Zorica Be~anovi}-Nikoli}

ISTORIJA I IDEOLOGIJA
– ^ I TA N J A I S TO R I J S K I H
DRAMA

Veliki broj tekstova kultur nog materijalizma posve}en je [ekspirovim istorij-

skim dramama. O njima su pisali Dolimor i Sinfild, Aleksander Legat /Alexander
Leggat/, Filis Rekin /Phyllis Rackin/, Ketrin Belzi, Grejam Holder nes,1 a ovde }e
biti predstavljen tekst Dolimora i Sinfilda o Henriju V, i neka od ~itanja Grejama
Holder nesa.
Povodom Henrija V, Dolimor i Sinfild ispituju, s jedne strane, udeo ideologi-
je u fiktivnom ’svetu’ drame i, s druge, u elizabetinskom vremenu, u svetu u kojem
se odigrala prvobitna pozori{na postavka i recepcija drame. Ispitivanje ideologije
uvode kao alter nativu nizu interpretacija iz prve polovine dvadesetog veka, koje, na
ovaj ili onaj na~in pretpostavljaju jedinstvo istorije i jedinstvo ljudskog subjekta.
Dolimor je u knjizi o tragediji pokazao kako se subjekat u knji`evnosti ranog mo-
der nog doba pojavljuje kao decentriran, heterogen, protivre~an i fragmentaran, i ka-
ko je per cepcija subjekta tog vremena kao jedinstvenog posledica projektovanja jed-
nog potonjeg, kartezijanskog konstrukta. U tekstu potpisanom zajedno sa Sinfildom
“History and Ideology: the instance of Henry V” (“Istorija i ideologija: primer Hen-
rija V”) re~ je, me|utim, o jedinstvu istorije i objedinjuju}im modelima, koji su, u
prvoj polovini dvadesetog veka, sa razli~itih pozicija projektovani na istorijski sa-
dr`aj istorijskih drama.
Osim ~itanja starog istorizma, bilo je jo{ interpretacija koje su, na ovaj ili onaj
na~in, nastojale da istorijske drame i{~itaju u okvirima nekih principa koji bi delova-
li objedinjuju}e i na prikazana istorijska de{avanja i na likove glavnih aktera tih zbi-
vanja. Jan Kot je, na primer, u poznatom tekstu “Kraljevi” iz knjige [ekspir na{ sa-
vremenik,2 ’tjudorski mit’ okarakterisao kao politi~ko sredstvo, ali je teleolo{kom
principu ostvarenja istorijskih zbivanja u nekoj kona~noj razre{uju}oj svrsi, pretpo-
stavio neumoljivi `rvanj istorije koji melje sve pred sobom. Vladare je shvatio kao fi-
gure na ~uvenim ’velikim stepenicama’, sa kojih se, u krajnjem ishodu, uvek – pada
u bezdan. Njegov ’`rvanj’ i ’stepenice’ su, po Dolimoru i Sinfildu, opet jedan objedi-
njuju}i model, destruktivan, beznade`an, pesimisti~an, apsur dan, ali strukturalno gle-
dano – objedinjuju}i, a politi~ki gledano – neizdiferenciran, i, u krajnjoj liniji, apoli-
ti~an. Kao alter nativu takvim pristupima Dolimor i Sinfild ne nude usredsre|ivanje
na negaciju svakog jedinstva – univerzalni haos i subjektivnu fragmentaciju, ve}, ka-
`u oni, “na razumevanje istorije i ljudskog subjekta u ter minima dru{tvenog i politi~-
240
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
kog procesa”, a kao klju~no upori{te za takvo razumevanje navode materijalisti~ko
shvatanje ideologije.3
U elizabetinskom dobu, tvr de oni, dru{tvene institucije, dvor, parlament, crkva,
sudstvo, {kole i porodica bile su usmerene ka ostvarivanju ideolo{kog jedinstva, i u
tome se sla`u sa predstavnicima ’starog istorizma’, Tilijar dom i Lili Kembel /Lily
Campbell/,4 ali ne u potpunosti. Dodaju da su konflikti, otvoreni i potencijalni, kao i
brojne protivre~nosti, bili vidljivi na svim nivoima, ~ak i u okviru dominantnih insti-
tucija, kao {to su dvor i crkva, parlament i sudstvo. Pozori{te je od strane dr`ave bilo
pomno nadgledano, trupe su morale imati pokrovitelja me|u najuticajnijim plemi}i-
ma, tekstovi su bili podvrgavani izvesnoj vrsti cenzure, ali je institucionalni polo`aj
pozori{ta, u celini gledano, bio jo{ slo`eniji. Ono je, s jedne strane, nesumnjivo pred-
stavljalo neku vrstu produ`enja kraljevske mo}i, posebno kao deo dvorskih ceremo-
nija,5 ali je, kao komer cijalno pozori{te par excellence, zavisilo i od ukusa, nazora,
potreba, htenja i recepcije svih onih dru{tvenih grupa u nastajanju, kako bi rekao Rej-
mond Vilijams, jer je dru{tvena pokretljivost u vreme konsolidovanja tjudorske mo-
nar hije, neprestanog tinjaju}eg rivaliteta katolika i protestanata, puritanaca i umere-
nih protestanata, velikih geografskih otkri}a, kolonijalizma i ekspanzije trgovine, bi-
la velika. Ideologija je, dakle, po njima, upravo u pozori{tu bila pod najrazli~itijim
pritiscima, i upravo su se u pozori{tu najubedljivije mogle iskazati, eksplicitno ili im-
plicitno, unutra{nje protivre~nosti dominantne kulture. Na primeru Henrija V oni po-
kazuju kako je kod [ekspira, ~ak i kada je najbli`e nekoj vrsti dr`avne propagande,
ideologija konstruisana tako kompleksno da “~ak i kada konsoliduje, ona odaje inhe-
rentnu nestabilnost”.6
Da bi se stanje u dr`avi predstavilo kao postojano, nepromenljivo i pravi~no,
kori{}ena je hri{}anska metafizi~ka vizija univerzuma, oboga}ena metaforama poret-
ka u prirodi. Protestantizam je dodao i jedan aktivisti~ki odnos prema svetu. Upravo
se ta kombinacija ideolo{ke implementacije vidi u govoru ar hiepiskopa kenterberij-
skog u kojem se razvija analogija sa p~elama i poretkom koji vlada u ko{nici.

“Stoga je nebo odredilo svakom

^lanu dr`ave i njegov posao
I podsti~e ga na redovan rad
Za op{te dobro, koje iziskuje
Poslu{nost sviju. Tako rade p~ele,
Stvorenja ~ija nam prirodna uprava
Pokazuje kakav treba da je red
U kraljevini. One imaju
Kralja i raznog ranga slu`benike...”
(Henri V, I,ii, CD, Knjiga peta, str. 320) 7

Ovde iskazanu ideologiju Dolimor i Sinfild smatraju aktivisti~kom, usmerenom ka

odr`avanju postoje}eg stanja, i teleolo{kom, usmerenom ka ostvarenju/nametanju za-
jedni~kog cilja.
241
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 “Iz tog zaklju~ujem
Da mnoge stvari {to zajedni~kom cilju
Slu`e mogu delati razli~no,
Kao {to mnoge strele, odapete
Sa raznih mesta, lete istoj meti...”
(Henri V, I,ii, CD, Knjiga peta, str. 321)

Op{ti okvir “stoga je nebo odredilo svakom”, me|utim, odr`ava metafizi~ku dimen-
ziju. Henrijev legitimetet vezuje se za bo`ju volju, a na taj na~in se opravdava i nje-
gov pohod na Francusku. Francuska mu pripada

