Pološka

Smatram da ova košnica zaslužuje veću pažnju pčelara i neka ovaj članak bude moj doprinos njenoj
popularizaciji.
KRATAK ISTORIJAT POLOŠKE KOŠNICE
Prvu pološku košnicu konstruisao je francuski pčelar Lajans oko 1865 godine. Košnica je
sadržavala 20 ramova dimenzija 410x330mm i imala je krov sličan današnjem, otvarala se odozgo.
Osnovni model ove košnice se u svetskim okvirima zadržao do danas i moje je mišljenje da se u
konkurenciji sa ostalim košnicama i dalje drži veoma dobro. Tokom vremena, kod ove košnice se
jedino menjala dimenzija rama. Uglavnom je prihvaćena dimenzija Dadan-Blatovog rama
420x270mm. Takodje su se pojavili i "Boconadi" sistem 300x400mm i košnica "Kosovka" sa istim
dimenzijama ramova.
Poznato je da je ovu košnicu prihvatio i Jovan Zivanović, velikan pčelarstva sa naših prostora, s tim
da je veličina ramova u njegovim košnicama bila 250x250mm.
PREDNOSTI I NEDOSTACI
Prednosti:
Negde sam pročitao da se pološka košnica "čita" kao knjiga i smatram da je to potpuno tačno. Isto
se tako lako i "lista". Uz iskustvo, dovoljno je za trenutak otvoriti košnicu da bi se uočilo je li sve u
redu ili ne.
- Radi se ramom
- Nema podizanja teških nastavaka (naročita pogodnost za starije pčelare i žene)
- Proletnji pregled se vrši brzo i lako, bez velikog gubitka toplote, a uznemiravanje pčela je
minimalno
- Matična rešetka i sve pregrade nalaze se ispod krova u košnici, gde mogu stati i rezervni ramovi.
- Pčelaru pri radu nije potrebna tuđa pomoć
- Veličina ramova i veliki medni venci obezbeđuju odlično zimovanje
- Jednostavna je za transport. Tvrdi se da su pološke teške, no to po meni ne stoji. Tri nastavka LR
košnice na primer, su teža, a daleko je jednostavnije transportovati jedno veliko telo pološke
košnice nego nekoliko nastavaka koji se moraju dodatno vezivati i obezbeđivati.
Nedostaci:
- Ograničen prostor (može se nadomestiti dodavanjem medišnih polunastavaka)
- Sazrevanje meda je sporije
- Ako se ne interveniše na vreme, izmešaju se više sorti meda, dobijemo mešani med
- Podnjača je klasična pa je teže obaviti prolećno ćišćenje.
TEHNIKA RADA
Moja tehnika rada sa pološkom košnicom zavisi od veličine košnice, odnosno broja ramova u njoj.
Sa košnicom od 16 ramova (imam nekoliko takvih) treba raditi sa jednom maticom. Košnicama
koje imaju do 22 rama treba pčelariti sa dve matice privremeno, a košnicama sa većim brojem
ramova od toga, sa dve matice stalno. Sve se više opredeljujem za velike košnice (moje su sa 27
ramova).

JEDNOMATIČNI NAČIN RADA

Ovaj način rada se ne razlikuje mnogo od rada sa drugim tipovima košnica (nastavljače), sem sto se
sve radnje i postupci odvijaju po horizontali. Dakle, u prolećnom razvoju: proširivanje legla,
deblokada matice, dodavanje satnih osnova. Dvadesetak dana pred bagrem postavljam matičnu
rešetku i ograničavam maticu na 5 ramova. Matica je ograničena na 1-2 rama otvorenog legla i 3
satne osnove. Zatvoreno leglo se demarira u medišni prostor. To leglo će izaći do cvetanja bagrema
i ramovi će biti spremni da prime nektar. Kod matice će biti vrlo malo otvorenog legla, što je i bio
cilj. Za kasnije paše je isto kao kod nastavljača: održavanje radnog raspoloženja, sprečavanje
rojevog stanja (ako se tako želi). Najčešće pustim da se ove košnice prirodno roje. Ispred pčelinjaka
je niska šumica i skidanje ovih rojeva mi pričinjava veliko zadovoljstvo.

