Laboratorijski Tehnicar - Ogled PDF

ЗАВОД ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЦЕНТАР ЗА СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ
ПРИРУЧНИК
О ПОЛАГАЊУ МАТУРСКОГ ИСПИТА
У ОБРАЗОВНОМ ПРОФИЛУ
ЛАБОРАТОРИЈСКИ ТЕХНИЧАР - оглед
Београд
април 2014. година
Садржај:
УВОД ............................................................................................................................................................................ 1
НОВИ КОНЦЕПТ МАТУРСКОГ ИСПИТА .................................................................................................................. 2
ПРОГРАМ МАТУРСКОГ ИСПИТА ............................................................................................................................ 3
1. ЦИЉ МАТУРСКОГ ИСПИТА .............................................................................................................................. 3
2. СТРУКТУРА МАТУРСКОГ ИСПИТА .................................................................................................................. 3
3. ОРГАНИЗАЦИЈА МАТУРСКОГ ИСПИТА .......................................................................................................... 3
4. УСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ МАТУРСКОГ ИСПИТА ............................................................................................ 3
5. EВИДЕНЦИЈА НА МАТУРСКОМ ИСПИТУ ....................................................................................................... 4
6. ДИПЛОМА И УВЕРЕЊЕ ..................................................................................................................................... 4
7. ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ..................................................................................... 4
7.1 СТРУКТУРА ИСПИТА .................................................................................................................................. 4
7.2 ОЦЕЊИВАЊЕ .............................................................................................................................................. 4
7.3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА ......................................................................................................................... 4
8. ИСПИТ ЗА ПРОВЕРУ СТРУЧНО–ТЕОРИЈСКИХ ЗНАЊА .............................................................................. 4
8.2 ОЦЕЊИВАЊЕ .............................................................................................................................................. 5
8.3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА .......................................................................................................................... 6
9. МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД ........................................................................................................................... 6
9.2 ОЦЕЊИВАЊЕ .............................................................................................................................................. 8
9.3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА .......................................................................................................................... 9
АНЕКС 1 ЛИСТА ТЕМА ЗА ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ..........................................10
ТЕМЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ .........................................................................................................................11
СЛОБОДНЕ ТЕМЕ .......................................................................................................................................13
АНЕКС 2 ЗБИРКА ТЕОРИЈСКИХ ЗАДАТАКА ЗА МАТУРСКИ ИСПИТ ..............................................................16
АНЕКС 3 РАДНИ ЗАДАЦИ СА ОБРАСЦИМА ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ НА МАТУРСКОМ ПРАКТИЧНОМ РАДУ .....63
АНЕКС 4 ЗБИРНИ ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНИХ ЗАДАТАКА У ОКВИРУ МАТУРСКОГ
ПРАКТИЧНОГ РАДА .................................................................................................................................................95
Приручник о полагању матурског испита у образовном профилу Лабораторијски техничар - оглед
УВОД
Модернизација друштва и усмереност ка економском и технолошком развоју подразумевају

иновирање како општих, тако и специфичних циљева стручног образовања. У том смислу стручно
образовање у Србији се, пре свега, мора усмеравати ка стицању стручних знања и развоју кључних
компетенција неопходних за успешан рад, даље учење и постизање веће флексибилности у савладавању
променљивих захтева света рада и друштва у целини и већу мобилност радне снаге.
Да би се обезбедило побољшање квалитета, укључиле интересне групе и социјални партнери,

обезбедио ефикасан трансфер знања и стицање вештина код свих учесника у образовном процесу уз пуно
уважавање етничких, културолошких и лингвистичких различитости, Министарство просвете Републике
Србије започело је припреме за реорганизацију и реформу система стручног образовања, доношењем
1
Стратегије развоја стручног образовања у Србији коју је усвојила Влада Републике Србије децембра 2006.
2
године, као и акционог плана за њено спровођење , усвојеног марта 2009.године.
У подручју рада Здравство и социјална заштита од школске 2003/04, уведен је нови огледни
наставни програм: лабораторијски техничар. Овај програм развијан је на основу стандарда занимања за
које се ученици школују у овом образовном профилу. Провера стечености прописаних стручних
компетенција подразумевала је и увођење новог концепта матурског испита.
3
Прва генерација ученика образовног профила лабораторијски техничар - оглед завршила своје
школовање полагањем матурског испита школске 2011/12. године.
Програм матурског испита у свим огледним образовним профилима припремљен је уз консултације

и према захтевима социјалних партнера – Уније послодаваца, Привредне коморе Србије, одговарајућих
пословних удружења и уз активно учешће средњих стручних школа у којима се оглед спроводи. Овај
програм настао је на основу свеобухватног истраживања различитих међународних концепата матурског
испита, уз уважавање постојећих искустава у овој области у Републици Србији.
Овај приручник је јавни документ, намењен ученицима и наставницима средњих стручних школа у
којима се спроводи огледни наставни програм лабораторијски техничар, социјалним партнерима и свим
другим институцијама и појединцима заинтересованим за ову област.
Овај документ ће у наредном периоду бити унапређиван и прошириван у складу са захтевима и

потребама четворогодишњих образовних профила, школа и социјалних партнера.
1
"Службени гласник РС" бр.1/07
2
"Службени гласник РС" бр.21/09
3
„Просветни гласник РС“, бр. 03/2004, 25/2004, 14/2005, 8/2006, 1/2007, 3/2007
Центар за стручно образовање и образовање одраслих 1
НОВИ КОНЦЕПТ МАТУРСКОГ ИСПИТА
Матурски испит је један од елемената система обезбеђивања квалитета стручног образовања.

Полагањем матурског испита у средњем стручном образовању, за разлику од општег средњег образовања,
појединац стиче квалификацију неопходну за учешће на тржишту рада. Истовремено, положен матурски
испит омогућава наставак даљег школовања у складу са законом.
Матурским испитом по новом концепту се проверава да ли је ученик, по успешно завршеном
четворогодишњем образовању, стекао програмом прописана знања, вештине, ставове и способности, тј.
главне стручне компетенције за занимање(а) за које се школовао у оквиру образовног профила. Поред
дипломе, сваки појединац полагањем оваквог испита стиче и тзв. додатак дипломи - Уверење о положеним
испитима у оквиру савладаног програма огледа за образовни профил, чиме се на транспарентан начин
послодавцима представљају стечене компетенције.
Нови концепт матурског испита који се примењује у свим огледним одељењима истог образовног
профила заснован је на принципима:
 уједначавање квалитета матурског испита на републичком нивоу,
 увођење делимично екстерног оцењивања,
 унапређивање квалитета оцењивања.
Уједначавање квалитета матурског испита на републичком нивоу подразумева спровођење испита
по једнаким захтевима и под једнаким условима у свим школама. Нови концепт матурског испита
подразумева тимски рад наставника свих школа у којима се испит реализује, како у делу процеса
креирања инструмената у коме сви наставници равноправно учествују, тако и у делу припремне наставе као
наставници – ментори. На тај начин се доприноси уједначавању квалитета образовања на републичком
нивоу за сваки образовни профил.
Увођење делимично екстерног оцењивања односи се на учешће представника послодаваца -
стручњака у одређеној области у оцењивању као екстерних чланова комисије и доприноси унапређивању
методологије оцењивања у стручном образовању.
Унапређивање квалитета оцењивања постиже се, између осталог, интегративним и
интердисциплинарним приступом у креирању тестова за проверу стручно-теоријских знања, као и
употребом стандардизованих инструмената за процену стечених радних компетенција. Инструменти за
оцењивање практичних радних задатака засновани су на операционализацији радних задатака проистеклих
из реалних захтева посла и садрже јасно дефинисане мере процене, те представљају основ за
стандардизацију испита у стручном образовању.
Резултати матурског испита могу се користити у процесу самовредновања квалитета рада школе,
али и вредновања образовног процеса у датом образовном профилу, на националном нивоу. Они су
истовремено и смерница за унапређивање образовног процеса на оба нивоа.
За прву генерацију ученика овог образовног профила на републичком нивоу организована је
демонстрација матурског испита по новом концепту уз координацију представника Заводa за унапређивање
образовања и васпитања – Центра за стручно образовање и образовање одраслих (у даљем тексту:
Центар) и републичког координатора за огледни образовни профил лабораторијски техничар.
За сваки огледни образовни профил припрема се Приручник за полагање матурског испита (у
даљем тексту: Приручник), којим се детаљно уређује припрема, организација и реализација матурског
испита.
Приручник садржи:
 Програм матурског испита

 Листу тема за испит из матерњег језика и књижевности - Анекс 1
 Збирку теоријских задатака за матурски испит - Анекс 2
 Радне задатке са обрасцима за оцењивање на матурском практичном раду – Анекс 3
 Збирни образац за оцењивање радних задатака у оквиру матурског практичног рада – Анекс 4
Приручнике припрема, у сарадњи са тимовима наставника, Завод за унапређивање образовања и

васпитања – Центар за стручно образовање и образовање одраслих.

ПРОГРАМ МАТУРСКОГ ИСПИТА
1. ЦИЉ МАТУРСКОГ ИСПИТА
Матурским испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању по програму

огледа за образовни профил лабораторијски техничар, стекао програмом прописана знања, вештине и
ставове и способности, односно стручне компетенције за занимање за које се школовао у оквиру
образовног профила.
2. СТРУКТУРА МАТУРСКОГ ИСПИТА
Матурски испит за ученике који су се школовали по огледном програму за образовни профил

лабораторијски техничар, састоји се од три независна испита:
 испит из српског језика и књижевности, односно језика и књижевности на којем се ученик школовао
(у даљем тексту: матерњи језик);
 испит за проверу стручно–теоријских знања;
 матурски практични рад.
3. ОРГАНИЗАЦИЈА МАТУРСКОГ ИСПИТА
Школа благовремено планира и припрема људске и техничке ресурсе за реализацију испита и

израђује распоред полагања свих испита у оквиру матурског испита. За сваког ученика директор школе
именује ментора. Ментор је наставник стручних предмета који је обучавао ученика у току школовања. Он
помаже ученику у припремама за полагање теста за проверу стручно–теоријских знања и матурског
практичног рада. У оквиру три недеље планиране програмом огледа за припрему и полагање матурског
испита, школа организује консултације, информише кандидате о критеријумима оцењивања и обезбеђује
услове (време, простор, опрема) за припрему ученика за све задатке предвиђене за матурски испит.
У периоду припреме школа организује обуку чланова комисија за оцењивање на матурском испиту
по угледу на модел примењен на демонстрацији матурског испита и уз подршку стручних сарадника.
Матурски испит спроводи се у школи или просторима где се налазе радна места и услови за које се
ученик образовао.
Организација матурског испита спроводи се у складу са Правилником о програму матурског
испита за огледни образовни профил лабораторијски техничар.
4. УСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ МАТУРСКОГ ИСПИТА
Ученик полаже матурски испит у складу са Законом. Услови за полагање матурског испита дати су у
табели бр. 1.
Табела бр. 1. Услови за полагање матурског испита

Услови полагања матурског испита
за ученика:
општи услов: успешно завршен четврти разред образовног профила
лабораторијски техничар – оглед
посебни услови:  заштитна одећа и заштитне рукавице
 прибор за писање (обавезна хемијска оловка)
за школу:
за припрему и спровођење матурског испита неопходно је да школа у договору са социјалним
партнерима обезбеди потребне услове:
 време
 простор
 одговарајући број примерака тестова и образаца за оцењивање матурског практичног рада
 апарате, уређаје
 лабораторијски прибор
 потребан биолошки материјал за реализацију радних задатака
 чланове комисија обучене за оцењивање на матурском испиту по новом концепту
Ученици који не задовољавају прописане услове не могу приступити полагању матурског испита.

5. EВИДЕНЦИЈА НА МАТУРСКОМ ИСПИТУ
Током матурског испита за сваког ученика појединачно, води се записник о полагању матурског
испита. У оквиру записника прилажу се:
 писмени састав из матерњег језика;
 оцењен тест са испита за проверу стручно - теоријских знања;
 писана припрема ученика за све радне задатке у оквиру матурског практичног рада;
 стандардизовани обрасци за оцењивање сваког појединачног радног задатака свих чланова
комисије;
 збирни образац за оцењивање радних задатака у оквиру матурског практичног рада.
6. ДИПЛОМА И УВЕРЕЊЕ
Ученик који је положио матурски испит, стиче право на издавање Дипломе о стеченом средњем
образовању за образовни профил лабораторијски техничар - оглед.
Уз диплому ученик добија и Уверење о положеним испитима у оквиру савладаног програма огледа
за образовни профил.
7. ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
Циљ испита је провера језичке писмености, познавања књижевности као и опште културе.
7.1 СТРУКТУРА ИСПИТА
Испит из матерњег језика полаже се писмено.
На испиту ученик обрађује једну од четири понуђене теме. Ове теме утврђује Испитни одбор школе,
на предлог стручног већа наставника матерњег језика, са јединствене листе тема објављене у овом
Приручнику (Анекс 1). Од четири теме које се нуде ученицима, две теме су из књижевности а две теме су
слободне.
Јединствену листу тема формирала је радна група Завода за унапређивање образовања и
васпитања, а чинили су је наставници матерњег језика из свих школа у којима се реализују огледи за све
четворогодишње образовне профиле. Ова листа се може допуњавати сваке школске године на предлог
школа.
7.2 ОЦЕЊИВАЊЕ
Оцену писаног рада утврђује испитна комисија на основу појединачних оцена сваког члана испитне
комисије.
Испитну комисију за матерњи језик чине три наставника матерњег језика. Сваки писмени састав
прегледају сва три члана комисије и изводе јединствену оцену.
7.3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА
 У току испита у свакој школској клупи седи само један ученик.
 За време израде писменог састава у учионици дежура један наставник, који није члан стручног
већа наставника матерњег језика.
 Писмени испит из матерњег језика траје три сата.
 Дежурни наставник исписује називе одабраних тема на школској табли и од тог тренутка се рачуна
време трајања испита.
8. ИСПИТ ЗА ПРОВЕРУ СТРУЧНО–ТЕОРИЈСКИХ ЗНАЊА
Циљ овог дела матурског испита је провера остварености очекиваних исхода знања за образовни
профил лабораторијски техничар - оглед, односно стручно–теоријских знања неопходних за обављање
послова и задатака за чије се извршење ученик оспособљава током школовања.


