Analiza isplativosti izgradnje fotonaponskog solarnog sistema na SKO

Analysis of the profitability of the construction of a photovoltaic solar system on SKO

Veselin Anđelkovića, Ivana Simovic, Dijana Vujić, Marko Pavlović, Lazar Anđelić
Rudarski institut Beograd, Batajnički put 2, 11080 Beograd
a
veselin.andejlekovic@ribeograd.ac.rs

Apstrakt - U ovom radu će biti razmatrana mogućnost primene obnovljivih izvora energije,
tačnije fotonaponske solarne elektrane, predviđene za potencijalnu izgradnju na zatvorenoj
deponiji pepela i šljake, a gde je velika površina neupotrebljivog prostora.

Ključne reči: FN solarna elektrana, isplativost, investicije

Abstract - In this paper will be discussed the possibility of renewable energy, more perecisely
photovoltaic solar power plant, planned for the potential construction of a closed ash and slag,
which is a large area of unused space.
Key words: PV solar powerplant, profitability, investments

1 Uvod
Prilikom proizvodnje električne energije u termoelektranama koje koriste ugalj, pored
ostalog, postoji problem odlaganja pepela i šljake. Za to su predviđene deponije velike površine,
koje su projektovane na par desetina godina (najčešće 20-30 godina). Nakon ovog perioda
potrebno je na ekološki prihvatljiv način izvršiti zatvaranje takvog prostora.
Deponije utiču na zagađivanje vode, a takođe predstavljaju i površinski izvor zagađivanja
vazduha česticama pepela. Zbog nepovoljnih fizičko-hemijskih karateristika pepela i postojećeg
načina odlaganja pepela, na otvorenim deponijama, pri suvom i vetrovitom vremenu dolazi do
eolske erozije pepela. U skladu sa postojećom tehnologijom transporta i odlaganja pepela, u cilju
sprečavanja eolske erozije pepela sa deponija, primenjuju se odgovarajuće mere zaštite [1].
Odgovarajući koraci u ovu svrhu vrše se postupkom nazvanim remedijacija.
Sprovođenje mera remedijacije deponije pepela i šljake na Srednjem kostolačkom ostrvu (SKO)
ima za cilj [2]:

- Sprečavanje razvejavanje odloženog pepela i širenje kontaminacije pod uticajem vetra;

- Zaštititu podzemlja od kontaminacije litoloških formacija ispod deponije;
- Zaštititu površinskih i podzemnih voda od uticaja procednih atmosferskih voda iz
deponije nakon prestanka odlaganja pepela i šljake na ovoj lokaciji;
- Sagledavanje mogućnosti prenamene prostora deponije SKO za izgradnju obnovljivih
izvora energije nakon sporovedenih mera remedijacije

1
Trajnim zatvaranjem i primenom mera remedijacije prostora deponije pepela i šljake na SKO
javljaju se nove mogućnosti za iskorišćenje ovog prostora. Pošto prostor koji zauzima deponija
predstavlja degradiranu površinu, izgradnja obnovljivih izvora energije (OIE) može doprineti
iskorišćenju ovakvog prostora, a uz to bi se poboljšala energetska slika koju Srbija treba da
obezbedi iz OIE.
Srbija ima velikog potencijala za korišćenje OIE, a koji nažalost nisu iskorišćeni. Projekcije
ukazuju da je moguće da se OIE koriste za trećinu ukupne potrošnje primarne energije, a koja se
sada dobija u 93% slučajeva iz fosilnih goriva [3]. Pored energije vode, za Srbiju je najznačajnija
bioenergija, energija vetra i sunčeva energija.