RAD SA DVE MATICE PRIVREMENO

Napomenuo sam da na ovaj način pčelarim košnicama koje imaju 20-22 rama. Cilj ovakvog načina
rada je da se maksimalno iskoristi potencijal koji ima košnica sa ovoliko ramova, u odnosu na
uslove područja gde stacionarno pčelarim.
Dvomatično drustvo formiram posle paše suncokreta. Na sredini košnice postavljam potpunu
pregradu i osnovnom društvu u drugu polovinu košnice dodajem sadržaj dobro razvijenog nukleusa.
Tako dva društva zimuju čineci zajedničku termičku celinu.

Proletnji razvoj oba društva je nezavisan sve do 20-tak dana pred cvetanje bagrema. U to vreme iz
tih košnica izdvajam po jedan roj na 2-3 rama otvorenog legla (leglo-polen-med-satna osnova).
Ovaj roj će se u bagremovoj paši veoma brzo razviti.
Sutradan otvaram košnicu i maticu sa ramom na kome se nalazi, zatim ramom otvorenog legla,
perge i meda i dve satne osnove pomeram uz zid košnice i postavljam matičnu rešetku. Tako sam
maticu ograničio na 5 ramova i to će biti plodište dok traje sezona burnih paša (bagrem-suncokret).
Da napomenem da te košnice pored leta sa prednje strane imaju i jedno bočno leto, na strani na
kojoj je ograničena matica. Ovo leto je tokom sezone uglavnom zatvoreno a kasnije će se videti da
ima važnu ulogu. Nakon ograničavanja matice podižem srednju pregradu i spajam društva. Društva
koja borave u istoj košnici bez obzira na pregradu se nikada ne tuku kod spajanja. U tom momentu
u košnici od obe matice ima najmanje 10-12 ramova legla. To je uglavnom zatvoreno leglo, koje će
do početka bagremove paše svo izaći i ti će ramovi biti spremni za prijem nektara.
Kada se pojave prvi cvetovi bagrema, matičnu rešetku zamenjujem žičanom mrežom i istovremeno
otvaram pomoćno bočno leto. Sta se desava? Sve izletnice koje su se zatekle u plodištu kod matice
izlaze kroz pomoćno leto i u povratku se vraćaju na leto sa prednje strane košnice, gde su i
navikle,.samo sada u prostor koji je fizički odvojen od matice žičanom mrežom. Kroz žičanu mrežu
pčele osećaju maticu i radno raspoloženje pčela je nesmanjeno. Tako većina pčela u košnici
učestvuje u medobranju. Matica malo zastane sa polaganjem jaja i smanjuje se potrošnja hrane na
ishranu legla, kao i poslovi oko nege legla, što je i bio cilj.
Ujedno je na takav način sprečen i rojevi nagon. Matica nema “ naroda”sa kojim bi izašla u roj, a
većina pčela u medištu nema maticu koja bi izletela sa rojem!!!
Ukoliko se posle vrcanja meda želi zamena matice, ona se premesti u sredinu košnice da nastavi sa
polaganjem jaja u izvrcane ramove, umesto žičane mreže se postavi potpuna pregrada i u bivše
plodište se dodaju 1-2 zrela maticnjaka (treba ih naravno planski pripremiti). Matica će na oplodnju
izaći na bočno leto i tu će se i vratiti, orijentacija joj je olakšana.

RAD SA DVE MATICE STALNO U KOŠNICI

Ova tehnika se uglavnom bazira na iskustvu hrvatskog pčelara Josipa Belčića i na njegovoj knjizi
”Od početnika do naprednog pčelara” . Belčić je ovaj način pčelarenja koristio na pološkama sa 20
ramova. Na području gde pčelarim (Devojacki Bunar) ovaj broj ramova nije pokazao baš najbolje
rezultate i vremenom sam došao do zaključka da tu tehniku treba primenjivati na košnicama sa
većim brojem ramova. Opredelio sam se za košnice sa 27 ramova. Obzirom da u toj košnici tokom
sezone bude 3 pregrade koje oduzimaju širinu 2 rama, aktivno bude 25-26 ramova.
Oba društva zimuju odvojena potpunom pregradom na sredini košnice. Klube obe matice je blizu
pregrade i tako se uzajamno greju. Osim ove pregrade sastavni deo košnice su jos dve matične
rešetke koje se jednostavno transformišu u pregrade sa žičanom mrežom sitnih otvora ili potpune
pregrade. Zbeg-poklopna daska je sastavljen iz 4 dela i u svaki dolazi zasebna hranilica (može i
flaša ili manja tegla). Na obe bočne strane košnice nalaze se pomoćna leta.