У наставном плану и програму огледа за образовни профил лабораторијски техничар, теоријска
стручна знања неопходна за обављање послова и задатака лабораторијског техничара, стичу се у оквиру
стручних предмета:
 Медицинска биохемија
 Медицинска микробиологија
 Хематологија са трансфузиологијом
 Основи клиничке медицине
 Лабораторијске технике.
Провера остварености очекиваних исхода знања, односно стручно–теоријских знања врши се

завршним тестирањем. Тест садржи највише 50 задатака. Комбинација задатака за матурски тест,
узимајући у обзир и критеријум сазнајне сложености, формира се од задатака која се налазе у Збирци
теоријских задатака (Анекс 2). Збирку су, уз координацију Центра, припремили чланови радне групе за
развој програма матурског испита (републички координатор за огледни образовни профил лабораторијски
техничар, представници свих школа у којима се школске 2011/2012. године реализује матурски испит и
школских тимова ).
Збирка задатака организована је у 5 области, које одговарају изучаваним стручним предметима, и
садржи задатке којима се проверавају исходи знања тих предмета.
Заступљеност предмета у тесту дефинисала је радна група. Структура теста према областима дата
је у табели бр. 2.
Табела бр. 2. Структура теста
процентуално
област
учешће у тесту
Медицинска биохемија 26
Медицинска микробиологија 26
Хематологија са трансфузиологијом 26
Основи клиничке медицине 12
Лабораторијске технике 10
Укупно 100
Тестове прегледа трочлана комисија, коју чине наставници стручних предмета, а према кључу
достављеном из Центра. Сваки тест прегледају сва три члана комисије, о чему сведоче својим потписима
на тесту.
Укупан број бодова на тесту који ученик може да постигне је 100 и једнак је збиру бодова које је
ученик постигао тачним одговорима на постављене задатке. На тесту нема негативних бодова. Успех на
тесту изражава се нумерички, при чему се број бодова преводи у успех, на основу скале за превођење
бодова у успех, дате у табели бр. 3.
Табела бр. 3. Скала за превођење бодова у успех при оцењивању теста
УКУПАН БРОЈ БОДОВА УСПЕХ

до 50 недовољан (1)
50,5 – 63 довољан (2)
63,5 – 75 добар (3)
75,5 – 87 врло добар (4)
87,5 - 100 одличан (5)
Утврђену нумеричку оцену комисија уноси на предвиђено место на обрасцу теста и у Записник о
полагању матурског испита.


 Тестирање у оквиру испита за проверу стручно–теоријских знања обавља се истовремено у свим
школама у којима се реализује матурски испит за овај образовни профил. Термин тестирања
утврђују школе и достављају га Центру најкасније месец дана пре реализације.
 По избору чланова комисије за преглед тестова, школе треба да изврше кратку обуку чланова
комисије уз подршку стручних сарадника школе.
 Центар на основу утврђене структуре, формира тест и доставља га у електронској форми школама
у којима се матурски испит реализује, 24 сата пре датума утврђеног за полагање теста, а кључ на
дан реализације теста.
 Лице задужено за техничку припрему теста у школи обавља све припреме и умножава тест. Број
копија већи је за три од броја ученика, како би сваки члан комисије добио по један примерак теста.
Припремљени тестови се пакују у два коверта (један са тестовима за ученике, а други са 3
примерка за комисију која ће прегледати тест) који се затварају, печате и чувају у каси школе до
почетка испита. За сигурност тестова, одговоран је директор школе.
 На дан испита, пола сата пре почетка, наставници дежурни током тестирања записнички
преузимају коверат са тестовима за ученике и отпечаћују га у учионици, пред ученицима.
 Израда теста траје два сата. Током израде теста, сваки ученик седи сам у клупи. У учионици, где
се врши тестирање, дежурају по два наставника, који према Правилнику о врсти образовања
наставника у стручним школама не могу предавати предмете/модуле обухваћене тестом.
 За решавање теста ученик треба да користи хемијску оловку (коначни одговори и резултати морају
бити исписани хемијском оловком). Преправљани одговори на питања сматраће се невалидним и
неће се бодовати.
 По завршетку теста, на огласној табли школе, објављује се кључ теста. Најкасније у року од 24
сата по завршетку реализације теста објављују се резултати тестирања на огласној табли школе.
9. МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД
Матурским практичним радом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању, по

програму огледа, стекао прописане стручне компетенције за обављање послова у оквиру занимања за које
се школовао.
На матурском практичном раду ученик извршава три радна задатка којима се проверава стеченост
програмом прописаних стручних компетенција:
• паразитолошка, бактериолошка, вирусолошка, серолошка и миколошка анализа
• квалитатаивна и квантитативна хематолошка анализа
• квалитативна и квантитативна биохемијска анализа крви и урина.
За сваки радни задатак развијен је пратећи инструмент за оцењивање – образац за оцењивање,

који садржи одговарајуће елементе и критеријуме за оцењивање. Елементи за оцењивање су:
1. Писана припрема за израду радног задатка

2. Уредност на раду
3. Израда радног задатка
o технолошки процес израде
o параметри квалитета
o време израде радног задатка
За проверу прописаних компетенција утврђује се листа радних задатака.

Радне задатке за проверу компетенција припремају чланови радне групе за развој програма
матурског испита у сарадњи са Центром и републичким координатором за огледни образовни профил
лабораторијски техничар. Листа радних задатака дата је у табели бр. 4.

Табела бр. 4. Радни задаци у оквиру матурског практичног рада

шифра
стручна
радног радни задаци
компетенција
задатка
ЛТ-А1 Припрема чврсте хранљиве подлоге-Ендо агар за стерилизацију
вирусолошка, серолошка и миколошка
Узимање бриса носа и припремање директног препарата, бојење по Граму и

ЛТ-А2
паразитолошка, бактериолошка,
микроскопирање препарата
Узимање бриса гуше и припремање директног препарата, бојење по Граму и
ЛТ-А3
Припрема директног препарата из спутума, бојење по Цил-Нилзену и
ЛТ-А4
анализа
ЛТ-А5 Извођење диск дифузионе методе антибиограма и инкубирање

А
ЛТ-А6 Преглед директног микроскопског препарата код сумње на гонореју мушкарца
ЛТ-А7 Одређивање карактристика раста бактерија на крвном агару
ЛТ-А8 Микроскопски преглед столице на јаја Taenia

Микроскопски преглед столице на јаја Асцарис лумбрицоидес и трихурис-
ЛТ-А9
трихиура
ЛТ-А10 Микроскопски преглед перианалног бриса код сумње на ентеробиозу
ЛТ-Б1 Одређивање броја леукоцита у комори

Одређивање броја еритроцита у комори и концентрације хемоглобина
квалитатаивна и квантитативна
ЛТ-Б2
колориметријски
ЛТ-Б3 Прављење размаза и одређивање броја ретикулоцита методом по Wolferu
хематолошка анализа
ЛТ-Б4 Одређивање леукоцитарне формуле на готовом препарату периферне крви
ЛТ-Б5 Одређивање броја тромбоцита у комори

Б
ЛТ-Б6 Одређивање времена крварења по Дјуку и времена коагулације по Биркеру
Диференцирање готовог препарата периферне крви код поремећаја у
ЛТ-Б7
еритроцитима
ЛТ-Б8
морфологији леукоцита
ЛТ-Б9 Диференцирање готовог препарата периферне крви код леукоза
ЛТ-Б10 Одређивање времена фибринолизе методом по Бикелу

Одређивање патолошких састојака урина помоћу тест трака (протеини, глукоза
ЛТ-В1
и кетонска тела)
биохемијска анализа крви и урина
Идентификација елемената седимента микроскопским прегледом седимента

ЛТ-В2
квалитативна и квантитативна
урина
ЛТ-В3 Одређивање концентрације калцијума у серуму са о-крезолфталеином
ЛТ-В4 Одређивање концентрације креатинина у серуму-метода по Јаffe-у
ЛТ-В5 Одређивање концентрације укупног и директног билирубина у серуму

В
ЛТ-В6 Одређивање концентрације укупних протеина у серуму Биуретском методом
ЛТ-В7 Одређивање концентрације глукозе у серуму колор-ензимски тест(GOD-PAP)

Одређивање активности алкалне фосфатазе у серуму –колориметријски тест са
ЛТ-В8
р-нитрофенилфосфатом
ЛТ-В9 Одређивање концентрације холестерола у серуму – ензимски тест
ЛТ-В10 Одређивање концентрације гвожђа у серуму – колор тест са ферозином
Од стандардизованих радних задатака Центар сачињава одговарајући број комбинација радних

задатака за овај део матурског испита. Комбинације се формирају на основу прописаних компетенција и
критеријума сложености – захтевности радног задатка. Листа комбинација дата је у табели бр. 5.

Табела бр. 5. Комбинације радних задатака за матурски практични рад
комбинација комбинација комбинација

радни задаци радни задаци радни задаци
број број број
ЛТ-А7 ЛТ-А10 ЛТ-А3
1 ЛТ-Б4 2 ЛТ-Б7 3 ЛТ-Б3
ЛТ-В1 ЛТ-В2 ЛТ-В3
4 ЛТ-Б1 5 ЛТ-Б6 6 ЛТ-Б2
7 ЛТ-Б10 8 ЛТ-Б5 9 ЛТ-Б9
10 ЛТ-Б8 11 ЛТ-Б2 12 ЛТ-Б5
13 ЛТ-Б6 14 ЛТ-Б8 15 ЛТ-Б1
16 ЛТ-Б4 17 ЛТ-Б6 18 ЛТ-Б9
19 ЛТ-Б3 20 ЛТ-Б10 21 ЛТ-Б1
22 ЛТ-Б2 23 ЛТ-Б3 24 ЛТ-Б4
25 ЛТ-Б5 26 ЛТ-Б6 27 ЛТ-Б7
28 ЛТ-Б8 29 ЛТ-Б9 30 ЛТ-Б10
Листу радних задатака, образаца за оцењивање радних задатака и листу комбинација Центар
доставља школама у оквиру овог Приручника.
Оцену о стеченим стручним компетенцијама на матурском практичном раду даје испитна комисија.
Њу чине најмање три члана, које именује директор школе, према прописаној структури:
 два наставника стручних предмета за образовни профил лабораторијски техничар – оглед, од

којих је један председник комисије
 представник послодаваца – стручњак у датој области – кога предлаже Унија послодаваца Србије у
4
сарадњи са одговарајућим пословним удружењима, Привредном комором Србије и Центром .
Сваки члан испитне комисије пре испита добија обрасце за оцењивање радних задатака у оквиру
5
одабране комбинације, а председник комисије и збирни образац за оцењивање .
Сваки члан комисије техником посматрања индивидуално оцењује рад ученика, користећи
одговарајући образац за оцењивање радног задатка.
Пре почетка практичног дела испита чланови испитне комисије прегледају и оцењују писану
припрему за израду сваког радног задатка, која чини саставни део матурског практичног рада.
Време израде радног задатка је дефинисано у сваком задатку појединачно и контролишу га сви
чланови комисије.
Успех зависи од укупног броја бодова које је ученик стекао извршавањем свих прописаних радних
задатака. Сваки радни задатак може се оценити са највише 100 бодова. Појединачан број бодова сваког
члана комисије се уноси у збирни образац за оцењивање радног задатка на матурском практичном раду и
на основу тога комисија утврђује просечан број бодова за сваки радни задатак. Укупан број бодова који
ученик оствари на матурском практичном раду једнак је збиру постигнутих бодова на свим радним
задацима. Укупан број бодова преводи се у успех. Скала успешности је петостепена и приказана је у табели
бр. 6
4
Базу података о екстерним члановима испитних комисија води Центар
5
У оквиру Анекса 3 овог Приручника налазе се обрасци за оцењивање радних задатака, а у Анексу 4 збирни образац за оцењивање
радних задатака у оквиру матурског практичног рада.

Табела бр. 6 Скала за превођење бодова у успех при оцењивању матурског практичног рада
УКУПАН БРОЈ БОДОВА

УСПЕХ
3 радна задатка
151 – 189 довољан (2)
190 – 225 добар (3)
226 – 260 врло добар (4)
261 – 300 одличан (5)
Оцена из збирног обрасца за оцењивање преноси се у Записник о полагању матурског испита.

Збирни образац за оцењивање, заједно са појединачним обрасцима за оцењивање прилаже се уз
Записник о полагању матурског испита.
 Матурски практичан рад реализује се у школским кабинетима или просторима где се налазе радна
места и услови за које се ученик образовао у току свог школовања.
 Стручно веће наставника стручних предмета школе бира комбинације радних задатака на основу
листе комбинација из овог Приручника, и формира школску листу која ће се користити у том
испитном року. Листа се формира у складу са могућностима реализације. Број комбинација мора
бити за 10% већи од броја ученика који полажу матурски испит у једној школи.
 По формирању Испитног одбора директор утврђује чланове комисија за оцењивање матурског
практичног рада и њихове заменике. Имена екстерних чланова комисије достављају се Центру.
 По избору чланова комисије за оцењивање, школа треба да изврши обуку чланова комисије уз
подршку стручних сарадника школе.
 Ученик извлачи комбинацију радних задатака најкасније два дана пре почетка испита. Ученик бира
једну од понуђених комбинација, без права замене.
 Лице задужено за техничку подршку реализацији матурског практичног рада припрема за сваког
члана испитне комисије по један образац за оцењивање за сваки радни задатак у оквиру свих
извучених комбинација задатака, збирне обрасце, као и одговарајуће прилоге за ученике и за
чланове испитне комисије (уколико су дефинисани задатком). У збирне обрасце за оцењивање се
пре штампања уносе општи подаци о школи.
 Писану припрему у три примерка ученик доноси на испит и предаје члановима комисије
непосредно пре реализације радног задатка.
 Сваком ученику се обезбеђују једнаки услови за почетак обављања радног задатка.
 Најкасније у року од 24 сата по завршетку реализације практичног матурског рада објављују се
резултати тог дела испита на огласној табли школе.

АНЕКС 1 ЛИСТА ТЕМА ЗА ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ТЕМЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
Српски језик
1. Хамлетове дилеме у нашем времену

2. Хамлетова борба са светом зла
3. Моралне и психолошке кризе главног јунака романа «Злочин и казна» Ф.М.Достојевског
4. Трагична судбина главне јунакиње Толстојевог романа «Ана Карењина»
5. Камијев Мерсо, странац међу странцима
6. «Странац» А.Камија као метафора људске отуђености
7. Слика париског живота у Балзаковом роману «Чича Горио»
8. Сукоб закона и моралних норми у Софокловој трагедији «Антигона»
9. Жена и љубав као песнички мотиви «Градинара» Р.Тагоре
10. Човек и смрт у сумерско-вавилонском делу «Еп о Гилгамешу»
11. Неподношљива усамљеност човека у делима савремене књижевности
12. Савремена књижевност у трагању за дубљим истинама о животу
13. Љубав као вечна инспирација у књижевним делима
14. Драма човекове личности у делима светске књижевности
15. Судбине умних, племенитих и осећајних људи у тоталитарним и нехуманим системима (И.Андрић,
«Проклета авлија»; В.Шекспир, «Хамлет»; М.Селимовић, «Дервиш и смрт»...)
16. Раскољников и Мерсо – повлашћене убице
17. Човек и свет у Андрићевој «Проклетој авлији»
18. Мост, судбине људи и живот, то «несхватљиво чудо» у роману «На Дрини ћуприја»
19. Лик по избору из романа «На Дрини ћуприја» И.Андрића
20. Побуњени човек у Селимовићевом роману «Дервиш и смрт»
21. Пријатељство и издаја у роману «Дервиш и смрт» М.Селимовића
22. Жене у делима Борисава Станковића
23. Сан о лепом у роману «Сеобе» М.Црњанског
24. Сеобе као судбине појединаца и народа
25. Живојин Мишић – војсковођа и обичан смртник («Време смрти», Д.Ћосић)
26. Симболика наслова романа «Корени» Д. Ћосића
27. Човечност, милосрђе, самилост и љубав у поезији Десанке Максимовић
28. Повратак у башту детињства као заклон од нарастајућег зла (Б.Ћопић, «Башта сљезове боје»)
29. «Енциклопедија мртвих» Д.Киша – споменик обичном човеку
30. Корени, деобе и сеобе у делима српских писаца
31. Слика Србије у књижевним делима наших реалиста
32. Етичке вредности наше десетерачке поезије
33. Жена у Дучићевим и Ракићевим песмама
34. Слика света и обичаја у Његошевом ''Горском вијенцу''
35. Српска средњовековна књижевност – оригинално стваралаштво
36. Снови у делима српских реалиста
37. Јефимијин вез од мисли, неспокоја и страха
38. Мотиви чежње, љубави и сна у поезији Владислава ПВВовића Диса
39. Љубав, лепота и смрт у Костићевој песми Santa Maria della Salute
40. Смех и сузе “Балканског шпијуна”
41. Тема љубави у “Енциклопедији мртвих”
42. Женски ликови у роману “Корени”
43. Судбина људи од књиге у роману “Проклета авлија”
44. Паралелни светови у роману “Дервиш и смрт”
45. Особености композиције “Хазарског речника” Милорада Павића
46. Спасење и љубав у роману “Злочин и казна”
47. Хорацио и Полоније – два лица оданости
48. Два виђења убиства у роману “Странац” А. Камија
49. Симболика драме “Чекајући Годоа”
50. Вечити борац – лик Сантијага из романа “Старац и море”
Мађарски језик
1. Magyarországi reneszánsz – Janusz Pannoniusz költészete

