja nesrećnog posednika od­
seca od zajednice sa drugim ljudima. Ako je čovek
svestan onoga što krije, šteta je znatno manja nego
ako ne zna da i šta krije. U ovom poslednjem slučaju
skrivani sadržaj se više ne skriva svesno, već ga čo­
vek taji čak i od samoga sebe ; on se cepa kao samo­
stalni kompleks i izdvaja od svesti i u području ne­
svesne psihe počinje da vodi neku vrstu vanrednog
postojanja, neometanog od strane svesnog mešanja
ili korektura. Kompleks tako reći formira malu za­
tvorenu psihu, koja, kako je pokazalo istustvo, samo­
stalno razvija svojstvenu delatnost fantazije. Fanta­
zija je uopšte samodelatnost psihe koja probij a svu­
da gde. svesne inhibicije popuste ili sasvim nestanu,
kao recimo u snu. Tokom spavanj a fantazija izgle­
da kao san. Ali i na · j avi mi i dalje sanjamo ispod
praga svesti, a ovo naročito zahvaljujući potisnutim
ili inače nesvesnim kompleksima. Usput rečeno, ne
sastoje se nesvesni sadržaji samo od prvobitno sve­
snih i naknadno, preko potiskivanja, nesvesno posta­
lih kompleksa, već i nesvesno ima svojstvene sadrža-

282
je koji izrastaju iz nepoznatih dubina da bi postupno
doprli do svesti. Nesvesna psiha ni u kom slučaju se
ne srne predstaviti samo kao rezervoar sadržaja koje
je odgurnula svest.
Svi nesvesni sadržaji koji se ili odozdo približa­
vaju pragu svesti ili su se samo nešto malo spustili,
obično deluju na svest. Ova dejstva su - pošto se
sadržaj kao takav ne ppj avljuje u svesti - nužnim
načinom posredna. Najveći broj takozvanih omaški
svesti dovode se u vezu sa ovim poremećajima, isto
tako svi takozvani neuTotski simptomi, koji su sve
u svemu - kako to medicina kaže - psihogene pri­
rode. (Izuzeci su takozvano dejstvo šoka, kao kod
eksplozij a itd.). Najblaži oblici su omaške svest' -
na primer govofrre omašKe, trenutna nemogućnost
sećanja imena ili podataka� neocekivana nespretnost
oJa dovodi do ozlede ili slično, nesporazumi ili ta­
kozvane halucinacije sećanja - čovek misli da je
tako nešto rekao ili učinio, netačno shvatanje proči­
tanog ili onoga što se čulo itd.
U svim ovim slučajevima pomoću temeljnog
istraživanja može se dokazati postojanje sadržaja,
koji je posrednim i nesvesnim putem poremetio funk-
./
cionisanje svesti.
Opšte uzev oštećenj a zbog nesvesne tajne su sto­
ga veća nego zbog svesne. Video sam mnoge paci­
jente koji su, zbog teških životnih prilika u ·kojima
su se slabije prirode teško mogle odbraniti od suici­
dalnih podsticaja, razvijali samoubilačke sklonosti,
ali ove putem racionalne obrade sprečavali da posta­
nu svesne i na taj način dovodili do stvaranj a ne­
svesnog samoubilačkog kompleksa. Nesvesni samo­
ubilački podstrek sa svoje strane dovodio je do sva­
kojakih opasnih slučajnosti, npr. do iznenadnog na­
pada nesvestice na nekom opasnom mestu, do okle­
vanja pred automobilom, zamenjivanje sirupa za ka­
šalj sublimatom, iznenadne želje za opasnim akrobat­
skim zahvatima i slično. Ako u ovim slučajevima
dođe do toga da samoubilački podstrek dopre u svest, ....
onda svesna razboritost može delovati inhibitorno i

283
 na taj način pomoći pošto s tim putem svesno mogu
prepoznati i izbegnuti suicidogene mogućnosti.
Svaka lična taj na delu] kao greh i krivica, b z
obzlra da li je to i l i n posmatrano sa gledišta opst
•

prihvaćenog morala.
Drugi oblik skrivanJa j e uzdržlji vost, smerno t.
Ono što se obično suzbija su afekti. r ovde e mora
istaći da je uzdržlji vost kori na i spasonosna vrli na.
zbog čega se samodisciplina sreće k ao jedna od naj­
ranij i h moralnih veština j oš kod primitivnih naroda
gde predstavlja deo rituala posvećivanja, uglavnom u
obl i k u stoičkog podnošenja bola i traha i asketske
uzdržljivosti. Ali ovde se uzdržlj ivost uči u okvirima
tajnog skupa, kao poduhvat koji se deli sa drugima.
Ali ako j e uzdržavanje samo l ično - i bez povezano ­
sti sa religioznim shvatanjem - onda ono može kao
lična taj na da deluje štetno. Zbog toga se kod onih
sa isuviše vrlina sreću poznata tanja oseg raspolo-
zenja l raz ražI · ivosti. Suzb i 'em af �to...
nešto jto.. se skriva, nešto što rn&ž skriti i-pred
samim sobom, veština kojom uglavnom bolje vladaj u
m u karci Ao žene os.in:w:
� .llu ju....pr i
rodn u odvratnost da afekat muče suzbijanjem. Suzbi­

I
j en i afeka t eluje isto tako izoliraJuce l neprijatno
kao i nesvesna taj na, i isto tako podstiče osećanje
krivice. Isto kao što nam priroda donekle zamera ako
pred čovečanstvom imamo neku taj nu, tako nam isto
uzima za zlo ako naše emocije uskraćujemo bližnji ­
m a . U ovom pogledu priroda ima izraziti horror vacui
i zbog toga na duže vreme nije ništa toli ko nepodno­
šlj ivo kao mlaka harmonija na temelj u suzdržanih
afekata. Potisnute emocije su često isto što i tajna.
Međ u ti m, često uopšte ne postoj i neka taj na vredna
pomena. već samo nesvesno zadržani afekti, koj i ima­
j u svoje poreklo u nekoj sasvim svesnoj situacij i .
Aktuelna dominacija tajne ili afekta uslovljava
najverovatnije različite obli ke neuroza. U svakom
slučaj u je sa afektima vrlo štedra histerija uglavnom
zasnovana na tajni, dok okoreli psihasteničar pati od
poremećene probave afekata.

2 84
 Tajna i uzd ržlji vost su o 'tecenJa n a kOJa priroda
na k raj u 3'gtlj t - shvaćeno samo onda kao
oštećenje ukoliko su taj n a i uzdržlj ivost isključi\'o
lične prirode. Međutim. ako su podeljeni sa nek i m
drugim, o n d a j pri roda zadovoljna, ča k onda 0\'0
mogu biti kOrisne vrlin . Nepod nošljivo je samo l ično
uskraćivanje. To J e kao kada bi čovečanstvo i malo
neugasivo pravo na 'V ' ono što .ll tamno, n potpunI).
glupo i krivo kod bližnj ih. Jer ovo su stvari kOJ se
potajno čuvaju u cilj U samozaštlt Izgleda da J pri ­
rodn i gr h pri krivati svoJe 'labo ti, l to kao I i klJ u ­
ČiVO iživljavati S\'oJu manju vr d n o t . I zg led a kao d a
postoj i neka vrst a savesti čov čano va, kOJa znatno
kažnjava s \ akog onog ku 1 1 ' dbacI pono oJ i h v r ­
l i na i vrednosti u korist ispove ti s .i g reš n ča č­
no tl. B z o o nJt.'ga d l i n proooJ nl zid od ćanja
da j čovek m du lJudima
Ovi m . (> obJasn.la\'a II blCT l 1 znacaJ I timt l nl'­
klauzulisane lspove. ti, istl Ila k J ' l ( ;va kako bila po­
znata 'Vl m i n i c i j ac l j a m a I l' l l t m m kultovima
:tarog veka, što potvrduJ I a n i J t'ka 1 /. 1' ka : loboo l
s onog što imaš l biće· P r l m l .l ' n .
O u izreku lako mož ' m p r i d d a b ka moto
prvom tupnju pSIhoterapij 'kt: problemallk at me.
poče('l psihoanaliz u osnovI tU u m'\ a drugo do po­
no 'no na učno otkrIć stan' IstIll čak J i im kOJ
, l

je dato pr OJ m tod i . nal m(,' ka tarza či ć nj , do­

bro poznab poj am antičkih I spovest i. Prvobltn ka­
ta rtlčka metoda u suštim s(,' sa tOJ I U t m ·to s bo­
lesn t k po mogućstvu premesti II pozadinu njegove
!Ive ti, sa ih bez pomoćI h t plloze, dak l II sta­
nj kOJ se u Istočnjačkom Joga Istemu smatra
·tanJem m dl aCIJe ili kontemplaciJe. Ali za razliku
od J oga predmet p smatranja Je sporIldično lzranjan]e
neja nih t ra ova predstava. slika i l i U ' a n J . koji s
•

II tamnoJ pozad l ll l d vaJ a.1 u i7, n VidlJIVO tl nesv('-

·nog. Na o\'aj nači ponovo vraća poti nul I iz-
gub!J no Vf!Ć J t I to dobi tak l' pon ka� n eprI ­
Jatar. - po - to manje redno. ptt čak I odb če'n prt ­
pada m 111 i dajt' ml bi vstvo 1 telo, lo .1<.' mOJ senka .
Kako mo�u da post l)J l m čl da IH bat" m ('nku ' J tam -
no pripada mojoj celini, a pošto sam postao svestan
oje senke, vraća mi se sećanje da sam čovek kao
svi drugi ljudi. U svakom slučaju je ovim teškim po­
novrum otkrićem sopstvene celine uspostavljeno ra­
nije stanje, iz koga je proistekla neuroza, odnosno ot­
cepljeni kompleks. Prećutkivanjem izolacija se može
produžiti sa samo deVrničnim poboljšanjem. Među­
tim, pomoću ispovesti čovečanstvo mi ponovo hrli u
naručje, oslobođeno tereta moralnog izgnanstva. Ka­
tartička metoda smera potpunu ispovest, i to ne inte- '
lektualno sagledavanje nekog činjeničnog stanj a, već
i provociranje zadržanih afekata, utvrđivanje činje­
ničnog stanja srcem.
Dejstvo ovakve ispovesti na bezazlene prirode je
veliko, sa često začuđujućim terapijskim efektom.
Ipak, glavni učinak naše psihologije na ovom stupnju
ne bih želeo da sagledam samo u tome što se na taj
način izleči određen broj bolesnika, već mnogo pre
u sistematskom isticanju značaja ispovesti. Ovo se,
naime, tiče svih nas. Svi smo mi od svih nekako od­
vojeni nekim tajnama, a ponori između ljudi su spo­
jeni varljivim mostovima mišljenja i iluzija, što
predstavlja lakomislenu zamenu za postojani most
ispovesti.
Ovo ne bih želeo ni za šta na svetu da se shvati
kao neki poziv. Covek ne može ni da zamisli kako
bi neukusno bilo opšte međusobno ispovedanje gr.e­
hova. Psihologija samo donosi zaključak da ovde leži
ranjiva tačka prvog reda. Ova tačka se ne može uzeti
neposredno u postupak, pošto je po sebi opet vrlo
specifičan problem sa naročito šiljastim rogovima, što
će nam objasniti sledeći stupanj , naime razjašnja­
vanje.
Bez daljnjega je jasno da bi nova psihologija
ostala na stupnju ispovesti, da se katarza pokazala
kao svemoćno lekovito sredstvo. Pre svega ne uspe­
va se uvek da se pacijenti približe nesvesnom toliko
da su u stanju da opaze Senku. Naprotiv, mnogi su -
i to posebno komplikovane, jake prirode - tako usi­
dreni u svest da ih odatle ništa ne može pokrenuti.
Oni su u stanju da razviju naj žešći otpor protiv sva-

286
kog pokušaja potiskivanja svesti; oni žele da svesno
razgovaraju sa lekarem i da razumno iznesu i razlože
svoje teškoće. Za ispovedanje imaju oni dosta, radi
toga se ne moraju obraćati nesvesnom. Ovakvi paci­
jenti zahtevaj u čitavu tehniku približavanja ne­
svesnom.
Ovo je činjenica koja unapred znatno ograničava
katartičku metodu u njenoj primeni. Drugo ograni­
čenj e dolazi naknadno i odmah vodi u problematiku
drugog stupnj a, razjašnj avanj a. Pretpostavimo da j e
u određenom slučaju došlo do katartičke ispovesti i
da se izgubila neuroza, to jest simptomi su postali
nevidljivi. Pacijent m9že biti otpušten kao izlečen.
Ali on - ili posebno ona - ne može da ode. Pacijent
je na izgled preko ispovesti vezan za lekara. Ako se
ova na izgled besmislena veza nasilno prekine, do­
lazi do neprij atnog vraćanja u ranije, sada gore sta­
nje. U izvesnim slučajevima ne mora doći do vezi­
vanj a - pacijent odlazi na izgled izlečen i fasciniran
je svojom psihičkom pozadinom u tolikoj meri, da
nastavlja sa katarzom sa samim sobom na račun svog
životnog prilagođavanja. On je vezan za nesvesno, za
sebe samog, a ne za lekara. Sa ovim pacijentima se
očigledno dešavalo kao negda Tezeju i njegovom sa­
putniku Peiritu, koji su sišli u had da bi izveli bogi­
nju podzemnog sveta, pa kada su umorni od spušta­
nja seli za trenutak, više nisu mogli da ustanu j er su
čvrsto srasli za stenj e.
Ovi čudnovati i nepredviđeni slučajevi zahteva­
ju razjašnjavanj e kao i prvo pomenuti slučajevi, koji
su se pokazali nepristupačni dobrim namerama ka­
tarze. Iako su obe kategorije pacijenata na izgled sa­
svim različite, razjašnjavanje za obe počinje na istoj
tački, naime kod fiksacije, kako je to ispravno pri­
metio Frojd. Ova činjenica postaje neposredno jasna
kod poslednje kategorije a naročito u slučajevima
koji su posle katarze vezani za lekara. Slično je već
primećeno kao neprijatna posledica pri terapijskom
postupku hipnozom, bez mogućnosti razumevanja
unutrašnj ih mehanizama jedne ovakve veze. Isposta­
vilo se da ta veza u suštini odgovara vezi između oca

287
i deteta. Pacijent zapada u neku vrstu dečje zavisno­
sti, kojoj se ne može odupreti - n i pomoću razbori ­
tog uvida. F i ksacija može imati čak izvanredm�
snagu. u tolikoj meri začuđujuću da se iza toga smejl�
naslućivati sasvim neobični motivi. Ali kako je vezi­
vanje proces koji protiče izvan svesti . pacijent nl'
može iskazati ništa svesno o tome; zbog toga se po­
stavlja pitanje kako se može doskočiti ovoj novo .�
teškoći. Očigledno se radi o neurotskoj vez i . o novo n:
simptomu. koj i je provociran terapijskim postupkom ,
Očevidni spoljni znak položaja je da je osećaj no na­
glašena slika sećanja oca prenesena na lekara . zbog
čega se lekar nolens volens poj avljuje kao ota(' I kal '
takav pacijenta u neku ruku čini detetom. N aravnu
detinjatost pacijentova nije nastala tek sada. već ,iL­
bila uvek prisutna, samo j e prethodno bila potisnula
Sada izbija na površinu i hoće ponovo da uspostav :
detinjasto porodičnu situaci j u . pošto je ponovo na­
đen već dugo izgubljeni otac. Ovaj simptom Froj(i
je veoma tačno nazvao pren(}s. Da dolazi do izvesn<
zavisnosti od lekara sposobnog da pruži pomoć, za ­
pravo je sasvim normalna i ljudskI raz u m lj i va poj a ­
va. Nenormalno i neočekivano u tome jt· njena n('o­
bična žilavost i nepristupačnost svesnoj korekturi.
Jedna od glavn i h Froj dovih zasl uga .it· što .Il
prirodu uve vezp objasnio u njenom biološkom as-
pektu i time omogućio značajan naprt'dak psiholo- l
�
škog saznanja uopštt·. Dana:-: jt' nedvosmisleno dok a - I
zano da j t' veza prouzrokovana postojanjem nesvesnil.
fantazija. Ove fantazij t, uglavnom i maj u tak ozva n : 1
incestuoz1lI karakter. Time je činjenica da fan tazijl'
ostaj u nesvesne na izgled dovoljno objašnjena. jer
se i od najskrupulozn ije ispovesti n� može očekivat i
d a poveri ovakve fantazije, kojf' jedva d a s u ikada
bile privedent' u svest. Iako Frojd o incestuoznim i
fantazij ama uvek govori tako kao da su ove poti-
snute . ipak je iskustvo pokazalo da ove u velikom
broj u slučajeva ili n ikada n isu bile sadržaj svesti i h
s u bile sVt:'sne samo u obliku maglovitog nagoveštaj a.
zbog čega i nisll mogle biti svesno i namerno poti-
snut<:. P n' ma nO\' i J e m i s k ustvu JE' \,pro\"atnije da S l '

288
incestuozne fantazije uvek bile i ostajale nesvesne,
sve do trenutka kada su pomoću analitičke metode
istrgnute na svetlo dana. Time, međutim, nije rečeno
da je izdizanje sadržaja iz nesvesn0g zahvat u prirodi
koji treba izbegavati. Naravno da je to nešto kao hi­
rurška operacij a koja je, međutim, neophodna, pošto
incestuozne fantazije omogućuju prenos. kompleksa
simptoma. Ovo je na izgled veštački produkt, ali
stoga nema manje nenormalan aspekt.
Dok katartička metoda uglavnom sopstvenom Ja
ponovo vraća sadržaje koji se mogu privesti u svest,
koji bi normalno trebalo da budu sastavni delovi
svesti, dotle razjašnjavanje prenosa iznosi sadržaje
koji jedva da su u takvom obliku ikada bili svesni .
To je principijelna razlika između stupnja ispovesti i
stupnja razjašnjavanja.
Prethodno smo govorili o dvema kategorijama
slučajeva, o takvima za koje se ispostavi da su nepri­
stupačni katarzi, i o drugima koji posle uspešne ka­
tarze potpadaju pod fiksacij u. Već je bilo reči o oni­
ma koji razvijaju fiksaciju, odnosno prenos. Ali
pored ovih, kao što je napomenuto, ima i takvih kod
kojih ne dolazi do vezivanja za lekara, već naprotiv
za sopstveno nesvesno u čije mreže se onda upletu.
U ovim slučajevima slika roditelja se ne ptenosi na
ljudski objekt, već ostaje predstava fantazije, koja,
međutim, ima istu privlačnu snagu i dovodi do istog
vezivanja kao i prenos. Prva kategorija, koja se
bezuslovno ne prepušta katarzi, u svetlu Frojdovog
istraživanja objašnjava se činjenicom da se dotični
pacijenti još pre terapijskog postupka nalaze u iden­
tifikacionom odnosu sa :r:oditeljima, što im pruža
autoritet, nezavisnost i kritičnost, zahvaljujući koji­
ma se uspešno suprostavljaju katarzi. To su uglav­
nom obrazovane, izdiferencirane ličnosti, koje, kao
drugi, ne postaju bespomoćne žrtve nesvesne delat­
nosti imaga roditelja, već se ovoj aktivnosti supro­
stavljaju na taj način što se nesvesno postavljaju
identično sa roditeljima.
Naspram fenomena prenosa otkazuje čista ispo­
vest, što je i dalo povoda Frojdu za bitne promene

19 Jung, Odabrana dela, In

289
prvobitne Brojerove katartičke metode. Ono što je on
činio nazvao je » metoda tumačenja«.
Ovakav razvitak je sasvim logičan, pošto odnos
prenosa posebno zahteva razjašnjavanje. Koliko se
mnogo ovoga čini o tome laik j edva da ima pojma,
međutim, tim više to uviđa lekar koji se iznenada
nalazi upleten u mrežu nerazumljivih, fantastičnih
shva'tanja. Ono što pacijent prenosi na lekara mora
biti protumačeno, odnosno razjašnjeno. Kako sam
bolesnik uopšte ne zna šta prenosi, lekar j e prinu­
đen da dobijene deliće fantazije podvrgne analitič­
kom tumačenj u. Naj neposrednij i i najvažniji pro­
dukti ove vrste su snovi. Stoga je Frojd područje
snova istraživao isključivo na potisnute i zato nepri­
hvatljive želje i ovakvim radom otkrio one incestuo­
zne sadržaje, o koj ima sam prethodno govorio. Na­
ravno, ovakvim istraživanjem nije se dobio sama
incestuozni materijal u užem smislu, već sve zamisli­
ve prljavštine uopšte, za koje je sposobna čovekova
priroda. A ovaj spisak je, kao što je poznato, vrlo
dugačak. On već zahteva rad jednog čitavog života,
da bi se donekle iscrpeo.
Rezultat Frojdove metode razjašnjavanja je mi­
nuciozna obrada čovekove tamne strane, kakvu još
nije poznavalo nijedno doba pre nas. To je najdelo­
tvorniji protivotrov protiv svih idealističkih iluzija o
ljudskom biću. Stoga se ne treba čuditi što se svuda
odigao snažan otpor protiv Frojda i njegove škole.
Ne bih želeo da govorim o principijeinim iluzioni­
stima, već bih želeo samo da istaknem da među
protivnicima metode razjašnjavanja nij e mali brOJ
onih koj i nemaju iluzija o čovekovoj tamnoj strani a
ipak stavlj aj u prigovor da se čovek ne srne j edno­
strano tumačiti sa svoj e tamne strane. Konačno
na sen ni · e b· a već telo koje stvara senku�
Frojdova metoda tumačenja je unazadno, tako­
zvano reduktivno razjašnjavanje i ako je preteran a
i jednostrana, onda je destruktivna. Ali velika korist,
koj u je psihologija izvukla iz Frojdovog tumačenj a,
j este činj enica da čovekova priroda ima i tamnu
stranu, i to ne samo čovek, već i njegova dela. nje-