U ovakvoj konfiguraciji društva ostaju sve do 20 dana pred cvetanje bagrema. Tada se obe matice
matičnim rešetkama ograničavaju na po 5 ramova do bočnih zidova. Matice prenosim sa ramom na
kojem ih nađem. Ostali prostor se popunjava sa 2 izgrađena rama i 2 satne osnove. Tako će matica
nastaviti sa zaleganjem a pčele negovati leglo. Sutradan vadim srednju pregradu i tako društva
postaju dvojna. U tom momentu u srednjem delu košnice koje sada postaje mediste ima 15 ramova,
od kojih je najveći deo sa leglom (ako su matice produktivne ima 10-12 ramova legla. Za sledećih
20 dana iz tog legla ce izaći masa pčela i za bagrem imamo veoma jako društvo koje je oslobodjeno
poslova oko legla i sve pčele budu usmerene na sakupljanje i prijem nektara. Važno je napomenuti
da nakon 5-6 dana veoma pažljivo pregledam ramove sa leglom u medištu i kidam eventualno
započete prinudne matičnjake. Ponekad se desi da neki skriveni maticnjak promakne i za vreme
medobranja dobijemo neplanirano jos jednu maticu!

Kao i u već opisanoj tehnici rada sa 2 matice privremeno, i ovde se prvog dana, kada bagrem
pokaže prve cvetove, matične rešetke prekrivaju žičanom mrežom i otvaraju bočna pomoćna leta.
Izletnice zatečene kod matice izleću i vraćaju se na prednja leta i tako se pridružuju masi pčela u
medištu i još povećavaju broj pčela koje ućestvuju u medobranju. Radno raspoloženje pčela je
dobro jer osećaju prisustvo matica kroz žičane mreže.
Kao i kod prethodne metode, rojenja nema iz već navedenih razloga. Sada preostaje samo da
bagrem zamedi Ne želim da licitiram koliko se meda može izvrcati u prosečnoj godini, samo da
napomenem da pun ram meda moze težiti i više od 4kg.

Ova košnica sada nakon vrcanja bagremovog meda, pruža mogućnost neverovatno jednostavne
zamene obe matice ili formiranje dva nova društva na pčelinjaku. Evo kako.

Kada se završi vrcanje bagremovog meda, kod vraćanja izvrcanih ramova skidaju se žičane mreže i
umesto njih postavljaju potpune pregrade. Takođe se vraća i potpuna pregrada na sredini košnice.
Sada je cela košnica izdeljena na četiri dela, od kojih svaki deo ima zasebno leto i zasebnu
poklopnu dasku. Matice prebacim u dva srednja odeljka, gde nastavljaju da zaležu na izvrcanim
ramovima. U bočne odeljke ubacujem po dva pripremljena zrela matičnjaka. Mlade matice izleću
na oplodnju kroz bočna leta i nepogrešivo se vraćaju. Kada matice budu proverene, može se
postupiti u zavisnosti od potreba pčelara. Jedna mogućnost je skloniti stare matice, podići pregrade i
nastaviti sezonu sa novim maticama. Druga varijanta je da se oba odeljka sa starim maticama
prebace u nove košnice i tako se dobiju dva nova društva na pcelinjaku. Ceo postupak se može
ponoviti jos jedanput nakon suncokretove paše!
Sve navedeno radi jedan pčelar bez velikih fizičkih naprezanja, dizanja teških nastavaka da bi se na
primer pregledalo plodište. Sve je pred očima I na dohvat ruke. Ja sam svoje pčelarenje počeo sa
pološkama, pa sam onda verujuci modernoj pčelarskoj literaturi, počeo da pravim LR košnice. Sada
se polako vraćam pološkama, uveren da one nisu nikako ni zastarele niti manje vredne od drugih
košnica-naprotiv.
Tehnika pčelarenja košnicom POLOŠKA
(VISOKI PRINOSI: meda, propolisa, matične mleči, polena, voska, matica, rojeva,
uz proizvodnju matica "tihe smene")

Da bi ostvarili sve ove prinose potrebno je imati jaka i zdrava pčelinja društva. U prirodi bez
domašaja pčelara, pčele su se milionima godina razvijale, rojile, bile jake i održavale vrstu, ali
kako smo se mi pčelari tu umešali sada od nas zavisi kakva će nam društva biti. Ne smemo ih
opljačkati i ostaviti bez hrane. Kod mene u košnici samo kad zamedi bagrem u košnici može
biti manje od 10kg meda. Znači, tada vrcam sve osim meda na leglu, ako ga ima. U većini
slučajeva to su male količine koje ne diram, već ostavljam u plodištu.
Kada je u košnici veća količina meda od 10-12 kg matica mnogo više polaže jaja, a samim tim
i količina je posle u košnici veća, u odnosu na košnicu sa manjom količinom hrane. Količi na
meda i perge je različita iako su matice istoga kvaliteta-MED NA MEDU RODI.