Ренесанса у Мађарској – поезија Јануса Панониуса
2. Mikszáth Kálmán és a dzsentri
Осиромашена властела у делима Калмана Миксата
3. Németh László nőalakjai a Gyász és az Iszony című regényeiben
Женски ликови у делима Ласлоа Немета (Романи Корота и Ужас)
4. A magyar nemzeti dráma megteremtője: Katona József
Стваралац мађарске националне драме: Јожеф Катоне
5. Jókai regényírói művészete
Стваралаштво у романима Јокаи Мора
6. A prózaíró Kosztolányi Dezső
Романописац Деже Костолањи
7. Radnóti Miklós háborús versei
Ратна поезија Миклоша Раднотија
8. Kazinczy Ferenc nyelvújító munkássága
Ференц Казинци – реформатор језика
9. Móricz Zsigmond parasztábrázolása
Сељачки ликови у романима Морица Жигмонда
10. Petőfi Sándor tájleíró költészete
Пејзажна лирика Шандора Петефија
11. Móricz Zsigmond – Pillangó – egy idillikus szerelmi történet
Жигмонд Мориц – Лептир – идилична љубавна прича
12. Marquez meseszerű világa
Бајке и легенде код Маркеса
13. Romantika és realizmus Stendhal Vörös és fekete című regényében
Романтика и реализам у Стендаловом роману „Црвено и црно”
14. Itáliai reneszánsz
Ренесанса у Италији
15. Santiago küzdelme Hamingway regényében
Сантиагова борба у Хемингвејевом роману
16. Francia egzisztencializmus – Cammus
Егзистенцијализам код Камија
17. A romkantikus Bovaryné boldogtalansága
Трагична судбина романтичне жене – мадам Бовари
18. Shakespeare – A hitvesi szerelem története – Rómeó és Júlia
Шекспир – Вечна љубавна прича – Ромеа и Јулије
СЛОБОДНЕ ТЕМЕ
1. Хуманост се састоји у томе да човек никада не буде жртвован некој сврси

Emberségesnek lenni annyi, mint élni és másokat élni hagyni
2. Неминовна су лутања моја на путу до снова
Álmaink eléréséhez elkerülhetetlenek az akadályok
3. Срећан је онај ко са уживањем ради и радује се своме делу
Boldog az az ember, aki örömmel dolgozik és örül munkája eredményének
4. «Чудно је како је мало потребно да будемо срећни и још чудније како често баш то мало недостаје»
(И.Андрић)
„Különös, hogy milyen kevés kell ahhoz, hogy boldogok legyünk, és még különösebb, hogy sokszor épp ez
a kevés hiányzik” (I. Andrić)
5. «Са свима у миру живим, са собом се борим стално» (А.Маћадо)
Mindenkivel békében élek, csak önmagammal harcolok
6. «На човеку треба све да је лепо: и лице и тело и одело и душа» (А.П.Чехов)
„Az emberen minden szép kell, hogy legyen, az arca, ruhája és a lelke is” (A.P. Csehov)
7. «Свет је пун замки кад си без ослонца» (М. Селимовић)
„A világ tele van csapdával, különösen akkor, ha támasz nélkül vagy” (M. Selimović)
8. «Живот је несхватљиво чудо, јер се непрекидно троши и осипа, а при том траје и остаје, као на
Дрини ћуприја» (И. Андрић)
„Az élet egy felfoghatatlan csoda, állandóan használódik, miközben megmarad olyannak, amilyen volt,
ugyanúgy, mint a híd a Drinán” (I. Andrić)
9. «У рату се не губе само животи, већ се сатиру и многе људске врлине» (М.Црњански)
„A háború nemcsak életeket olt ki, hanem nemes emberi tulajdonságokat is” (M.Crnjanski)
10. Сећање је једини рај из којег не можемо бити прогнани
Emlékeinket senki nem veheti el tőlünk
11. Моја генерација у моралним искушењима данашњице
Generációm a mindennapok erkölcsi szorítójában
12. Много је људи, али је човек редак
Sokan élnek a Földön, de kevés közöttük az igaz ember
13. Само је један кутак свемира који можете поправити, а то сте ви сами
A világmindenségnek csak egy kis pontját tudjuk megváltoztatni: önmagunkat
14. Све се може измерити, сем лепоте људске душе
Minden lemérhető, kivéve az emberi lélek szépsége
15. Лепе су године у којима откривамо свет око себе
Azok az évek szépek, amikor felfedezzük a köröttünk élő világot
16. Моје последње средњошколско пролеће
Utolsó tavasz a középiskolában
17. Победе и порази мојих ђачких дана
Diákéveim sikerei és kudarcai
18. Речи спајају људе као мостови, али и стварају непремостиве поноре
A szavak ereje hatalmas: összekapcsolja, de szét is választhatja az embereket
19. Ништа не треба чекати, свему треба ићи у сусрет
Nem várni kell, hanem cselekedni
20. Радити и волети – једино то има смисла
Dolgozni és szeretni – ez az élet igazi értelme
21. Наде увек има: после ноћи свитање је неизбежно
A remény mindig él, hiszen az éjszaka után is nappal következik
22. Корачам у будућност, стрепим и надам се
A jövőbe lépve tűrök és remélek
23. Колико је високо до неба, толико је дубоко до човека
Amilyen magasságok vannak az ég felé, olyan mélységek léteznek az emberi lélek felé
24. У животу је као на маскенбалу: када сви скину маске, престаје весеље
Az élet olyan mint az álarcosbál, ha mindenki leveszi az álarcot, a mulatságnak vége lesz
25. Природа оплемењује лепотом
A természet gyönyörködtet
26. Какве су ти мисли, такав ти је и живот
Amilyenek a gondolataid, olyan az életed
27. Живот, то нису дани који су прошли, већ они које смо запамтили
Nem azok a napok jelentik az életet amelyek elmúltak, hanem amelyek emlékeidben megmaradtak
28. Не одустај никад од својих снова, прати знакове
Soha ne add fel álmaidat, hallgass az ösztöneidre
29. Свет који видим и свет који желим
A világ ami körülvesz, és amilyent szeretnék
30. Видим себе у свету пословних људи
Én, mint dolgozó ember
31. Човек не може сам и без наде
Az ember nem élhet egyedül, remények nélkül
32. Посматрам људе, судим времену
Figyelem az embereket és véleményt mondok a világról
33. Лепота мог позива је у његовој хуманости
Pályám szépsége emberségességében van
34. Не љути се, човече, него схватај!
Érteni kell az életet, nem mérgelődni
35. Учење траје колико и сам живот
Holtáig tanul az ember
36. Људи пролазе, дела остају
Az emberi élet mulandó, de alkotása örök
37. Књижевно дело као тумач животних истина
Irodalmi alkotás, mint az örökérvényű igazság tolmácsolója
38. Срећа долази у разним облицима само је треба препознати
A boldogság benned van, csak tudnod kell felismerni
39. Основна вредност уметности је то што оплемењује човека
A művészeti értékek nemesítik az embert
40. Љубав је покретач свега доброг и плементиог у човеку
Minden jó és nemes mozgatórugója a szerelem
41. Најјачи је онај ко победи себе
Ki legyőzi önmagát, ő a legerősebb
42. Не дирај туђе ране, осим кад их желиш излечити
Ne tépj fel sebeket, csak gyógyítsd őket
43. Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у старости
Időskorod mankóját már ifjúkorodban faragnod kell
44. Љубав није чудо, али чини чудеса
A szerelem nem maga a csoda, de csodákra képes
45. Велики људи постоје у свим народима и у свим временима
Minden nemzetnek és kornak vannak nagy emberei
46. Морал није само далеки идеал
Az erkölcs nemcsak egy távoli álom
47. Срећна будућност не долази сама, њу треба освајати
A boldog jövő nem hullik öledbe, meg kell érte küzdeni
48. Без других тешко можемо бити људи
Társak nélkül nem lehetünk emberségesek
49. Како схватам слободу личности
Én így értelmezem a személyiség szabadságát
50. Истинска срећа постиже се напором
Az igaz boldogságért küzdeni kell
51. Техничка револуција – прогрес или претња
Műszaki forradalom, mint haladás vagy fenyegetés
52. Ако те заболи прошлост, не тугуј, гледај у будућност
Mindig előre nézz, és ne szomorkodj, bármennyire fáj is a múlt
53. Човек се лако заустави када је у успону, али тешко када пада
Az emelkedőn megpihenhetsz, de a lejtőn nincs megállás
АНЕКС 2 ЗБИРКА ТЕОРИЈСКИХ ЗАДАТАКА ЗА МАТУРСКИ ИСПИТ
Драге ученице, драги ученици,
Пред вама је збирка задатака за завршно тестирање у оквиру матурског испита за огледни
образовни профил лабораторијски техничар. Збирка је намењена вежбању и припремању за полагање
испита за проверу стручно теоријских знања, и то из стручних предмета: Медицинска микробиологија,
Хематологија са трансфузиологијом, Основи клиничке медицине, Лабораторијске технике. У збирци се
налазе задаци од којих ће се у потпуно истом облику формирати завршни тест знања.
Задаци у збирци распоређени су према областима, чији се исходи проверавају завршним тестом
знања. У оквиру сваке области задаци су разврстани према облику задатка, а за сваки задатак је назначен
број бодова који доноси.
Тест који ћете решавати на матурском испиту садржи задатке свих нивоа сложености којима се
испитује оствареност исхода образовања за огледни образовни профил лабораторијски техничар. На
тесту нема негативних бодова. Задаци носе различити број бодова у зависности од тога колико
информација се тражи и колико треба да будете мисаоно ангажовани када одговарате. Важно је да
пажљиво одговарате на задатке, јер сваки тачан одговор носи од 0,5 до 1 бода, а свака грешка аутоматски
0 бодова за задатак у целости. Збирка задатака не садржи решења.
Збирку задатака су израдили тимови наставника из свих школа у Републици Србији у којима се
реализује матурски испит школске 2011/2012. године за огледни образовни профил лабораторијски
техничар, у сарадњи са стручњацима Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Желимо вам срећан и успешан рад!
Аутори
МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА
У следећим задацима заокружите број испред траженог одговора
1. Главни хормони који регулишу концентрацију глукозе у крви су:
1. окситоцин и вазопресин
2. инсулин, глукагон и адреналин 0,5
3. прогестерон и холестерол
4. допамин и серотонин
2. Механизам деловања ензима се објашњава:
1. повишењем кинетичке енергије

2. снижењем кинетичке енергије 1
3. повишењем енергије активације
4. снижењем енергије активације
3. Оксидативна дезаминација, трансаминација и декарбоксилација су карактеристичне

реакције за:
1. засићене масне киселине

2. незасићене масне киселине 1
3. неорганске киселине
4. аминокиселине
5. кетокиселине
4. Комплекс плаве боје настаје у реакцији јода и:
1. малтозе
2. целулозе 1
3. скроба
4. галакозе
5. глукозе
5. Повећано излучивање урина зове се:
1. анурија
2. олигурија 1
3. полиурија
4. ноктурија
5. хидратација
6. Никотинамид аденин динуклеотид (NADH) је коензим:
1. оксидоредуктаза
2. трансфераза 1
3. хидролаза
4. лигаза
5. изомераза
7. Лактат дехидрогеназа (LDH) је:
1. оксидоредуктаза
2. трансфераза 1
3. хидролаза
4. лигаза
5. изомераза
8. Разградњом хемоглобина настаје:
1. уреа
2. креатинин 1
3. билирубин
4. амонијак
5. пируват
9. Фетални хемоглобин се састоји из:
1. два α и два β ланца

2. два α и два γ ланца 1
3. два β и два γ ланца
4. четири α ланца
10. Електрофорезом серумских протеина настаје:
1. 5 фракција
2. 6 фракција 1
11. Одређивање фибриногена биуретском методом се врши из:
1. пуне крви
2. цитратне плазме 1
3. EDTA плазме
4. капиларне крви
12. Катал се дефинише као количина каталитичке активности ензима која трансформише:
1. 1 mol супстрата за минут

2. 1 mol супстрата за секунд 1
3. 1 µmol супстрата за минут
4. 1 µmol супстрата за секунд
13. Интернационала јединица се дефинише као количина каталитичке активности ензима

која трансформише:
1. 1 mol супстрата за минут 1

2. 1 mol супстрата за секунд
3. 1 µmol супстрата за минут
4. 1 µmol супстрата за секунд
14. Концентрација серумског гвожђа не зависи од:
1. доба дана
2. пола 1
3. старости
4. телесне масе
15. Варење протеина започиње у желуцу под дејством:
1. амилазе
2. липазе 1
3. пепсина
4. трипсина
16. За доказивање протеина у урину се користи тест са:
1. сумпорном киселином
2. фосфорном киселином 1
3. трихлорсирћетном киселином
4. сулфосалицилном киселином
5. хлороводоничном киселином
17. Кетонска тела у урину се доказују:
1. сулфосалицилном киселином
2. Rosin-овим реагенсом 1
3. Rother-овим реагенсом
4. Benedict-овим реагенсом
5. Erlich-овим реагенсом
18. Код гихта се у седименту урина јављају кристали:
1. трипл фосфата
2. калцијум оксалата 1
3. мокраћне киселине
4. цистина
19. Главни производ метаболизма пуринских нуклеозида код човека је:
1. уреа
2. креатинин 1
3. мокраћна киселина
20. Метода којом се најчешће одређује глукоза у серуму је:
1. ензимска са хексокиназом
2. редукциона са Cu(SO4)2 1
3. хемијска са резорцинолом
4. GOD-PAP
5. хемијска са бензидином
21. Вредност глукозе пацијента два сата након ОГТТ-а је 9,7 mmol/L. Тај пацијент:
1. је здрав 1
2. има поремећај толеранције глукозе
3. болује од diabetes mellitus-a
22. Количина гвожђа која може да се веже за трансферин представља:
1. серумско гвожђе
2. TIBC 1
3. UIBC
4. трансферин
23. Контрола правила која се користе да би се оценило да ли аналитички поступак