290
gove instttucije i ubeđenja. Cak i naša najčistija l
najsvetlija ubeđenja počivaju na dubokim tamnim
osnovama, a čovek konačno ne može kuću razJasmti
samo od krova naniže već i od podruma naviše, pn
čemu ovo drugo objašnjenje ima prednost da je ge ­
netski ispravnij e pošto se kuća ne zida od krova već
od temelja, a osim toga sve što se stvara, počinje od
jednostavnog i sirovog. Nij edan razuman čovek nl'
može poreći da je smi�aona Rajnahova (Remach) Pri ­
mena primitivnih totemističkih gledišta na tajnu ve­
čeru. Zbog toga će on isto tako malo odbiti primenu
hipoteze o incestu na grčke mitove o bogovima. Si­
gurno da je za osećanje bolno svetle stvari tumačiti
sa amne s rane i tako ih na izvestan način kal · ali
tužnom prljavštinom početaka. Ali ako se išta od
lepote upropasti.z.bQg raz · a&nj van · a sa tamne strane.
onda to smatram slabošću tih lepih stvari ili slabošću
čoveka. Užasavanje nad Frojdovim tumačenjima po­
tiče isključivo iz naše varvarske ili detinj aste naiv­
nosti, zbog koje čovek ne zna da visoko uvek stoj i
na dubokom a da »les extremes se touchent« stvarno
spadaju u onačne istine.. ačno je samo kada
steknemo mišljenje da svetlost više ne postoji poŠlo
se sve objašnjava sa tamne strane. To . e za10sna za-
bluda ko ·o · · dIe ao i Fro ·d. vet os pripa a }
senci, dobru pripada zlo i obrnuto. Zbog toga n
mogu da se tužim na potres, koji je izazvalo razj a­
šnjavaJ;lje naših zapadnih iluzija i ograničenosti, već
tu metodu pozdravljam kao neophodnu istorij sku
ispravku od skoro nesagledivog značaja; jer sa njom
I
prodire filozofski relativizam, koji je danas matema­
tičko-fizički otelotvoren u Ajnštaj nu, a u osnovi da­
lekoistočna istina, čije se dejstvo još ne može
sagledati. .-I
Nema ničeg nede otvor:nijeg od intelektualnih
ideja. A I a o Je neka ideja psihička činjenica, koja
prodire na sasvim različita područja, na izgled bez
istorijske kauzalne povezanosti, tada je treba pažljivo
razmotriti, pošto ideje) koje su psihičke činjenice, lo­
gički i moralno predStavljaju nepobitne i neuhvat­
ljive snage koje su jače od čoveka i njegovog uma.

29t
I On doduše veruje da stvara ove ideje, ali u stvarnosti
one stvaraju njega, tako da nesvesno on ppstaje
. samo
\ njihov glasnogovornik .
Da bi se vratili našem problemu fiksacija, hteo
lJih da se pozabavim pitanjem dejstva razjašnjavanja.
Vraćanje fiksacije na njene tamne pozadine obezvre­
đuje pacijentovu poziciju ; on ne može bez daljnjega
da sagleda bezvrednu detinjatost svojih zahteva, zbog
čega on, u j ednom slučaju, sa povišenog gledišta volj­
.
nog autoriteta � a n skrom · ·i n· o vesne možda
lekovite nesigurnos , do u drugom slučaju spOZi1aJe­
ne� da le postavljanje zahteva drugima in­
fantilna ugodnost koja se Jl10 a zameniti većom sop­
stvenom od ovornošću.
nome ome unu arnji uvid može nešto reći, taj
odatle izvlači svoje moralne zaključke i, naoružan
ubeđenjem o sopstvenoj nedovoljnosti, obrušava se u
�i,; ot u borbu da u neprekidnom radu i doživljavanju
utrošI o e nage i čežnj e, koje su mu dotada davale
povoda ili da se uporno drži detinjastih snova ili bar
da čezne za njima. Normalno prilagođavanje i trpe­
ljivost u odnosu na sopstvenu nesposobnost postaju
njegove vodeće moralne ideje, uz moguće odsustvo
sentimentalnosti i iluzija. Neophodna posledica toga
j e otuđivanje od nesvesnog kao od mesta slabosti i
zastranjivanja, kao sa polja moralnog i socijalnog
poraza.
Problem koji se sada postavlja pacijentu jeste
vaspitavanje ka socijaZnom čoveku. Time dostižemo
treći stupanj . Sam uvid, koji za mnoge moralno
osetljive prirode poseduje dovoljno motivacione sna­
ge, zakazuje kod ljudi sa oskudnijom moralnom fan­
tazijom. Ako kod ovakvih neka spoljna, preka nevo­
lja ne podigne svoj bič, sama uviđavnost nije
dovoljna čak i kada su najdublje ubeđeni u njihovu
istinitost; a da ne govorimo o svima onima koji su
razumeli tumačenje, ali u osnovi ipak sumnjaju u
sve to. A to su upravo opet duhovno izdiferencirani
ljudi koji doduše uviđaju istinu reduktivnog razja­
šnjavanja, ali se ne mogu zadovoljiti samo sa obe­
zvređivanjem svojih očekivanja i ideala. I u ovim

292
slučajevima otkazuje snaga uvida. Metoda razjašnja­
vanja uvek pretpostavlja osetljive prirode, koje IZ
uvida mogu samostalno izvlačiti moralne zaključke.
Uostalom razjašnjavanje dopire dalje od puke, ne­
razjašnjene ispovesti, pošto ono bar formira duh l
time budi uspavane snage, koje takođe mogu pomoćl.
Ali ipak ostaje činjeniQa da u mnogim slučajevima l
razjašnJavanje ostavlja iza sebe doduše uviđavno, ali
stoga ništa manje nesposobno dete. Osim toga osnov­
ni Frojdov princip objašnjenja zadovoljstva i njego­
vog zadovoljenja je jednostran i stoga nedovolj an.
kao što je pokazao dalji razvitak. Sa . ovog ugla ne
mogu se objasniti svi ljudi. Nesumnjivo svi imaju
ovaj ugao, ali on nije svuda glavni i odsudan. Poklo­
nimo li gladnome lepu sliku, on bi radije hleba. Pro­
glasimo li zaljubljenog predsednikom Sjedinjenih
Američkih Država, on bi mnogo radije imao svoju
draganu u zagrljaju. U proseku se svi oni ljudi koji
nemaju teškoća sa socijalnim prilagođavanjem i so­
cijalnim položajem pre mogu objasniti sa ugla zado­
voljstva, nego oni koji su ispod nivoa prilagođenosti,
tj. drugim rečima zbog socijalne nedovoljnosti pate
od potrebe za uvažavanjem i moći. Starijeg brata,
kOJl ide očevim stopama i dospeva do socijalne mOĆI,
mučiće njegova zadovoljstva, nasuprot tome mlađeg
brata, koj i se oseća potisnutim i omalovaženim od
strane oca i starijeg brata, stalno će podbadati často­
ljublje i potreba za uvažavanjem i on će sve drugo
podrediti ovoj strasti, tako da zadovoljstvo neće
predstavljati nikakav problem, bar ne životno važan
problem.
U sistemu razjašnjavanja ovde se nalazi oset­
ljiva praznina u koju je stupio Frojdov bivši učenik
Adler. On je ubedljivo dokazao da se brojni slučajevi
neuroza bolje i zadovoljavajuće mogu objasniti na ­
gonom za moći nego principom zadovoljstva. Zbog
toga Je cilj njegovog tumačenja da se pacijentu po­
kaže kako on za osvaj anje fiktivne važnosti » aran ­
žira« simptome i koristi svoj u neurozu. Kako čak u
tu svrhu i njegov prenos i njegove ostale fiksacije
služe zahtevu moći i tako predstavljaju »muški pro-

293
test" protiv uobrazenog ugnjetavanja. Ono što j e
Adler imao na umu očigledno je psihologija ugnje­
tenog ili socijalno neuspešnog, čija je j edina strast
potreba za uvažavanjem. Ovi slučajevi su neurotski
stoga što još uvek varljivo maštaju u ugnjetenom
stanju i sa fikcijom vode borbu protiv \·etrenjača,
pri čemu potpuno onemogućuju upravo onaj cilj
kome najviše streme.
Adler uglavnom baca akcenat na stupanj razja­
šnjavanja, i to razjašnjavanja u gore navedenom smi­
slu, i utoliko apeluje na unutarnji uvid. Ali karakte­
ristično je za Adlera da on ne očekuj e isuviše mnogo
od čistog uvida, već da je izvan toga j asno spoznao
neophodnost socijalnog vaspitavanja. DoU e Fro · d
Istraživač i tum · Adler je uglavnom vaspitač. Tako
on postaje negativni Frojdov nasledniK, budući da
dete u bolesniku, sa njegovim korisnim uvidom, ne
ostavlja bespomoćnim. već pokušava da od njega
svim sredstvima vaspitanja stvori normalno prilago­
đenog čoveka. Ovo se očigledno dešava na temelju
ubeđenja da su socijalno prilagođavanje i normaliza­
cija kraj nji cilj kome se stremi, a koji je bezuslovno
neophodno i željeno ispunjenje čovekovog bića. Iz
ovog osnovnog stava Adlerove škole proističe nj egovo
rašireno socijalno dejstvo a isto tako udaljivanja od
nesvesnog, koje ponekad, kako izgleda, ide do potpu­
nog negiranja. Kolebanje prema Frojdovom poten­
ciranju nesvesnog je neminovna reakcija, koja, kako
sam već prethodno pomenuo, odgovara prirodnom
odbijanju svakog bolesnika koji stremi prilagođava':
nju i lečenju. Jer ako nesvesno stvarno nije ništa
drugo do spremište svih l}eprijatnih tamnih strana
ćovekove prirode, uključujući preistorijski nataloženi I
mulj , onda čoveku stvarno nije jasno zašto bi u toj I
močvari, u koju je jednom upao, ostajao duže nego
što je neophodno. Za istraživača ta lokva može zna­
čiti svet re un čuda-;-Za o Ičnog coveka, me u lIn,
to j e stvar kojOj se rru11- recu le a. ao što pra­
bu IZam nema ogova, pošto bi se morao osloboditi
pozadine panteon a od oko dva miliona bogova, tako
se i psihologija u daljem razvitku mora distancirati

294
od Jedne tako u biti negativn stvari kao što je Froj­
dovo nesvesno. Vaspitne namere Adlerovog pravca
postavljaju se upravo onde gde prestaje Frojd i n a
taj način odgovaraju razumljivoj potrebi bolesnika
da posle stečenog uvida nađu i put u normalan život.
Samo po sebi je razumljivo da njemu nije dovoljno
da zna kako je i odakle došla nj egova bolest, pošto j e
retko uvid u uzrok bez daljnjega doveo i d o ukla­
njanja zla. Naime, ne treba smetnuti s uma da iz
pogrešnih neurotskih puteva nastaje isto toliko mno­
go upornih navika, koje se uprkos sveg uvida ne gube
sve dotle dok se ne zamene drugim navikama, koje
se mogu postići samo pomoću učenja i uvežbavanja.
Ovaj rad se može postići samo pomoću vaspitavanja.
Pacijent mora biti u najpotpunijEom smislu značenja
te reči » upućen« na druge puteve, što se može po­
stići samo pomoću vaspitavanja volje. Stoga je ra­
zumljivo zašto Adlerov pravac ima najviše eha
upravo među učiteljima i sveštenicima, dok se Froj­
dov pravac sviđa uglavnom lekarima i intelektualci­
ma, koji su svi skupa loši bolničari i vaspitači.
Svaki stupanj razvitka naše psihologije ima - u
sebi nešto specifično konačno. Katarza sa svoj im pra­
žnjenjem navodi čoveka da poveruje da je sada sve
izašlo na videlo, sve upoznato, doživljen svaki strah
l prolivena svaka suza i da od sada mora biti sve

dobro. Razjašnjavanje isto tako ubedljivo zaključuje :

sada znamo odakle j e došla neuroza, iskopana s u naj­
ranija sećanj a, iščupani poslednji koreni, a prenos
nije bilo ništa drugo do željena detinjasta fantazija
ili vraćanje u porodični roman ; slobodan je put u
život lišen iluzija, odnosno u normalnost. Vaspitava-
je dolazi na kraju i ukazuje na to d'a se krivo izraslo
drvo ne može ispraviti ni ispovedanjem ni razjašnja­
vanjem, već da ga samo vešti baštovan može uvrstiti
u pravilni drvored. Tek sada je postignuto normaln �
prilagođavanj e.
Ova čudna konačnost, koju sadrži svaki stupanj ,
donela je sa sobom d a danas ima katartičara, koji na
izgled nisu ništa čuli o tumačenju snova, frojdista
koji ne razumeju nijednu Adlerovll reč, i adlerista

295
koji neće ni da čUJu za nesvesno. Svako je obuhvaćen
specifičnom konačnošću sopstvenog stupnja l zbog
toga dolazi do one konfuzije mišljenja i shvatanja.
koja toliko otežava orijentaciju u ovom područj u.
Ali odakle potiče os ćanje konačnosti, koja na
sve strane prouzrokuje tako mnogo autoritativnih
tvrdoglavosti?
Tu pojavu ne mogu drugačije objasmh do činje­
nicom da u osnovi svakog stupnja leži i konačna isti­
na, i da stoga uvek iznova ima slučajeva koji uver­
ljivo dokazuju posebnu istinu. Istina je u ovom svetu
prepunom zabluda nešto tako dragoceno, da niko ne
želi da je izgubi zbog nekoliko takozvanih izuzetaka,
koji se ne slažu sa njom. A ko sumnja u istinu neiz­
bežno se smatra nevernom štetočinom i zbog toga se
svuda II diskusiji meša nota fanatizma i netrpeljivosti.
A ipak svako nosi baklju spoznaje samo J edan
deo puta, dok mu j e ne uzme sledeći. Ako bi ovaj
proces shvatili drugačije a ne lično, mogli bismo, na
primer, pretpostaviti da mi nismo lični stvaraoci naše
istine, već njeni izložitelji, glasnogovornicI savreme­
nih psihičkih neophodnosti, čime bi se izbeglo mnogo
otrova i gorčine, a naš pogled bi bio slobodan da sa­
gleda duboke i nadlične povezanosti čovekove psihe.
Covek uglavnom ne vodi računa o tome da prak­
tički katartičar nije samo apstraktna ideja, kOJI auto­
matski n� može izneti ništa drugo do katarzu. I ka­
tartičar je čovek koji doduše misli ograničeno u svo­
j im sferama, ali u svojim postupcima dela kao običan
čovek. Ne nazivajući to tako i nesvestan toga, on ne­
voljno sprovodi čitav deo razjašnjavanja i vaspitava­
nja, kao što i drugi sprovode katarzu a da to prinCl­
pijelno ne naglašavaju.
Sve živo je živa istorij a, čak i hladnokrvne živo­
tinje žive j oš u nama kao &O�-�t� � Tako i tri do
sada obrađena stupnja an'M1tltkePsihologije uopšte
nisu istine od koj ih je poslednja progutala i zamenila
dve prethodne, već su to, naprotiv, principijelni as­
pekti j ednog te istog problema i međusobno ni na
koji način ne protivureče, isto tako malo koliko opro­
štaj protivureči ispovesti.

296
 Isto važI i za četvrti stupanj, preobražavanJe.
ovaj stupanj ne treba da sebe smatra jedino važe­
ćom Istmom. Sigurno i ono popunjava prazninu koju
su ostavili prethodni stupn-j evi, ali ono ispunjava
dalju potrebu koja prevazIlazi do sada postignuto.
Da bi razjasnili šta namerava stupanj preobra­
žavanja i šta znači možda nešto ćudnovat naziv » pre­
obražaj « , moramo najpre položiti računa o tome koje
potrebe čovekove psih nisu zapažene tokom ranijih
stupnjeva ; drugim rečima. koji bi zahtev mogao biti
dalji i veći, do biti prilagođeno, socijalno biće? Biti
normalan čovek, naj korisnije je i naj podesnije što se
može zamisliti. Ali već u pojmu » normalan čovek«,
kao i u po)mu prilagođavanja leži ograničenje na
prosečnost, koja nekom izgleda kao željeno pobolj­
sanje, nekome koga već košta truda da izađe na kraj
sa običnim svetom, nekome ko je, na primer, zbog
svoj e neuroze nesposoban da izgradi normalnu egzi­
stencij u. » Normala čovek j id alni cilj za neuspe­
šne, za sve one koji s nalaze ispod pšt g ni oa pri­
lago avanja. Ali za ljude koji mogu daleko više od
prosečnog čoveka, ljude kojima nikada nije teško
padalo da postignu uspehe i da urade više od proseka,
za takve je ideja ili moralna prisila da moraju bIti
ništa drugo do normalni, pojam Prokrustove postelje,
nepodnošlj ive, samrtne dosade, sterilnog, beznade­
žnog pakla. Shodno ovome ima isto toliko neurotičara
koji se-razbo�u samo zato Sto su normalni, kao l
ta vih kO)1 u bo eSni ) er ii. ogu lb norma ni. a-
mlsao da n�o Ilioze dUCiTia l eJu a ove prve-vaspi­

I
tava u pravcu normalnosti, za ove ljude značI isto
što l ružan san, jer u stvari njihova najdublja po­
treba Je da mogu voditi nenormalan život.
Covek može da nađe zadovoljenje i ispunjenje
samo u onome što još nema : kao što se ne može ni
zasititi onim čega već ima pr više. Biti socijalno i
pTllagođeno stvorenje nema nikakve draži za onoga
kome je ovakvo stremljenje kao dečja igra. fr�vič­
nost je..Eravičnom na du o uvek dosadna, dok _ je
večno nepravičnom poštenj e potajni daleki cilj .

