Julius Evola

RAZMIŠLJANJA
O
VRHOVIMA
Planinarenje kao metafora duhovne potrage
 Julijus Ćezare Andrea Evola

RAZMISLJANJA
0

VRHOVIMA
pCaninarenje
Rpo m eta fora
za
duftojjnu p o tra g u

prevod
S'vetisCa%> CBajić

BEOGRAD • MMIV
 Deo prvi
DOKTRINA
 1

PLANINA I DUHOVNOST

modemom svetu postoje dva činioca koja su, više

U od ostalih, odgovoma za sputavanje realizacije naše

duhovnosti, poznate u najdrevnijim tradicijama: prvi čini
jeste apstraktni karakter naše kulture, a dmgi je veličanje siepe
i mahnite opsesije aktivnošću.
S jedne strane, postoje Ijudi koji ,,duh” poistovećuju sa em-
dicijom stečenom u bibliotekama i fakultetskim učionicama, sa
intelektualnim igrama kojih se igraju filozofi, ili sa literamim
te pseudo-mističnim estetizmom. S dmge strane, nove gene-
racije su atletsko nadmetanje preokrenule u religiju i čini se
da su nesposobne da shvate išta što nadilazi uzbuđenje, serije
treninga, nadmetanja i fizičke aktivnosti; zaista su đostignuće u
sportu preokrenule u cilj za sebe, pa čak i u opsesiju, pre nego u
sredstvo za dosezanje višeg cilja.
Postoje ljudi koji ovu opoziciju životnih ciljeva smatraju
nekom vrstom dileme. U stvamosti, u takozvanom učenjačkom
tipu, često nalazimo urođenu snažnu odbojnost prema bilo

<Razmiš[janja o vrhovima 7
 (D oktrina

kakvoj vrsti fizičke discipline; jednako tako, kod mnogih koji

se bave sportom, osećanje fizičke snage podstiče prezir prema
onima koji se u „kulama od belokosti” ograničavaju na ono što
se smatra bezopasnim, na knjige i bitke rečima.
Ova dva životna stila treba smatrati pogrešno usmerenim i
plodom modeme dekadencije, jer su oba strana herojskoj viziji
duha koja je činila osu najboljih klasičnih tradicija Zapada, osu
koja je, u kontekstu aktuelne obnove u Italiji, uspešno evoci-
rana.
Veoma često se zaboravlja da je duhovnost, u suštini, način
života i da se njena mera ne sastoji u pojmovima, teorijama i
idejama pohranjenim u nečijoj glavi. Duhovnost je zapravo
ono što je uspešno aktuelizovano i prevedeno u osećaj superi-
omosti, koji duša doživljava iznutra, i u plemenito držanje, koje
se izražava kroz telo.
Iz ove prespektive moguće je uvideti disciplinu koja, iako
može da se tiče telesnih energija, ne počinje i ne završava
njima, već će umesto toga postati sredstvom za buđenje žive i
organske duhovnosti. To je disciplina superiomog unutrašnjeg
karaktera.
Kod askete je takva disciplina, da tako kažemo, prisutna na
negativan način; u heroja se, pak, pokazuje na pozitivan i afir-
mativan način, tipičan za zapadni svet. Unutrašnja pobeda nad
najdubljim silama koje izranjaju u svesti tokom vremena ten-
zije i smrtne opasnosti jeste trijumf u spoljašnjem smislu, ali
je, takođe, znak pobede duha nad samim sobom i unutrašnjeg
preobraženja. Zato je, u drevna vremena, aura svetlosti
okmživala heroja i iniciranog u religiozni ili ezoterijski pokret,
i zato su herojske figure bile smatrane simbolima besmrtnosti.
Ipak, u modemoj civilizaciji sve teži gušenju herojskog

8 JuCijus <EvoCa
 (VCanina i duBovnost

osećanja života. Sve je više ili manje mehanizovano, duhovno

osiromašeno i svedeno na jednu smotrenu i regulisanu asoci-
jaciju neispunjenih bića koja su izgubila svoju samodovoljnost.
Kontakt između čovekovih dubokih, slobodnih sila i sila stvari i
prirode je prekinut: život u metropoli skamenjuje sve, sinkopira
svaki dah i zagađuje svako duhovno „vrelo”. Kao da to nije
dovoljno, malodušne ideologije podstakle su prezir prema svim
vrednostima koje su u drugim vremenima bile temelj racional-
nije i jasnije socijalne organizacije. U drevnim društvima vrh
hijerarhije zauzimala je kasta ratničke aristokratije, dok se da-
nas u pacifističko-humanitamim utopijama (posebno u anglo-
saksonskim) ratnik pokušava prikazati kao neka vrsta anahro-
nizma i kao opasan entitet koji će jednog dana, u ime progresa,
biti konvencionalno uklonjen.
Pošto je ugušena, herojska će volja tražiti dmge načine da
istupi van mreže, što vremenom postaje sve gušća, praktičnih
interesa, žudnji i težnji; uzbuđenje koje sportovi uzrokuju kod
naših savremenika samo je izraz ovoga. Herojska volja mora se
opet učiniti samosvesnom i ona mora prevazići granice materi-
jalizma.
U borbi protiv planinskih visova akcija je konačno
oslobođena svih mašina i svega onog što čoveka odvlači od
neposrednog i apsolutnog odnosa sa stvarima. Gore, nadomak
neba i raspuklina - usred mime i tihe uzvišenosti vrhova; među
divljim vetrovima i snežnim olujama; u zaslepljujućoj svetlosti
lednika; ili usred divlje, beznadežne vertikalnosti zidova stenja
- moguće je probuditi (kroz ono što na prvi pogled može iz-
gledati kao puko korištenje tela) simbol prevazilaženja, istin-
ski duhovnu i virilnu svetlost; moguće je načiniti kontakt sa
primordijalnim silama zaključanim unutar udova tela. Na ovaj

<RazmišCjanja o vrliovima 9
 O o^trina

način borba planinara biće više nego fizička, a uspešan uspon

može predstavljati dostignuće nečega što više nije samo ljud-
sko. U drevnim mitologijama planinski vrhovi smatrani su za
boravište bogova: ovo jeste mit, ali je takođe i alegorijski iz-
raz istinskog verovanja koje sub specie interioritatis uvek može
nanovo oživeti.
U životu - kako je posle Ničea ukazao Simel - ljudi imaju
čudnu i gotovo neverovatnu moć da dosegnu izvesne egzisten-
cijalne vrhove na kojima je „živeti više” [mehr leben), ođnosno,
najviši intenzitet života, preobražen u „više od života” (mehr
als leben). Na ovim vrhovima, baš kao što se toplota pretvara
u svetlost, život postaje slobodan od samog sebe: ne u smislu
smrti individualnosti ili neke vrste mističkog brodoloma, već
u smislu transcendentne afirmacije života, u kojoj teskoba, be-
skrajna žudnja, težnje, brige, potraga za religioznom verom,
ljudskom potporom i ljudskim ciljevima ustupaju pred domi-
nantnim stanjem smirenosti. U samom životu, a ne van njega,
postoji nešto što je veće od života. Ovaj herojski doživljaj je
dragocen i dobar je sam po sebi, dok je običan život vođen
isključivo interesima, spoljašnjim stvarima i ljudskim konven-
cijama. Koristim reč doživljaj, jer ovo stanje nije povezano sa
verom ili teorijom (koje su uvek bezvredne i relativne); ono pre-
vashodno predstavlja sebe na najposredniji i nesumnjiv način,
baš poput doživljaja bola ili zadovoljstva.
Ova duboka dimenzija duha, koji se oseća beskrajnim, samo-
transcendentnim i s one strane svekolike manifestovane stvar-
nosti, iznova je probuđena i sija - čak i ne u potpunosti svesno
- u „ludilu” onih koji se, vođeni voljom da nadvladaju strahove,
iscrpljenost i primitivne instinkte opreznosti i samoočuvanja, u

10 Jutijus ‘E vota
 (pCanina i cCuhovnost

sve većem broju i bez ikakvog određenog razloga usuđuju iza-

zvati planinske visine.
Osetiti se prepuštenim isključivo sopstvenim sposobno-
stima, bez pomoći u beznadežnim situacijama, zaodenut sna-
gom ili slabošću, bez ikoga da mu se obratiš izuzev samom
sebi; uspinjati se od stene do stene, od hvata do hvata, od gre-
bena do grebena, neumoljivo, satima i satima, s osećanjem vi-
sine i neposredne opasnosti svuda unaokolo; i konačno, nakon
strogog ispita oslanjanja isključivo na samodisciplinu, nastupa
osećaj neopisivog oslobođenja, solame usamljenosti i tišine;
kraj borbe, potčinjavanje strahova i otkrivanje bezgraničnog
horizonta, kilometrima unaokolo, dok sve ostalo leži dole, ispod
- u svemu ovome moguće je zaista pronaći realnu mogućnost
pročišćenja, buđenja i ponovnog rađanja nečeg transcenden-
tnog.
Nije važno što samo nekolicina može isprva doživeti heroj-
ski simbolizam planine. Ove ideje će uticati na ljude kada se
na njih budu valjano usredsredili. Ne postoji istinski planinar
koji nije sposoban da planinarenje doživi, bar u nekoliko povre-
menih bljeskova, kao nešto više od pukog sporta. Jednako tako,
ne postoji istinski penjač koji nam ne otkriva, očima ili licem
preplanulim od sunčeve refleksije na snegu, beleg rase koja se
preobrazila, prevazilazeći soj kome pripadaju ljudi ravnice.
Na temelju ovoga moramo spasiti planine od zagađujuće in-
vazije turista koji pokušavaju da ih osvoje gradeći svoje „civi-
lizovane” bazne logore. Ne mislim samo na ovu strašljivu om-
ladinu koja sa sobom na populama planinska sastajališta do-
nosi isprazne, svetovne gradske navike (poput disko-a i teniskih
terena), i koja se snobovski razmeće raznobojnom novom opre-
mom koju su doneli da bi je koristili samo za bezopasne šetnje

<RiLzmiš(janja o vrHovima 11
 <Đofctrina

kroz šumu. Govorim i o onima što kaljaju tišinu i nezagađena

mesta materijalizmom i trivijalnošću, odnosno, takmičarskim
duhom i manijom za onim što je neobično i teško, a sve zarad
postavljanja novih rekorda.
Planina zahteva čistotu i jednostavnost; zahteva asketizam.

„0, nebo nada mnom! O, čisto, duboko nebo! Ti ponoru svetlosti!

Gledajuć’ u te, drhtim božanskim željama. Da se bacim u tvoje visine
- to je moja dubina! Da se skrijem u tvojoj čistoti - to je moja ne-
vinost! I kad lutam sam, za čim moja duša gladuje noću i na stazama
nesigumim? I kada se uspinjem na planine, koga uvek tražim na
planinama, ako ne tebe? I svo lutanje moje i planinarenje, sve je to
samo neophodnost i nezgrapno sredstvo: sva moja volja želi jedino
da leti, da leti u tebe!”
(F. Niče, Tako je govorio Zaratustra)

Ovo su reči koje je Fridrih Niče, filozof koji je branio volju

za moć, napisao u zabačenim planinama Engadina. Nekim lju-
dima ove reči nisu ništa više od lirskog nadahnuća. Za druge,
one sadrže intimni osećaj herojskog duhovnog stava, čiji duh
jeste akcija, i disciplinu bezobzime samokontrole. Hram ovog
duha jeste primordijalna veličanstvenost vrhova, lednika,
raspuklina i bezgraničnog plavog neba.
U ovom kontekstu, planinski i duhovni vrhovi sustiču se u
jednostavnoj, ali moćnoj realnosti.

12 JuRjus <Evota
 2

NEKOLIKO ZAPAŽANJA
O BOŽANSTVENOSTI PLANINE

jednom članku objavljenom u Reviji italijanskog pla-

ninarskog udruženja, S. Manarezi je moćnim rečima
podvukao nešto što se nikada ne može dovoljno naglasiti.
Naime, neophodnost prevazilaženja ograničavajuće antiteze
između, učenjačkog, fizički slabog tipa - odsečenog od du-
bljih sila tela i života zbog svoje samo-nametnute sputanosti
kulturom sačinjenom od reči i knjiga - i sportu sklonog, zdra-
vog, atletskog i fizički snažnog tipa - kome, opet, nedostaju sve
metafizičke referentne tačke. Danas je neophodno prevazići jed-
nostranost oba ova tipa te doseći nešto potpunije, odnosno, ljud-
sko biće u kome duh postaje moć i život, ljudsko biće u kome
fizička disciplina istovremeno postaje, simbolom, gotovo uvo-
dom i ritualom duhovne discipline.
S. Manarezi je neprestano ponavljao da je, među ostalim spor-
tovima, planinarenje zasigumo sport koji nudi najpristupačnije
mogućnosti za dostizanje jedinstva tela i duha. Uistinu, gole-
most, tišina i veličanstvenost velikih planina prirodno usme-

<RflzmišCjanja o vrhovima 13
 <Đo£trina

ravaju dušu ka onome što nadilazi ljudsko, i tako privlače vred-

nije ljude tački u kojoj fizički aspekt penjanja (sa svom zahteva-
nom hrabrošću, samo-kontrolom i mentalnom lucidnošću) i
unutrašnja duhovna realizacija postaju nerazdvojivi i komple-
mentami delovi jedne te iste stvari.
Zanimljivo je zapaziti da se gledišta poput ovih - a koja su
danas počeli naglašavati kvalifikovani pojedinci da bi promovi-
sali ispravne stavove u sledećoj generaciji - mogu, u isto vreme,
pratiti sve do veoma drevne tradicije; do nečega što se može
nazvati tradicionalnim, u najširem smislu te reči. Iako stari nisu
praktikovali planinarenje, izuzimajući nekoliko mdimentamih
izuzetaka, oni su ipak imali veoma živ osećaj o svetosti i sim-
bolizmu planine. Takođe su smatrali - i ovo je pre istina - da je
uspinjanje na planine i življenje na njima bila povlastica heroja
i iniciranih, dmgim rečima, onih bića za koja se verovalo da su
prešla granicu običnog i prosečnog života u ravnici.
U narednom poglavlju ponudiću nekoliko komentara o
tradicionalnom poimanju božanstvenosti planine, gledajući,
s one strane simbola, na njegov unutrašnji smisao. Nadam se
da će moje opservacije pobuditi neke aspekte duhovne strane
palninarskih poduhvata, čiji tehnikči opis predstavlja samo
spoljašnju dimenziju, ili caput mortuum.

Pojam božanstvenosti planina nalazi se podjednako i u

istočnim i u zapadnim tradicijama, od kineske do astečke
tradicije pre-kolumbovske Amerike; od Egipćana do nordij-
sko-germanskih arijaca i od Grka do Iranaca i Hindusa. Ovaj
pojam je iskazan u formi mitova i legendi koje se tiču planine
bogova ili heroja - a koja je navodno mesto boravišta onih koji

14 JuRjus 'EvoCa
 NeCpdCp za p a ža n ja o 6 ožan stven o sti pCanine

su bili „vazneseni” - ili mesta nastanjenih tajanstvenim silama

slave i besmrtnosti.
Opšti temelj za simbolizam planine jeste jednostavan: pošto
je zemlja bila povezivana sa svim ljudskim (etimologija reči hu-
man jeste iz humus, ,,tlo”), zemaljski vrhovi, koji dosežu do
neba i koji su preobraženi večitim snegom, spontano su sma-
trani najpogodnijim materijalom da se, kroz alegorije, izraze
transcedentna stanja svesti, unutrašnje duhovne realizacije i
pojave natprirodnih vidova bića, često figurativno prikazanih
u vidu bogova i natprirodnih bića. Zato, ne samo da čitamo o
planinama kao simboličkim „boravištima” bogova, već i naila-
zimo na relevantne tradicije - poput tradicija drevnih arijaca
koji su živeli u Iranu i Mediji - u kojima, po Ksenofontu, ljudi
nisu nikada podizali hramove svojim božanstvima, već su se za
proslavljanje kulta i za žrtvovanje vatri i bogu svetlosti koristili
planinskim vrhovima. Ove kulture smatrale su planine za vred-
nija, grandioznija mesta, i analogno, za mesta bliža božanskom
od bilo kog hrama ili bilo koje svete građevine koju načini
čovek.
Prema Hindusima, najbožanskiji planinski venac jesu
Himalaji, što na sanskritu znači „Sedište snegova”. Još
određenije, planina Meru jeste sveta planina, a verovalo se da
se ona nalazi na Himalajima. Važno je zapaziti dve stvari: prva
je, da se planina Meru smatrala za mesto na kome Šiva, ve-
liki asketa, meditira. Druga je, da je Šiva odatle spalio Kamu,
hinduističko božanstvo ljubavi, kada je Kama pokušao izložiti
Šivino srce požudi. U hinduističkoj trađiciji, ideja apsolutnog
asketizma i obavezujućeg pročišćenja prirode združena je sa
najvišim planinskim vrhom. Ova ideja je nedostižna svemu
što dolazi od požude ili želje, i zbog toga je stabilna u trans-

cR^zmiš(janja o vrhovima. 15
 CDofctrina

ceđentnom smislu. Stoga, u đrevnim vedskim formulama za

konsekraciju kraljeva nalazimo sliku planine koja simboliše
stabilnost moći i imperium -a koje će preuzeti kralj. Štaviše, u
Mahabharati vidimo Ardž
unu koji odlazi na Himalaje da bi praktikovao asketizam, jer
je zapisano da je „samo na visokim planinama mogao doseći
božansku viziju” . Isto tako je car Judhištira, uspinjući se na
„kočiju kralja bogova”, putovao na Himalaje da bi dosegao
svoju apoteozu.
Takođe možemo zabeležiti da sanskritska reč parade-
sha znači „uzdignuto mesto”, ili „visoki predeo”, a odatle, u
specifičnom materijalnom smislu, planinski vrh. No, parade-
sha se etimološki može združiti sa haldejskom rečju pardes\
otuda izraz paradise (Raj), koji je potonja judeo-hrišćanska re-
ligija preokrenula u jedan đogmatsko-teološki koncept. U prvo-
bitnoj arijskoj ideji raja nalazimo prisnu vezu sa konceptom vi-
sina i planinskih vrhova. Ova veza, kako ćemo kasnije videti,
formulisana je jasno u dorsko-ahajskom pojmu Olimpa.
Na ovom mestu moram pomenuti helenske legende o mit-
skim ličnostima uznetim na planinu. Dobro je poznato da su
Heleni, baš kao i sva ostala arijska plemena, imali izrazito ari-
stokratski pogled na ono što se događa nakon smrti. Sudbinom
većine ljudi, onih koji se nikada nisu izdigli iznad i s one strane
običnog života, smatrao se Had, odnosno, larvalno i rezidu-
alno bivstvovanje nakon smrti, lišeno istinske svesti, koje se
provodi u podzemnom svetu senki. Besmrtnost je, pored olim-
pskih bogova, bila privilegija heroja, ili drugim rečima, bila je
izuzetno dostignuće nekolicine superiomih bića. U najstarijim
helenskim tradicijama nalazimo da je herojsko dostignuće be-
smrtnosti često prikazivano simbolizmom njihovog uspinjanja

