ДЕФИНИЦИЈА И ВРСТЕ МОТОРА

Мотор (од латинског movēre, mōvī, mōtum – покретати)

Општа дефиниција мотора би гласила: мотор је погонска машина која неки вид енергије
континуирано претвара у механички рад. Ако претварање енергије није континуирано, машина се
назива актуатор. У данашње време се под називом мотор обично подразумева мотор са унутрашњим
сагоревањем (СУС) који се користи у аутомобилима.

У зависности од тога који вид енергије се претвара у механички рад разликујемо: електромоторе,
топлотне моторе, хидрауличне моторе, пнеуматиске моторе итд. Клипни мотори са унутрашњим
сагоревањем спадају у групу топлотних мотора. Ови мотори се примењују у сувоземном, воденом и
ваздушном саобраћају, затим у пољопривредној и индустријској механизацији итд.

мотор

електромотори топлотни хидраулични пнеуматски

мотори мотори мотори

мотори са спољним мотори са унутрашњим

сагоревањем сагоревањем

парна клипна струјни мотори мотори промењљиве

машина запремине

гасна
парна ротациони клипни
мотори мотори

Слика 1. Подела мотора

Код топлотних мотора користи се топлотна енергија развијена сагоревањем горива за остварење
механичког рада. У зависности од места ослобађања топлоте и добијања механичког рада разликујемо
две врсте топлотних мотора:
 мотори са спољним сагоревање (мотори ССС) и
 мотори са унутрашњим сагоревањем (мотори СУС).

1
 Слика 2. Пример СУС мотора (лево) и електромотора (десно)
Код мотора ССС ослобађање топлоте (односно сагоревање) се одвија у посебном систему (најчешће
у ложишту котла) где се радни флуид (најчешће водена пара) загрева, док се развијање механичког рада
одвија у посебном систему (клипној машини и турбини). Код ових мотора су места сагоревања горива и
места добијања механичког рада физички раздвојена. Највећа мана ових мотора су велики струјни и
топлотни губици због довођења топлоте од места сагоревања горива до места добијања механичког
рада. Због тога ови мотори имају веома низак степен корисности од 10 до 15%. Осим тога заузимају
доста простора, тако да су ово главни разлози због којих се ови мотори не примењују на моторним
возилима.

Слика 3. Мотор са спољашњим

сагоревањем

клип
вентили
водена
пара
вода
ложиште

Слика 4. Машина која се 1712. користила за пумпање воде из рудника

2
Рад:

 Са клипом у доњем положају, отвара се вентил који пушта пару у цилиндар.

 Клип се подиже, углавном под дејством утега (на левој страни цртежа).
 Кад је клип при врху, затвара се довод паре.
 Да би се створио подпритисак испод клипа, хладна вода се уштрцава у цилиндар. То одмах
доводи до кондензације водене паре и ствара се вакуум у цилиндру.
 Атмосферски притисак сад потискује клип надоле.
 У најдоњој тачки путање клипа, вентил за хладну воду се искључује.
 Циклус се понавља.

Како видимо, користан рад врши атмосферски притисак, потискујући клип у вакуум настао
кондензациом паре.

Код мотора са унутрашњим сагоревањем СУС имамо директну енергетску трасформацију хемијске
енергије горива у механички рад. Зато СУС мотори у односу на ССС моторе имају већу економичност,
компактији су и имају већу специфичну снагу. Због наведених предности ови мотори данас доминирају
у области транспортних средстава и радних машина.
У зависности од начина претварања енергије продуката сагоревања у механички рад, моторе СУС
делимо на:
1. струјне моторе и
2. моторе промењљиве радне запремине.
Код струјних мотора се рад остварује на рачун кинетичке енергије продуката сагоревања.
Продукти сагоревања експандирају из горионика у виду млаза који се затим користи за стварање или
погонског потиска или обртног момента на излазном вратилу. У струјне моторе спадају гасна турбина,
млазни и ракетни мотор.

УСИСАВАЊЕ САБИЈАЊЕ САГОРЕВАЊЕ ИЗДУВАВАЊЕ

Усисани Комора за сагоревање Турбина

ваздух
Хладна област Загрејана област

Слика 5. Млазни мотор

3
 Слика 6. Гасна турбина
Код мотора са промењљивом радном запремином механички рад се добија коришћењем потенцијалне
енергије продуката сагоревања на рачун њиховог ширења у промењљивој запремини радног простора.
Промењљивост радне запремине постиже се применом клипног механизма, тако да се у истом простору
обавља и измена радне запремине и сагоревање и ширење.
Промењљивост радне запремине се остварује помоћу клипног механизма, тако да се ови мотори
називају још и клипни мотори.
Предности мотора промењљиве радне запремине:
o добра економичност горива ( степен корисности у зависности од врсте мотора износи од 0.25 до
0.50)
o добра специфична снага (развијена снага из једнице масе мотора)
o добра компактност мотора
o добар радијус кретања за дати капацитет резервоара горива
o брза спремност за рад

Недостаци мотора промењљиве радне запремине:

o захтевају квалитетна горива
o знатно загађење околине издувним гасовима
o знатна бука
o компликована конструкција
o захтева стручно руковање и одржавање
o висока цена израде мотора
o висока цена нафтног горива.
И поред великог броја недостатака клипни мотори се у највећој мери примењују у транспорту.
Нарочито у сувоземном транспорту, где учествују са процентом од скоро 99%. Највеће препреке
примени ових мотора представљају знатно загађење околине и чињеница да се залихе нафте процењују
највише за 100 наредних година.

4
 Слика 7. Клипни мотор

Слика 8. Четворотактни СУС мотор