“po milosti neba, zakonima

prirode” (HV, CD, Knjiga peta, str. 342)

saop{tava njegov izaslanik Ekseter francuskom kralju. Mo} francuskog kralja se, me-
|utim, opisuje kao “borrowed glories” (HV, II, iv, 79), pozajmljena slava (ne od Bo-
ga, ve} od – Henrija). “Sa tom teorijom legitimne naspram nelegitimnoj mo}i odgo-
vor nost za agresiju se pomera na njene `rtve. Tako rat nalazi svoje opravdanje, ne-
pravda svoju opravdanost”, pi{u Dolimor i Sinfild.8
Dr`avni poredak i ideologiju koja ga opravdava i odr`ava, me|utim, remete
protivre~nosti i sukobi. Kada se ka`e protivre~nosti misli se i na bazi~ne protivre~no-
sti jedne kulture – kao {to je legitimacija monar hije posredstvom hri{}anske religije,
dok bi ista ta religija mo`da i najubedljivije mogla poslu`iti kao argument u prilog
protivljenju monar hiji – i na pojedina~ne protivre~nosti svojstvene istorijskim doga-
|ajima. Pod sukobima se misli na sukobe interesa, u vidu neravnote`e ili otvorene
borbe. Bazi~ne protivre~nosti obezbe|uju struktur ne matrice po kojima se onda mo-
gu odvijati otvoreni sukobi, ili na kojima mogu tinjati potencijalni sukobi, {to sve de-
stabilizuje ideologiju.
Dolimor i Sinfild ispituju mo} ideologije da potisne, izbri{e, neutrali{e sukobe
i protivre~nosti. Oni, za razliku od predstavnika novog istorizma, ne insistiraju na fe-
nomenu sadr`avanja/pripitomljavanja subverzivnih momenata, ve} naprotiv, tragaju
za dejstvima podre|enih ili opozicionih elemenata u okviru dominantne kulture. Ide-
ologija slu`i da zakloni, prikrije protivre~nosti, ali {to vi{e nastoji da to ostvari, to ih
vi{e uzima u obzir. Da bi se disidentstvo u}utkalo, ono se najpre mora oglasiti. To se
mo`e razabrati u tekstovima [ekspirovih istorijskih drama. Da bi jedinstvena slika
kraljevine Henrija V bila uverljiva, [ekspir je u nju morao uklopiti niz razlika, a te
razlike, kada su ve} jednom ogla{ene, mogu da podstaknu jedno sumnji~avo ~itanje,
koje problematizuje ideolo{ki privid jedinstva. “Mo`da i nema razre{enja da li jedna,
i koja, od ovih tendencija (jedinstvo nasuprot razlikama) nadvladava drugu u pojedi-
na~noj drami, ali to, u izvesnom smislu, nije ni va`no: tu je neodre|enost koja nas
upozorava na slo`en, ali uvek zna~ajan proces pozori{nog predstavljanja i, s njim po-
vezan, politi~ki i dru{tveni proces.”9
Uop{teno gledano, rat protiv strane dr`ave je o~igledan razlog za unutra{nje je-
dinstvo. No, stvari nisu bile tako jednostavne ni za vladavine Elizabete I ni za vladavi-
242
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
ne Henrija V, {to je paralela koja zanima Dolimora i Sinfilda. Za vreme Elizabetine vla-
davine rat protiv [panije su podsticali ~lanovi krunskog saveta jer je to za njih moglo
zna~iti li~nu i politi~ku afir maciju i u~vr{}ivanje polo`aja, crkva nije `elela da u~estvu-
je u finansiranju ratova, ali je svojim prilozima nastojala da odagna kritike na ra~un sop-
stvenog boga}enja. Izvestan broj pripadnika ni`ih slojeva se bogatio ali je za ve}inu rat
donosio pove}anje poreza i odricanja raznih vrsta. Rat je, zaklju~uju autori, morao da
diskredituje ideje o zajedni~kom cilju. ^ak nalaze i podatke da su pojedini buntovnici
izjavljivali kako bi im pod {panskim kraljem zapravo bilo bolje, iz ~ega zaklju~uju da ta
“o~ajni~ka inverzija, u kojoj je demonizovani drugi dr`avne propagande shva}en kao
po`eljniji, ukazuje na te{ko}e u pronala`enju alter nativa za postoje}u strukturu mo}i.”10
U Henriju V jedinstvo je ugro`eno na vi{e na~ina: od strane zaverenika/izdaj-
nika me|u plemi}ima, od strane crkve koja kalkuli{e iz sopstvenih interesa, buntov-
nih podanika, vojnika koji preispituju kraljeve motive, ciljeve i njihovu opravdanost.
Sve su to upori{ta mogu}eg otpora, i sva su imala pandane u elizabetinskoj realnosti.
Dolimor i Sinfild tvr de da drama sprovodi jednu vrstu ’estetske kolonizacije’ tih me-
sta otpora, da antagonizme oblikuje tako da se pojavljuju kao podre|eni i potpor ni
elementi. Tako se irski, vel{ki i {kotski vojnici ne pojavljuju kao predstavnici, kako
ka`u autori, “centrifugalnih sila”, ve} kao “ideal pot~injenosti margine centru”. Posle
javnog pokajanja zaverenika Kembrid`a, Greja i Skrupa, njihove li~ne ispovesti po-
staju javno priznanje pravi~nosti one mo}i (Henrijeve) koju su izazivali (HV,II,ii,151-
165;CD, Knjiga peta, str. 335–336).Te i sli~ne strategije sadr`avanja na{i autori ne `e-
le da vide kao neizbe`ne. U prilog tome govore i brojni katolici koji su odbili da pri-
hvate refor misanu veru, Eseksova zavera i niz drugih pobuna. “Henri V” ka`u oni,
“pripada periodu u kojem je ideolo{ka dimenzija autoriteta – ona koja poma`e da se
ostvari inter nalizacija, a ne samo prinuda poslu{nosti – prepoznata kao imperativ, pa
ipak, u samom tom prepoznavanju, podlo`na i demistifikaciji.”11
Sama pomisao da je prava svr ha rata izbegavanje unutra{njih nemira, mo`e da
podrije opravdanost poduhvata (HIV, IV, v, 212-12, CD, Knjiga peta, str. 283). U Hen-
riju V je ta ideja potisnuta ali se ipak, posredno, nejasno, na nju i ukazuje (HV, II, i,
90-2; CD, Knjiga peta, str. 327). Henri }e, recimo, i sam priznati svest o ideolo{koj
ulozi ceremonije, (HV, IV, i, 242-5; CD, Knjiga peta, str. 378), iskazati strah od var-
ljive poslu{nosti, koja skriva protivljenje. Odgovor nost se pojavljuje kao strah vlada-
ra. U razgovoru sa Bejtsom i Vilijamsom (HV, IV, i, 86-220; CD, Knjiga peta, str.
374-377) vidi se Henrijev strah od eventualne nemogu}nosti da se obezbedi poslu-
{nost. On zavidi onima koji ga se pla{e, jer se ne moraju nositi sa strahom od nepo-
slu{nosti, suprotstavljanja.
Postoje dve osetljive ta~ke u ovoj drami, i u njima se remeti op{te jedinstvo ko-
je se name}e kao dominantno zna~enje. Jednu ~ine likovi iz kr~me, Falstafovi kom-
panjoni, Nim, Bar dolf i Pi{tolj, Henrijevo dru{tvo iz mladosti. Oni su isklju~eni iz sli-
ke op{teg jedinstva. Falstaf umire, o ~emu se saznaje posredno. A Gauer ovako opi-
suje Pi{tolja:

“On je varalica, budala, nevaljalac koji pokatkad ode u rat da bi se po povrat-

ku u London razmetao u svojstvu ratnika” (HV, CD, Knjiga peta, str. 360)
243
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 Ta vrsta vojnika predstavljala je problem i Elizabetinoj dr`avi. Po Dolimoru i
Sinfildu, dominantne grupe su sebe identifikovale tako {to su odbacivale, isklju~iva-
le druge, i to ne samo tako {to su potvr|ivale sopstvene vrline, porede}i ih sa mana-
ma odba~enih, ve} i tako {to su svoje mane izme{tale, pripisuju}i ih odba~enim dru-
gima. Drugu ta~ku predstavlja ~injenica da umesto likova koji bivaju izba~eni iz ce-
line nacionalno ujedinjene grupe, moraju postojati neki drugi ’drugi’, koji bi bili uklo-
pljiviji u celinu. To su u ovoj drami predstavnici drugih nacija: ~etiri kapetana, En-
glez, Irac, [kotlan|anin i Vel{anin. No, sama pitanja uklopljivosti tih nacija bila su
jo{ osetljivija od pitanja raspusnih i polu-kriminalizovanih vojnika iz ni`ih klasa.
Ono {to, po Dolimoru i Sinfildu, ovu dramu ~ini interesantnom je upravo mo}
da istovremeno prika`e politi~ke protivre~nosti, otvorene i potencijalne sukobe, upo-
redo sa svojim dominantnim zna~enjem – ideolo{kim zagla|ivanjem tih protivre~no-
sti i sukoba. Strategije sadr`avanja pretpostavljaju centrifugalne tendencije, ka`u oni.
Koliko }e ti ’centrifugalni’ impulsi biti razvijeni, pitanje je recepcije, zavisi koliko se
kome u~ine ubedljivim. Materijalisti~ku kritiku, me|utim, zanima da kroz ovu dramu
i njene ambiguitete dopre do realnih istorijskih sukoba i tenzija. Pored pitanja isklju-
~enosti vojnika ni`eg stale`a, i problemati~nog statusa Irske, Henri V pokre}e jo{ jed-
no pitanje koje drama nastoji da ideolo{ki ’sadr`i’ i pripitomi, ali ono ostaje upadlji-
vo, a to je: cena imperijalne ambicije koja se pla}a ljudskim `ivotima.
Dolimor i Sinfild, dakle, ispituju}i odnos istorije i ideologije, u ravni prikaza-
nog doga|aja i u ravni istorijske realnosti elizabetinskog doba, sa akcentom na ovom
potonjem, pokazuju kako drama Henri V otkriva ne samo strategije mo}i, ve} i neiz-
vesnosti i nelagode koje stoje iza tih strategija i iza njihovog ideolo{kog predstavlja-
nja. Oni iz toga ne `ele da izvedu apoliti~an zaklju~ak da je [ekspir bio vr hunski ne-
pristrasan, ve} da je najzanimljivije {to je drama mogla da pru`i svojim savremenici-
ma, ali i potonjim gledaocima i ~itaocima, upravo njena uronjenost u protivre~nosti
politike i istorije.
Grejam Holder nes je slede}i predstavnik kultur nog materijalizma kome ovom
prilikom valja posvetiti pa`nju i autor koji se, me|u kultur nim materijalistima, zapra-
vo, najvi{e bavio istorijskim dramama.12 Suprotstavljaju}i se u svim svojim knjigama
kako starom istorizmu i ’elizabetinskoj slici sveta’, koju smatra ideolo{kom fikcijom
i izrazom politi~ke i civilizacijske krize za vreme Drugog svetskog rata, pre nego ob-
ja{njenjem renesansne kulture, kao i novom istorizmu, koji nastoji da u dramama de-
tektuje manje ili vi{e uspe{no savladane i inkorporirane ideolo{ke mehanizme, on,
kroz brojne me|usobno razli~ite analize istih drama, svojim knjigama, u krajnjoj lini-
ji, nastoji da poka`e kako [ekspirove istorijske drame predstavljaju jednu vrstu isto-
riografske inicijative i istoriografske intervencije.
On polazi od toga da je neposredan pristup autorskoj intenciji nemogu}. [to se
pozori{ta ti~e, vidi ga pod uticajem slo`enih politi~kih, ideolo{kih i kultur nih kreta-
nja u renesansnoj Engleskoj. Smatra da celinu svake drame ~ini spoj fragmentar nih,
heterogenih i protivre~nih elemenata. Tako|e podrazumeva da kritika koja nastoji da
razume istorijsku prirodu knji`evnosti mora da dekonstrui{e ono {to se pred njom po-
javljuje kao tekstualna konstrukcija. On se razlikuje od ostalih ovde pominjanih auto-
ra po tome {to insistira na ne~emu {to se kod Dolimora i Sinfilda i Belzijeve mo`e iz-
244
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
vesti tek kao implicitni zaklju~ak, a to je da [ekspirove istorijske drame predstavlja-
ju jedan poseban izraz slo`ene istoriografske svesti, izraz istorijske imaginacije koja
na originalan na~in tretira istoriju.
Nastale u poslednjoj deceniji {esnaestog veka, istorijske drame u sebe uklju~u-
ju, pokaza}e Holder nes, dva tipa shvatanja istorije i istoriografije. Neospor no je da je
[ekspir kao izvore koristio tekstove tjudorskih istoriografa Edvar da Hola i Rafaela
Holin{eda. Iako je kasnije pokazano da su i ti tekstovi nastali kao svojevrsne kompi-
lacije iz razli~itih izvora, i Holovi i Holin{edovi letopisi ipak nude jedan okvir ni mit,
a struktur na uloga tog mita o~igledna je u obe [ekspirove tetralogije. Neosporan je i
uticaj metoda italijanskih humanisti~kih ispitivanja istorije, u prvom redu Makijave-
lijevih. Nasuprot srednjovekovnom providencijalizmu, istoriografija italijanskih hu-
manista je bila racionalna, sekular na, skepti~na, usmerena ka realnim politi~kim od-
nosima, i nimalo sklona projektovanju teleolo{kih i teolo{kih matrica na de{avanja iz
pro{losti.
Pored providencijalizma i humanizma, koji, ka`e Holder nes, podjednako pod-
razumevaju nepromenljivost ljudske prirode u vremenu, on u [ekspirovim istorijskim
dramama nalazi i duh istoriografije koja je u Engleskoj tek trebalo da nastane, u se-
damnaestom veku, u spisima Tomasa Kreiga /Sir Thomas Craig/, Vilijama Kemdena
/William Camden/, D`ona Seldena /John Selden/, D`ona Stoua /John Stowe/, a koja
je postepeno razvijala metode razumevanja diskontinuiteta, velikih istorijskih i kul-
tur nih rezova (poput nor manskog osvajanja Engleske), promena, razlika. Iz te per-
spektive se moglo videti kako je Engleskoj u jedanaestom veku nametnuto jedno stra-
no, kontinentalno, feudalno dru{tveno ure|enje, sa specifi~nim ekonomskim i vojnim
ustrojstvom, hijerar hijom, kodeksom pona{anja. Svest o protivre~nostima feudalizma
je ono {to Holder nes nalazi i kod istori~ara sedamnaestog veka i u [ekspirovim isto-
rijskim dramama.13 Iz ovih drama se, dakle, mo`e i{~itati i prelaz iz jednog srednjo-
vekovnog vite{kog sveta pod za{titom provi|enja u svet realne politike. [ekspir, iz-
me|u ostalog, koristi politi~ke zaplete iz petnaestog veka da bi oglasio politi~ke sta-
vove i uverenja {esnaestog veka. Holder nes u ovim dramama nalazi i jedno istorijski
obave{teno, pronicljivo i pomno ispitivanje protivre~nosti feudalnog poretka, napeto-
sti izme|u vlastele i monar ha, ja~anja monar histi~ke koncepcije nakon dolaska na
vlast dinastije Tjudor.
Holder nesov pristup odlikuje podrobna, sofisticirana analiza teksta. Istorijske
sukobe nalazi upisane u jeziku i strukturi drama. Smatra da drame u sebi nose niz isto-
rijskih zna~enja koja su nerazdvojiva od jezika i stila drame. U studiji “Theatres of
History: Chronicle Plays” (“Pozori{ta istorije: istorijske drame”),14 analiza druge te-
tralogije ima oblik rasprave o protivre~nim spojevima `anrova u svakoj od drama,
kroz koje se, onda, artikuli{u istorijske i politi~ke protivre~nosti. Najpre ispituje spoj
elemenata pastorale i istorijske drame u Ri~ardu II, a potom preplitanje `anra istorij-
ske drame sa komedijom i sa romansom, u Prvom i Drugom delu Henrija IV.15
Holder nesu je stalo da poka`e kako je u [ekspirovim istorijskim dramama mo-
gu}e videti jednu “samosvesnu imaginativnu koncepciju istorijskog identiteta postfe-
udalnog dru{tva”.16 To je ono po ~emu se njegovo ~itanje razlikuje od interpretacija i
starog i novog istorizma. Nema ni sameravanja radnje drama sa delovanjem provi|e-
245
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
nja, nema ni i{~itavanja ideolo{ke pravover nosti i tretiranja drama kao instrumenata
tjudorske ideologije. Pod igrom istorije on misli da se [ekspirove istorijske drame,
kao imaginativna varijacija istoriografije, ipak opiru ideolo{kom sadr`avanju i pripi-
tomljavanju, {to im pripisuju predstavnici novog istorizma; da najefektnije komunici-
raju sa gledaocima i ~itaocima upravo u meri u kojoj artikuli{u diskurs ironije i pro-
tivre~nosti; u meri u kojoj zadr`avaju otvorenost kraja,17 u meri u kojoj omogu}ava-
ju jedan dvostruki pogled na politiku, pro{lu i savremenu, tako {to za svaku strategi-
ju legitimacije obezbe|uju i alter nativnu strategiju subverzije. Holder nes tvr di da
uporedo sa svakim signalom koji publiku poziva da prihvati samopotvr|ivanje dr`a-
ve i potiskivanje disidentstva, postoji i protivre~an signal koji gledaoca podsti~e da
ispituje motive i svr he te dr`ave i da bude u dosluhu sa protivnicima vlasti.18 Time se,
po njemu, posti`e efekat protivre~nosti a ne slo`enosti, a istorija se ukazuje kao kon-
tinuitet nerazre{enih protivre~nosti.
Henri V je poznat i kao najve}ma narativna, najve}ma epska od svih [ekspiro-
vih drama. Ve} i zbog toga {to nas kao gledaoce i ~itaoce kroz radnju vodi Hor, koji
oblikuje kontinuiranu pripovest, isprekidanu ~inovima dramske radnje. Hor, pri tom,
izra`ava, i jednu metadramsku i metanarativnu refleksiju. On, na samom po~etku dra-
me, kroz jednu proto-teoriju recepcije, gledaocima daje uputstva kako da u~estvuju u
konkretizaciji fikcije koju tekst nudi:

“Pozor nica,
to nam je kraljevstvo; kne`evi su glumci,
A monarsi nek’ posmatraju scenu.
Neka ratobor ni Henri, {to mu li~i,
Marsov stav uzme; nek’ za petama mu,
U trojnoj sprezi, `eljni posla, budu
Glad, ma~ i vatra. Ali, gospodo,
Oprostite nenadahnutim, slabim
Duhovima, {to smeju da stave
Na te bedne daske tako krupnu stvar.
Mogu l’ se u ovo boji{te petlova
Staviti ogromna polja Francuske?
Mo`emo l’ u ovo drveno O zbiti
Bar {lemove {to su upla{ili vazduh
U A`enkuru? Al’ kad nula mo`e
Od sto hiljada praviti milion,
Dopustite i nama, nulama
U velikoj pri~i, da podejstvujemo
Na va{u ma{tu. Zamislite da su
U opsegu ovih zidina dve mo}ne
Monar hije, ~ije visoke i str me
Granice deli usko, bur no more.
Nadoknadite na{e nedostatke
Mislima svojim, i u hiljadu
246
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 Delova podel’te jednoga ~oveka,
I u ma{ti svojoj napravite vojsku.
Kad je o konjima re~, vi zamislite
Da ih posmatrate da holim kopitama
Po mekoj zemlji ostavljaju trag.
Va{e misli neka opreme sad na{e
Kraljeve i nek’ ih prate tamo-amo
Preska~u}i vreme i zbijaju} dela
Godina mnogih u pe{~ani sat.”
(HV, Prolog, CD, Knjiga peta, str. 309-310)