16 Ju d ju s 'Evota
 N ’e kgdkg za p a ža n ja o 6 ožan stven o sti pCanine

ili nestajanja u planinama. Ponovno nailazimo na misteriju vi-

sina, budući da u ovom nestajanju moramo videti materijalni
simbol duhovnog preobraženja. Izraze „nestati”, „postati nevi-
dljiv”, „biti uznet na vrhove” ne treba shvatati doslovno jer, u
suštini, označavaju virtualno uvođenje u svet s one strane čula,
u kome nema smrti, te označavaju odvajanje od vidljivog sveta
fizičkih tela, sveta običnog ljudskog iskustva.
Ova tradicija nipošto nije ograničena na Grčku. U budizmu
se pominje planina u kojoj su nestali oni koji su dosegli
duhovno prosvetljenje, a koje Majjhima Nikkaya opisuje kao
„nadljude, neporažena i netaknuta bića, slobodna od žudnje.”
Kineske taoističke tradicije govore o planini Kuen-Lun na ko-
joj su legendama kraljevska bića pronašla napitak besmrt-
nosti. Nešto slično nalazimo i u nekim istočnjačkim islamskim
tradicijama koje govore o iniciranim Ijudima koji su bili uzne-
seni na planinu i koji su tako pošteđeni doživljaja smrti. Drevni
Egipćani su govorili o planini (Seth Amentet) koja čuva prolaz
kroz koji oni kojima je suđena „solama” besmrtnost, na kraju,
ulaze u „pobedilačku zemlju”, u kojoj, po drevnom hijeroglif-
skom zapisu, „vođe koje borave kraj trona velikog boga obzna-
njuju svoj večni život i večnu moć.”
S one strane Atlanskog okeana, u pre-kolumbovskom
Meksiku nalazimo impresivno podudaranje sa ovim simbo-
lima: velika planina Kuluakan (što znači „svijena planina”, jer
je njen vrh blago svijen na dole) smatrana je za božansko mesto
koje je, bez obzira na njenu visinu, zadržalo vezu s nižim pre-
delima. Prema drevnim američkim tradicijama za neke astečke
vladare se verovalo da su nestali u jednoj odgovarajućoj pla-
nini. Dobro je poznato da se ova tema nalazi u legendama
zapadnjačkog rimsko-germanskog srednjeg veka: za planine

‘RazmišCjanja o vrhovima 17
 CDo^trina

kao što su Kifhauzer i Odenberg verovalo se da su mesta gde

su se povukli kraljevi poput Karla Velikog, Artura, Fridriha I i
Fridriha II. Ovi kraljevi navodno nisu umrli, već čekaju vreme
da se ponovo pojave. U ciklusu legendi o Gralu, nalazimo
planinu Montsalvat, što po Genonu znači „planina zdravlja” ili
„planina spasenja”. Bojni poklič srednjovekovnih vitezova bio
je „Montjoie” . U legendi koja uopšte nema istorijsku potporu,
ali koja ipak poseduje veoma bogato duhovno značenje, pro-
lazak kroz planinu bio je samo prvi korak koji je prethodio sve-
tom kraljevskom krunisanju Artura. Ne mogu detaljno opisivati
unutrašnje značenje ovih simbola i mitova, naročito onih koji
se tiču nestalih kraljeva što će se jednog dana vratiti, samo ću
reći da u ovim mitovima, iz mnogih različitih izvora, nalazimo
opštu temu planine shvaćene kao sedište besmrtnosti, kao mesta
gde se duhovni ljudi ostvaruju a heroji nestaju.

Moja sledeća zapažanja tiču se dva mesta: planine kao

sedišta haoma-e i slave, i planine kao Valhale.
Iranska reč haoma odgovara sanskritskoj soma, tzv. na-
pitku besmrtnosti. U ovim dvema drevnim arijskim idejama
imamo združivanje različitih koncepata, delom stvamih, de-
lom simboličkih, delom materijalnih, a delom svodljivih u ter-
mine koji opisuju duhovno iskustvo. Hindu tradicija, na primer,
opisuje soma -u i kao boga i kao sok biljke koja ima moć da
proizvede osećanja zanosa. Ova osećanja su se veoma cenila i
pobuđivana su tokom rituala unutrašnjeg preobražaja da bi se
omogućio ukus besmrtnosti.
Baš kao što je Buda poredio sa visokom planinom stanje
,,u kome ne postoji ni ovde ni tamo, ni odlaženje ni dolaženje,
već samo smirenost i prosvetljenje kao u beskrajnom okeanu”

18 JuRjus <EvoCa
 ‘N ekodko za p a ža n ja o bo ža n stven o sti pfanine

(stanje nirvane), jednako tako u Yasni čitamo da misteriozna

haoma raste na visokim planinama. Iznova srećemo združivanje
ideje visina s idejom entuzijazma sposobnog da preobrazi,
inspiriše i vodi ljude ka onome što je s one strane ljudskog,
smrtnog i efememog. Istu ovu temu, takođe, nalazimo u Grčkoj,
u ranom dionismu. Prema veoma drevnim svedočanstvima, one
koji bi tokom religioznih svetkovina bili posednuti „božanskim
ludilom Dionisa” čudna i neodoljiva sila, probuđena u njihovim
dušama, vodila je prema divljim vrhovima tračkih planina.
Postoji, opet, nešto dmgo što može ispraviti ono što je na
dionisijskom nivou još uvek haotično i ne sasvim čisto: po-
stoji drevno iransko gledište, što ga donosi Yasht, koje se tiče
planine, odnosno, moćne planine Uši-darena, koja je, takođe,
sedište slave.
U iranskoj tradiciji, „slava” (hvareno ili farr) nije bila ap-
straktni koncept. Slava se smatrala stvamom i gotovo fizičkom
silom, mada nevidljivog i neljudskog porekla. Slava je,
uopšteno govoreći, bila privilegija svete arijske rase, ali je, još
preciznije, pripadala kraljevima, sveštenicima i osvajačima koji
pripadahu ovoj rasi. Znak koji posvedočuje prisustvo slave:
pobeda. Pošto je sunce držano za simbol sjajnog entiteta koji
svakog jutra trijumfuje nad tminom, slavi su pripisivani so-
lami koreni. Prenošenjem ovih koncepata sub specie interior-
itatis slava je izražavala dosege pobedilačkih rasa, u kojima je
superiomost bila moć (pobeda), a moć superiomost, kao u so-
lamih i besmrtnih nebeskih bića. U Yasht je zapisano ne samo
da biljka haoma-t (dionisijskog stanja) raste na planinama, već
i da najmoćnija planina, Uši-darena, jeste sedište arijske slave.
Kao što rekoh ranije, planina se takođe shvatala i kao
Valhala. Reč Valhala bila je popularizovana operama Riharda

<Razmiš[janja o vrhovima 19
 (Do^trina

Vagnera, koje u nekoliko slučajeva usvajaju doslovnu interpre-

taciju drevnih nordijsko-skandinavskih gledišta Eda, iz kojih
je Vagner cipeo najveći deo svoje inspiracije. Takvi pogledi
su, pak, otvoreni za dublje interpretacije. Valhala je doslovce
značila „dvorana palih heroja”, čiji kralj je Odin. Ovo izražava
shvatanje privilegovanog sedišta besmrtnosti (u ovim tradici-
jama, baš kao i u grčkim, najveći broj ljudi je osuđen da nakon
smrti provodi jedno mračno i larvalno postojanje u Niflhajmu,
nordijskom ekvivalentu Hada), rezervisanog za plemstvo i
heroje koji su pali na bojnom polju. Gotovo prema izreci: „Krv
heroja je draža Bogu no mastilo filozofa i molitve vemika”. U
ovim drevnim tradicijama umiranje na bojnom polju bilo je
najplodonosnije od svih nadljudskih junaštava, i žrtva koju je
najviše cenilo vrhovno božanstvo (Odin, Votan, ili Tir). Odin je
u Valhali pale borce pretvarao u svoje sinove i činio ih besmrt-
nima zajedno s deifikovanim kraljevima. Često je ovo boravište
bilo združivano sa Asgardom, gradom Asa, gradom božanskih
svetlih bića koja su vodila večitu borbu protiv mračnih kreatura
zemlje (elementanvesen ).
Koncepti Valhale i Asgarda prvobitno su imali neposrednu
vezu sa planinom, čak toliko da je Valhala postala imenom
švedskih i drugih skandinavskih planina. Štaviše, kada se
držalo da se nalazi na drevnim planinama, kakve su Helgafel,
Kroshular i Hidsćelf, Valhala je smatrana boravištem heroja i
deifikovanih kraljeva. U Edama se na Asgard često ukazuje kao
na Glitmirbjorg, „sunčanu planinu” ili kao na Himinbjorg, u
čemu su stopljene ideje planine i svetlog neba, ili svetlog, ne-
beskog svojstva. Tako ponovno susrećemo centralnu temu o
Asgardu kao veoma visokoj planini na čijem sleđenom vrhu,
iznad oblaka i magle, blista večna svetlost.

20 JuCijus ‘E voth
 'NekgCikp za p a ža n ja o 6 ožan stven o sti pCanine

Kada se Valhala zamišljala kao planina, onda je to mesto sa

koga kreće tzv. Divlja horda ( Wildes Heer) i mesto na koje se
vraća. Ovo je drevna populama nordijska ideja koja je bila for-
mulisana, na višem nivou, kad je združena sa armijom koju
predvodi Odin, armijom sačinjenom od palih heroja. Po ovoj
tradiciji, herojsko žrtvovanje života (što se u rimskoj tradici-
ji nazivalo mors triumphalis i čime se pobedonosni upućenik
pridruživao redu heroja i vojnika pobedilaca) priključuje novog
borca toj neodoljivoj duhovnoj armiji, Divljoj hordi, potrebnoj
Odinu, bogu bitaka, za konačni te transcendentni cilj: borbu
protiv ragna rokkra, odnosno, protiv suđenog sumraka svega
božanskog, što vreba nad svetom iz veoma daleke prošlosti.
Preko ovih tradicija, ako ih uzmemo u njihovom unutrašnjem
značenju, pre nego u spoljašnjoj mitološkoj formi, dolazimo
do najvišeg suda o ovom ciklusu mitova koji se odnose na
božanstvo planine, a koji je gotovo odjek ovih dalekih realiteta.
Sedište buđenja, heroizma i, katkad, preobražavajuće herojske
smrti; mesto entuzijazma koji vodi transcendentnim stanjima;
mesto čistog aksetizma i trijumfalne solame sile suprotavljene
silma što paralizuju, zatamnjuju i degradiraju život - izgleda da
su drevni narodi sve ovo obuhvatali simboličkom percepcijom
planine. Ovakvo viđenje planine izranja u ciklusu legendi i mi-
tova, koji poseduju mnoge slične karakteristike, čiji su gorepo-
menuti primeri samo nekolicina u beskrajnom nizu.
Naravno, ne sugerišem pristajanje uz anahrone evokacije
mitova, ali ovo nije samo neka lista neobičnih primera iz
istorije. Iza mita i simbola, uslovljenih vremenom, stoji duh
koji uvek može nanovo oživeti i izraziti se u novim oblicima i
novim akcijama: to je ono što je zaista važno.
Najbolje što možemo poželeti novim generacijama jeste

<Razmiš[janja o vrfujvima 21
 (Doktrina

da planinarenje ne doprinese obesvećivanju planine. Štaviše,

iskreno se nadam da duboka osećanja koja se nalaze u lcorenu
drevne mitološke deifikacije planine mogu da se probude u
većoj meri, i da mogu izvršiti prosvetljujući uticaj na ljude,
koje danas, donekle konfuzno, instinkt za prevazilaženjem
ograničenja - koja su svojstvena svakodnevnom komercijalnom
i mehaničkom životu dolina - vodi da se, hitajući ka zaleđenim
i svetlim vrhovima, uspinju po stenama, grebenima i zidovima
okruženim nebom i ambisom.

22 JuRjus Evola
 3

DUHOVNOST PLANINE

ovoriti danas o duhovnosti planine nije lako, posebno

G zato što je u mnogim slučajevima to postalo opšte

mesto. Gotovo nijedno doba pre našeg nije čulo toliko mno
priče o „duhu” ; ,,duh” i „duhovno” su gotovo pretvoreni u vrstu
začina kojim se sve začinjava. Ova generalizacija je u potpunoj
suprotnosti sa činjenicom da savremenom dobu zaista nedostaju
autentični transcendentni principi i vizije.
Modema upućivanja na duhovnost ne treba smatrati pozi-
tivnim fenomenima, već pre smušenim, bezvrednim aspiraci-
jama, ukoliko se nadalje ne budu razvijale u pravom smem, u
osećanje čvrste samosvesti koja je rezultat kontakta s jednom
višom realnošću. Na ovom mestu želeo bih izneti svoje misli
koje se tiču planina i alpskih sportova, te razmotriti potencijal
za istinsku duhovnost koji sadrže.
Pre svega, ovaj potencijal je stvaran i nema nikakve veze sa
trendovima naše ere ili sa nakratko-iživljenim entuzijazmom
mlađih generacija. To znamo jer je duhovnost planine tradicio-

<RazmišCjanja o vrhovima 23
 (Doktrina

nalna, u najvišem, najstrožem i u najopštije shvaćenom smislu

reči. Sakupio sam određene dokaze u pokušaju da dokažem da
je planina, još od najstarijih vremena, gotovo u svakoj civili-
zaciji, bila podjednako shvaćena kao simbol unutrašnjih i trans-
cendentnih stanja bića, i kao alegorijsko boravište božanskih
priroda i heroja, preobraženih bića koja su prešla s one strane
prostog ljudskog stanja. Prema raznim mitovima, uspinjanje
na planinu ili uznošenje na vrhove simbolisalo je tajanstveni
transcendentni proces, duhovnu integraciju i učestvovanje
u olimpskom ,,nad-životu” i besmrtnosti. Za one koji se ne
slažu sa patvorenom interpretacijom materijalističkog i prosve-
titeljskog devetnaestog veka, po kojoj drevni mitovi nisu ništa
više od poezije i proizvoljne fantazije, sve ovo dobija vred-
nost posebnog svedočanstva, čije najskrivenije značenje treba
istražiti. Sve drevne priče - u kojima se ponavlja tema o sveto-
sti planine - oni treba da shvate kao nagoveštaje duhovne real-
nosti, čija veza sa simbolizmom planine ne može biti slučajna.
Drevni čovek nisu slučajno izabrao planinu za sredstvo kojim
će izraziti očigledno transcendentna značenja. On je, pre, bio
sklon usvojiti planinu za simbol zbog analogije, ili bolje, zbog
predosećanja što ga doživljaj planine može uzrokovati u najdu-
bljim delovima našeg bića, pod uslovom da je ovaj doživljaj
odgovarajuće kultivisan.
Za dalju analizu onoga što planina simboliše, neophodno je
najpre odbaciti sve savremene interpretaćije o duhovnosti pla-
nine i planinarenju. Drugim rečima, neophodno je ograničiti ok-
vir analize na potčinjavanje raznih uslovljenih gledišta jednom
apsolutnom gledištu.
Prvi od čestih stavova jeste čisto lirsko viđenje planine.
Ukazujem na svet literame retorike i „poezije” najgore vrste, u

