Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D.

Kandić)

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU

PITANJA:
1. Kako se dele supstancije prema sposobnosti provođenja elektriciteta? Objasniti razlike.
2. Koja fizička veličina karakteriše stepen naelektrisanosti nekog tela i koja je njena jedinica? Šta je
električni kvant, kolika je njegova veličina i kako se određuje?
3. Navesti metode za elektrizaciju tela i objasniti razlike.
4. Navesti osnovne principe raspodele naelektrisanja na metalnim telima.
5. Kako glasi zakon o konzervaciji elektriciteta? Obrazložiti odgovor.
6. Kulonov zakon.
7. Kako se definiše vektor jačine električnog polja E? Napisati izraze za vektor jačine polja E koje u
tački X u vakuumu stvara: (a) sistem punktualnih naelektrisanja Q1, Q2, ... , Qn, (b) naelektrisana
površ S sa površinskom gustinom naelektrisanja i (c) naelektrisani domen V sa zapreminskom gu-
stinom naelektrisanja  (sl. A).

Q2 X X
Q1
0 r r
  dS
r2 0

r1 Qn
 dV
S
rn 0
V

E=? E=? E=?

(a) (b) (c)
Sl. A
8. Šta su linije električnog polja, a šta spektar? Napisati sistem diferencijalnih jednačina iz kojeg se
određuje spektar polja. Da li linije električnog polja mogu da se seku? Obrazložiti odgovor.
9. Kako se definiše potencijal električnog polja i koji je njegov fizički smisao? Šta je napon između
dve tačke, kako je definisan i kakav ima fizički smisao? Šta su ekvipotencijalne površi i koji odnos
postoji između njih i linija polja? Objasniti.
10. Ako je poznata raspodela potencijala V(x, y, z) u tačkama nekog električnog polja, izvesti izraz
za raspodelu vektora jačine električnog polja E(x, y, z) u tom polju. Da li funkcija V(x, y, z) može da
ima tačke prekida prve vrste po x, y ili z?
11. U svakom od tri slučaja prikazana na sl. A napisati odgovarajuće izraze za potencijal polja u
tački X u vakuumu, ako je referentna tačka za računanje potencijala u beskonačnosti.
12. Kako glasi Gausov zakon u integralnom, a kako u lokalnom (diferencijalnom) obliku? Nacrtati
sliku, formulisati zakon i objasniti oznake. Ako je poznata površinska gustina naelektrisanja  u
tačkama na površi metalnog tela u vakumu, odrediti vektor jačine E električnog polja na površi tela.
13. Odrediti električno polje E homogeno naelektrisane ravni u vakuumu kada je  0 i  0.
14. Odrediti raspodelu vektora jačine električnog polja E i potencijala u električnom polju usamlje-
ne naelektrisane metalne sfere u vakuumu.
15. Odrediti raspodelu vektora jačine električnog polja E i potencijala u električnom polju u vakuu-
mu, usamljenog, pràvog, neograničenog metalnog cilindra kružnog poprečnog preseka, ravnomerno
naelektrisanog sa površinskom gustinom naelektrisanja 
16. Odrediti raspodelu vektora jačine električnog polja E i potencijala u električnom polju u vakuu-
mu, usamljenog, ravnomerno naelektrisanog sfernog domena sa zapreminskom gustinom naelektri-
sanja 
Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D. Kandić)

17. Energija elektrostatičkog sistema naelektrisanih metalnih tela u vakuumu. Izvesti izraz.
18. Električni kondenzatori, definicija kapacitivnosti i jedinica. Podela kondenzatora prema obliku
elektroda i prema vrsti dielektrika. Energija opterećenog kondenzatora.
19. Izvesti izraz za kapacitivnost pločastog kondenzatora sa vakuumskim dielektrikom. Kolika je
energija, a kolika sila mehaničkog privlačenja elektroda?
20. Izvesti izraz za kapacitivnost sfernog kondenzatora sa vakuumskim dielektrikom.
21. Izvesti izraz za podužnu kapacitivnost cilindričnog kondenzatora sa vakuumskim dielektrikom.
22. Šta je polarizacija dielektrika i koja relacija postoji između vektora D, E i P kod anizotropnih,
izotropnih i homogenih dielektrika? Šta su linearni dielektrici? Šta je proboj dielektrika? Objasniti.
23. Ako je poznata raspodela polja P uz graničnu površ polarizovanog dielektrika sa metalom, kako
onda glasi izraz za gustinu površinskih vezanih naelektrisanja na toj površi? Nacrtati i sliku.
24. Kako glasi generalisani Gausov zakon? Navesti jednu njegovu primenu.
25. Zakon prelamanja linija električnog polja.
26. Poznati su električni pomeraj D i jačina električnog polja E uz fizički malu ravnu površ S na-
elektrisanog metalnog tela koje se nalazi u izotropnom dielektriku. Kolika je površinska gustina slo-
bodnih naelektrisanja na toj površi, a kolika gustina energije polja uz nju? Odrediti pravac, smer i
intenzitet sile koja deluje na S, kao i rezultantnu silu koja deluje na čitavo telo.

