Petar Jevremovi}

\or|e Markovi} Koder

Poezija, mit, ludilo

Prema jednoj staroj izreci, }up se onoliko duboko mo`e spu{tati u vodu dok ne
pukne. Kad pukne, nema vi{e }upa. [to va`i za }up, va`i i za jezik. Postoje op{te
granice mogu}e regresije (neko }e re}i de-konstrukcije) jezi~kog, pa ~ak i
pesni~kog, diskursa. Preko te granice stvar, naprosto, puca i mi ostajemo bez
jezika u uobi~ajenom zna~enju te re~i.

Koderova poruka je jasna, s one strane jezika Õ jer cela stvar ovde se odigrava s
one strane jezika, tj. s one strane naprslog }upa Õ nije }utanje, puko odsustvo
re~i. Ne, s one strane jezika Õ s one strane jezika shva}enog kao uobi~ajeno,
svakida{nje, za naivni nerefleksivni um samorazumljivo, sredstvo komuniciranja
izme|u ljudi, ali istovremeno i s one strane falusnog poretka uop{te Õ jeste
zvu~anje, zvuk. Mo`da ~ak i glas... Fwn». Mnogo pre Deride, kod Kodera }e
fonocentrizam (ta~nije, njegova varijanta fonocentrizma) zadobiti primat nad
logocentrizmom. Dosledno sprovedena koderovska dekonstrukcija bazi~nih
struktura govornog jezika, pre ili kasnije, u~ini}e da se na|emo u jednom svetu
sasvim razli~itom od sveta svakodnevne komunikacije. Metafora druge scene,
scene nesvesnog, po sebi se name}e. Za taj svoj svet, za svoju scenu, Koder }e Õ
da je tako uverava nas njegovo pismu upu}eno Mariji Milutinovi} Punktatorki 29.
 2

VI 1858. godine Õ imati svoju sopstvenu re~, zva}e ga Koderium. 1 I tu, u

njegovom svetu, imamo posla sa jezikom, no ovaj je jezik po mnogo ~emu osoben.
Druga~iji je od svih drugih (pa ~ak i pesni~kih) jezika. Sistemati~nost postoji,
postoji logika, postoji struktura, ali sve to biva, kako sam pesnik ka`e, locirano
negde (pa ma gde to negde bilo) izvan uma i umi{ta. 2

Bitno je uho, oko i um nisu dovoljni. Nije dovoljno misliti i razumeti, potrebno je i
~uti. ^uti ve} pomenuto Fwn». Koderova re~ za to Fwn» bila bi romor. Romor kao
glas sna u kojem Lice, ma {ta ono bilo i ma kako ga shvatili Õ Koder ga, to isto
lice, namerno pi{e sa velikim L Õ sanja svoje nali~je. Svoju drugu stranu.3 Otud
specifi~nost njegove radionice pisanja. Kad pi{e, on ne pi{e zato da bi ga neko tek
naprosto ~itao; Koderove tekstove ne treba ~itati onako kako se ~ita ve}ina drugih
(makar i pesni~kih) tekstova. Kao {to rekoh, oko i um nisu dovoljni Õ treba
slu{ati, oslu{kivati. U njima postoji skrivena muzika: {apat biljaka, govor ptica...
Pred nama je lavirint, neretko haos, potpuna disocijacija uhodanih struktura i
puteva smisla i zna~enja, mno{tvo krajnje idiosinkrati~kih neologizama, ~udne
metafore i jo{ ~udnije varijante metonimijskog u tekstu. Sve u svemu Õ ludilo
teksta; namerno izazvano, pesni~ki indukovano, metodski negovano, manje ili vi{e
estetizovano ludilo teksta. Ludilo teksta zasnovano na ludilu pisanja. Druga~ije
nije ni moglo biti. Autorski pe~at je nesporan, no cela pri~a nije u tome. Za nas
danas je (naoko samorazumljivo) pitanje da li je Koder bio lud, u su{tini
irelevantno. Jedno je ludilo teksta, drugo je (pretpostavljeno) ludilo autora tog
istog teksta. Prvo je stvar hermeneutike, odnosno stvar ~itanja, drugo je stvar
psihijatrije. Psihijatrija nije stvar ~itanja. ^ak i kada se bavi tekstom Õ a, istini za
volju, bavi se njime i to relativno ~esto Õ kontekst je toliko osoben, toliko
druga~iji, namere su sasvim razli~ite, da ga nikako ne mo`emo izjedna~iti sa
situacijom ~itanja knji`evnog teksta.

Koderov sudar sa jezikom bio je stra{an, bespo{tedan. Niko mu to ne mo`e

osporiti. Ipak, mogu}e je zapitati se ~emu sve to? ^emu tolika muka sa re~ima?
^emu toliko bavljenje jezikom? Sam bi Koder na ovo pitanje imao spreman
odgovor: rad na jeziku (odnosno rad na pesni~koj dekonstrukciji ustaljene
strukturacije svakodnevnog govora) je rad na prirodi, rad na prirodi je rad na
jeziku. Izme|u prirode i jezika postoji nekakva prestabilna harmonija. Nekakvo
bazi~no jedinstvo duha i slova. Pisanje tu nikako nije, ili bar ne bi smelo biti, sebe
samog radi. U igri je celokupna priroda, kako vegetativna tako i animalna. U igri
je sve. U igri su brojna mitska bi}a, simboli~ki va`ni toponimi vojvo|anskih Srba,
biljke i `ivotinje, drevni pesnici, manastiri, hri{}anski svetitelji i jo{ mnogo {to{ta.
U igri su klju~ne binarne opozicije: `ivot i smrt, san i java, sre}a i nesre}a,
maskulino i feminino, prisustvo i odsustvo. U igri je sve.

1 Up. Damjanov, S., Koder, istorija jedne recepcije, Prosveta, Beograd, 1997, str. 57.
2 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 59.
3 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 56.
 3

