RUSKI SIMBOLIZAM

I) Srebrno doba: 1892 – 1917 – 1921

II) Tri faze:

1. Preteče, tzv. „dekadenti“: Minski, Sologub, Mereškovski i Zinaida Hipijus,
okupljeni u Petrogradu, oko časopisa Severni vesnik (1880ih)
2. Prva generacija: Brjusov objavljuje Ruske simboliste (1893-5)
3. Druga generacija: Blok, Beli, Ivanov, (poč.XX veka)

III) Fin de siècle atmosfera u Rusiji: osećaj krize, Šopenhaureove i Ničeove ideje, sukob
između scijentizma, utilitarizma, pozitivizma i umetnosti. Izlazi: povlačenje
(parnasovci), „veštački rajevi“, vraćanje mitu i religiji (Solovjov, Mereškovski) i različiti
vidovi misticizma. Ideja iminentne kataklizme: Apokalipsa, Revolucija, nacionalno
mesijanstvo i kult Ubermenscha.

IV) Preteče
1. Tjutčev i Fet, na jedan, Njekrasov na drugi način, Tjutčevov stih iz pesme
Silentium: „Misao izrečena – laže“ kao slogan.
2. Mereškovski: u teoriji shvatao šta bi simboli i simbolizam trebalo da budu,
ne opisivanje jedne stvari pomoću druge, „simboli treba da izviru prirodno
i nesvesno iz dubina stvarnosti“, ali ne i u praksi. Zbirka Simboli: pesme
i poeme (1892). Važne pesme: Vera (osećanje da pripada jednoj
generaciji koja je nosilac trulog nasleđa 19.veka, čežnja za preporodom i
svest o sopstvenoj nemoći da iznese taj preporod), Bog (kao izazov
sveopštem ateizmu i agnosticizmu, vizija više panteistička nego
hrišćanska), pesma o rimskom Panteonu (pokušaj izmirenja hrišćanstva i
Zapadne civilizacije, vere i kulture u kojoj živimo).
3. Sologub i Zinaida Hipijus: pravi predstavnici „dekadentne“ poezije,
Zinaidina Pesma kombinuje tematsku (čežnja za neiskazivim čudom) i
fomralnu inovaciju (ponovo uvodi ruski tonski stih, doljnik, po kojem će se
Blok proslaviti). Sologub, „pesnik Smrti i Đavola“, kasnije, autor Sićušnog
zloduha. Dva lična mita – Đavo (kao otac, božanstvo lepote i smrti vs.
Sunce – ogavni svet, Šopenhauerova Volja) i Oile (tajanstveni vrt
izgubljenog detinjstva, svet imaginacije).

V) Brjusov: sam osnovao „školu“ moskovskih simbolista, objavljuje tri antologije pod
naslovom Ruski simbolisti (prevodi francuskih pesnika i pesme koje je sam pisao pod
različitim pseudonimima). Zbirka Chefs d’oeuvre uticala na drugu generaciju – duge
pesme, pisanje u ciklusima, urbani ambijent kao obeležje modernosti, sinestezije i
personifikacije, čežnja (više parnasovska) za egzotičnim. Naredne zbirke: u Me eum
esse traga za novim pesničkim identitetom i vraća se folklornom stihu i formama, u
Urbi et orbi i Stephanos nadovezuje se na tradiciju lomonosovljevske refleksivne
ode.

1
VI) Časopisi
1. Svet umetnosti (1898 – 1904): Filosofov urednik, zalaganje za
autonomiju umetnosti, slobodu zarad slobode, protiv tematske ili političke
cenzure, povezivanje vizuelnih umetnosti i književnosti, odgovor na krizu
može doći samo intuitivnim, subjektivnim putem, odnosno, kroz umetnost.
Neko vreme funkcioniše, zatim slede sukobi između „esteta“ i „mislioca“.
2. Novi put (1903-4): novo versko opredeljenje Mereškovskog i njegovog
kruga, „Religijsko–filozofski sastanci“, traženje alternativnog hrišćanstva,
vraćanje njegovim korenima van zvanične dogme, iz te potrage za
temeljima hrišćanstva nastala trilogija Hrist i Antihrist (počeci hrišćanstva,
mit, „pikturalni stil“). Ovde Blok objavljuje Stihove o Divnoj dami, a Ivanov
članke koji obaraju Ničeovu tezu Dionis-Antihrist, i povezuju Dionisa sa
Hristom.
3. Vaga (1904-9): Brjusov piše uvodni, programski tekst Ključevi tajne,
definiše umetnost kao „ono što u drugim oblastima zovemo otkrovenjem“.
4. Severno cveće: alamanah čiji je prvi broj (1901) izdala kuća Skorpion
(posvećena izdavanju simbolista), uticao na pesnike Druge generacije.