24 JuG jus <Evotd

 (Duhovnost 'pCanine

smislu buržoaskog sentimentalizma i konvencionalog, stereo-

tipnog idealizma. Ovde je u pitanju planina viđena kao deo pre-
dela, sa distance, i predstavljena je kao „pitoreskna”. Pesnici
opisuju planinu blistavim, uveseljavajućim terminima kojima
nedostaje ozbiljniji sadržaj i kojima se ne izražava iskreno
i lično iskustvo. Ljudi sa planine i istinski planinari ne dele
ovakvu retoriku. Na sreću, ovakva retorika - ograničena na
estetski svet knjiga - nije više u modi, pošto se na nju sada
gleda kao na ostatak devetnaestovekovnog romantizma, i kao
na kompenzaciju buržoaske generacije koja je težila snežnim
vrhovima jedino kroz laki verbalni entuzijazam i opštim mes-
tima kroz verbalni lirizam.
Kao drugo, nalazimo duhovnost planine shvaćenu u ter-
minima naturalizma. Ovo je gledište generacije koju karakteriše
suprotni sentiment od onog što sam ga upravo opisao. Ova se
generacija može okarakterisati kao „generacija krize” i ona
je uveliko nemački proizvođ. Iz opskume potrebe za organ-
skom, biološkom, pa čak i psihičkom kompenzacijom, iz jed-
nostavnog revolta protiv generacije koja je postala istoznačna
sa suvim intelektualizmom, sa mehaničkim silama, sa utilitari-
zmom i sa konformizmom, došlo je do egzodusa ka prirodi i
do izranjanja apsolutne potrebe za planinom koja će predstav-
ljati ono što je antiurbano i antikultumo. Tako se uzdigao novi
primitivistički misticizam u odnosu prema prirodi i sportovima
koji se u njoj odvijaju. Ovaj novi primitivizam preuzima većinu
od Žan-Žak Rusoovih ideja kao i istu onu optužbu civilizacije
koju su promovisali ljudi poput Nordaua, Frojda, Lesinga,
Bergmana i Klangesa.
Što se tiče ovog fenomena, važno je izbeći nerazumevanja.
Jasno je da nema ničeg pogrešnog u ideji da ljudi treba da se

^RazmišCjanja o vrHovima 25
 <Đo£trina

odmore, opuste i izvuku novu snagu iz kontakta sa prirodom i

planinom. To je zaista poželjno; zbog toga alpski sportovi dobi-
jaju u društvenoj obnovi ulogu od nesumnjive vrednosti. Ipak,
ne treba da mešamo veoma različite realnosti pa da zaključimo
da fizička osećanja zadovoljstva i organskog osveženja imaju,
manje ili više, išta zajedničko sa duhovnošću; niti treba povero-
vati da je čovek, uronjen u klimu primitivističke i naturalističke
prakse, imalo bliže suštinskom delu svoga bića nego kada je
uključen u stege i borbe civilizovanog života. Eskapizam, reak-
cija koja ovo prati, i ovo veličanje prirode, u većini slučajeva su
dovoljni - zahvaljujući svojim negativnim karakteristikama -
da ograniče opseg naturalizma. Ravan na kojoj duhovna ličnost
može realizovati ili ojačati osećanje sopstva nalazi se i s one
strane civilizacije (u ograničenom, materijalističkom, socijal-
nom i intelektualnom smislu koji je termin stekao u skorija vre-
mena), i s one strane anti-civilizacije, što je, naime, „priroda”,
shvaćena kao puka antiteza civilizovanom društvu. To je ravan
0 kojoj ja govorim, a ne ravan uslova i najboljih načina za opor-
avak i očuvanje tela i mozgova na koje su negativno uticali ma-
terijalni i psihičlci otrovi modemog života.
Treće, neophodno je prevazići stav koji duhovnost planine
1 planinarenja zadržava u terminima pukih osećanja fizičkog
heroizma; u pitanju je stav elite koja ozbiljno i aktivno prakti-
kuje planinarenje. Planina jeste duh u svemu što on uključuje:
disciplina nerava i tela, čistoumna hrabrost, želja za osvajanjem
i impuls za upuštanje u čistu akciju u okruženju čistih sila. Sve
što sadrži visoko edukativnu vrednost sada zaslužuje da bude
dalje kvalifikovano. Takva kvalifikacija se, još jednom, tiče
svrsishodnosti. Baš kao što naturalizam ima svoj razlog posto-
janja na izvesnoj ravni, tako i planinarenje ima sopstvene raz-

26 JuRjus ‘Evo&i
 (D u fo vn o st pfanine

loge da služi kao škola ranije pomenutih kvaliteta. Nesumnjivo

je poželjno da mlađe generacije postanu sposobne za taj duh
odvažnosti i za tu psihofizičku kondiciju koja rezultira iz
aktivnog bavljenja planinarenjem. Ali da li je to najviši nivo
kome oni mogu težiti?
Kada ispitujemo unutrašnji aspekt ovog pitanja, odnosno,
izostavljajući iz razmatranja kvalitete mladih generacija koje
mora i treba poštovati (kao što su zdravlje, energija i samo-
disciplina), ne možemo a da ne primetimo prisustvo ljubavi za
rizikom, pa čak i heroizmom, kod naših mladih ljudi. Vrednost
ovih kvaliteta često je jednaka pukom uzbuđenju, a njihov
krajnji rezultat jeste razdražujući pogled na ličnost i virilnost
kao na nešto prosto fizičko, čvrsto i zatvoreno. Ovo modemo
gledište se već razvilo preko mere i sigumo ne čini najbolji
osnov za sticanje istinske, oslobođene i transcendentne spiri-
tualnosti. Mora se priznati da planinarenje, kada se doživi u
skladu s ovim gledištem, neće biti lako razdvojiti od potere za
uzbuđenjima zarad njih samih. Potera za radikalnim osećanjima
rađa, posebno u Sjedinjenim Državama, razne vrste ekstrava-
gantnih i očajničkih poduhvata i smeonih akrobatskih ak-
tivnosti, kao što su skakanje kroz vazduh iz jednog aviona u
dmgi, vratolomne akrobacije, ekstremni sportovi i tako dalje.
Uopšte uzevši, ovo se ne razlikuje mnogo od ostalih uzbuđenja
ili droga, čija upotreba pre upućuje na odsustvo nego na prisu-
stvo istinslcog osećanja ličnosti, a takođe, i na potrebu da se za-
panji a ne da se osvoji sopstvo. Čak se i tehnička komponenta u
planinarenju može lako degenerisati. Često vidimo penjače koji
su automatski, iz navike, spremni da se upuste u sve vrste us-
pona, uključujući i uspinjanje na solitere.
Sigumo je, ipak, da ako postoji element koji je otvoren za ra-

<SfizmišCjanja o vrdovima 27
 CDofttrina

zumevanje superiome realizacije u doživljaju planine, to jeste

emocionalni ili čulni element; a opet, od suštinske je važnosti
da se u njemu vidi samo polazna osnova, sirov materijal, i da se
čulni doživljaj shvati samo kao sredstvo, a ne kao cilj za sebe.
Moderan čovek ima potpuno pogrešan stav u pogledu onoga
što oseća. Osećanje je za njega nešto što počinje i završava u
njemu samom i po pitanju toga čovek je pasivan. Suviše je slab
da od uzbuđenja ili emocije odvoji čisto iracionalni element,
odnosno, ono što je u uzbuđenju samo impresija ili unutrašnji
nemir. Nesposoban je da unutrašnjom akcijom iz toga izvuče
nešto što duh može koristiti neposredno i aktivno kao superi-
omo znanje.
Ovo je, takođe, slučaj i sa doživljavanjem planine. Oni koje
planine neodoljivo privlače često su jedino emocionalno iskusili
veličantvenost koja nadilazi njihovo razumevanje. Nisu naučili
da gospodare novim unutrašnjim stanjem, koje izranja iz najdu-
bljih kutaka njihovog bića. Zato ne znaju zašto tragaju za širim
horizontima, slobodnijim nebom, težim vrhovima; ili zašto su,
od vrha do vrha, od ziđa do zida i od opasnosti do opasnosti, kroz
iskustva, neshvatljivo izgubili iliuzije prema onome što im se,
u običnim životima, činilo kao veoma živo, važno i uzbudljivo.
To što ih priziva i što ih pokreće jeste moćna unutrašnja poruka
koja je odmah vidljiva u svemu u planinama. Planina može
biti destruktivna, i strašna u svojoj veličantvenosti, osamlje-
nosti i nepristupačnosti, u tišini i primordijalnoj prirodi oluja, u
nepromenjivosti tokom smene godišnjih doba i stalnog formi-
ranja i rastakanja slojeva oblaka - sve ove stvari trebalo bi shva-
titi za nagoveštaje besmrtnosti.
Planina, dakle, može služiti kao simbol i kao takva može
voditi odgovarajućoj unutrašnjoj realizaciji. Čovek se suviše

28 Judjus ’E vok
 <
■
.D uHovnost 'pCanine

često zaustavlja na emocionalnom nivou, koji obično ima

nestalni kvalitet, a ne na osećanju osvajanja i posebnog znanja.
Iracionalnost impresija, vizija, neumoljiv elan i bezrazložni
činovi heroizma gone čoveka duž uspinjućih puteva: čovek
tako, na kraju, počinje delati iz unutrašnjeg motiva. Upravo u
kontekstu podsvesnog Čovek se upoznaje sa širom realnošću
kroz koju se preobraća u stanje smirenosti, samodovoljnosti,
jednostavnosti i čistote. Štaviše, on dobija gotovo natprirodni
priliv energija koji se ne može objasniti determinizmom psi-
hologije. Oseća, takođe, neukrotivu želju da nastavi napred, da
se ponovo obaveže, da izazove nove vrhove, nove ambise, nova
lica planine. Upravo u ovom porivu nalazimo neadekvatanost
prevoda materijalne akcije, s obzirom na njegovo značenje
(transcendentnost duhovnog impulsa u odnosu na spoljašnje
uslove), u dela, vizije i smeone akcije koje su potakle njegovo
buđenje, i koje uvek čine neophodni materijal za konkretni iz-
raz samog tog poriva.
Ne mislim da je prenagljeno zaključiti da je ova odlučnost
bila tajna koja se krila iza najvećih planinarskih poduhvata ikad
izvedenih, poduhvata koji su, izgleda, zaista prevazišli limite
običnih ljudskih mogućnosti. Ipak, ovaj nivo izvođenja trebalo
bi da bude praćen istinskom realizacijom, prevazilaženjem in-
stinktivnog i iracionalnog elementa, te potpunom i postojanom
samosvešću, odnosno, transformacijom doživljaja planine u
način življenja. U najboljim subjektima, dakle, javiće sa osećaj
da su svaka planinarska ekskurzija, svako uspinjanje, svako
osvajanje i svako odvažno delo puka sredstva kojima čovek
izražava nematerijalnu realnost, a koja se, takođe, može izraziti
i na druge načine. Ovo je, dakle, snaga onih za koje se može reći
da se nikada ne vraćaju sa vrhova u doline. Ovo je snaga onih

tftgzmištjanja o vrHovima 29
 (Doktrina

za koje više ne postoji ni odlaženje ni dolaženje, je r je planina

u njihovom duhu, jer je simbol postao stvamost a sve nečistote
su sprane. Za te ljude planina više ne predstavlja novu avan-
tum, romantično bežanje niti čulni vrhunac, niti heroizam zarad
samog heroizma, ni sport koji je dosegao nove visine. Planina
je prevashodno povezana s nečim što nema ni početak ni kraj
a što je, postavši neotuđivo duhovno osvojenje, postalo delom
prirode čoveka, nešto što čovek nosi svugde i nešto što daje
novo značenje svakoj akciji, svakom iskustvu i svakoj borbi u
svakodnevnom životu.
Na ovaj način, s one strane prirodnog simbola planine koju
izravno opažamo čulima, možemo pristupiti njenom doktrinal-
nom i tradicionalnom simbolizmu, odnosno, dubljem sadržaju
svih ranije pomenutih drevnih mitova, u kojima se planina ja-
vlja kao sedište božanskih priroda, obesmrćujućih sup-
stanci, sila solamog i natprirodnog carstva (na primer, solama
planina na koju se upućuje u tradicijama helenizovanog rim-
skog cartsva, i planina kao sedište mazdaističke „slave”); kao
„duhovno središte” (planina M em i dmge simboličke planine
shvaćene kao „polovi”), i tako dalje. U svemu ovome, zapravo,
vidimo razne opise, personifikacije i projekcije transceden-
tnih stanja svesti, unutrašnjih buđenja i prosvetljenja. Rečeno
je da su ove projekcije stvame kad više ne predstavljaju nešto
neodređeno, mistično ili fantastično, već kad su shvaćene u sa-
glasnosti sa jasnoćom i normalnošću superiomog poretka, koji
drži za nenormalno sve ono što je ranije smatrano uobičajenim
i svakodnevnim.
Moguće je da su stari, koji nisu poznavali planinarenje, ili
su poznavali samo neke mdimentame tehnike (i zbog toga su
planinu shvatali kao nepristupačni i nepovrediv entitet), bili

30 Judjus ‘EviCa
 (DuHovnost ptanine

posledično došli do toga da planinu dožive kao simbol i kao

nadilazeću duhovnost. Uzimajući u obzir da je planina da-
nas fizički osvojena i da postoji tek nekoliko još nedosegnu-
tih vrhova, važno je sačuvati osvajanje od uniženja i od gu-
bljenja višeg značenja. Neophodno je, dakle, da mlađe gene-
racije postepeno dođu do dostojne akcije na nivou rituala i da,
polako, uspeju u ponovnom pronalaženju transcendentne refe-
rentne tačke. Baš kroz ovu referencu smeono delo, rizik i osva-
janje, kao i disciplina tela, čula i volje, što se izvode u nepokret-
nim, velikim i simboličkim planinskim vrhovima, vode čoveka
ka poostvarenju svega onoga što u čoveku prevazilazi njega
samog. Na ovaj način ovakvi poduhvati će biti opravdani u kon-
tekstu duhovnog revolucionamog pokreta koji trenutno izranja
u našim ljudima.

‘R azmišfjanja o vrhovima 31
 4

MISTIK
TIBETANSKIH PLANINA

ilarepa je bio čudni tibetanski asketa i pesnik koji je

M živeo negde oko XI stoleća naše ere. Njemu je pripi-

sivana obnova metafizičke doktrine sevemjačkog budizma,
Mahayana-Q, u formi tradicije koja se prenosila usmeno sve do
našeg vremena. Njegova učenja su poznata u formi pesama koje
uključuju opise nekih epizoda iz njegovog života. Vemjem da
će moji čitaoci držati interesantnim da ukratko istražimo ovaj
misticizam u kome su intimno povezane impresije koje ostav-
ljaju visoke planine, borba s okolinom, razni simboli, učenja i
aluzije na zagonetne natprirodne fenomeme.
Šest meseci je prošlo otkako se asketa Milarepa, nakon od-
laska u visoke planine, našao sa nešto malo hrane, nadomak ve-
likog glečera, usred mećave što je odsekla planinske vrhove od
ostatka sveta. Verajući da je Milarepa umro, njegovi učenici su
načinili žrtvene darove propisane za umrlog. U želji da pronađu
telo učitelja, početkom proleća krenuli su da ga traže krčeći put
kroz sneg.

<RtLzmiš§anja o vrliovim a 33
 (Do^trina

Tokom jednog zaustavljanja, na glečerima im se prikaza

snežni leopard. Počeše ga slediti, kad se iznenada, na njihovo
čuđenje, on pretvori u tigra. Na ulazu u Pećinu demona začuju
glas, koji su prepoznali kao Milarepin, kako peva pesmu i od-
mah utrče unutra da zagrle svog učitelja; budući da je osetio
učenike kako mu se približavaju, on je projektovao slike leo-
parda i tigra kroz dalekosežnu iluziju.
Rekao im je kako tokom meditacije, mada ne jedući go-
tovo ništa, nije osetio potrebu za hranom; da su mu, tokom pos-
nih dana, vazdušni duhovi vrhova donosili srž ponuda što su ih
načinili njegovi prijatelji i da su ove ponude - kada su ih nje-
govi učenici, u uverenju da je Milarepa umro, počeli pripremati
- za njega postale vrstom hrane koja mu je dala osećaj sitosti i
dovoljnosti.
Na zahtev učenika, Milarepa se složio da prekine svoje
asketske vežbe i da siđe u ravnicu, gde se na vest o njegovom
sigumom povratku sakupio veliki broj veselih ljudi. Zapitkivan
od naroda, Milarepa je ispričao priču o svom boravku na planin-
skom vrhu i o tome kako je bio u stanju da izdrži studen i divlji
vetar, nadvladavajući tako nevidljive sile (demone) maskirane
u sneg. Tada ponudi svoja učenja:

Pesma o snegu

Na kraju godine Tigra, pre no što je otpočela

godina Zeca, šestog dana Wa Jala, u meni je
raslo osećanje odricanja.
Do udaljene Laši, Snežne Planine, stigao je Milarepa,
pustinjak što se samoće drži.
Nebo i zemlja većahu; vetar je poslat

34 JuCijus (EvoCa
 Mistif^tiSetansfif pfinina

kožu što razdire.

Reke potekoše a bujice se uzdigoše; cmi oblaci
iz svih pravaca sabraše se.
Sunce i mesec u tamu gurnuti su, a zvežđa
dvadeset i osam u mestu se učvrsti; Mlečni Put
prikovan je i osam je planeta svezano
lancem čeličnim.
Nebo beše maglom obavijeno; u magli,
snegje padao devet dana i noći. Zatim, sve više,
osamnaest noći i dana.
Padao je sneg, velik kd vunena vreća, poput ptica
nebom što lete, poput uzavrelog pčelinjeg roja.
Pahulje padahu male kao točkić vretena, sićušne kd graška
zrno, poput pamuka pramenje.
Sneg zapade preko svake mere. Prekri
planinu celu i nebo je dotakao čak, kroz grmlje
padajuć ’ i drveće gnječeć'.
U velikoj nesreći ovoj ostadoh sam u samoći potpunoj.
Sneg, udar studeni, i moja tanka pamučna odeća
borahu se međusobno na beloj planini.
Čim bi sneg na me pao u kaplje se pretvarao. Pokorih
vetrove divlje, potčinih ih odmoru tihom.
Moja odeča pamučna bila je poput goruće buktinje.
Bila je borba na život i smrt, ko kad su se giganti rvali
a sablje sudarale.
Ja, vrsni jogin, pobedih; dokazah moć svoju nad
vitalnom toplotom (tumo) i dva kanala.
Pažljivim posmatranjem Četiri Zla, meditacijom uzrokovanih
i stalnom unutrašnjom vežbom, hladna i topla
prana postadoše suština. Zato vetar divlji

<%azmiš§anja o vrhovima 35
 (Do^trina

ukroćen beše, a oluja, pokorena, izgubi moć svoju.