ZADACI:
0
4Q 3Q

1. Četiri punktualna naelektrisanja leže u teme-

nima kvadrata stranice a, dok se peto nalazi u 109  F 
0 0 
njegovom centru (sl. 1). Odrediti pravac, smer i a
36  m 
intenzitet Kulonove sile koja deluje na naelek- Q
trisanje u centru kvadrata. Sredina je vakuum.
Podaci: Q=0.1 [nC] i a=6 [cm]. Q 2Q

Sl. 1
2. Vrlo tanak i usamljen prsten poluprečnika
R ravnomerno je naelektrisan količinom elek- 109  F 
triciteta Q1 i nalazi se u vakuumu (sl. 2). Iz vr- 0 
36  m 
lo udaljene tačke X na x-osi, koja se praktično R
nalazi na nultom potencijalu, pušteno je da iz v X
Q1
mirovanja krene punktualno naelektrisanje Q2 O Q2
x  osa
mase m. Odrediti njegovu brzinu pri prolasku
kroz centar prstena O. Gravitaciju zanemariti.
Podaci: Q1=0.2 [nC], Q2= -0.1 [nC], m=1.8
[g] i R=20 [cm]. Sl. 2

3. Odrediti ekvivalentne kapacitivnosti Ce1 i Ce2 kapacitivnih mreža na sl. 3a i sl. 3b, respektivno.
C1 C2 C1 C2

C3 C4 C3 C4

Ce1 Ce2

(a) Sl. 3 (b)

Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D. Kandić)

4. Odrediti kapacitivnost pločastog konden- +Q -Q

zatora na sl. 4 sa podužno heterogenom struk-
turom od dva homogena dielektrika relativnih
permitivnosti r1 i r2. Odrediti i naelektrisanje  r1  r2
ploča, električno polje u dielektricima, ukup-
nu energiju kondenzatora i energiju u svakom
od dielektrika. S S

Podaci: U=300 [V], r1=10, r2=30, d1=1 d1 d2

[mm], d2=3 [mm] i S=7.2[cm2]. Sl. 4

y
5. Usamljena metalna sfera nalazi se u vakuu-
109  F 
mu i naelektrisana je količinom elektriciteta 0 
36  m 
R << a < b
Q1 (sl. 5). U tački A(a, 0) pušteno je da iz sta- Q1
nja mirovanja krene punktualno naelektrisanje RR
m, Q2 v
Q2 mase m. Odrediti njegovu brzinu u tački x

B(b, 0). Usvojiti da je referenta tačka za raču- O

A(a, 0) B (b, 0)
nanje potencijala u beskonačnosti. Uticaj gra-
vitacije zanemariti.
Podaci: Q1=1.8 [nC], Q2=0.5 [nC], m=1.8 [g], Sl. 5
a=36 [cm] i b=1 [m].

S
6. Usamljena metalna sfera poluprečnika R=1.8 [cm] nala- Q
zi se u vakuumu i naelektrisana je količinom elektriciteta R a
Q=1 [nC] (sl. 6). Odrediti kapacitivnost sfere kao i energi-
ju sistema. Takođe, odrediti i poluprečnik a koncentrične
sferne površi S tako da se izvan domena obuhvaćenog njo- ε0
me nađe trećina ukupne elektrostatičke energije sistema.
Sl. 6

7. Odrediti ekvivalentne kapacitivnosti Ce1 i Ce2 kapacitivnih mreža na sl. 7a i 7b, gde je C=5 [nF].

2C 2C 2C 2C

2C 2C 2C 2C

Ce1 Ce2
(a) (b)
Sl. 7
Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D. Kandić)

8. Četiri punktualna naelektrisanja leže u temenima

kvadrata dijagonale 2a (sl. 8). Sredina je vakuum. 0
Odrediti: 4Q1 3Q1
(a) Potencijal električnog polja u centru kvadrata, u a
odnosu na beskonačno udaljene tačke. a
0
(b) Brzinu v koju u centru kvadrata ima mala uljna
kapljica mase m i naelektrisanja Q2, koja dolazi iz a
beskonačnosti polazeći iz stanja mirovanja. Uticaj a

gravitacije zanemariti. Q1 2Q1

(c) Odrediti Kulonovu silu F koja deluje na kapljicu Sl. 8
kada se ova nađe u centru kvadrata.
Podaci: Q1= -Q2=0.1 [nC], m=0.4 [gr], a=4.5 [cm] i
0  10-9/36[F/m].