Autonomiji ~istog duha, a upravo to je za na{eg pesnika bilo ono najva`nije,

korespondentna je i autonomija pesni~kog jezika. Narodni jezik je Õ po tome se
Koder, zajedno sa Sarajlijom, razlikovao od Vuka i od njegovih sledbenika Õ
samo fon, prima materia, nikako rezervoar gotovih proizvoda. Stvar je odve} `iva
da bi se tek tako mogla pasivno preuzeti. 4 Autenti~nost izraza podrazumeva
sposobnost jezi~ke invencije, varnicu novog, neo~ekivanog, druga~ijeg. Ono nu`no
je pesni~ki govor Õ a, bar za Kodera, pesni~ki govor ne ide bez pisanja Õ
upodobiti ve} pomenutom, sveutemeljuju}em Fwn». Doga|a se alhemija.
Tekstualna alhemija, alhemija teksta. Alhemija pisanja. Ukratko, teorija. Teorija
vi|ena kao teurgija. Jezikom starih (sam Koder je, ina~e, obo`avao jezike starih):
grafik¾ qewr…a, grafik¾ qewr…a koja nu`no podrazumeva i ono fusikh¾
qewr…a. 5 Grafik¾ qewr…a podrazumeva teoretski otvoren stav (otud ono qewr…a)
spram pisanja, odnosno spram teksta. Grafik¾ qewr…a je tekstualna teorija, teorija
potencijalne vi{eslojnosti, a samim tim i vi{ezna~nosti, teksture pisma. Teorija Õ
samu re~ qewr…a ovde namerno ne prevodim Õ ~itanja. Teorija u~estovovanja u
onom pisanom, u onom grafik¾¾ Õ razumevanje mogu}eg horizonta zna~enjskog
doga|anja teksta, tj. onog u njemu pisanog i zapisanog. ^ovek `ivi spram teksta, ili
u tekstu, ali istovremeno on `ivi i spram prirode, tj. u prirodi. Tu je, zna~i, i fusik¾
qewr…a, kao pomenutom razumevanju teksta (onom grafik¾ qewr…a)
komplementarno razumevanje (ponovo zna~i qewr…a) prirode. U oba slu~aja,
kako u slu~aju teksta tako i u slu~aju prirode, postoji mogu}nost ~itanja, odnosno
oslu{kivanja.

Ko god je ozbiljnije ~itao Kodera zna da se on ne {ali. Govor, a uz njega i pisanje,

poprima sasvim neo~ekivane oblike, dekompenzuje se. U njemu se, u tom istom
govoru, tj. u pisanju, budi ludilo, budi se kao ono ne{to {to samim svojim bi}em
poni{tava zdrav razum. Pesnik je negde izme|u, izme|u romora i govora. Izme|u
razuma i ludila. On nije samo pisar, sekretar, on je `rec, `rec pisama, zato~nik
`ivota. Njegovo mesto u celom tom poretku stvari je da bude izme|u onog
grafik¾ i fusik¾. Da pliva u svetu mita.

Pomenuo sam ludilo teksta, odnosno ludilo pisanja, no {ta }emo sa prirodom?
Odgovara li ludilu onog grafik¾ ludilo onog fusij¾? Odgovara li ludilu pisma, tj.
ludilu teksta, nekakvo pretpostavljeno ludilo prirode. Koderov odgovor bio bi
odri~an i u tome je cela stvar. Spram prirode, njegov stav je odisao apsolutnim
prapoverenjem. Romor, kao glas onog fusikj, naprosto nije lud. Priroda ne mo`e

4 Karakteristi~no veli Jakov Ignjatovi}: "Koder je dr`ao da mi Srbi jo{ nemamo pravog knji`evnog
jezika, da ga tek treba prona}i za svoje pojmove i refleksije. Originalan jezik ne da se u~iti iz samih
knjiga, od knji`evnika i filologa, ve} treba i}i na izvor, u narod. Koder je hteo da prona|e ~ist jezik
za knji`evnost i ulazio je u narod, slu{ao, pitao, u~io... `ensko dru{tvo bilo mu je najmilije, i to {to
prostije to bolje... [to god Koder tako sakupi, zabele`i, a on gledi da iz tog na~ini neku osnovu,
sistemu za knji`evni jezik. Taj njegov jezik-universum imao bi sa~injavati 'romoranku', ili bi,
uzvratno, ova ono imala sadr`avati". Up. Ignjatovi}, J., Memoari, Beograd, 1966, str. 339-340.
5 Same sintagme grafik¾ qewr…a i fusik¾ qewr…a, koje ovde ina~e koristim u donekle

modifikovanom zna~enju, dugujem sv. Maksimu Ispovedniku. Up. na pr. PG 91, 1293A-C i PG 90,
452A-D.
 4

biti luda. Nemogu}e ju je dekomponovati. Ne postoji psihoza prirode, mogu}a je

samo psihoza uma, tj. du{e. Priroda je su{tinski nepropadljiva. Ni u jednom
trenutku ovu postavku Koder ne dovodi u pitanje. Ostaje nam samo da
spekuli{emo kako bi on bio zapanjen svetom u kojem mi danas `ivimo. Romor je
(odnosno priroda je) za njega arhimedova ta~ka svih mogu}ih, namerno
indukovanih, jezi~kih trauma i delirijuma. I najve}e ludilo, makar formalno
gledano, podrazumeva neku ta~ku nespornog zdravlja. Neki romor.

Doga|a se mit. Ono fusij¾ pi{e se, kada se pi{e Õ a Koder nas uverava da je
tako ne{to za sve nas od `ivotne va`nosti Õ gramatikom mita. Svaka druga
gramatika, ali isto tako i svaka druga sintaksa, bila bi neumesna. Romor je stariji
od mita. Romor je prima materia mita. Va`ne su re~i, ali va`na su i slova (mala
slova i velika slova), glasovi, naglasci, zvuci. Sve je va`no. Logika govora druge
scene, logika nesvesnog, tj. logika mita, tra`i drugu logiku pisanja, sasvim naro~itu
sintaksu i sebi svojstvenu ortografiju. Trag mita je rub Õ rub du{e. Rub ludila.
Granica uma i ve} pomenutog izvanumni{ta. Fwn» je uvek tu, njegovo tu sasvim je
nezavisno od ~injenice da li ga ~ujemo ili ne. Na pesniku je da ga uhvati, ali za tako
ne{to jezik (govorni) naprosto nije dovoljan. Nisu dovoljne ni knjige. Potrebno je
pisanje, uvek novo pisanje, pisanje osetljivo za zvuk, za Fwn». 6 Romor romori ~ak
i kada nema ko da ga ~uje. Sve prolazi, priroda opstaje. Njen glas je ve~an, sve
ljudsko je prolazno, sve pa ~ak i sam jezik smrtnika. Iz sebe priroda (upravo zato
{to je pri-roda) uvek daje plod (tj. pri-rod), iza pesnika ostaje zapis, tekst. Dakle,
pismo...