Slika 1.
Pokušaću da objasnim kako dobiti ovako jaka pčelinja društva koja zavise samo od kvaliteta
matice.
Većina pčelara kaže pčelarske godine počinju onoga momenta kad matica polaže jaja iz kojih
se počinju da legu zimske pčele koje će dočekati mart naredne godine i koje im oneguju više
generacija mdadih pčela.
Kod mene pčelarska godina ločinje pripremom društva za proizvodnju matica iz tihe zamene. U
aprilu mesecu ujedno dodavanjem satnih osnova i proširenjem prostora borim se protiv rojnog
nagona.
Da bi se to postiglo moram raditi ramom. Kod pološke to je normalna pojava, međutim i kod
nastavljača LR isto se mora raditi ramom, no o tome ću pisati drugim slučajem.
Moje košnice pološke urađeie su tako da u njih staje 27 DB ramova.
Košnica je sa unutrašnje strane podeljena kanalima i može se deliti na dva dela po 13 ramova,
na tri dela po tri rama ili na dva dela po tri a jedan 16 i praviti više kombinacija. Urađena je
tako da su prednje strane ima tri leta a sa zadnje i bočne strane još po jedno (vidi se na Slici
br. 1).
Ova košnica je mala za pčelarenje sa dve matice. Meni služi u većini slučajeva za proizvodnju
matica, mleča a i meda. Kada je koristim kao medaru na nju dodajem medište 17-20 dana pre
očekivane paše, a medište je 26 LR ramova i tada ta košnica daje 75-85 kg meda (26 LR i 16
DB), no o tome drugom prilikom.
Za proizvodnju matica tihom zamenom u košnici zazimljujem dva društva na po 13
ramova. Košnica je podeljena pregradom od lesonita i otvorena su dva leta sa prednje strane
levo i desno dok je srednje leto zatvoreno. U oba odeljka su matice tihe zamene. U avgustu
mesecu obe matice imaju po 8-9 ramova legla, tako da krajem septembra, početkom oktobra
imaju 6-7 ramova legla sa dobrim mednim vencem i dobrom zalihom perge. Kada se ovo leglo
izvede zajednice se zazi-mljavaju sa 40 - 45000 pčela i zimsko klube pri temperaturi i na
-5°C zauzima 7-9 ulica. Krajem oktobra i početkom novembra društva tretiram protiv varoe
APITOLOM. Druge lekove ne koristim jer jaka društva se sama brane od drugih bolesti.
U januaru mesecu dodajem belu Božinu pogaču u koju dodajem propolis (no o količini drugi
put). Kada bude dan sa temperaturama preko 12 stepeni, tretiram protiv varoe apitolom. U
prvoj polovini februara dodajem nove pogače društvima koje su prethodno pojele i opet samo
sa dodatkom propolisa.
Krajem februara kontrolišem da li su sve matice u životu i sva društva koja imaju maticu sada
već imaju legla na 2-3 rama skoro veličine šake. Ista pokrivam folijom koju malo povučem
nazad. Ukoliko neko društvo bude bez matice spajam ga na taj način što vadim lesonitnu
pregradnu dasku i stavljam novinski papir. Društva se spoje i sada klube čini 10-12 ulica pčela,
a u košnici ima 25-30 kg meda - hrane iako je februar mesec.
Kod košnica koje su normalno zimovale, ramove sa leglom okrećem za 180 stepeni i ne bojim
se da će doći do prehlade jer su društva iz zime izašla sa 27-31.000 pčela i dovoljnom
količinom meda i prege koji su pokriveni pogačom koja omogućuje kontakt sa hranom. Zato
odmah do legla mogu staviti rumene ramovs kao jabuka i za 7-10 dana isti će biti zaleženi,
tako da ću odmah imati čak 5-7 ramova legla početkom marta. Kada cveta dženerika i
temperature dostignu iznad 10 stepeni dodajem sirup 1:1 i tada dodajem sa-tne osnovs koje
budu izvučene 100% radiličkim ćelijama, a matica ih odmah zaleže.
Ram DB koji ima 9.600 ćelija bude zaležen skoro sa 90% što ziači oko 7-7,5 hiljada ćelija i na
prethodnim ramovima rumenim kao jabuka leglo je prošireno na skoro cele okvire, tako da
sada već imam oko 8-10 ramova legla, što znači da se broj pčela u košnici već povećao na 45-
50.000 kada možemo dodavati i po dve satne osnove, a iz košnice izbacujemo ramove koji su
oštećeni i sa trutovskim ćelijama.
Od cvetanja jabuke do cvetanja bagrema ostalo je još oko 20 dana i tada lošiju maticu sa 3-4
rama zatvorenog legla stavljam u novi nukleus, a leglo od obe matice spajam novinskim
papirom (vadim punu pregradnu dasku).
Bolja matica sada ima na raspolaganju svojih 8-10 ramova legla a 5-7 ramova legla
druge matice, tako da ima ukupno 13-16 ramova legla od čega je 40% zatvoreno i koje će se
izleći za nekoliko dana, što ukupno čini 20-30% slobodnih ćelija i kada u sredinu legla dodam
još jedan ram rumen kao jabuka naliven sirupom 1:1 pčele ga očiste, poliraju ćelije i matica
dobija novih 5-7.000 ćelija za zaleganje koje ni u kom slučaju ne može tako brzo da
zaleže. Pčele će povući i sa jedne i sa druge strane rumenog rama po jedan do dva matičnjaka
tihe zamene, tako da ih možemo 10-12. dana presaditi u oplodnjake (ukoliko to ne uradimo
matičnjaci će biti uništeni).
Oplodnjake formiram na LR društvima preko snerglove daske.
Oplodnjaci su petoramni, zbirni, četiri iz drugih košnica, a jedan sa matičnjakom iz pološke.
U oplodnjake pored rama sa zatvorenim leglom istresem pčele sa jednog rama otvorenog legla.
U pološku u centar legla opet stavljam ram rumen kao jabuka naliven sirupom 1:1. Pčele
ponavljaju postupak, matica ne može da zaleže slobodno ćelije i dobijem još 4-5 matičnjaka
što ukupno čini 8-9 matičnjaka tihe zamene.
Na kraju jabukove paše postupak ponavljam tako da deset dana pre bagremove paše dobijam
još 4-5 matičnjaka. Sada staru maticu sa 2-3 rama zatvorenog legla sklonim u novi nukleus, a
matičnjake podelim u oplodnjake od po pet ramova, tako da u sredini ostaje 16 ramova za
medober.
Između odeljaka sa matičnjacima i medišta stavljam prsgradu sa Hanemanovom rešetkom,
otvaram srednje prednje leto i pomoćna, bočno i zadnje (Slika 2.).
 Slika 2.