2 Tehnologija fotonaponske solarne elektrane

Primena sunčeve energije može se ostvariti na dva načina: pretvaranjem sunčeve energije
u toplotnu i pretvaranjem sunčevog zračenja u električnu energiju. Solarni sistemi za proizvodnju
toplote primenjuju se u domaćinstvima, industriji, poljoprivrednim objektima i ostalim objektima
koji koriste velike količine sanitarne vode [4]. Međutim, u poslednjih desetak godina
fotonaponska (FN) konverzija sunčeve energije postala je primarna grana industrije solarnih
uređaja usled velikog broja tehnoloških prednosti u odnosu na pretvaranje u toplotu [4].
S ekonomskog aspekta, cena struje dobijene iz sunčeve energije kontinuirano pada, pre svega
kao rezultat tehnoloških unapređenja i rasta masovne proizvodnje. Politika ulaganja u OIE bi,
između ostalog, bila korisna i zbog razvoja domaće ekonomije, kao i upošljavanja stanovništva u
oblasti čistih energija. Dugoročno gledano, budućnost pretvaranja sunčevog zračenja je u FN
tehnologiji i njenoj integraciji sa ostalim granama tehnologije, što je i u skladu sa stavovima,
planovima, ali i trenutnim stanjem u EU i ostalim ekonomski vodećim zemljama sveta [4].
Kao jedan od pozitivnih primera iz svetske prakse može se navesti FN elektrana na prostoru
nekadašnje taložnice sitnog uglja u Lajpcijgu u Nemačkoj. Elektrana je izgrađena na površini od
oko 22 ha, sa oko 33 300 solarnih modula ukupne snage oko 5 MW i godišnje proizvodi oko
4.75 million kWh [5].
Ukoliko se električna energija dobija direktno, pretvaranjem sunčevog zračenja u solarnim
panelima (uže gledano u solarnim ćelijama), koristeći fotoelektrični efekat, tada se govori o
sunčevoj fotonaponskoj energiji. Ovakav vid dobijanja električne energije spada u obnovljive, te
stoga je predmet razmatranja u ovom radu.

3 Karakteristike fotonaponske solarne elektrane

FN solarna elektrana je predviđena na lokaciji deponije pepela i šljake (slika 1) u blizini

termoelektrane Kostolac A, koja se nalazi uz desnu obalu Dunava, a na periferiji Novog Kostolca
(oko 70 km nizvodno od Beograda i oko 11 km od Požarevca). Lokacija SKO za deponovanje

2
pepela i šljake izabrana je još 1973. godine, a nakon 1977. godine deponija je zaživela kao
objekat, kada je otpočela gradnja inicijalnog nasipa na koti 73 mnm [6].
Površina na kojoj će potencijalno biti smešteni solarni paneli, kao i prateća oprema, iznosi 150
ha. Za hibridne “solar-wind” generatore, koji osim sunčeve energije, generišu i energiju vetra,
predviđa se površina od 9,5 ha. Na samom terenu nema šuma i rastinja, a ni visokih objekata koji
bi mogli da utiču na osenčenje.

Slika 1.: Lokacija deponije pepela i šljake SKO [2]

FN solarna elektrana je zamišljena kao modularna i može se graditi u etapama u zavisnosti od
finansijskih mogućnosti, kao i dobijenih dozvola (lokacijske, građevinske, upotrebne) za
izgradnju. Izbor snaga modula u okviru elektrane vrši se prema uslovu za što fleksibilnijim
radom elektrane i optimalnim iskorišćenjem sunčeve energije. Ideja je bazirana na tome da
elektrana bude izgrađena i opremljena za rad potpuno automatski, bez prisustva pogonskog
osoblja. Elektrana bi trebalo da isporučuje svu raspoloživu proizvedenu energiju u zavisnosti od
trenutnog sunčevog zračenja.
Pošto je izlazna snaga jedne FN ćelije relativno mala u cilju povećanja izlaznog napona, struje i
snage, ćelije se grupišu u module, tako da moduli postaju osnovni sastavni delovi FN sistema.
Da bi FN solarna elektrana bila ukupne vršne snage od 100 MW, treba da se sastoji od 50 sekcija
modula sa pedeset megavat stanica od 2 MW, uz koje idu i kompaktne trafostanice, u
odgovarajućim montažnim kontejnerima (slika 11) [2].
„Stringovi“ ili nizovi modula su konfigurisani na sledeći način [2]:
1) 6 vertikalno x 32 horizontalno montiranih panela. Snaga svakog pojedinačnog modula
iznosi:
Pmax = 48 kWp

3
 2) 6 vertikalno x 16 horizontalno montiranih panela. Snaga svakog pojedinačnog modula
iznosi:
Pmax = 24 kWp

Solar Mill
Fotonaponski stringovi
KTS i MW stanica
Modularne grupe PV elektrane:
I grupa od 19,2 MW
II grupa od 19,2 MW

L ZA A M1
.