Holder nes je zbog ovog metadramskog aspekta uloge Hora sklon da dramu smatra ep-
skom, ali ne u homerskom smislu – uvla~enja gledalaca i ~italaca u radnju, uranjanja
u fikciju i identifikovanja sa junacima, njihovim patnjama, neda}ama i pobedama, ve}
u brehtovskom smislu – distanciranja od dramske radnje, kriti~kog udaljavanja i raz-
vijanja jedne objektivne znati`elje. Holder nes, koji, pre svega, insistira na nerazre{e-
nim protivre~nostima, i ovde, zapravo, u zaklju~ku, zadr`ava obe mogu}nosti. “[ek-
spirova dramaturgija u Henriju V je poput Brehtove: ona promovi{e divljenje, ali po-
stavlja prepreke na stazi spontanog poistove}ivanja; ona proizvodi empatiju i objek-
tivnost, ali ne u odnosu me|usobnog poni{tavanja, jer je objektivnost jedan vid samo-
svesnog opa`anja empatije. Gledalac misli tako {to ose}a, i ose}a misle}i.”19 Intere-
sovanje za [ekspirove istorijske drame podsti~e jedna kombinacija samosvesne isto-
riografije i samorefleksivne dramaturgije, koja se u njima nalazi. Iz tog spoja povesti
i teatra proizlazi to {to Holder nes naziva igrom istorije.
U knjizi objavljenoj 2000. godine, pod naslovom Shakespeare: The Histories
([ekspir: istorijske drame), Holder nes, ~ini se, u ne~emu poku{ava da zadr`i dvostru-
kost pogleda sukobljenih interpretacija istorijskih drama u dvadesetom veku, i da,
shodno tome, i sam, u teoriji, kritici i interpretaciji ostvari ono stanje nerazre{enih
protivre~nosti, koje nalazi u [ekspirovim istorijskim dramama. Najpre uvi|a da se ne
mora nu`no biti isklju~iv u posmatranju [ekspirovih istorijskih drama kao kontinui-
ranog, povezanog organskog niza sa pretenzijom da izrazi jednu totalnu viziju sveta i
fragmentar nog, nepovezanog, heterogenog skupa pojedina~nih istorijsko-dramskih
istra`ivanja nastalih pod pritiskom neposrednih kultur nih kretanja. Posmatraju}i tra-
dicionalni pristup kao i{~itavanje liotarovski shva}ene velike pri~e, a postmoder na ~i-
tanja kao interesovanje za male pri~e, on u tome vidi jednu provokativnu napetost i
podsticaj za nova ~itanja. Linear ni vremenski okvir, koji nije nametnuo [ekspir, ve}
prire|iva~i Prvog folija, mo`e se, ka`e, iskoristiti za ispitivanje malih pri~a, ba{ kao
i dekonstruisani, epizodi~ni okvir.20 Prvi deo Henrija VI i Ri~arda III, ~ita kao drame
koje po~inju krajem – sahranama, a zavr{avaju se po~etkom – ven~anjima. Nelinear -
ne temporalne dimenzije svojstvene su i drugim dramama. Henri V po~inje argumen-
tacijom u prilog nasle|ivanja po `enskoj liniji. Tako, naime, Kenterberi obrazla`e
Henrijevo pravo na Francusku. A zavr{ava se perspektivom ro|enja Henrija VI, ko-
me Henri V presto ostavlja – po mu{koj liniji, ali i metateatralnim osvrtanjem na ~i-
njenicu da je vladavina Henrija VI, u tri drame koje su bile napisane i igrane uveliko
247
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
pre Henrija V, ve} vi{e puta bila prikazana na istoj sceni. Najavljuje se dakle, kao bu-
du}e, u fikciji, ne{to {to je u realnosti do`ivljaja publike ve} pro{lost.
Holder nes u ovoj knjizi nastoji da poka`e odnos izme|u renesansnih teorija
istorije i istorijskih `anrova, s jedne strane, i kvazi-teorija istorije, koje se mogu i{~i-
tati kao implicitni sadr`aj svake pojedina~ne drame, s druge. Teorija istoriografije se
u ranom moder nom dobu zasnivala na anti~kim modelima preuzetim od Aristotela i
Cicerona.21 Istori~ari i teoreti~ari istorije bavili su se pre svega pitanjem istine istorij-
skog zapisa i istorijskog pam}enja. Holder nes citira Blandevila /Thomas Blundevil-
le/: “ispri~ati stvari onako kako su u~injene, ne uve}avati i ne umanjivati ih, ne odstu-
pati od istine ni za jotu” i Rod`era A{ama /Roger Ascham/ “ne napisati ni{ta neistini-
to”, i “biti odva`an i re}i istinu”.22 U to vreme se razvija neka vrsta pozitivisti~kog
shvatanja istorije zasnovane na ~injenicama, ~ak i izvesna svest o vezi istoriografije i
ideologije, pa se Holin{ed, tamo gde su mu stvari ’sumnjive’, opredeljuje da predsta-
vi vi{e verzija, i da ~itaocu ostavi da prosudi.23 No, istinitost je shvatana vi{estruko:
kao verodostojnost podataka, kao ubedljiva verovatnost i kao otkrivena istina moral-
nog pou~avanja i mudrosti provi|enja.
Teoreti~ari istorije su bili svesni specifi~nosti predstavljanja istine u dramskom
obliku, ali je bilo i onih koji su branili stvar poezije kao puta do saznavanja pro{losti.
Filip Sidni je tvr dio da ono najbolje u istoriografiji predstavlja – predmet za pesnika.
Bejkon je, tako|e, mada s manje entuzijazma, smatrao da fiktivna istorija pru`a neko
zadovoljstvo duhu. Tomas Hejvud /Thomas Haywood/ je, me|utim, nalazio da se kon-
kretno istorijsko prisustvo mo`e najdoslednije o~uvati upravo u vidu istorijske drame,
predstavljanjem `ivih inkar nacija istorijskih likova, dostupnih ~ulima gledalaca.24
Posebno razvijenu teoriju istorije i istoriografije Holder nes nalazi u Hamletu,
gde je Duh – svedok. U posedu je tajnog znanja, istorijskih ~injenica koje su potom
bile prilago|ene po`eljnoj verziji. Klaudije je autor zvani~ne istorije Danske, neko ko
naknadno preoblikuje pro{lost. Hamlet, na kraju, svoju povest poverava povesni~aru
– Horaciju, od koga tra`i, da njegovu “kazuje povest”. (Hamlet, V,ii, 343, CD, Knji-
ga ~etvrta, str. 151). Duh je Hamletu nalo`io da ’prere`ira istoriju’, ka`e Holder nes,
da ispravi ’vreme koje je iza{lo iz zgloba’. No, pitanje je, nastavlja on, da li se i Ha-
mlet pokazao kao dobar reditelj i kao dobar pripoveda~ Duhove pri~e. I pitanje je da
li }e se Horacio pokazati kao pripoveda~ kakvog Hamlet zami{lja. Hamletova `iva
istorija posta}e Horacijeva pri~a, ali da li }e Horacijeva pri~a mo}i da bude Hamleto-
va istina?
Sli~na, teorijska, pitanja o prirodi istoriografije nalaze se i u istorijskim drama-
ma. Ri~ard Gloster (Ri~ard III) deluje kao da je odli~no upu}en u sve one teorijske
postavke i interpretativne strategije pomo}u kojih mi nastojimo da ga defini{emo i ob-
jasnimo.25 U svom uvodnom monologu poigrava se zna~enjima Sunca (izvora svetlo-
sti, i amblema na grbu njegovog brata, kralja Edvar da IV Jorka) i senke (sopstvenog
polo`aja – u senci istorijske uzro~nosti, polo`aja pasivnog simptoma, ali i tamne i
dvosmislene plodnosti bivanja u senci, i senke kao takve, ali i “seni koja hoda”, kako
[ekspir u Makbetu naziva glumca). Ri~ard Gloster je otelovljenje histrionskog u isto-
riji, on je i pisac, i reditelj, i glumac. “Svestan (...) ekstra-tekstualnih uslova sopstve-
ne mogu}nosti, Ri~ard pokazuje akutnu svest o ’senci’ istorije, o onom marginalnom
248
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
prostoru gde istorija nastaje ne samo usled smrti i stupanja na presto, bitaka i pogu-
bljenja, ve} isto tako i usled mo}i sveta senki, dimenzije snova i fantazija, proro~an-
stava koja se sama ispunjavaju i fikcija koje postaju stvar nost:

“Skovao sam plan ve}, preduzeo mere,

Da budalastim proro~anstvima,
Klevetama i praznim snovima...”
(RIII, I,i, Celokupna dela, Knjiga {esta, str. 96) 26

Ri~ard smi{lja i, instrumentalizuju}i druge, ostvaruje zaplete, koji potom postaju – isto-
rija. On ra~una sa Edvar dovom smr}u i istovremeno, koriste}i najmanje procepe u vre-
menu i Edvar dovoj obave{tenosti, precizno organizuje Klarensovo zato~eni{tvo i smrt,
samouvereno koristi lakover nost i sujeverje oba brata. Istorija je u ovoj drami proble-
matizovana i kao proces odvijanja doga|aja u vremenu, ali i kao povest o tim doga|a-
jima prera|ena u snu, u no}noj mori, ili u zvani~nom saop{tenju. I Klarensov san pred
smrt i Ri~ar dov san pred Bosvortsku bitku, predstavljaju imaginativne varijacije pret-
hodnih realnih istorijskih doga|aja. Ili, kako ka`e Holder nes, igru senki.
U tekstu drame ostvarena je jedna slo`ena implicitno teorijska problematizaci-
ja istoriografije. Pitanje koje se nalazi u sredi{tu je paradoksalan odnos izme|u isto-
rije kao sleda realnih doga|aja i istorije kao konstruisanog narativnog teksta. Jedno
od mesta na kojima se jasno razabire ta otvorena i samosvesna kvaziteorijska zapita-
nost o prirodi teksta kojim se saop{tava ne{to o doga|ajima iz (u ovom slu~aju najne-
posrednije) pro{losti je scena u kojoj pisar obja{njava kako je nastao izve{taj o pogu-
bljenju lor da Hejstingsa.