U Koderovoj, ina~e do tan~ina razra|enoj, strategiji pisanja postoji jedna njena

sasvim naro~ita karakteristika. Osim {to je pisao stihove, a pisao ih je gotovo
mahnitom stra{}u, celim tokom svog `ivota, pisao je i razjasnice, te slovar. Pri tom,
pi{u}i te svoje razjasnice i slovar, igrao se sa mnogim jezicima Õ kako `ivim tako
krajnje egzoti~nim, odavno zaboravljenim, ili (bar {to se ti~e evropskog kulturnog
prostora) prakti~no nikada do kraja usvojenim. Zbog ~ega je sve to va`no? Uloga
pisca, tj. pesnika, se udvaja. Inicijalno on pi{e, pi{e stihove, no to nije sve. Tu su
razjasnice, tu je slovar. Stvar dodatno komplikuje mno{tvo jezika, gotovo
sumanuta polifonija, polifonija druge scene. 7 Ako je, a Koder je verovao da je
upravo tako, ontolo{ki fon stihova romor, analogni fon razjasnica bili bi sami
stihovi. Mno{tvo jezika ogleda se u jednom, jedan jezik, onaj po~etni, transponuje
se u mnoge. U pitanju je pisanje o pisanju, mnogostruka i mnogoslojna inskripcija.
Ogledanje i sapro`imanje. Pisanje preko ve} napisanog, nikako samo dopisivanje.
Prodiranje re~i u re~, jezika u jezik, ne tek samo prevo|enje. Upravo zato
6 "Jezik je ove knjige", karakteristi~no veli Koder u povodu svoje Romoranke, "izveden, iz babah i
srbskih materah jezika, na{ao sam da `enska glava ja~e jezik zna, lep{e, sla|e nego u~en... Ja sam
ono piso, {to nema u na{im knjigama, znaju}i da je taman sve izvan knjigah ono {to je lepo". Up.
Damjanov, S., navedeno delo, str. 58.
7 Na ovom mestu zgodno je spomenuti zanimljivu Timpanarovu tezu o postojanju, kako sam ka`e,

poliglotskog nesvesnog. Up. Timpanaro, S., The Freudian Slip, Psychoanalysis and Textual
Criticism, London, 1976, str. 80-81. Isto tako up. i Forrester, J., Language and the Origins of
Psychoanalysis, Macmillan 1985, str. 206-207 i 254.
 5

Koderove rezjasnice tako malo toga mogu zdravom razumu u~initi jasnijim.
^itaju}i ih, ~italac neretko biva jo{ vi{e zbunjen no {to ga zbunjuje sam tekst.
Pogre{no je verovati da su one, naprosto, bile namenjene ~itaocu. Njihov smisao
nije bio u razja{njavanju. Svakom ko je ozbiljnije poku{ao da ~ita Kodera to je,
pretpostavljam, jasno. Mo`da se od toga po{lo, mo`da je to bio prvi impuls, ali...
Romor ne zna za pitanja. Romor ne zna za drugog. Postoje samo posve}enici. Svi
drugi (ma koliko ih bilo) su otcepljeni. Izop{teni. 8 Ludilo teksta (kao uostalom i
svako drugo ludilo) ne trpi drugost. Ludi tekst ne zna za sagovornike. Iskorak ka
drugom Õ a on bi, izme|u ostalog, neminovno podrazumevao zbilja
razja{njavaju}e razjasnice Õ bio bi, makar parcijalno, odustajanje od inicijalnog
ludila.

Romor romori sam iz sebe i za sebe. Nikog drugog ne slu{a, mada od svakog
o~ekuje da njega slu{a. Status re~i je magijski, ne dijalo{ki. Nemogu}e je iz ~istog
romora iz-vesti razjasnice. U slu~aju Koderovog teksta svedoci smo, verujem,
specifi~ne (u osnovi, pokaza}e se, ipak nestabilne) pat pozicije izme|u dveju sila
imanentnih njegovoj logici pisanja; prva od njih je (ne znam kako bih je druga~ije
nazvao) centrifugalna, druga je centripetalna. Jedna vu~e ka unutra, druga
izbacuje iz sebe, u polje. U svet... Ipak, te{ko je osporiti primat centripetalnih sila.
Tekst je bitan, odnosno bitno je pisanje, autor je njegov slu`itelj (njegov teurg), {to
se stvar vi{e razvija, zna~aj potencijalnog ~itaoca kopni. Na kraju gotovo sasvim
i{~ezava.

Romor nije stvar puke akustike. Ono tu glavno je `ivot, bu|enje `ivota. Pisanje,
odnosno sva magija pisanja, u funkciji je `ivota. @ivot izlazi iz okvira teksta.
Nijedno pisanje nije apsolutno. Nemogu}a je totalna inskripcija onog Fwn».
Nijedna amajlija nije savr{ena, nijedan talisman nije savr{en, nijedna pesma nije
savr{ena. U pitanju je ne{to ~emu mo`emo samo te`iti... Valja podsetiti, Koderov
opus je nezavr{en. Za `ivota on sam nije stigao da ga zavr{i. Stvar dodatno
komplikuje ~injenica da niko, zapravo, ne zna, niti }e ikada sa sigurno{}u znati,
kojim redom treba ~itati njegove spevove. Postoji zapanjuju}e mnogo potencijalno
mogu}ih kombinacija. Zbog svega toga Koder bi, pretpostavljam, bio sretan.
Vremenitost teksta ne poklapa se sa zdravorazumskom predstavom o vremenitosti
bi}a i ~itanja. To bi bila jedna od bazi~nih postavki njegove poetike. Povratna
linearnost, cikli~nost odnosa re~-stvar suspendovana je napu{tanjem logocentri~ne
pozicije. Upravo je glas, dakle isto ono Fwn», a ne re~, konstitutivni element
(polifoni~nog) duha prirode. Duh biva i ogla{ava se u glasovima, u zvucima, u Sili
koja se u njima razotkriva. Sva magija pisanja u funkciji je `ivota. Bez Sile nema
`ivota. Smisao svega bio bi u spasenju. U spasenju celokupne prirode, univerzuma
uop{te. Daleko od toga da je ~ovek u centru procesa. Naprosto, nije...

8 Tragikomi~no deluje Koderov poku{aj da u Zagrebu 1862. godine organizuje javno ~itanje svoje
poezije. Kao {to znamo, cela stvar je tu`no propala. Na najkonkretniji mogu}i na~in mesto drugog
}e ostati upra`njeno. Govor }e ostati bez odgovora.
 6

Kod Kodera sve je u posredovanju. ^ak i samo pisanje je posredovanje. Bitan je

pre-met, pre-met sve tvari ( naravno i ~oveka, ali nikako ne njega na prvom mestu)
koji vodi su{tinskom pre-obrazu. Onom bitnom, Sili... Otu|eni duh mora se
vratiti sebi. Samo je pisanje, kao uostalom i celokupna priroda uop{te, tu zato da
bi se onom bitnom (a to je Duh) oslobodio prostor za sopstveno pojavljivanje. Za
povratak sebi. U centru pa`nje je, upotrebi}u Koderovu re~, sudbina istoveta. 9
Istovet je Koderova re~ za identitet. S jedne strane je Fwn», s druge je istovet.
Istovet je, ukoliko ova re~ po~inje malim slovom, logocentri~na kategorija, Fwn»
je, po prirodi stvari, fonocentri~na kategorija. Izme|u njih se doga|a tenzija.
Tenzija koja je u funkciji razlike, ontolo{ke razlike izme|u zvu~anja i zna~enja,
izme|u fonocentri~ne i logocentri~ne pozicije. Zna~enje nije (niti mno`e biti)
poslednja istina postojanja. Tu je lice, ali tu je i nali~je. Izme|u njih je pomenuta
razlika, rub...