I K A E O NIC
III grupa od 19,2 MW

AT BE

NA
M TO

D
O

A B DE -
S F NS
E K

IRN
R

O
SK S A

NS K E V
IV grupa od 19,2 MW E B
I
V O IRN

KI S
S
DE I K

B E FE R
- D NA

OS
TO
EO L
A

No
NIC ZA

TM

Ka
A

A
V grupa od 19,2 MW
D4
.

va

na
Ml

l to
av
zem
ljan

p le
i put

vo
TR

TR
MW

MW
ST.

ST.

de
2
LZ AM
.
NA IC
A
TR

TR

KA O N
MW

MW
ST.

ST.

NI - DE
V

A B DE
VO
IR

NS K E
S
N A

TO R S
KI
ATMOS FERSKE

B E S FE
TR
MW
ST.
BETON SKI SABIRN

MO
AT
TR
MW
ST.

TR
TR
VODE - DEONIC

MW

MW
ST.
ST.
D U

I KANAL ZA .
A D3

TR
MW
ST.
TR

TR

zem
MW
ST.

MW
ST.

ljan
i put
TR

1
AM
MW
ST.

N IC .
EO
- D A L ZA
TR

TR

DE AN
MW

MW
ST.

ST.

V O NI K
KE IR
RS S A B
zem
FE I ljani
zem
O S NS K
ljani
put
put

A TM E TO
B zem
ljani
put
TR
MW
ST.

zem ljani put

TR

MW
TR ST.
MW
ST.

MW
TR ST.

MW
TR ST.
A

MW
TR
T

ST.
MO O NS
BE
SF

put
T

ljani

TR
TR
ER I SA

zem

MW
ST.
MW
ST.
SK
K
E V IRNI
OD KA
B
E - NA

MW
TR ST.
D E L ZA

TR

MW
TR
MW
ST.

ST.
ON

TR
ICA .

MW
ST.

MW
TR ST.
TR

MW
TR
D

ST.
MW
ST.

MW
. 4
2

TR ST.

ZA A K
A L NIC
AN O
IK E
TR

N -D
MW
ST.

B IR DE
TR

SA VO
MW
TR
MW
ST.

ST.

I E
SK K
N RS
AT BE

TO FE
M TO

B E OS
O
S F NS

M
AT
ER KI

MW
TR
SK S A

ST.
MW MW
TR

TR ST. TR ST.
E B IR

MW

MW
ST.

TR ST.
VO N

i put
DE I

jan

i put
ml
ze

jan
- D NA

ml
ze
KA
EO L Z

MW
TR ST.
NIC A
A
D1
.

TR
MW
ST.

MW
TR ST. TR
MW
ST.

MW
TR ST.
zem
ljan
zem

i put

TR
ljan
i put

MW
ST.

TS 10/110 kV
AT

TR

MW
BE SF

TR ST.
MW
ST.
MO

K3
TO E R

NIC A .

Pogonska i Komandna zgrada

A
EO L Z
NS S K

TR

- D NA
zem
KI E V

TR
MW
ST.
ljan

MW
ST.
i put

DE I K A
S A OD

Trafo i Dalekovodna polja, Spojno polje

B IR E

VO N
E B IR
NI - DE

SK SA
KA O

ER K I
NA NIC

S F NS
TR
LZ A

MW
ST.

M TO
A K2

zem

zem

AT BE
.

ljan

ljan

O
zem

i put

i put
ljan
i put

MW
TR
VA

ST.

zem ljani put

NA

BE
ATMO TO NS KI
DU

SFER SA
SK E BI RN I KA
VO DE NA
- DE L ZA .
ON IC
PA

A K2
KI

Slika 11. Dispozicioni prikaz FNE SKO [2]

Međusobna udaljenost od najmanje 5 m omogaćava da se izbegne osenčenje. Paneli su nagnuti

30° u odnosu na površinu zemlje, orjentisani prema jug.

