12/1/2016

UNIVERZITET U BEOGRADU – SAOBRAĆAJ NI FAKULTET

KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

Osnovne studije:

SISTEM JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA

Podsistemi flek sibilnog transporta putnika - Par atranzit

Predavač: Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.inž.saobraćaja

Beograd, 2016. godine

O SNO V NA PODELA SI STEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA

- AUTOBUSKI PODSISTEM (Bussubsystem)

PODSISTEM - TROLEJBUSKI PODSISTEM (Trolley subsystem)
JAV NOG MASOVNOG - BRT (BusRapidTransport Subsystem)
TRANSPORTA PUTNIKA - TRAMVAJSKIPODSISTEM(TramSubsystem)
(JMTP) - LRT (Light RailTransport Subsystem)
- METRO (MetroSubsystem)
- PRIGRADSKA ŽELEZNICA(Suburban RailSubsystem)

- ZAJEDNI ČKIPRIVATNIAUTOMOBIL(Car Pool)

SISTEM PODSISTEM - ZAJEDNI ČKIAUTOMOBIL(Car Sharing)
JAV NOG GRADSKOG FL EKSIBILNOG TRANSPORTA - JAV NI BICIKL(Public Bike)
TRANSPORTA PUTNIKA PUTNIKA (PARATRANZIT)
(FTP) - TAKSI (Taxi)
(JGTP)
- GRUPNI LI NIJSKITAKSI (Jitneys)
- TRANSPORT NA ZAHTEV(Demand Responsive Transport)

- ŽIČARE (Cable Car)

PODSISTEM - USPINJAČE (Funicular)
SPECIJA LNOG TRANSPORTA - POKRETNE STEPENICE (Escalators)
PUTNIKA - LI FTOV I(Lifts)
(STP)

Slika: Struktura sistema j avnog gradskog transporta pu tnika – Kl asifikacij a prema tehničko–tehnol oškim karakteristikama

1
 12/1/2016

O SNO V NA PODELA SI STEMA JAVNOG TRANSPORTA P UTNIKA

JAVNI GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja otvoren, složen organizaciono – tehnološki

transportni sistem, sa stohastičkom promenom stanja sa ciljem zadovoljenja transportnih potreba
različitih kategorija korisnika koji pruža javnu uslugu unutar grada ili mesta na administrativnoj
teritoriji grada pod unapred definisanim uslovima, vozilima prilagođenim i opremljenim za ovu
namenu, uljkučujući i pružanje staničnih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima).
Podsistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja najznačajniji javni servis mobil nosti
stanovnika urbanih područja.
JAVNI MASOVNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog gradskog transporta putnika, u kome se
transport putnika obavlja po unapred određenim uslovima funkcionisanja: fiksnim trasama kretanja
vozila-linijama, redovima vožnje i unapred definisanim cenama transportne usluge.
U literaturi je često ovaj podsistem sinonim za transport putnika vozilima velikog kapaciteta
(autobus, trolejbus, tramvaj, LRT, metro, prigradska železnica)
PARATRANZIT ili FLEKSIBILNI TRANSPORT PUTNI KA ili kako se često naziva transport putnika na
iznajmljivanje, predstavlja podsistem transporta putnika dodtupan za sve korisnike (grupu korisnika)
koji prihvataju uslove iz međusobnog ugovora, dostupan u prostoru i vremenu kao javna ili
polujavna usluga, koju obezebeđuje operator (prevoznik) u cilju zadavoljenja različitog stepena
individualnih transportnih potreba korisnika. Paratranzit najčešće nema fiksne trase linija i redove
vožnje.
SPECIJALNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem transporta putnika dostupan korisnicima u
prostoru i vremenu kao javna usluga, u kome se transport putnika realizuje na fiksnim trasama po
kojima se kreću vozila, kabine ili beskonačne trake po unapred definisanim uslovima.

PA RATRANZIT

PARATRAN ZIT ili fl eksibilni transport putnika je podsistem javnog gradskog transporta koji se
po svom konceptu nalazi između putničkog automobila i standardnog autobuskog
podsistema JMTP, koji korisnicima sis tema pruža najfleksibilniju uslugu u smislu trasa
kretanja vozila, vremena obavljanja usluge, izbora vozila, izbora prevoznika, tarife i načina
korišćenja.

Fleksibilnost svakog od elemenata usluge varira, po pitanju usklađenosti sa transportnim

potrebama i zahtevima, od transportne usluge sa potpuno definisanim (fiksnim) elementima
do potpuno fleksibilne usluge kod koje se elememti određuju u vremenu bliskom vršenju
(neposredno pre vršenja) usluge.