9. Usamljeno i nepokretno punktualno naelektrisanje y-osa

Q1=2 [nC] nalazi se u vakuumu, u koordinatnom 109  F 
0 
početku (tačka 0 na sl. 9). Odrediti: A 36  m 
(a) Potencijal elektrostatičkog polja u tačkama A(0,
9 cm) i B(18 cm, 0), u odnosu na beskonačno udalje-
ne tačke.
(b) Rad koji izvrše sile polja premeštajući punktu- 0 B
Q1 x-osa
alno naelektrisanje Q2=1 [nC] iz tačke A u tačku B,
odnosno, iz tačke B u A. Da li taj rad zavisi od puta-
nje kretanja naelektrisanja Q2? Obrazložiti odgovor. Sl. 9

10. Dva jednaka punktualna naelektrisanja Q1 leže u y

tačkama A(0, a) i B(0, -b), kao na sl. 10. 109  F 
A(0, a ) 0 
(a) Odrediti potencijal električnog polja u tačkama
Q1 36  m 
C(c, 0) i D(d, 0), u odnosu na beskonačno udaljene
tačke. C (c, 0) D(d , 0)
(b) Ako iz tačke C(c, 0) krene mala uljna kapljica 0 x
Q2 , m v
mase m i naelektrisanja Q2, odrediti brzinu v kapljice
u tački D(d, 0). Uticaj gravitacije zanemariti.
Q1 B(0, -b)
Podaci: Q1=4Q2=8 [nC], a=b=1.2 [cm], c=2a 2
[cm], d=a 15 [cm] i m=0.4 [gr].
Sl. 10
11. Odrediti ekvivalentne kapacitivnosti Ce1 i Ce2 mreža na sl. 11a i 11b, gde je C=5 [nF].
2C 3C 2C 8C

4C 6C 3C 6C

Ce1 Ce2
(a) (b)
Sl. 11
Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D. Kandić)

12. Četiri punktualna naelektrisanja nalaze se

u temenima kvadrata dijagonale 2a, dok je pe- 0
to naelektrisanje 5Q u centru kvadrata (sl. 12). 4Q Q

Odrediti pravac, smer i intenzitet Kulonove si-

le koja deluje na naelektrisanje 5Q. Sredina je a a 109  F 
0 0 
vakuum. Koliki je rad bilo potrebno izvršiti da 36  m 
se naelektrisanje 5Q dovede iz beskonačnosti u 5Q
centar kvadrata? Kako bi odgovor glasio da je
umesto o 5Q reč o naelektrisanju -5Q? Uzeti 2Q 3Q
da je referentna tačka za računaje potencijala u
beskonačnosti. Obrazložiti odgovor. Sl. 12
Podaci: Q=0.1 [nC] i a=3 [cm].

13. Sferni domen je ravnomerno

naelektrisan sa zapreminskom gu- 
stinom elektriciteta  i nalazi
se u vakuumu (sl. 13). U domenu Vakuumska sferna šupljina
se nalazi ekscentrično postavljena d
vakuumska sferna šupljina. Odre- O O1
diti električno polje E u tačkama 109  F 
u šupljini. Obrazložiti odgovor. 0 
36  m 
Šta se menja kada je < 0?

Podaci:   1  C  i d=5 [cm].

12  m3  Sl. 13
(Videti Primer 3 na str. 51 u udžbeniku).

14*. Metalna sfera poluprečnika a naelektrisana je (Rešenje: Videti Primer 1 na str. 124 u
količinom elektriciteta Qs i jednom polovinom se udžbeniku)
nalazi u vakuumu, a drugom u beskonačnom homo-
genom dielektriku relativne permitivnosti r (sl. 14).
Odrediti potencijal V sfere u odnosu na beskonačno
udaljene tačke, kapacitivnost i energiju ovog elektro-
statičkog sistema. Takođe, odrediti i raspodelu na-
elektrisanja na sferi.
Podaci: Qs=2 [nC], a=1 [cm], r=17 i 0 
 10-9/(36) [F/m].
Sl. 14

15*. Odrediti napon U i kapacitivnost usam-

ljenog sfernog kondenzatora na sl. 15 do polo-
vine ispunjenog homogenim dielektrikom re-
lativne permitivnosti r i naelektrisanog koli-
činom elektriciteta Qs.
Podaci: Qs=2 [nC], a=1 [cm], b=3 [cm], r=
=17 i 0  10-9/(36) [F/m].