Mlade pčele se orijentišu na nova pomoćna leta i kada bagrem zamedi umesto Hanemanove
rešetke na jednom odeljku stavljam punu pregradu i tako u bagremovoj paši dobijam dve
mlade matice i 16 ramova meda.
Ako u jednom odeljku ostavim staru maticu, a u drugom odeljku ostavim da se izvede mlada
matica, onda kada mlada počne da nosi i zaleže jedan do dva rama legla u većini slučajeva
stara matica bude uništena. Reći ćete da ovde ima mnogo pregrada, međutim, ja koristim
ove dve koje imaju višakombinacija (Slika br. 2).
Kada izvrcam bagremov med, obe matice proširujem i delim punom pregradom na 13 ramova,
tako da obe mlade matice oko 20 juna već imaju po 8-9 ramova legla i košnica je spremna za
suncokretovu pašu kada jednu maticu sa 3-4 rama sklanjam u novi nukleus, drugu maticu
ograničavam na 9 ramova i u suncokretu opet imam 16 ramova za medober sa proširenim
razmacima. Sada, pošto će oni biti brzo napunjeni, pune ramove meda vadim i stavljam kod
rojeva, a kod matice stavljam satne osnove tako da mi ovo društvo daje i 20-23 rama meda,
što sve zavisi od paše.
Drugom prilikom govoriću o proizvodnji matične mleči, propolisa, polena, matica
presađivanjem larvi kako kod pološki tako i kod nastavljača.