“Evo optu`be ~estitoga lor da

Hastingsa, pisane u zvani~noj for mi,
Da se pro~ita u Pavlovoj crkvi.
Gle kako je lepo sastavljena!
Jedan’est sam je sati prepisiv’o;
Sino} ju je Kejtsbi meni poslao;
I prvi je sastav toliko trajao,
A jo{ pre pet sati Hejstings be{e `iv,
Neosumnji~en i nesaslu{avan,
I u slobodi. Lep mi je to svet!
Ko je tako tupav da ne bi mogao
Prozreti ovakvu o~itu ujdur mu?
A ipak, ko bi smeo re}i to?
R|av je svet; i bi}e svemu r|av kraj
Kad se i zlo~in pre}utkuje taj” (RIII, III, vi, CD, Knjiga {esta, str. 168-169)

Postavlja se pitanje kako nastaje jedan zvani~ni dokument. [ta se time saop{tava po-
tonjim sastavlja~ima istorije? Istina je iskrivljena ve} u dokumentu, ~ak i unapred,
dok je lord Hejstings jo{ bio `iv – sro~en je dokument na osnovu kojeg }e o ~injeni-
249
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
cama realnosti suditi savremenici, i na osnovu kojih }e o ~injenicama pro{le realno-
sti pisati istoriografi. Pisaru je, razume se, jasno o ~emu se radi, u pitanju je “o~ita uj-
dur ma”, ali niko se, usled straha, ne usu|uje da to obelodani. Onaj ko poseduje mo}
u datom trenutku u prilici je da grubo i beskrupulozno manipuli{e ne samo istinom sa-
da{njosti, ve} i istinom budu}e pro{losti.
Postoje, me|utim, i alter nativni izvori za budu}e sastavlja~e istorije. U prvoj
sceni istog III ~ina, vodi se, izme|u Ri~ar da i njegovog sinovca, de~aka prestolona-
slednika, princa Edvar da, jedna, moglo bi se re}i, teorijska rasprava o prirodi istorij-
skog pam}enja. Kada sazna da }e prebivati u Taueru, kuli koja je videla mnoga po-
gubljenja, Edvard se tome ba{ ne raduje, ali, nezavisno od toga, sa stricem zapodeva
razgovor o prvom, legendar nom, graditelju Tauera – Juliju Cezaru. Ri~ard potvr|u-
je da je Cezar, navodno, zapo~eo gradnju kule, ali da su je mnogi posle njega dogra-
|ivali. Princa zanima da li je to zapisano, ili se “s kolena na koleno pri~a”. Od strica
saznaje da je zapisano, ali sam pretpostavlja da bi, ~ak i da nije bila zapisana, istina
`ivela kroz vekove, da bi trebalo da bude preno{ena potonjim generacijama, sve do
“su|ena dana”. Ri~ard u tom razgovoru kao da zastupa ono {to je zapisano (u njego-
vom je interesu da zastupa stvar verodostojnosti dokumenata, jer se on, izme|u osta-
log, uzda u fingiranu istinu saop{tenja o Hejstingsovom pogubljenju), dok prestolo-
naslednik, ~ini se, zastupa stvar jednog transistorijskog znanja, koje, ka`e Holder nes,
nema neposredni izvor, ve} postoji nalik religijskom otkrivenju, kao neka otvorena
istina, koja opstaje nepromenjena tokom vekova, prenose}i se s kolena na koleno.
Holder nes nalazi da junak njihove rasprave – Julije Cezar – ironi~no spaja obe teo-
rije istorije, jer njegova slava po~iva na legendi, na pa`ljivo pisanim dokumentima,
na Cezarovim sopstvenim istoriografskim zapisima, na istorijama drugih autora, ko-
je su usmeravale mi{ljenje potonjih generacija. Princ, u svom zaklju~ku, favorizuje
istoriju u legendi:

“ Ali, i da nije
Zapisana, mislim da bi ta istina
@ivela od veka do veka, pri~ana
Celome potomstvu do su|ena dana” (RIII, III,i, CD, Knjiga {esta, str. 151)

“Julije Cezar je bio slavan ~ovek.

Ono ~ime mu je hrabrost bogatila
Um, njegov um je zapisao, da bi
Obesmrtio hrabrost njegovu,
Te smrt ne osvaja toga osvaja~a,
I on slavan `ivi mada nije `iv” (RIII,III,i, CD, Knjiga {esta, str. 151)

Nastavak njihovog razgovora predstavlja poznato mesto u kojem Ri~ard publici otkri-
va svoju ve{tinu manipulisanja dvostrukim zna~enjem:

Gloster (za sebe): Rano mudrim, vele, da je kratak vek.

Princ: [ta ka`e{ to stri~e?
250
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 Gloster: Ka`em, no, da slava
Dugo `ivi i kad nije zapisana.
(za sebe)
Ja, kao Porok u obliku Krivde
Na pozor nici dajem smisla dva re~ima istim. (RIII, III,i, CD, Knjiga {esta, str. 151)

Ri~ard je cini~an. On de~aku govori da ba{ zato {to je toliko pametan – ne}e dugo `i-
veti, ako ni zbog ~ega drugog, ono da bi Ri~ard, kao samouvereni manipulator isto-
rijskog znanja, naspram maloletnog zagovor nika legendar ne istine, bio u pravu. Uzda
se u sopstvenu ve{tinu baratanja dvosmislenostima, ne samo u bezazlenim rasprava-
ma sa sinovcima, nego – vidi se iz njegovog odnosa prema Edvar du, Klarensu, Hej-
stingsu – i u va`nim dr`avnim stvarima. On }e ubiti prestolonaslednika i njegovog
brata, s uverenjem da }e i njihove smrti mo}i da opravda nekim dokumentom, sop{te-
njem, nekom verbalnom manipulacijom. No, njihovi glasovi }e se pojaviti u njego-
vom sopstvenom snu. Snovi, tu`balice i proro~anstva u ovoj drami prenose legendar -
nu istoriju ~iju je mo} zastupao prestolonaslednik Edvard. Verodostojnost takve, al-
ter nativne, istoriografije, ’teorijski’ je razmotrena u razgovoru izme|u prin~evog mla-
|eg brata i Ri~ar dove majke, njegove bake, stare vojvotkinje od Jorka. Unuk baki pri-
~a kako je ~uo da je Ri~ard kao de~ak rastao tako brzo da je ve} dva sata po ro|enju
mogao da jede koru od hleba. Na bakino pitanje od koga je to ~uo, on ka`e od Ri~ar -
dove dojkinje; na njenu primedbu da je ta dojkinja umrla davno pre nego {to je njen
mali sagovor nik, mladi Jork, ro|en, on ka`e da onda ne zna ko mu je to rekao (RIII,
II, iv, 10-34, CD, Knjiga {esta, str.144-146). Tako, naime, postoji legenda, ona deluje
verodostojno, ali se ne mo`e potvr diti. I potencijalni svedok je proizvod mita, mitski
lik. Odjeci u savremenoj stvar nosti odra`avaju savremeno iskustvo i ~ine jezgro ne-
kog budu}eg mita.
Holder nes odnose istorije i fikcije u istoriografiji i drami ispituje u vezi sa obe
tetralogije i sa Hamletom. Valja obratiti pa`nju na jo{ jedan detalj s po~etka Drugog
dela Henrija IV. Re~ je o prvoj sceni u kojoj Nortamberlendu sti`u protivre~ne ve-
sti o ishodu vojevanja njegovog sina Persija Ognjanina kod [ruzberija. Sukobljeni
isve{taji o bici koje donose Bar dolf, Travers i Morton pokazuju koliko je, pre sve-
ga, te{ko utvr diti autenti~nost neke istorijske ~injenice, i kako je lako sro~iti neku
interpretaciju na osnovu nepouzdanog izvora. Bar dolf prvo saop{tava da je Persi po-
bedio, a da je Princ Hal poginuo, porede}i Persijevu pobedu sa Cezarovim uspesi-
ma (2HIV, I,i, 13-22, CD, Knjiga peta, str. 203-204). Nortamberlend se, me|utim,
interesuje za izvore (2HIV, I,i, 23-24, CD, Knjiga peta, ibid.) i Bar dolf biva primo-
ran da prizna da su njegove infor macije iz druge ruke. Sluga Travers, pak, donosi
vesti da je pobuna