Romor je, najkra}e re~eno, glas (a tamo gde je glas tu je i Sila) bo`anskog.
Isku{avaju}i ga, ~ovek se, svakako posle ne malog podviga, mo`e pribli`iti
razumevanju samog govora bogova, odnosno razumevanju re~i koje ti isti bogovi
(tj. Bog) koriste. Jer, to je stara ideja, nalazimo je ve} kod Homera, bogovi imaju
svoj jezik. Ogla{avaju se. 10 I jo{ ne{to: ko (uslovno re~eno) poseduje Re~, odnosno
ko je u stanju da je razume, svojim bi}em da je aktualizuje, taj ima i Silu bo`ju.

Poput Frojdovog [rebera i na{ je Koder imao svoj bo`anski Grundsprache, svoj
temeljni jezik. Bo`ansko Fwn», po prirodi stvari, pretenduje na status ontolo{ki
utemeljuju}eg. To je ono Slovo, ta~nije njegov glas, koje je oduvek bilo Bog. Bog
ili bogovi. Na stranu relativno dosledno oscilovanje na{eg pesnika izme|u sfera
monoteizma (uglavnom hri{}anskog, ali ne nu`no i samo hri{}anskog) i politeizma
(koji mo`e biti i helenski i staroslovenski). Va`no je ne{to drugo: svako smrtni~ko
pisanje Õ naravno, samo u slu~ajevima kada ono namerava biti pisanje bitnog, tj.
pesni~ko pisanje Õ mora biti u dosluhu sa glasom bogova. Isto va`i i za govorenje.
Metafizi~ka prisila neminovnosti opredeljenja za jednu od suprotstavljenih
varijanti, monoteizam ili politeizam, kao i svaka druga isklju~ivost, ovde sasvim
ostaje po strani. Koderov Grundsprache je, samim tim, lociran s one strane svake
mogu}e deobe unutar sfere predstavljanja bo`anskog. Kao paralelno sapostoje}e
prisutne su sve mogu}e opcije. Polifoni~nost univerzuma, kao uostalom i
polifoni~nost jezi~kog tkiva uop{te, ~ine mogu}im specifi~an dijalekti~ki otklon
(ne odbacivanje) od uobi~ajne monoteisti~ke pozicije. Samim tim, za mnoge
samorazumljiv poredak patrijarhalne izvesnosti ovde biva zna~ajno relativizovan.
U svakom slu~aju Õ decentriran.

[reberov bog je mu{karac, Koderov (prvenstveno, mada, vide}emo ubrzo, ne i

sasvim) `ena. Ta~nije, `ene, mno{tvo `ena Õ Majke. Otac se u Koderovim
spisima, ta~nije u njegovom pisanju, ne vidi, gotovo da se uop{te ne mo`e ni
9 Up. \or|e Markovi} Koder, Romoranka, Novi Sad, 1862, str. 9.
10 Up. Il. XIV, 291 i XX, 74, te Od. XIV, 305.
 7

naslutiti. @ene (tj. `enski likovi) su na svakom koraku, On je, odnosno Otac je,
skriven. Sama ideja konstituisanja edipalne strukture Koderu je potpuno strana.
Ve} nam i to ne{to govori... Karakteristi~na je asimetri~nost Koderovog sveta.
Asimetrija o kojoj je ovde re~ je, bar na nivou simbolike, stvar pola. Kao {to sam
ve} rekao, sve je puno `ena, ta~nije najrazli~itijih mogu}ih vila i boginja;
maskulino, tj. o~insko, jedva se nazire. Nije da je maskulino sasvim odsutno, tu je,
ali gotovo da je u potpunosti nedostupno. Otcepljeno. Izuzimaju}i Rodenca, tj.
Genija, ve}ina bitnih figura bi}e `enski likovi. Zato, Koder i [reber su ekstremi.
[reberov otac je sveprisutan, do krajnosti persekutivan, prakti~no nepodno{ljiv. U
Koderovom svetu od Njega (Boga ili Oca, u svakom slu~aju Mu{karca) ne postoji
ni{ta drugo do samo bleda, bez ikakvih osobenosti prozirna, senka. Ni{ta vi{e,
samo senka, ~ak utvara. Naj~e{}e ga imenuje kao On, ponekad kao Bog... Re~
Otac retko koristi. [reberova teologija je maskulina, pervertirano solarna. Na
sasvim specifi~an na~in re~ita, konkretna. Tu je bo`anski Grundsprache, no
istovremeno tu je [reberovo pisanje, sasvim konvencionalno pisanje. Rad duha i
pera na papiru. Njegovo, u svakom slu~aju ne bo`ansko nego ljudsko, pisanje o
sebi samom, ali isto tako i o bo`anskim stvarima. 11 [reber pi{e uspomene,
sopstvene uspomene, Koder pi{e spevove. Ili, jo{ bolje, Koder celog svog `ivota
pi{e jedan veliki spev.

[reberovo pisanje je pisanje o ludilu, svojim pisanjem Koder nam demonstrira

ludilo samog teksta, ludilo pisanja. Bo`anski maskulino Õ ono {to bi se uslovno
re~eno moglo odrediti kao animus, kao falusna funkcija Õ u poretku Koderovog
teksta, ve} na samom nivou pisma, ima status (poslu`i}u se ve} uhodanom
psihoanaliti~kom terminologijom) nesimbolizovano realnog. [reberovu knjigu
mo`da nije lako razumeti, ali sa ~itanjem nema naro~itih problema. Tu je ludilo,
ali tu je i gramatika, o~uvanost poretka pisanja. [reber je bio psihoti~an, ali ne i
agramati~an. Pisanje je o~uvano, ~itanje je mogu}e. Nemam utisak da je Koder bio
manifestno psihoti~an, njegov jezik (a samim tim i njegovo pisanje) nije
agramati~an, on je paragramati~an. U izvesnom smislu Õ lud. Falusna funkcija je,
kod Kodera, pod znakom `enskog elementa. Vulve. Falusne Majke. Sli~no kao i
kod [rebera metafora oca je izop{tena.

U izvesnom smislu, bar {to se ti~e [rebera, Lakan je bio u pravu. Stvar je poznata.
Sasvim je umesno govoriti o nekakvom [reberovom Verwerfung. Ili, drugim
re~ima, upravo na mestu izop{tene o~inske metafore, tamo gde se u samom tkivu
ozna~iteljskog lanca pojavila ontolo{ka rupa, smestila se paranoja. [reberovo
ludilo. 12 Imao je, me|utim, i na{ Koder svoje Verwerfung, to je sasvim o~igledno,
imao je on i svoju rupu, no ishod je bio sasvim razli~it. Mehanizam nije isti,
mogu}a je analogija, ali svest o razlici moramo zadr`ati. Tamo gde se kod [rebera
fiksiralo ludilo njega samog (jer, nemojmo zaboraviti, lud je bio sam [reber, ne
njegov tekst), kod Kodera }e se pojaviti pisanje Õ ludo pisanje. Otud problemi sa

11 O svemu tome postoji nesporno svedo~anstvo. Up. Schreber, D. P., Denkewürdigkeiten eines
Nervenkranken, prvo izdanje, Leipzig 1903.
12 Lacan J., Les psychoses, Le seminaire livre III, Seuil, Paris, 1981, str. 163-178.
 8

~itanjem Koderovih spisa. U samoj njihovoj strukturi (ve} u njihovoj gramatici i

sintaksi) inkorporirano je ludilo, ludilo teksta zna~enjski fiksiranog mimo polja
va`enja falusne metafore.