297
 Potrebe i neophodnost čovekove su različite. Ono
što je za jednog oslobođenje, za drugog je zatvor. Ista
stvar je sa normalnošću i prilagođavanjem. Iako već
biološka izr�ka kaže: čovek j e životinja stada i zbog
toga dostiže svoje potpuno ozdravljenje samo u svom
socijalnom biću, ipak već sledeći slučaj okreće tumbe
ovu rečenicu dokazujući nam da je čovek potpuno
zdrav samo onda kada živi nenormalno i nesocijalno.
Coveka može da dovede do očajanj a što u stvarnoj
psihologiji nema opšte važećih recepata ili normi.
� Ima samo individualnih slučajeva sa najrazličitijim
potrebama i zahtevima, toliko različitim da čovek, u
osnovi uzev, nikada unapred ne može znati kojim će
putem poći određeni slučaj , zbog čega j e najbolje da
lekar ne računa sa prethodno stečenim mišljenjima.
To ne znači, međutim, da ih odbaci, već da ih pri­
meni na slučaj kao hipotezu mogućeg objašnj enja.
I ovo ne da bi podučio ili ubedio, već više da bi poka­
zao bolesniku kako lekar reaguje na njegov poseban
slučaj. Jer bez obzira kako se stvar postavila, odnos
između lekara i pacijenta je lična veza unutar bezlič­
nog okvira lekarskog postupka. Nikakvim veštačkim
postupkom ne može se zaobići činjenica da je tera­
pijski postupak produkt međusobnog uticaja u kome
učestvuje celo biće kako pacijenta tako i lekara. U
terapijskom postupku dolazi do susreta dveju iracio­
nalnih datosti, naime dva čoveka koji nisu ograniče­
ne, odredive veličine, već pored svoje možda odre­
đene svesti sa sobom donose i neodređeno veliku sfe­
ru nesvesnog. Zbog toga je i za rezultat psihičke
terapije često beskrajno mnogo važnija ličnost lekara
(kao i pacijenta), nego ono šta lekar kaze i misli, iako
ovo poslednje može biti smetnja ili korist, i to u
okvirima koji nisu za potcenjivanje. .Susre ehre lič­
nosti je kao mešanje dva različita hemijska tela -
o uopšte dođe do j edinjenja, onda se oba menjaju.
Kao što smemo očekivati u svakom stvarnom psihič­
kom terapijskom postupku, lekar ima uticaja na pa­
cijenta. Meciutim, do ovog uticaja može. doći samo
ako pacijent utiče na njega: Lekaru ništa ne koristi
ako izbegava pacijentov uticaj ograđujući se obla-

298
kom očinsko profesionalnog autoriteta. Time samo
sebi onemogućuje korišćenje krajnje korisnog organa
upoznavanja. Nesvesno ipak pacijent utiče na njega
i uslovljava promene u nesvesnom lekara, ove, mno­
gim psihoterapeutima poznate, čisto profesionalne,
psihičke smetnje ili zapravo oštećenja, koja na naj­
bolji način predstavljaju tako reći hemijski uticaj pa­
cijenta. Jedna od najpoznatijih pojava ove vrste j e
prenosom prouzrokovani protiv-prenos. Ali češće su
dejstva mnogo suptilnije prirode, koja se drugačij e
n e mogu formulisati d o pomoću stare ideje prenoše­
nja nek� bolesti na zdravog, koji onda svojim zdrav­
ljem mora da savlada demona bolesti, a ovo ne bez
negativnog uticaja na svoje opšte stanje.
Između lekara i pacijenta postoj e Iracionalni
faktori, koji prouzrokuju međusobno menjanje. Pri
tom stabilnija, j ača ličnost daje konačnu odluku. Već
sam imao prilike da vidim mnoge slučajeve gde je
pacijent asimilovao lekara uprkos svih teorija i pro­
fesionalnih namera, i to najčešće, ali ne uvek, na šte­
tu lekara.
St upanj preobražavanj a zasniva se na činjenici
za čij e je j asno sagledavanje bilo potrebno više od
četvrt veka opsežnog praktičnog iskustva. U prizna­
vanju ove činjenice čak je i Frojd prihvatio moj za­
htev da i lekar sam mora biti analiziran.
Sta znači ovaj zahtev? On ne znači ništa drugo
do da je lekar isto tako »u analizi« kao i pacijent.
On je isto tako sastavni deo psihičkog procesa tera­
pijskog postupka kao i pacijent. Zbog toga isto tako
Izložen promenij ivim uticajima kao i on. Da, u toj
meri da akQ se pokaže da je lekar nepristupačan
ovom uticaju, onda j e lišen i uticaju na pacijenta i
ukoliko je uticaj na njega samo nesvest:an, u njego­
vom polju svesti nastaje praznina koja mu onemogu­
ćuje da tačno sagleda pacijenta. U oba slučaja kom­
promi tovan je rezultat terapij e.
Dakle, lekar je opterećen istim zadatkom sa ko­
Jim bi želeo da optereti pacijenta, naime, na primer,
socijalno prilagođeno stvorenje, ili, u drugom slučaj u,
da bude upravo neprilagođen. Terapijski zahtev može

299
biti, prirodno, odeven u hiljade različitih formula -
već prema stanovištu lekara. Jedan veruje u preva­
zilaženje inf ntilizma, on dakle mora da je preva­
zišao svoj sopstveni infantilizam. Drugi veruje u ab­
reagovanje svih afekata, dakle mora da je abreagovao
sve svoje sopstvene afekte. Treći veruje u potpunu
svesno st, on mora da je dostigao svesnost samoga
sebe, ili bar da stalno stremi da ispuni voje terapij­
ske zahteve ako hoće da osigura ispravan uticaj na
svoje pacijente. Sve ove terapijske vodeće ideje zna­
če značaj ne etičke zahteve, koji se svi zajedno saži­
maju u j ednu istinu: Ti moraš biti onakav kakav bi
hteo da deluješ. Samo pričanje oduvek je važilo kao
prazno l naprosto nema tako spretnog i veštog po­
stupka kojim bi se zadugo mogla skrivati ova j edno­
stavna istina. Ne u šta je čovek uveren, već da je čo­
vek uveren delovalo j e u svim vremenima.
--
Dakle, četvrti stupanj analitičke psihologije za­
hteva primenu sistema u koga se v eruje i na samog

�
tekara, i to sa istom nepoštednošću, konsekventnošću
i istraJnošću, koje lekar primenjuje na paCij ntu.
Kada čovek pomisli sa kakvom pažnjom i kritič­
noŠĆu psihijatar mora slediti svog pacijenta a bi ot­
krio sve njegove pogrešne puteve, promašaje, sve in­
fantilne tajne, onda uo p šte nije mali posao da to isto
čini i na samom sebi. C ovek obično samom seb� nije
dovoljno interesantan, a i niko nas ne plaća za intro­
spektivne napore. A osim toga nipodaštavanje čove­
kove duše je svuda tako veliko, da se samoposmatra­
nje i bavJjenie samim sobom već skoro · smatra
bolesnim. Covek očigledno ne naslućuje zdravlje u
sopstvenoj duši zbog čega već bavljenje njome miriše
na bolesničku sobu. Ovaj otpor lekar treba da savlada
kod samog sebe, j er kako može neko vaspitavati ako
sam nije vaspitan, kako da razjašnjava kada je o sa­
mom sebi u mraku i kako da očisti kada j e sam još
nečist?
Korak od vaspitavanj a do samovaspitanja je lo­
gički napredak koji dopunjava sve ranije stupnjeve.
Zahtev stupnja preobražavanja, naime, i da se lekar
menja da bi bio sposoban da promeni bolesnika je,

300
 lako razumljivo, nepopularan zahtev ; prvo, j er izgle­
da nepraktičan, drugo, j er bavljenje samim sobom
podleže neprijatnim predrasudama i treće, j er je ipak
ponekad vrlo bolno da lekar ispuni sva ona iščekiva­
nja koja u datom slučaju usmerava na pacijente.
Naime, poslednja tačka doprinosi nepopUlarnosti
ovog zahteva, j er onaj ko želi da sebe samog vaspita
l tretira, uskoro će otkriti da u njegovom biću ima

stvari koje se nepovratno suprostavljaju normaliza­

ciji ili da, uprkos temeljnom razjašnjenju i abreago­
vanju, još uvek lebde i ometaju. Sta će uraditi sa tim
stvarima? On doduše zna - i za to je profesionalno
�bavezan - šta treba sa tim da učini pacijent. Ali šta
da uradi sa tim on sam, i to iz najdubljeg ubedenja,
kada se radi o njemu lično? Ili o njegovim najbli­
žima? U svojim samoistraživanjima on će u sebi ot­
kriti neku manju vrednost koja mu opasno približava
njegove pacijente i možda čak slabi njegov autoritet.
Sta da započne sa, ovim neprijatnim otkrićem? Ovo
donekle » neurotsko« pitanje duboko će ga potresti,
nezavisno od toga kako on sebi izgledao normalan.
On će takođe otkriti da poslednja pitanj a, koja njega
pritiskaj u isto toliko koliko i njegove pacijente, neće
razrešiti nikakav terapijski postupak, da je rešenje
koje pružaju drugi još uvek detinjasto i da ostaje
detinjasto i da, ako se ne nađe rešenje, pitanje po­
novo mora biti potisnuto.
Neću dalje razmatrati niz problema proisteklih
iz samoistraživanja, pošto za njih, danas, zbog nepo­
znavanja psihe, postoji isuviše malo in.teresovanja.
Radije bih istakao da najnoviji razvitak analitič­
ke psihologije vodi ka velikom pitanju iracionalnih
faktora čovekove ličnosti a da u prvi plan stavlja lič­
nost lekara kao terapijskog faktora ili kao suprotnost
tome, čime se zahteva sopstveni preobražaj , naime
� samovaspitanje vaspitača. Na tal način se sve ono što
se objektivno odigralo u istoriji naše psihologije -
ispovest, razjašnjavanje i vaspitavanje, podiže na
stupanj subjekta, drugim rečima ono što se dešava
pacijentu treba da se dešava i lekaru, da njegova lič­
nost ne bi imala nepovoljno povratno dejstvo . na pa-

301
 cijenta. Lekar ne srne da pokušava da se izvuče od
sopstvenih teškoća na taj način što će teškoće drugih
tretirati tako kao da on sam nema nikakvih pro­
blema.
Kao što se tanije Froj dova škola, zahvaljujući
opsežnom otkriću nesvesne tamne strane, iznenada
našla u situaciji da mora da raspravlja čak i religij­
sko-psihološka pitanja, tako je i najnoviji zaokret
doveo do toga da je eti�ki �tax !�\l.r� • o t o eizbe-
•
.ž č;ltlA>r.Qb!@m. Sa ovim Pitanjem n eaeIj ivo povezana
ša moK.rm:čnost i samoistraživanje zahteva shvatanje
psihe sasvim drugačije od dosadašnjeg, čisto biolo­
škog; pošto čovekova duša naprosto nije samo objekt
prirodno-naučno orijentisane medicine, ona nije
samo bolesnik već i lekar, ne samo objekt, već i su­
bjekt, ne samo funkcija mozga, već apsolutni predu­
slov naše svesti.
Ono što je nekada bila medicinska terapijska
metoda ovde postaje metoda samovaspitanja a time
se odj ednom horizont naše psihologije širi u nenaslu­
ćena područja. 9dluču · uće više ni · e lekarska diplo­
ma, već ljudski kvalitet. Ovaj zaokret je značajan
pos o se na taj način celokupni pribor psihijatrijske
veštine, koj i se razvio i sistematizovao u stalnoj ve­
žbi na bolesniku, stavlja u službu samovaspitanja,
samokompletiranja i time analitička psihologija
razbija okove koji su je vezivali za konsultativnu le­
karsku ordinaciju. Ona prevazilazi samu sebe i stupa
u onu veliku prazninu koja je do sada bila psihički
nedostatak zapadnih naspram istočnjačkih . kultura.
Mi smo poznavali samo psihičko potčinjavanje i sa­
vlađivanje, ali ne i metodski razvitak psihe i njenih
funkcija. Naša kultura je još mlada, a mladim kul­
turama su potrebne sve veštine ukrotitelja zveri da
bi se bar u određenu formu dovelo sve ono varvarsko
i divlje. Za to je potreban j edan put, j edna metoda,
što nam j e, kao što sam rekao, nedostajalo. Izgleda
mi da saznanje i iskustva analitičke psihologij e mogu
dati bar osnove za to, pošto u onom trenutku, kada
prvobitna lekarska psihologija uzme za predmet sa­
mog lekara, ova prestaje da bude samo terapijska

302
metoda za bolesnika. Ona sada obrađuj e i zdrave ili
bar takve, koji polažu moralnog prava na psihičko
zdravlje, čija bolest, stoga, j edino može biti patnja
koja sve muči. Stoga ova psihologija ima ambiciju da
postane opšte dobro i to u još većoj meri od prethod­
nih stupnjeva, koji su, svaki za sebe, već nosioci opšte
istine. Ali između ovog zahteva i današnje stvarnosti
leži ponor preko koga nema mosta. On se mora tek
izgradi ti kamen po kamen.
 SUPROTNOST FROJD I JUNG

O razlikama između Frojdovih i mojih nazora

pre bi trebalo da piše neko ko se nalazi izvan zača­
ranog kruga ideja koje se zovu » Frojd« i ,.Jung« . N
znam da li zaslužujem da mi se poveri ona objekti v­
nost koja bi trebalo da mi omogući da se nepristra­
sno izdignem čak iznad mojih sopstvenih ideja. Da li
to iko uopšte može? Sumnjam u to. A ako neko na
izgled izađe na kraj sa ovom Minhauzenovom vešti­
nom, onda se mogu opkladiti da njegove ideje. u
krajnjoj liniji, nisu bile njegove sopstvene.
Ideje koje prihvata veliki broj sledbenika ne
pripadaju j edino njihovom takozvanom . tvorcu, na­
protiv on je sam rob svoj e ideje. Takozvane istinite
i�eje, koje zanose, imaju u sebi nešto osobito; one po­
tiču iz bezvremenosti, kao da su već uvek bile pri­
sutne, iz materinskog, duševnog prauzroka, iz koga
izrasta efemerni duh j ednog čoveka kao biljka koja
cveta, donosi plod i seme, vene i umire. de ' e vode
poreklo iz većeg nego što j e individualni čovek. Mi
ih ne stvaramo, već smo stvoreni pomoću njih.
Ideje su s j edne strane fatalno priznanje koje ne
iznosi na svetlo dana samo ono najbolje u nama, već
i naše poslednje nekompetentnosti i lični j ad. A tek
ideje o psihologiji ! Odakle dl-ugde mogu poticati do
iz najsubjektivnijih područja? Da li nas iskustvo o
objektu može sačuvati od subjektivnog predubeđe-

(1] Objavljeno u: Kolnische Zeitung (KOln, 7. maj 1929)

- Ges. Werke IV.

2Q.
J07
nja? Da nij e svako iskustvo i u najboljem slučaju bar
do polovine subjektivno tumačenje? S druge strane
i subjekt je objektivna datost, deo sveta; i ono što
proističe iz njega u krajnjoj liniji proističe iz sveta,
kao što i naj ređe i najneverovatnije živo biće nosi i
hrani nama svima zajednička zemlja. Tako su upravo
najsubjektivnije ideje one koje su najbliže prirodi i
biću, i stoga se mogu nazvati i najistinitijim. Ali »šta
·e istina« ?
Z a našu psihološku upotrebu pre svega ć u sasvim
odbaciti pomisao da smo mi, današnji ljudi uopšte u
stanju da utvrdimo bilo šta » istinito« ili »pravo« o
bivstvu duše. Najbolje što možemo stvoriti je pravi
izraz. » Pravi izraz« j e ispovest i iscrpno prikazivanje
subjektivno nađenog. Jedan će posebno težište stav­
ljati na uobličavanje i stvaranje nađenog i zbog toga
će uobražavati da j e tvorac svog otkrića, drugi će
isticati stav i zbog toga govoriti o pojavi, pri čemu j e
svestan svog bića koje prima i percipira. Istina j e
negde između - pravi izraz je stav koji uobličava i
stvara.
U tom primanju i u tom stvaralačkom aktu sa­
držano je sve ono čime se može pohvaliti i najambi­
ciozniji zahtev današnjih psihologa. Naša psihologija
j e više ili manje srećno uobličena ispovest nekoliko
pojedinaca; ukoliko su ovi više ili manje tipični,
onda nj ihovu ispovest mogu prihvatiti mnogi drugi
kao važeći opis. Ukoliko takvi, koji pripadaju nekom
drugom tipu, ipak još pripadaju ljudskom rodu, srne
se čak zaključiti da su i oni, svakako u manjoj meri,
pogođeni ovom ispovešću. Ono što Frojd ima da kaže
o ulozi seksualnosti, infantilnog zadovoljstva i njego­
vog konflikta sa »principom realnosti« , o incestu i
sličnom u prvoj liniji je pravi izraz njegove lične
psihologije. To je srećno uobličeni izraz subjektivno
nađenog. Ja nisam Frojdov protivnik, iako taj pečat
hoće da mi stavi kratkovidost kako njegova tako i
nj egovih učenika. Nijedan iskusni psihijatar ne može
osporiti da nije sreo bar tuce slučajeva čija se psiho­
logija u svim bitnim elementima slaže sa Frojdovom.
Zbog toga je Froj d sa svojom subjektivnom ispovesti

308
pomogao rođenju velike ljudske istine. On sam je
školski primer njegove psihologije, i svoj život i rad
posvetio je ispunjenju ovog zadatka.
Covek vidi onako kakav jeste. A kako drugi ima­
j u i drugu psihologiju, oni i vide drugačije i drugačije
se izražavaju. To je najbolje pokazao j edan od naj­
ranijih Frojdovih učenika, naime Alfred Adler - on
je istovetni iskustveni materijal prikazao sa sasvim
drugog ugla; njegov način sagledavanj a je bar isto
toliko ubedljiv kao Frojdov, pošto i Adler reprezen­
tuje j edan tip psihologije koji se često sreće. Znam
da mi zastupnici obeju škola bez dvoumljenja ne daju
za pravo, ali meni će dati za pravo istorij a i svi prav­
doljupci. Nisam u stanju da uštedim prekor obema
školama da čoveka tumače sa isuviše patološkog ugla,
polazeći od njegovih defekata. Ubedljiv primer za
ovo je Frojdova nemogućnost da shvati religijski do­
življaj.!
Nasuprot ovome ja bih želeo da razumevanje za
čoveka radije crpim iz njegovog zdravlja a i da bo­
lesnika oslobodim ove psihologije koju Frojd izlaže
na svakoj stranici njegovog dela. Nisam u stanj u da
sagledam gde Frojd dopire izvan njegove sopstvene
psihologije i kako oslobađa bolesnika od onog zla od
koga još pati i lekar. Njegova psihologij a j e psiho­
logija neurotskog stanja određenog tipa i zbog toga
vredi samo u okviru odgovaraj ućeg stanja. U okvi­
rima ovih granica Frojd je istinit i važeći, pa i tamo
gde govori neistinu, pošto i evo pripada celokupnoj
slici i zbog toga je istinito kao ispovest. Ali to nije
zdrava psihologija, osim toga - a to je simptom bo­
lesnosti - zasnovana je na nekritikovanom, nesve­
snom gledanju na svet, koje je podesno da znatno
suzi horizont doživljavanja i sagledavanja. Frojd se
nepravedno odricao filozofije. Nikada nije kritikovao
svoje pretpostavke, čak ni svoj e lične psihičke pre­
mise. U svetlu mojih dosadašnjih navoda ovo će se
lako shvatiti kao neophodnost, pošto bi mu kritika
njegovih sopstvenih osnova uskratila mogućnost da

2 Up. Freud, Die Zukunft einer Illusion.

309
naivno3 prikaže svoj u svojstvenu psihologiju. U sva­
kom slučaju oprobao bi teškoće sa kojima se ja su­
srećem. Slatko-gorki napitak kritičke filozofije nika­
da nisam prezrivo odbijao, već sam ga pažljivo ispi­
jao bar in refracta dosi. Isuviše malo, reći će moji
protivnici. Skoro isuviše mnogo, govore mi sopstvena
osećanja. Lako, isuviše lako. samokritika truje izvan­
redno b ago naIvnostI, onaj dar koji je neophodan
svakom stvaraocu. U svakom slučaju filozofska kri-
l a ml je pomogla da sagledam subjektivni, ispoved­
ni karakter svake psihologije - takođe i moje. Ali
mojoj kritici moram da zabranim uskraćivanje moje
sopstvene mogućnosti uobličavanja. Ja, doduše, znam
da iza svake reči koju izgovaram stoji moje posebno
1 samo j ednokratno biće na njemu specifičnim svetom

i njegovom istorijom, ali ja ću slediti potrebu da o

sebi samom govorim iza paravana navodnog isku­
�ivenog materijala. Samo time već služim cilju ljud­
skog saznanja, kome je hteo da služi i Frojd i kome
je, uprkos svemu, i služio. Saznanje ne piva samo
na istini, već i na zabludi.
Uvid u subjektivni karakter svake psihologije
stvorene od pojedinca mogli bi biti obeležje koje me
najjače odvaja od Frojda.
Kao dalje diferentno obeležje izgleda mi činje­
nica što nastojim da ne stvaram nikakve nesvesne i
stoga nekritične pretpostavke. Kažem » nastojim « , jer
ko je sasvim siguran da nema nesvesnih pretpostav­
ki? Ja nastojim da izbegnem bar gruba predubeđenja
i zbog toga sam sklon da priznam sve moguće bogove
pod pretpostavkom da ovi deluju u čovekovoj duši.
Ja ne sumnjam da se prirodni nagoni silno razvijaju
u psihičkom području, bilo da je to Eros ili želja za
moći, ali ja ne sumnjam ni u to da se ovi nagoni su­
daraju sa duhom, j er oni se uvek sudaraj u sa nečim
i zašto ovo nešto ne bi trebalo nazvati »duh « ? Koliko
malo znam šta je duh po sebi i za sebe, isto toliko
malo znam šta su nagoni. J edno mi je isto toliko ta­
janstveno koliko i drugo, a isto tako nisam u stanju

3 Up. Freud, Die Tra umdeu t u n g.

310
da jedno objasnim kao nesporazum drugog; jer nij
nesporazum da zemlja ima samo jedan mesec - u
prirodi nema nesporazuma, ovih ima samo u podrue­
ju onog što čovek naziva » razum" . Nagon i duh su
u svakom slučaju s one strane mog shvatanja, to su
pojmovi koje koristimo za nešto nepoznato, ali moć­
no dejstveno.
Stoga je moj stav prema svim religijama poziti­
van. U njihovom poučnom sadržaju ja ponovo pre­
poznajem one figure koje se sreću u snovima i fanta­
zijama mojih pacijenata. U njihovom moralu vidim
iste ili slične pokušaje koje čine moji pacijenti, iz
sopstvenog izuma ili iz nadahnuća, da bi našli pravi
put ophođenja sa silama psihe. Sveta radnja, ritual,
inicijacija i askeza su mi preko svake mere inter -
santni kao naizmenične i r aznovrsne tehnike u stva­
ranju pravoga puta. Isto tako je pozitivan moj odnos
'
prema biologiji, prema prirodno-naučnoj empiriji
uopšte, koja mi izgleda kao snažan pokušaj da se duša
shvati od spolja ka unutra kao što mi j e, obrnuto,
religijsk a gnoza isto tako gigantski poduhvat lj.ut.i­
skog duha da iz duše dopre do saznanja. U mojoj sli i
sveta postoj i j edno veliko spolja i jedno ist.o tako
veliko unutra, a između ova dva pola st.oji mi čovek,
čas okrenut jednom čas drugom polu i, u zavisnosti
od temperamenta smail ajući čas jedno čas drugo
apsolutnom istinom i, u zavisnosti ođ toga da jednu
ili drugo osporava ili da se za njega žrtvuje.
Ova slika je pretpostavka - sigurno, ali jedna
koju neću napustiti jer mi je isuviše dragocena kao
hipoteza. Ona mi je potvrđena heuristički i empirij ­
ski a osim toga potvrđena kroz consensus gentiuJTI .
Iz ove hipoteze, koja sigurno potiče iz mene lično -
iako uobražavam da sam je stekao iskustvom - pro­
istekla je moja tipologij a a isto tako moje pomirenje
sa tako divergentnim gledlštima, kao na primer a
Frojdovim.
Iz slike suprotnosti, u kojoj vidim svet, proizašla
mi je ideja psihičke energije koja isto tako mora da
potiče iz suprotnosti kao i energija fizičkih zbivanja,
koja uvek pretpostavlja neki pad, to jest postoj anje