4
4 Ukupna godišnja proizvodnja energije i ekonomska isplativost

Za izgradnju FN solarne elektrane procenjena je vrednost od 195 572 687 € [2]. Ta vrednost
ukuljučuje investicije za: fundiranje na šipovima, servisne saobraćajnice, čelične konstrukcije,
solarne panele kao i odgovarajuću opremu. Pošto se dobijena električna energija dobija iz
obnovljivih izvora energije, proizvođač može postati povlašćen – a to praktično znači da u prvih
12 godina može proizvedenu struju da naplati po višim cenama. Tako je iz [8] otkupna cena
električne energije 16,25 c€/kWh za solarne elektrane koje su montirane na zemlji, a čija je
instalisana snaga veća od 1 MW. Pošto bi FN solarna elektrana bila veća od 5 MW, proizvođač
je dužan da javnom snabdevaču električnom energijom dostavlja planove rada u skladu sa
ugovorom o otkupu ukupno proizvedene električne energije i pravilima rada prenosnog sistema.
Nakon toga se električna energija otkupljuje po srednjoj ceni struje koja iznosi od 4,5 c€/kWh.
U narednim tabelama dat je obračun godišnje proizvodnje električne energije po podsticajnoj
ceni i srednjoj otkupnoj ceni nakon isteka perioda otkupa od 12 godina. Podaci su dobijeni
korišćenjem on-line softverskog paketa [9].
Tabela 1: Godišnja proizvodnja električne energije i prihod sa otkupnom cenom od 16,25
c€/kWh
Proizvodnja el.
Mesec Prihod [€]
struje [kWh]
Januar 4480000 728000
Februar 5920000 962000
Mart 11200000 1820000
April 12200000 1982500
Maj 13200000 2145000
Jun 13400000 2177500
Jul 14400000 2340000
Avgust 14000000 2275000
Septembar 10900000 1771250
Oktobar 9340000 1517750
Novembar 6070000 986375
Decembar 3830000 622375
UKUPNO 118940000 19327750

5
 Tabela 2: Godišnja proizvodnja električne energije i prihod sa otkupnom cenom od 4,5
c€/kWh
Proizvodnja el.
Mesec Prihod [€]
struje [kWh]
Januar 4351490 201600
Februar 6296290 266400
Mart 10125115 504000
April 12604735 549000
Maj 15278835 594000
Jun 14245660 603000
Jul 16214770 648000
Avgust 14865565 630000
Septembar 11158290 490500
Oktobar 9189180 420300
Novembar 4023305 273150
Decembar 3196765 172350
UKUPNO 121550000 5352300

Izračunate vrednosti za proizvodnju električne energije se računaju za mesto gde se nalaze

paneli, tj. uzimaju u obzir kolika je insolacija na tom mestu. Softver uzima u obzir sunčevo
zračenje za unete koordinate tražene lokacije pri čemu je u tabeli 3 dat prikaz srednje dnevne i
mesečne vrednosti globalnog sunčevog zračenja po kvadratnom metru koje je primio panel.
Tabela 3.: Srednje vrednosti globalnog zračenja na horizontalnu površinu u Kostolcu u [kWh/m2]
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Dnevne 1,76 2,60 4,67 5,45 5,84 6,23 6,52 6,32 4,93 3,94 2,56 1,50

Mesečne 54,4 72,8 145,0 163,0 181,0 187,0 202,0 196,0 148,0 122,0 76,7 46,5

Dobijeni godišnji prihod je prikazan u tabeli 1 i iznosi 19 327 750 €. S obzirom da je ukupno
procenjena investicija 195 572 687 €, prostom matematičkom operacijom se dobija da je period
otplate 10 godina. Imajući u vidu da će se nakon 10 godina efikasnost modula smanjiti možemo
tada računati na ukupno proizvedenu električnu energiju od: 0,92 118940000  109424800