Paratranzit se na osnovu tehničko-tehnoloških karakteristika može podeliti na:

- Zajednički privatni automobil (Car Pool)
- Zajednički automobil (Car Sharing)
- Javni bicikl (Public Bike)
- Taksi (Taxi)
- Grupni linijski taksi (Jitneys)
- Transport na zahtev (Demand Responsive Transport)

2
 12/1/2016

PA RATRANZIT

Ukoliko se kao kriterijum uzme način korišćenja u smislu dostupnos ti usluge, podsistem
fleksibilnog transporta putnika može biti dostupan različitim kategorijama korisnika. U tom
smislu paratranzit se može klasifikovati u tri karakteristične grupe:

• Privatni paratranzit. Ova kategorija paratranzita praktično predstavlja modifikovano

korišćenje transporta za sopstvene potrebe, gde je realizacija transportnih potreba
omogućena samo onim korisnicima koji poseduju vozilo ili korisnicima koji su u
neposrednom kontaktu sa vlasnikom vozila.

• Polujavni paratranzit. Ova kategorija paratranzita dostupna je za korišćenje samo

onim korisnicima koji su spremni da realizaciju svojih transportnih potreba plate
unapred (aranžman sličan specijalizovanom klubu) koji prihvataju uslove iz
međusobnog ugovora. Ovakva transportna usluga dostupna je svima iz jedne poslovne
institucije, škole ili susedstva, ali ne i drugim građanima.

• Javni (redovni) paratranzit. Ova kategorija p aratranzita dostupna je za sve korisnike

kao javna usluga u prostoru i vremenu pod unapred definisanim i poznatim uslovima.

PA RATRANZIT – CA R POOL

ZAJEDNIČKI PRIVATNI AUTOMOBIL (Car pool) je pods istem fleksibilnog javnog gradskog
transporta putnika dostupan određenom broju korisnika u prostoru i vremenu kao
polujavna usluga, u kojem jedan korisnik (obično vlasnik privatnog automobila) koji je
ujedno i pružalac usluge, dogovorno sa ostalim korisnicima vrši pl aniranje i optimizaciju
transportnog procesa u cilju realizacije zajedničke vožnje.

Korišćenjem zajedničkog privatnog automobila realizuje se

zajednička vožnja više osoba privatnim automobilom, a da
vozač-pružalac usluge nema direktnu finansijsku korist za
proizvedenu i izvršenu transportnu uslugu.

Zajedničko korišćenje privatnog automobila se zasniva na

konceptu deljenja troškova među učesnicima (obi čno pogonske
energije). Korisnici zajedničke upotrebe privatnog automobila
mogu platiti manju (simboličnu) sumu pružaocu usluge zato što
je napravio uspešan spoj između korisnika koji tragaju za istim
tipom usluge.

Organizacija ovog podsistema fleksibilnog transporta putnika

najbolje funkcioniše ukoliko je organizovano putem on-line
softvera za povezivanje osoba koja tragaju za istim tipom usluge.

3
 12/1/2016

PA RATRANZIT – CA R POOL

Slika: Tehnologija rada podsistema zajedničkog privatnog automobila

(Izv or : muk ulbis ht.com)

PA RATRANZIT – CA R POOL

4
 12/1/2016

PA RATRANZIT – CA R POOL

Prednosti korišćenja zajedničkog privatnog automobila direktno se projektuju na kvalitet

života u gradovima, jer sa jedne strane utiču na smanjenje upotrebe individualnog
putničkog automobila, a samim tim i na stvaranje složene saobraćajne slike (pre svega
saobraćajne gužve), a sa druge strane utiče na manje zauzeće gradskih površina kroz
izvedeni broj javnih parking mesta.

Osnovni preduslovi za masovno korišćenje zajedničkog automobila:

• Podizanje svesti stanovnika vezanih za kvalitet života u gradovima,

• Integracija softvera za pronalaženje odgovarajućih korisnika ove usluge,
• Logička integracija svih sis tema javnog gradskog transporta putnika, pre svega kroz
stavljanje informacija o zaj edničkom korišćenju privatnog automobila na vebsajt ili u
infomaterijal o sis temu javnog masovnog transporta putnika,
• Obezbeđenje jednostavne pristupačnosti usluzi Park and Ride (parkiraj i vozi)
• Promocija partnerstva sa podsistemom javnog masovnog transporta putnika

• Izgradnja posebnih parkinga za privatna vozila zajedničke upotrebe, itd...

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

CAR SHARING - zajednički automobil (klub automobila) je pods istem fleksibilnog javnog
gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna ili
polujavna usluga, u kojem korisnik sam vrši planiranje i optimizaciju transportnog procesa
u skladu sa sopstvenim transportnim potrebama.

Za realizaciju svojih transportnih potreba korisniku je na raspolaganju vozni park različitih

kons trukciono eksploatacionih karakteristika, koji koristi za pojedinačna putovanja, a tarifu i
uslove korišćenja ugovara sa operatorom pre početka korišćenja usluge.