задовољава су:
1. Wilson-ова правила 1
2. Westgard-ова правила
3. Fridwald-ова правила
4. Frederickson-ова правила
24. Протеинурија је појава протеина у урину у концентрацији већој од:
1. 150 mg/L
2. 1,5 g/L
h
1
3. 500 mg/24
h
4. 0,15 g/24
h
5. 300 g/24
25. Биолошки узорак који је HBs+ обележавамо:
1. белом етикетом
2. зеленом етикетом 1
3. жутом етикетом
4. црвеном етикетом
У следећим задацима заокружите бројеве испред тражених одговора
26. У језгру липопротеинских честица се налазе:
1. фосфолипиди
2. триглицериди 2
3. естри холестерола
4. неестерификовани холестероли
5. аполипопротеини
27. Аминокиселине које учествују у синтези креатинина су:
1. аланин
2. глицин
3. креатин 2
4. аргинин
5. креатин-фосфат
6. глутамин
28. Хормони који учествују у регулацији концентрације калцијума су:
1. паратхормон
2. ADH 2
3. витамин Е
4. кортизол
5. калцитонин
29. Изоелектрична тачка аминокиселине представља:
1. pH раствора у коме је аминокиселина позитивно наелектрисана

2. pH раствора у коме је аминокиселина негативно наелектрисана
3. pH раствора у коме је аминокиселина ненаелектрисана 2
4. pH раствора у коме се аминокиселина креће ка катоди у елекричном пољу
5. pH раствора у коме се аминокиселина креће ка аноди у електричном пољу
6. pH раствора у коме се аминокиселина не креће у електричном пољу
30. За дијагнозу опструкције жучних путева користе се:
1. алкална фосфатаза
2. α-амилаза
3. кисела фосфатаза 2
4. липаза
5. креатин-киназа
6. γ-глутамил трансфераза
31. Стероидну структуру имају:
1. масне киселине
2. триглицериди
3. воскови 2
4. жучне киселине
5. витамини групе А
6. андрогени
32. Хитне анализе код инфаркта миокарда су:
1. тропнонин
2. AST 2
3. CK-MM
4. CK-MB
5. креатинин
33. Хитне анализе код акутне реналне инсуфицијенције су:
1. седимент урина
2. LDH 2
4. амилаза
5. креатинин
34. Рани маркери инфаркта миокарда су:
1. тропнонин
2. миоглобин 2
3. CK-MM
4. CK-MB
5. LDH
35. Депоновани облик гвожђа се налази у форми:
1. хемоглобина
2. миоглобина 2
3. трансферина
4. феритина
5. хемосидерина
36. Базне аминокиселине су:
1. аланин
2. глутаминска киселина 2
3. лизин
4. аргинин
5. метионин
37. Главна циљна ткива инсулина су:
1. бубрези
2. срце
3. мишићи 3
4. панкреас
5. јетра
6. масно ткиво
7. слезина
38. Есенцијалне аминокиселине су:
1. валин
2. аланин
3. аспарагинска киселина 3
4. треонин
5. лизин
6. глутамат
Допуните следеће реченице и табеле
39. Процес синтезе глукозе из гликогена зове се ___________________. 1
40. Алкална хидролиза триацилглицерола назива се _____________________. 1
41. Течни део крви добијен након коагулације је _______________. 1
42. Течни део крви добијен без коагулације је _________________________. 1
43. Процес синтезе глукозе из глицерола, лактата и α-кетокиселина се назива

_________________________. 1
44. Процес синтезе гликогена из глукозе се назива _________________________. 1
45. Ацетосирћетна киселина, β-хидроксибутерна киселина и ацетон чине

____________________________. 1
46. Најзаступљенија фракција серумских протеина је ______________________________. 1
47. Почетни и крајњи члан Кребсовог циклуса је _________________________________. 1
48. Ензим који катализује прву реакцију у процесу гликолизе је

_________________________. 1
49. Холна, хенодезоксихолна, дезоксихолна и литохолна киселина спадају у

____________________________________. 1
50. Скроб је хомополисахарид код _____________________. 1

51. Клиренс креатинина се користи као величина којом се оцењује брзина
_________________________________ филтрације. 1
52. Микроскопски преглед седимента урина се најчешће изводи са

__________________________________ урином. 1
53. Квантитативне анализе урина се изводе са _________________ урином. 1
54. Код хитних биолошкох узорака се користе етикете ______________________ боје. 1
55. Прозирни цилиндри у седименту урина састављени од Tamm-Horsfal-овог протеина су

_______________________ цилиндри. 1
56. Непротеинско азотно једињењe које се у гломерулима филтрира, а у тубулима не

реапсорбује је ________________________________. 1
57. Анализатор који истовремено одређује више различитих параметара у једном узорку је
______________________________ анализатор. 1
58. Анализатор који одређује само један параметар у већем броју узорака је
________________________________ анализатор. 1
59. Графички поступак приказивања контролних резултата и евалуације да ли примењени

мерни поступак задовољава представља контролну _________________. 1
60. Линије повучене на контролној карти како би се обезбедио графички критеријум у

процени да ли мерни поступак задовољава представљају контролне 1
______________________.
61. Емисионом атомском фотометријом се најчешће одређују __________________ и

__________________. 2
62. р-диметиламино бензалдехид у киселој средини представља

________________________ реагенс и служи за доказивање 2
_____________________________ у урину.
У следећим задацима уредите и повежите појмове према захтеву
63. На линији испред објашњења уписати редни број одговарајућег

медицинског појма:
1. хипогликемија процес разлагања глукозе

2
2. гликогенолиза снижена концентрација глукозе у крви
3. гликолиза присуство глукозе у урину
4. глукозурија процес стварања глукозе из гликогена
64. Са леве стране су наведене методе за одређивање креатинина, а са десне стране
њихови принципи. На линији испред принципа уписати редни број методе која се на тај
начин одређује:
1. Jaffe метода са Lloyd-овим таложење протеина помоћу

реагенсом трихлорсирћетне киселине
мерење апсорбанција у 20-ој и 80-ој
2. Jaffe метода са секунди након додатка алкалног 2
депротеинизацијом пикрата
3. Jaffe метода - кинетички додавање реагенса који адсорбује

приступ креатинин
4. ензимска метода реакција са креатинин
амидохидролазом
65. Са леве стране су наведени кристали урина, а са десне стране стања у којима се могу
наћи. На линији испред стања уписати редни број кристала који се у том стању јавља:
1. цистин алкалан урин

2
2. трипл фосфат метаболичко порекло кристала
3. аморфни урат јатрогено порекло кристала
4. кристали ампицилина кисео урин
66. На левој страни су наведени реагенси за доказивање патолошких

састојака урина, а са десне стране параметри који се њима доказују. На
линији испред параметара уписати редни број реагенса који му
одговара:
1. с лфосалицилна киселина уробилиноген 2,5

2. Rosin-ов реагенс кетонска тела
3. Rother-ов реагенс протеини
4. Erlich-ов реагенс билирубин
5. Benedict-ов реагенс глукоза
67. Одредити редослед фаза приликом одређивања фибриногена и обележи их бројевима

почев од 1.
инкубација у воденом купатилу и стварање фибринских нити

мерење интезитета настале боје 2,5
разблаживање плазме физиолошким раствором
додавање фибринских нити у биуретски реагенс
додавање CaCl2
68. Одредити редослед фаза приликом одређивања HDL-холестерола у серуму
преципитационом методом и обележи их бројевима почев од 1.
центрифугирање
додавање смеше Мg-фосфоволфрамова киселина серуму 2,5
додавање супернатанта реагенсу за холестерол
узимање супернатанта
мерење интезитета настале боје
69. Одредити редослед фаза приликом одређивања TIBC-a и обележи их бројевима почев
од 1.
додавање супернатанта у реагенс за гвожђе

додавање прашка MgCO3 2,5
мерење интезитета настале боје
центрифугирање
додавање фери-амонијум цитрата у вишку
70. Са леве стране су наведени протеини, а са десне стране њихове особине. На линији
испред особина уписати редни број протеина коме та особина припада:
1. IgG учествује у коагулацији крви

2. албумин најважнији протеин за транспорт Fe 2,5
3. фибриноген највећа фракција протеина у крви
4. церулоплазмин чини хуморални имунитет организма
5. трансферин најважнији протеин за транспорт Cu
71. Са леве стране су наведени липопротеини, а са десне стране њихове особине. На

линији испред особина уписати редни број липопротеина коме та особина припада:
транспортују естре холестерола из

1. хиломикрони перифиних ткива до јетре
липопротеини интермедијарне
2. VLDL густине 2,5
транспортују ендогене липиде од
3. IDL јетре до ткива
транспортују липиде од интестинума
4. LDL до ткива
5. HDL липопротеини мале густине
72. На левој страни су наведени биохемијски појмови, а са десне стране
њиховe улоге. На линији испред улога уписати редни број одговарајућег
биохемијског појма:
1. литохолна киселина витамин

2. хепарин жучна киселина 3
3. тимол конзерванс за урин
4. аспарагинска киселина жучна боја
5. билрубин антикоагуланс
6. аскорбинска киселина аминокиселина
73. На левој страни су наведени ензими, а са десне стране супстрати

карактеристични за наведене ензиме. На линији испред супстрата
уписати редни број ензима који му одговара:
1. малтаза мокраћна киселина

2. липаза триацилглицерол 3
3. амилаза малтоза
4. уриказа протеин
5. уреаза скроб
6. пепсин уреа
74. На левој страни су наведени ензими, а са десне стране њихова

локализација. На линији испред локализације уписати редни број
одговарајућег ензима:
1. кисела фосфатаза мозак

2. саливарна α-амилаза срце 3
3. CK-MM јетра
4. CK-MB простата
5. CK-BB мишићи
6. холинестераза пљувачне жлезде
75. На левој страни су наведени патолошки налази урина, а са десне

стране патолошка стања где се овакви налази могу видети. На линији
испред патолошког стања уписати редни број налаза који му одговара:
1. повећана релативна густина дехидратација

2. снижена релативна густина метаболичка ацидоза 3
3. алкалан урин уринарна инфекција
4. кисео урин diabetes mellitus са глукозуријом
diabetes insipidus
метаболичка алкалоза
76. Са леве стране су наведени протеини, а са десне стране фракције електрофоретског
раздвајања протеина плазме. На линији испред фракцијa уписати редни број протеина
који се у тој фракцији налази:
1. IgG албуминска
2. албумин α1-глобулинска 3
3. фибриноген α2-глобулинска
4. α-фетопротеин β1-глобулинска
5. хаптоглобин β2-глобулинска
6. трансфе ин γ-глобулинска
77. Одредити редослед фаза приликом одређивања натријума и калијума применом

емисионе атомске пламене спектроскопије и обележи их бројевима почев од 1.
натријум и калијум примају електроне од редукујућег гаса

прелазак натријума и калијума из побуђеног стања у основно стање
3
разблаживање узорка са дилуентом
мерење нтезитета емитоване светлости
прелазак натријума и калијума из основног у побуђено стање
убацивање узорка у смешу ваздух-пропан-бутан
78. Одредити редослед фаза приликом синтезе билирубина и обележи их бројевима почев
од 1.
стварање биливердина
отварање протопорфиринског прстена
3
транспорт билирубина до јетре и синтеза коњугованог билирубина
одвајање хема од протеинског дела
редукција биливердина
везивање билирубина за албумин и стварање некоњугованог билирубина
79. Са леве стране су наведене методе за одређивање билирубина, а са десне стране

њихови принципи. На линији испред принципа уписати редни број методе која се на тај
начин одређује:
кофеин-бензоат се користи као

1. Malloy-Evelyn акцелератор
претварање билирубина у
2. Jendrassik-Grof биливердина помоћу јода
3. спектрофотометријско мерење апсорбанције на две 3
одређивање билирубина таласне дужине: 454 и 540
4. оксидациона метода за
одређивање билирубина реакција се одвија при pH 6,5
метанол се користи као
акцелератор
реакција се одвија при pH 1,2

80. Са леве стране су наведени биохемијски параметри, а са десне стране методе
одређивања биохемијских параметара. На линији испред методе одређивања уписати
редни број биохемијског параметра који се наведеном методом одређује:
метода са пикринском киселином у алкалној

1. уреа средини
2. креатинин Berthelot-ова метода
3. мокраћна киселина Malloy-Evelyn метода 3,5

4. билирубин ензимска метода са уреазом и GLDH
Jaffe метода
ензимска метода са уриказом

метода са диазотованом сулфанилном
киселином
81. Са леве стране су наведене врсте имунохемијских методе, а са десне стране принципи
имунохемијских метода које се примењују у лабораторији. На линији испред принципа
уписати редни број имунохемијске методе која се тим приципом одређује:
1. преципитационе методе имунонефелометрија
2. тестови аглутинације радијална имунодифузија
3. методе са обележивачима ELISA 3,5

4. методе солубилних имуних
комплекса тестови активне аглутин ције
имунотурбидиметрија
RIA
ракетна електрофореза
82. На левој страни су наведени појмови, а са десне стране њихова објашњења. На

линији испред објашњења уписати редни број одговарајућег појма:
пад рН крви услед повећане концентрације

1. кетонемија кетонских тела 4
2. кетоза присуство кетонских тела у урину
3. кетоацидоза присуство кетонских тела у крви
4. кетонурија моносахарид са кето групом
83. Са леве стране су наведени биохемијски параметри, а са десне стране методе
одређивања биохемијских параметара. На линији испред методе одређивања уписати
редни број биохемијског параметра који се наведеном методом одређује:
спектрофотометријска метода са Hg(SCN)2 и

3+
1. натријум и калијум Fе
2. хлорид титрација са EDTA у присуству мурексида

3. калцијум емисиона атомска пламена спектроскопија
4
4. неоргански фосфат редукциона метода са амонијум-молибдатом
спектрофотометријска метода са ο-
5. магнезијум крезолфталеином
спектрофотометријска метода са калмагитом

титрација са Hg(NО3)2 у присуству
дифенилкарба она
спектрофотометријска метода са титан-жутим
84. На левој страни су наведенa медицинска стања, а са десне стране узроци који до њих
доводе. На линији испред узрока уписати стања који му одговара:
1. метаболичка алкалоза узбуђеност, страх

4
2. метаболичка ацидоза дуготрајна примена антацидних средстава
3. респираторна алкалоза фиброза плућа
4. респираторна ацидоза дијабетичка кетоацидоза
85. На левој страни су наведени биолошки узорци, а са десне стране анализе које се
одређују у њима. На линији испред анализа уписати редни број биолошког узорка из
кога се она изводи:
1. артеријска кр хематолошке анализе 4

2. капиларна крв калцијум
3. хепаринизирана плазма гасне анализе
4. цитратна плазма фактори коагулације
ХЕМАТОЛОГИЈА СА ТРАНСФУЗИОЛОГИЈОМ
86. Нормалан број еритроцита код одраслих мушкараца је:

12
1. 3,9 - 5,6 x 10 /l
12
1
2. 4,5 - 6,5 x 10 /l
12
3. 4,0 - 5,0 x 10 /l
87. На укупну количину крви отпада око:
1. 5% телесне масе 1
2. 7% телесне масе
3. 10% телесне масе
88. Адултни и фетални хемоглобин се међусобно разликују по:
1. грађи глобина и хема 1

2. грађи глобина
3. грађи хема
89. Код хематокрита се чита:
1. висина плазме 1
2. висина серума
3. висина (запремина) крвних ћелија
90. Б лимфоцити учествују у:
1. хуморалном имунитету
2. ћелијском имунитету 1
3. хуморалном и ћелијском имунитету
4. фагоцитози вируса
91. Агранулоцитоза је болест код које у периферној крви постоји:
1. изразито смањење броја гранулоцита или потпуно одсуство гранулоцита

