1. Dati eksplataciono-tehnicke podatke izabranog vozila.

Podaci o vlasniku i vozilu:

-Prezime i ime; Stanković Petar

-Adresa; Novosadska 55
-Marka i tip vozila; Iveco euro cargo tector
-Vrsta; Teretno vozilo
-Snaga motora; 280HP
-Broj motora; 2245891654210
-Broj šasije; WPP8245122600114
-Godina proizvodnje; 2000
-Masa praznog vozila; 7500Kg
-Dozvoljena nosivost; 8500Kg
-Zapremina rezervoara; 460l
-Potrošnj goriva na 100Km; 25l
-Kapacitet ulja u karteru; 25l
-Ulje se menja na; 100000
-Marka guma ; Good Year
-Dimenzije guma; 315/80R
-Nosivost guma; 3350Kg
-Brzina guma; 130Km
-Broj guma na vozilu; 6+1
-Cena gume; 19700din
-Širina tovarnog sanduka; 240cm
-Dužina tovarnog sanduka; 620cm
-Visina tovarnog sanduka; 100cm

-17-
-
 2. Izvršiti pripremu vozila.

Vozilo je pre svega čisto i oprano tako da vozač posle obavljenih kontrola
može otpočeti svoje putovanje.Pregled koji se vrši i šta se
proverava,videćemo:

1) Proverena ispravnost i važnost saobraćajne dozvole.

2) Proverene kočnice,gume,zategnutost točkova,zategnutost i osiguranost

cerade.Tečnost u rezervoaru,u motoru,u kočionom
sistemu,u menjaču,u hladnjaku.U svakom od ovih rezervoara
tečnost je bila nedovoljna pa sam u svakom od njih sipao
odgovarajuću tečnost (naftu,ulje,itd...).

3) Proverena ispravnost signalizacije.

4) Proverena prisutnost alata,dizalice,aparata za gašenje požara,

prva pomoć,trokut itd.

5) Potpisan putni nalog od strane ovlašćenog lica bio je predat

vozaču kao i povratni list.

6) Izvršene su provere vozačke dozvole vozača,kao i otprem-

nica za robu koja je utovarena u kamion.

7) I na kraju,pre startovanja motora i polaska na put,vozač stavlja

taxograf u kilometar sat.

8) Vozilo i vozač su spremni za polazak na mesto istovara.

-17-
-
 3. Potrebna dokumenta za vozilo,robu i vozača.

Prevozna dokumenta: služe da se utvrdi izvršeni transportni

rad,obračunavaju zarade osoblja,troškovi prevoza i utvrdi cena
prevoza.Osim toga prevozna dokumenta služe i za efikasniju
kontrolu i praćenje rada voznog osoblja

Analitička-planska služba koristi ova dokumenta i podatke radi

pravilnog planiranj i dimenzionisanj kapaciteta radne snage i
ostalih elemenata koji utiču na prevoz.

1) U dokumenta za vozilo: upisani su podaci o vlasniku

vozila,datum svih izmena u vezi sa vozilom počev od
vlasnika pa do pojedinih delova i izvršenih redovnih i
vanrednih tehničkih pregleda.Tu spadaju:
a) Saobraćajna dozvola.
b) Matična knjiga.

a)Saobraćajna dozvola: je osnovni dokument za vozilo.On se

izdaje vlasniku prilikom prve registracije vozila i sadrži sledeće
podatke:
- Datum i mesto prve registracije vozila.
- Registarski broj vozila i oznake područja.
- Vrstu,marku,tip,boju i namenu vozila.
- Broj motora i šasije.
- Godinu proizvodnje.
- Snagu,radnu zapreminu i težinu praznog vozila.
- Nosivost vozila ili broj mesta za putnička vozila i autobuse.

-17-
-
b)Matična knjiga: nije obavezan dokumenat.Preduzeća je često
vode jer je njena primena veoma korisna.Ona sadrži sledeće
podatke:
- Cenu vozila,broj fakture proizvođača i prodavca.
- Tehničke podatke o vozilu i datum uključivanj u rad.
- Podatke o registraciji,redovnim i vanrednim tehničkim
pregledima.
- Podatke o opravkama,njihovom broju,obimu,vrsti i mestu
izvršenja.
- Podatke o izmenama vozača,datumu preuzimanj i predaje vozila.
- Podatke o eventualnoj prodaji,rasxodavanju ili uništavanju vozila.
- Podatke o broju pređenih kilometra,potrošnji goriva i maziva.