311
suprotnosti kao topl<r-hladno, visoko---d uboko itd.
Dok Frojd skoro isključivo predstavlja seksualnost
kao psihičku nagonsku snagu, počevši tek posle moga
odvajanja da uzima i druge faktore u obzir, ja sam
sve više ili manje ad hoc konstruisane psihičke nago­
ne ili snage obuhvatio energetskim pojmom, da bih
isključio skoro neminovne prQizvoljnosti j edne psiho­
logije snage. Zbog toga više ne govorim o snagama
ili pojedinim nagonima, već o » intenzitetima vredno­
sti «4. Time se ne osporava vrednost seksualnosti u
psihičkom zbivanju, kako Frojd tvrdoglavo misli, već
se obuzdava preplavljenost psihe seksualnom termi­
nologijom a sama seksualnost se stavlja na njeno
pravo mesto.
Seksualnost je konačno - a toga se nikada neće
odreći zdrav ljudski razum - samo jedan od biolo­
ških instinkata, samo jedna od psihofizioloških funk­
cija, iako vrlo važna i sa značajnim posledicama. Ali
šta bi se desilo kada, na primer, više ne bi trebalo da
jedemo? Nesumnjivo da je psihička sfera kojoj pri­
pada seksualnost danas znatno ometena, a kada čo­
veka j ako boli zub, onda izgleda da se ceo psihički
život sastoji samo od zubobolje. Vrsta seksualnosti
koju opisuje Frojd je ona očigledna seksualna opse­
sija, koja se sreće svuda gde pacijent treba da bude
istisnut ili izmamljen iz neke nepodesne situacije ili
stava, neka yrsta ustavljenog seksualiteta, koji se
odmah smanj uje do normalnih proporcija čim se
oslobodi put razvitka. Najčešći zastoj je u porodič­
nom resentimentu, u emocionalnim dosadama tako­
zvanog » porodičnog romana« , što dovodi do staze
životne energije, a ova staza je ono što se neizbežno
j avlj a u obliku takozvane infantilne seksualnosti. Pri
tom se radi o nepravoj seksualnosti, o neprirodnom
pražnjenju napetosti, koja zapravo pripada j ednom
drugom životnom području. Kakva je onda u kraj­
njoj liniji korist od plovidbe po ovom poplavljenom
područj u? Zapravo mnogo je bitnije - bar tako iz­
gleda pravolinijskom razumu - otvoriti oticaj ne ka-
• Up. Ober psychisch€ Energetik und das Wesen der
Traume.

312
nale, to j est naći one mogućnosti ili stavove, koji
nude energiji njoj potreban nagib, pad, inače ne do­
lazi do ničega drugog nego do circulus vitiosusa, n a
šta mi i liči Frojdova psihologija. Njoj nedostaje mo­
gućnost da izmakne iz neumoljivih stega biološkog
zbivanj a. Očajnički se moramo pridružiti uzviku sve­
tog Pavla: » Ko će me osloboditi. od dodira sa smrću,
mene, sirotog čoveka?« A naš kulturni čovek u ne­
doumici se pridružuje Faustu: »Ti si svestan samo
j ednog nagona« , naime putene veze koja vodi unazad
do oca i majke, ili unapred do dece, koja potiču iz
naše utrobe, » incest« sa prošlošću i »incest« sa bu­
dućnošću, praotački greh ovekovečen u » porodičnom
roman u « . Odatle nas ništa ne može spasiti do duh,
onaj drugi pol svetskog zbivanj a ; slobodu doživlja­
vaju ne deca tela već »deca božja « . U Barlahovom
(Barlach) Mrtvom danu demon majke kaže u tragič­
nom završetku porodičnog romana : »Cudnovato j e
samo t o d a čovek neće d a nauči d a je Bog njegov
otac. « To je ono što Frojd nije nikada želeo da nauči
i protiv čega se bore svi slično nastrojeni �li bar mu
ne nalaze ključ rešenj a. Teologija ne dolazi u susret
onome ko traži jer ona zahteva verovanje, koje j e
prava pravcata karizma koju niko ne može d a na­
pravi. Mi moderni ljudi upućeni 9'mO na to da ponovo
doživimo duh, to jest dođemo do praiskustva. To j e
j edina mogućnost d a se prekine začarani lanac biolo­
škog zbivanj a.
Ovaj zauzeti stav je treći znak koji odv.aj a moja
shvatanja od Frojdovih. Zbog toga mi se- prebacuje
misticizam. J a se, međutim, ne smatram odgovornim
za činjenicu što je čovek uvek i svuda na prirodan
način razvio religijske funkcij e i da je stoga čove­
kova duša još od pamtiveka prožeta i natopljena re­
ligijskim osećanjima i predstavama. Ko ne vidi ovaj
aspekt čovekove duše, on je sl ep, a ko želi da ga
razjašnjavanjima ili prosvećivanjem ukloni, taj nema
smisla za činjenice. Ili možda kompleks oca, koji pot­
puno prožima celu Frojdovu školu od glave do pete,
dokazuje da dolazi do značaj nog oslobađanj a od fa­
talnosti porodičnog romana? Ovaj kompleks oca sa

313
svojom fanatičnom krutošću i preosetljivošću je po­
grešno shvaćena religijska funkcija, misticizam koji
je ovladao biološkim i porodičnim. Sa svojim pojmom
» Nad-Ja« Frojd čini stidljivi pokušaj da staru sliku
J ehove prokrijumčari u psihološku teoriju. Ovakve
stvari najbolje je odmah jasno reći. Zbog toga sam se
trudio da stvari nazivam onim imenom, kojim su
oduvek nazivane.
Točak istorije ne treba vraćati unazad i ne treba
poricati korak čovečanstva ka duhovnom, koji se čini
već kod primitivne inicijacije. Sigurno da nauka ne
samo srne već mora da sa ograničenim teorijama iz­
dvaja delove pojedinih područja, duša j e, međutim,
svesti nadređena celovitost, majka i preduslov svesti
i stoga je nauka samo j edna od njenih funkcija, koja
nikada neće iscrpsti obilje njenog života. Psihij atar
ne srne da se zavuče u njen patološki ugao i da se
grčevito brani od zaključka da je i bol�sna duša ljud­
ska duša, koja i pored svoje bolesti nesvesno ima
udela u celini duševnog života čovečanstva. Da, on
će čak morati da doda da je Ja bolesno zbog toga što
j e odsečeno od celine i da je stoga izgubljeno kako
za čovečanstvo tako i za duh. Ja je stvarno » rnesto
straha« , kako to Frojd6 tačno tvrdi, naime samo dotle
dok se ne vrati ocu i majci. Frojd trpi brodolom pred
Nikodimovim pitanjem : » Može li on po drugi put ući
u utrobu svoje majke i ponovo se roditi? « Istorija se
ponavlja - si parva componere magnis licet - kao
kućna raspra moderne psihologije.
Od pre bezbrojnih milenijuma inicijacije propo­
vedaju rođenje iz duha, a čudnovato da čovek stalno
iznova zaboravlja da razume božansko začeće. To ne
ukazuje na posebnu j ačinu duha, ali posledice nespo­
razuma manifestuju se kao kržljavijenje, ogorčenost,
skučenost i pustoš. Lako j e odagnati duh, ali čorbi
nedostaje so, » so zemlje « . Ipak duh stalno pokazuje
svoju jačinu u tome što se bitno učenje starih posve­
ćivanja dalje prenosi iz generacije u generaciju. Uvek
iznova ima i ljudi koji su razumeli šta to znači da je

s Das Ich lind d a s Es.

314
Bog nJlhov otac U ovoj sferi ostaj očuvana ravno­
teža između puti l duha.
Suprotnost između Frojda i men suštinski po­
čIva na razlici principijelnih pretpostavki. Pretpo­
stavke su neizbežne, a pošto su neizbežne, čovek ni­
kada ne srne davati utisak kao da ih uopšte nema.
Zbog toga sam pre svega na svetlo dana izneo prin­
cipijelne aspekte, pošto se pomoću njih najlakše
mogu razumeti raznovrsne, sve do u pojedmačnosti
zadiruće razl ike između FroJdovog i' mog shvatanja.
 ARHAICAN COVEK

Arhaičan znači početan, prvobitan. Reći nešto

temeljnije o današnjim civilizovanim ljudima spada
u najteže i naj nezahvalnije zadatke koji se mogu
zamisliti, pošto na njih treba da odgovori neko ko j e
sputan istim pretpostavkama i zaslepljen istim pre­
dubeđenjima kao oni o kojima treba da saopšti svoja
razmišljanja. Međutim, u odnosu na arhaičnog čove­
ka nalazimo se u na izgled povolj nijoj situacij i. Mi
smo vremenski daleko od njegovog sveta, nadmoćnij l
u duhovnoj diferenciranosti, tako da smo u moguć­
nosti da sa više osmatračnice sagledamo njegovu na­
rav i njegov svet.
Ovom rečenicom istovremeno sam predmetu
mog predavanj a postavio j edno ograničenje, bez koga
ne bi bilo. moguće da se u opštim potezima opiše do­
voljno obimna slika duševne pojave arhaičnog čove­
ka. Naime, ž�eo bih da se ograničim na ovu sliku,
budući da iz razmatranja isključujem antropologiju
primitivnog čoveka. Ako uopšte govorimo o čoveku,
onda ne mislimo upravo na anatomiju, njegov oblik
lobanje i njegovu boju kože, već mislimo na njegov
ljudski psihički svet, na njegovu svest i njegov način
življenja. A sve ovo je predmet psihologije. Stoga
ćemo morati da se pozabavimo uglavnom arhaičnom,
tj . primitivnom psihologijom. Uprkos ovog ograniče­
nja ovim ćemo proširiti našu temu, j er arhaična psi-
(1] Predavanje održano u čitalačkom klubu Hotingen
u Ciri hu, oktobra 1 930. Objavljeno u: Europiiische Revue.
Berlin, 1931. (Ges. Werke X).
hologija nije samo psihologija primitivnog, već i
mQdernog civilizovanog čoveka; ne možda psihologija
pojedinih regresivnih pojava u modernom društvu,
već naprotiv, svakog civilizovanog čoveka koji j e, bez
obzira na visinu svoje svesti, u dubljim slojevima
psihe još uvek arhaičan čovek. Kao što je naše telo
j oš uvek telo sisara, koje u sebi sadrži čitav niz osta­
taka iz još ranijeg stupnj a životinja sa hladnom krvi,
tako je i naša duša razvojni p,rodukt, koja, praćena
od njenih početaka, obelodanj uje još uvek bezbrojn e
arhaizme.
Svakako u početku, kada čovek dođe u prvi dodir
sa primitivcima ill kada proučava naučna dela o pri­
mitivnoj psihologiji, neće propustiti a da ne stekne
duboki utisak stranosti, i čudesnosti arhaičnog čoveka.
Upravo Levi-Bril, autoritet u oblasti primitivne psi­
hologije, neumorno ističe ovu vanrednu različnost
»etat prelogique« od naše svesti. Njemu, kao civili­
zovanom čoveku, izgleda prosto neshvatljivo kako
primitivni čovek jednostavno prelazi preko očigled­
nog iskustva i sa direktnim odricanjem opipljivih
uzroka svoje » representations collectives« smatra eo
ipso važećim, umesto da ih razjašnjava j ednostavnim
slučajem ili sa razumnom kauzalnošću. Pod » repre­
sentations collectives« Levi-Bril podrazumeva opšte
rasprostranjene ideje sa apriorističkim karakterom
istine kao što su duhovi, vradžbine, snaga vrača itd.
Cinjenica da, na primer, ljudi umiru zbog duboke
starosti ili zbog poznatih smrtonosnih oboljenja nama
je naprosto sama po sebi razumljiva, ali primitivnom
čoveku ne. Nijedan čovek ne umire zbog duboke sta­
rosti, kao argumenat n avešće da ima ljudi koji su do­
živeli još dublju starost. Nijedan čovek ne umire zbog
neke bolesti, pošto je toliko ljudi ozdravilo ili se
uopšte nije ni razbolelo od iste bolesti. Pravo obja­
šnjenje za njega je uvek magij a. Ili je čoveka ubio
duh ili vradžbina Mnogi samo smrt u borbi smatraj u
prirodnom. Drugi, s-vakako i ovu smrt smatraju ve­
štačkom pošto je ili protivnik bio čarobnjak ili j e
nosio opčinjeno oružje. Ponekad ova groteskna ideja
poprima j oš znatno upečatljiviji oblik. Tako je j edan

320
Evropejac ustrelio krokodila u čijem je želucu n ašao
dve narukvice. Domoroci su prepoznali ove narukvi­
ce, pripadale su dvema različitim ženama koje su
neko vreme pre toga bile prožderane. Odmah se ra­
zvila bučna diskusija oko vradžbina, budući da je
ovaj sasvim prirodni događaj , koji nij ednom Evrop­
ljaninu ne bi bio sumnjiv, pomoću duhovne predodre­
đenosti (Levi-Brilova » representations collectives«)
primitivnog čoveka dobio sasvim neočekivano obja­
šnjenje. Krokodila je pozvao nepoznati čarobnjak i
naredio mu da uhvati i da mu donese ove dve žene.
Krokodil je izvršio ovo naređenje. Ali narukvice u
želucu životinje? Krokodili, objasnili su, nikada ne
j edu ljude bez naređenja. Krokodil je dobio naruk­
vice od čarobnjaka kao nagradu.
Ovaj dragoceni slučaj je jedan od zanimljivijih
primera samovoljnosti objašnjenja u » etat prelo­
gique « , prelogičnog očigledno stoga što nam jedno
ovakvo objašnjenje izgleda apsurdno nelogično. Ali
to nam izgleda samo zato što polazimo od sasvim
drugačijih pretpostavki nego primitivni čovek. Da
smo, kao on, ubeđeni u postojanje čarobnjaka i dru­
gih tajanstvenih sila, kao što smo ubeđeni u tako­
zvane prirodne uzroke, njegov zaključak bio bi nam
sasvim logičan. U suštini primitivni čovek nije logič­
niji ili nelogičniji od nas. Samo je njegova pretpo­
stavka drugačija. I u tome leži razlika. Primitivac
misli i živi sa sasvim drugačiji m pretpostavkama
nego mi. Sve što se ne odvija po nekom redosledu,
sve što ga zbog, toga uznemirava, plaši ili čudi, on
smatra da počiva na nečemu što bismo mi označili
kao natprirodno. Za nj ega to svakako nije natpri­
rodno, već spada u njegov iskustveni svet. Nama j e
prirodno objašnjenje : ova kuća j e izgorela j e r j e u
nju udario grom. Za primitivca j e isto tako prirodno
da kaže : čarobnjak je iskoristio munju zato da zapali
upravo ovu kuću. Naprosto u svetu primitivnog čo­
veka nema ničega što se ne bi moglo, ako je samo
donekle neobično ili upečatlj ivo, podvrgnuti ovome
ili principijelno sličnom objašnj enju . Pri tome on po­
stupa isto kao i m i : on ne razmišlja o svojim pretpo-

21 Jung, Odabrana dela, III

321
stavkama. Za njega je a priori sigurno da je bolest
i sl. prouzrokovana pomoću duhova ili vradžbina.
isto kao što smo i mi ubeđeni da bolest ima takozvani
prirodni uzrok. Mi razmišljamo isto toliko malo o
vradžbinama koliko i on o prirodnim uzrocima. Njc­
govo duhovno funkcionisanje po sebi i za sebe prin­
cipijelno se ne razlikuje od našeg. llazlika j e, kao
što sam već rekao, isključivo u pretpostavci.
Pretpostavljalo se da primitivni čovek ima dru­
gačija osećanja i drugačiji moral, to j est da u neku
ruku ima » prelogičnu « narav. U svakom slučaj u pri­
mitivni lj udi imaj u drugačij i moral nego mi. Jedan
crnački poglavica, zapitan o razlici između dobra I
zla, rekao j e : ako ja mom neprij atelj u otmem ženu,
onda je to dobro, ali ako mi ih on ukrade, onda je to
zlo. U mnogim mestima je užasna uvreda stati ne­
kome na senku, ili je neoprostiv greh kožu morskog
psa guli ti metalnim nožem umesto kremenom. Al l
budimo pravični : zar i kod nas nije greh ribu j esti
nožem? Ili pozdraviti damu sa cigaretom u ustima?
Ove stvari kod nas isto kao i kod primitivnog čoveka
nemaj u ničega zajedničkog sa etosom. Postoje čestiti
i loj alni lovci na lj udske glave, ima takvih koj i po­
božno i savesno izvode grozne rituale, ubica iz naj ­
svetijeg ubeđen j a ; i sve ono čemu se divimo u etič­
kom stavu, u osnovi ceni isto tako i primitivac. Nje­
govo dobro je isto tako dobro kao naše, nj egovo zlo
je isto tako rđavo kao naše. Samo su oblici drugačij i,
ali etička funkcija je ista.
Isto tako se smatralo da su njegova čula oštrija
ili drugačija od naših. Međutim, on ima samo profe­
sionalnu diferencijaciju prostornog čula ili čula sluha
i vida. Ako se postavi pred stvari koje su izvan nje­
govog područja, onda je i on začuđujuće spor i ne­
spretan. Domorocima-lovcima, koj i su imali vid kao
u sokola, pokazao sam i lustrovane novine gde bi kod
nas svako dete odmah prepoznalo l judske figure. Ah
moj i lovci su okretali i okretali slike dok najzad nije
j edan, prstima prateći konture, iznenada uzviknuo :
pa to su beli lj udi ! što je onda slavljeno kao veliko
otkriće.