2. повећање броја гранулоцита 1
3. повећање броја еритроцита и недостатак гранулоцита
4. смањен број свих леукоцита
92. Гумпрехтове сенке видимо на обојеном размазу крви код патолошки измењених:
1. гранулоцита 1
2. моноцита
3. лимфоцита
93. Патолошке фрактуре костију могу да настану код:
1. плазмоцитома
2. хемолизне анемије 1
3. инфективне мононуклеозе
4. мегалобластне анемије
94. Хемофилија је наследни хеморагијски синдром који настаје услед смањене активности :
1. VIII или IX чиниоца коагулације

2. V, VIIИ или XI циниоца коагулације 1
3. VII, XIII или XII чиниоца коагулације
4. ниједан од понуђених одговора
95. Акутне леукемије се карактеришу:
1. бујањем незрелих ћелија и брзим током болести

2. бујањем плазмоцита и спорим током болести 1
3. бујањем гранулоцита
96. Током гранулоцитопоезе, цитоплазма у потпуности сазрева у стадијуму:
1. промијелоцита
2. метамијелоцита 1
3. гранулоцита
4. мијелоцита
97. Зракаст распоред хроматина виђамо у једру:
1. лимфоцита
2. моноцита 1
3. плазмоцита
4. код гранулоцита
98. Највећа крвна ћелија је:
1. проеритробласт
2. моноцит 1
3. мијелобласт
4. мегакариоцит
99. MCV представља:
1. просечан садржај хемоглобина у еритроцитима

2. просечну обојеност еритроцита 1
3. просечну запремину еритроцита
4. проценат хемоглобина у еритроциту
100. Тирков раствор служи за:
1. бројање еритроцита 1
2. бројање леукоцита
3. одређивање хемоглобина
101. Хајмов раствор се састоји из:
1. сирћетна киселина, 1% генцијана виолет и дестилована вода 1

2. натријум цитрат, натријум хлорид и дестилована вода
3. натријум хлорид, натријум сулфат, живин хлорид и дестилована вода
102. Анулоцити су карактеристика које болести:
1. урођене микросфероцитозе
2. хипосидеремијске анемије 1
3. акутне мијелобластне леукемије
4. хиперхромне анемије
103. Нормалан број еритроцита код одраслих мушкараца је:

12
1. 3,9 - 5,6 x 10 /l
12
1
2. 4,5 - 6,5 x 10 /l
12
3. 4,0 - 5,0 x 10 /l
104. Једро неутрофилних гранулоцита :
1. овалан облик
2. облик штапа 1
3. може имати облик латиничних слова X,Y,Z,Е…
5. може имати 4 сегмента
105. Активна костна срж се код одраслих особа налази у:
1. цевастим костима
2. пљоснатим костима 1
3. цевастим и пљоснатим костима
4. у проксималним окрајцима хумеруса и фемура
106. Промени облика еритроцита припадају следеће промене:
1. анизоцитоза
2. еритроцитоза 2
3. појикилоцитоза
5. мегалоцитоза
107. Ретикулоцитоза је присутна у лабораторијском налазу код:
1. апластичне анемије
2. хемолитичких анемија 2
3. хипосидеремијске анемије
4. повећаног стварања Ер у костној сржи
5. код свих понуђених одговора
108. «Руло формација»:
1. се јавља код акутне мијелобластне леукемије

2. је појава груписаних гранулоцита у фишеке на размазу крви 2
3. се јавља код хроничне лимфоцитне леукемије
4. се јавља код плазмоцитома
5. је појава груписаних еритроцита у размазу
109. Хемартрозе су крварења:
1. у можданим коморама
2. присутна код Хемофилије 2
3. у мишиће
4. у зглобовима
110. Анулоцити представљају:
1. промену облика еритроцита

2. еритроците изгледа прстена на размазу 2
3. одсуство светле зоне еритроцита на размазу
4. анизоцитозу
5. хипохромију еритроцита
111. Корпускуларне хемолитичке анемије су:
1. Хипосидеремијска анемија
2. Урођена микросфероцитоза
3. Пернициозна анемија 2
4. Хемолитичка болест новорођенчета
5. Медитеранска анемија
6. Апластична анемија
112. Пацијент има продужено време коагулације. Изаберите додатне анализе које је
потребно урадити у циљу налаза узрока поремећаја коагулације:
1. број еритроцита
2. број тромбоцита 3
3. концентрацију VIII чиниоца коагулације
4. концентрацију вон Вилебрандовог фактора
5. протромбинско време
113. Пацијент има продужено време коагулације. Изабери које ћеш додатне анализе
урадити у циљу налаза узрока поремећаја коагулације
1. број еритроцита
2. број тромбоцита 3
3. концентрацију VIII чиниоца коагулације
4. концентрацију вон Вилебрандовог фактора
5. протромбинско време
114. Дисеминована интраваскуларна коагулација је болест коју карактерише :
1. појава многобројних телеангиектазија по кожи

2. појава многобројних тромбоза у микроциркулацији
3. смањен број тромбоцита 4
4. појава многобројних руптура унутрашњих органа
5. продужено време тромбинског теста
6. повећан број тромбоцита
115. Пацијент има иктерус. Који од наведених лабораторисјких резултата одговарају овом
симптому
1. снижени еритроцити
2. присуство мијелобласта у крви 4
3. присуство дрепаноцита у крви
4. присуство мегалоцита у крви
5. снижени ретикулоцити
6. снижена концентрација билирубина у крви
116. Хемолизне анемије се испољавају тек када век еритроцита падне испод
_________________ дана 1
117. Осмотка резистенција сфероцита је _______________________ у односу на осмотску

резистенцију нормалних еритроцита 1
118. Количински најзаступљенији неоргански састојак крви је _______________. 1
119. За биконкаван облик еритроцита одговоран je __________________ протеин. 1
120. Карбоксихемоглобин је једињење хемоглобина са _______________________________. 1
121. Брадикинин ослобођен из активираних тромбоцита доводи на нивоу зида повређеног

крвног суда до ______________________________________________ 1
122. Хематопоеза код деце до пете године живота се одвија у __________________ костима 1
123. Протромбин, неактивни чинилац коагулације, се активира под дејством

________________________________________________ 1
124. Српаст облик дрепаноцита последица је процеса ___________________________

патолошког хемоглобина С у условима без кисеоника. 1
125. Најтежа компликација инфективне мононуклеозе је ______________________________. 1
126. Спонтана крварења настају када се број тромбоцита смањи испод _________________. 1
127. За испитивање учешћа фибриногена у хемостази радимо тест

______________________________ . 1
128. Празнина у леукоцитарној формули код леукоза када се налазе само бласти и зреле
ћелије назива се _____________________________________.. 1
129. Повећање укупне количине крви у организму зове се _______________________ 1

130. Криоглобулини имају особину да на ниским температурама ______________________. 1
131. Основна подела хемолизних анемија је на:

________________________________________________________________. 2
132. Зреле крвне ћелије које не садрже једро су ______________________ и

________________________. 2
133. Крвне ћелије које могу да аглутинишу су _______________________ и

______________________. 2
134. Периферни део цитоплазме тромбоцита се назива ______________________ а

централни део ______________________. 2
135. Дрепаноцити имају облик _______________ због присуства патолошког

________________________________. 2
136. Боја коже и видљивих слузокожа код већине анемија је _______________ а код
хемолитичких анемија је ___________________________. 2
137. Леукемије су малигна обољења код којих неопластички процес почиње у

_______________________________, а малигни лимфоми су обољења код којих 2
неопластички процес почиње у ________________________________________.
138. Концентрацију хемоглобина на фото-колориметру читамо употребом

_________________ филтра, таласне дужине __________ nm. 2
139. Вон Вилебрандов фактор се налази у _______________________________________ и

омогућава _____________________________________за оштећено место крвног суда. 2
140. У гранулоцитопоези цитоплазма сазрева на нивоу __________________________, а

грануле постају диферентоване на нивоу ________________________ 2
141. На размазу периферне крви нормално од еритроцитне лозе налазимо

____________________, _______________ и _______________. 3
142. Физичку особину адхезивност имају крвне ћелије _____________________, и она се

испољава у ____________________ фази хемостазе. 3
143. Код хемолизних анемија долази до повећане

_____________________________________ и због тога повећаног стварања 4
______________________што изазива ________________ боју коже.
144. Хемофилија је наследни хеморагијски синдром који преносе особе _________________

пола, а оболевају особе _________________ пола јер је ген за синтезу VIII чиниоца 4
коагулације на ______________ хромозому.
У следећим задацима сажето написати или нацртати одговор
145. Код парапротеинемије се јављају следећи патолошки протеини:

________________________________________________________________________ 1,5
________________________________________________________________________
146. Директан Кумбсов тест служи за доказивање

________________________________________________________________ 2
________________________________________________________________
147. Код седиментације читамо ниво издвојене ____________________, код хематокрита

ниво ________________________________________. 2
148. Лупус ћелије су: __________________________________________________________

__________________________________________________________ 3
149. Тромбинско време(ТТ) је продужено код:

____________________________________________________________________ 4
____________________________________________________________________
150. На левој страни су наведени леукоцити, а на десној облик једра. На цртици поред једра
уписати број одговарајућег леукоцита.
1. моноцити сегментовано једро 1,5

2. гранулоцити овално једро
3. лимфоцити бубрежасто једро
151. Редослед таложења крвних ћелија при одређивању хематокрита означити бројевима 1,
2 и 3:
еритроцити 1,5
тромбоцити
леукоцити
152. Означити бројевима тачан редослед у процесу стварања «белог» тромба код повреде
крвног суда.
агрегација
2,5
адхезија
аглутинација
ретракција и ослобађање ч нилаца коагулације
153. Поређај по редоследу развоја ћелије тромбоцитне лозе и означи их бројевима од 1 до
4:
промегакариоцит
2,5
мегакариоцит
мегакариобласт
тромбоцит
154. На левој страни се налазе називи болести, а на десној одговарајући број леукоцита. На
цртици испред одговарајућег броја леукоцита уписати одговарајући број назива
болести:
1. агранулоцитоза
9
6-14 × 10 /l 3
9
2. инфективна мононуклеоза 15-600 × 10 /l
9
3. хронична гранулоцитна леукемија мање од 1,5 × 10 /l
155. На левој страни су дате патолошке промене у крвним ћелијама означене бројевима, а
на десној страни називи различитих поремећаја крвних ћелија. Испред назива
поремећаја напиши број одговарајуће промене
1. хиперсегментација једра гранулоцита Каботови прстенови 3

2. еритроцити са остацима једра токсичне гран лације
3. промена у цитоплазми гранулоцита скретање у десно
156. У интраутерином периоду, у процесу хематопоезе учествују наведени органи. На црти

испред означи бројевима којим редом се укључују у тај процес
костна срж 3
слезина
јетра
157. На линији испред броја епрувете са плусом (+) означите у којој епрувети има
аглутинације, а са 0 (нулом) означите број епрувете где нема aглутинације, када је у
питању крвна група А.
1 епрувета
2 епрувета 3
3 епрувета
4 епрувета
5 епрувета
158. Са леве стране су наведене врсте крвних ћелија означене бројевима а са десне стране
пречник крвних ћелија. Испред пречника напиши број крвне ћелије те величине
1. еритроцити 6 - 18μ
2. лим оцити 2 - 4μ
3,5
3. моноцити 6,7 – 7,7μ
4. тромбоцити 14 - 22μ
5. гранулоцити 10 - 20μ
6. плазмоцити 10 - 15μ
159. Поређај по редоследу развоја следеће врсте ћелија еритроцитне лозе. Означи их
бројевима 1 – 6.
ретикулоцит
полихроматофилни еритробласт
3,5
базофилни еритробласт
ацидофилни еритробласт
еритроцит
проеритробласт
160. Дата су имена чинилаца коагулације. У поља испред имена напиши њихове бројеве
тромбопластин
4
антихемофилни глобулин А
фибриноген
Хагеманов фактор
161. На левој страни је назив крвне ћелије, а на десној страни одговарајућа боја цитоплазме.
У поље испред боје цитоплазме упиши одговарајући број крвне ћелије која има ту боју
цитоплазме
1. лимфоцит светло - ружичаста цитоплазма 4

2. гранулоцит љубичасто - плава цитоплазма
3. моноцит светло - плава цитоплазма
4. плазмоцит замућена, сиво - плава цитоплазма
162. На левој страни су називи анемија, а на десној страни вредности индекса бојења. На
црти испред индекса бојења стави број одговарајуће анемије.
1. мегалобластна анемија 0,9 – 1,1 4

2. апластична анемија преко 1,1
3. хипосидеремијска анемија испод 0,9
163. На левој страни је назив крвне ћелије, а на десној страни одговарајућа боја цитоплазме.
У поље испред боје цитоплазме упиши одговарајући број крвне ћелије која има ту боју
цитоплазме
1. лимфоцит светло - ружи аста цитоплазма 4

2. гранулоцит љубичасто - плава цитоплазма
3. моноцит светло - плава цитоплазма
4. плазмоцит замућена, сиво - плава цитоплазма
164. Дата су имена чинилаца коагулације. У поља испред имена напиши њихове бројеве.
тромбопластин
4
антихемофилни глобулин А
фибриноген
Хагеманов фактор
165. Са леве стране су наведене крвне ћелије, а са десне стране поремећаји у крвним
ћелијама. На цртици испред врсте поремећаја упиши број одговарајуће крвне ћелије.
1. лимфоцити једро са кариошизима

2. плазмоцити анизоцитоза 5
3. сегментовани гранулоцити Ховел-Џолијева телашца
4. еритроцити Делова телашца
5. тромбоцити једро у облику зрна кафе
166. Са леве стране су исписане крвне групе, а са десне стране аглутинини присутни у
серуму. На цртици испред аглутинина бројем означи одговарајућу крвну групу особе
која у серуму има наведене аглутинине
1. крвна група А Анти А, анти Б 5

2. крвна група Б Анти А
3. крвна група АБ Анти Б
4. крвна група О нема аглутинина
167. На левој страни се налазе називи болести, а на десној одговарајући лабораторијски

налази. На цртици испред лабораторијског налаза уписати број назива болести код које
се тај налаз јавља:
1. хипосидеремијска анемија ретикулоцититоза 5

2. плазмоцитом еозинофилија
3. хемолитичка анемија анулоцити
4. алергијска пурпура рулоформација еритроцита
168. На левој страни се налазе врсте хеморагијских синдрома, а на десној страни називи
болести. Испред назива сваке болести уписати број одговарајућег хеморагијског
синдрома.
хемофилија 5
1. коагулопатије алергијска пурпура
2. тромбоцитопатије
3. васкулопатије афибриногенемија
наследна хеморагијска теленгиектазија
169. На левој страни су наведене крвне ћелије, а на десној њихов нормалан животни век. На
цртици поред животног века уписати број одговарајуће крвне ћелије или Х, ако ни једна
не припада ни једном броју дана
1. еритроцити 8-11 дана 5

2. гранулоцити 10-14 дана
3. лимфоцити 100-120 дана
4. тромбоцити 100-200 дана
170. Са леве стране су наведени леукоцити, а са десне стране референтни проценти

појединих врста леукоцита у периферној крви На цртици испред процентуалних
вредности упиши број леукоцита који се у крви налази у том проценту код здравих
1. штапићасти гранулоцити 20% --- 40%

2. сегментовани неутрофилни 4% ---- 8% 6
3. сегментовани еозинофилни 0% ----- 5%
4. сегментовани базофилни 0% ----- 1%
5. лимфоцити 40% ---- 65%
6. моноцити 2% ----- 4%
171. На левој страни су називи промена у еритроцитима, а на десној страни називи