Za razliku od [rebera, ono za ~im Koder traga je (u tome je sva paradoksalnost

njegovog pisanja) metafora Majke, Majke posrednice, Sofije. Jer, kako sam ka`e,
"za Bogom se prva kre}e mati". 13 Metafora Oca situira subjekta u kontekst
simboli~kog poretka, metafora Majke tog istog subjekta sme{ta u magijski poredak
stvari. Srpska Sofija je vila, vila sa likom Bogorodice i sa du{om paganske boginje.
Retki su me|u Srbima sofiolozi, a Koder je nesumnjivo bio jedan od njih. Magija
njegovog teksta bila je sofiolo{ka. Vilinska. Gde je On, tj. Otac (makar ga i ne
videli), tu je Ona. Majka. Metafora falusne Majke, mo}ne (svemo}ne) Majke Õ
Metafora uroborusa, metafora Majke koja, kao takva, vodi Ocu. Odsutnom Ocu.
Jezik je tada, odnosno njegovo je pisanje tada, u funkciji majke, ne Oca. Otac je
nem. Nem i odsutan. Dominira glas, Fwn». Glas majke. Ne glas kao nosilac re~i,
odnosno zna~enja, nego glas kao nosilac sile, svete Sile, kao ~injenica neposredne
verifikacije prisustva. ^ijeg prisustva? Prisustva ne~eg su{tinski mo}nog, ne~eg
dobrog, biofilnog. Ne~eg, nave{}u pesnikove re~i, nu`nog, poleznog i lepog. 14
Samim tim, ono u re~i bitno, a poezija se upravo time bavi, nije zna~enjska
referencijalnost spram drugih re~i (spram ostalih konstitutivnih elemenata
zna~enjske strukture), ono bitno je u njoj prisutna magijska mo}. Ve} pomenuta
Sila, prisustvo te Sile. Mo} njenog prisustva.

Sve se, dakle, vrti oko njenog glasa, oko glasa Majke, oko onog Fwn». To je jedino
{to ~oveku ostaje. Otud pohvala Njoj:

Bez te nema mira ni opela.

Za Bogom se prva kre}e mati.
Krasno ime! Divna Sunarico! 15

Neophodno je pro~i{}enje. Jezik mora biti pro~i{}en. Pro~i{}enje jezika doga|a se

u modalitetu pisanja. Mora se do}i do Sile u njemu. Moramo se vratiti Njoj, Majci.
Sve je bitno: naglasak, veli~ina slova, zvuk...

Poku{a}u da budem konkretniji. Nave{}u nekoliko primera. Pre svega, tu je du{a

snova. U Koderovom sistemu du{a snova je Alka, to bi bilo njeno ime. Alka je
13 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 64.
14 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 111.
15 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 64.
 9

majka, devica, vila. U svakom slu~aju, ona je `ena, ne obi~na `ena (smrtnica) nego
feminina personifikacija jednog od bitnih aspekata numinoznog. Njen cvet je
Stidak Õ svaka vila ima svoj cvet, ili (mo`emo i tako re}i) svaki cvet ima svoju vilu
Õ njen misti~ki broj je 9. Za{to broj devet? Stidak je, to bi bilo njegovo drugo ime,
Devesilje Õ otud homofonija: devet sila. Devesilje=devet sila. Devet devi~anskih
sila, devet sila devica. Devet Alkinih sila. Eto za{to u Koderovom sistemu postoji 9
vila. 16 Odgovor je, videli smo, zalo`en u zvu~anju re~i Devesilje. Sve je to jasno, ili
bar donekle razumljivo, no, otkud samo ime? Za{to ba{ Alka? Alka, ili (kako bi
glasila jedna od njenih varijanti) Alfa... U kakvom su odnosu Alka i Devesilje?
Po|imo redom...

Otkud, dakle, Alka? Po~inje se od re~i majka, odnosno malka. Majka je malka.
Jedno slovo smenjuje drugo: slovo "l" smenjuje slovo "j". Re~ se polako menja,
ne{to u njoj bitno klizi (klize glasovi), zna~enje je i dalje netaknuto, ali ne i
zvu~anje. Od Majke dobili smo Malku. Obe re~i zna~e isto, ali zvu~e razli~ito. To
je prvi korak, idemo dalje. Malka je jo{ uvek Majka. Tek treba da postane Alka.
Kako? Malka je m + alka. Re~ je, naravno, o sabiranju: Malka = m + alka.
Malka. Pitanje je, me|utim {ta je tu sabrano? Ono tu sabrano je m + ajka,
odnosno m + alka. Malka. Nije te{ko zapaziti da se cela pri~a, bar u ovoj njenoj
fazi, okre}e oko jednog slova. Oko slova m. Koji je njegov smisao? O sabiranju je
ve} bilo re~i, sada je na redu oduzimanje. Ukratko: Malka - m = Alka. Alka sa
velikim A. Za{to oduzimanje? Oduzimanje je pre~i{}avanje, svo|enje na osnovni
oblik, na osnovni FwnŸ. Oduzimanje je destilacija, to je ni manje ni vi{e nego
posao Genija, odnosno Rodenca:

Rodenac je bezzub~ u povitku

Zagrlio Majku i nazvao je
Alkom, izostavio j' prvo slovo
M(isljet)... 17

16 Bi}u konkretniji: devet vila prisutnih u trenutku odvajanja mikrokosmosa (ili, kako bi to rekao
Koder, malog sveti}a) od utrobe Matere bile su:
1. JAsana ili JAS-kinja Õ Nymphe d' existence
2. SilvÍna (VÍla svijuh svetskih sšla)
3. Alka, koja sedi na ku~kinom repu Severke Zvezde...
4. Vaska, ova bdi na antarkti~koj Zvezdi po kojoj mornari brodove upravljaju.
5. Prenosilja, ~rez prõnosa Materi najva`nija
6. Devesiljka, devet sila vÍla...
7. Iskonija, iz Nepšla nerazberi Umom vÍla
8. Sanarina Õ sveta UbistrÍna alfe
9. JASborkinja Õ Nympha Theomachiae
Up. \or|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 197.
17 \or|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 152.
 10