322
 Cesto neverovatno čulo orijentacije u prostoru
mnogih primitivaca je profesionalno i objašnjava se
apsolutnom neophodnošću snalaženja u šumama i sa­
vanama. Cak i Evropljanin počinje posle kraćeg vre­
mena - iz straha da uprkos kompasu fatalno ne za­
luta - da pazi na stvari o kojima do tada nij ni
sanJao.
Ništa ne ukazuje na to da pnmitivm čovek u
principu drugačije misli, oseća ili opaža. Psihičke
funkcije su u biti iste. Ali pretpostavke u dr ugačije.
Pored toga relativno malo znači što j e opseg njegove
svesti manji ili izgleda da Je manji od našeg, ili da st.'
on vrlo malo ili uopšte ne može da · usredsredi na
misaonu delatnost. Ovo poslednje Evropejac zapaža
kao nešto strano. Tako mOJe crnačko veće nisam mo­
gao nikada da zadržim duže od dva časa, jer po is­
teku ovog intervala ljudi su izjavljivali da su umornI.
Isuviše im j e bilo teško - a pri tom, u neusiljenom
razgovoru, postavljao sam im vrlo j ednostavna pi­
tanja. Međutim, isti lj udi u lovu ili na putovanjima
pokazivali su začuđujuću koncentracij u i izdržljivost.
Moj pismonoša j e, na primer, neprekidno trčao 1 20
kilometara u j ednom pravcu; ili posmatrao sam j ednu
ženu u šestom mesecu trudnoće, koja je nosila bebu
na leđima i pušila dugu lulu, kako je skoro celu dugu
noć pri 34° igrala oko razbuktale vatre, a da nije pala
od iscrpljenosti. Dakle, ne može im se odreći sposob­
nost koncentracije u stvarima za koje su zaintereso­
vani. Ako i mi moramo da se skoncen trišemo na ne­
interesantne stvari, uskoro primećujemo kako je
mala sposobnost naše koncentracije. Mi smo isto tako
malo nezavisni od emocionalnih impulsa kao i primi­
tivan čovek.
Sigurno da su primitivni ljudi jednostavnij l" I
detinjastiji od nas, u dobru kao i u zlu. Ali to nam
ne deluje strano. A ipak, kada dođemo u dodir sa
svetom arhaičnog čoveka, osećamo nešto čudovišno
strano. Koliko mogu da analizujem ovo osećanje,
ono uglavnom pretežno potiče iz toga što se arhaična
pretpostavka u bitnim elementima razlikuj e od naše,
to j est primitivni čovek živi tako reći u jednom dru-
�l '
gom svetu nego mi. To od njega stvara teško razum­
ljivu zagonetku sve dotle dok ne upoznamo njegove
pretpostavke. Isto tako mogli bismo reći : čim upo­
znamo naše pretpostavke. primitivni čovek nam više
nije zagonetka.
Naša racionalna pretpostavka je da sve ima svoje
prirodne, opažajne uzroke. U to smo ubeđ ni a priori
Kauzalnost u ovom smislu je jedna od naših naJ sve­
tij ih dogmi. U našem svetu nema legihmnog prostora
za nevidljive, samovoljne, takozvane natprirodne sile,
osim ako sa modernim fizičarima ne siđemo u najsi­
ćušniji tamni s"tret unutrašnjosti atoma, gde se. kako
izgleda, dešavaju čudnovate stvari. Ali do toga je još
daleko. Mi gajimo izrazitu odbojnost prema nevidlji­
vim silama, pošto nije prošlo tako mnogo vremena od
onda kada smo se oslobodili onog strašljivog sveta
snova i sujeverja i stvorili sliku sveta, dostoj nu n aSe
racionalne svesti, naj mlađeg i naj većeg čovekovog
dela. Nas okružuje svemir koji se povinjava racional­
nim zakonima. Doduše, mi ne poznajemo sve uzroke,
ali oni će se otkriti, i oni će odgovarati razumnim
očekivanjima. To je isto tako naša sama po sebi ra­
zumljiva nada. Doduše ima i slučajnosti, ali one su
naprosto slučajne, tako da se ne može dirati u njima
svojstvenu kauzalnost. Slučajnosti su nemile svesti
koja voli red. One na sm šan i zbog toga iritirajući
način ometaju zakonomerni tok sveta. Sličnu odboj­
nost kao prema slučajnostima gajimo i prema nevid­
ljivim svojevoljnim silama. One nas isuviše mnogo
podsećaju na đavolčića ili na samovolju nekog deus
et machina. One su najgori neprijatelji naših brižnih
proračuna i stalna opasnost pri svakom našem podu­
hvatu. One su uz to nerazumne i zaslužuju svaku
osudu, ali ne treba im uskratiti poštovanje. Arapi u
ovom pogledu imaj u više poštovanja. Oni na svakom
pismu pišu : Inšalah, ako je Bogu pravo ovo pismo će
stići. Jer, uprkos svom ressentimentu i uprkos svoj
zakonitosti nepobitno je tacno da smo uvek i svuda
izloženi nepredvidivim slučajnostima. A šta je nevid­
ljivije i svojevolj nije od slučaja? Sta je neizbežnije
i fatalnije?

324
 U osnovi uzev mogli bismo isto tako reći: zako­
nitost, kauzalni tok je teorija koja se praktički po­
tvrđuje u pedeset procenata, u ostalih pedeset prepu­
štena je volji demona slučaj a. Sigurno da i slučaj ima
svoje sasvim prirodne uzroke, čij u banalnost mora­
mo, na našu nevolju, isuviše često da otkrivamo.
Rado bismo se odrekli kauzalnosti, jer ono što ljuti
u slučajnostima je nešto sasvim drugo : naime, da se
mora desiti ovde i to baš sada, drugim rečima da je
tako reći namerna. Ona bar tako deluje, i u datom
slučaju proklinje je i kraj nji racionalista. Kako god
da se slučaj tumačio, to ništa ne menja na činjenici
njegove moći. Sto su bolje regulisani uslovi postoja­
nja, tlm je više isključen slučaj i tim manje Je po­
trebno čuvati se od njega. Ipak, praktički se svako
čuva od slučaja ili se nada i veruje u slučaj , iako
zvanično prihvaćeno uverenje nema klauzulu slu­
čaj nosti.
To je naša pretpostavka : pozitivno ubeđenj e da
sve bar teorij ski opažljivo ima takozvane prirodne
uzroke. Međutim, pretpostavka primitivnog čoveka
j e : sve izmiče nevidlj ivoj samovoljnoj sili, drugim
rečima sve je slučaj , samo on to ne naziva slučaj nego
namera. Prirodna kauzalnost samo je privid i zbog
toga nije vredna pomena. Kada tri žene odu po vodu
na reku, pa krokodil dograbi srednju i odvuče je pod
vodu, onda naše shvatanje kaže: čista je slučaj nost
da je od tri žene stradala srednja. Da je krokodil
uopšte dograbio ženu sasvim je prirodno, pošto kro­
kodili pokatkad žderu ljude.
Ovim objašnjenjem situacija je sasvim nejasna.
U čitavoj uzbudljivoj priči nije ništa objašnjeno. S
pravom arhaični čovek ovakvo objašnjenje smatra
površnim ili čak apsurdnim, jer prema ovom shva­
tanju isto tako je moglo i da se ne desi ništa i tome
bi odgovaralo isto objašnjenje. Evropejac uopšte ne
uviđa kako je malo rekao ovim objašnjenjem. To je
nj egovo predubeđenje.
Nasuprot tome primitivni čovek ima daleko već
zahteve. Za nj ega j e ono što mi nazivamo slučajem,
samovolja. Zbog toga je bila očigledna namera kro-

325
kodila da dograbi srednjU od tri žene, što Je svako
mogao da vidi. Ali otkud krokodilu ova namera? Kro­
kodili obično ne žderu ljude. To je tačno kao i činje­
nica da u Sahari obično ne pada kiša. Krokodili su
nedruževne životinje koje je lako zaplašiti. U pore­
denju sa bezbroj krokodila broj ljudi koje su ubil i j e
kraj nje mali. Dakle, neočekivano j e i neprirodno
kada čoveka pojede krokodil. To mora biti objašnje­
no. Od koga je krokodil dobio naređenje da ubije?
Jer po pravilu on to ne čini zbog svoje sopstvene
prirode.
Primitivni čovek se u naj većoj meri zasniva na
činjenicama sredine koja ga okružuje i s pravom se
čudi i pita se o specifičnim uzrocima kada se desi
nešto neočekivano. Dovde se ponaša upravo kao i mi.
Ali on ide dalje od nas. On i ma j ednu ili više teorija
o samovoljnoj sili slučaja. Mi kažemo : ništa drugo do
sl učaj . On kaže, sračunata samovolja. On baca glavno
težište na onih drugih pedeset procenata svetskog
zbivanja, dakle ne na čiste kauzalne povezanosti pri­
rodnih nauka, već na zamršena i zapletena ukrštanja
kauzalnog lanca koja nazivamo slučajnostima. On j e
odavno prilagođen zakonitostima prirode, zbog toga
St' plaši od sile nepredvidivog slučaja kao od sa m o­

vo l j nog nepoznatog ag nsa . l u tome I m a pravo .

,

Zbog toga je razumljivo što mu sve neobično tera

strah u kosti. U predelima j užno od E lgona, gde sam
borav i o duže vremena. ima pril ično mnogo mravo ­

Jeda. M ravoJ e d j e noćna, vrlo pla šlj l \' a zivotmja i

z bo g toga se v r l o retko viđa. Ali a k o se desi da se

mravojed vidi da n j u . onda Je t u t a ku k raj nJe nepri­

rodno i de l uj e tako zapanjuj uće kao kada bismo ot­
kril i potok u kome voda t če uz b r do Kada bi stvarno
.

bili poznati sl učajevi gde vuda raz v I J a nega t i v n u si l u

t eze, onda b i to bi l o k raj nj e zabri nJ avaj uće u t k r i ć e .
N a i me. poznato nam Je kolikt' nemeri j i ve ko l i či n e
vode nas ok rUŽUJ U . t ako da bIsmo l a ku mog l i zami­
sliti šta bi st' desi l o kada bi s e v oda ponašala s u prot n o
I.akun ima. U otp r i lik e ov a k v oj s i t uau .J I nalazI :-0(' Pri­
m i t i v n i čovek. On lačno puzn a.j(" ž i v o t n e l1 č:1 \' i k l ' m ra­
\'o.kd a . a l i on nl' zna nj ego\' d(',1st \'l'n I d ( )nll t kada
mravojed iznenada probije svetski poredak. Primi­
tivni čovek je u tolikoj meri pod utiskom postojećeg.
da kršenje n jegovog svetskog poretka ima nesagle­
clive mogućnosti. To je portentum, omen , kao kometa
ili eklipsa. Kako ova n prirodnost za primitivnog
čoveka ne može imati prirodne uzroke. onda to mora
biti nevidljiva sainovoljna sila, koja je naterala mra­
vojeda da se pojavi po danu. Zastrašujuća manife­
stacija samovolje koja može razbiti svetski poredak,
naravno da zahteva vanredne mere odbrane ili ubla­
žavanja. Susedna sela se pozivaj u i mravojed se s ve­
likom mukom iskopava i ubija. Posle toga najstariji
ujak (po majčinoj liniji) čoveka koji j e prvi ugledao
mravojeda mora da žrtvuje bika. Taj čovek silazi u
lamu i dobija prvi komad mesa zrtvovane životinje.
Potom j edu i ujak i ostali učesni<:i ceremonije. Na
ovaj način okajana je opasna samovolja prirode.
Mi ćemo se uzbuditi ako iz nepoznatih razloga
voda iznenada počne da teče uzbrdo. aJi n ako danj u
ugledamo mravojeda. ili ako se rodi albino, ili ako
dođe do pomračenja SUTlca. Mi poznajemo značaj
ovih događaja i njihov opseg dejstva, ali primitivni
čovek ne. Ono što se obično dešava za njega j e čvr­
sto sklopljena celina u koju je i on uključen svim
svojim bićem. Zbog toga j e on kraj nje konzervativan
I čini stvari koje su oduvek činjene. Ako se bIlo gde
desi nešto što probija ovu celinu. onda je za primitiv­
ea nastala rupa u poretku sveta. Tada je bogzna šta
sv moguć . Odmah se sa tim dovode u vezu svi, na
bilo koji način značaj niji događaji. J edan misionar
.l e pred svojom kućom učvrstio motku na kojoj je
hteo da istakne zastavu svoje zem lje. Ovo nevino za­
dovoljstvo skupo ga je stajalo. pošto J e neko vreme
posle nj egovog buntovnog postupka usledila razorna
oluja, koja je, naravno, dovedena u vezu sa motkom
za zastavu. To je bilo dovoljno da se pod i gne opš1 i
ustanak protiv misionara.
Za primitivnog čoveka sigurnost s\'eta se sastoj i
IIpravilnosti običnih zbivanja. S v a k i i zuzetak od
ovog i zgleda mu kao upasnI a k t sa mo\Oolo)t'. kUJ I s ' n a
odgU\oarajući način m o ra okaJat i . J e r t o n i j e s a m o

327
trenutni prekršaj običnog, već istovremeno predznak
daljih vanrednih događaja. To nam izgleda apsurdno
ali potpuno zaboravljamo kako su ovakve pojave tu­
mačili naši dedovi i pradedovi : na svet je došlo tele
sa dve glave i pet nogu ; u su�ednom selu petao je
sneo jaje; j edna stara žena usnila je neki san ; na
nebu se poj avila kometa; u susednom gradu izbio j e
požar ; godinu dana posle ovih događaja izbio je rat.
To je stari način pisanja istorije, počev od starog
veka sve do u XVIII vek. Ovo nama besmisleno gru­
pisanje za primitivca je naprosto smisleno i uver­
ljivo. l u tome je on, naime, neočekivano II pravu .
Njegovo posmatranje j e pouzdano. I z najstarijeg
iskustva on zna da su ovakve povezanosti stvarne.
Ono što je za nas, koji j edino pazimo na smisao i kau­
zalnost svojstvenu pojedinom događaj u, samo besmi­
sleno gomilanje pojedinih slučajnosti, za primitivnog
čoveka je logični niz omina i time najavljenih doga­
đaja, fatalna, ali potpuno konsekventna provala de­
monske samovolj e.
Tele sa dve glave i rat su jedno te isto, pošto je
tele bilo samo anticipacija rata. Ova veza primitiv­
nom čoveku izgleda tako sigurna i očigledna zbog
toga što je za nj ega samovolja slučaj a nesravnjivo
značaj nij i faktor nego zakonomerno i pravilno odvi­
janje svetskih zbivanja i zbog toga što je on, brižlji­
vo prateći vanredne dogadaje, daleko ranije otkrio
zakonomernost grupe ili serije slučajnosti . Kod nas
svaka klinika poznaj zakon duplicitas casuum. Je­
dan stari vircburški psihijatar običavao je redovno
da kaže, kada bi na klinici prikazivao neki posebno
redak slučaj : » Gospodo! Ovo je j edinstven slučaj .
Sutra ćemo primiti još jedan. o: Lično sam bio u situa­
cij i da načinim slična posmatranja. Za vreme mog
osmogodišnjeg rada u duševnoj bolnici upućen nam
je jednom naročito redak slučaj sumračnog stanja.
prvi koji sam video. U roku od dva dana došao je
drugi, a potom više nijedan. ,.Duplicitas casuum« j
s j edne strane klinička šala, s druge pak prapredmet
primitivne nauke. Jedan noviji �straživač čak je ofor­
mio zaklj učak : » Magic is the science of the j ungle.«

328
Sigurno da su astrolozi i druge divinatorne metode
bili nauka starog veka.
Ono što se redovno dešava, vidi se tako i tako.
Covek je pripremljen na to. Znanje i veština isplate
se samo tamo gde mračna samovolja ometa ono što j e
dato. Cesto je naJpametnijem i najlukavijem čove­
ku plemena, vraču, povere n zadatak da tumači me­
tereologiju događaja. Svoj im znanjem on mora da
objasni sve ono što je nečuveno i da ga pobedi svo­
jom veštinom. On je učenjak, stručnjak, ekspert slu­
čaja, a istovremeno arhivar naučne tradicije pleme­
na. Okružen poštovanjem i strahom on uživa naj veći
autoritet, a ipak ne tako veliki da njegovo pleme po­
tajno ne bi smatralo kako sused no pleme ima boljeg
vrača. Najbolji lek nikada nije blizu, već se može do­
biti samo iz naj veće moguće udaljenosti. Uprkos iz­
vanrednom strahu koji je pleme, kod koga sam jed­
no vreme stanovao, osećalo pred starim vračom, ipak
su ga zvali samo za lakše bolesti životinja i ljud i ; u
svim ozbiljnijim slučajevima konsultovan je izvan­
redni autoritet, m'ganga (čarobnjak), koga bi uz vi­
soku naknadu dovodili iz Ugande - partout comme
chez nous.
Slučajnosti se dešavaj u prvenstveno u manjim i
većim serijama ili grupama. Staro oprobano pravilo
vremenske prognoze je da će, ako je više dana pa­
dala kiša i sutra biti kišovito. Poslovica kaže: " Ne­
sreća nikada ne dolazi sama." Ova mudrost poslovice
je primitivna nauka - u narodu u nju veruju i pla­
še je se, dok je obrazovani ismejavaju, uz preduslov
da se njima nije desilo nešto izvanredno. Ovde mo­
ram da iznesem j ednu neprijatnu priču. Meni pozna­
ta dama probudila se izjutra u sedam sati zbog čud­
novatog zveckanja na noćnom stočiću. Posle kraćeg
istraživanja otkrila je uzrok - gornji rub njene čaše,
kružno u komadu širine oko 1 santi metar, prsnuo je i
odvalio se. To joj je izgledalo čudno. Zvonila je po
drugu čašu Posle oko pet minuta istovetno zvecka­
nje i ponova se odlomio gornjl rub čaše. Ovaj put
uznemirena zatražila je treću čašu. Dvadeset minuta
kasnije isto zveckanje i ponova se odlomio gornji rub

329
case. Tri slučajnosti uzastopno bilo j e isuviše i za
njeno obrazovanje. Odbacila je na licu mesta vero­
vanje u prirodne uzroke i ponovo preuzela primitiv­
nu representantion collective, ubeđen i E' (' - - 3tojanju
samovoljne sile. To je slučaj sa mnogim modernim
lj udima koji nisu tvrdoglavi, kada se suoče sa doga­
dajima kod kojih je otkazala prirodna kauzalnost.
Zbog toga se i osporavaju ovakvi događaji. Oni su
neprijatni pošto oni - i u tome se krije naš još živa­
han primitivizam - probijaju naš svetski poredak.
a šta onda više n ije moguće?
Sa SVOJim verovanjem u samovoljne sile primi­
t i vni čovek ne stOJ i . kako se do sada verovalo, sa­
svim u vazduhu, već se oslanja na iskustvo. Grupa­
dja slučajnosti opravdava ono što mi nazivamo suje­
verjem, pošto je stvarno verovatno da se neobične
.'tvari podudaraju po vremenu i mestu. Ne zaboravi­
mo da nas ovde naše iskustvo ostavlja na cedilu. Mi
nedovoljno posmatramo pošto smo drugačije nastro­
jeni. Nama, na primer, nikada neće ozbiljno pasti na
pamet da sl edeći niz činjenica posmatramo kao po­
vezane jednu s drugo m : izj utra j ednom čoveku ule­
tela je ptica u sobu, sat kasnije svedok je saobraćaj ­
nog udesa na ulici. po podne umire bliski J'ođak, uve­
če kuva rica ispušta činiju 'a čorbom, a r.oću, kasno
došavši k u ć i , o n otkri va da je izgubio klj učeve. Me­
dutim , prim i t i vnom čoveku nE' bi promakao ni naj­
si t n i j i detalj n a ovom lancu dogadaj a. Svaka nova
k a r i k a lanca pot rdila bi nJegova očekivanja, i on
zbog toga i ma prava, čak mnogo viš prava nego što
mu p r i z n ajemo, N j ( go \' o s t r a š I j i \'0 iščekivanje je
'

potpuno opraVdano, ča k konsno, To j koban dan, i

tog dana ne t reba ništa preduzimati . U našem svetu
ovo sujeverje bi bilo za osudu, u primitivnom svetu,
međutim, najsvrsishodnija mudrost, pošto je tamo
čovek izložen slučajn.ostima u mnogo većoj meri neg')
mi II nas('m zaštićenom i r e gul i sa n om životu, Covek
IH' može da I'l z l k u .J l' I s u v i š e :lučajnostl ako se nalazi

II d i v l J I n i , I E v ropl J a n m mora t o da oseti .

Ako Sl' P u e b l o- i nd I J a nac nl' oseća u skladu sa sa­
in i m sobo m , on n et'(' ot I Ć I na sku p muškaraca, Ako bl

:no
�e stan Rimljanin pri izlasku iz kuće spotakao o
prag, odustajao bi od svoje namere. To nam izgleda
besmisleno, ali u pri m itivnim uslovima ovakav omen
upućuje bar na opreznost. Ako n isam u skladu sa sa­
m i m sobom, onda su moj i pokreti putani, pažnja
ometena, raseja n sam, zbog toga se negde sudaram
sa nečim, saplićem, ispuštam nešto, zabora v l j a m . U
civilizovani m prilikama sve same n ištavnostl, u pra­
šumi pogibeljna opasnost ! Saplesti s tamo znači __

čovek se oklizne sa brvna klizavog od kiše koje, kao

most pet metara visok, vrIdi preko reke pune kroko­
dila. U visokoj travi gubim kompas, zaboravljam da
napuni m pušku i u džun g l i nailazim na trag nosoro­
ga. Zamišljen sam i gazim na zmij u otrovnicu. Uve­
če zaboravljam da blagovremeno obučem zašt i t n u
odeću o d moskita i jedanaest dana kasnije umirem u
prvom napadu tropske malarije. Da, dovoljno .Je ča k
prilikom kupanja zaboraviti da se drže zatvorena
usta pa da se čovek razboli od smrtonosne dizente­
rije. Sigurno da sl učajnosti ove vrste za nas i maju
svoje poznate prirodne u zr o k e u nešto rastresenom
psi hološkom stanj u, a l i za pri mitivnog čoveka to s u
o bj e k t i v n o us l o v l j e na omina ili vradžbine.