патолошких еритроцита. На црти испред назива еритроцита упиши одговарајући број
врсте поремећаја.
акантоцити 6
1. анизоцитоза
2. еритроцитоза макроцити
3. хипохромија лептоцити
4. поикилоцитоза
мегалоцити
ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ТЕХНИКЕ
172. Правилна оријентација лабораторије према странама света је ка:
1. истоку
2. северу 1
3. западу
4. југу
173. Фотокоефицијент у лабораторијама треба да износи:
1. 1 : 1 1
2. 1 : 4
3. 1 : 8
174. Бактериолошка еза се жари:
1. пре рада 1
2. после рада
3. пре и после рада
175. Укупно увеличање оптичког микроскопа износи:
1. 100 x 1
2. 2 000 x
3. 10 000 x
176. Стерилизација у сувом стерилизатору се врши на температури:

0
1. 100 C
0
1
2. 160 C
0
3. 121 C
177. Пипетирање биолошког материјала се врши:
1. пипетама са гуменим наставком 1

2. аутоматским пипетама
3. стакленим пипетама
178. За добијање крвног серума се користи:
1. венска крв без антикоагулантног средства

2. венска крв уз додатак ЕДТА 1
3. венска крв уз додатак натријум цитрата
4. венска крв уз додатак хепарина
179. Имерзиони објектив користи се за микроскопирањe:
1. висеће капи
2. нативног препарата 1
3. трајног препарата
4. седимент урина
180. Аутоклав се користи за стерилизацију посуђа у:
1. хематолошким лабораторијама 1
2. биохемијским лабораторијама
3. микробиолошким лабораторијама
181. Центрифугирање узорака венске крви у биохемијским лабораторијама се врши:
1. 10 мин. На 3 000 обртаја/мин 1

2. 30 мин. На 1 000 обртаја/мин
3. 5 мин на 15000 обртаја/мин
182. Дезинфекција је:
1. Делимично уништавање спорогеног облика бактерија

2. Потпуно уништавање свих микроорганизама 1
3. Уништавање микроорганизама сувом топлотом
4. Делимично уништавање микроорганизама употрбом хемијских средстава
183. Ако је pH раствора 3(три) тај раствор је.
1. Неутралан 1
2. Кисео
3. Базан
184. У оптичке делове микроскопа спадају:
1. микрометарски завртањ
2. објектив 1
3. тубус
4. окулар
5. осветљење
185. Метода која служи за раздвајање течне и чврсте фазе суспензије зове се:
1. Титрирање
2. Филтрација 2
3. Центрифугирање
4. пипетирање
186. Физиолошки раствор је________________________ са крвном плазмом. 1
187. Стерилизација у аутоклаву се врши на принципу

________________________________________________ 1
188. Натријум цитрат додат крви спречава коагулацију тако што везује
__________________________________ 1
189. У 1000 мл. 0,9%-тног раствора NaCI налази се _____грама NaCI. 1

190. На чврстим хранљивим подлогама бактерије расту формирајући ___________________. 1
191. Физиолошки раствор је _____% раствор _________________________________ 2
192. После центрифугирања се издвајају чврста фаза или _______________________ и

течна фаза или ________________________. 2
193. Засејавање фецеса на храњљиве подлоге назива се __________________________ 2
194. Бојење по Граму је ___________________ бојење и ради се у

______________________________________________ 2
195. Титрирање је лабораторијски поступак којим се помоћу одређене запремине раствора

_______________________________________________одређује концентрација 2
_______________________ (_______________________) раствора.
196. Процентни раствор је ____________________растворене супстанце у

_____________________________. 2
197. Према количини растворене супстанце раствори се деле

на:________________________, __________________________ и 2
_________________________.
198. Бојење нативних препарата се назива ______________________ бојење. 2
199. Ако се приликом титрације не мења боја реагенса него концентрација водоникових јона,
за визуелно одређивање крајње тачке треба употребити __________________________. 2
200. Трајни (бојени) препарати се користе се за испитивање

____________________________ крвних ћелија и ________________________________ 2
201. Према дефиницији моларни раствори представљају:

__________________________________________________________________________ 2
__________________________________________________________________________.
202. Са леве стране су наведена методе стерилизације, а са десне температуре на којима

се спроводе. На цртици поред температуре уписати број одговарајућег типа
стерилизације.
1. пастеризација
0
100 C 2,5
0
2. кување 121 C
0
3. пара под притиском 63-65 C
0
4. суви врели ваздух 180 C
203. На левој страни су наведене методе одвајања, а на десној продукти њиховог одвајања.
На цртици поред продукта, уписати број одговарајуће методе, или Х уколико ни једна
метода не одговара ни једном продукту одвајања
филтрат 2,5
1. филтирање супернатант
2. центрифугирање погача
3. цеђење седимент
204. Припрема и бојење методом Гиемса се врши кроз неколико операција. Поређити их по
реду уписивањем бројева на цртице.
испирање водом
2,5
преливање Гимза бојом
фиксирање
сушење
205. Са леве стране су наведене врсте вага, а са десне стране носивост. На цртици испред
носивости написати број одговарајуће врсте ваге
1. техничка вага 2 kg
2,5
2. аналитичка вага 200 g
3. семимикро вага 50 g
4. микро вага 20 g
206. Уписивањем одговарајућег броја на цртице, поређај по редоследу фазе израде крвног
размаза:
бојење
испирање 3
фиксирање
сушење
израда азмаза
207. Са леве стране су наведене технике микроскопирања а са десне врсте микроскопских
препарата. На цртици поред врсте микроскопских препарата уписати број одговарајуће
технике микроскопирања.
густа кап
3
1. Сува техника микроскопирања висећа кап
2. влажна техника микроскопира крвни размаз
3. сува и влажна техника микроскопирања седимент урина
хистолошки пртепарат
208. На левој страни се налазе специфични апарати који се користе у лабораторијама, а са

десне стране се налаза врсте медицинских лаборатоарија. На цртици испред
лабораторија написати број одговарајућег апарата.
1. коагулометар микробиолошка лабораторија 3

2. спектрофотометар биохемијска лабораторија
3. аутоклав хематолошка лабораторија
209. Бојење по Граму се одвија у неколико фаза. Поређати их по реду:
преливање Карбол-Генцијаном виолет

преливање Карбол Фуксином 3,5
испирање 90% алкохолом
преливање Луголовим раствором
210. Уписивањем на цртице одговарајућег броја, поређај по редоследу поступак припреме

коришћеног лабораторијског посуђа у микробиолошкој лабораторији.
хемијско чишћење
прирема за стерилизацију
3,5
завршна стерилизација
сушење
предходна стерилизација
механичко чишћење
211. Поређати ток дестилације уписивањем бројева на цртице
кључање воде
4
претварање у пару
кондензација
МЕДИЦИНСКА МИКРОБИОЛОГИЈА
212. Clostridium tetani је:
1. стриктно аеробна бактерија

2. стриктно анаеробна бактерија 1
3. факултативно анаеробна бактерија
4. микроаерофилна бактерија
213. Treponema palidum je:
1. лоптаста бактерија
2. штапичаста бактерија 1
3. спирална бактерија
4. четвртаста бактерија
214. Пеницилин делује на бактерије:
1. инхибицијом синтезе ћелијског зида

2. инхибицијом синтезе протеина 1
3. инхибицијом метаболичких фолата
4. инхибицијом функције цитоплазматске мембране
5. инхибицијом синтезе нуклеинске киселине
215. Pityriasis versicolor je:
1. површна микоза 1
2. кожна микоза
3. поткожна микоза
216. Хемолиза је видљива на хранљивој подлози:
1. ендо – агар
2. крвни агар 1
3. СС – агар
4. чоколадни агар
217. Virus influence припада:
1. породици Orthomyxoviridae
2. породици Paramyxoviridae 1
3. породици Togaviridae
4. породици Picornaviridae
218. Trichomonas vaginalis се јавља у:
1. вегетативном облику 1
2. цистичном облику
3. спорогеном облику
219. Стриктно патогеним бактеријама припадају бактерије:
1. рода Escherichia 1
2. рода Klebsiella
3. рода Shigella
220. Шарлах је осипна грозница изазвана:
1. вирусом
2. бактеријом 1
3. гљивом
4. паразитом
221. Enterobius vermicularis изазива инфекцију чији је основни симптом:
1. свраб аналне регије 1

2. бол у мишићима
3. епилептички напади
222. Најчешћа техника бојења за Mycobacterium tuberculosis je:
1. по Граму
2. по Гимзи 1
3. по Цил – Нилзену
4. по Најсеру
223. Интерференција је однос два вируса:
1. при чему један вирус стимулише репликацију другог вируса 1

2. при чему један вирус не утиче на репликацију другог вируса
3. при чему један вирус спречава репликацију другог вируса
224. Вакцина против рубеле је жива:
1. вирулентна 1
2. атенуисана
3. рекомбинантна
225. Hepatitis B virus припада:
1. породици Picornaviridae
2. породици Flaviridae 1
3. породици Orthomyxoviridae
4. породици Hepadnaviridae
226. Биолошки вектор код маларије је:
1. мува 1
2. бува
3. комарац
227. Giardia lamblia се креће помоћу:
1. цилија 1
2. псеудопода
3. флагела
228. Положај споре код Clostridium tetani је:
1. централни 1
2. субтерминални
3. терминални
229. Реуматску грозницу изазива:
1. Streptococcus pyogenes
2. Plasmodium ovale 1
3. Staphylococcus aureus
4. Epstein – Barr virus
230. Фагоцитоза је елеменат:
1. неспецифичне имуности
2. хуморалне имуности 1
3. целуларне имуности
4. специфичне имуности
231. Тест патогености за Staphylococcus aureus је:
1. коагулаза тест
2. каталаза тест 1
3. бацитрацински тест
4. оптохински тест
232. Примарно стерилни узорци су:
1. крв
2. спутум 2
3. ликвор
4. фецес
5. брис
233. Грип је заразна болест:
1. акутног тока
2. вирусне етиологије
3. хроничног тока 3
4. бактеријске етиологије
5. респираторног тракта
6. уринарног тракта
234. Вирусна обољења су:
1. инфлуенца
2. беснило
3. дифтерија 3
4. сифилис
5. морбили
6. маларија
235. Клинички узорци код човека у којима је гљива нормалан налаз су:
1. фецес
2. нокатна плоча
3. урин 3
4. ликвор
5. брис грла
6. струготине коже
236. Обољења која изазива Streptococcus pyogenes су:
1. еризипелас
2. куга
3. импетиго 3
4. туберкулоза
5. скарлатина
6. колера
237. Инфективни агенс чији је клинички симптом дијареја је:
1. Vibrio cholere
2. Shigella dysenteriae
3. Giardia lamblia 4
4. Clostridium tetani
5. Streptococcus pneumonia
6. Morbilli virus
238. Породицу Enterobacteriaceae чине:
1. Грам негативне бактерије

2. штапичасте бактерије
3. стриктно аеробне бактерије 4
4. ензимски активне бактерије
5. бактерије које се тешко узгајају
6. бактерије осетљиве на пеницилин
239. Бактеријски егзотоксини су:
1. хемијски липополисахариди
2. добри антигени
3. слабо токсични 4
4. фактори вируленције
5. отпорни на аутоклавирање
6. хемијски полипептиди
240. Вирусни геном чини:
1. једноланчана ДНК
2. екстрахромозомска ДНК
3. нуклеарни еквивалент
4. дволанчана ДНК 5
5. једноланчана РНК
6. рибозомална РНК
7. дволанчана РНК
8. информациона РНК
241. Метода која се користи у дијагностици инфекције изазване Enterobius vermicularis je

_____________________________________________. 1
242. Вируси који имају изражен афинитет паразитирања у бактеријској ћелији називају се
___________________. 1
243. Инфекција са Trichuris trichiura настаје уношењем
_____________________________________________________________. 1
244. Лекови који се користе у лечењу гљивичних инфекција зову се

______________________. 1
245. Методом директног препарата бојеном по Граму код мушкарца поставља се дијагноза
______________________. 1
246. Ексудат из примарног шанкра је узорак за __________________________. 1
247. Ефекат вируса на ћелију у којој долази до смрти ћелије представља

_________________________ инфекцију. 1
248. За изолацију гљива најчешће се користи _________________ подлога. 1
249. Антистрептолизин О тест користи се за дијагнозу

___________________________________________________. 1
250. За детекцију групно и типски специфичних антигена код салмонела користи се тест
________________________. 1
251. Основно обележје фамилије Херпес вируса је способност успостављања

__________________________ инфекције. 1
252. Условно патогене бактерије из рода Staphylococcus су

_____________________________________ и 2
____________________________________.
253. Pseudomonas aeruginosa продукује два егзопигмента ____________________ и

____________________ . 2
254. Оптимална концентрација јона водоника за Vibrio cholere је ________________, а за

Lactobacilus je _______________. 2
255. Колонија је формација која настаје на _______________________, а скрама на

_____________________. 2
256. Род Taenia припада цестодама _________________ и __________________. 2
257. Флагеларни антиген се обележава са ______________, а соматски са _____________. 2
258. Хомогенизација је метод обраде спутума који се састоји од _____________________ и

_____________________________. 2
259. Касни рецидив пегавца назива се ___________________________________, а узрочник
је ____________________________________. 2
260. Величина вируса је од ______до _______ nm. 2
261. Bacillus cereus је ________________________ патогена бактерија, а Bacillus athracis

__________________________ патогена бактерија. 2
262. Вирус инфлуенце постоји као тип ____ , _____ и ______ . 3
263. На левој страни су врсте серолошке технике, а на десној принципи серолошке технике.
На цртицу испред принципа серолошке технике уписати број одговарајуће серолошке
технике.
ензимом обележена антитела или

1. радиоимуноесеј антиген
антитела обележена
флуорохромном бојом се везују за 2,5
2. Wester blot антиген
детекција антитела за сваки

3. ELISA појединачни вирусни антиген
радиоактивним елементом
4. имунофлуоресценција обележена антитела или антиген
264. На левој страни су врсте вируса, а на десној врсте улазних врата за вирусе. На цртици
испред врсте улазних врата за вирусе упиши број одговарајуће врсте вируса.
1. Enterovirus плацента
2,5
2. Herpes virus слузница дигестивног тракта
3. Rubella virus слузница гениталног тракта
4. HIV конјуктива ока
265. На левој страни су врсте обољења, а на десној врсте паразита. На цртицу испред врсте
паразита уписати број обољења која изазивају.
1. Hidrocefalus Trichomonas vaginalis

2,5
2. Prostatitis Toxoplasma gondii
3. Dizenterija Thypanosoma gambiense
4. Meningoencefalitis Eutamoeba histolytica
266. Одреди редослед фаза поступка израде дифузног метода антибиограма и обележи их
бројевима почев од броја 1.
Постављање таблета или дискова

2,5
Засејавање чисте бактеријске културе
Инкубирање
Читање резултата
267. Одреди редослед фаза животног циклуса Тrichuris trichiura код човека и обележи их
у танком цреву се из јаја ослобађа ларва

2,5
одрасла женка избацује неембрионарна јаја
инфекција настаје уношењем ембрионираних јаја per os
одрасле форме се формирају у дебелом цреву
268. Одреди редослед фаза животног циклуса Enterobius vermicularis код човека и обележи
их бројевима почев од броја 1.
у танком цреву се развија ларва