(Rešenje: Videti Primer 1 na str. 124 u udžbe-

niku) Sl. 15
Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D. Kandić)

16*. Usamljena metalna sfera poluprečnika R obložena 0

slojem homogenog dielektrika debljine d i relativne r Qs
permitivnosti r, naelektrisana je količinom elektricite-
ta Qs i nalazi se u vakuumu (sl. 16). Odrediti:
(a) Raspodelu električnog polja i potencijala u celom R
prostoru. d
(b) Električnu kapacitivnost sistema.
(c) Ukupnu energiju sistema. Koliki je odnos energija
polja u vakuumu i dielektriku?
Podaci: R=10 [cm], d=5 [cm], Qs=10 [nC], r=4 i 0 
10-9/(36F/m Sl. 16
(Rešenje: Videti Primer 2 na str. 136 u udžbeniku)

17*. Usamljeni sistem od dva međusobno vrlo (Rešenje: Videti Primer 4 na str. 138 u udžbeniku)
udaljena metalna tela (1) i (2) nalazi se u va-
kuumu (sl. 17). Tela su naelektrisana jedna-
kim količinama elektriciteta Q, a njihovi po-
tencijali su V1 i V2, respektivno, u odnosu na
beskonačno udaljene tačke. Ako se tela pove-
žu dugim i tankim provodnikom, odrediti:
(a) Količinu elektriciteta q koja protekne kroz
provodnik do uspostavljanja elektrostatičke
ravnoteže sistema. Kolike su tada konačne
vrednosti potencijala tela?
(b) Priraštaj elektrostatičke energije sistema.
Podaci: Q=5 [nC], V1=400 [V] i V2=600 [V]. Sl. 17

18*. Usamljeni sistem od dva međusobno jako (Rešenje: Videti Primer 5 na str. 139 u udžbeniku)
udaljena metalna tela (1) i (2) nalazi se u va-
kuumu (sl. 18). Tela su naelektrisana količi-
nama elektriciteta Q1 i Q2, a njihovi potenci-
jali su V1 i V2, respektivno, u odnosu na bes-
konačno udaljene tačke. Zatvaranjem prekida-
ča P na tela se priključuje neopterećeni kon-
denzator kapacitivnosti C preko vrlo dugih i
tankih provodnika. Odrediti:
(a) Napon U i opterećenje kondenzatora Q
nakon uspostavljanja elektrostatičke ravnote-
že sistema. Koliki su tada potencijali tela?
(b) Priraštaj elektrostatičke energije sistema.
Sl. 18
Podaci: Q1=1 [nC], Q2= -2 [nC], V1=800 [V] i
V2= -400 [V] i C=11 [pF].

19*. Usamljeni sistem od dve međusobno vrlo udaljene metalne sfere 1 i 2 poluprečnika R1 i R2,
naelektrisane količinama elektriciteta Q1 i Q2, respektivno, nalazi se u vakuumu. Ako je poznata
količina elektriciteta Q=Q1+Q2, odrediti:
(a) Q1 i Q2 tako da elektrostatička energija sistema bude minimalna. Kolike su tada jačine električ-
nih polja E1 i E2 na površima sfera 1 i 2, respektivno?
(b) Ako se sfere povežu veoma dugim i tankim žičanim provodnikom, odrediti količinu elektriciteta
koja protekne kroz taj provodnik.
Podaci: R1=2 [cm], R2=3 [cm], Q=5 [nC] i 0  10-9/(36) [F/m].
(Rešenje: Videti Primer 6 na str. 141 u udžbeniku)
Elektrotehnika i elektronika (FIE210-0026) Kolokvijum 1 (prof. D. Kandić)

U
20. Odrediti kapacitivnost pločastog konden-
zatora na sl. 19 sa poprečno heterogenom +Q -Q
strukturom od dva homogena dielektrika rela-
S1  r1 S1
tivnih permitivnosti r1 i r2. Odrediti električ-
no polje i pomeraj u dielektricima, naelektri-
sanje ploča, raspodelu naelektrisanja na nji-
ma, energiju kondenzatora i energiju polja u S2  r2 S2
svakom od dielektrika.
Podaci: U=200 [V], r1=20, r2=10, d=4 [mm], d
S1=7.2[cm2] i S2=3.6[cm2].
Sl. 19

n
21*. Na razdvojnoj površi dva linearna dielek-
trika poznatih relativnih permitivnosti r1 i r2
nema slobodnih naelektrisanja (sl. 20). Pozna-
ta je normalna komponenta vektora električ-
nog polja E2n u sredini 2, neposredno uz razd-  r2
vojnu površ. Odrediti gustinu površinskih ve-  r1
zanih naelektrisanja na razdvojnoj površi.
Sl. 20