Čak ni armija deva sa mnom se nadmetati mogla nije.
Ovu bitku.ja, jogin, pobedih.
Sin lava, svih zveri kralj, vazda sam živeo
u planinama snežnim: za me brinuti ne treba.
Ako veruješ u to što starac veli, Dharma će izrasti
i nadaleko se proširiti.

Pesma o radosti

U odgovoru mojim učenicima zapitkujućim, ovu pesmu

radosnu starac peva! Sneg što pada opkolio je moj
meditacije dom; boginjo, hrane mi daj
i za život sredstava.
Posmatrajuć um sopstveni, sve stvari viđene su; sedeći na
mestu niskom, kraljevski tron je dosegnut.
Ja, Milarepa, do Laši Snežne Planine dođoh da
sam Pećinu demona zauzmem. Punih šest meseci
doživljaji meditacije su rasli. Sad ih ja obznanjujem ovom
pesmom o Šest Suština Meditativnih Iskustava.

Ako ima prepreke, ne može se prostorom zvati;

ako brojeve ima, ne može se zvezdama zvati.
Ne može se reći: „ Ovo je planina ”,
ako se kreće i ako podrhtava.
Ne može okean biti ako raste i opada.
Ne može se plivačem nazvat’ onaj koji most treba.
Nije duga ako se dosegnuti može.
Ovo je Šest Spoljnih Poredbi.

36 JuRjus 'EivCa
 M isti^ ti6 e ta n s^ ih pian in a

Granice konačnog razumevanje ograničavaju.

Pospanost i razonoda nisu meditacija.
Prihvatanje i odbacivanje nisu čin volje.
Stalni tok misli joga nije.
Ako bi postojao Istok i Zapad, to nije mudrost.
Rođenje i smrt, to nije Buda.
Ovo je Šest Unutrašnjih Pogreški.

Velika vera; oslanjanje na gurua mudrog i strogog;

dobra disciplina, samoća u keliji; određena,
stalna praksa; i meditacija —ovo je
Šest Puteva koji vode oslobađanju.

Izvorna, mudrost urođena, prostor je prvotne

dubine. Prostor svesnosti bez spoljašnjegje
i unutrašnjeg; bez svetla il ’ tame prostor je
uvida; sveprisutan i sveobuhvatan jeste
prostor Dharma-e; bez promene i nepromenjiv
prostor je tig Lea; bez prekida je prostor iskustva.
Ovo je Šest Neuništivih Područja Suštine.
Pevam ovu pesmu o Šest Suština mojih iskustava
od prošle zime dok meditirah.

Patnja srca dok stvarnim smatra ono što

uslovljeno postojanje ima, prevaziđena je; rasterana je
tmina iluzije stvorena nedostatkom znanja.
Beli lotos vizije umne otvara se; upaljena je baklja
čiste samosvesnosti; mudrost se budi.
Da li je duh moj zaista budan?

‘R flzm išjanja o vrkovima 37

 (Do^trina

Kad pogledam u nebo plavo, jasna mi je praznina

onog što postoji, i ne tmjim se
učenja o stvarnosti stvari.
Kadpogledam u sunce i mesec, na izrazit način
budi se prosvetljenje u mojoj svesti,
i ne bojim se duhovne tuposti i obamrlosti.
Kadpogledam na vrhove planinske, moja svest
jasno shvata nepromenjiv kontemplacije objekt,
i ne bojim se neprestanih promena pukih teorija.
Kadpogledam na reku dole, ideja trajnosti
jasno se uzdiže u svesti mojoj,
i zato se ne bojim nepredviđenih događaja.
Kad dugu vidim, prazninu pojava jasno doživim
u samom središtu unutrašnjeg bića svog,
i ne bojim se ni onog što opstaje nit onog što prolazi.
Kad vidim meseca odsjaj u vodi,
samo-oslobađanje, slobodno od briga svih, jasno se
prikazuje mojoj svesti i ne plašim se gluposti i ispraznosti.

Pesma o Suštini stvari

Oluja, grom, s juga oblaci. Kad se oni

dižu, dižu se iz neba; kad nestaju,
u nebo nestaju.
Duga, magla i izmaglica. Kad se uzdižu,
uzdižu se iz vazduha; kad nestaju, u vazduhu nestaju.
Srž svih plodova i žetve sve iz zemlje dolazi;
kad nestaje, u zemlju nestaje.
Reke, talasi i pena morska. Kad se podižu,
iz okeana podižu se; kad nestaju, u okean odlaze.

38 Julijus ‘E vofa
 Misti^ti6etans^iH pfanina

Strasti, žudnja i pohlepa. Kad uzrastaju,

iz uma rastu; kad nestaju, u umu nestaju.
Mudrost, prosvetljenje i oslobađanje. Oni kad se bude,
iz uma bude se; kad nestaju, u umu nestaju.
Sloboda od ponovnog rođenja, neuslovljeno, neizrecivo,
kad se uzdižu, iz bića uzdižu se; kad nestaju,
u biću nestaju.
Kad se uzdiže ono što se smatra demonom, iz askete uzdiže se;
kad nestaje, u asketi nestaje,
jer ove su pojave samo iluzorna igra
unutrašnje suštine.
Shvatanjem istinske prirode uma, moguće je
shvatiti da stanje prosvetljenja ne dolazi,
niti odlazi.
Kad um, zaveden pojavom vanjskog sveta,
konačno shvati učenje koje se
pojava tiče, doživljava da nema razlike
nikakve između pojava i praznine.
Kad se istinska priroda uma uporedi
s etera prirodom, suština istine se valjano shvata.

‘Razmišljanja o vrhovima 39
 5

RASA I PLANINA

rema osnovnom načelu učenja o rasama, kvaliteti

P jedne rase su, u suštini, nasledni faktori. Okruženje

vrši svoj uticaj, ali nije odlučujući faktor, budući da samo po
sebi ne može uzrokovati stalne modifikacije koje će se preno-
siti kao novo nasleđe. Okruženje će, ipak, biti od posebne
važnosti tamo gde postoje tipovi koji, zahvaljujući ranijem
rasnom mešanju, sadrže različite hereditame faktore. U ovim
slučajevima okruženje može delovati tako da podstakne raz-
voj jednih faktora umesto dmgih, koji mogu biti inhibirani ili
svedeni na latentno stanje. Na temelju ovoga, okmženje jeste
činilac koji treba pažljivo razmotriti gde god se javlja pitanje
selekcije karaktemih crta. Izvesno okmženje može staviti na
ispit raznovrsnost nasleđenih dispozicija te odmeriti njihovu
snagu; može uzrokovati diskriminaciju. Kada okruženje pred-
stavlja iste uslove dovoljno dugo vremena, može čak izolovati i
stabilizovati dominantni tip.
Gore pomenute usputne napomene imaju za cilj da uspostave

<RazmišCjanja o vrhcmma 41
 (Doktrina

opštu premisu za neka razmišljanja koja nameravam predsta-

viti. Ova razmišljanja se tiču značenja što ga doživljaj planine
ima za aktivni pogled na rasu, odnosno, za gledište koje teži,
u italijanskom narodu, naglasiti kvalitete i darove arijsko-rim-
skog tipa.
Rekao sam „doživljaj planine”, a ne samo „planina” jer ne
govorimo o ljudima koji žive u planinskom području. U ovom
kontekstu želeo bih naglasiti efekat doživljaja i sklonosti ka pla-
nini kod onih ljudi koji ne pripadaju ovom okruženju i kojima
planina predstavlja priliku da reaguju protiv dosadnog mira sva-
kodnevnog života.
Štaviše, ne nameravam pisati o psihološkim i fiziološkim
efektima planinarenja, čiji je korisni i okrepljujući aspekt opšte
poznat. Želim da se usredsredim na aspekt selekcije karaktemih
crta i na aspekt formiranja karaktera.
Pre svega, svako ko se slaže sa preovlađujućim gledištem, po
kome se prvobitni rod osvajačke arijske rase počeo potvrđivati
i razlikovati od ostalih naroda u događajima i u posebno gm-
bom okruženju s kraja ledenog doba, takođe će shvatiti da, ako
postoji prirodno okruženje koje može podstaći pojavu anal-
ogne unutrašnje forme - to upravo jeste planinsko okmženje;
posebno oni predeli gde se mogu naći veliki glečeri i visoki
vrhovi. U ovom slučaju, pod pravim uslovima, može doći
do evokacije primordijalnog nasleđa, bez nametanja a priori
fizčkog prilagođavanja, kod onih koji su, nakon milenijuma
odvojenosti od domovine predaka, pokušali da izvuku pozitivne
doživljaje iz produženog iskustva arktičkih predela.
Dmgo, planina - na temelju svoje praiskonske prirode,
okruženja, udaljenosti od sveta misli i osećanja odomaćenog i
racionalističkog modemog čoveka - poziva ljude, na duhovni

42 JuRjus <Evok
način, da se vrate svojim korenima, svom unutrašnjem ostva-
renju nečeg što ođslikava jednostavnost, veličantvenost, čistu
silu i nedodirljivost sveta ledenih i svetlih vrhova. Činjenica
da je gotovo svaka drevna tradicija poznavala simbolizam pla-
nine - smatrajući planinske vrhove sedištima božanskih ili
olimpskih sila, heroja ili preobraženih ljudi - potvrđuje evo-
kativnu moć koju sam maločas pripisao planini. Neophodno je
naglasiti i ovo: priča o povratku korenima i o obnovi ljudskih
tipova, oblika civilizacije i stilova drevnih vremena, ukoliko se
ne dosegne neposredni osećaj onoga što je primordijalno, uvek
se svodi na puki intelektualizam i sterilnu nostalgiju. U ovome
zadatku može pomoći samo priroda. Na umu imam prirodu u
čijim aspektima nema mesta za ono što je lepo, romantično i
pitoreskno; mislim, priroda koja prestaje da se obraća čoveku;
mislim, priroda poduprta veličanstvenošću i čistim silama. Zato
se neću uzdržavati da kažem da onaj koji je osvojio planinu,
odnosno, onaj koji je naučio da se prilagodi njenom osnovnom
značenju, već poseduje ključ za razumevanje izvomog duha i
duha arijsko-rimskog sveta u njegovim najstrožim, čistim i naj-
monumentalnijim aspektima. Takav ključ ne može se pronaći u
svakodnevnoj kulturi i obrazovanju.
Sada bih želeo razmotriti četiri elementa forme. Svi koji
su ozbiljni po pitanju planinarenja - oni koji prelaze prevoje,
zidove, natkriljujuće stene, ledene staze i uske grebene -
otelo-vljuju jednostavan način življenja. Njegove glavne crte
nalikuju karakteristikama koje su primerima tipično izražavale
arijsko-rimska i arijsko-nordijska rasa, a koje se, takođe,
veoma razlikuju od karakteristika izvesnog „mediteranskog”
tipa čoveka. U svemu ovome sklon sam videti efekat prirodne

tRazmišCjanja o vrhovima 43
 (Do^trina

selekcije, i gotovo obnavljanja, koja nastupa kao rezultat

određenih zadataka, iskušenja, i posebnog okruženja.
Prva karakteristika jeste oskudnost reči i redukovana ver-
balna komunikacija. Planina uči tišini; ona obeshrabruje bes-
korisno brbljanje, bespotrebne reči i raskošne a besciljne izlive
rečitosti. Ona potiče na pojednostavljenje i na okretanje pažnje
ka unutra. U planinskom okruženju pokreti i signali elokvent-
niji su od dugih govora. I zaista je tako kada je neko zauzet
penjanjem, pravljenjem rupa na planinskom zidu ili prelaskom
tesnaca; u ovakvim okolnostima instinktivno se usvaja jedan
vojnički stil, te jezgrovitost u upozoravanju, u davanju instruk-
cija ili potvrđivanju. Ovakav stil može se proširiti sa uspinjanja
na život u planini uopšte. Istina je da ponekad susrećemo rđave
navike, posebno među mladim ljudima koji ne umanjuju buku
i raskoš tokom boravka u planinarskim domovima. A opet,
ove greške ne utiču na suštinu, i imaju vrednost jukstapozicije
ovog stava sa stavom koji imaju pravi planinari i kvalifikovani
ljudi, za koje je planina više od sporadične avanture i prolaznog
osećanja.
Druga karakteristika ozbiljnih planinara, a izravno je pove-
zana s prvom, jeste unutrašnja disciplina i potpima kontrola re-
fleksa; stil oslobođene, lucidne i svrsishodne akcije; hrabrost
koja nije nesmotrena niti nagla, već je svezana sa poznavanjem
sopstvenih ograničenja i snaga, sa poznavanjem tačnih granica
problema koga treba razrešiti. U vezi s ovom karakteristikom
takođe pronalazimo još jednu: kontrola sopstvene imaginacije
i sposobnost da se odmah neutrališe svaki beskorisni i štetni
nemir. Ovi elementi imaju mnogo zajedničkih crta s asketi-
zmom, ali se ovde koriste kao pretpostavka svake relevantne
planinarske ekskurzije. Svrsishodna lucidna koncentracija jeste

44 JuRjus ‘E vok
 (Rasa ipCanina

još jedna karakteristika koju đoživljaj planine budi i učvršćuje,

sve dok se u mnogim ljudima ne transformiše u prirodni način
življenja ili u neku vrstu navike. Onaj koji, dok hoda preko ot-
vorenog zaleđenog grebena, misli o nečemu drugom osim o
sledećem koraku; ili onaj koji, tokom uspona, sebi dozvoljava
da misli o opasnosti i o zjapećoj praznini ispod njega, umesto
da usredsredi svoj um na brzo i tačno razrešenje raznih pitanja
o težini, ravnoteži i ispravnom hvatu - takva osoba teško će
se drugi put vratiti na planinu, makar još bude žudeo za avan-
turom. Vratiti se planini; suočiti i voleti rizike; gospodariti
odgovarajućom tehnikom - sve ovo znači dati življenju izvesnu
formu koja, kod nekih ljudi, na kraju, svakodnevno utiče na
uobičajeno ponašanje. Aktivni realizam - taj lucidni i savršeno
upravljeni instikt, taj stil duha koji drži pod potpunom kontro-
lom đušu i svaku iracionalnu reakciju, takođe je važna karakte-
ristika arijsko-nordijskog i arijsko-rimskog stila. Istina je da se
analogne crte mogu razviti i u drugim sportovima, ali doživljaj
planine sadrži brojne elemente koji vode njihovoj spiritu-
alizaciji, eliminišući tako opasnost od mehanizacije koja snalazi
one koji su postali hrpa dobro-kontrolisanih refleksa.
Treća karakteristika jeste da doživljaj planine osposobljava
da se dela, na delanje bez publike i na dokazivanje heroizma
koji se kloni retorskih i grandioznih gestova. Opet, samo
okruženje jeste uzrok ovog pročišćenja akcije, prvazilaženja
ispraznosti i aktivne nezainteresovanosti. Dok „mediteranski
tip” karakteriše potreba za publikom i sklonost ka teatralanom
ponašanju, iskustvo planine je jedan od najboljih protivotrova
za mediteransku komponentu koja je možda preostala u našim
italijanskim dušama. Oni koji stvamo praktikuju planinarenje
uče se radosti suprotnoj od mediteranskog čoveka, odnosno, ra-

R&zmišCjanja o vrfiovima 45
 (D oktrina

dosti da se bude sam, da se usred izazovnosti stvari ostane sam

sa sopstvenom akcijom i kontemplacijom. Činjenica da su u ve-
likoj većini alpinističkih poduhvata ljudi povezani konopom
jedni za druge ne protivreči gore pomenutoj misli, jer ne po-
stoji ozbiljan planinar koji u jednom trenutku nije sam krenuo
na planinu. Ostali ljudi s kojima je svezan nikada nisu publika;
oni su elementi jedinstvene celine koja izvodi različite zadatke
tokom zajedničke akcije. Svako zna da se od osobe u povezanoj
družini očekuje da učini mnogo više nego da je sama, s obzi-
rom na posledice koje bezobzimi čin ili slabost mogu imati po
ostale članove grupe.
Ovo me dovodi do četvrte karakteristike, na koju ukazu-
jem kao na poseban način zajedničkog življenja i delanja.
Drugarstvo je u ovom kontekstu isuviše širok izraz. Ovde je
veza više individualna i lična. Sentiment i naklonost igraju
manju ulogu nego u opštim slučajevima drugarstva, ali s efek-
tom većeg intenziteta. Da kažemo ovo na dmgi način: istovre-
meno biti sam i sa dmgim ljudima - veza je koja se suštinski ja-
vlja kroz akciju. Voditi i pokazati put samo je primer zadataka
koji uvek moraju biti izvršeni snagom. Možda samo neki oblici
drugarstva, skovanog tokom rata na bojnom polju, mogu doneti,
poput iskustva planine, ovakav poseban osećaj aktivne solidar-
nosti, koja čuva razliku među ljudima, a opet pretpostavlja punu
harmoniju njihovih napora radi tačne procene i zbog poverenja
u potencijale svakog člana.
U pitanju je virilnost bez razmetanja i obostrana pomoć bez
oklevanja među ljudima koji su na istoj ravni; utemeljena na
zajedničkom i slobodno izabranom cilju.
Tako nas poslednji element, kada se uporedi s ovim, podseća
na vrstu zajedništva koje je bilo jedan od najkarakterističnijih

46 JuCijus ‘EvtsCa
 (Rasa ipCanina

elementa drevnih arijskih rasa i arijsko-rimskog naroda; ta

vrsta zajednice nije imala ničeg zajedničkog sa socijalizmom.
Njen temelj nije kolektivni entitet niti individualizam, već pre
ličnost. Njen zakon je akcija; u njoj su postojale veze stvamih
Ijudi, učvršćene poverenjem, lojalnošću i istinitošću, da ne po-
minjemo zajedničko dostojanstvo zbog pripadanja istoj rasi.
Subordinacija, zbog jasnog viđenja celine i zbog vizije koju je
delila svaka osoba, nije ponižavala ljude u toj vrsti dmštva.
Ovo su glavni elementi koje su, zbog prirodne selekcije
okraženja i ispita akcije, najviše cenili oni koji su ozbiljno
shvatali planinsko iskustvo. Ovi ljudi su, sa značajnim stepenom
uniformnosti, težili da isprave ili neutrališu drage inklinacije i
odlike koje su naglašene u životu u ravnicama i velikim gra-
dovima. Ništa nije nastalo ni iz čega; prema tome, sadašnja
razmatranja ne odnose se na potpuno odrođenog modemog
čoveka koji je sveden na životinju što radi i trenira. Umesto
toga, ova razmatranja odnose se na one u kojima osećanje
rase (rase u duhovnom, višem smislu) još uvek nešto znači i
predstavlja osnovno polazište za volju okrenutu oslobođenju
i buđenju. Planinski milje u ovim ljudima budi primordijalno
nasleđe, i verovatno doprinosi postepenom izranjanju transce-
dentnog osećanja slobode - koga ne označava eskapizam, već
je umesto toga princip čiste snage. Ovo osećanje slobode nalazi
najsavršeniji izraz u samom ograničenom sopstvu, u koncen-
traciji, u promišljenoj akciji, u potpunoj, lucidnoj kontroli nad
iracionalnim delom ljudskog bića, i konačno, u spremnosti da
se bude, voljno, preobražen u element trajne akcije, u lcojoj se
cilj nalazi iznad svakog i iznad svega ostalog.