Ova usluga se uglavnom zasniva na članstvu (klubu) koje ne zahteva poseban pisani
sporazum (ugovor) svaki put kada korisnik rezerviše i koristi vozilo. Kompanija koja nudi na
raspolaganje zajednički automobil pruža članovima pristup razgranatoj mreži vozila koja su
dostupna korisnicima po principu 24/7 na samouslužnim lokacijama i pristupačnim tarifama,
koje uključuju pogonsko gorivo, osiguranje i održavanje.

Cene su u direktnoj srazmeri sa intenzitetom korišćenja usluge i niže su u odnosu na troškove

automobila u privatnom vlasništvu. Na ovaj način stanovnik grada preusmerava fokus sa
vlastitog privatnog automobila ka racionalnijem pristupu upotrebe zajedničkog automobila.

5
 12/1/2016

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

Slika: Tehnologija rada podsistema Car Sharing

(Izv or : muk ulbis ht.com)

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

6
 12/1/2016

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

1. 200 .000
S ev ern a Ame rika 1. 100 .00 0

Nemač ka
1. 000 .000

800 .000
Bro j člano va Car-Sharing

75 0. 000

600 .000

400 .000

200 .000

80. 000
0
20 00 200 1 200 2 2003 20 04 20 05 20 06 200 7 200 8 2009 20 10 20 11 20 12 201 3 201 4

Slika: T rend razvoja Car-Shring us luge u SAD i Nemačkoj

(Izvor: Ali anz; Shaheen, Susan, Transportati on Sustainbility Research Center, University of California, Berkeley (2012); Bundesverb an d Car-Sharing e.V. (2014))

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

Slika : Mapa Mobility Car-Sharing stanica u Švajcarskoj (Od 2007. do 2009. godine razvijeno je 1.100 terminala)
(Izvor: Mob ility Co op er at ive)

7
 12/1/2016

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

Prednosti korišćenja pods istema Car Sharinga

 Korišćenje zajedničkih automobila menja navike korisnika u realizaciji transportnih

potreba i podstiče modalno preusmeravanje ka održivijim vidovima gradskog transporta
putnika;

 Raspolaganje zajedničkim automobilima štedi javni prostor, jer smanjuje korišćenje

privatnih automobila;

PA RATRANZIT – CA R SHA RING

 Korišćenje zajedničkih automobila direktno utiče na vidovnu raspodelu motorizovanih

kretanja u gradu, jer povećava broj korisnika sistema javnog masovnog transporta
putnika;
 Korišćenje zajedničkih automobila podstiče dinamičnost sistema gradskog transporta
putnika i doprinosi stvaranju efikasnijeg i efektivnijeg njegovog na jznačajnijeg
podsistema - javnog masovnog transporta putnika;
 Korišćenje zajedničkih automobila utiče da se transportna usluga obezbedi na fleskibilniji
i obuhvatniji način;
 Korišćenje zajedničkih automobila smanjuje vreme putovanja k ao jednog od osnovnih
elementa svih oblika kvaliteta od strane korisnika sistema javnog gradskog transporta
putnika;
 Korišćenje zajedničkih automobila smanjuje troškove putovanja u odnosu na korišćenje
privatnih automobila;
 Korišćenje zajedničkih automobila doprinosi održivom razvoju i kvalitetu života u
gradskim aglomeracijama

Polazeći od činjenice da u Cirihu 6% stanovnika korisnici usluge upotrebe zajedničkih

automobila, može se samo pretpostaviti kakvi bi efekti bili kada bi ovaj odnos bio isti u
orgromnim gradovima kao što su Pariz, London, Šangaj, itd...?!

8
 12/1/2016

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

JAVNI BICIKL (Public Bike) - je pods istem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika
dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem korisnik svoju
transportnu potrebu realizuje ili dopunjuje korišćenjem javnog bicikla, sam opti mizirajući
transpotni proces.
Postoje dva tipa programa za iznajmljivanja bicikla koji se primenjuju u sis temu javnog
transporta putnika:
• Na stajalištima sistema javnog masovnog transporta putnika (U slučaju takozvanih
“staničnih šema”, bicikli su dostupni na samouslužnim stanicama širom grada 24 časa
dnevno, 7 dana u nedelji i mogu se vratiti na bilo koju stanicu nakon iznajmljivanja).
• Posebno organizovanim uslužnim punktovima u gradu (U slučaju “fleksibilnih šema”,
bicikli su dostupni svuda po gradu, a ne samo na stanicama iznajmljivanj a. Mogu se
rezervisati i “otključati” putem t elefonskog poziva i parkirati bilo gd e u gradu nakon
iznajmljivanja).

Naplaćivanje usluge u slučaju obe šeme je vremenski uslovljeno.