VII) Solovjov i Sofija: kult Sofije ili Večnog ženskog kao pokušaj obnove jedne
mitologeme u upadljivo racionalističkom dobu, uticao na mlađe simboliste, protivteža
Ničeovom prevrednovanju svih vrednosti i ateizmu. Solovjov imao tri susreta sa Njom
(kao dete u crkvi, u čitaonici Britanskog muzeja, u Egiptu, u pustinji) – pesma Tri
susreta (kombinuje trivijalne i uzvišene momente).

Sofija = starozavetna božanska mudrost + platonička koncepcija mudrosti + Divna dama

iz viteške književnosti + gnostička koncepcija Duše sveta + das ewig-Weibliche (Blok u
Ante lucem i Stihovima o Divnoj dami, Beli u Simfonijama).

BLOK

I) DIVNA DAMA: Blok se preko Solovjova upoznao sa Platonovim dijalozima, koji

će uticati na njegovu opsesivnu temu sukoba između stvarnog i idealnog,
materijalnog i duhovnog, imanencije i transcendencije. U fazi Stihova o Divnoj
dami, taj sukob se jedino može razrešiti u Njoj („Ona“, „Tajanstvena Devica“,
„Kraljica čistote“), apstraktna figura koja se konkretizuje putem intenzivnog
doživljaja lirskog subjekta, koji se najčešće nalazi u situaciji čekanja na Nju,
naslućivanja, sugestije i nade. Zbirka kombinuje misticizam, meditativnost i
molitve, kao vodič u platoničkom uzdizanju duše, javlja se Eros. O njoj se može
govoriti samo putem metafore ili simbola (ein Gleichnis). Momenat vizije u
ovim pesmama, izrazito važan za Bloka, kasnije se javlja u znaku iminentne
kataklizme i revolucionarne obnove (od Glasa iz hora do Dvanaestorice).
II) SUKOB VIZIJE I STVARNOSTI: pod uticajem ličnog (trougao Blok-Beli-Ljubov) i
političkog (revolucija 1905) razočaranja, napušta subjektivni idealizam i san o
Divnoj Dami. Programsko ’zbogom’ u pesmi Nepovratno si otišla u polja.
Sukob trivijalne svakodnevice i ironija (in vino veritas) u pesmi Neznanka.

2
 Sumoran prikaz javne kuće u Poniženju. Isti sukob se oseća i u autopoetičkim
pesmama.
III) AUTOPOETIČKE PESME
- Muzi (divna i paklena, podstiče pesnika da traga za inspiracijom u tamnim
predelima i zabranjenim zadovoljstvima)
- Demon (nagrada za patnju ukletog pesnika je vizija, demon ga nosi preko
visokih planina i provalija bez dna)
- Umetnik (lirski subjekt u smrtnoj dosadi čeka Čas u kojem će se vreme
zaustaviti – „Nema sadašnjosti. I ništa nije jadno“. Nadahnuće je kratkog daha i
ustupa mesto racionalnom. Ptica je zatvorena u kavez i peva napamet naučene
pesme).

IV) GRAD: od 1903, nadalje, istoimena zbirka (1904-8), elementi urbanog ambijenta
i svakodnevni prizori dobijaju složene konotacije.
- Fabrika (žuti fabrički prozori, povijena leđa radnika, beda radničkog života)
- Grad u crveni predeo (grad pod svetlošću zalazećeg sunca, krvava svetlost
zapljuskuje fabričke zidove čađave, bahato zvono plazi krvavi jezik)
- Noć ulica fenjer apoteka (bezizlaznost naglašena kružnom kompozicijom).

V) RUSIJA

1. Ženska potencija koja treba da nadoknadi gubitak Divne dame, u ciklusu Na polju
Kulikovskom je zaziva kao svoju ženu. U nekim pesmama, kao u ovoj ambijent
orijentalne kićenosti (Tatari, Turci, ruska romantičarska predstava), „stepska tuga“;
poprište jednog krvoprolića najavljuje drugo (sećanje na istorijske bitke koje su
značile početak oslobođenja). Sukob između dekadentne carske Rusije i njene
idealne vizije.
2. Industrijalizovana u pesmi Nova Amerika (ugalj kao Mesija, car, vesnik).
3. Nosilac apokaliptičkog preporoda. Predosećanje velike kataklizme, transpozicija
teme vizije kod Bloka – od Glasa iz hora do Dvanaestorice. Kada je izbila
revolucija 1917, Blok je ovaj događaj protumačio kao ostvarenje proročanstva, i
pozdravio ga je. U revoluciji je video ispoljavanje „Duha muzike“ – sfera iznad
kontingencije istorije, upliv transcendencije u imanenciju, kraj trule Zapadne
civilizacije i preporod. Napuštanje subjektivnog idealizma simbolista, utapanje u
dionizijski haos savremene politike, pesnik postaje funkcija zajednice. Filozofija
istorije kao istorija kulture; svako kretanje se rađa iz Duha muzike, čiji su nosioci
narod, stihija, sveže varvarske mase, nasuprot predstavnicima „inteligencije“
(Blokovi tekstovi: Stihija i kultura, Inteligencija i revolucija, Umetnost i revolucija,
Krah humanizma). Istorija čovečanstva kao smena muzikalnih i nemuzikalnih
epoha. Katilina kao „boljševik“ koji je ustao protiv rimske civilizacije.
4. Između Istoka i Zapada: „Panmongolizam“ u Skitima, Rusija kao brana, bedem
između Zapada i divljeg Istoka. U ovoj pesmi ona se javlja kao sfinga, kao tajna u
pesmi Rusija.