<RflzmišCjanja o vrhovima 47
 6

PLANINA, SPORT
I KONTEMPLACIJA

skorašnjoj publikaciji Italijanske planinarske aso-

U cijacije, naišao sam na jednu polemiku. Daleko od

toga da sam želeo pothranjivati ovu prepirku, nameravao sam
načiniti neke opšte komentare koji će mojim čitaocima poslužiti
kao referenca.
Prepirka se tiče značenja istinskog planinarenja. Karlo
Anguisola d ’Emet zauzeo je stav protiv preterano tehničkog
pristupa penjanju, koji on karakteriše ovako:

„Pravi penjač ne može biti neko ko ne voli, ne razume i ne penje

peti ili šesti stepen. Planinar je onaj koji nosi konopce, eksere,
kuke, cipele, spone, vreću za spavanje i mnogo opreme tokom svog
puta. Planinar je onaj koji je često logorovao na liticama, prikačen
na eksere, (i) koji je spavao na otvorenom, na kiši ili tokom oluje,
čekajući da svane zora.”

<RazmišCjanja o vrhovima 49
 (D oktrina

Anguisola se žali da je u časopisima posvećenim plani-

narstvu ovaj tehnički pristup sve dominantniji, toliko da je da-
nas jedino važan stepen težine, ova ili ona planinarska škola.
Štaviše, žali se da je moguće zapaziti jedan sve više snobovski
stav među mladim ljudima, koji ističu šarene džempere, lule u
ustima i velike zakrpe raznih skijaških ili planinarskih škola i
sve to dok se razmeću tehničkim žargonom.
Anguisola definitivno priznaje „korisnost izvesnih poj-
mova planinarenja”, ali tvrdi da je kvalitativni aspekt planin-
arenja žrtva prevelikog insistiranja na tehnici. Još gore, ugušen
je spontani, originalni i iskreni karakter planinarenja. Rezultat
je umanjenje kontemplacije i neposrednog kontakta s jednom
od najgrandioznijih formi prirode. Izgleda da je američka žeđ
za rekordima postala glavna briga. Čini se da je istinski penjač
onaj koji ismeva one koji vole planinu u svim njenim oblicima,
bilo visoke vrhove, poput Monte Ćervina ili Monte Lavareda,
bilo visoravni. Pravi ljubitelji planine, iskusni planinari, ipak
daju prioritet kontemplativnom delu i impulsu da se uspostavi
kontakt sa svetom koji pomaže da se zaboravi mehanički i
dosadni život modemih gradova.
P. Marimonti je pobijao Anguisolu na stranicama iste revije.
Marimonti je tvrdio da je takav argument zastareo i da je jedino
važno „koliko je velik planinarski poduhvat i na koji način je
izvršen”. Nastavio je citirati reči Emilija Komićija:

,,Da bi zaista osetili moć planine, neophodno je suočiti se sa zi-

dom petog ili šestog stepena težine. Oni koji to nikada nisu pokušali
ne mogu suditi o drugima koji jesu. Ne idemo na planinu samo da
praktikujemo kontemplativni oblik penjanja.... To se događa samo
tokom dana odmora, kada, u kontemplaciji, sanjamo o lepom i
teškom poduhvatu.”

50 JuRjus 'Evok
 (VCanina, sport i ^ontempCacija

Po Marimontiju, ove Komićijeve reči karakterišu najpot-

puniji oblik planinarenja, i dodaje: „Nemaju svi oni koji od-
laze na planinu neophodne kvalitete da je razumeju.” Po njego-
vom viđenju, ljudi koji su bliži razumevanju planine su oni koji
„pohađaju i plaćaju škole i kurseve planinarenja.”
Izgleda, dakle, da postoji konflikt u interpretacijama. Da bi
razjasnili stvari s Marimontijem, želeo bih priznati i sažaljevati
postojanje odgovarajuće literature „koja češće predstavlja
retorički izliv nego izraz stvamih osećanja.” Planina kao ide-
alno mesto za buđenje slatkih i poetskih osećanja, mesto koje
raduje ljude divnim zalascima sunca i zvezdanim noćima,
pripada prošloj generaciji zaraženoj buržoaskim sentimen-
talizmom i romantizmom. Meni se sama planina pokazuje
kao najbolji protivotrov za slične devijacije. U nekoliko svo-
jih manifestacija priroda nam daje osećaj onoga što je, u svo-
joj veličantvenosti, čistoti, moći i praiskonskoj prirodi, daleko
iznad beznačajnih života i umetničkog lirizma prosečnih ljudi.
Po meni, takva katarza, i takvo odvajanje ,,Ja” od plitkog sveta
pukog subjektivizma i njegovih knjiških i psiholoških dodataka,
treba biti prvi koristan efekat koji proističe iz praktikovanja is-
tinskog planinarenja, a takođe mora biti i razlog zbog koga
planinarenje, u njegovoj suštini i na osnovu najboljih eleme-
nata, treba smatrati za nešto više od pukog sporta.
Da li je ovo pitanje kontemplacije? Dozvolite da obja-
snim. Ova reč ima različita značenja. Najčeše značenje je
ono koje je bilo najviše profanisano. Prema tome, kontem-
placija označava let mašte i pasivno zadržavanje na impresi-
jam a i u unutrašnjim odjecima neobičnih gledišta. Originalno,
kontemplacija je upućivala na asketizam i označavala je nešto
sasvim drugo: predstavljala je sferu, superiomu „aktivnom

1(azm išjanja o vrhovima 51

 (Do^trina

životu” (u nekim slučajevima kulminirajući u njemu), okara-

kterisanu prevazilaženjem običnog i individualnog osećanja
sopstva. Odgovarajući grčki termin theoria implicira sve du-
blju unutrašnju realizaciju ili identifikaciju: svest koja živi
neposredno u svom objektu. Kada zahvaljujući doživljaju pla-
nine govorimo o katarzi, ili o pročišćenju kao o prevazilaženju
onoga što je subjektivno, sentimentalno i buržoasko, možemo
ukazati na ovo starije i strožije značenje kontemplativne dimen-
zije.
Na ovome se mestu moramo zapitati, koliko njih, od svih
koji planinare, poseduje neophodne kvalitete da shvate, ili
još bolje, da pozdrave transformišuću silu doživljaja planine?
Štaviše, treba da se zapitamo da li su joj bliži upravo oni koji
se koncentrišu na tehničke pripreme i na Ijubav prema naporu
i riziku, prezirući kontemplativna osećanja (koja se, sudeći
po citiranim rečima, tiču „maštanja tokom odmora o divnom
i teškom osvajanju”). Čini mi se da ispravna perspektiva leži
između ove dve krajnosti.
Verujem da planinska kontemplacija i akcija treba da budu
dva nerazdvojiva dela jedne organske celine, van koje od-
mah gube svoja specifična i viša značenja. Da bi ovo razu-
meli, pokažimo ova dva termina odvojeno i izvedimo suprotne
zaključke. Ograničenost kontemplacije bez akcije može se ra-
zumeti na primeru aviona. Sedeći komfomo u prvoj klasi, na
liniji Venecija - Minhen ili Venecija - Beč, leteći na nekoliko
hiljađa metara iznad nivoa mora, može se uživati (posebno
zimi) u veličantvenosti beskrajnih vidika Alpa i neba. Ovaj vi-
dik mnogo je lepši za kontemplaciju (u suženom smislu reči)
od onog koji je dostupan i koji se može doživeti na najvišim
vrhovima, osvojenim s mnogo napora i koncentracije.

52 JuCijus <Evch
 (Vtanina, sport i kpntempCacija

Što se tiče akcije bez kontemplacije, pomislite na one akro-

batske poduhvate na konopcu zategnutom između dva solitera,
ili onih na trapezu, u kojima sve zavisi od tačnog i besprekor-
nog skoka. Pitam se da li škole planinarenja zaista mogu da po-
nude nešto više po pitanju discipline pred opasnošću, po pitanju
kontrole sopstvenih reflelcsa i tehnike. Jasno je da obe stvari
imaju svoje određene vrednosti: planinarenje je važan i ozbiljan
posao - edulcativan u superiomom, a ne samo u degradiranom
i modemom smislu - jedino kada uključuje vrstu akcije koja
svoje značenje crpi iz kontemplacije i kada ukljuČuje vrstu kon-
templacije koja svoje značenje crpi iz akcije.
Teško se može negirati da tehnički karakter modemog alpi-
nizma (koji se najčešće temelji na dostignuću novih rekorda,
na uvećanju težine, na zidu koji nikada ranije nije iskušan,
čak i kada je moguće doseći vrh na dmge načine) sa svojim
neizbežnim mehaničkim kvalitetom, često predstavlja regresiju
u odnosu na gore pomenuti holistički pristup. Duhovnu lelcciju
koju planina ima da pmži onima koje je pozvala ili odabrala, ne
može ponuditi ni jedna škola petog ili šestog stepena. Iskreno
rečeno, ponavljanje i iskustvo neizbežno vode otupljivanju
osećanja - barem me je tome naučilo moje sopstveno iskustvo.
Ono što neko uči od vrhova i glečera, putujući sam, s mini-
malnim poznavanjem tehnike, prestaje biti edukativno iskustvo
kad se uspostavi mtina, pošto se nauče opasne tehnike i pošto
je um istreniran da se koncentriše na najbolje rešenje nared-
nog tehničkog problema što predstavlja sledeći korak na ledu ili
sledeći hvat na steni. Ovo je veoma koristan način za sopstveno
sportsko treniranje i za vaspitavanje tela i nerava, ali neizbežno
vodi slabljenju doživljaja planine, a takođe umanjuje šanse za
katarzu koje mogu biti sadržane u njemu. Nemojmo mešati pred-

<Razmiš[janja o vrfurvima 53
 (Doktrina

met rasprave, govoreći o planini kao o „velikoj školi hrabrosti,

školi planinara posvećenih velikim poduhvatima.” Ovi podu-
hvati su specijalizacije: oblici koji, naravno, imaju veliku vred-
nost, ali samo u ograničenim područjima. Planina se u ovom
kontekstu javlja samo kao X stepen težine, koji se mora savla-
dati odgovarajućim sredstvima u vezi s određenom vrstom ak-
cije koja je okrenuta Y cilju, baš poput vojničke akcije. Upravo
ovaj ocrtani lcontekst ne ostavlja prostora promišljanjima supe-
riomog reda.
Činjenica je, takođe, da su u skorijim generacijama eviden-
tni simptomi sve većeg materijalizma i mehanizacije u plani-
narenju, koji su - posebno što se tiče manije za rekordima i jur-
njave za težinom zbog nje same - poprilično uticaj američkog
mentaliteta i njegove isprazne opsesije sportom. Sledeća
opasnost - uzrokovana dmgim faktorima - jeste fenomen
„mase” koja nadire na planine, što neizbežno donosi plebejslci
kvalitet i uzrokuje gubitak spiritualnog kvaliteta, nivoa i vred-
nosti doživljaja. Konačno, postoji tu i izvesni snobizam koji,
mešavinom lažne lakoće i razumljivosti, iskazuju oni koji de-
laju poput novih trenkera. *(1)

Zato u planinama, posebno tokom zime i leta, više nema

mesta. Biće velika sreća ako su najbolji palninari sposobni
da prevaziđu već pomenuta ograničenja i da u planinama i na
vrhovima ponovo pronađu sredstva zaista celovitog doživljaja,
vrstu tihe askeze i unutrašnjeg oslobođenja.

1) Luis Trenker, rođen u Ortiseji 1892, bio je filmski reditelj, kinematograf

i glumac u nemačkim filmovima, mada je zadržao austrijsko državljanstvo.
Najveću slavu dostigao je 1930. glumeći u planinarskim ulogama.

54 Ju&jus E voCa
 7

USPINJANJE I SPUŠTANJE

C v a ki značajniji preokret u svetu kulture, soC1Jainih

L/fenomena i, uopšte, kolektivne senzibilnosti, može
dobiti simboličko značenje i može ukazivati na poredak stvari
koji obično izmiče površnom posmatraču.
Što se tiče ovoga, svet sportova daleko je od toga da pred-
stavlja izuzetak. Štaviše, možemo dodati da sam fenomen ra-
zvoja i važnosti koju sportovi uživaju u savremenom životu
Zapada jeste barometrički indeks prelaska, u zapadnjačkoj
duši, na svetonazor veoma različit od ranijeg pogleda na svet
buržoaskih intelektualaca devetnaestog veka. Suvišno je na
ovom mestu naglašavati vezu između ovog preokreta i novih
političkih tokova orijentisanih ka akciji.
Slično treba promišljati čak i u domenu raznih sportova. U
ovom kontekstu, želim ograničiti opažanja na opisani predmet,
naime, na značenje sadašnje, opšte populamosti koju je steklo
skijanje, posebno u poređenju sa značenjem druge, slične forme
sporta, odnosno, planinarenjem.

<Razmiš[janja o vrHcrvitna 55
 CDo^trina

Da bi sprečio nerazumevanja, moram pobliže objasniti ra-

van na koju se odnose moje misli. Pre svega, želeo bih razjas-
niti da ja nikada nisam imao, niti ću ikada imati, nešto protiv
praktične vrednosti skijanja. Rado ću priznati sve ono što se
može steći ovim sportom u obliku zdravlja, hrabrosti, fizičkog
i mentalnog okrepljenja te njegovih osvežavajućih efekata na
naše mlade Ijude, koje modemi život u metropoli guši i pri-
tiska. Neka ovo bude jasno od početka; zbog toga, ono što ću
kasnije reći nikako ne sme navesti moje čitaoce da pomisle da
ja negiram takvu praktičnu vrednost skijanja kao sporta. Želim
dodati da i ja praktikujem skijanje jednako kao i planinarenje
- očigledno samo kao amater - a da nisam pod uticajem neg-
ativnog simboličkog značenja, veoma viđljivog u našem vre-
menu, koje ovaj sport može poprimiti.
Skijanje je veoma brzo steklo veliku populamost s obzirom
na to da, kao sport, nije staro ni šezdeset godina. Prvo skijaško
takmičenje održalo se 1870. u Kristijaniji, gde su stanovnici
sela Telemark porazili protivnike koristeći posebnu tehniku,
izazvavši svetsko divljenje. Prirodno, skije su i ranije bile
poznate u sevemoevropskim zemljama kao sredstvo za put-
ovanje kroz snegom prekrivene predele; ljudi su ih smatrali za
prirodne i korisne alatke, baš kao što se brod koristi za prelaženje
vode. Ipak, skijanje kao sport koji budi posebnu strast i stvara
izvesno zadovoljstvo steldo je ogromnu populamost među veli-
kim evropskim nacijama tek u skorije vreme. Nakon Prvog
svetskog rata osvojilo je srca mlađe generacije. Brz uspeh ski-
janja, njegova univerzalna privlačnost, stvama korist i entuzi-
jazam koji budi kod oba pola toliko su karakteristični da bi bilo
površno u tome videti samo slučajnost. Skijanje prevashodno
treba objasniti kao nešto što tačno opisuje savremeni duh.