U ovu knjigu se mogu unositi i drugi podaci koji su važni za vlasnika vozila.

2) U dokumenta za robu spadaju:

a) Putni nalog.
b) Kontrolni list.
c) Povratni list.

a)Putni nalog: je osnovni dokument o prevozu robe.Propisani su

njegova sadržina i boja.Može biti iz jednog ili dva dela,pri čemu drugi list
služi za unošenje podataka o opravkama vozila.Obrasci su numerisani i
štampaju se u blokovima,a format je A4.
Putni nalog se izdaje za svaki transportni zadatak posebno,a prima ga i
popunjava sam vozač.Osim potpisa vozača na putnom nalogu se mora naći i
potpis ovlašćenog lica.U toku vožnje vozač popunjava ostale rubrike putnog
naloga i po povratku ga predaje dispčeru.
b)Kontrolni list: nije propisan ni po obimu ni po sadržini,niti obavezan
za korišćenje.Ono što je tovarni list u prevozu robe,to je kontrolni list u
prevozu putnika .
Kontrolni list popunjava vozač,odnosno kondukter.

c)Potvrdni list: ima vrednost dokaza o zaključenom ugovoru o prevozu

robe.
-17-
-
Ugovor o prevozu robe je zaključen onog momenta kada pošiljalac preda robu
na prevoz i ispostavi povratni list.Povratni list sadrži podatke o vrsti, količini
ili težini robe,ispravnosti i kvalitetu,datum prijema i datum predaje robe.
Povratni list se radi u tri primerka:za pošiljalaca,prevoznika i primaoca po
jedan.On predstavlja osnovu za ispostavljanje fakture na osnovu koje se
plaćaju transportne usluge.

3) U dokumenta za vozače spadaju:

a) Vozačka dozvola.
b) Lična karta.

a)Vozačka dozvola: je dokument koji sadrži podatke o licu za koje

dozvola važi:
- Ime i prezime.
- Adresu.
- Matični broj.
- Podatke o osposobljenosti za upravljanjem određenom vrstom
vozila.
- Vreme trajanja vozačke dozvole.
b)Lična karta: je osnovni dokument za indetifikaciju i njeno i njeno
posedovanje je obavezno za lica starija od 18.god.Sadrži podatke o:imenu i
prezimenu,adresi,datumu rođenja,matičnom broju ,mesto,opština,registarski
broj,datum izdavanja,rok važenja.

4. Kvar na vozilu.

-17-
-
Posle pređenih otprilike 80Km.samojim vozilom nešto nije bilo u
redu.Stao sam sa desne strane puta.Isključio sam motor i upalio sve
pokazivače pravca.
Podigao sam kabinu i video iskidan kaiš.Pošto nisam imao drugi da ga
zamenim pozvao sam službu za pomoć na putu i obijasnio im kvar.
Dok je pomoć dolazila iza vozila sam stavio trokut i obavestio druge
učesnike u saobraćaju da sa mojim vozilom nešto nije u redu.
Kada je pomoć stigla,odmah je zamenila kaiš i ja sam vožnju mogao da
nastavim.Sakupio sam trokut,startovao motor,dao levi migavac i polako
se uključio u saobraćaj.
Posle pauze od 20min.put za ćupriju je nastavljen.

5. Opisati način obezbeđenja zaustavljenog vozila

na putu.
-17-
-
Kad je došlo do kvara vozilo je moralo da se zaustavi.Bilo je parkirano uz
desnu ivicu kolovoza,sa upaljenim pokazivačima pravca.Iza vozila nalazio
se trokut koji je označavao da je vozilo u kvaru i obaveštavalo druge
učesnike u saobraćaju.Pošto je put bio sa blagim usponom ,menjač sam
ubacio u najniži stepen prenosa, podigao ručnu a ispod točkova postavio
klinaste podmetače koji su obavezni za vozilo čija ukupna težina prelazi 5t.
Dolaskom pomoći odmah je kvar otklonjen.Sakupio sam trokut i klinaste
podmetače i nastavio kretanje.

6. Izračunati pređeni put i koeficient iskorišćenja

pređenog puta.

-17-
-
Pređeni put vozila:

-U toku transportnog procesa vozilo pređe određeni put ukupan put K

izražen u kilometrima.Prevoz robe i putnika može biti organizovan tako da
vozilo prevozi putnike ili teret celom dužinom puta K=Kt ili delimično
Kt<K.
Prema tome,ukupan pređeni put K deli se na put pod teretom ili produktivan,
i put koji prelazi prazno vozilo ili neproduktivan.