2,5
у дебелом цреву настају одрасле форме
у перианалном пределу јаја ембрионирају
јаја са ларвом су инфективна
269. На левој старни су класе хелминта, а на десној родови хелминта. На цртици испред
рода хелминта упиши број њему одговарајуће класе.
Род Ascaris
1. Класа Нематода
Род Taenia
3
Род Trichinella
2. Класа Цестода
Род Fasciola
Род Schistosoma
3. Класа Трематода
Род Echinococcus
270. Одреди редослед фаза фагоцитозе микроба и обележи их бројевима почев од броја 1.
фаголизозом
фагозом 3
пиноцитоза
резидуално тело
адхеренција
271. Одреди редослед отпорности инфективних агенаса према средствима за дезинфекцију
почев од најотпорнијег инфективног агенса и обележи их бројевима почев од броја 1.
гљиве
споре бактерија 3
вегетативни облици Грам – негативних бактерија
вируси без омотача
микобактерије
272. Одреди редослед фаза вештина за добијање чисте културе из мешане културе и
обележи их бројевима почев од броја 1.
пресејавање
мешана култура 3
инкубирање
пикирање
чиста култура
273. Одреди редослед фаза развојног циклуса хламидија од уласка хламидија у ћелију до
изласка хламидије из ћелије и обележи их бројевима почев од броја 1.
умножавање
лиза ћелије 3
конверзија елементарног у ретикуларно тело
конверзија ретикуларног тела у елементарно
улазак у ћелију
274. Одреди редослед фаза животног циклуса Trichinella spiralis код човека и обележи их
У желуцу се ларве ослободе мишићног и везивног ткива, прелазе у танко црево
Инфекција настаје уношењем живих ларви

3
Новорођене ларве пробијају зид танког црева и улазе у циркулацију
У танком цреву се дешава оплодња
У мишићним влакнима ларве сазревају и око њих се формира везивно ткиво

275. Одреди редослед фаза животног циклуса Ascaris lumbricoides код човека и обележи их
У танком цреву се развија ларва која мигрира кроз јетру, срце и плућа
Оплођена женка избацује незрела јаја фецесом

3
Ларва која се развија пробија зид алвеола, улази у ваздушне путеве и бива
прогутана
Ембрионирана јаја се уносе per os
У танком цреву се налазе одрасли паразити
276. На левој страни су биолошки вектори болести, а на десној називи болести. На цртицу
испред назива болести уписати број одговарајућег биолошког вектора.
1. буве Лајмска болест

2. ваши маларија 3,5
3. муве куга
4. комарци пегави тифус
5. крпељи болест спавања
денга
277. На левој страни су врсте обољења, а на десној врсте болесничког материјала. На

цртицу испред болесничког материјала упиши број њему одговарајућег обољења.
1. Angina крв
2. Holecistitis ликвор 3,5
3. Sepsa спутум
4. Pneumonia брис
5. Enterocolitis жуч
6. Meningitis фецес
278. На левој страни су хранљиве подлоге, а на десној бактеријске врсте. На цртицу испред
бактеријске врсте уписати број одговарајуће хранљиве подлоге на којој се та врста
узгаја.
1. Чоколадни агар Salmonella tiphi

2. Чепмен Corynebacterium diphtheriae 3,5
3. СС - агар Staphylococcus aureus
4. Говеђа жуч Neisseria meningitidis
5. Левенштајнова подлога Shigella dysenteriae
6. Клауберг II Mycobacterium tuberculosis
279. На левој страни су фамилије вируса, а на десној врсте обољења. На цртицу испред
назива обољења упиши број фамилије вируса која то обољење изазива.
1. Familia Picornaviridae рубела

2. Familia Paramyxoviridae сида
3,5
3. Familia Rhabdoviridae дечија парализа
4. Familia Poxviridae морбили
5. Familia Retroviridae беснило
6. Familia Togaviridae велике богиње
280. На левој страни су врсте микроба, а на десној врсте инфективног агенса. На цртици
испред врсте инфективног агенса упиши број одговарајућег микроба.
1. гљива Trypanosoma rhodesiense

2. бактерија Hymenolepsis nana
3,5
3. паразит Malassezia furfur
4. вирус Cryptococcus neoformans
HIV
Mycoplasma pneumoniae
281. На левој страни су различити механизми дејства, а на десној врсте антибиотика. На

цртици испред врсте антибиотика упиши број одговарајућег механизма дејства.
1. лекови који инхибишу синтезу

ћелијског зида хинолони
2. лекови који инхибишу функцију
цитоплазматске мембране сулфонамиди
3. лекови који инхибишу синтезу 3,5
протеина полимиксини
4. лекови који инхибишу синтезу
нуклеинских киселина цефалоспорини
5. лекови који инхибишу
метаболизам фолата аминогликозиди
пеницилини
282. Одреди редослед метода лабораторијске дијагностике гљива и обележи их бројевима

почев од броја 1.
Култивисање
Узимање узорака
3,5
Микроскопски препарат
Транспорт узорака
Серолошке методе
Испитивање осетљивости гљива на антимикотике
283. Одреди редослед фаза технике бојења по Граму и обележи их бројевима почев од
броја 1.
вода
генцијана љубичасто
3,5
Луголов раствор
етил алкохол
карбол фуксин
вода
284. Одреди редослед фаза животног циклуса Schistosoma mansoni код човека и обележи их
Јаја доспевају у лумен црева контракцијом мускулатуре
Инфекција настаје уласком фуркоцеркарија у кожу

3,5
После оплодње одрасле форме мигрирају у мезентеријалне венске судове
Оплођена женка полаже јаја
Јаја се фесецом избацују у спољашњу средину

Ларве улазе у циркулацију и мигрирају у јетру, где се формирају одрасли
паразити
285. Одреди редослед фаза настанка споре бактерија и обележи их бројевима почев од
броја 1.
формирање септума преспоре

сазревање
формирање аксијалног филамента 4
обухватање преспоре
синтеза кортекса
стварање омотача
лиза мајке ћелије
286. Одреди редослед фаза добијања примарне културе ћелија бубрега од бубрега мајмуна
и обележи их бројевима почев од броја 1.
инкубирање 24h на 37С

одстрањивање капсуле и бубрежне карлице
ћелије се суспендују у медијуму 4
једнослојна ћелијска култура
уситњено ткиво се третира трипсином
ткиво бубрега се уситњава
бубрег мајмуна
287. Одреди редослед фаза размножавања ДНК вируса у ћелији од уласка вируса у ћелију
да изласка вируса из ћелије и обележи их бројевима почев од броја 1.
ослобађање вирусне нуклеинске киселине

умножавање вирусне ДНК у једру
склапање капсида у једру
припајање 5
преписивање раних информационих РНК
продирање
синтеза раних протеина
синтеза структурних вирусних протеина у цитоплазми
формирање комплетних вирусних честица
ОСНОВЕ КЛИНИЧКЕ МЕДИЦИНЕ
288. Нормалне вредности артеријског крвног притиска су:
1. 150/85 mmHg 1
2. 150/100 mmHg
3. 120/80 mmHg
289. Хипертиреоидизам Гравесовог типа (Базедовљева болест) је знатно чешћи код:
1. мушкараца 1
2. жена
3. деце
290. Пнеумонија је:
1. Запаљенски процес плућног паренхима

2. Малигни процес плућног паренхима 2
3. Бенингни процес плућног паренхима
4. Аномалија у развоју плућа
291. Лингвалете су врста таблета које се
1. Гутају 2
2. Растварају
3. Стављају под језик
292. Симптоми болести дисајних органа нису:
1. Кашаљ
2. Горушица
3. Искашљавање
4. Диспноја 2
5. Свирање у грудима
6. Дисфагија
7. Бол у грудима
8. Промуклост
9. Мучнина
293. Примарно бактерицидни антибиотици су:
1. Пеницилин
2. Тетрациклини
3. Цефалоспорини 4
4. Сулфонамиди
5. Стрептомицин
6. Хлорамфеникол
294. Запаљенски процес перикарда се назива __________________ 1
295. Препарат (лек) који садржи индиферентну и фармаколошки неактивну супстанцију, а

која се даје због очекиваног психолошког ефекта је ______________________. 1
296. Дозирање лека мора бити врло прецизно и понекада се мора прилагођавати сваком
болеснику појединачно, ако је терапијска ширина лека _________________. 1
297. Продукти микроорганизма који у малим концентрацијама спречавају растење других

микроорганизама или их чак убијају су ___________________________. 1
298. Облик коронарне болести срца који настаје због потпуне оклузије коронарне артерије
праћен трајним оштећењем и губитком срчаног ткива је 1
_______________________________________________________.
299. У склопу различитих болести долази до пада броја еритроцита и смањења

концетрације хемоглобина у крви што се назива_____________________ . 1
300. Акутно запаљење трахеје и главних бронхија је ____________________________. 1
301. Mycobacterium tuberculosis изазива заразну болест __________________. 1
302. Код желудачног улкуса најчешћи симптом је бол у ____________________________. 1
303. Постојање слободне течности у трбушној дупљи је __________________. 1
304. Ендемска струма се јавља у подручјима са недовољном количином

_________________ у води и храни. 1
305. Diabetes mellitus је синдром који карактерише хронична хипергликемија и поремећаји

метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина, условљен апсолутним или 1
релативним недостатком секреције и деловања __________________________.
306. Разлика између лековитих масти и паста је у чврстини, јер се код пасте додаје
индиферентни прашак или_____________. 1
307. Александар Флеминг је пронашао пеницилин ____________. године. 1
308. Ако је анорексија болест у којој млада болесница себе подвргава

____________________ због измењене перцепције свог тела и страха од гојазности уз
вежбање и коришћење лаксатива и диуретика, онда је булимија болест у којој 1,5
болесница повремено уноси ___________________количине хране, а повраћањем
одржава телесну тежину.
309. Написати тачне вредности за поремећај хиперлипопротејнемија (триглицерида и
укупног холестерола)
Поремећај-
Вредност (за високи ризик) Мерна јединица 2
хиперлипопротејнемија
Триглицериди > mmol/l
Укупни холестерол > mmol/l
310. У наведеном задатку написати поделу пнеумонија према: радиографском налазу,

микробиолошкој класификацији и са клиничког становишта. Тачне одговоре уписати у
празна поља.
Подела пнеу онија

Према радиографском Микро иол шка
Са клиничког становишта 6
налазу класификација
1. 1. Типичне
1.
2.
2. Сегментне 3.
2.
3. Изазване протозоама
311. Астма се манифестује са 3 карактеристична симптома који су обично удружени:

_____________________________________________________________________ 3
_____________________________________________________________________
312. Знаци и симптоми Паркинсонове болести су:

__________________________________________________________________________ 4
__________________________________________________________________________.
313. На левој страни су називи обољења а на десној страни су објективни знаци обољења.
На цртицу испред објективног знака упиши број обољења код кога се овај знак јавља.
1. Тумори бубрега и мокраћне бешике мелена 3

2. Улкусна болест желуца хемоптое
3. Туберкулозна каверна плућа хематурија
314. Са леве стране су називи обољења, а са десне стране су карактеристични симптоми.
На цртици испред симптома упиши број обољења код ког се тај симптом јавља.
1. камен у бубрегу бол у трбуху изнад десне препоне 3

бол у пределу слабине који се шири према
2. упала црвуљка препони
бол под десним ребарним луком који се шири
3. камен у жучној кеси према десној лопатици
315. Фармакокинетичким испитивањем лекова добијају се квалитативни подаци о лековима.

Одреди редослед динамике примене лека уносећи бројеве у празна поља почев од
броја 1.
излучивање 4
ресорпције
метаболизма
расподеле
316. На цртици испред индикација уписати број одговарајуће групе лекова:
1.антациди суви кашаљ

2.диуретици малигна обољења
5
3.антитусици горушица
4.аналгетици отоци
5.цитостатици болови
317. Са леве стране су облици лекова, а са десне стране су начини примене лекова. На
линију испред облика лека упиши број њему одговарајућег начина примене лека.
1.орална примена-под језиком супозиторије
2.парентерална примена-интравенска капсуле
3.локална примена на кожу лингвалете

7
4.парентерална-интрамускуларна ињекције
5.орална примена инфузионе течности
6.локално увлачење у природне отворе тела масти
7.растварањем у води и искључиво за

сполашњу употребу
АНЕКС 3 РАДНИ ЗАДАЦИ СА ОБРАСЦИМА ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ НА МАТУРСКОМ
ПРАКТИЧНОМ РАДУ
Поштовани ученици, ментори и оцењивачи,
Пред вама је документ који садржи радне задатаке и обрасце за оцењивање који ће бити
заступљени на матурском практичном раду у оквиру матурског испита за образовни профил
лабораторијски техничар – оглед. Намењен је за вежбање и припрему за полагање овог дела испита, као
и оцењивачима за усвајање примењене методологије оцењивања.
Задаци са пратећим обрасцима за оцењивање су распоређени према компетенцијама које се

проверавају на испиту и то сви задаци са ознаком А односе се на компетенцију паразитолошка,
бактериолошка, вирусолошка, серолошка и миколошка анализа, задаци означени словом Б одговарају
компетенцији квалитатаивна и квантитативна хематолошка анализа, док задаци означени словом В
припадају компетенцији квалитативна и квантитативна биохемијска анализа крви и урина.
Сваки радни задатак доноси максимално 100 бодова. Обрасци за оцењивање садрже утврђене
елементе, индикаторе оцењивања као и одговарајуће критеријуме процене.
Радни задаци које ће бити реализовани на матурском практичном раду омогућавају проверу
оспособљености ученика за обављање конкретних послова за квалификацију за коју су се школовали, као и
утврђивање спремности за укључивање у свет рада.
Желимо вам срећан и упешан рад!
Аутори
ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА У ОКВИРУ МАТУРСКОГ ПРАКТИЧНОГ
РАДА
Шифра радног задатка ЛТ-А1

Назив радног задатка Припрема чврсте хранљиве подлоге - Ендо агар за стерилизацију
Назив школе
Седиште
Образовни профил Лабораторијски техничар - оглед
Име и презиме кандидата
Име и презиме ментора
1. ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ИЗРАДУ РАДНОГ ЗАДАТКА (заокружити одговарајући број бодова)
ЕЛЕМЕНТИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ (максималан број бодова 10) ПОТПУНО ДЕЛИМИЧНО НЕМА
Правилан избор хранљиве подлоге 2 1 0
Прављење подлоге по рецептури 5 3 0
Кратак опис поступка израде радног задатка 3 2 0
2. УРЕДНОСТ ПРИ РАДУ (заокружити одговарајући број бодова)
Прописана одећа и обућа и лична хигијена 4 2 0
Примена хигијенских норми при раду 4 2 0
Спроводи мере заштите на раду 4 2 0
Спроводи мере заштите животне средине 4 2 0
Уредност радног места на крају задатка 4 2 0
3. ИЗРАДА РАДНОГ ЗАДАТКА (уписати време и заокружити одговарајући број бодова)
3.1 Редослед операција (максималан број бодова 22)
ЕЛЕМЕНТИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО
Припрема радног места (прибор, инструменти, материјал) 2 0
Мерење количине праха и одмеравање количине течности према рецептури 5 0
Растварање праха у дестилованој води 5 0
Кување и хлађење 5 0
Разливање подлоге 5 0
3.2 Очекивано време за израду (максималан број бодова 20)
Критеријум вредновања
прекорачење времена израде
Време израде до 40 мин до 48 мин до 56 мин до 64 мин до 72 мин преко 72 мин
Бодови 20 16 12 8 4 0
Време израде: ___________ минута
3.3 Параметри квалитета (максималан број бодова 28)