56 JuBjus 'EvoCa
 ‘V spinjanje i spuštanje

Zato treba da se zapitamo: šta čini suštinu skijanja? Šta

je nukleus, tačka oko koje se okreću ostali njegovi aspekti?
Odgovor je lak: to je spuštanje.
Baš kao što je u prostom penjanju uspinjanje osnovni ele-
ment i centar težnje, isto tako, u skijanju tom elementu odgo-
vara spuštanje. Dominantan motiv u planinarenju jeste osva-
janje. Jednom lcada se dosegne vrh i pošto se dosegne tačka
preko koje se ne može dalje, završava se najinteresantnija faza
za planinara po ledu ili na steni. U skijanju istina je suprotna i
cilj svakog uspinjanja je spuštanje. Sati napora, potrebnog dabi
se dosegla određena visina, utrošeni su samo da bi bilo moguće
skliznuti nadole. Zato je u razvijenim i modemim zimovalištima
problem rešen u korist istinskog interesa skijaša konstruisanjem
žičara koje bez napora nose skijaše do vrha; nakon spuštanja,
ponovno su spremni da pođu na vrh, koliko god puta žele.
Baš kao što penjanje karakteriše uzbuđenje uspinjanja i osva-
janja, skijanje karakterišu uzbuđenje spuštanja, brzina, pa čak i
mogući padovi.
Ovo poslednje nije beznačajno. Odnos između sopstva i sop-
stvenog tela veoma je različit kod penjanja i skijanja. U pe-
njanju nalazimo neposredno osećanje celog svog tela. Forme
naglašavaju ravnotežu, elan i napor, što pretpostavlja gospo-
darenje telom - lucidno i proračunato premeštanje težine tela
kao odgovor na svaki izazov koga predstavlja uspon, hvat, pou-
zdanost koraka utrtog u ledu. U skijanju pričaje suprotna: odnos
između sopstva i tela vezanog za skije, ostavljenog na nemilost
silama gravitacije, zaista se može porediti s odnosom između
nekog ko vozi kola i samog vozila, u punoj brzini. Jednom kada
skijaš započne svoj spust, postoji samo jedna stvar koju on
može učiniti: da se upravlja, koristeći precizne pokrete, regu-

<Razmišlj'anja o vrhovima 57
 (Dofctrina

lisanjem brzine i pravca, i razvijajnjem ovladavanja refleksima

koji kontrolišu spuštanje. Isto je i u slučaju vozača koji uživa
u vožnji, pri punoj brzini, na putu pretrpanom ljudima i dru-
gim vozilima, bez usporavanja, reagujući brzim refleksima da
bi izbegao razne prepreke ili ljude, gotovo se igrajući s njima, a
zatim nastavio ka drugim preprekama.
Što se tiče unutrašnjeg aspekta skijanja, odnosno, onoga što
slcijanje ima da ponudi duhu, neophodno je setiti se utiska kada
se prvi put stane na skije: ima se utisk da tlo klizi pod nogama
ili se stiče utisak padanja. Takav utisak ponovo izranja u težim
formama ovog sporta, poput spusta i skijaških skokova. Na
temelju ovoga, ne mislim da grešim kada kažem da se najdublje
značenje skijanja sastoji u preobražavanju instiktivnog straha
od pada, ili instikta zadržavanja i zaustavljanja - koji prati svaki
pad - u osećaj uzbuđenja i zadovoljstva, što čini da se poželi ići
još brže poigravajući se s brzinom. Mada izgleda paradoksalno,
skijanje se može definisati kao tehnika pada, igra i uživanje
u padanju. U skijanju pronalazimo oblik smelosti, hrabrosti
(što se zbog praktične koristi ne sme zanemariti), a opet, u pi-
tanju je zasebna vrsta odvažnosti potpuno različita od planinar-
ske i, isto tako, vezana je za suprotna značenja: u suštini to je
modema forma smelosti.
Terminom padanja opisujemo simboličko značenje skijanja i
dublji razlog njegove rastuće populamosti. Među mnogim vari-
jetetima sportova, skijanje definitivno treba ubrojati među one
koji najmanje reflektuju klasične vrednosti. Razlog tome jeste
sledeći: dok su drevne tradicije svih naroda planinu simbolički
slikale kao cilj uspinjanja i preobraženja (uprkos potpunom
nepoznavanju tehnike penjanja), u ovim tradicijama nema
upućivanja na skijanje. Činjenica je da se u skijanju modemi

58 JuCijus “
EvoCa
 ‘Vspinjanje i spuštanje

duh suštinski nalazi na svome; modemi duh je opijen brzinom,

stalnom promenom, ubrzanjem. Ova opijenost je do nedavno
bila slavljena kao duh progresa, uprkos činjenici da u mnogim
slučajevima to nije ništa drugo do kolaps i pad. Ta uzbuđujuća
kretnja, združena sa celebramim osećanjem kontrole nad prav-
cem sila, koje su zavitlane i koje su, zapravo, van kontrole,
tipična je za modemi svet u kome sopstvo dostiže najintenziv-
niju samosvest. Verujem da se, kao kroz refleksiju, u skijanju
javljaju vrednosti nalik vrednostima penjanja i karalcterišu ga,
u odnosu na penjanje, kao fizički prevod suprotan uspinjanju,
uzdizanju samog sebe i prevazilaženju sila gravitacije.
Da ponovim da i ja sam praktikujem skijanje, mada mene
ove ideje ne dotiču niti ometaju. Ne treba se odricati nijednog
iskustva. Ono što je važno jeste ostati otvoren za sva iskustva,
i uvek biti na oprezu, kako fizički i emocijalni elementi ne bi
pokušali izvršiti zavodljiv uticaj na više domene.

‘Rjj.zmišCjanja o vrhovima 59
Deo drugi
ISKUSTVA
 8

SEVERNI ZID
ISTOČNOG LISKAMA

erujem da će moje čitaoce interesovati da čuju o mom

V usponu na istočni Liskam (4532 metara) severoistočnom

stranom, 29. avgusta 1930. Nije bilo prvi put da je taj uspo
pokušan; 1890. konopom povezana družina u kojoj su bili
Norman Neruda, Kluker i Reinštadler pratila je stenoviti pla-
ninski put gotovo tokom čitavog uspona. Drugi uspon, a prvi
koji su pokušali Italijani, izvršio je dr. Karlo Fortina zajedno
sa planinskim vodičem Augustom Velfom iz Gresonija. Tokom
1926. dva Nemca su se uspeli bez vodiča; Nemac V. Kel se us-
peo 1927. zajedno sa dva vodiča. Hrabra italijanska planinarka
Nini Pijetrasanta, sa planinskim vodičem Kjarom iz Alanja, 26.
avgusta 1929. izvela je prvi uspon među ženama, osvajajući
tako novi rekord italijanslcog planinarstva. Dva mlada čoveka
iz Torina, Emanuele Andreis i Luiđi Bon, tokom istog avgusta,
bili su prvi Italijani koji su se uspeli bez vodiča.
Ipak, uzimajući u obzir važnost ove planine, veličantvenost
njene seveme strane, veoma sretne okolnosti pod kojima se naš

<Rfiziniš(janja o vrhovima 63
 Isfžustva

uspon odigrao i pravi put koji smo pratili, želim objaviti moja
zapažanja.
Moj pratilac je Euđenio David iz Gresonija, jedan od
najboljih mladih planinskih vodiča iz Val d ’Aoste. Visok, vre-
dan, miran, nepokolebljiv koliko i hrabar, slikar i muzičar, te
nekadašnji pripadnik elitnih planinskih odreda (Alpini). On je
najbolji pratilac za nekog poput mene, nekog ko voli da se na
planinu penje sam ili sa što je moguće manjim brojem ljudi,
nekog ko se sa planinom hvata u koštac brzim korakom, pre
nego da je osvaja sporim i sigumim koracima.
Postavili smo bazni logor kod Kapana Njifeti (3647 m).
Noć je bila buma, obeležena stalnim sevanjem munja te plju-
skovima grada i snega. Ubrzo nakon zore, iako su se svi trudili
da nas obeshrabre, mašući fenjerima, spustismo se na glečer.
Ignorišući teškoće, rešili smo da dosegnemo naš cilj i da napre-
dujemo koliko je god moguće. Pri ranom svetlu izgledalo je da
se oblaci sakupljaju u dolini, otkrivajući sveži sneg svetlo-bele
i čisto nebo marin-plave boje. Vrhovi, sabrani poput kakvog
hora, izgledaju veličantveno; iza njih leži naš nameravani cilj,
Monte Liskam. Pre nego što ćemo doseći Monte Lisjoh, novi
nalet ledenih udara vetra i oblaka, što se uzdižu iz južnih do-
lina i obavijaju vrhove, uzrokuje da zastanemo i promislimo naš
sledeći koralc. David reče da bi, s obzirom na okolnosti, bilo ri-
skantno da pokušavamo nastaviti. Isprva se nisam tmdio da ga
ubeđujem da nastavi; pošto nas je čekanje ohladilo, predložih
mu, kao pis aller, da pređemo dva Liskama koristeći običan put
kojim sam išao pre samo dva dana. Dok smo stigli do prvog ob-
ronka horizont se ponovo razvedrio. Moj pratilac vrati se svojoj
prvobitnoj nameri, i prihvativši moju šalu o „hodu izviđačice”
bili smo spremni da krenemo. Pošto je rekao ,,Ok, krenimo!”,

64 Judjus rEvo(a
 Sevemi z id istočnog Lis^gma

trčećim korakom smo se uputili lca Monte Lisjohu, a otišli smo

i dalje, završavajući u podnožju Grencgletšera, gotovo opijeni
mišlju o avanturi kojoj smo se posvetili.
Bilo je tačno šest sati poslepodne kada smo stigli do podnožja
planinskog zida. Nema više oblaka niti vetra, postoji samo jasna
svetlost koja se sporo širi nebom i po snegu. Iznad naših glava
ledena strmen čini se bez milosti, vrtoglavom i zbunjujućom.
Svuda oko nas planinski vrhovi.
Podnožje planinskog zida je okruženo dubokom, neprekid-
nom raspuklinom; danas su njene ivice veoma nesigume zbog
snega koji je nedavno pao. Pažljivo smo je obilazili dok nismo
našli mesto gde ćemo je preći. David se spustio u pukotinu,
uzdajući se da će prostor prekriven snegom izdržati njegovu
težinu. Penje se na obronak provalije i stiže na dmgu stranu.
Brzo i bez oklevanja, sledim ga. Sada je vreme da započnemo
naš uspon.
Od samog početka, nagib je fantastičan; nije manji od
šezdeset stepeni. Nakratko nas ohrabmje tlo prekriveno svežim
prionulim snegom za koji se lako mogu uhvatiti kuka i sekira za
sneg na koje se oslanjamo za uporište. Malo kasnije, obeshra-
brilo nas je saznanje da je tlo prekriveno samo tankim slojem
snega, nedovoljnim da izdrži našu težinu, a dovoljno debelim
da spreči našu obuću s kramponima da dopre do leda koji leži
ispod, i da tako dođe do čvrstog oslonca. Još dalje nailazimo na
čisti led sa nekoliko delova prekrivenih snegom koji se tokom
prethodne noći smrzao.
Nalazimo se usred naše avanture. Nastavljamo. Konopac po-
staje beskoristan. Besmisleno je, takođe, misliti o recipročnom
oslanjanju. Ne možemo zariti sekim u tlo, niti se možemo oslo-
niti na njega, s obzirom da su urezi koraka i čvrstoća prirodnib

<Razmišljanja. o vrhovima 65
 (Doktrina

oslonaca nedovoljni da izdrže i manju težinu „vertikalne kom-

ponente” nagnutog tela. Štaviše, ne samo da je beskorisno kre-
tati se cik-cak da bi se smanjio nagib, već je i opasno, pošto je
veoma rizično ići nogom postrance između gotovo vertikalnog
leda i druge noge, koja se oslanja nesigumo. Nemamo drugog
izbora do nastaviti nezavisno jedan od drugog, jer ako bi jedan
od nas pao povukao bi i onog drugog u sigumu smrt. Pobadamo
sekire nagore svom snagom, pokušavajući da steknemo mini-
malnu sigumost i oslonac koji će, s obzirom na našu spremu,
da nas poštedi kopanja mpe u ledu - ovakva aktivnost zaista je
zahtevna za naše mke.
Prizor provalije koja zjapi pod nama, u koju možemo upasti
usled najmanje greške, nestao je. Sami smo usred beskompro-
misne ledene strmine, prepušteni sopstvenim sposobnostima
u dobm i zlu. Iza provalije leži Dufour, impozantna planina,
obeležena cmim, jakim ivicama. Svuda oko nas neljudska
tišina; svetlost vazduha koja izoštmje svaku percepciju; i ve-
lika, nepokretna, mim a i svetla priroda koja čini snažan kontrast
s našim unutrašnjim stanjem tenzije i osećanjem neposredne
opasnosti. Baš poput naših tela i naše duše imaju malo toga ili
uopšte nemaju o šta da se oslone. Nema ničeg šarolikog niti pi-
toresknog u našem penjanju; baš suprotno, jednolično je poput
kamena ili planinskog potoka.
S njim u vezi postoji nešto gotovo zatvoreno, divlje i ne-
popustljivo. Ovaj uspon zahteva čistu snagu te čistu, mimu i
beskompromisnu volju. Polako, ali sigumo, nešto raste u nama:
automatsko, gotovo natprirodno stanje sigumosti, nedostatak
umora i lucidnost koja se budi na velikim visinama naspram
smrtne opasnosti, pošto su početna snaga i osećanja istrošena.
Nastavljamo na gore, veoma odlučno, s čudnom mimoćom

66 JuCijus ‘EvoCa
 Severni zicC istočnog L iskgm a

i preciznošću u svakom našem koraku. A gore, zahvaljujući

varljivoj prespektivi snega, možemo videti, u isto vreme i blizu
i veoma daleko, prve stene planinskog grebena. Ciljamo pravo
na njih.
Kada smo konačno dosegli ove stene, naše ruke, poprilično
promrzle uprlcos debelim rukavicama, hvataju se u koštac sa
snegom. Dužina naše sekire za sneg nas posramljuje: manja
sekira bi takođe poslužila. Vertikalna strmina ne pokazuje ni-
kakve prekide, čak ni na ovom nivou: ipak, lakše je izboriti se
s time nego sa ledenim zidom s kojim se, tu i tamo, susrećemo
među stenama. Penjemo se brzim korakom, napadajući stenu,
odustajući od sigumosnih mera konopca jer smo se bojali da
smo već izgubili suviše vremena. Iznenada, stena na koju sam
stao misleći da nudi čvrst oslonac, propade: kliznuh za njom
nadole. Gotovo je čudo što je sekira odmah zaustavila moj pad
i pre nego što sam imao vremena da upozorim Davida koji je
bio ispred mene. Ovo je bila jedina nezgoda. Iskreno rečeno,
činjenica da nismo doživeli nikakva proklizavanja ili pro-
padanja u poduhvatu poput ovog, a izvedenog na način na koji
smo mi to učinili, izgleda mi kao nešto više od puke sreće.
Planinski grebeni se završavaju. Naše oči, koje smo veoma
često, instiktivno i zapitano, okretali nagore sada posmatraju
neku vrstu litice sa rascepima i stalaktitima koje dodiruje
sunčeva svetlost. S naše leve strane, delići leda propadaju
odozgo, tu i tamo, zastrašujućom brzinom, jedva dotičući zid
planine, odbijajući se, probijajući vazduh bukom koja liči na
zvuk metka. Bolje da požurimo! Ne treba da prelazimo raspu-
kline, pošto možemo skrenuti desno i nastaviti tamo gde je li-
tica manje strma.
I konačno, dok se približavamo vrhu, okupani sunčevom

<RfizmišCjanja o vrhovima 67
 Isk u stva

svetlošću, zastajemo da bi duboko udahnuli. Ispred nas, nagib

zida naglo pada na četrdeset pet stepeni ili manje. I što je
još bolje, pokriven je slojem svežeg snega. Iznad nas, vrh!
Karakteristični troliki oblik istočnog Liskama još uvek je tu,
jasno vidljiv u pozađini, pravo ispred. Nismo mogli bolje cil-
jati u nameravanu metu. David koji je proučavao našu rutu od
planine Dufour, s pravom je ponosan. Ne zastajemo, već na-
stavljamo napred odlučnim korakom. Ponegde još uvek ima
strmina i čvrstog leda, koje prelazimo bez oklevanja sledeći
konture tamnih stena; ove strmine su lakše no one prethodne.
U 11:30 ujutro, konačno dosežemo vrh. Naš uspon je trajao
tačno pet i po sati; nismo nesretni zbog toga, s obzirom na teške
uslove planinskog zida.
Dnevna svetlost je postala veličanastvena i sjajna. I sada, na-
kon akcije, sledi kontemplacija. Vreme je da se uživa u vrhovima
i visinama s našeg vidikovca: ovde vidik postaje kružan i nebe-
ski, nestaju jadne brige običnih ljudi, i besmislene borbe života
u ravnici; ne postoji ništa više do nebo i slobodne, moćne sile
koje odslikava titanski hor vrhova. „Mnogo metara iznad nivoa
mora, a koliko iznad ljudskog!”, pisao je davno F. Niče.
Naš put nazad je miran. Pošto nas je stanje snega sprečilo
da siđemo duž jugozapadnog zida, na desnoj strani „Nosa”
(kako smo prvobitno planirali, a što je moj prijatelj David već
bio pokušao), prelazimo Liskam njegovom dužom stranom,
skrećući ulevo, prateći greben, idući ka Monte Lisjoh.
Dva sata kasnije došli smo do planinarskog doma Njifeti.
Tu smo ostavili, za naš povratak, dve veoma različite, a opet
veoma komplementarne stvari: flašu viskija White Horse i spis
o ratničkom asketizmu, Bhagavadgita.