A l l može b i t i I drugačije. U području Kitošija

J u žno od E l g o n a pošao sam na izlet u Kabras pra­
'- u m u . Tamo sam u g us toj travi natrapao na otrovnu
z m i J u. U poslednjem tren utku uspelo mi je da je pre­
-.;koč i m . Po podne moj prijatelj se vratio iz lova bled
k a o smrt d rh teći celim telom - skoro ga j e u J e l a
preko se'dam stopa d u g a mamba. k oj a je n a l e t l' l a na
n J e g a sa J ednog term itnjaka. Njen uj d bl bio s m r t o­
nosa n . Uspelo mu je da u poslednjem tren u t k u . sa
udalJenosti od neko l i ko koraka, u bi j e z m i J U . U v eče LI
dEvet sat i naš l o go r i napao čo po r I zg l a d n e h h h l ­
.)e n a, koje su prl t h o d n o g d a n a \"('ć n apale' j e dn og
'

usn u log čO\'t' k a I ras t rg l e g a . U pr kos \'a t r i prod r l e su

II k o l i b u našeg k u nira. kOJ I .l l' . u z " (' I l k u d re k u , po­

begao p reko z i d a . Za t i m St' na č i t a v o m P lf t u n i j e d<,­

s i l o n i š t a . O" a k a , ' dan bIO .J <' p u n materi J a l a za mOjt'
C r n c p . Za na::. .wd n ost a,·no reda n j e s l u čaJ nost i . za
:1.l l h p n rodno l s p u n .w n .w o m e n a . kOJi Sl' od i g ra o p n'ug
dana našeg izleta u divljinu. Tamo smo. naIme, sa
našim kolima, zajedno sa mostom preko koga smo
prelazili, pali u potok. Moj i pratioci crnci su se po­
gledali kao da su hteli reći : »Baš je lepo počelo. « Na
to je naišla tropska nepogoda koja nas je sasvim pro­
močila tako da sam više dana bio u groznici. Uveče
ovog dana mi belci smo se zgledali i nisam imao kud
do da kažem mom prijatelju lovcu: »Skoro mi izgle­
da da je ovo počelo znatno ranije. Sećaš li se sna kOjI
si mi ispričao j oš u Cirihu, neposredno pre našeg
puta ? « Naime, tada je on sanjao vrlo upečatlj iv san.
Sanjao je kao da je u Africi u lovu i da ga je izne­
nada napala džinovska mamba. Probudio se glasno
vičući od straha. San je načinio na njega veliki utisak
tako da mi je priznao da je mislio da to znači smrt
nekoga od nas. Prirodno da je pretpostavljao moju
smrt, jer dobar drug je, kako se nadamo, uvek neko
drugi. Ali on je bio taj koji je kasnije oboleo od teške
malarije koj a ga je bila dovela skoro do ivice groba.
Ovaj razgovor, naveden ovde gde nema zmij a ni
anopheles-komaraca, zvuči prazno. Ali treba zami­
sliti somotski plavu tropsku noć, džinovsko crno pra­
šumsko drveće, zagonetne glasove noćne daljine.
usamljenu vatru, napunjeno oružje oslonjeno pored
vatre, mreže protiv komaraca, prokuvanu vodu za
piće uzetu iz močvare i uz sve to ubeđenje, koje je
pretočio u reči stari iskusni Afrikanac : »You know,
this isn't men's - it's God's country.« Tamo nije čo­
vek kralj već priroda, životinje, biljke i mikrobi. Ovo
raspoloženje- spada k tome i čovek shvata da se na­
j avlj uju povezanosti koje smo ranije ismejavali. To
je svet bezgraničnih sila, sa kojima se svakodnevno
sreće primitivni čovek. Neobično za njega nije ni­
kakva šala. On odatle izvlači zaključke - »To nije
dobro mesto« , »dan nije povoljan« i ko zna koliko
puta je izbegao opasnosti zahvaljujući ovom upozo­
ren j u !
» Magic is t h e science o f the jungle.« Portentum
prouzrokuje trenutnu promenu dosadašnje delatno­
sti, izostavljanje planiranog poduhvata, promenu psi­
hološkog stava. Sigurno sve same svrsishodne mere

332
sa aspekta grupacije slučajnosti, uzimajući u obzir
potpunu nesvesnost psihičkih kauzalnosti primitivnog
čoveka. Mi smo naučili, zahvaljujući j ednostranom
davanju prevage takozvanim prirodnim uzrocima, da
razdvajamo subjektivno psihičko od objektivno pri­
rodnog. Nasuprot tome primitivni čovek ima svoju
psihu napolju u objektima. Nije on taj koji se čudi,
već je to objekt, koji je mana, obdaren čarobnom
snagom, zbog čega sva nevidljiva dejstva, koja bi mi
shvatili kao sugestij u ili snagu uobrazilje, za njega
dolaze od spolja. Njegov predeo nije ni geografski ni
geološki ni politic;ki. On sadrži nj egovu mitologiju i
njegovu religiju-, sve njegovo mišljenje i osećanje,
ukoliko mu j e' ovo nesvesno. Njegov strah je loka­
lizovan na izvesna mesta, koja » nisu dobra � . U sva­
koj šumi borave duhovi umrlih predaka. U svakoj
pećini nalazi se đavo, koji davi svakoga ko kroči
unutra. U svakom brdu boravi velika zmija, u sva­
kom brežuljku je grob nekog kralja iz priča, na od­
ređenom izvoru, litici ili drvetu sve žene zatrudne,
u špilji vreba zmijski demon, veliko drvo obdareno
je glasom kojim zove izvesne ljude. Primitivni čovek
nema psihologije. Psihičko je objektivno i zbiva se
napolju. Cak su i nj egovi snovi realnosti, ili ih uopšte
ne zapaža. Moj i ljudi iz Elgonija, na primer, sasvim
su ozbiljno tvrdili da uopšte ne sanjaj u, samo vrač
katkad sanja. Kada sam ovog zapitao, odgovorio mi
Je da VIše ne sanja od kada su Englezi u zemlji. Da,
još nJ egov otac je sanjao velike snove, on je znao
kuda je odlutalo stado, gde su krave sa teladima,
kada će izbiti rat ili naići pošast. Sada District Com­
missioner zna sve, a oni ne znaju ništa. On je bio
rezigniran slično izvesnim Papuancima koji su vero­
vali da je veliki deo krokodila prešao na stranu engle­
ske administracije. Naime, j edan kažnjenik urođenik
pobegao je iz zatvora i pri pokušaju da prepliva reku
teško ga je osakati o krokodil. Zbog toga su smatrali
da je to morao biti policijski krokodil. Sada u snu
Bog razgovara sa Englezima a ne sa vračem Elgoni­
Ja, pošto oni imaj u silu. Funkcija snevanja je odlu­
tala. Tako ponekad odlutaju i njihove duše i vrač ih

333
potom hvata u kaveze kao ptice. Ili dolutaju strane
duše i prouzrokuju bolesti .
Ova projekcija psihičkog prirodno da stvara veze
između ljudi, između ljudi i životinja i stvari, koje
izgledaju neshvatljive. Jedan beli lovac ubija kro­
kodila. Neposredno posle toga iz susednog sela do­
juri mnoštvo ljudi i u najvećem uzbuđenju traži
odštetu. Krokodil j e, naime, bio izvesna. žena u selu,
koja je umrla u istom trenutku kada je ispaljen me­
tak. Njena šumska duša očigledno je bio ovaj kro­
kodil. Jedan drugi je ubio leoparda koji je napadao
njegovu stQku. U isto vreme umrla je jedna žena u
susednom selu. Ona je bila istovetna sa ovim leo­
pardom.
Levi-Bril je za ove čudnovate odnose skovao iz­
raz » participation mystique« . Meni izgleda da reč
» mističan« nije srećno izabrana, j er kod primitivnih
lj udi se ne radi ni o čemu mističnom, već o nečemu
sasvim prirodnom. Samo nama to izgleda čudnovato,
pošto su nam na izgled nepoznata ova psihička otcep­
ljenja. U stvarnosti se ovo, međutim, sreće i kod nas,
samo ne u ovom naivnom, već nešto civilizovanom
obliku. Tako je praktički samo po sebi razumljivo
da čovek kod drugog pretpostavlja svoj u sopstvenu
psihologiju, da se drugom moraj u sviđati iste stvari
ili da će izazvati divljenje ono čemu se i mi divimo;
ono što smatramo lošim, mora i za druge biti loše.
Naše pravosuđe, na primer, tek je u najnovije vremf'
dostiglo stepen psihološke relativizacije presude. Iz­
reka »Quod licet Jovi non licet bovi« još uvek iza­
ziva otpor kod ljudi j ednostavnije naravi. Jednakost
pred zakonom znači još uvek skupocenu tekovinu. I
sve loše i manje vredno, sve ono što čovek ne može
da sagleda kod sebe, sasvim sigurno ima ovaj drugi,
i zbog toga čovek mora da ga kritikuje, da se bori
protiv njega, dok se pri tom nije desilo ništa drugo
do što je j edna manje vredna duša iz j edne odlutala
u drugu. Svet je još uvek pun » betes noires« i onih
na kojima se kola lome, kao što je nekad sve vrvelo
od veštica i vukodlaka.

334
 Psihološka projekcija, dakle Levi Brilova »par­
ticipation mystique«, koja se zasluženo istič'e kao po­
Febno karakteristično svojstvo primitivnog čoveka, je
j edna od najobičnijih psihičkih pojava koju mi samo
obeležavamo drugim rečima i po pravilu nećemo da
je prihvatimo. Sve što je na nama nesvesno, otkri­
vamo kod suseda i shodno tome ophodirno se prema
njemu. Danas ga čovek više ne primorava na probu
otrovom, ne peče ga usijanim gvožđem i ne stavlja
na muke, ali mu nanosi moralnu patnju tonom naj­
dubljeg ubeđenj a. Ono u njemu protiv čega se bo­
rimo po pravilu je naša sopstvena manja vrednost.
Zbog svoje neizdiferencirane svesti i s tim po­
vezanog potpunog nedostatka samokritičnosti primi­
tivni čovek j ednostavno projektuje nešto više od nas.
A pošto mu sve izgleda apsolutno objektivno, to j e
nj egov j ezik odgovarajuće drastičan. Covek sebi kao
šalu može predstaviti ženu-leoparda, isto kao gusku,
kravu, kokošku, zmiju, vola, magarca, kamilu itd.
�oji su svakome poznati kao ephitheta ornantia.
Samo je pojam primitivne »šumske duše« lišen mo­
ralnog prizvuka sa propratnom uvredljivom notom;
uz to je arhaični čovek isuviše naturalističan i suviše
pod utiskom događaja, tako da je znatno manje od
nas sklon za donošenj e sudova. Pueblo domoroci su
mi krajnje ubedljivo rastumačili da pripadam totemu
medveda, dakle da sam medved, pošto se ne spuštam
slobodno kao čovek niz lestve, već natraške, sa sve
četiri kao medved. Ako bi me neko u Evropi oglasio
pećinskim medvedom, onda bi to bilo isto sa nešto
drugačijom nijansom. Motiv »šumske duše « , koji nam
izgleda tako čudnovat kod primitivnog čoveka, kod
nas je postao govorna figura kao mnogo šta drugo.
Prevedi mo metaforu u konkretno, pa ćemo dobiti
primitivno gledište. Uzmimo na primer - » rukovo­
diti lečenjem « . Primitivno izraženo to je » rukopola­
ganje«, »obraditi rukama « , upravo ono što vrač čini
sa svojim pacijentima.
Nama je teško razumljiv pojam o »šumskoj duši«
samo zbog toga što smo zapanjeni zbog konkretne
predstave otcepljivanja duše i njenog boravka u

335
nekoj divljoj životinji. Ali ako nekoga nazovemo ka­
milom, onda time ne mislimo da je on i u svakom
pogledu poznati sisar kamila, već smatramo da je ka­
mila samo u određenom smislu. Na taj način od do­
tičnog otcepljujemo komad ličnosti ili duše i odlom­
ljeni komad personifikujemo kao kamilu. Tako je i
žena-leopard čovek, samo njena » šumska duša« je
leopard. Pošto je za primitivnog čoveka sve nesvesno
psihičko u njemu i konkretno, onda' onaj koga je
označio kao leoparda ima i dušu leoparda ili, pri još
dubljem cepanju, duša leoparda živi kao stvarni
leopard u šumarku.
Projekcijom prouzrokovano označivanje nečega
identičnim sa nečim drugim stvara svet u kome čo­
vek nije samo fizički već je i psihički potpuno prisu­
tan, na neki način on se stapa sa njim. On nigde nije
njegov gospodar, već njegov deo. Tako su primitivci
još daleko od lj udskog partikularizma. Oni ne sa­
njaju o tome da budu gospodari stvaranja. Njihova
zoološka klasifikacija se ne kruniše sa homo sapien­
som, već najveće biće je slon, zatim dolazi lav, onda
džinovska zmija ili krokodil, zatim čovek i onda niža
bića. Covek je još podređen prirodi. On ne misli na
to da bi mogao ovladati prirodom, zbog toga se nje­
gova najveća težnja sastoji u tome da se sačuva od
njenih opasnih slučaj nosti. Civilizovani čovek, me­
đutim, pokušava da zagospodari prirodom i zbog toga
je njegova najveća težnja usmerena na prirodne uz­
roke, koji mu daju ključeve rešenja skrivenih dela
prirode. Zbog toga mu je krajnje neprijatna i pomi­
sao na samovoljne sile i mogućnost njihovog posto­
j anja, jer s pravom on u njima naslućuje dokaz da bi
na kraju bila uzaludna težnja da se ovlada prirodom.
Sažeto hteo bih da konstatuj em : principijelno
svojstvo arhaičnog čoveka je njegov stav u odnosu na
samovoljnost slučaja, pošto je ovaj faktor svetskog
zbivanja za njega od nesravnjivo većeg značaja nego
prirodni uzroci. Samovolja slučaja sastoji se s jedne
strane od stvarne grupacije slučajnosti, s druge pak
u projekciji nesvesne psihe, u takozvanoj participa­
tion mystique. Za arhaičnog čoveka ova razliKa sva-

336
kako da ne postoji, pošto je kod njega psihičko pro­
jektovano toliko potpuno da se n� razlikuje od objek­
tivnih, fizičkih zbivanja. Zbog toga su za njega slu­
čajnosti intervencije duhova, to jest namerni akt sa­
movolje, pošto on ne oseća da ga neobičnost potresa
samo zbog toga što mu on pozajmljuje snagu sopstve­
nog čuđenja ili straha. Ovde se svakako nalazimo na
opasnom tlu. Da li je neka stvar lepa zato što joj ja
dajem lepotu? Ili me objektivno lepota stvari prisi­
ljava da je priznam? Poznato je da su se veliki du­
hovi oprobavali sa problemom da li sveto sunce oba­
sjava svetove, ili blistavo lj udsko oko. Arhaični čovek
veruje u sunce, civilizovani u oči - ukoliko ne pati
od pesničke bolesti, ili ukoliko uopšte razmišlja. On
mora da prirodi oduzme dušu da hi mogao da ovlada
njome, to znači da mora da joj oduzme sve arhaične
projekcije, bar tamo gde teži da bude objektivan.
U arhaičnom svetu sve ima dušu : duša čoveka,
ili bolje rečeno, duša čovečanstva, kolektivno nesve­
sno; pošto pojedinac još nema dušu. Ne zaboravimo
da hrišćanske svete tajne krštenja predstavljaju vrlo
značajan kamen međaš u psihičkom razvitku čove­
čanstva. Krštenje daruje suštastvenu dušu; to ne čini
pojedinačni, magijski ritual pokrštavanja, ve<! ideja
krštenja, koja čoveka izdiže iz arhaičnog identiteta
sa svetom i preobražava ga u biće nadmoćnije od tog
sveta. Sto je čovečanstvo dospelo do visina ove ideje,
to je u najdubljem smislu krštenje i rađanje duhov­
nog, ne prirodnog čoveka.
U psihologij i nesvesnog važi osnovno pravilo da
svaki relativno samostalni deo duše ima karakter lič­
nosti, to jest on se odmah personificira čim mu se
ukaže prilika za samostalno ispoljavanje. Naj lepši
primeri ovoga sreću se u halucinacijama duševnih
bolesnika i u medijumističkom kontaktu. Tamo gde
se projektuje samostalni psihički deo, nastaje nevid­
lj iva osoba. U spiritizmu tako nastaju duhovi, kod
primitivnog čoveka isto. Ako se bitniji deo duše pro­
j ektuje na nekog čoveka, onda ovaj postaje mana, to
jest neobično moćan, dakle čarobnjak, veštica, vu­
kodlak itd. Primitivna ideja da vrač odlutale delove
22 Jung, Odabrana dela. Ul
duša hvata i stavlja u kaveze kao ptice najjasnij�
ilustruje prethodno rečeno . Ove projekcije čine da
vrač poseduje manu, one čine d a govore životinje.
drveće i kamenje i iznuđavaju, pošto su zapravo de­
lovi duše. bezuslovnu poslušnost individue. Iz ovog
razloga je duševni bolesnik nepovratno prepušten
njegovim glasovima, pošto su projekcije nj egova sop­
stvena psihička delatnost, čiji svesni subjekt je on
isto tako kao što j e i sve ono što čuje, vidi i čemu
se pokorava.
Psihološki posmatrano primitivna teorij a , po
kojoj je samovolja slučaja izliv namera duhova i ča­
robnj aka, predstavl j a nešto naj prirodnije, pošto ona
predstavlja neizbežno zaključivanje . Ali ne varaj mo
se u ovom pogledu ! Naime, ako bi jednom pametnom
primitivcu izložili naše potpuno naučno obj ašnjenje.
on bi nas okrivio da patimo od smešnog sujeverja i
upravo odvratnog nedostatka logike, pošto on veruje
da sunce osvetlj ava svet a ne oko. Tako sam j ednom
od mog prijatelja, koji se zvao » Planinsko Jezero« i
bio Pueblo-poglavica, doživeo postidan poziv na red
kada sam pokušao da vešto nametnem argumenat sv.
Augustin a : » Non est hic sol dominus noster, sed qui
illum fecit. « Srdito j e uzviknuo: » Ono, što tamo ide,(
pokazujući na sunce » naš j e otac. Ti možeš da ga vi­
diš. Od njega dolazi sva svetlost, sav život nema ni­
čega što ono nije stvorilo. « Uzbudivši se tražio je od­
govarajuće reči i konačno uzviknuo : » Cak i čovek u
planini, koji luta sam, ne može bez njega čak ni vatru
da užegne.« Jedva da se lepše može karakterisati ovo
arhaično stanovište do ovim rečima. Sva snaga je na­
polj u , i samo pomoću nje umemo da živimo. Bez
daljnjega se vidi kako religiozno mišlj enje i u ove
bezbožne dane održava u životu arhaično stanje
duha. Bezbroj ni milioni još uvek misle ovako.
Kada smo prethodno govorili o primitivnom
osnovnom stavu prema samovolj i slučaja, zauzeo
sam gledište da je ovakav stav nešto svrsishodno a
samim tim i pametno. Hoćemo li bar za trenutak d a
odvagnemo hipotezu d a li primitivna teori j a samo­
voljnih sil a nema samo psihološkog već i stvarnog

3 38
opravdanj a? Ja n,e bih s neba pa u rebra mog čl taocd
j
ub đivao u čin eničnost postojanja vradžbina. Ja bih
hteo samo sa �j i m d a razmotrim d o kakvog b i za­
klj učka došao čovek ako b i kao i primitivac prihvatio
da iz sunca dolazi sva svetlost, da su stvari lepe a da
je komad čovekove duše leopard, J ednom rečj u da
prihvati primitivnu mana-teori j u . Po ovoj teoriji le­
pota pokreće nas, i nismo mi ti koj i stvaramo lepotu.
Neko jeste đavo, m i Bismo naše zlo projektovali u
njega i na taj način načinili ga đavolom. Ima upe­
čatljivih ljudi, takozvanih mana-lično··ti, kOJ i su
l ičnost sami po sebi i za svoje postoj anJ e ne treba
da zahvale našoj 'Uobrazilj i. Naime. mana-teorija
kazuje pa postoj i nešto kao opšte rasprostranjena sila
koja objekti vno stvara izvanredno dejstvo. Sve što
j este, deluje. stvara. i nače nije stvarno. A to može
bih samo zahvalj uj ući nj egovoj energij i . Postoj anje
je polj e sile. Kao što se vidi, pri mitivna mana-ideja
je nešto kao dodatak energetici.
Dovde se lako može pratiti pri m itivno sh vata­
nje. Ali ako ovo gledište, konsekventno samom sebi .
i d e dalje i psihičke projekcij e, o koji m a smo pret­
hodno govoril i , preobraća u njihovu suprotnost tvr­
deć i : ne pretvara moj a uobrazilja niti moje emocije
vrača u čarobnjaka, već on jeste čarobnjak i na mem'
projektuj magičko dejstvo. ja ne hal uciniram d t..: ­
hov već mi se oni j avljaj u zbog toga što oni taku
žele - ako se postave ovakVa tvrdenja, koja su do­
duše logični derivat mana-teorije, onda počinjemo da
oklevamo i da e osvrćemo za naši m lepim psiholo­
škim projekcionim teorijama. N aime, ne radi se ni o
čem u manjem do o pitanj u : nastaje l i psihička funk­
cij a, duša ili d u h ili nesvesno u meni, ili j e psi ha u
počecima stvaranja stvarno napolj u u obliku hoti ­
mičnosti i samovolj n i h s i l a i postepeno urasta u čo­
veka tokom psih is":kog razvitka? Da li su takozvan i
otcepljeni delovi duše bili stvarno nekada delovi celt'
duše neke individue, ili su -f1aprotiv b i l i po sebi po­
stojeće psi hičke jed i n ke. primitivno izraženo : d u ho­
vi, duše predaka ili sl ičnu. koj i su ..e tokom razvitka
inkarnirali . u ljudima, postepeno stvarajući u njemu
onaj svet koji sada nazivamo psihorn?
Ovaj zaključak svakako da zvuči zabrinjujući
paradoksno. Ali, u osnovi uzev, on nije sasvim ne­
shvatljiv. Ne samo da j e religijsko shvatanje, već je
delom i pedagoško da možemo u ljudima zasaditi ne­
što psihičko, čega prethodno nije bilo u njemu. po­
stoje sugestije i uticaji, pa čak i najmoderniji biha­
viorizam u ovom pogledu gaji ekstravagantna očeki­
vanja. Ideja kompleksnog srašćenja psihe, samo po
sebi razumljiva, izražava se u primitivnom shvatanju
u različitim oblicima, na primer u opšte proširenom
verovanju u opsednutost duhovima, inkarnaciji duše
predaka, doseljavanju duša, na primer prilikom kija­
nja, kada još i danas kažemo » na zdravlj e«, čime se
misli: »Nadamo se da ti nova duša neće štetiti.« To je
nešto kao kompleksno šrašćenje, ujedinjenje, kada
osećamo kako tokom našeg sopstvenog razvitka iz
protivurečnog mnoštva postepeno dospevamo do je­
dinstva ličnosti. Naše telo se sastavlja od mnoštva
Mendelovih naslednih jedinica; stoga ne izgleda sa­
svim nemoguće da psiha možda ima sličnu sudbinu.
Materijalistička shvatanja našeg doba imaju slič­
no uverenje, koje zajedno sa arhaičnim ima istu ten­
denciju, to jest vodi do istog konačnog rešenj a -
naime, da je individua samo rezultat, koji se u jed­
nom slučaju slio iz prirodnih uzroka, u drugom, pri­
mitivnom, nastao iz samovolj nih . slučajnosti. U oba
slučaj a čovekova individualnost izgleda kao nebitni
slučajni produkt neke dejstvene supstancije iz spolj­
njeg sveta. Ovo gledište je sasvim konsekventno u
svetlu arhaične slike sveta, u kojoj običan, pojedi­
načni čovek nikada nije suštinski, već neograničeno
promenljiv i krajnje prolazan. Materijalizam se zao­
bilaznim putem preko najstrožijeg kauzalizma pono­
vo vratio primitivnom shvatanju. Ali materij.alista je
radikalniji, pošto je sistematičniji od primitivca. Pri­
mitivan čovek ima prednosti nekonsekventnosti -
on izdvaja mana-ličnost. Ova se tokom istorijskog
razvitka vinula do počasnog mesta božjih figura, do
heroja i božanskih kraljeva, koji, jedući večno po-