да не
Конзистенција - чврста
7 0
да не
Површина подлоге - сјајна и глатка
7 0
да не
Боја - светло љубичаста
7 0
да не
Дебљина подлоге
7 0
ЗБИР БОДОВА ПО ЕЛЕМЕНТИМА РАДНОГ ЗАДАТКА: Укупно бодова

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови
Члан испитне комисије: Место и датум:

РАДА
Шифра радног задатка ЛТ- А2
Узимање бриса носа и припрема директног препарата, бојење по Граму и
Назив радног задатка
Седиште
Значај правилног узимања бриса носа 5 3 0
Значај правилног бојења по Граму 4 2 0
Техника узимања бриса носа 5 0
Прављење директног препарата 5 0
Бојење по Граму 5 0
Техника микроскопирања и идентификација елемената директног препарата 5 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификација морфолошких особина бактерија из бриса носа
10 0
да не
Идентификација тинкторијалних својстава бактерија из бриса носа
10 0
да не
Идентификација леукоцита и епителијалних ћелија из бриса носа
8 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Узимање бриса гуше и припрема директног препарата, бојење по Граму и
Седиште
Значај правилног узимања бриса гуше и прављење
5 3 0
директног препарата
Значај бојења по Граму 4 2 0
Техника узимања бриса гуше 5 0
Прављење директног препарата 5 0
Бојење по Граму 5 0
Техника микроскопирања и идентификација елемената директног препарата 5 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификација морфолошких особина бактерија из бриса гуше
10 0
да не
Идентификација тинкторијалних својстава бактерија из бриса гуше
10 0
да не
Идентификација леукоцита и епителијалних ћелија из бриса гуше
8 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Шифра радног задатка ЛТ- А4
Припрема директног препарата из спутума, бојење по Цил - Нилзену и
Седиште
Сврха израде препарата из спутума 4 2 0
Прављење директног препарата из спутума 7 0
Бојење по Цил - Нилзену 7 0
Техника микроскопирања и идентификација елемената директног
7 0
препарата
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификација морфолошких особина бактерија у спутуму
10 0
да не
Идентификација тинкторијалних својстава бактерија у спутуму
10 0
да не
Идентификација леукоцита и епителијалних ћелија у спутуму
8 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Извођење диск дифузионе методе антибиограма и инкубирање
Седиште
Значај правилног засејавања чисте културе 3 3 0
Значај правилног постављања таблета и дискова 3 3 0
3.1 Редослед операција(максималан број бодова 22)
Засејавање чисте културе 8 0
Постављање таблета дискова 9 0
Инкубирање 2 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Равномерно размазивање
7 0
да не
Распоред таблета и дискова – размак 3 цм
7 0
да не
Растојање таблете од ивице подлоге – 2цм
7 0
да не
Број дискова и таблета – максимално 8
7 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Преглед директног микроскопског препарата код сумње на гонореју
мушкарца
Седиште
Значај директног препарата за дијагнозу гонореје 5 3 0
Микроскопирање готовог директног препарата на гонококус 11 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификација гонококуса на директном микроскопском препарату
16 0
да не
Идентификација леукоцита на директном микроскопском препарату
12 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Одређивање карактристика раста бактерија на крвном агару
Седиште
Значај утврђивања културелних својстава бактерија 5 3 0
Посматрање бактеријских колонија 8 0
Посматрање хемолизе 8 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификација облика и површине колоније
7 0
да не
Идентификација ивица и прозрачности колонија
8 0
да не
Идентификација ендо пигнмента колоније
7 0
да не
Идентификација врсте хемолизе
7 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Микроскопски преглед столице на јаја Taenia
Седиште
Образовни профил Лабораторијски техничар – оглед
Значај идентификације јаја теније 5 3 0
Микроскопирање готовог препарата јаја Taenia 14 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификовање јаја Taenia
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Микроскопски преглед столице на јаја Ascaris lumbricoides и Trichuris
trichiura
Седиште
Значај идентификације јаја Асцарис лумбрицоидес-а и
5 3 0
трихурис трихиуре
Микроскопирање готовог препарата на јаја Аскарис лумбрикоидес и
14 0
трихурис трихиура
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификовање јаја Аскарис лумбрикоидес и трихурис трихиура
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Микроскопски преглед перианалног бриса код сумње на ентеробиозу
Седиште
Значај идентификације јаја ентеробиуса вермикулариса 5 3 0
Микроскопирање готовог перианалног бриса код сумње на јаја
14 0
ентеробиус вермикуларис
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Идентификација јаја Ентробиус вермицуларис
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Шифра радног задатка ЛТ-Б1
Назив радног задатка Одређивање броја леукоцита у комори
Седиште
Принцип узимања крви и раствора 5 3 0
Дезинфекција прста 2 0
Пункција прста 3 0
Пуњење меланжера 3 0
Пуњење коморе 3 0
Техника бројања леукоцита 6 0
Израчунавање 3 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

тачно делимично нетачно
Добијени број леукоцита из узорка крви
28 18 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање броја еритроцита у комори и концентрације хемоглобина
колориметријски
Седиште
Дезинфекција прста 2 0
Техника бројања еритроцита 6 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Добијени број еритроцита из узорка крви
28 18 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Прављење размаза и одређивање броја ретикулоцита методом по
Wolferu
Седиште
Принцип бојења крви са брилијант – крезол – плавим 5 3 0
Бојење предметног стакла и сушење 3 0
Дезинфекција и пункција прста 3 0
Спајање плочица са узетом крви 4 0
Израда размаза 5 0
Техника бројања и израчунавање 5 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Добијени број ретикула из узорка крви
28 18 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање леукоцитарне формуле на готовом препарату периферне
крви
Седиште
Дефиниција леукоцитарне формуле исврха одређивања 4 2 0
Нормалне вредности леукоцитарне формуле 2 2 0
Налажење видног поља влажном техником микроскопирања 5 0
Диференцирање леукоцитарне формуле 12 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Резултат леукоцитарне формуле
28 18 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Одређивање броја тромбоцита у комори
Седиште
Дезинфекција 2 0
Техника бројања 6 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Добијени број тромбоцита из узорка крви
28 18 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање времена крварења по Дјуку и времена коагулације по
Биркеру
Седиште
Значај одређивања времена крварења 3 2 0
Значај одређивања времена коагулације 3 2 0
Мерење времена крварења 7 0
Мерење времена коагулације на сахатном стаклу 8 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

тачно нетачно
Измерено време крварења
14 0
Измерено време коагулације
14 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
еритроцитима
Седиште
Морфолошке промене еритроцита -подела 5 3 0
Налажење видног поља влажном техником микроскопирања 7 0
Препознавање промена морфологије еритроцита 10 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Промене еритроцита у размазу
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
морфологији леукоцита
Седиште
Врсте и подела поремећаја у морфологији леукоцита 7 4 0
Правилно проналажење видног поља 6 0
Наведене промене у морфологији леукоцита 12 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Налаз у поремећајима морфологије леукоцита
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Диференцирање готовог препарата периферне крви код леукоза
Седиште
Опис морфолошких промена леукоцита код леукоза 5 3 0
Правилно проналажење видног поља 7 0
Тачно описане промене леукоцита 10 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Промене леукоцита у размазу
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Одређивање времена фибринолизе методом по Бикелу
Седиште
Име и презиме ментора Јовановић Споменка
Принцип одређивања фибринолизе 3 2 0
Сврха одређивања фибринолизе 3 2 0
Пипетирање плазме и реагенса 5 0
Центрифугирање 5 0
Инкубирање 3 0
Пипетирање до стварања коагулума 5 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

да не
Створен коагулум
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Шифра радног задатка ЛT-В 1
Одређивање патолошких састојака урина помоћу тест трака (протеини,
глукоза и кетонска тела)
Седиште
Принципи одређивања анализа 4 2 0
Потребан прибор 3 2 0
Правилна употреба тест траке 3 0
Поштује време реакције за наведене параметре 4 0
Очитава резултате мерења према назначеној табели 7 0
Уписује резултате мерења 4 0
Бодови 20 16 12 8 4 0
Време израде: __________ минута

Добијени резултат мерења
28 18 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Шифра радног задатка ЛТ-В2
Идентификација елемената седимента микроскопским прегледом
седимента урина
Седиште
Органски и неоргански део седимента урина 5 3 0
Припрема урин у епрувете за центрифугирање 3 0
Центрифугира уз правилно руковање центрифугом 5 0
Израда нативног препарата 4 0
Микроскопира и описује елементе седимента 7 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

Добијени резултат прегледа седимента урина
28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање концентрације калцијума у серуму са
о-крезолфталеином
Седиште
Принцип одређивања анализе 4 2 0
Пипетирање серума и реагенаса 7 0
Прати ток реакције и њен исход 4 0
Чита апсорбанцу анализе и стандарда на апарату уз употребу слепе пробе 7 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Одређивање концентрације креатинина у серуму - метода по Јаffe-у
Седиште
Потребан прибор и апарати 3 2 0
Центрифугира уз одговарајући број обртаја и времена
4 0
центрифугирања
Чита апсорбанцу анализе и стандарда уз употребу слепе пробе 4 0
Бодови 20 16 12 8 4 0
Време израде: минута

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Шифра радног задатка ЛT-В5
Назив радног задатка Одређивање концентрације укупног и директног билирубина у серуму
Седиште
Чита апсорбанцу анализе према слепој проби 4 0
Обрачунава резултат уз употребу фактора 5 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање концентрације укупних протеина у серуму Биуретском
методом
Седиште
Име и презиме ментора Зечевић Лена
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање концентрације глукозе у серуму колор-ензимски тест
(GOD - PAP)
Седиште
Инкубира пробу и прати исход ензимске реакције 4 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Одређивање активности алкалне фосфатазе у серуму – колориметријски
тест са р - нитрофенилфосфатом
Седиште
Чита апсорбанцу анализе према слепој проби 4 0
Обрачунава резултат 3 0
Мерења уз употребу фактора 4 0
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Одређивање концентрације холестерола у серуму – ензимски тест
Седиште
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

РАДА
Назив радног задатка Одређивање концентрације гвожђа у серуму – колор тест са ферозином
Седиште
Бодови 20 16 12 8 4 0

28 0

Елементи 1 2 3.1 3.2 3.3
Бодови

АНЕКС 4 ЗБИРНИ ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНИХ ЗАДАТАКА У ОКВИРУ
МАТУРСКОГ ПРАКТИЧНОГ РАДА
ЗБИРНИ ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНИХ ЗАДАТАКА У ОКВИРУ
МАТУРСКОГ ПРАКТИЧНОГ РАДА
Подаци о школи
Назив установе
Седиште
Школска година
Испитни рок
Датум одржавања испита
Подаци о ученику
Образовни профил лабораторијски техничар – оглед
Оцена радних задатака на матурском практичном раду

Оцене чланова комисије Просечан број
РАДНИ ЗАДАТАК бодова свих
(број бодова)
чланова комисије
ред. Пред- (1+2+3)
шифра назив 2. члан 3. члан
број седник 3
1.
2.
3.
Укупан број бодова на матурском практичном раду *

*Збир бодова добијен на две децимале заокружује се на најближи цео број бодова
На матурском практичном раду ученик /ца је постигао /ла _________________ ( )успех.
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ:
Председник:
______________________________________
Други члан:
______________________________________
Трећи члан:
______________________________________
УКУПАН БРОЈ БОДОВА
УСПЕХ
3 радна задатка
151 – 189 довољан (2)
190 – 225 добар (3)
226 – 260 врло добар (4)
261 – 300 одличан (5)

Laboratorijski Tehnicar - Ogled PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Laboratorijski Tehnicar - Ogled PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЗАВОД ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ЦЕНТАР ЗА СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ

Модернизација друштва и усмереност ка економском и технолошком развоју подразумевају

Да би се обезбедило побољшање квалитета, укључиле интересне групе и социјални партнери,

Програм матурског испита у свим огледним образовним профилима припремљен је уз консултације

Овај документ ће у наредном периоду бити унапређиван и прошириван у складу са захтевима и

НОВИ КОНЦЕПТ МАТУРСКОГ ИСПИТА

Матурски испит је један од елемената система обезбеђивања квалитета стручног образовања.

 Програм матурског испита

Приручнике припрема, у сарадњи са тимовима наставника, Завод за унапређивање образовања и

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 2

ПРОГРАМ МАТУРСКОГ ИСПИТА

1. ЦИЉ МАТУРСКОГ ИСПИТА

Матурским испитом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању по програму

2. СТРУКТУРА МАТУРСКОГ ИСПИТА

Матурски испит за ученике који су се школовали по огледном програму за образовни профил

3. ОРГАНИЗАЦИЈА МАТУРСКОГ ИСПИТА

Школа благовремено планира и припрема људске и техничке ресурсе за реализацију испита и

4. УСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ МАТУРСКОГ ИСПИТА

Табела бр. 1. Услови за полагање матурског испита

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 3

5. EВИДЕНЦИЈА НА МАТУРСКОМ ИСПИТУ

7. ИСПИТ ИЗ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

8. ИСПИТ ЗА ПРОВЕРУ СТРУЧНО–ТЕОРИЈСКИХ ЗНАЊА

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 4

8.1 СТРУКТУРА ИСПИТА

Провера остварености очекиваних исхода знања, односно стручно–теоријских знања врши се

Табела бр. 2. Структура теста

Табела бр. 3. Скала за превођење бодова у успех при оцењивању теста

УКУПАН БРОЈ БОДОВА УСПЕХ

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 5

8.3 ОРГАНИЗАЦИЈА ИСПИТА

9. МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД

Матурским практичним радом проверава се да ли је ученик, по успешно завршеном образовању, по

За сваки радни задатак развијен је пратећи инструмент за оцењивање – образац за оцењивање,

1. Писана припрема за израду радног задатка

За проверу прописаних компетенција утврђује се листа радних задатака.

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 6

Табела бр. 4. Радни задаци у оквиру матурског практичног рада

Узимање бриса носа и припремање директног препарата, бојење по Граму и

ЛТ-А5 Извођење диск дифузионе методе антибиограма и инкубирање

ЛТ-А7 Одређивање карактристика раста бактерија на крвном агару

ЛТ-А8 Микроскопски преглед столице на јаја Taenia

ЛТ-Б1 Одређивање броја леукоцита у комори

ЛТ-Б4 Одређивање леукоцитарне формуле на готовом препарату периферне крви

ЛТ-Б5 Одређивање броја тромбоцита у комори

ЛТ-Б10 Одређивање времена фибринолизе методом по Бикелу

Идентификација елемената седимента микроскопским прегледом седимента

ЛТ-В4 Одређивање концентрације креатинина у серуму-метода по Јаffe-у

ЛТ-В5 Одређивање концентрације укупног и директног билирубина у серуму

ЛТ-В7 Одређивање концентрације глукозе у серуму колор-ензимски тест(GOD-PAP)

ЛТ-В10 Одређивање концентрације гвожђа у серуму – колор тест са ферозином

Од стандардизованих радних задатака Центар сачињава одговарајући број комбинација радних

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 7

Табела бр. 5. Комбинације радних задатака за матурски практични рад

комбинација комбинација комбинација

 два наставника стручних предмета за образовни профил лабораторијски техничар – оглед, од

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 8

УКУПАН БРОЈ БОДОВА

Оцена из збирног обрасца за оцењивање преноси се у Записник о полагању матурског испита.

Центар за стручно образовање и образовање одраслих 9

1. Хамлетове дилеме у нашем времену

1. Magyarországi reneszánsz – Janusz Pannoniusz költészete