Kada vozilo prevozi putnike ili robu,ono obavlja transportni rad.Prazno

vozilo ne može da ostvaruje transportni rad.Put koji prazno vozilo pređe na
početku radnog vremena od garaže do prvog utovarnog mesta i od
poslednjeg mesta istovara na kraju radnog vremena do povratka u garažu
naziva se nulti pređeni put.
Nulti pređeni put je put koji vozilo pređe od radionice do garaže.Prazan put
vozilo pređe od istovarne stanice do sledeće utovarne stanice.
Uzimajući u obzir sve ovo,može se napisati:
K=Kt+Kp+Kn za jedinicu voznog parka,gde je:

K- ukupni pređeni put pod teretom jednog vozila u posmatranom periodu.

Kt-pređeni put pod teretom jednog vozila u posmatranom periodu.
Kp-pređeni put praznog vozila u posmatranom periodu.
Kn-nulti pređeni put jednog vozila u posmatranom periodu.
Prevoz 5t robe na relaciji Nis-Ćuprija gde je džak 50Kg.
Džakove sam postavio:
- Po dužini u tovarnom sanduku 5redova.
- Po širini u tovarnom sanduku 4redova.
- Po visini u tovarnom sanduku 5redova.

Pređeni put je 180Km

K=180Km.
Kt=90Km.

Koeficient iskorišćenja pređenog puta:

-17-
-
Koeficient iskorišćenja pređenog puta dobija se iz odnosa pređenog puta pod
teretom i ukupnog pređenog puta.Za jedinicu voznog parka koeficijent
iskorišćenja pređenog puta se izračunava:
B=Kt/K

Gde je:
Kt-broj pređenih kilometara jednog vozila u posmatranom periodu.
K-ukupan broj pređenih kilometara jednog vozila u posmatranom
periodu.
B=Kt/K=90/180=0,2tKm

7. Ukupno vreme potrebno za izvršavanje transportnog

zadatka.

Vreme koje vozilo provede na radu može se podeliti na vreme koje vozilo
provede u vožnji (Td) i vreme koje vozilo provede u dangubi (Td).
Vreme (Hr) koje je vozilo provelo na radu računa se od momenta kada je
vozilo izašlo iz garaže do momenta kada se vratilo u garažu.

Td-Vreme dangube. Td=20+20=40/60=0,6h.

Tvi-Vreme utovara-istovara. Tvi=30+30=60/60=1h.
Tw-Vreme vožnje. Tw=180/60=3h,Tw=K/Vs.
K-Kilometraža. K=90+90=180Km.
Hr- Ukupno vreme. Hr=Td+Tvi+Tw.
Hr=0,6+1+3.
Hr=4,6.

8. Izračunati izvršni transportni rad,kojeficijent

statičkog i dinamičkog iskorišćenja korisne
nosivosti vozila.
-17-
-
Ostvareni transportni rad (U) dobija se iz proizvoda količine prevezene robe
i puta na koji je ta roba prevežena.Dimenzije su prema tome u teretnom
saobraćaju tonski kilometri (tKm),a u putničkom putnički kilometar (PKm).

Ostvareni transportni rad računa se:

-Za jedno vozilo u jednoj vožnji U=Q·Kt.

Gde je: Q-količina prevezene robe koju vozilo prevozi,Kt-put na koji je ta

roba prevežena,U-izvršni transportni rad.Q=5t,Kt=90Km,U=?.
U=Q·Kt=5·90=450tKm
- Za jedno vozilo u toku dana:
Uıdn=q·Ktı·ε·zλ λ –Lambda.
Kt=Ktı·zλ
Uıdn=q·ε·Kt=Uı·Zλ
- Transportni rad voznog parka u toku dana:
Udn=q·ε·Ktı·zλ·Ar=
=q·ε·Kt·Ar=q·ε·Akt.
Udn=Uı·Azλ=Uıdn·Ar
Udn=Uıdn·Ar.
- Transportni rad voznog parka u posmatranom periodu:
Uuk=q·ε·Ktı·zλ·Ar·Dr=
=q·ε·Kt·ADr=AD:dqεKt.
Uuk=Uı·zλ·ADr=Uıdn·Ar·Dr=Udn·Dr.
Uuk=Udn·Dr.

a) Koeficientno staticka iskorišćenja korisne nosivosti

vozila(γ).
Dobija se:
-17-
-
 -Za jedno vozilo u toku jedne vožnje γ=Qı/q.