340
stojeću hranu bogova, imaju udela u besmrtnosti.
Ova idej a besmrtnosti individue, a time njene ne­
smanjene vrednosti, susreće se još na ranom arhaič­
nom stupnju, pre svega u verovanju u duhove ; za­
tim u mitovima o vremenu u kom još nije bilo smrti,
koja je jednom došla na ovaj svet zbog nekog glupog
nesporazuma ili zbog nečijeg nemara.
Primitivni čovek nije svestan ove protivurečno­
sti u njegovim shvatanjima. Moji crnci su mi tvrdili
da oni ne zmij u ništa o .tome šta se sa njima dešava
posle smrti. Covek je tada mrtav, više ne diše, leš
se odnosi u šumu gde će ga pojesti hijene. Tako oni
misle danju, međutim noću vrvi od duhova mrtvih,
koji donose bolest ljudima i živo!injama, napadaju i
dave noćne putnike itO. Zbog ovih 'i sličnih protivu­
reč"nosti, od kojih prosto vrvi primitivni duh, Evro­
pejac bi skoro il?kočio iz sopstvene kože. On, naime,
ne misli na to da i naš kulturni svet to isto čini. Ima
univerziteta koji ideju o božijoj intervenciji smatra­
j u indiskutabilnom, a pored toga imaju i svoj teolo­
ški fakultet. Jedan materijalistički naučnik koji sma­
tra skarednim da čak i najmanju varijaciju neke ži­
votinjske vrste dovede u vezu sa aktom božje samo­
volje, u drugoj fioci ima potpuno oformljenu hri­
šćansku religiju, koja se možda svake nedelje oče­
vidno potvrđuje. Zašto bi se onda uzbuđivali zbog
primitivne nekonsekventnosti ?
Iz pramisli čovečanstva je upravo nemoguće iz­
vesti ikakav filozofski sistem, već same antinomije,
koje, međutim, u svim vremenima i u svim kultura­
ma formiraj u neiscrpnu osnovu celokupne duhovne
problematike. Da li su representations collectives
arhaičnog čoveka duboke, ili one samo tako izgleda­
ju? Da li j e smisao postojao već u početku, ili ga je
tek kasnije stvorio čovek? Na ovo najteže pitanje ne
mogu da odgovorim, ali zbog toga bih, na kraju, hteo
da iznesem jedho zapažanje koj e sam načinio kod
brdskog plemena Elgonija. Raspitivao sam se i tragao
levo i desno, uzduž i popreko za bilo kakvim tragom
religijskih ideja i ceremonija i tokom više nedelja
nisam našao ništa. Ljudi su mi omogućili da sve vi-

34 1
dim i spremno su mi davali obaveštenja o svemu.
Bio sam u stanju da neposredno razgovaram sa nji­
ma, bez prepreke tumača-urođenika, pošto je veliki
broj starijih ljudi govorio narečje suaheli. U počet­
ku su, doduše, bili uzdržani, ali kada je probijen led,
naišao sam na prijateljski prijem. Oni nisu znali ni­
šta o religijskim običaj ima. Ali ja nisam popuštao.
Jednom, pri kraju j ednog od mnogih bezuspešnih
razgovora, iznenada je uzviknuo jedan starac : » Izju­
tra, kada izlazi sunce, izlazimo iz koliba, pljujemo u
šake i pružamo ih prema suncu. « Zamolio sam da mi
pokažu i tačno opišu tu ceremoniju. Oni plj uju ili
duvaju jako u šake koje drže pred ustima i zatim ih
okreću sa dlanovima prema suncu. Zapitao sam ih
šta to znači, zašto to čine, zašto duvaju ili plj uju u
šake. Uzalud - »oduvek se tako činilo« , rekli su
mi. Bilo Je nemoguće dobiti bilo kakvo objašnj enje,
tako da mi je postalo sasvim jasno da oni stvarno
znaju samo da to čine ali ne i šta čine. U toj radnji
oni ne vide nikakvog smisla. Istim gestovima oni
pozdravljaju i mladi mesec.
Pretpostavimo da sam apsolutni stranac i da sam
došao u ovaj grad da bih istraživao vladajuće obi­
čaj e. Prvo bih se uselio blizu nekoliko vila na Cirih­
bergu, i tako bih uspostavio susedske odnose sa sta­
novnicima ovih kuća. Onda bih zapitao gospodu Mi­
lera i Majera : » Ispričajte mi, molim vas, nešto o va­
šim religijskim običaj ima.« Oba gospodina su zabe­
zeknuta. Oni nikada ne idu u crkvu, ne znaju ništa i
emfatično odriču da uopšte sprovode ikakve običaj e.
Proleće je i dolazi Uskrs. Jednog jutra zatičem go­
spodina Milera na neobičnom poslu - on revnosno
hoda po vrtu i skriva oboj ena jaj a dodajući im svoj ­
stvene idole zeca. On je uhvaćen in flagranti. »Zaštu
ste mi prećuta1i ovu krajnje interesantnu ceremo­
niju?« pitam ga. » Kakva ceremonija? To nij e ništa.
To se uvek čini za Uskrs.« » Ali šta znače ova j aja,
idoli, skrivanje? « Gospodin Miler se lupa po glavi.
On ne zna ni sam, isto tako ne zna šta znači božićna
j elka, a ipak to čini, isto onako kao i primitivni čo­
vek. Da li su, možda, daleki preci primitivnog čove-

3.4?
ka bolje znali šta su činili? To Je krajnje neverovat­
no. Arhaični čovek samo čini, a tek civilizovani zna
šta čini.
Sta znači prethodno opisana ceremonija Elgoni­
ja? Očigledno se radi o žrtvovanju suncu, koje je za
ljude u trenutku njegovog izlaska i samo tada » mun­
gu« , to j est mana, božansko. Ako je pljuvačka, onda
je to supstancija koj a prema primitivnom shvatanju
sadrži ličnu manu - lekovitu, magijsku i životnu
snagu. Ako je dah, onda je to coho, arapski ruh, he­
brejski ruah, grčki pneuma, vetar i duh. Radnja
dakle kazuje : ja nudim bogu moj u živu dušu. To j e
nema molitva, koja se izvodi pokretima i koj a bi
isto tako mogla da glasi : " Oče, u ruke tvoje predajem
duh svoj . «
D a l i se ovo deša,va samo tako i l i j e ova misao
bila mišljena i naumljena j oš pre čoveka? Sa ovim
nerešenim problemom završio bih moj e predavanje.
 BRAK KAO PSIHOLOSKA V EZA

Kao psihološka veza brak j e komplikovana tvo­

revina. Brak se sastoji od niza subjektivnih i objek­
tivnih datosti, koje su delom heterogene prirode.
Kako u mom prilogu imam nameru da se ograničim
na psihološki problem braka, prinuđen sam da uglav­
nom izostavim objektivne datosti pravne i socijalne
prirode, iako ove činjenice u izvanrednoj meri upli­
višu na psihološke odnose između supružnika.
Bilo kad da govorimo o psihološkoj vezi, ovoj
pretpostavljamo svest. Ne postoji psihološka veza
između dva čoveka, od koj i h su oba u nesvesnom sta­
nju. Sa psihološkog gledišta oni bi bili lišeni nekog
odnosa. Posmatrano sa nekog drugog stanovišta, n a
primer s a fiziološkog, uprkos tome oni bi mogli biti
u nekoj vezi, ipak ovakva veza ne bi se mogla na­
zivati psihološkom. Svakako da ne dolazi u obzir pret­
postavljena totalna besvest, ipak ima parcijalnih ne­
svesti znatnih opsega. U onoj meri u kojoj je izra­
žena ovakva nesvest, ograničena je i psihološka veza.
Kod deteta izranja svest iz dubine nesvesn<;>g du­
ševnog života, naj pre kao pojedinačna ostrva, koja se
postepeno sjedinjuju u » kontinent« , u povezanu svest.
Uznapredovali duhovni proces razvitka znači širenje
svesti. ,Sa trenutkom nastajanj a povezane svesti data
je mogućnost psihološkog odnosa. Svest j e, koliko

[I] Prvi put objavljeno u: Das Ehe-Buch. Eine neue

Sinngebung i m Zusammenktang de-r Stimmen jilhrender
Zeit genossen. (Ges, Werke X).

347
dopire naše shvatanje, svest sopstvenog Ja. Da bih
bio svestan samoga sebe, moram biti u stanj u da sebe
razlikujem od drugih. Samo tamo gde postoji ovakvo
razlikovanje, može doći do psihološke veze. Iako
uglavnom dolazi do razlikovanja, normalno je ovo
nepotpuno, pošto su verovatno opsežna područja du­
ševnog života nesvesna. U odnosu na nesvesne sadr­
žaje ne dolazi do razlikovanja, i zbog toga u njiho­
vom područj u ne može biti uspostavljena nikakva
psihološka veza; u nj ihovom području još uvek vlada
početno nesvesno stanje primitivnog identiteta Ja sa
drugim (Ja), dakle potpuno odsustvo povezanosti.
Mladić u dobu zrelom za brak poseduje svest o
Ja (devojka po pravilu više od mladića), ali još nije
tako daleko od trenutka kada je eva izronila iz. magle
početne nesvesnosti. Stoga mladić poseduj e daleka
područja koja još uvek leže u senci nesvesnog i koja,
sve dokle dopiru, ne omogućuju uspostavljanje psi­
hološke veze. To praktično znači da je mladiću dato
samo nepotpuno saznanje o drugom kao i o sebi sa­
mom, a i zbog toga može biti samo nedovoljno oba­
vešten o motivima drugog kao i o svojim sopstve­
nim. Po pravilu on postupa najvećim delom iz ne­
svesnih motiv�. Naravno da mu subjektivno izgleda
kao da je vrlo svestan ; pošto čovek uvek precenjuje
svesne sadržaj e, jeste i ostaje veliko i iznenađujuće
otkriće da je ono što smatramo konačno osvoj enim
vrhom, u stvarnosti samo najdonji stepenik vrlo du­
gog stepeništa. Sto je veći opseg nesvesnog, tim se
manje pri sklapanj u braka radi o slobodnom izboru,
što se subjektivno primećuje kroz prisi Zu sudbine,
jasno uočljive u zaljubljenosti. Gde nema zaljublje­
nosti, ipak može postojati prisila, svakako u manje
prijatnom obliku.
Još nesvesne motivacije su lične i opšte prirode.
Najpre to su motivi, koji potiču iz roditeZjskog uti­
caja. U ovom pogledu za mladića je merodavan odnos
prema majci a za devojku odnos prema ocu. U prvoj
liniji stepen vezanosti sa roditeljima nesvesno upli­
više, olakšava ili otežava izbor bračnog druga. Sve­
sna ljubav prema ocu potpomaže izbor bračnog dru-

348
ga sličnog ocu ili majci. Nasuprot tome nesvesna ve­
zanost (koja svesno uopšte ne mora da se izražava
kao ljubav) otežava ovakav izbor i dovodi do speci­
fičnih modifikacija. Da bi ove razumeli , mora se u
prvoj liniji znati ociakle potiče nesvesna vezanost za
roditelje i u kakvim uslovima ova prisilno modifi­
kuje ili čak sprečava svesni izbor. Po pravilu se sav ,/
iz veštačkih motiva sprečeni život, koji su roditelji
mogli živeti u obrnutom obliku, prenosi na decu, to
jest ova nesvesno bivaju usmeravana u onaj životni
pravac koji treba da kompenzuje neispunjeno u ži­
votu roditelja#bog toga dolazi do toga da preterano
moralni roditelji imaju takozvanu nemoralnu decu,
da neodgovorni i raskalašni otac ima bolesno často­
ljubivog sina itd. Najgore posledice ima veštačka ne­
svesnost roditelja. Na primer, majka, koja se veštač­
ki održava nesvesnom, da ne bi ometala prividno do­
bar brak nesvesno vezuje sina za sebe, donekle kao
zamenu za muža. Zbog ovoga je sin gurnut ako ne
baš u homoseksualizam a onda je bar prinuđen na
njemu zapravo neodgovaraj uće modifikacije izbora.
On će se, na primer, oženiti devojkom koja je oči­
gledno podređena majci (sinovljevoj) i tako ne može
biti konkurent majci, ili će se prepustiti ženi tiran­
skog i energičnog karaktera, koja treba da ga do­
nekle oslobodi od majke. Izbor bračnog druga, pri
nezakržlj alom instinktu može ostati slobodan od ovih
uticaja, ali oni ipak, ranije ili kasnije, postaj u smet­
nja. Više ili manje čisto instinktivni izbor sa gledi­
šta održavanja vrste bio bi svakako najbolji, ali sa
psihološkog stanovišta on nije uvek srecan, pošto iz­
među čisto instinktivne i individualno izdiferencira­
ne ličnosti često postoji neobično velika razlika. U
takvom slučaju pomoću instinktivnog izbora može se
istina popraviti ili osvežiti rasa, ali zato se uništava
individualna sreća. (Pojam instinkt, naravno, nije ni­
šta drugo do zbirni pojam svih mogućih organskih i
psihičkih faktora, čija nam je priroda najvećim de­
lom nepoznata) .
Ako bi individuu trebalo smatrati samo instru­
mentom održanja vrste, onda bi daleko najbolja

349
 ..,

stvar bila instinktivni izbor bračnog druga. Ali poštI)

su njegove osnove nesvesne, to se na nj mu može
zasnovati samo neka vrsta bezličnog odnosa. što vrlo
lepo možemo posmatrati kod primitivaca. Ako tu
uopšte možemo govoriti o » vezi « , onda je to samo
bledi, distancirani odnos izrazito bezlične prirode.
potpuno regulisan pomoću prenetih navika i predra­
suda, uzor svakog konvenci<?nalnog braka.
Ukoliko razum ili lukavstvo ili takozvana skrbna
briga roditelja nije aranžirala brak dece, i ukoliko
kod dece primitivni instinkt nije osakaćen niti po­
grešnim vaspitanjem niti potajnim uticajem zanema­
renih i nagomilanih kompleksa roditelja, izbor brač­
nog druga će proisteći iz nesvesnih, instinktivni h mo­
tivacija. Nesvesnost prouzrokuje nerazlikovanje, ne­
svesni identitet. Praktična posledica j e da jedan o
drugome pretpostavlja istovetnu psihološku struktu­
ru. Normalna seksualnost kao zajednički i pri vidno
istovetan doživljaj pojačava osećanj e jedinstva i
identiteta. Ovo stanje se obeležava kao potpuna ha r­
monija i uznosi se kao velika sreća ( » j edno srce i
j edna duša « ) ; svakako s pravom, j er vraćanje onom
početnom stanju nesvesnosti i besvesnog j edinstva je
kao vraćanje u detinjstvo (stoga detinjasto ponašanje
svih zalj ubljenih), pa čak i više od toga, kao vraća­
nje u majčino krilo, u slutnjama prepuno more j o '
nesvesnog, stvaralačkog obilja. D a , t o j e pravi i neo­
sporni doživljaj božanstva, čija nadmoć gasi i guta
sve ono što je individualno. To je zapravo komunija
(tajna večera - zajednički obed vernih sa Hristom)
sa životom i bezličnom sudbinom .. Sama se do tada
održavana tvrdoglavost biva savladana, žena postaje
majka, muškarac otac i tako se oboma orobljava lo­
boda čineći od njih oruđe dalje protičućeg života.
Veza ostaje unutar granica biološkog instinktiv­
nog cilja, održanja vrste. Kada je ova svrha kolek­
tivne prirode, shodno tome je i međusobna psiholo­
ška veza supružnika uglavnom kolektivne prirode i
zbog toga se u psihološkom smislu ne može smatrati
individualnom vezom. O individual noj možemo go­
voriti tek onda kada je shvaćena priroda nesvesnih

350
motivacija i potpuno uklonjen početni identitet. Ret­
ko ill tako reći nikada se brak glatko i bez kriza ne
razvija u individualnu vezu. Bez bolova se ne može
postati svesnim.
Mnogi su putevi koji vode tom postaj anju sve­
snim, ali ovi slede izvesne zakonitosti. Uopšte uze\'
preobražaj počinje sa početkom druge polovine ži­
vota. Sredina života j e doba najveće psihološke va­
žnosti. Dete počinje svoj psihološki život u skuče­
nosti, u ograničenom krugu majke i porotiice. Sa
uznapredovalim sazrevanjem širi se horizont i sop­
stvena sfera uticaja. Nade i namere usmerene su na
proširenje lične sfere moći i posedovanja, požuda sve
više povećava opsege prodora u svet. Volja individue
postaje sve više identična sa prirodnom svrhom ne­
svesnih motivacij a. Tako čovek u neku ruku udah­
njuje stvarima svoj život, sve dok ove konačno ne
započnu da žive same od sebe i da se umnažaju, sve
dok ga neprimetno ne prerastu. Deca prestižu majke,
očeve prestižu njihova dela, a ono što se teško, s mu­
kom unelo u život, više ne može da se zadrži. U po­
četku j e to strast, onda postaje obaveza i konačno
neizdrživi teret, vampir koji j e isisao život svom
stvaraocu. Sredina života je trenutak najvećeg raz­
vitka, kada je čovek još u svom delu sa svom svojom
snagom i svim svoj im htenjem. Ali u ovom trenutku
rađa se i veče, počinje druga polovina života. Strast
menja svoje lice i sada se zove dužnost, htenje neu­
moljivo postaje moranje a zaokreti životnog puta,
koji su ranije bili iznenađenje i otkrića, postaju na­
vika. Vino je prevrelo i počinje da se bistri. Ako sve
ide kako treba, čovek razvija konzervativne sklono­
sti. Umesto napred, nehotično se često gleda unazad
i počinje da se polaže računa o načinu kako se do
tada odvijao život. Traže se sopstvene stvarne moti­
vacije i čine se otkrIća. Kritičko posmatranje sebe
samog i sopstvene sudbine omogućuje čoveku da
otkrije svoja svojstva. Ali ova saznanj a ne pritiču
mu tek onako, bez daljnjega, pošto se ovakva sazna­
nja stiču samo preko j akih potresa.