Zahvaljujući programima “korišćenja zajedničkih bicikla” poslednjih godina vožnja

biciklom je postala popularan način realizacije sopstvenih transportnih potreba i lak i
jednostavan način stizanja do krajnje tačke putovanja

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

9
 12/1/2016

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

Slika: Tehnologija rada podsistema javnog bicikla

(Izv or : Trans por t for Lond on)

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

Se attle
Montreal
Washington (Metro Area)
Barcel ona
L os Ange les
Chi cago
L yon
San Franc isco and Bay A rea
Ne w York
L ondon
Wenzhou
Quingzhou
Huizhou
Taiyuan
Shanghai (Minhang)
Zuhzhou
Paris
Hangzhou
Wuhan

0 10.000 20.000 30. 000 40.000 50.000 60.000 70.000 80. 000 90.000 100. 000
Broj bicikala

Slika: Zastuplj enost javnog bicikla u izabranim gradovima u svetu

10
 12/1/2016

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

U sledećoj tabeli su prikazani primeri studija slučaja u izabranim gradovima sa pozitivnim

primerima korišćenja javnog bicikala.

Pokazatel j PARIS BARCELONA LYON FRANKFURT MONTREAL

Clear DB Statio nnement

Operator Vélib - JCDecaux Vélib - JCDecaux
Channel Rent Montreal

Broj
2.15 3.60 0 1.60 5.60 0 46 6.40 0 65 2.60 0 1.03 9.50 0
stanovnika

Broj javnih
20 .600 3.00 0 4.00 0 72 0 2.40 0
bicikala

Stanovnika /
Bici klu 10 5 53 5 11 6 90 6 43 3

Smart Smart Smart Mobil e

Teh nol ogija card card card Ph one TBD

Business
Profitabi lan Subvencionisan Profitabi lan Subvencionisan Subvencionisan
Mode l
Pretplata Pretplata
Pretpalta & Pretplata Pretpalta &
Finansiranje & Prihod o d & Prihod o d
Parkin g prih od & Budžet grada Parkin g prih od
reklama reklama

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

Vélib (skaraćeno od Velosiped Liberte, što u slobodnom prevodu znači slobodan bicikl) je
jedan od najpoznatijih programa javnog iznajmljivanja bicikala razvijen u Parizu.

Pokrenut je u 2007. godini, na osnovu iskustava iz već uspešnog programa sprovedenog u

gradu Lionu. Sistem je početku imao 10.000 bicikala sa 750 automatskih stanica za
iznajmljivanje kapaciteta 15 ili više bicikala.

U roku od dve godine sis tem se razvio na više od 20.000 bicikala i 1.450 stanica, sa
gus nom od oko 1 stanice na svaki 300 m širom centra, čin eći Vélib najveć i sis tem te vrste
u svetu.

11
 12/1/2016

PA RATRANZIT – PUBLIC BIKE

Da bi se obezbedio nesmetan razvoj ovog podistema fleksibilnog transporta putnika i

maksimalno povećala funkcionalna i ekonomska efikasnost podsis tema, neophodno je da
se u fazama planiranja i projektovanja obezbede sledeći atributi:

• Podsis tem treba da bude tako planiran i projektovan da maksimalno bude pogodan za
korišćenje,
• Da podsistem bude dostupan u prostoru i vremenu u skladu sa realnim zahtevima
korisnika,
• Da podsis tem bude maksimalno integrisan u sistem javnog transporta putnika
(favorizacija programa staničnih šema)
• Da troškovi korišćenja podsistema budu stimulativni u cilju podsticanja vožnji na kratkim
relacijama (npr. potpuno besplatan za ili simbolično tarifiran za korišćenje u prvih 20
minuta)
• Da podsistem obezbedi objekte i opremu koji su efikasno ugrađeni u humano
orijentisanu urbanu sredinu.
• Obezbediti uslove za efikasno održavanje i kontinualni razvoj i unapređenje osnovne
infrastrukture podistema (stanice, bicikli i prateća oprema) .
• Podsis tem razvijati u centrima v elike produkcije putovanja i na najznačajnijim tačkama
transfera putnika
• Dizajn podsis tema mora da stimuliše željeni urbani razvoj i formu grada, sa potpunom
integracijom u urbani pejzaž, itd...

PA RATRANZIT – TA XI

TAKSI (Taxi) predstavlja vid fleksibilnog transporta putnika koji korisnicima pruža
celodnevnu javnu uslugu vozilima malog kapaciteta (obično PA ili van vozilima) na kratkim
relacijama prema zahtevima korisnika po unapred definisanom tarifnom sistemu.
Transportnu uslugu obezbeđuje operator prema definisanom zahtevu korisnika (u pogledu
vremena otpočinjanja, trase i dužine transporta), za koju korisnik plaća cenu koja se određuje
na osnovu određenog modela.