68 Jutijus 'EvoCa
 9
ZAPAŽANJA O
PSIHIČKOM TRENINGU
U PLANINI

eđu mnogim čudnovatim stvarima koje je Aleksandra

M Dejviđ-Nil zapisala o svom trinaestogodišnjem bo-

ravku na tibetanskom visoravnima, na vrhovima Himalaja
mongolijskim stepama, jedna se posebno ističe.
Putovala je već nekoliko dana kroz nepregledne predele
pustinje i planina kada je u daljini ugledala malenu, cmu tačku
kako se kreće. Isprva pomisli da je to neka životinja - što je
čudno kada se u obzir uzme neplodno okruženje - ali malo za-
tim shvati da je u pitanju neki čovek. Mislila je da je reč o izgu-
bljenom putniku, ili preživelom iz nekog uništenog karavana.
Neko iz njenog dmštva je dozivao čoveka. On je prilazio ali
nije pokušavao odgovoriti, kao da nije čuo glasove niti prime-
tio karavan Dejvid-Nilove. Videše da on gotovo da trči, veli-
kim ritmičnim i elastičnim koracima (Dejvid-Nilova je stečeni
utisak o ovom lcretanju uporedila sa usporenim kinematograf-
skim kretnjama), prateći pravu liniju, uzdignute glave i pogleda

<RflzmišCjanja o vrhovima 69
 Isk u stv a

upravljenog napred. Prošao je kraj ovih ljudi ne obazirući se, a

zatim je, zadržavajući ritam, odlazio sve dalje. Neko iz kara-
vana je odlučio da na konju lcrene za njim, sve dok, ugledavši
ga kako se uspinje uz padinu, neprestano držeći isti pravac i
zadržavajući isti korak, nije nestao među liticama.
Dejvid-Nilova takođe pripoveda da među mnogim sposo-
bnostima koje baštini civilizacija kakva je tibetanska, koja je
hiljadama godina usredsređena na proučavanje prevashodno
psihičke, dimenzije ljudi i pojava, postoji i sposobnost indu-
kovanja posebnih mentalnih stanja. Tokom tih stanja moguće
je eliminisati umor te putovati danima i noćima bez ikakva od-
mora, sa malo ili bez hrane.
Dejvid-Nilova još kazuje da su se ove moći na Tibetu ra-
zvile kroz posebne vežbe, koje su uglavnom za cilj imale sti-
canje kontrole nad disanjem i umom. Um mora zadobiti sposo-
bnost da razvije apsolutnu koncentraciju (ponekad su korišteni
simboli i formule koji pomažu da um ostane fokusiran tokom
takvog usiljenog marša). Nakon određenja cilja koji se mora
doseći i opšteg pravca s obzirom na polazište, subjekt ulazi u
posebno mentalno stanje, koje se ne može okarakterisati kao
stanje transa niti kao stanje u koje zapada medijum, zato što je
ovo stanje nadsvesno, a ne podsvesno. Drugim rečima to je pre
aktivno, no pasivno stanje. Jedina sličnost sa transom jesu samo
površna, spoljašnja obeležja. Od tog trenutka nadalje, unutrašnja
snaga osobe koncentrisana je na cilj; na neki način, subjekt je
odvojen i od drugih bića i od spoljašnjeg sveta, izu-zimajući tlo
neposredno ispred njega. Nastupa neumoran i brz korak koji
ostaje nepromenjen bez obzira na ravan ili strm teren. Izranja
nešto sasvim drugačije, naime, natprirodni, instinktivan i izra-
van osećaj orijentacije. Tako ova čudna bića putuju, bez od-

70 JuCijus EvoCa
 Z a p a ža n ja o psiHič^om treningu u pCanini

mora, do unapred određene lokacije, čak iako je udaljena neko-

liko dana i noći, gotovo kao da su živela van vremena.
Karavan Dejvid-Nilove je susreo jednog od ovih putnika na
sred visoravni udaljene nekoliko dana od najbližeg naseljenog
centra. Dejvid-Nilova je kroz lično iskustvo i kroz priču saznala
i za druge slučajeve. Opšte priznata ozbiljnost ovog pisca i put-
nika traži od nas da poverujemo da ovo nisu izmišljotine ili
plodovi njene mašte. Moramo se složiti sa jednom Šekspirovom
izrekom, po kojoj „postoji na nebu i zemlji više stvari nego što
ih sadrži sva ljudska filosofija” .

Pominjući ovu epizodu u ovom kontekstu, ja zasigumo ne

nagovaram ljude da postanu tibetanski jogini, niti da se po-
svete uvežbavanju neobičnog psihičkog razvitka. Zapravo,
kada se sve uzme u obzir, ova praksa ne odgovara mentalitetu
niti psihičkoj konstituciji modemog zapadnjaka; s dmge strane,
nisam ovu epizodu pomenuo samo zbog neobičnosti.
Činjenica je da, što se tiče planinarenja, postoje mogućnosti
unutrašnjeg treninga koje, ialco nisu tako neobične i dramatične
poput priče Dejvid-Nilove, mogu da odvedu dalje one koji ih
neguju od onih koji se njima ne bave. Ove mogućnosti nisu
nepristupačne. Možemo priznati da među ozbiljnim planinrima
postoje neki koji su ove mogućnosti razvili samo delimično,
nesvesni toga i bez korištenja nekog specifičnog metoda;
zaista, ove mogućnosti su razvijene kao indirektni rezultat čisto
fizičkog treninga sprovedenog u posebnim okolnostima.
Neophodno je započeti priznavanjem mehaničkog karaktera
sportskog treninga uopšte, uprkos nekim izuzecima u kojima
je gotovo uvek moguće otkriti prisustvo izvesnog duhovnog
nivoa. U ovakvom tipu sportskog treninga odnos između ,,sop-

<Razmiš[janja o vrhovima 71
 Isftustva

stva” i tela odslikava odnos koji osoba može imati sa drugom

osobom ili životinjom kojom želi dominirati i koju želi potčiniti
svojoj volji. Među njima zapravo nema izravnog odnosa; sop-
stvo, kroz nerve i mišiće, komanduje telu da načini određeni
pokret ili izvrši određene napore. Kao rezultat toga javljaju se
izvesne reakcije (na primer, umor, bol, itd.); ponavljanjem se
pokušavaju eliminisati ove reakcije te, postepeno, stvoriti u telu
izvesne automatske navike i dispozicije kojih ranije nije bilo.
Kada se ovo postigne, telo, poput ukroćene životinje, prestaje
da se opire, da pati i pokorava se, kao da je u pitanju običan
pokret. Tako je dosegnut željeni nivo istreniranosti.
Ipak, da bi se ovakve mogućnosti doživele, potrebno je pre-
poznati i treći element, prelaznu prirodu između tela i sopstva
(koja nije ni psihička niti isključivo telesna), koju možemo na-
zvati vitalnom silom, ili vitalnim principom. Ovakav element
je uvek bio priznat u drevnim tradicijama koje su, što se toga
tiče, imale potpunije viđenje čovekove prirode od gledišta koje
danas izlaže modema pozitivistička nauka. Ovaj element jeste
temelj telesnog života; jedna od funkcija s kojom je najne-
posrednije povezan jeste disanje.
Delovanjem na ovu vitalnu silu, delanjem zavisnim od nje
umesto delanjem izravno kroz nerve, mišiće, itd... moguće je
dostići dmgačiji tip treninga i kontrole nad fizičkom dimenzi-
jom. Teškoća se nalazi u činjenici da se vitalna sila manife-
stuje na ravni podsvesti tela i da stoga ne može neposredno da
se kontroliše (s izuzetkom nekih posebnih i neobičnih slučajeva
- kasnije ću ukratko pomenuti efekat velikih visina). Volja, pak,
može lako izvršiti uticaj na disanje, te je tako, zahvaljujući gore
pomenutoj vezi između disanja i vitalne sile, moguće postići
cilj.

72 JuRjus ‘EvoCa
 Z a p a ža n ja o psifičC gm treningu u pCanini

Ovo su premise. Na osnovu njih moguće je združiti čisto

fizički trening sa psihičkim treningom (ili je trebalo da kažem
psihofizičkim) u kome ono što dela nije toliko grupa mišića,
manje ili više razvijenih, već je to izravna duhovna sila; tako
ćemo videti da neka ograničenja koja se sreću u prvom tipu
treninga mogu da se prevaziđu upotrebom drugog tipa.
U onome što se posebno odnosi na planinarenje (pod ovim
terminom ne podrazumevam akrobatske vratolomije niti savla-
davanje vertikalnih zidova, već okolnosti u kojima uspon, ma
kolilco bio težak, uvek iziskuje određenu neprekidnu brzinu
hoda), možemo načiniti razliku između običnog metoda i
metoda koji ja karalcterišem kao napad.
S obzirom na to da je moć moralno-psihičkog elementa nad
fizičkom dimenzijom dovoljno poznata, neću je naglašavati
u ovom kontekstu: kroz unutrašnje resurse i osećanja egzal-
tacije ili entuzijazma, čak su se i slaba, iznurena tela u bezbro-
jnim slučajevima dokazala sposobnima da uspešno prevaziđu
teškoće i da se upuste u najneverovatnije i veoma iscrpljujuće
napore (tokom rata bilo je mnogo takvih primera). Svako ko je
planinario može se setiti kako je ponekad dobijao čudni priliv
nove snage kad bi, nakon što bi se doslovno osetio iscrpljenim
olujom, te pošto je gotovo došao do tačke odustajanja, iznenada
ugledao mesto i put ka sigumosti; ili kada bi, nakon sati prove-
denih na planinskom licu, osećajući se iznurenim i nesigumim
po pitanju rešenja, konačno ugledao mnogo željeni vrh.
Psihologija je ovom fenomenu dala ime: nazvan je „drugi
vetar” (V. Džejms). Na ovaj način, moramo priznati da, pored
vitalne sile koja obično dela u udovima i organima s njima
u vezi, postoji dublji i veći rezervoar koji se manifestuje
samo u izuzetnim okolnostima, i gotovo uvek pod uticajem

<Razmiš(janja o vrhovima 73
 Isk u stv a

psihološkog ili emocionalnog faktora. Zadatak se, dakle, sa-

stoji u pronalaženju metoda kojim će se prodrti u ovaj skriveni
izvor energije, čija je srž doživljena instiktivno, slučajno i emo-
cionalano.
Prvi način da se postigne takav cilj jeste intuitivan. Pre svega
neophodno je da se ispraznimo i dabudem o voljni da, što je pre
moguće, iscrpemo količinu energije dostupne telu, sve dok ne
dođemo do kritičnog nivoa iznurenosti. Tada nastupa fenomen
drugog vetra, u kome su vitalne rezervne energije prinuđene da
se pojave. Budući da nisu povezane sa fizičkim telom, one su
neograničene; one mogu učiniti mnogo više od fizičkih ener-
gija. Tako se stupa u novi ritam i u stanje ne-umora.
I tako je, radi praktičnosti, moguće odbaciti uobičajeno
ponašanje planinara - koji se trude da izbegnu iscrpljivanje
napredujući sporim korakom - umarajući se što je pre moguće,
napadajući uspon ofanzivno, poput onih amatera entuzijasta
za koje vešt planinar kaže: ,,Za manje od dvadeset minuta
naći ćemo ih kako bez daha sede i čekaju nas”. Onaj koji zna,
započinje uspon ofanzivno i nastavlja tako: on je taj koji treba
da čeka ostale u planinarskim domovima ili na vrhovima,
ponekad satima, nezadihan, ili još bolje, ni približno umoran
kao ostali.
Tajna najvećim delom leži u disanju. Neophodno je navići
se na osećanje disanja, na to da se odmah, od prvog koraka,
preuzme kontrola nad njim i da se više ne ispušta. Kao drugo,
neophodno je povezati ritam disanja sa brzinom hoda i ne
prekidati tu vezu: udisati dok zakoračujemo, zadržati dah u
međukoraku i izdisati dok činimo sledeći korak drugom nogom,
i tako dalje. Zahvaljujući različitim nagibima, kada je nagib
strmiji moguće je regulisati brzinu koraka pa čalc i usporiti; na

74 JuRjus ‘Evota
 Z a p a ža n ja o psihičCpm treningu u pCanini

ravnijim predelima moguće je ubrzati korak, ne prekidajući iz

bilo kog razloga saglasje između ritma disanja i brzine koraka.
Ova tehnika ima svoj ekvivalent u navici koju održavaju
iskusni penjači i planinski vodiči, koji održavaju isti korak, ne
zaustavljajući se da bi uhvatili vazduh. Razlika je u tome što u
prvom slučaju to mora da se čini na svestan i kontrolisan način
a ne automatski. Cilj je aktivirati psihičku silu zato što korak
mora da se ubrza a veza sa disanjem, takođe, mora da se održi.
Tako će nakon kratkog vremena nastupiti stanje premorenosti
koje će većinu ljudi naterati da prekinu vezu da bi disali brže
ili da zastanu da bi došli do daha. Kada se dosegne izvesna gra-
nica, zahteva se unutrašnji čin da bi se nastavilo dalje. Zatim
nastupa novo stanje, u kome koračanje i disanje čine prirodno
jedinstvo koje više ne traži nadzor; nema više umora, a inici-
jalna brzina napredovanja ne samo da se održava bez ikakvog
napora, gotovo pomoću tajanstvenog unutrašnjeg podsticaja,
već se i uvećava uprkos strmom usponu.
O ovome ne bih ni govorio da to nisam lično iskusio, mada
ograničeno, da se nisam lično uverio i da nisam više puta čuo od
drugih da se ovim metodom uspon može izvesti za upola vre-
mena (ako ne i za još kraće vreme) nego što je obično potrebno
planinskom vodiču ili dobro utreniranom planinam.
Štaviše, lično sam se uverio u čudni fenomen i time što bi
me, čim bi pokušao da zastanem makar na tren, čudna sila koja
je bila gotovo van moje kontrole odmah terala da nastavim na-
pred. Unutrašnji čin kojim se aktivira drugi talas, u trenutku
kada su uobičajene energije iscrpljene, teško da se može opi-
sati i misliti; potrebno je da ga svako pronađe za sebe. Ipak, ovo
teško mogu shvatiti oni koji nisu naučili da svoju dušu razdvoje

!VgzmišCjanja o vrftovima 75
 Isk u stva

na dva dela: deo koji služi za apsolutno komandovanje, i na deo

koji je naviknut na bezuslovno potčinjavanje.
Želeo bih dodati još dva kratka komentara. Prvi se tiče srca.
Ovakav trening se ne preporučuje onima sa slabim srcem, ali
zdravima zasigumo neće štetiti. Ovo nije kontekst u kome ću
naširoko objašnjavati zašto; samo ću reći da je opasno po zdrav-
lje upuštati se u trening čisto fizičkog tipa, u kome se dela go-
tovo automatski i bez ikakvog kontakta sa unutrašnjim funk-
cijama, često podvrgavajući preopterećenju ograničene ener-
gije dostupne organima. Suprotno, postoji opasnost od gro-
znice kad stvamu potpom obezbeđuje duh, a ne telo, i onde
gde su probuđene tajanstvene, natprirodne i dubolco pohra-
njene energije, koje čak ni modema parapsihologija nije uspela
izmeriti u svim njihovim mogućnostima. Nije u pitanju, kako bi
neko mogao pomisliti, napor osuđen na fatalne posledice, kao
što je kasniji kolaps tela. Oni koji su zaista naučili da gospo-
dare ovakvim treningom ne žale se ni na kakve reakcije u tom
smislu: iz ličnog iskustva mogu posvedočiti da sam provodio
duge letnje mesece na planinama i glečerima uvežbavajući ovu
tehniku bez ikakvih negativnih posledica po moje telo ili po moj
nervni sistem.
Moje dmgo opažanje tiče se velikih visina. Velike visine (od
3500 metara i naviše) predstavljaju posebno korisno okruženje
za psihički planinski trening. Ove visine nude mogućnost za
lakše i spontanije proticanje vitalne sile, povezane sa različitim
ritmom cirlculacije krvi, uzrokovano lakšim atmosferskim pri-
tiskom. Čak možemo reći - s unutrašnje tačke gledišta, a ne iz
perspektive na koju je ograničena modema medicina - da visin-
ska bolest, kod osobe koja je sposobna da je doživi jedino na pa-
sivan način, predstavlja spontano izranjanje ovog fenomena.

76 Jutijus ‘EvoCa
 Z a p a ža n ja o psiMčfžpm treningu upCanini

Kada se ovaj fenomen prihvati aktivno i kada se aktuelizuje,

visinska bolest se zamenjuje osećanjem svetlosti, nedostatkom
umora te gotovo intoksinacijom koja ne otupljuje čula, već daje
lucidnost, osećanje podsticaja na akciju, a to je isto ono što, kod
psihičkog treninga, uvek na posebno živ i karakterističan način
prati svaki uspon, gotovo brišući percepciju vremena.
Zaključiću ovom opaskom.
Primerom koji sam malopre izneo o korištenju disanja pri
planinarenju, želeo sam jedino da aludiram na limit određenih
mogućnosti. Želeo bih iznova ponoviti da nikako nisam imao
nameru sugerisati penjačima da treba da postanu fakiri. Čak i
na Istoku, više kaste su cenile fakire, one koji su zaokupljeni
činjenjem čudesnih poduhvata, jednako onoliko kolilco mi da-
nas cenimo mađioničare. To nije ono o čemu ja govorim. Čak
je i želja da se bude sposoban osvojiti planinu brzim korakom
sumnjiva stvar.
Ipak, u svakom gore pomenutom opisu postoji unutrašnji i
spoljašnji aspekt; samo prvi je od suštinske važnosti, drugi je
samo posledičan. Već sam naglasio da ono što sam pomenuo
u ovome kontekstu, po pitanju tehnike, delom pripada iskustvu
najboljih planinara, onima lcoji planinarenje ne smatraju samo
sportom. Oni koji pri svakom fizičkom uspinjanju dožive i mali
osećaj unutrašnjeg uzdizanja; koji na svaki zaleđeni vrh gledaju
kao na simbol nedodirljive kulminacije; koji zaista grabe
poruku pustih prostranstava, gde postoje jedino nebo i čiste,
slobodne sile - oni će najverovatnije doživeti sami sebe ne kao
telo, već pre kao život; oni su kadri kreativnom vitalnom tenzi-
jom preobraziti svoje živote toliko da dosegnu rezultate tehnike
koju sam opisao.
Nasuprot tome, oni koji se ne uspinju tako kao da ih nosi

<Razmiš[janja o vrhovima 77
 Is^ ustva

telo, dobro utrenirana mazga, štite životne sile tela. Oni

neposredno i svesno podupiru telo s njegovom unutrašnjom
energijom, time je jačajući, snažeći i noseći napred, na način
koji nema potrebe da se bori protiv zamora mesa i težine. Oni
će najverovatnije intimno shvatiti ritualno značenje uspinjanja,
to živuće značenje pročišćenja i oslobođenja, po kome je drevni
svet (od grčkog Olimpa do hinduističke planine Meru) u veli-
kim visinama video simboličko boravište nadljudslcih bića: ovo
što sam opisao u ovom poglavlju jeste jedan aspekt onoga što
su stari mogli doživeti kao sveto na planini.