35 1
 Kako su ciljevi druge polovine života drugačiji
od onih u prvoj , zbog isuviše dugog zadržavanja mla­
dalačkog stava nastaje neujednačenost htenja. Svest
tera i dalje napred donekle povinuj ući se svojoj sop­
stvenoj delatnosti ; nesvesno, međutim, zadržava i
tera nazad, pošto su iscrpljene snaga i unutrašnja
volja za dalju ekspanziju. Ova neujednačenost sa sa­
mim sobom stvara nezadovoljstvo i kako čovek nije
svestan svoga stanja, on po p�avilu razloge projek­
tuje na bračnog druga. Na taj način nastaJe knucna
a mosfera, neophodni preduslov postaj anja svesnim.
Ovo uostalom kod supružnika po pravilu ne počinje
istovremeno. Ni najbolji brak ne može tako potpuno
ugasiti individualne razlike da bi stanje supružnika
bilo apsolutno identično. Obično se jedan u braku
brže snalazi od drugoga. Jedan, zasnovan na pozitiv­
nom odnosu prema roditeljima, imaće male ili uopšte
neće imati teškoća u prilagođavanju na bračnog dru­
ga, nasuprot tome drugi je ometen duboko nesve­
snom vezanošću za roditelje. Zbog toga će ovaj tek
kasnij e dospeti do potpune prilagođenosti a, pošto je
teško stečena, verovatno će se i duže održati.
Razlike' u. tempu. s j edne i opseg du.hovne lično­
sti s druge strane su momenti koji stvaraj u tipičnu
teškoću koja svoju aktivnost razvija u kritičnom tre­
nutku. Ne bih želeo da se stekne utisak kao da pod
»opsegom duhovne ličnosti« uvek podrazumevam po­
sebno bogate iIi nadarene prirode. Pod tim pre pod­
razumevam izvesnu komplikovanost duhovne priro­
de, koja se može uporediti sa kamenom sa bezbroj
faseta nasuprot jednostavnoj kocki. To su mnogo­
strane, po pravilu problematične prirode, opterećene
sa više ili manje međusobno uskladivim psihički na­
sleđenim osobinama. Prilagođavanje na ovakve pri­
rode ili njihovo prilagođavanje na jednostavnije pri­
rode uvek je teško. Ovakvi ljudi sa donekle disoci­
ranom osnovom po pravilu su sposobni da nespojive
crte karaktera otceplj uj u na duže vreme i da se na
taj način prividno jednostavno razviju, ili njihova
» mnogostranost« može davati posebnu draž njihovom
složenom karakteru. U ovakvoj nešto lavirintskoj
prirodi lako se može izgubiti onaj drugi, to jest on u
nj ima nalazi 'takvo obilje doživljajnih mogućnosti,
tako da se njegov lični interes u tome potpuno iscrpi ;
sigurno ne uvek na prijatan način, pošto se nj egovo
bavljenje često sastoji u tome da traga na svim stran­
puticama i zaokretima prvoga. Ipak i na taj način
se postiže mnoštvo doživlj ajnih mogućnosti, tako da
se njima okupiraj u čak potpuno zanesu j ednostavnije
prirode; on.e se utapaju u opsežnijim ličnostima tako
da ne vide ništa više izvan njih. To je skoro redovna
poj ava : žena koj a je duhovno skoro potpuno prisut­
na u mužu, muž koj i je osećaj no skoro potpuno pri­
sutan u ženi. Ovo bi se moglo označiti kao pro b lem
sadržanog i onog koji sadrži.
Sadržani je uglavnom sasvim unutar braka. On
se obraća nepodeljen drugome, prema vani ne posto­
Je neke bitne obaveze niti interesl. Neprijatna stra­
na ovog inače » idealnog" stanja je uznemiravajuća
zavisnost od donekle nesagledive i stoga ne sasvim
poverljive ili pouzdane ličnosti. Prednost je sopstve­
n� nepodeljenost - faktor koji nije za potcenj ivanje
u odnosu na psihičku ekonomij u.
Onaj koji sadrži i koj i shodno svojoj nešto diso­
ciranoj osnovi i ima posebnu potrebu da se u nepo­
deljenoj ljubavi prema drugom sjedinjuje sa samim
sobom, biće u ovoj težnji koj a mu teško pada pre­
stignut od j ednostavnije ličnosti. Dok u drugome
traži sve moguće finese i komplikacije, kOJ e bl tre­
balo da budu dopuna i protivna strana sopstveni m
fasetama, on remeti j ednostavnost drugog. Kako j �
j ednostavnost u svim običnim uslovima u prednost!
prema komplikacijama, on mora ubrzo da prestane
sa pokušaj ima da jednostavnu prirodu dovede na
suptilne i problematične reakcije. I nj emu će drugi,
koj i shodno svojoj jednostavnoj prirodi u njemu tra­
ži j ednostavne odgovore, ubrzo dovoljno zadati bri­
ga na taj način što će upravo pomoću očekivanja j ed­
nostavnih odgovora » konstelovati« (kako glasi teh ­
nički izraz) komplikovanost prvog. Prvi mora nolens
volens da se povuče pred ubedljivom snagom jedno­
stavnosti . Duhovno (svesni proces uopšte) znači za

2J Jung. Odabrana del a . III

353
 sc;

čoveka u toj meri napor da on u svim prilikama daje

prednost jednostavnosti, čak i onda kada nije istini­
ta. Jednostavna priroda deluje na komplikovanu kao
isuviše mala soba, koja ne obezbeđuj e dovoljno pro­
stora. Nasuprot tome komplikovana priroda daj e jed­
nostavnijoj isuviše soba sa isuviše mnogo prosto. a
tako da ova više ne zna gde zapravo pripada. Tako
prirodnoliolazi do toga da komplikovaniji u s�bi sa­
drži j ednostavnijeg. Onaj , međutim, u ovome ne -može
da se sadrži, on ga okružuje a da pri tom sam nije
okružen. Ali kako možda ima još veću potrebu od
ovog drugog da bude okružen, on se oseća izvan bra­
ka i zbog toga katkad igra problematičnu ulogu . Sto
je god sadržani čvršći, tim se više onaj koji sa rzi
oseća istisnut. Cvrsto držeći se prvi prodire unutra,
i sve što više prodire, tim manje može to isto da uči­
ni onaj drugi. Stoga onaj koji sadrži stalno više ili
manje osmatra kroz prozor, u početku svakako ne­
svesno. Ali kada dospe do sredine života, onda se u
njemu budi j aka čežn � za onim jedinstvom i n�
ljivošću, koje bi mu, �' � njegovoJ disociranoj pri­
rodi, bila naročito nu� a i tada se obično dešavaj u
stvari koje mu prinose konflikt do svesti. On ostaje
svestan da traži dopunu, sadržanost i nedeljivost, s o
.
mu e uvek nedostaj alo. Za sadržanog ovaj dog�aj
najpre znači potvrdu često bolno doživljene nesigur­
nosti ; on otkriva da u sobama, koje prividno pripa­
daj u njemu, žive i drugi. nepoželj ni gosti . On gubi
nadu u sigurnost i ovo razočaranje ga vraća njemu
samom ako mu ne uspe da, pomoću očajničkih i na­
silničkih napora, drugog natera da klekne i da na
kolenima prizna da njegova čežnja sa j edinstvom nije
ništa drugo do detinjasta ili bolesna fantazija. Ako
mu ne uspe ovo nasilje, ipak mu prihvatanje odri­
canja pripravlja veliko dobro, naime saznanje da se
ona sigurnost koju je stalno tražio u drugom nalazi
u njemu samom. Na taj način on otkriva samog sebe
a time i u svojoj j ednostavnoj prirodi sve one kom­
plikacije koje je uzalud u njemu tražio onaj koji
sadrži.

354
 Ako se onaj koji sadrži ne skrha pri pogledu na
ono što se obično naziva bračni nesporazum, već po­
veruje u unutrašnju opravdanost svoje čežnje za je­
dinstvom, preuzima na sebe rastrzanost. Disocijacija
se ne leči otceplj ivanjem, već rastrzavanjem. Sve
snage koje streme za j edinstvom, sve ono zdravo to
znači samog-sebe-hteti podići će se protiv rastrzava­
nja 1 na taj način pm;taće mu svesna mogućnost un�l­
trašnjeg sJ edinJavanja koju je ranije uvek tražio spo­
lja. Nepodgljenost kao svoje dobro on nalazi u sebi
samom.
Ovo se izvanredno često zbiva u vreme životnog
podneva, i na ovaj način čudnovata čovekova priro­
da iznuđava onaj prelazak iz prve u drugu polovi­
nu života, preobražaj iz stanja u kome je čovek bio
samo oruđe sopstvene nagonske prirode, u drugačije
stanje u kome on više nije oruđe, nego ono što je već
uvek bio - preQbražaj od prirode u kulturu, od na­
gona u duh.
ove bi zapravo trebalo da se čuva da ovaj ne­
ophodni razvitak prekida pomoću moralnog nasilja,
poš1Q.. j e stvaranje duhovnog stava p'omoću otceplji
vanja i otiskivanj a nagona u stvari fciisifikovanje
IS a mJe ogavmJ e o potaJno seksuallzovane du ov­
nosti; ona j e isto toliko nečista koliko i precenjena
čulnost. Prelaz je, međutim, dugi put i većina zasta­
je na ovom putu. Kada bi se ceo ovaj psihički razvi­
tak u braku i kroz brak mogao ostaviti u nesvesnom,
kao što je slučaj kod primitivnog čoveka, onda bi se
ovi preobražaj i mogli sprovesti potpunije i bez isu­
više velikog trenj a. Među takozvanim primi.tivcima
sreću se produhovljene ličnosti, pred kojima se može
osetiti samo strahopoštovanje, kao pred potpuno sa­
zrelim delom neornetenog opredeljenja. Ovde govo­
rim iz sopstvenog iskustva. Gde se, međutim, ·među
današnjim Evropljanima nalaze one osobe koje nisu
osakaćene nekim moralnim nasiljem? M i smo još
uvek dovolj no varvari da bismo verovali u isposni­
štvo a i u njegovu suprotnost. Ali točak istorij e se
ne može vratiti. l\li možemo da stremimo samo na­
pred ka zauzimanju onog stava, koji će nam dozvo-

23 '
355
 -

litl da živimo onako kako je svojstveno neornetenoj

opredeljenosti primitivnog čoveka. Samo pod ovim
uslovom smo u stanju da duh ne izopačujemo u čul­
nost niti čulnost u duh, pošto oboje moraj u živeti,
pošto jedna dobija život od drugog.
Bitni sadržaj psihološke veze u braku je ovaj
ovde tako ukratko izneti preobražaj . Imalo bi se
mnogo šta reći o iluzijama, koje služe svrhama pri­
rode i doprinose onim preobražaj ima, koji su karak­
teristični za srednje doba života. Prvoj polovini ži­
vota svojstvena bračna harmonija (ukoliko je ikada
uopšte došlo do ovakvog prilagođavanja) bitno je za­
snovana (što se ispostavlja u kritičnoj fazl) na--pro-
j ekcijama izvesnih ti ičnih slika.
Svaki čovek nosi sliku žene oduvek u sebi, ne
sliku te određene žene, već jedne određene žene. Ova
slika j e, u osnovi uzev,�vesna, potiče iz pradavnih
vremena, ugrađena u živi sistem nasledne mase, » tip«
( » arhetip«) sveg iskustva niza predaka ženskog roda.
precipitat svih utisaka o ženi, nasleđeni psihički si­
stem prilagođavanja. Kada ne bi bilo žena, moglo bi
se iz ove nesvesne slike u svako doba rekonstruisati
kako bi u psihičkom pogledu žena trebalo da izgleda.
To isto važi i za ženu, i ona ima svoju urođenu sliku
o muškarcu. Iskustvo uči da treba tačnije reći : sliku
o muškarcima, dok se kod muškarca radi o slici o
ženi. Kako j e ova slika nesvesna, ona se uvek nesve­
sno projektuj e u voljenu osobu i j edan je od najbit­
nijih razloga strasne privlačnosti i njene suprotnosti.
Ovu sliku sam označio kao anima i stoga skolastično
pitanje : » Habet mulier animam ? « smatram vrlo in­
teresantnim, pošto sam mišljenj a da je ovo pitanje
inteligentno utoliko što izgleda da je sumnja oprav­
dana. Zena nema animu, ona ima an imus. Anima ima
erotsko-emocionalni, animus rezonujući karakter i
stoga najveći deo onog što muškarci mogu da kažu
o ženskoj erotici i osećaj nom životu žene uopšte, po­
čiva na proj ekcij i njine sopstvene anime i stoga j e
krivo. Začuđujuće pretpostavke i fantazije žena o
muškarcima počivaj u na delatnosti animusa, koji j e

356
nei �-:: rpan u stvaranj u nelogičnih sudova i pogrešne
kauzalnosti.
Anima kao i animus karakteriše neobična mno­
gostranost. U braku je uvek sadržani taj koj i ovu
sliku projektuj e na onog koj i sadrži, dok ovom dru­
gom samo delimično uspeva da ovu sliku projektuje
na bračnog druga. Sto je ovaj jednoznačni j i i jedno­
stavnij i, tim manje uspeva projekcija. U svakom slu­
čaj u ova kraj nje fascinantna slika visi u praznom
prostoru i čeka da je ispuni neki realan čovek. Ima
tipova žena koj e izgleda kao da su od prirode stvo­
rene za to da preuzimaj u proj ekcije anime. Skoro bi
se moglo govoriti o određenom tipu. Neophodan j e
takozvani » sfinga« karakter, dvosmislenost i l i više­
smislenost ; ne maglovita neodx:eđenost u koj u se ni­
šta ne može uložiti, već neodređenost puna obećanja,
sa ćutanjem koj e govori j edne Mona Lize - koja je
i stara i mlada, i maj ka i ćerka, sumnjive čednosti,
detinjaste i bezazlene mudrosti koja razoružava mu­
škarca.� Ne može svaki čovek stvarnog duha biti
animus, pošto on mora imati manje dobrih ideja a
više dobrih reči, značaj nih reči u koj e se može sme­
stiti j oš mnogo što neizgovoreno. On mora biti i po­
malo neshvaćen od okoline ili bar da na neki način
stoji u suprotnosti sa okolnim svetom, da bi mogla
da se u sve uklopi i idej a žrtvovanja. On mora biti
dvosmisleni heroj, neko sa mogućnostima, pri čemu
uopšte nije sigurno da projekcija animusa nije već
toliko puta izp.ašla stvarnog j unaka znatno ranije
nego što j e to u stanj u spori razum takozvanog pro­
sečno inteligentnog čoveka. 3
Za muškarca kao i za ženu, ukoliko oni spadai u
u gorepomenuti t i p koji sadržava ispunj enje ove sli­
ke ;:nači doživljaj pun teških posledica, pošto se ovde
poj avljuje mogućnost da sopstvena komplikovanost
nađe odgovora u odgovarajućoj raznolikosti. Ovde
.

2 Izvanredni opis ovog tipa kod Rider Haggard, She. i

Benoit, L' Atlantide.
3 Srednje dobri opis animusa kod Marie Hay, The Evil
Vmeyard. Dalje, E1inor Wylie, Jennifer Lorn: a sedate
extravaganza, i Selma LagerlOf, Gosta Berling.

357
 1

izgleda da se otvaraj u oni široki' prostori, u koj ima

se čovek može osećati kao da Jl: obuhvaćen i kao da
je u nečemu sadržan. Izričito kažem » izgleda« , pošto
se radi o dvosmislenoj mogućnosti. Kao što projek­
cija animusa žene stvarno može da nasluti nekog od
mase nezapaženog čoveka od značaja, i j oš više od
toga, da mu, moralnom podrškom može pomoći u
njegovoj sopstvenoj destinaciji, tako i muškarac po­
moću proj ekcije anime može da sebi razbudi » femme
inspiratrice « . Ali možda j e to češće iluzija sa destruk­
tivnim ishodom. Neuspeh stoga, što verovanje nije
bilo dovoljno j ako. Pesimistima moram reći "da u tim
psihičkim praslikama leže izvanredno pozitivne vred·­
nosti, nasuprot tome, optimiste moram da upozorim
da se čuvaju od zaslepljujuće fantastike i mogućno­
sti najapsurdnij i h stranputica.
Ova projekcija se ne srne shvatiti kao individual­
na i svesna veza. To nij e niukom slučaj u. Ona stvara
prisilnu zavisnost na bazi nesvesnih motiva, ali dru­
gačijih od bioloških motiva. Rider Hagardova She
pokazuje otprilike kakav čudnovati svet predstava
leži 'u osnovi projekcije anime. To su uglavnom du­
hovni sadržaji , često u erotskoj odori, očigledni ko­
madi primitivnog mitološkog mentaliteta, koji se sa­
stoji od arhetipova i čija celokupna slika predstavlja
takozvano kolektivno nesvesno. Shodno ovome j edna
ovakva veza u osnovi uzev j e kolektivna a ne indi­
vidualna. (Benoit, koj i je u Atlantide stvorio fanta­
stičnu figuru koj a se do u pojedinosti podudara sa
She, osporava da j e to plagijat Hagardovog dela) .
Ako kod j ednog od supružnika dođe do ovakve
projekcije, onda se nasuprot kolektivno biološke veze
uspostavlja kolektivno duhovna i time prouzrokuje
gore opisano rastrzavanje onoga koji sadrži. Ako m u
uspe d a s e održi iznad površine vode, onda ć e upravo
kroz konflikt naći samoga sebe. U ovom slučaj u po
sebi opasna proj ekcija mu je pomogla prelazak iz
'
kolektivne u individualnu vezu. To znači isto što i
potpuna svesnost veze u braku. Kako je svrha ovog
članka analiza psihologije braka, ne možemo se za-

358
državati na psihologij i projektivnih odnosa. Zato ću
se zadovoljiti samo spominjanjem ove činJ en�ce.
Jedva da se može i započeti rasprava o psihičkoj
vezi u braku a da se bar ,usputno ne pomene priroda
kritičnih prelaza, reskirajući opasnost nesporazuma.
Kao što je poznato u psihološkom pogledu ne shvata
se ništa drugo do ono što je čovek sam iskusio. Ova
činjenica, međutim, n ikoga ne sprečava u ubeđenj u
da je njegov sud jedino tačan i kompetentan. Ova
iznenađujuća činjenica potiče iz neophodnog prece­
njivanja aktuelnog sadržaja svesti. (Bez ovog nago­
milavanja pažnje sadržaj uopšte ne bi mogao biti
svestan) . Na t.aj nači n dolazi do toga da svako život­
no doba ima svoju sopstvenu psihološku istinu, tako
reći svoju programatsku istinu, isto kao i svaki stu­
panj psihološkog razvitka. Ima čak stupnj eva do ko­
j i h dospeva samo mali broj - (što je) pitanj e rase,
porod�e, vaspitanja, nadarenosti i strasti. Priroda je
aristokratska. Normalan čovek je fikcija, iako posto­
je izvesne opšte važeće zakonomernosti . Duševni ži­
vot je razvitak koj i može da se zaustavi već na naj ­
nižim stupnjevima. Izgleda kao da svaka individua
ima specifičnu težinu shodno kojoj se individua po­
diže ili spušta ka stupnju na kome dostiže svoj u gra­
nicu. Shodno ovome ona stvara i svoje poglede i ube­
đenja. Stoga nije čudo što najveći broj brakova svoj u
najvišu psihološku granicu dostiže sa biološkom de­
stinacijom, bez štete po duhovno i moralno zdravlje.
Relativno mali broj zapada u " dublju neslogu sa sa­
mim sobom. Tamo gde je mnogo spoljašnje nevolje
konflikt ne može dostići dramatični napon zbog ne­
dostatka energije. Ali propO!lCionalno socijalnoj si­
gurnosti raste psihološka neSigurnost, najpre nesve­
sno i prou2Tokuj n euroze ; zatim svesno i prouzro­
kuje rastave, svađe, razvode i ostal e » bračne nesu­
glasice« . Na j oš višem stupnju lločavaj u se nove mo­
gućnosti pSIhološkog razvitka, koje se graniče a re­
Iigijs�om sferom, gde kritički sud dostiže svoj kraj .
Na svim ovim stupnjevima može doći do trajnog
zastoja sa potpunom nesvesnošću o onome što je
moglo da usledi u sledećem stupnj u raz,vitka. Po pra-

359
 vilu je čak prilaz sledećem stupnju zabarikadiran
najžešćim predrasudama i sujevernim strahovima,
što je sigurno krajnje svrsishodno, pošto bi čovek,
koji bi slučajno mogao da živi na njemu isuviše viso­
kom stupnju, od sebe načinio nekorisnu budalu.
Priroda nije samo aristokratska, ona je i ezote­
rična. Ali nijedan razborit čovek se zbog toga neće
dati zavesti da čuva tajne, jer on isuviše dobro zna
da se tajna duševnog razvitka nikada ne može izdati
jednostavno zbog toga što je razvitak pitanje sposob­
nosti pojedinca.

Knjižnica TRAVNO
 SADRZAJ

l. Duh i život 7
I I . Osnovni problem današnje psihologije _ 29
I I I . Analitička psihologija I pogled na svet _ 51
IV. Stvarnost I nadstvarnost 79
V . Zivotna prekretnica 85
VI. Duša i smrt 1 05
VII. Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza 119
Predgovor 121
Al Ekspozicija 1 23
B l Prethodnice ideje sinhroniCIteta 1 62
C) Rezime 1 82
VIII. Praktična upotrebivost analize snova 201
IX. »UHs« monolog 227
X. O post ajanju l i čnosti 255
XI. Problemi moderne pSihoterapije 279
XII. Suprotnost Frojd i Jung _ 307
XIII. Arhaičan čovek 319
XIV. Brak kao psihološka veza 347

361