Genije, tj. Rodenac, posreduje (upravo to su Koderove re~i) izme|u Alke i

Majke. 18 On je (bivaju}i to {to jeste, puer aeternus) sila (prete`no ipak maskulina
sila) {to sastavlja Sad sa Budu}im i rastavlja oboje od Pro{loga. 19 Upravo njemu, a
ne nekom drugom, pripada va`na uloga brisanja slova m. Njegovo je (po tome je
on zato~nik du{e) da rastvara i da stvara. 20 Funkcija Rodenca, u Koderovom
sistemu, u zna~ajnoj meri odgovara funkciji pesnika u svetu ili funkciji
homunkulusa u alhemi~arskom opusu. Svedoci smo procesa. Malka postaje Alka.
Re~ Alka je fonolo{ki destilat (tj. posledica klizanja glasova) re~i Malka. U
temelju re~i Malka nalazi se re~ Alka. To je njena sr`, njena kvintesencija. Sve
ostalo je vi{ak. Re~ je o `enskom elementu, slovo m je vi{ak. Treba ga izbrisati.
Za{to? Ukratko: m je mi{ljenje, cogito, mu{ka stvar, ne{to falocentri~no, ne{to
samoj Alki tu|e. Neoduzeto m u Malki prepokriva Alku, ~ini je disonantno
vibriraju}om u odnosu na njen bazi~ni Fwn».

To bi bila pri~a o du{i snova, o Alki. Na sli~an na~in mo`emo postupati i sa ja, sa
re~ju ja. I ovde je bitno pisanje. Ono kako Koder pi{e neke re~i. Opet, pisanje
prati zvuk. Za Kodera postoje dva ja. Dva na~ina da se napi{e re~ ja. Jedno je
naprosto ja, drugo je Ja. Prvo se pi{e sa malim po~etnim slovom, drugo sa velikim.
Malo ja, pojednostavi}u stvari, korespondira kartezijanskom cogito. Malo ja je
misle}e ja. Aluzija je o~igledna. Ono je (to malo ja) parnjak izbrisanog m, koje je
od Malke (svojim odsustvom) na~inilo Alku. Alku ili, ubrzo }emo videti, Alfu. To
isto malo ja, dakle cogito, Koder ozna~ava sa jas. Jas je produkt sa`imanja,
odnosno (mo`emo i tako re}i) kondenzovanja, iskaza ja sam, tj. ja jesam. Jas je
su{tina kartezijanskog stava. Takvo jas (odnosno ja jesam) je Õ poput onog iz
Malke izbrisanog m Õ krnje, nepotpuno, jednostrano. To i takvo jas nema
autenti~no utemeljenje u Ocu (postoji samo otac, odnosno njegova senka, i postoji
gramatika), jer on, taj isti jas, zapravo, nema utemeljenje u njoj, u Majci. Jas-u,
drugim re~ima, nedostaje Jas-a, odnosno Alka.

Pravo Ja je Õ kad ga pi{e, Koder ga pi{e velikim slovom Õ plod poistove}enja

subjekta i Nje, Alke. "I tako je", veli Koder, "Ona moje Ja". 21 Ja je preru{ena
Alka 22 , ista ona Alka koja se javlja kao preru{ena u zemsku majku. 23 Izme|u Alke
i ja doga|a se kru`enje. Kru`enje shva}eno kao poistove}ivanje, ogledanje,
vrtlo`enje. Alka, kao {to sam ve} rekao, postaje alfa. Topolo{ka odrednica svakog

18 \or|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 226.

19 \or|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 185.
20 "Du{a ima silu od Bo`estva", peva Koder, "Isto stvarati i rastvarati..." Up. \or|e Markovi}

Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 116.

21 \or|e Markovi} Koder, "Mitologije", Spevovi, Beograd, 1979, str. 271.
22 \or|e Markovi} Koder, "Iskoni", Spevovi, Beograd, 1979, str. 416.
23 \or|e Markovi} Koder, "Mitologije", Spevovi, Beograd, 1979, str. 273.
 11

mogu}eg po~etka i kraja. Ono {to Alku izjedna~ava sa alfom (ili Alfom) ponovo je
logika zvu~anja. Fwn».

Mogu}e je, verujem, naslutiti makar osnovne puteve Koderovog jezika. Ide se od
Alke prema alfi i natrag, od jas-a prema jas-i. Od uma prema umi i od ume ka
umu, tj. Umu. Maskulino se prepli}e sa femininim, malo sa velikim, smrtno sa
besmrtnim, nebesko sa zemaljskim. Rezultanta je Ja, veliko Ja. Ja pisano velikim
slovom. Ja koje ima Majku (Alku), Ja koje je poistove}eno sa Majkom
(Posrednicom), Ja koje je istovremeno ime i Oca i Majke. Istog onog Oca koji nam
se otkriva kao maskulino nali~je femininog lica Majke. Otud veliko slovo, otud
ushit:

Ja u alfi, a alfa u Slovu,

A Slovo u Ja, u mom srcu sja. 24

Most je uspostavljen: most izme|u Slova (tj. logosnog principa) i Alke. Alke koja
je postala alfa. Alka je alfa Õ ili, jo{ bolje, alfe koja je Alfa Õ alfa koja je u Slovu.
U Logosu. U Slovu koje je u Ja. Ili, ukratko:

Alfa u slogu "Jasa" Õ Su{tastvo Õ 25

Ono {to }e uslediti je diskretna promena taktike pisanja: Alfa vi{e nije (samo)
Ona, Alfa postaje (ili, jo{ bolje, Ona se otkriva i kao) On, Bog. Su{tastvo. S druge
strane mala alfa (alfa pisana malim slovom) postaje Ona. Ona koja je izjedna~ena
sa Njim. Igri nema kraja. Istovremeno, Alfa je i Ona i On. 26
24 \or|e Markovi} Koder, "Mitologije", Spevovi, Beograd, 1979, str. 250.
25 \or|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 196.
26 Ivani}, verujem, gre{i kada decidirano tvrdi da je kod Kodera majka malo Alfa, a bog veliko

Alfa. Stvar je mnogo komplikovanija. Nemogu}e je, u pesmama autora Romoranke, ~vrsto
uspostavljanje nijedne binarne opozicije. Drugim re~ima, kod Kodera i Majka i Otac mogu biti,
zavisno od slu~aja, imenovani istim Alfa. Ono {to se de{ava je oscilovanje (~esto suprotnih)
zna~enja u okvirima istog zvu~anja. Bitna je sinteza, a ne opozicija, a ta je sinteza (u duhu
Koderovog jezika) bitno fonocentri~na. Zadr`avanje na ma kojoj stabilnoj binarnoj opoziciji, pa
 12

Uz tekst Mitologija postoji jedna, za ovu na{u pri~u krajnje zanimljiva, razjasnica.
U samo nekoliko poteza dat je popre~ni presek Õ ili, jo{ bolje, genealogija,
genealogija za koju ne postoji nijedna ozbiljnija prepreka da bude pro~itana u
smislu platoni~ke hijerarhije Õ Koderovog vi|enja (njegove predstave) sfere
`enskog. Re~ je, zapravo, o crte`u, o shemi:

Koji je smisao ove sheme? Va`ne su re~i, va`no je ono {to je napisano, ali isto
tako, ubrzo }emo videti, va`no je i ono {to nije napisano. Ono izostavljeno.
Krenimo od napisanog. Na po~etku je, gore pri samom vrhu genealo{kog stabla,
^ukun baba (tj. pra pra pra majka; dakle, ona, ve} sam je pominjao, Majka,
Posrednica, koja bi trebalo da korespondira Ocu), za njom, ako se spu{tamo, sledi
Pram baba (pra pra majka), pa Baba (pra majka), te, kona~no, Mati. To nije sve:
na dnu je, ispod nje (ispod Mati), jo{ Labudica, tj. bela P~ela Õ feminina
personifikacija Ja. 27 Ispod tog Ja i{lo bi verovatno malo ja, no Koder ga ovde
namerno izostavlja. U pitanju je, zna~i, niz, silazni niz, niz koji u isto vreme mo`e
biti ~itan i kao silazni i kao uzlazni. Mogu}e je i nisho|enje i usho|enje. Ili se on
spu{ta, i to od ^ukun babe, preko Pram babe, Babe i Majke, do Labudice, do Ja,
ili, pak, ide u obrnutom smeru, od Ja do ^ukun babe.

samim tim i na onoj koju navodi Ivani}, uslovilo bi (makar posredno i makar parcijalno)
uspostavljanje prevlasti logocentriozma. Tako ne{to bilo bi strano duhu Koderove poetike. Up.
tekst Du{ana Ivani}a, "Sanarica \or|a Markovi}a Kodera", u knjizi \or|e Markovi} Koder,
Romoranka, Narodna biblioteka Srbije, Beograd/De~ije novine, Gornji Milanovac, 1986, str. XIV-
XV.
27 \or|e Markovi} Koder, "Mitologije", Spevovi, Beograd, 1979, str. 272.
 13

Idemo dalje. Pred nama su, sama shema ih nudi, razli~iti nivoi i razli~ita imena.
Mo`emo spekulisati, ta~nije, mo`emo naga|ati da li je i u kolikoj meri Koder ~itao
Areopagitske spise. Neke analogije se name}u, to nije sporno, naro~ito ako imamo
u vidu Nebesku hijerarhiju i O bo`anskim imenima. Primera radi, zanimljive su
(jer re~ je o jednom Koderovom ne mnogo starijem savremeniku) Tekelijine
marginalije uz Areopagitske spise. 28 U svakom slu~aju, kod na{eg pesnika, ~itao
on ili ne Areopagitike, imena su zapisana u okvirima, okviri su raspore|eni po
jasno razdeljenim nivoima. Postoji pet nivoa i pet okvira. Drugim re~ima, postoji
hijerarhija. Jasno diferencirana hijerarhija. U svakom od okvira, osim u jednom,
ne{to pi{e. Samo jedan je prazan, onaj najvi{i, onaj koji je istovremeno i prvi i
poslednji. U najdonjem stoji Ja, zatim, u onom iznad njega pi{e Majke, pa ponovo
Majke, da bi u pretposlednjem mno`ina postala jednina, da bi Majke postale
Majka. Jedna Majka. To bi, dakle, bio pretposlednji nivo. Preostaje nam jo{ jedan
nivo i jo{ jedan okvir. Poslednji okvir, ili, ako ho}ete, prvi okvir. Tu nas o~ekuje
iznena|enje. Ovaj je okvir prazan, neispisan.

Pismu se dogodilo iskliznu}e, prazno mesto, lakuna. Glas postoji (isto ono Fwn»),
no jezika vi{e nema. Mo`emo slu{ati, ali vi{e ne mo`emo ~itati. Mo`emo ~uti, ali
ne mo`emo videti. Zato se tu vi{e ni{ta ne mo`e zapisati, zato je na nivou ^ukun
babe prazan okvir. Praznina iz koje se promalja metafora Majke, ta bitna inovacija
koderijanskog diskursa. Mogu}e je samo slu{ati, a to {to se ~uje nije re~, to je
FwnŸ. Otud muka sa re~ima. Otud, u izvesnom smislu, odustajanje od re~i. Setimo
se jo{ jednom [rebera. Setimo se njegove rupe u simboli~kom poretku. Kao {to
vidimo (sama nam shema ovde pru`a mogu}nost da vidimo) i ovde, u slu~aju
Koderovog diskursa, postoji rupa (vrlo zjape}a rupa) u simboli~kom poretku. U
odnosu spram pomenute rupe, ali za razliku od [reberovog slu~aja, ovde se, kao
{to sam ve} rekao, konstitu{e za Koderov jezik karakteristi~na metafora Majke.
Dakle, ono ne{to {to kod njega stoji na mestu izop{tenog imena Oca. Glas praznog
okvira na nivou ^ukun babe. Jedna praznina prepokriva drugu, jedno odsustvo
prepokriva drugo. Praznina pod znakom metafore Oca li{ava, ~ak ubija; praznina
na nivou metafore Majke vu~e, uvla~i u sebe...

Tamo gde bi, u uobi~ajno konstituisanom simboli~kom poretku, bilo ime Oca, kod
Kodera je ime (ili, preciznije, imena) Majke. Dok [reber prazninu prepokriva
(ta~nije, poku{ava da je prepokrije) srukturom (istini za volju Õ paranoidnom
strukturom, ali ipak strukturom) Koder je prepokriva (ma koliko to izgledalo
paradoksalno) drugom prazninom. Prepokriva je prazninom koja vu~e, ne
prazninom koja ubija. U tome je poslednja tajna njegove poetike. U naro~itom
opho|enju sa prazninom, sa praznim mestom. Tamo gde je [reber poku{ao
umetnuti re~, tj. diskurs, Koder }e smestiti glas, glas i (samo uslovno re~eno) ni{ta
vi{e. Ono njegovo Fwn».

28 Petrovi}, A. M., "Areopagitike u latinskom prevodu sa rukopisnim bele{kama Save Tekelije",

Godi{njak biblioteke Matice srpske, Novi Sad, 1992, str. 41-50.
 14

Posledice su bile krajnje radikalne. Isto va`i i za otpore. Koder spada u kategoriju
najne~itanijih i najnepro~itanijih (bitnih) pesnika u dugoj istoriji srpskog pesni{tva.
To, naravno, nije slu~ajno. Nemojmo potcenjivati Õ tj. nemojmo ga odve} olako
otpisati Õ Skerli}ev zazor od Kodera, tj. od Koderovog jezika. Stvar je
simptomati~na, ne anegdotska. 29 Na stranu estetski razlozi, na stranu
konzervativizam, Skerli} je branio jedan svet, svoj svet, svet u koji je verovao.
Koder ga je, taj isti svet, mo`da ~ak i nesvesno, napadao. U korenu ga je sasecao,
ru{io ga. I dan-danas vi{e je ljudi spremno da poveruje u Skerli}ev svet nego u
Koderov svet. Ni to nije slu~ajno. Obe vere su, svaka na svoj na~in, podjednako
simptomati~ne Õ i ona Skerli}eva i ona Koderova. U svakom slu~aju, vreme
D`ojsa, tj. vreme koje bi trebalo da obele`i Finnegans Wake, do}i }e (ako je
uop{te ikad do{lo) tek mnogo kasnije... Koder nije bio ~ovek svog vremena. Nisam
siguran ni da li je on ~ovek na{eg vremena.