Slika: Tehnologija rada taksi podsistema

12
 12/1/2016

PA RATRANZIT – TA XI

Osnovni problem u organizaciji i uprvljanju ovim podsistemom fleksibilnog transporta

putnika predstavlja određivanje politike c ena (nivo osnovne cene i model formiranja c ene
taksi usluga) i način pristupa tržištu (regulisano ili deregulisan).
Navedene elemente obično definiše organ lokalne uprave kao vlasnik tržišta, na osnovu
istraženih karakteristika transportnih potreba i transportnih zahteva za taksi uslugama na
posmatranom transportnom tržištu.
Uglavnom postoje tri dokazana načina regulisanja pristupa na tržište taksi usluga:
• Ograničavanje broja izdatih taksi licenci (vozila),
• Regulisanje broja taksi vozila preko kriterijuma kvaliteta i bezbednosti,
• Regulisanje nivoa cena.

PA RATRANZIT – TA XI

Tabela: Način reguli sanja taksi transporta u gradovima u Severne Amerike

Grad ili država Bro j taksi vozila Ograničen ja u br oju taksi vozila Uslovi za ulazak n ovih kompanija n a trž ište

Der egulisano (slo bo dan pr istup na tržište usluga)

Vašington 65 00 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Feniks 13 00 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Indiano po lis 60 0 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Sakrament o 35 3 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Der egulisano (sa odr eđ ivanjem nivoa kvalitet a za taksi kompanije)
Njujork (NY livery) 33 00 0 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Dalas 20 00 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Njuark, Nju Džersi 75 0 Ne po sto je Otvoren p ristu p
San Hoz e 47 5 Ne po sto je Otvoren p ristu p
Re gulisano (sist em izdavanje licen ci za taksi vozače)
Njujork 13 08 7 Po sto je Otvoren p ristu p
Čikago 68 03 Po sto je Otvoren p ristu p
Toro nt o, Ontario 49 50 Po sto je Otvoren p ristu p
Hjusto n 22 45 Po sto je Otvoren p ristu p
Majami 20 42 Po sto je Otvoren p ristu p
Bo sto n 18 25 Po sto je Otvoren p ristu p
Filadelfija 16 00 Po sto je Otvoren p ristu p
Kalgari, Alberta 13 11 Po sto je Otvoren p ristu p
Otava, Ontario 10 25 Po sto je Otvoren p ristu p
San Dijego 99 0 Po sto je Otvoren p ristu p
Sjetl 84 2 Po sto je Otvoren p ristu p
San An to nio 75 4 Po sto je Otvoren p ristu p

13
 12/1/2016

PA RATRANZIT – TA XI

Na slici je prikazana je ponuda taksi podsistema izražena kroz odnos veličine grada i
veličine taksi podsistema, odnosno izražena kroz broj taksi vozila i broja stanovnika.

Br isel 1, 4
Zag reb 1, 4
Amster da m 1,8
Ber lin 2, 1
Kop enh agen 2, 1
Čik ago 2,5
Pariz 2,5
L ond on 2,5
Stockho lm 2, 8
Bost on 3,3
Atlanta 3, 9
Dablin 5,2
Beo grad 5,6
Vaši ng ton 12,1
Njujork 16,1

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18

Bro j TAXI vozila na 1000 sta novnik a

Slika: Ponuda TAX I pods istema u izabranim gradovima

PA RATRANZIT – TA XI

POBLEMI U REGIONU
Regulatorni okviri i nadležnosti po nivoima upravljanja - Neusaglašenosti u pristupu
delatnosti na nivou Republike i gradova u smislu da li je to privredna delatnost na otvorenom
tržištu usluga ili javna usluga.
Struktura sis tema - Ponuđeni kapaciteti (broj vozila) u taksi transportu putnika je najčešće
veći od realnih potreba i zahteva za ovom vrstom usluga.
Nizak nivo kvaliteta usluge - Taksi pr evoz funkcioniše u smislu pristupačnosti u prostoru i
vremenu, ali sa niskim parametrima kvaliteta usluge vezanim za udobnost i komfor,osoblje …
Struktura vozila je heterogena - Vozila su uglavnom sa zastarelom tehnologijom u pogledu
bezbednosti, komfora i zaštite okoline. Estetski izgled vozila u najvećem broju slučajeva je loš.
Rezultati rada i transportna efikasnost vozila i vozača je izuzetno niska - Mali broj vožnji u
toku vremena na radu posebno kod nezavisnih taksi vozača, mala srednja dužina vožnje, loše
iskorišćenje inventarskog vremena i vremena na radu, izuzetno nizak nivo iskorišćenja
pređenog puta, itd...
Regulativa na lokalnom nivou ne zadovoljava u potpunosti savremene zahteve za upravljanje
ovim sis temom.
Neadekvatna nadležnost u organizaciji i upravljanju sis temom taksi prevoza putnika.