“bila lo{e sre}e

I da se Ognjaninov oganj ugasio” (CD, Knjiga peta, str. 204-205) 27

Kona~nu istinu Nortamberlendu saop{tava Morton, na ~ijem je licu ispisana istorija:

251
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 “^elo tog ~oveka, k’o naslovna strana,
Prirodu tragi~ne knjige kazuje” (2HIV, I,i, CD, Knjiga peta, str. 205)

Nortamberlend sa njegovog lica ne ~ita “Cezarove pobede” ve} “Prijamov o~aj” ka-
da mu je saop{teno da je pola Troje spaljeno.
Iz te scene jasno proizlazi kako se istorija mo`e uobli~iti u razli~ite povesti, u
zavisnosti od izvora, od publike kojoj je namenjena i od njene o~ekivane ili neo~eki-
vane recepcije. Tu scenu je, me|utim, poeti~ki, teorijski, pripremio Prolog {to ga iz-
govara Glas, lik oblikovan po Vergilijevoj Fami iz ^etvrtog pevanja Eneide, koja pod-
razumeva i komunikaciju i reputaciju, i pri~u i zapis. [ekspirov Glas, za koga scen-
sko uputstvo ka`e da treba da bude obu~en u ode}u na kojoj su iscrtani brojni jezici,
izgovara slede}e stihove:

“Razgla{ujem {ta je na lopti Zemljinoj.

Na jeziku mome stalne klevete,
Objavljivane na svima govorima,
Pune ljudske u{i la`nim vestima.
Pri~am o miru, dok neprijateljstvo,
Skriveno osmehom, zadaje rane svetu.
I ko sem Glasa, sem mene, izaziva
Uzbunu stra{nu, odbrambene mere,
S mi{lju da godina, koju drugi jad
Mu~i, sad je te{ka od svirepog rata,
Mada to nije? Glas je svirala
Gde duvaju sumnje, zavist, pretpostavke,
I tako prosto spravljena, da ono,
Mnogoglavo i tupo ~udovi{te,
Ve~ito neslo`na, nestalna gomila
Mo`e da svira u nju.” (2HIV, Prolog, CD, Knjiga peta, str. 201)

Ako smo prolog za Henrija V mogli videti kao neku proto-teoriju recepcije, prolog za
Drugi deo Henrija IV mo`e se videti kao jedna skepti~na proto-teorija medija masov-
ne kominikacije. Glas mo`e da uti~e na sada{njost utoliko {to protura la`ne infor ma-
cije, ba{ kao {to i tendenciozna istorijska interpretacija koja se ne obazire na ~injeni-
ce mo`e da uti~e na budu}u svest o nekoj sada{njosti, a budu}oj pro{losti. Svu tu di-
namiku i dijalektiku Glasa [ekspir sme{ta u – pozori{te, jer je upravo drama dijalo{ki
medijum, u kojem se mogu zadr`ati sve protivre~nosti istorijske polifonije, pa ~ak i
ispitati mogu}i protivre~ni istoriografski ishodi verbalno i narativno artikulisanog
(ne)poznavanja ~injenica. Glasu je ku}a – pozori{te:

“Al’ {to ja
Da rasklapam dobro poznati mi sklop
Pred svojom ku}om?” (2HIV, Prolog, CD, Knjiga peta, str. 201)
252
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
Holder nes zaklju~uje da pozori{ne metafore ukazuju na ne{to slo`enije od jednostav-
nog razlikovanja istine i la`i u istoriografiji. Pozori{te je ono koje zna, ka`e Holder -
nes, da se istina sastoji od mnogih jezika koji se me|usobno takmi~e, da svaki istorij-
ski ~in mo`e proizvesti niz pripovesti i niz pozori{nih ~inova, i da ~ak ni najpouzda-
nija istorijska ~injenica ne mo`e izbe}i izvesnu defor maciju u procesu preno{enja po-
sredstvom Glasa.
Holder nes se u svojoj poslednjoj knjizi o istorijskim dramama zapravo bavi
jednom implicitnom teorijom istorije u [ekspirovim istorijskim dramama. Istina,
Pam}enje i Pouka, kao glavni likovi jedne ciceronovske teorije istorije, ili pak pred-
stavljanje, naracija i ideologija, kao glavne teme teorije istorije postmoder nog doba,
predstavljali su, u nekom obliku, probleme sa kojima su se suo~avali i pisci ranog mo-
der nog doba. On ne insistira na odvojenosti i nesavladivim razlikama izme|u pro{lo-
sti, oko koje istoriografska, ili dramska, rekonstrukcija kru`i kao oko nedosezljivog
sredi{ta, i vremena u kojem ta rekonstrukcija nastaje. Tvr di da su u ranom moder nom
dobu u Engleskoj postojale razli~ite istoriografske metodologije, razli~iti postupci,
tretmani istorijskog znanja. Za, razliku od Tilijar da, Holder nes kao dominantni isto-
riografski diskurs ne vidi providencijalnu istoriografiju ve} jednu neoklasi~nu, tokom
srednjeg veka `ivu, tradiciju povesti o herojskim postignu}ima. Njemu je, me|utim,
stalo do toga da u [ekspirovim dramama, pored te tradicije, razabere i jednu `ivu i
sna`nu svest o njenom ideolo{kom karakteru. [tavi{e, i jedan optimizam plebejskog
teatra i njegove mo}i da – stvara istoriju.
Ukoliko bismo, na kraju, poku{ali da obuhvatimo ishode ~itanja [ekspirovih
istorijskih drama iz perspektive kultur nog materijalizma, moglo bi se re}i da se [ek-
spirove drame, u dijalogu sa autorima koji su zagovor nici jedne specifi~ne “her mene-
utike sumnje”, pojavljuju kao polifone, protivre~ne, samo na povr{ini politi~ki pravo-
ver ne, a ispod povr{ine provokativne, subverzivne i uznemiruju}e imaginativne vari-
jacije na teme poznate iz istoriografskih povesti.