Gde je:
Qı-Količina robe koju je vozilo prevezlo u toku jednog dana.
q-Nosivost vozila.

-Za jedno vozilo u toku dana,odnosno zλ u vožnji.

Gde je:
Qıdn-Količina robe koju je vozilo prevezlo u toku jednog dana.
zλ-Broj vožnji u toku dana.

Koeficient statičkog iskorišćenja,kao što se vidi iz datih proračuna,

predstavlja odnos prevezene količine robe koja je mogla da bude prevezena
pod uslovom da je vozilo iskorišćeno 100%.
Kojeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti najviše zavisi od
zapreminske težine robe koja se prevozi.Zapreminska težina je težina jednog
kubnog metra izražena u tonama.Što je zapreminska težina robe koja se
prevozi manja – veća je verovatnoća da nosivost vozila neće biti iskorišćena.
U putničkom saobraćaju upotrebljava se koeficient ispunjenosti ili koeficient
iskorišćenja broja mesta u autobusu.Ovaj koeficient može se računati na isti
na isti način kao u transportnom saobraćaju,samo što se umesto nosivosti
vozila uzima broj mesta u vozilu,a umesto količine prevezene robe,broj
prevezenih putnika.

γ=Qı/q=5/8.5=0.58.

b) Koeficient dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti

vozila(ε).

-17-
-
Prilikom korišćenja koeficienta statičkog iskorišćenja korisne nosivosti
vozila (γ), ne uzima se u obzir veličina pređenog puta sa teretom.Međutim
nedovolno iskorišćenje nosivosti vozila proizvešće mnogo veći gubitak
transportnog rada na većem rastojanju na kome se prevozi teret,nego na
malom rastojanju.Zbog toga je bolje stepen iskorišćenja nosivosti vozila
izravnati pomoću koeficienta dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti (ε).
On izražava stepen iskorišćenja korisne nosivosti vozila u procesu
prevoženja i dobija se iz odnosa ostvarenog transportnog rada i transportnog
rada koji bi mogao biti ostvaren pri punom iskorišćenju.Koeficient se može
izračunati:
-Za jedno vozilo u toku jedne vožnje:
ε=Uı/q·Ktı
Gde je:

Uı-Transportni rad jednog vozila u toku jedne vožnje.

q-Nosivost vozila.
Ktı-Pređeni put pod teretom jednog vozila u jednoj vožnji.

-Za jedno vozilo u toku jednog dana:

ε=Uıdn/q·Ktı·Z=Uıdn/q·Kt
Gde je:
Uıdn-Ostvareni transportni rad jednog vozila u toku 24h.

ε=Uı/q·Kt=450/8.5·90=0.58.

11.Uređenje prilaza raskrsnici.

Bez obzira na način kako je raskrsnica regulisana,vozačima se daje

blagovremeno obaveštenje da se približavaju raskrsnici,kao i osnovna
-17-
-
uputstva o kakvoj se raskrsnici radi način na koji će se vozači obavestiti
različit je,zavisno od vrste raskrsnice,rastojanja između raskrsnica,brzine i
drugih okolnosti.

Pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi za potpunu informisanost

vozača,prilaz raskrsnici se deli u tri dela-zone sa različitim funkcijama.

-U prvoj fazi –zoni prethodnog prestrojavanja,priprema se sređivanje vozila

još u profilu ulice na slobodnoj deonici.Na početku ove deonice vozači
dobijaju potrebna obaveštenja pogodnim obeležavanjem na kolovozu i
saobraćajnim znakom obaveštenja.Znak obaveštenja sadrži šematsku sliku
prostora neposredno ispred raskrsnice.Udaljenost znaka od raskrsnice zavisi
od lokalnih okolnosti,naručito od razmaka između raskrsnica i od
predviđenog vremena za pripremu vozača za promenu trake.Obeležavanje
kolovoza počinje neposredno posle znaka obaveštenja.
-Pošto se pređe dužina prethodnog postrojavanja.Ovde stvarno počinje
oblikovanje zone raskrsnice.Zavisno od obima saobraćaja,i naručito od levih
i desnih skretanja,kolovoz se proširuje za odgovarajući broj traka.U ovoj
zoni vozači se prestrojavaju zavisno od željenog pravca kretanja.Trake su
međusobno odvojene isprekidanim linijama,što ukazuje na to da je još uvek
dozvoljena promena traka,ako to uslovi saobraćaja dozvoljavaju.

-17-
-