14
 12/1/2016

PA RATRANZIT – TA XI

Generalno posmatrano, ovaj vid fleksibilnog transporta putnika ima odgovarajuće prednos ti
u odnosu na ostale podsisteme, od kojih su najvažniji:

• Potpuno individualizovana usluga od vrata do vrata,

• Visok nivo komfora i visok stepen pouzdanosti,
• Visoka nivo pristupačnosti u prostoru i vremenu,
• Ne zahteva direktne investicione troškove korisnika u infrastrukturu (ne zahteva
posedovanje transportnog sredstva), ali ni angažovanje korisnika u procesu vožnje ili
parkiranju, itd…

PA RATRANZIT – JIT NEYS

GRUPNI LINIJSKI TAKSI (Jitneys) predstavlja vid paratranzita koji korisnicima pruža javnu
uslugu vozilima malog kapaciteta (5 do 15 sedišta) na fiksnoj trasi linije bez fiksnih redova
vožnje. Sistem radi tako što duž trase linije, izmena putnika (ulasci-izlasci) vrši na zahtev
putnika.
Usluga grupnog taksija podrazumeva da različiti klijenti koriste jedan taksi za jedan deo ili
celu vožnju. Cena vožnje se ovako redukuje i samim tim je niža u odnosu na cenu vožnje za
jednu osobu, odnosno grupni linijski taksi nudi transportnu uslugu po prihvatljivoj fiksnoj
ceni koja je manja od klasičnog taksija, a neznatno viša od sistema javnog masovnog
transporta putnika.
U zavisnosti od toga kako sistem funkcioniše, izmena putnika se vrši na unapred
dogovorenim mestima ili taksi vozila prate fiksne utvrđene trase.
Zajedničko korišćenje taksija ponekad predstavlja alternativu sis temu javnog masovnog
transporta putnika i u oblastima u kojima su transportne potrebe difuzne, (npr. u v elikim
gradovima noću ili ruralnim oblastima).
Vožnja zajedničkim taksijem može biti karika koja nedostaje između sis tema javnog
masovnog transporta putnika i konvencionalnog taksija koji prevozi pojedince i ona grupiše
korisnike tokom jednog dela njihovog putovanja.

15
 12/1/2016

PA RATRANZIT – JIT NEYS

Slika: Tehnologija rada podsistema grupnog linijskog taksi ja (Ji tney u Atlantic City)

Korisnik dolazi na stajalište sa spremnim novcem za kupovinu karte (poželjan tačan iznos).

Po ulasku u Jitney, korisnik vrši plaćanje kod vozača i zauzima slobodno mesto za sedenje (u
ovom podsistemu nije dozvoljeno stajanje).

Po zauzimanju mesta u vozilu, korisnik započinje vožnju. Neposredno pre dolaska vozila na
stanicu koje je željena izlazna stanica, putnik daje signal vozaču da je na sledeć em stajalištu
obavezno zaustavljanje vozila (obično je to taster iznad svakog sedišta ili kabal kontinulno
položen uz unutrašnje bočne strane vozila koji je na dohvat ruke korisniku).

Nakon dolaska vozila na željeno stajalište i potpunog zaustavljanja vozila, putnik napušta
vozilo.

PA RATRANZIT – JIT NEYS

16
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

TRANSPORT NA ZAHTEV (Demand Responsive Transport). Transport na zahtev, spada u klasu
polujavnog i javnog fleksibilnog transporta putnika koji pruža korisnicima fleksibilnu javnu
transportnu uslugu u cilju zadovoljenja pojedinačnih transportnih potreba svakog korisnika
sa vozilima kapaciteta obično 5-20 mesta/vozilu na fleksibilnim trasama i fleksibilnim
redovima vožnje.
Putnički Car Re nt a Car Taxi Jitn ey DRT
Automobil Sharing JMTP
Pool bike/car

Ugovore ni DRT Javni

DRT posebne DRT
name ne

Ovaj podsistem paratranzita pruža dodatnu fleksibilnost usluge, usklađivanjem transportne

ponude sa potražnjom i time se približavajući svakom individualnom zahtevu korisnika. Ove
osobine čine ga pogodnim za pružanje usluge grupama korisnika koje imaju posebne
potrebe, bilo da je reč o višem nivou kvaliteta usluge ili ograničenoj mobilnosti.