VI) Dvanaestorica:

3
 1. Ritam i metar: od britkih distiha u osmercima do slobodnog stiha, velike varijacije.
2. Montaža stilskih postupaka i žanrova: radnički žargon, parole, pokliči i pesmice,
preplitanje stihova u obliku poskočica, parodirane romanse, revolucionarnih
slogana.
3. Prevrednovanje konvencionalne simbolike
- Boje: crno, belo i crveno.
- Brojevi: 12 meseci, planeta zodijaka, apostola, crvenogardista,
delova pesme
- Prirodni elementi: vetar i mećava
- Hristos: lični simbol. Elementi stvarnosti ili pesničke tradicije
ulaze u Blokov lični fikcionalni univerzum i zadobijaju nova,
privatna značenja. Spoj lične (trougao), kolektivne (revolucija) i
svetske drame (Hrist).

4. Zaplet: ljubavni trougao Vanjka – Pećka – Kaća i ubistvo (kraj VI dela)

5. Stari svet: starica, sveštenik, žena u bundi, buržuj, šugavi pas, pisac.
6. Novi svet: 12 gardista, pas ih prati, nevidljivi Hristos predvodi.

Labud

Devicansko Danas, zivahno i krasno

zanesenim krilom da l' razbiti smede
jezero sledjeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seca, sli kasno:

divan je,no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu camom strasno.

Vratom stresce belu tu smrt sto je stece

prostorom kaznjena ptica kog porece,
al' na uzas tla sto perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,

4
ukocen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud,izgnan beskorisno....

Pesma ima naročito istaknutu muzikalnost.

Simbolika Labuda u ovoj pesmi predstavlja siluetu koja je snažna, krasna i živahna, ali je sada
sprečena da živi, i slobodno izražava mišljenje.
Pesnik kroz labuda predstavlja sebe, tj pesnika sputanog u stvatalaštvu, slobodi govora i
mišljenja...
Labud - Labudovi su zbog svoje pojave inspirisali mnoge priče i mitove severnih naroda. Beloj
boji perja pripisivan je simbol svetla.

Citat

Devicansko Danas, zivahno i krasno

zanesenim krilom da l' razbiti smede
jezero sledjeno, s injem

Labud - pesnik, je nesiguran. Jezero predtavlja društvo koje ga okružuje.

Kada pesnik naiđe na kritiku društva, jezero se ledi, i labud ostaje nemoćan i zaboravljen, bez
snage da plovi, a pesnik bez inspiracije da stvara.
Tada pesnik biva poražen i nemoćan pred osuđujućim pogledima...

Citat

Vratom stresce belu tu smrt sto je stece

prostorom kaznjena ptica kog porece,
al' na uzas tla sto perje joj sputava.

Labud uzalud pokušava da se oslobodi ledene tamnice koja ga okružuje, i tlo mu sada predstavlja
prepreku.
- pokušaj da strese smrt, da se oslobodi, da poleti

Citat

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,

ukocen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud,izgnan beskorisno....

Kontrast - Sablast koja sjaji

Izgnan beskorisno - Nije uspeo da pobedi društvo i promeni svoju sudbinu. - razočaranost

5
Još neke smernice na koje treba obratiti pažnju:
- Labud – hermetična pesma (zatvoreno značenje)
- labud – simbol pesnika
- led - društvo
- zarobljeni labud, led ga zarobio
- ptica sputana da zamahne krilima
- sredina i društvo sputavaju slobodu, pesnički zanos, stvaranje
- umetnička smrt, njegov život gubi smisao postojanja ako ne može da stvara
- pokušaj da strese smrt, da se oslobodi, da poleti
- pesnik pronalazi snage, ali ne uspeva i ostaje okovan u svojoj sredini
- pesma je za pesnika pokušaj da ponovo počne da živi
- Labudova pesma – labud nije stigao da se oglasi (najlepšom pesmom) pred smrt- analogno
pesniku
- smrt labuda zaodenutog belinom – pesnik beskoristan kad ne može da stvara
- ljutnja pesnika na svet koji ga sputava
- njegov neuspešan pokušaj – razočaranost, nemoć da sebe realizuje kao pesnika