Napomene
1 Jonathan Dollimore and Alan Sinfield, “History and ideology: the instance of Henry V”, Alterna-
tive Shakespeares, ed. John Drakakis, Methuen, London, 1985, str. 206-227; Alexander Leggat,
Shakespeare’s Political Drama, Routledge, London and New York, 1988; Phyllis Rackin, Stages of
History, Shakespeare’s English Chronicles, Routledge, London, 1991; Catherine Belsey, “Making
histories then and now: Shakespeare from Richard II to Henry V”, Uses of History, Marxism, post-
modernism and the Renaissance, str. 24-46; Graham Holder ness, Shakespeare’s History, Gill and
Macmillan, Dublin, 1985; Graham Holder ness, Nick Potter, John Tur ner, Shakespeare, The Play of
History, Macmillan, London, 1987; Graham Holder ness, Shakespeare Recycled, The Making of Hi-
storical Drama, Harvester Wheatsheaf, New York, London, Toronto, 1992; Graham Holder ness,
ed, “Introduction”, u: Shakespeare’s History Plays: Richard II to Henry V, Macmillan, Basingstoke
and London, 1992, str. 1-34; Graham Holder ness, Shakespeare: The Histories, St. Martin’s Press,
2000;
2 Jan Kot, “Kraljevi”, [ekspir na{ savremenik, preveo Petar Vuji~i}, SKZ, Beograd, 1963,
str. 7–59.
3 “History and ideology: the instance of Henry V”, str. 210.
253
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
4 Lily B. Campbell, Shakespeare’s “Histories”, Mirrors of Elizabethan Policy, Methuen, London,
1977 (11947).
5 O tome: Stephen Orgel, The Illusion of Power, Political Theatre in the English Renaissance,
University of Califor nia Press, Berkeley, Los Angeles, London, 1975; “Making greatness famili-
ar”, u: Stephen Greenblatt, ed, The Power of Forms in the English Renaissance, Pilgrim Books,
Oklahoma, 1982.
6 “History and ideology: the instance of Henry V”, str. 211.
7 Citirano prema: Viljem [ekspir, Henri V, preveli @ivojin Simi} i Trifun \uki}, Celokupna dela,
Knjiga peta, BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978, str. 303–418, i: William Shakespe-
are, King Henry V, edited by T.W. Craik, The Ar den Shakespeare, Routledge, London and New
York, 1995.
8 Ibid, str. 214..
9 Ibid, str. 215.
10 Ibid, str. 216. Navedene podatke citiraju po: William Hunt, The Puritan Moment, Cambridge,
Mass., London, Harvard University Press, 1983, str. 60-61.
11 Ibid, str. 217.
12 Graham Holder ness, Shakespeare’s History, Gill and Macmillan, Dublin, 1985; “Theatres of
History: Chronicle Plays”, u: Graham Holder ness, Nick Potter, John Tur ner, Shakespeare: The
Play of History, Macmillan, Houndmills, Basingstoke and London, 1988, str. 13-82; Shakespeare
Recycled, the Making of Historical Drama, Harvester Wheatsheaf, New York, London, Toronto,
Sydney, Tokyo, Singapore, 1992; Shakespeare: Histories, St. Martin’s Press, New York, 2000.
Holder nes je i prire|iva~ tri zbor nika tekstova o [ekspiru pisanih iz perspektive kultur nog mate-
rijalizma, i drugih postmoder nih pristupa, sa akcentom na politi~kim aspektima knji`evnosti i po-
zori{ta: Graham Holder ness, ed, The Shakespeare Myth, Manchester University Press, Manche-
ster, 1988; Graham Holder ness, ed, Shakespeare’s History Plays: Richard II to Henry V, Macmil-
lan, Basingstoke, 1992; Graham Holder ness, ed, The Politics of Theatre and Drama, Macmillan,
London, 1992.
13 Shakespeare: The Play of History, str. 17-19.
14 Ibid, str. 13–88.
15 Poznato je da je romansa u engleskoj knji`evnoj ter minologiji vi{ezna~an pojam. Koristi se za vi-
te{ki spev, za [ekspirove pozne drame, ili tragikomedije Bura, Zimska bajka, Simbilin i Perikle,
ali i za savremene ljubavne romane. Ovde se pod romansom misli na vite{ki spev i uop{te na vi-
te{ku knji`evnoost.
16 Ibid, str. 56, prevod Z.B.N.
17 [to se mo`e re}i za sve drame izuzev Ri~arda III. Holder nes, ina~e, insitira na tome da su one
igrane kao pojedina~ne predstave, i ~itane kao pojedina~na izdanja, i ne prihvata tilijar dovsku ar-
gumentaciju u prilog serijskoj povezanosti svake pojedina~ne tetralogije, a onda i obe me|usob-
no, po hronolo{kom redosledu dramatizovanih doga|aja, kako su objavljene tek u Prvom Foliju.
Kada se uzme u obzir da je prvo napisana ona koja obra|uje kasnije doga|aje: 1 Henri VI, 2 Hen-
ri VI, 3 Henri VI, Ri~ard III, a tek potom ona koja se bavi prethodnim: Ri~ard II, 1 Henri IV, 2 Hen-
ri IV, Henri V, njegov stav zaista deluje ubedljivije.
18 Shakespeare: The Play of History, str. 60.
19 Ibid, str. 82, prevod Z.B.N.
20 Graham Holder ness, Shakespeare: The Histories, New York, St. Martin’s Press, 2000, str. 12.
21 Misli se, naravno, na Aristotelovo razlikovanje istorije kao “onoga {to se zaista dogodilo” i knji-
`evnosti kao onoga {to se “moglo dogoditi po zakonima verovatnosti i nu`nosti”, istorije kao opi-
sa pojedina~nog a pesni{tva kao umetnosti koja se pribli`ava op{tosti filozofije. Aristotel, O pe-
254
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 sni~koj umetnosti, 1451b, u prevodu Milo{a \uri}a, Rad, Beograd, 1982, str. 48. Kao i na Cice-
ronovu poznatu definiciju istorije koja pro{lost spasava od zaborava.: Historia vero testis tempo-
rum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis, qua voce alia, nisi oratoris, im-
mortalitati commendatur. Shakespeare: The Histories, str. 42. Holder nes citira De Oratore, I,ii.
22 Shakespeare: The Histories, str. 46.
23 Ibid, Holder nes citira Holin{eda: “I haue in things doubtful rather chosen to shew the diuersitie of
their writings, than them to agree to my liking: leauing it neuerthelesse to each mans iudgement, to
controll them as he seeth cause. Raphael Holinshed, Chronicles of England, Scotland and Ireland,
“Preface to the Reader”
24 Ibid, str. 47–48.
25 Ibid, str. 84.
26 Citirano prema: Viljem [ekspir, Ri~ard III, preveli @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}, Celokupna
dela, Knjiga {esta, BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd , 1978, str. 91-227; William Sha-
kespeare, King Richard III, edited by Antony Hammond, The Ar den Shakespeare, Routledge,
London and New York, 1994 (11981).
27 Citirano prema: Viljem [ekspir, Henri IV (Drugi deo), preveli @ivojin Simi} i Sima Pandurovi},
Celokupna dela, Knjiga peta, BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978, str. 195-302;
William Shakespeare, The Sceond Part of King Henry IV, edited by A.R. Humphreys, Routledge,
London and New York, 1994. (11966)

Nika Radi}, Govor, 2004.

255
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
 Nika Radi}, pauza ,2003.

256
ProFemina
broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.