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tu su i grupe korisnika kojima postojeći podsistemi javnog masovnog transporta putnika ne

pružaju odgovarajući nivo usluge, pre svega stanovnici oblasti sa niskom gustinom
naseljenosti – prigradska naselja i ruralne sredine, i korisnici sa posebnim potrebama.
DRT je svakako posebna kategorija paratranzita, koji ima sličnosti i razlike sa ostalim
podsistemima javnog transporta putnika, kao što su:

• Sa klasičnim linijskim autobuskim podsistemom: DRT ima fleksibilne trase i redove

vožnje.
• Sa ugovorenim autobuskim transportom („šatl“): Vremena polazaka i dolazaka vozila
DRT nisu uvek fiksna.
• Sa ostalim podsistemima paratranzita: DRT je javna usluge dostupna svima, dok
paratranzit može biti dostupan i samo određenim korisnicima.
• Sa grupnim taksi transportom: Putovanja u podsistemu DRT se zakazaju (u većini
sis tema) unapred, dok se ispostavljanje zahteva u grupnom taksiju vrši direktno na
liniji.
• Sa taksi transportom: DRT prevozi grupu korisnika, koji n e mogu potpuno uticati na
trasu kretanja vozila, dok je taksi transport individualna ekskluzivna usluga, u kojoj
korisnik određuje trasu kretanja vozila.

17
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

Slika: Tehnologija rada podsistema DRT

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

18
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tabela: Kriterijumi za klasi fikacij u DRT (Enoc h i ostali, 2004)

Karakteristika Alternative
Fik sni redovi vožnje
Redovi vožnje usklađeni sa transportnim
Način funkcionisanja zahtevima
Bez unapred definisanih redova vožnje
Fik sna trasa
Tip trase Trasa sa dozvoljenim (definisanim) devijacijama
Fleksibilna trasa
Putnički automobil: < 6 (9) mesta
Tip i kapacitet vozila Minibus: 5 do 15 mesta/vozilu
Midibus: >15 mesta/vozilu
Jedna izvorna tačka i jedna ciljna tačka
Jedna izvorna tačka i više ciljnih tačaka
Tip usluge
Više izvornih tačaka i jedna ciljna tačka
Više izvornih tačaka i više ciljnih tačaka
Usluga „od vrat a do vrata“
Način korišćenja
Definisana stajališta ne mreži

19
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

Westerlund (2000) je definisao više tipova DRT pr ema pažljivo definisanoj fleksibilnosti
mesta zaustavljanja vozila - stajališta i trase.

Stajališta mogu biti krajnje tačke na liniji (terminus i), fiksna stajališta na kojima se vozila
uvek zaustavljaju (slično kao u standardnom linijskom javnom transportu putnika),
unapred definisana stajališta na liniji na kojima se vozila zaustavljaju ukoliko postoje
zahtevi, i mesta za zaustavljanje koja se definišu u skladu sa zahtevima korisnika.

Njegova klasifikacija je vrlo slična predloženoj u projektu SAMPLUS (2000), koji razlikuje
sledeće četiri grupe, odnosno koncepta, DRT podsis tema:

• Linijski (fiksni) DRT na koridoru

• Linijski (polufiksni) DRT na koridoru
• Fleksibilni DRT sa definisanim stajalištima u oblasti opsluge ili na koridoru
• Fleksibilni DRT - „Od vrata do vrata“

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

LINIJSKI (FIKSNI) DRT NA KORIDORU

Kod ovog koncepta usluga je slična standarnom masovnom linijskom transportu putnika,
gde su statičke i dinamičke karakteristike linije unapred definisane. Fleksibilnost ovih
sis tema se ogleda u tom e što prevoznik ima mogućnost odlučivanja da li će obaviti polazak u
skladu sa tim da li postoje dovoljni transportni zahtevi. Najčešći primer jesu sis temi u kojima
se prevoz na jednom delu linij a obavlja uvek dok se određ eni polasci produžavaju do drugih
stajališta na liniji samo ako za to postoji potreba. Ispostavljanje zahteva za prevozom u ovim
sis temima može se vršiti unapred, ali i pri vršenju usluge, odnosno zaustavljanjem vozila na
liniji.

Ле генд а:
- дефинисана стајали шта – заустављање возила
- терминуси само ак о по стоје ТЗ
- (фиксна) стајалишта н а лин ији – возила се увек - тачке заустав љања д ефи нисане у области према
заустављај у захтеви ма кори сника
- дефин исана циљ на тачка (дестин ац ија) - депо вози ла

20
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

LINIJSKI (POLUFIKSNI ) DRT NA KORIDORU

U ovom konceptu unapred je definisana osnovna trasa linije, odnosno osnovna stajališta na
liniji i red vožnje. Polasci na liniji se održavaju bez obzira na ispostavljene zahteve. Za svaku
liniju definisana su i ostala stajališta u neposrednoj blizini glavne trase, na koja vozila staju
samo ukoliko postoje zahtevi korisnika. U praksi, osnovni problem za prevoznike predstavlja
iznalaženje optimalnog odnosa broja skretanja sa osnovne trase linije i uklapanja potrebnog
dodatnog vremena prevoza u postojeći red vožnje. Zato se neretko i od korisnika koji idu do
stajališta na osnovnoj trasi traži da unapred ispostave zahtev za prevozom.