U~injeni su o{tri rezovi. Tamo gde je metafora Oca, tamo je monizam dominacije
Falusa. Takva situacija je uobi~ajna, kulturolo{ki uhodana. U slu~aju Kodera va`i
obrnut stav, tj. stara izreka: TÕ tîn Numfîn gšnoj e„j poll¦ di»rhtai Õ Rod
Nimfi (tj. vilinski rod) na mnoge se rodove razlio. Falusni monizam je subvertiran,
maj~instvo (`enska strana) podrazumeva pluralitet, mno{tvenost. Izlivenost. Na
mnoge rodove razlio se rod vila, `enski rod. Otud:

Blago onome u kome je Ona! Õ

Taj j' naki}en uzvel belim Cvetom.
Hram je sveti u Utrobi toga
Sa Umom je, i sa Rodiselkom,
Sa Alkom i s' Vaskom, nikad s˘m. 30

U steci{tu doga|anja je `ensko. Namerno ka`em `ensko, a ne `ena.

Karakteristi~an je jedan segment Sna matere srpske. Nosilac radnje je `enska
personifikacija numinoznog. Anima, ne neka konkretna `ena. Simboli~ki (da ne
ka`em fantazmatski) hibrid Majke Bo`ije i paganske boginje device. Pozornica je,
a gde bi drugde bila, razme|e jave i sna, `ivota i smrti, neba i zemlje, greha i
iskupljenja, propasti i spasenja:

29 Up. Skerli}, J., Omladina i njena knji`evnost, Beograd, 1906, str. 417-418.
30 \ro|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 179.
 15

I ta krotka Bogougodna du{a

[to se moli, za dan~e, pelen~e,
za pe~alne du{e i nevoljne
Spominje ih pred Trojstvom se klanja
Da ih primi, il' da ih isceli,
I taj isti Bo`i Ugodni~e,
[to san tera slatki sa o~iju,
U pono}i, kada nastanu pla~i
Majke Bo`je, njena stradanija,
Bole njene u stadu ponavlja
Taj ne mo`e, milost izmoliti,
I morade uginuti druga.
Tu se gubi i um i umi{te
Jer se smrtno od svoga postanka
Sve zamera, i sve Nebu gre{i.
Dok bi zbrisao po~injene grehe.
Trebao bi celokupne veke.
I kad zbri{e, pik nanovo pi{e... 31

Bitno je priklju~iti se. Kome? ^emu? Sveop{tem dvigu prirode (kako slovesne
tako i one, uslovno re~eno, beslovesne) ka Licu te iste prirode. Individualnost se
poni{tava. Bitan je Duh, apsolutni Duh. 32 Stvara se nova tvar, neki novi diskurs.
Diskurs druge scene. Sve te`i ka svom prvom i poslednjem ishodi{tu. Ka Alfi. Sve
biva no{eno metaforom Majke. Ukratko:

Nek ustane Umno i bezslovno

I pogleda Zorici u lice. 33

31 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 59.
32 Zanimljiva je, ako imamo u vidu va`nost pojma apsolutnog Duha kod Kodera, slede}a anegdota.
Godine 1843. Koder boravi u Segedinu. U pismu jednom Pavla Stamatovi}a Simi Milutinovi}u,
pisanom uo~i subote Akatista 1843, stoji kako "...g. \oka Markovi} ~ita sada Hegla i Omira". Up.
Vojinovi}, S., "\or|e Markovi} Koder", Knji`evnost, br. 3-4, 1992, str. 616.
33 Ibid., str. 49.
 16

Te`i{te je na pokretu, na povratku. Na praznini koja vu~e, koja uvla~i u sebe, koja
prihvata... Vratiti se sebi zna~i vratiti se Alki (tj. Alfi). Vratiti se Alki zna~i biti na
putu ka Ocu, ka nemom, odsutnom Ocu. Osetiti Majku, do`iveti je, ~uti je, zna~i
pred-osetiti Oca. Samo tako mogu}e je dosko~iti smrti. Samo tako mogu}e je
zadobiti besmrtnost. Konkretno:

"Iz-se-U-se" {to na
Prizemnici "Besmertije" zovu. 34

Tajna je u krugu. Sobom zdru`iti ta~ku alfa sa ta~kom omega. Zdru`iti sebe sa
celokupnim bi}em, sa `ivim svetom uop{te. U}i u kolo, u njemu se utopiti, utopiti
se a opet biti. Naprosto Õ biti. Simbol tog biti je cvet Õ taj krotki sveta cvet 35 Õ
suncokret, njegova je funkcija magijska, ubrzo }emo i to videti: urobori~ka. 36

Tamo gde je grob, tamo gde je smrt, tu je i `ivot, iskon `ivota. Tamo gde je ludilo
(ludilo jezika, tj. ludilo teksta), tu je ishodi{te mita i poezije.

Sve u svemu, funkcija Suncokreta je centralna:

"Ovde le`i krotki sveta cvet,

Posadi mu na grob Sunc'okret,
Kad uvene lep cvet Suncokret
Tad pomisli: {ta je Sveta Cvet? 37

Struktura Koderovog jezika je urobori~ka. Drugo ime za maj~insku metaforu je

uroborus. Kao takav, on (Uroborus) stoji naspram Falusa, drugog imena za
metaforu Oca. Napokon, slika je potpuna. U tome je, u toj opoziciji izme|u

34 \or|e Markovi} Koder, "Devesilje", Spevovi, Beograd, 1979, str. 238.

35 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 63.
36 O pojmu uroborusa up. Neumann, E., The Origins and History of Consciousness, Princeton,

1973, str. 5-38.

37 \or|e Markovi} Koder, "San matere Srpske", Spevovi, Beograd, 1979, str. 63.
 17

Uroborusa i Falusa, tajna Koderove magije pisanja. Pesma je porod suncokreta,

~edo velike Majke. Njeno ishodi{te je kosmi~ki Suncokret. Svaka je re~, ako je re~,
Jedno, Jedno shva}eno kao Istovet, paradoksalno polifoni~ni istovet. Svaka re~
rezonira Istim ÕJednim. Razlike nisu bitne. Bitan je romor. Sve biva utopljeno u
misti~ku vulvu velike Majke. U njen sveobjedinjuju}i glas. Njen Õ Fwn».