6
kWh  109, 42 GWh, tj. na ukupni prihod od 0,92  5352300  4924116 €. Do kraja svog
radnog veka koji iznosi 25 godina njen učinak će opadati, ali ne ispod 82% od svoje nominalne
snage.
Može se zaključiti da se nakon 10 godina FN solarna elektrana otplati, a do kraja radnog veka
prihod će joj biti: 2 17781530+13  4924116  81795038 € . S obzirom da efikasnost modula
opada tokom godina, očekuje se da ukupan prihod bude malo manji od 81 795 038 €.
Kao što je i očekivano, najveća proizvodnja električne energije, a time i najveći prihod je tokom
meseca jula, dok je najmanji tokom decembra, što se i vidi na grafiku na slici 12. Na slici 13.
Predstavljen je godišnji prihod sa otkupnom cenom struje od 16,25 c€/kWh i upoređen sa
godišnjim prihodom kada je otkupna cena 4,5 c€/kWh.

Slika 12.: Ukupna mesečna proizvodnja električne energije tokom godine u [MWh]

Slika 13.: Godišnji prihod

7
5 Umesto zaključka

Na zatvorenoj deponiji pepela i šljake Srednje kostolačko ostrvo, na njenoj ravnoj

površini od 200 ha, razmatrana je izgradnja solarne fotonaponske elektrane kapaciteta od 100
MW. Prikazana je kolika je investiciona vrednost postrojenja kao i period otplate i ukupan
prihod potencijalnog postrojenja. Ovo je urađeno na osnovu on-line softvera [9] i predstavlja vrlo
grubu, ali dovoljnu za ovu svrhu, metodu.
Nedvosmisleno se namеće zaključak da se uz pogodne feed-in tarife, tj. kada proizvođač postane
povlašćen, izgradnja jednog ovakog postrojenja koje je bazirano na obnovljivim izvorima
energije isplati sa više aspekata.
Prvo, finansijska ulaganja se za deset godina povrate, a računajući na eksploatacijski vek rada
FN solarne elektrane od 25 godina i ostvari prikazan prihod.
Drugo, ne zauzima se veliki obradiv i iskoristiv deo površine nekog zemljišta, kakav se zahteva
za instalisanu snagu ove vrednosti, već je u tu svrhu poslužio deo degradirane površine koji nije
mogao biti bolje iskorišćen.
Treće, FN solarna elektrana ne proizvodi zagađenja u smislu nedozvoljene emisije otpadnih
materija u vazduh, vodu i zemljište, te nema negativnih uticaja na okolnu životnu sredinu, a koji
bi, što je jednako važno, zahtevali dodatne mere zaštite.
Četvrto, izgradnjom ovakvog postrojenja Srbija bi se približila zacrtanom planu, a koji se odnosi
na obezbeđivanje finalne energije iz obnovljivih izvora energije.
I krajnje, podiže se svest i zakoračuje se velikim korakom u nešto što se može nazvati promena
tradicionalnih načina dobijanja električne energije.

8
Literatura
[1] http://www.tent.rs/smanjenje-uticaja-deponije-na-ivotnu-sredinu, Smanjenje uticaja deponije
pepela na životnu sredinu;
[2] Studija opravdanosti sa idejnim projektom za sprovođenje mera remedijacije deponije pepela
i šljake „Srednje Kostolačko ostrvo“, Rudarski institut, Beograd, 2015.;
[3] M. Flouri, S. Dimopoulou, J. Psarras, Analysis of renewable energy progress in the western
Balkan countries: Bosnia–Herzegovina and Serbia, Renew Sustain Energy Rev, 2012.; 16:
5166-75;

[4] Lj. Stamenić, Koriščenje solarne fotonaponske energije u Srbiji, Jefferson Institute, 2009.;
[5] http://www.patt.gov.gr/site/attachments2/5859_M2RES_BP_Leipzig.pdf;
[6] Studija energetskog potencijala Srbije za korišćenje Sunčevog zračenja i energije vetra,
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Centar za multidisciplinarna istraživanja,
Beograd, 2004.;
[7] https://www.cdli.ca/courses/ep/ds2/t06/03optional/act-03a.htm;
[8] M.Petrović, A. Bolić, Z. Sjenar, M. Madeško, Studija izvodljivosti: O mogućnostima
korišćenja solarne energije za potrebe dobijanja toplotne i električne energije na području
grada Bijeljina i opštine Bogatić, Sarajevo, 2014.;
[9] http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps4/pvest.php# ;