Ле генд а:
- дефинисана стајали шта – заустављање возила
- терминуси само ак о по стоје ТЗ
- (фиксна) стајалишта н а лин ији – возила се увек - тачке заустав љања д ефи нисане у области према
заустављај у захтеви ма кори сника
- дефин исана циљ на тачка (дестин ац ија) - депо вози ла

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

FLEKSIBILNI DRT SA DEFINISANIM STAJALIŠTIMA U OBLASTI OPSLUGE ILI KORIDORU

Ovaj koncept podrazumeva organizaciju usluge DRT u određenoj oblasti ili na koridoru sa
unapred definisanim stajalištima (prepoznatljivim mestima), koja se opslužuju u zavisnosti
od ispostavljenih zahteva za transportom. Ov aj koncept pruža veliku fleksibilnost sis tema, a
optimizacija trase kretanja vozila vrši se na osnovu različitih kriterijuma, npr. minimizacije
vremena čekanj a korisnika, minimizacije broj vozila i pređenih kilometara itd. Najčešću vrstu
ovog tipa DRT predstavlja slučaj kada postoji više početnih (izvornih) tačaka kretanja i jedna
definisana ciljna tačka svih putovanja, i obrnuto, jedna početna i više ciljnih tačaka. Ovakav
tip usluge je karakterističan za specijalni (ugovoreni, šatl) transport: radnika do posla, učenika
do škole, putnika do aerodroma itd.

Ле генд а:
- дефинисана стајали шта – заустављање возила
- терминуси само ак о по стоје ТЗ
- (фиксна) стајалишта н а лин ији – возила се увек - тачке заустав љања д ефи нисане у области према
заустављај у захтеви ма кори сника
- дефин исана циљ на тачка (дестин ац ија) - депо вози ла

21
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

FLEKSIBILNI DRT „OD VRATA DO VRATA“

Ovaj koncept predstavlja n ajfleksibilniji, ali zato i organizaciono najkomplikov aniji, tip DR T,
u kome se usluga vrši „od vrata do vrata“. Usluga je slična taksi transportu, s tim da se ovde
više zahteva korisnika grupiše u jedan polazak vozila, tako da ovaj tip DRT ubraja i „grupni
taksi“ (shared taxi). Ovaj tip usluge je posebno pogodan za specifične ograničeno mobilne
grupe korisnika, kao što su osobe sa posebnim potrebama (starije osobe ili osobe sa
invaliditetom, i sl.).

Ле генд а:
- дефинисана стајали шта – заустављање возила
- терминуси само ак о по стоје ТЗ
- (фиксна) стајалишта н а лин ији – возила се увек - тачке заустав љања д ефи нисане у области према
заустављај у захтеви ма кори сника
- дефин исана циљ на тачка (дестин ац ија) - депо вози ла

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

Tabela: Najveći pods is temi DRT u s vetu (Izvor: Wes terlund, 2006)

Los
Pokazatelj Stockholm New York Birmingham Chicago Pittsburg Göteborg
Angeles

Broj
stanovnika 1,85 8,0 11,8 2,55 3,8 1.75 0,56
(miliona)

Broj korisnika 84.000 73.000 60.000 46.000 38.000 nisu dostupni 27.000
(% od ukupne (4. 5%) (0. 9%) (0. 5%) (1. 8%) (1. 0%) podaci (4. 8%)
polulacije)

Broj prevezenih
putnika 4.5 2.2 2.1 2.0 1.9 1.9 1.7
(miliona)

Jedinični troškovi po
21 €/put 48 €/put 21 €/put 9 €/put 18 €/put 13 €/put 19 €/put
putovanju (vožnji)

Subvenicije/
43 € 12 € 4€ 4€ 8€ 10 € 48 €
stanovniku

22
 12/1/2016

PA RATRANZIT - Demand Responsive Transport

Najčešći problemi prilikom projektovanja i implementacije DRT podsistema vezani su za:

Postojanje “konkurencije” između DRT i ostalih pods istema, pre svega redovnog
autobuskog podsistema JMTP i taksi transporta,

Ekonomska efikasnost - relativno visoki troškovi podsis tema DRT. Prihodi od prodaje
transportne usluge u većini slučajeva ne pokrivaju ukupne realizovane troškove, i samim
tim zahtevaju subvenciona sredstva od nadležnih organa lokalne uprave (vlasnika tržišta)

Zakonski i regulatorni okviri – k ao relativno nov vid transporta zakonski okviri za DRT su
nisu dovoljno definisani i razvijeni na globalnom planu.

Složena organizacija i upravljanje – Efikasnost rada ovog podsistema fleksibilnog

transporta putnika zahteva razvijen on-line softvera za projektovanje statičkih i dinamičih
elemenata linija i softver za povezivanje osoba koja tragaju za istim tipom usluge.

OPŠTI POJMOVI

23