78 Jutijus 'Evola
 10

USPON NA LANGKOFEL

oliko još sati do vrha,” upita neko. Gledajući negde

K drugde, gotovo kao da planina ili ljudi nisu vredni

pogleda, planinski vodič odgovori tiho, „četiri”.
Četiri sata nije mnogo vremena, a opet, znajući to, planin-
ski vrh ne izgleda nimalo prijateljskije. Čini se da planina,
ujednačeno sive boje, počiva na plitkom bazenu smrzlog snega i
da se naglo izdiže u brojne vrhove i tomjeve koji izgledahu kao
da se gube u daljini. Daleko ispred, nevidljiv golim okom, leži
vrh. Žena koja živi u planinarskom domu gotovo sa gađenjem
u glasu reče: „Mnogi odlaze gore. Jedno veče donesoše odozgo
jednog, mrtvog. Dmgi put snesoše jednog sa slomljenom no-
gom. Odlaze gore sami, a potom, gotovo uvek, planinski vodiči
moraju da se uspinju i da ih dovode natrag.”
Izgledalo je da žena govori sebi u bradu; odlazi kao da je
se to uopšte ne tiče. Prisetih se izreke: „Ljudi dolaze i odlaze a
planina ostaje.” Pogledao sam ka vrhovima okupanim u sutonu,
kao da mi postavljaju nemo pitanje.

<Rflzmiš§anja o vrfovim a 79
 Is^ u stva

Sledećeg jutra u sedam časova napustih dom. Gusti oblaci na

horizontu potamnjuju svetlost izlazećeg sunca, ali nebo nada-
mnom je otvoreno i čisto a planina je boje olova. Strpljivo se
penjem preko sitnog kamenja na strmini; ovaj zadatak zahteva
moju koncentraciju je r često gubim ravnotežu zbog stalnih
proklizavanja. Uputih se ka mestu na kome, prema mapi, treba
da započne moj uspon ka vrhu. Morao sam da se pomerim
ulevo jer je zid predamnom bio potpuno vertikalan. Krenuvši s
leva, trebalo je da savladam stenu a zatim nastavim dijagonalno
ka maloj udolini koja se nalazila iznad. Hitam. Prvih nekoliko
metara prolazim na slepo, stalno smenjujući moja četiri uda u
potrazi za nevidljivim osloncem. Kad sam, obišavši oko prve
velike, glatke, isturene i zaobljene stene, konačno uspeo da
pronađem oslonac za nogu, osetih da sam došao do uzvišenja.
Stena postaje sve lakša za savladavanje, pa sada mogu da se
uspinjem vertikalno. Još dalje predamnom nalazi se dijago-
nalni deo koji treba preći idući gore-dole, a on me vodi do
male doline u sredini. Jedan i po sat je bio prošao a nalazim se
na samo nekoliko desetina metara daleko od baze koja se, zato
što se između nalazi veoma strma litica, čini veoma udaljenom,
mada se nalazi pravo ispod mene.
Evo me na malom ulegnuću pokrivenom snegom, ali još
uvek moram da dosegnem stvamo podnožje planine Langkofel.
Izgleda da je zaleđeni kanal s leve strane, između vrtoglavih
planinskih zidova, jedini mogući put. Srećom, sa sobom imam
sekim za sneg; potrebna je snaga da bi se izdubile niše, te se
upuštam u kratak trk, rizikujući da izgubim ravnotežu, ne bi
li osvojio nešto prostora i sačuvao energiju. Ipak, što se više
penjem, ledeni kanal, čini se, postaje sve duži. Nalcon što sam
konačno uspeo da se domognem dmgog dela gole stene, pred

80 Juiijus ‘EvoCa
 V sp o n na LangkgfeC

očima mi se ulcazao novi prizor: niz oblog stenja, uglova,

uzvišenja i vrhova koji se međusobno presecaju. Svaki vrh
čini se ciljem, svaka stena putem. Nakon kratkog odmora na-
stavljam dalje (još jednom doživljavam čudan osećaj u du-
bini moga bića, gotovo automatski impuls koji me goni na-
pred), oslanjajući se na snagu ruku, od stene do stene. Što se
više uspinjem stenovita perspektiva postaje sve šira i komplek-
snija. I kada sam pomislio da sam konačno dosegao vrh tu je još
jedna stena koju treba preći. Vrhovi grupisani u daljini počinju
da izgledaju sve tanji. Sada, dok sledim zamišljenu rutu, oni
se sabiru sa strane, postaju vazdušasta i iščezavajuća stvar koja
počiva na nebu. Iznenada se nađoh na kresti.
Vetar divlja, horizont je kružan. Podamnom je dolina
prekrivena oblacima: samo su vrhovi i glečeri, obešeni o nebo,
jasno vidljivi. Planina Langkofel je još uvek ispred mene kao ka-
kav splet vertikalnih vrhova. Šta sad da radim? Malo se spustih
na suprotnu stranu grebena. Sretno sledeći tragove planinarskih
cipela duž svijenog lica stene, bilo je lako preći mnoge stene na
zemlji. Iznenada se ponovno uspinjem. Hvatovi se umnožavaju,
planinski zidovi postaju sve niži. Osetih priliv nove snage i žar
osvajanja. Evo me, sam na vrhu poslednje stene. Nema ničega
oko mene. Vetar divlja, a otvoreno nebo me proždire.
Kad sam ponovno pogledao nadole, prema dolini, prizor
je bio daleko od obećavajućeg. Oblaci su dosegli do mene a
izmaglica se iz dubine dizala veoma brzo, jedan talas za dru-
gim. Pogledah na sat. Zaboga! Prošlo je već sedam sati. Vreme
je za povratak.
Opet prelazim greben, ali tokom silaska stene postaju sve
strmije a oslonci sve nesigumiji. Iz izmaglice i fantazmagoričnog
izgleda stenovitih oblika i vrhova, sad već pokrivenih maglom,

<Razmiš(janja o vrfiovima 81
 Is^ u stva

prelazim u bezbojnu, nejasnu i nesigumu vlažnu atmosfem koja

sve skriva od pogleda. Nastavljam sporo ali bez koristi; postoji
mogućnost i da se izgubim. Obukao sam zimsku jaknu i nešto
sam pojeo; sklupčan u nekoj pukotini, čekam.
Nije bilo prijatno iznenađenje kad sam shvatio da je već šest
sati poslepodne, a ja sam nakon teškog prelaza uspeo da uđem u
zaleđeni kanal. Ironično, vazduh se raščistio baš kada je sunce
počelo zapadati iza visokih vrhova! Ne gubeći ni časa skliznuh
niz led, svom snagom pobadajući sekim u led ne bi li usporio
spuštanje; istom brzinom doklizah do male doline. Ali, ne mogu
da pronađem stazu. Stena je klizava zbog vlage i svaki korak
zahteva pažljivu procenu, pažnju i strpljenje. Konačno ugle-
dah mrlje snega. Dobro je. Nastavljam. Ali onde gde započinje
silaženje ne vidi se više ništa te teško mogu da se orijentišem.
Nisam siguran kojim putem nazad. Nastupa novo stanje svesti:
uznemirenost i dosada.
Nakon nekoliko metara shvatam da sam pogrešio. Ponovo
moram gore. N a desnoj strani izgleda bolje. Krećem, a pitam
se gde ću završiti. Jedino na vrhovima ima malo svetla dok se
dole ništa ne može jasno razaznati. Stena postaje jednobrazna,
ledeno hladna, indiferentna masa. Sada mi se čini nevažnim u
kom pravcu idem; imam osećaj da koračam ka provaliji, kao da
sam svakim korakom sve bliži da upadnem i survam se u nju.
Prsti, instinktivno i nervozno grabe oslonce; noge su nesigume,
umome od istog položaja pokušavaju da se protegnu do pra-
znine, a kad pod sobom ne osete ništa dmgo sem ravnog zida
planine, vraćaju se na mesto na kom su bile. Moram pronaći
izlaz ali izgleda da nemam mnogo izbora.
Ne mogu ovde da stanem. Mogao bih ponovo pronaći onu
udolinu i prenoćiti onde, ali to je, zbog potpune tmine, lakše

82 JuCijus ’E vota
 V sp o n na LangkofeC

reći no uraditi. Ne mogu samo rukama da pronađem put na-

trag; ne znam šta me čeka ako i kad bi uspeo da savladam ovu
ili onu neposrednu prepreku. Moram da ostanem hladan, da
kontrolišem nerve i da zadržim stalnu koncentraciju. Morao
sam da se spustim, na ovaj ili onaj način. I tako sam započeo
ovaj neverovatni silazak u tamu i prazninu, oslanjajući se jedino
na okretnost mojih udova, puzeći veoma polako duž zida pla-
nine, s uvećanim čulom dodira i opreznosti. Moja noga traži i
klizi nadole, držeći telo, ma kako nestabilno, u ravnoteži sve
dok ne stane i ne reskira; rizik je pustiti ruku a da ne znaš hoće
li se telo održati ili ne. Veoma bi mi laknulo svaki put kada bih
osetio novo uporište i kad bih povratio ravnotežu. Telo je posta-
lo jedno sa stenom, a pokretano je instinktivnom spremnošću i
neočekivanom i natprirodnom lucidnošu. Osećanje da ne znam
gde se nalazim ne nestaje - tama je, a izgleda da se neprestano
krećem u njoj, postala nešto trajno, materijalno, gusto.
Iznenada, učini mi se da sam ugledao bljesak. Je li to
moguće? Da! Svetlo treperi i ide ka meni. Čujem da neko viče u
mom pravcu. Odgovaram glasom koji ne liči na moj. Svetlo se
ubrzano približava, gotovo poskakujući; kako je to moguće čak
i da je vodič trčao? I nakon samo nekoliko minuta mogao sam
u tami prepoznati konturu lica Franca Brošeka. Viče mi: „Ovim
putem! Uspeo si!” Austrijski vodič se skokom uspinje k meni i
nudi mi konopac. „Veži ga oko sebe! Na obronku smo. Mislio
sam da neću moći da te pronađem. Krenimo!”
Sada shvatam da se na steni nalazi i drugo svetlo. Nosi ga
Karlo De Nec, italijanski planinski vodič. „Gde ste dovraga
krenuli?”, pitam ih. „Zar misliš da smo nas dvojica došli skroz
dovde samo da bi pokupili ludaka poput tebe?”, kaže De Nec.

<RazmišCjanja o vrfiovima 83
 Isk u stv a

,,Za ime boga, moramo da pronađemo još šestoro ljudi koji će

provesti noć na glečeru!”
Malo kasnije, moje noge dotiču zemlju nakon šesnaest sati
avanture. Visoko gore, dva svetla nastavljaju marš kroz ve-
liku i mračnu siluetu planine Langkofel koja usamljeno izra-
nja nasurot zvezdanom nebu. Dole, svetla zaklona obećavaju
zasluženu večeru i udoban ležaj.

84 Judjus 'EvoCa
 11

LED I DUH

rtler. Prošla noć je bila olujna. U zoru, dok zurimo iz

O planinarskog doma Pajer, nadu nam daju prodori plavog

neba vidljivog kroz nalete oblaka koji se brzo kreću. Odlazi
prema glečeru da bi dosegli najviši vrh masiva Ortler. Na vrhu
planine Tabarete (gde nalazimo skeletni putokaz i ostatke neke
barake koja se urušila pod težinom snega), vraćaju se magla,
vetar i oluja. Uprkos svemu nastavljamo napred, pošto se u
blizini nalazi još jedna grupa s vodičima koji su, zahvaljujući
brzom opažanju raspuklina, sposobni da se orijentišu i da iznađu
pravi put u ovoj beloj masi, u kojoj se sjedinjuju nebo i sneg.
Tako nastavljamo, polako ali sigumo, svako-toliko zastajući
kad snaga vetra zapreti da nas oduva i da nam oduzme dah.
Nosimo tešku odeću, debele rukavice i skijaške maske koje su,
pod udarom hiljada vejućih čestica, postale gotovo čvrsti ko-
mad leda. Umomim korakom prelazimo preko svežeg snega, u
koji nam noge tonu sve do butina, boreći se da pronađemo čvrst
oslonac za nogu na strmini.

<Razmišljanja o vrfunnma 85
 Is^ u stva

Konačno vidimo vrh - ili ono što bi trebalo da bude vrh;

ne samo da po ovakvom vremenu jedva možemo gledati, već
i svaki deo glečera liči svakom drugom delu. Naši tragovi u
snegu su već nestali: bilo je dovoljno nekoliko minuta da ih
oluja izbriše. Čak ni tri vodiča u ostalim grupama ne mogu da
pronađu put; jedva da smo u stanju razaznati njihove siluete dok
svojim sekirama za sneg tu i tamo ispituju tlo, trudeći se da iz-
begnu pad u neku skrivenu pukotinu.
Ali iznenada, dolazi do transformacije - prizor koji se nikada
neće moći zaboraviti niti opisati rečima. Nakon snažnog naleta
vetra svuda unaokolo javlja se jasnoća; ialco još uvek ne otkriva
ni nebo ni zemlju, stvara prozračnu i nematerijalnu atmosferu.
Kroz ovaj milje prodirali su tihi talasi svetlosti, nalikujući iz-
disajima ili cvokotanju, kao da je u pitanju neki živi organizam.
Siluete članova ostalih grupa izgledaju kao da lebde u vazduhu,
bez senke, bez težine. Čini se kao da je sećanje iz grčke prošlosti
oživelo i da nam se ukazuje: baš kao u drevnom mitu, eterična
tela (pneusomata) lutaju po poljima svetlosti u duhovnim zem-
ljama heroja i blaženih.
Ovaj prizor je potrajao samo nekoliko sekundi. Nakon toga,
usledili su iznova magla i vetar. Konačno se vraćamo zemlji,
čvrstom i paklenom okruženju, stvarima načinjenim od pro-
padljive čvrstote i oblicima podložnim rađanju i propadanju
pod monotonom dnevnom svetlošću.

Vajskugel. Onima koji poznaju glečere, uspon na planinu

Vajskugel (3800 metara), sam po sebi, i nije velik poduhvat. Iz
malenog italijanskog planinslcog doma, sagrađenog na posled-
njim stenama neposredno pre leda, krećemo na glečer dugim,
strpljivim obilaskom što nam omogućava da izbegnemo pro-

86 JuRjus ‘EvoCa
 L ed i duf

store obeležene velikim raspuklinama. Dolazimo do prolaza;

iza njega leži put što vodi pravo ka vrhu. Put se završava str-
minom koju je tehnički lako savladati zahvaljujući pogodnom
snegu koji dopušta čvrsto uporište kalco za naše metalne đonove
tako i za kuke i sekire za sneg.
Ipak, novo iskustvo jeste silazak, koji se pokazao kao avan-
tura, duž austrijske strane, budući da nam informacije dobijene
s naših mapa nisu bile od velike koristi u ovoj beloj pustinji; na-
leti magle zaklanjaju vrhove od našeg pogleda, lišavajući nas
vrednih orijentira.
Nakon nekoliko sati uspinjanja u pravcu severa, mislili smo
da ćemo pronaći čvrsto tlo i novi put iza grupe stenja. Ono što
smo pronašlli bilo je zapravo more leda, ogroman ukrućeni
ledeni tok, skoro ravan, ne beo već siv - gotovo sjajan, olovno
sivkast - koji ieži između dve obale oblog stenja i peska, čas
cmog, čas crvenog. Svud unaokolo je grobna tišina, pustinjska
pustoš, potpuno odsustvo ikakvog oblika života i boja.
Um često instinktivno iz reČi izvlači nedefinisano značenje
povezano sa tajanstvenim analogijama. Reči koje mi na ovom
mestu padaju na pamet jesu: „dolina prokletstva.” Ne znam
zašto. Izgleda kao da je ovo podmčje bilo pogođeno nekom
kletvom ili nečim što se ne može ukloniti ni za čitavu večnost.
Ovo stenje, kao gromom razvaljeno, survalo se sa vrhova i sada
leži kao tragično, otužno i beznadežano mrtvo telo. Kao da je
ovaj ogromni zaleđeni tok nekada bio živ a sada je postao siva,
bezimena i jednolična masa, ili kao da je svetlost pokopana u
olovno sivu kmtost.
Ove pomešane analogije odnose se i na još jedan element:
beskonačnost, večnost. Već nekoliko milja išli smo po mut-
nom ledu, nadajući se da ćemo ugledati kraj; ipak, pred nama

<Razmiš[janja o vrhovima 87
 Isk u stva

se nastavlja jednak scenario, neprestano isti, obeshrabrujući,

bez varijacija. Koračamo istim krajolikom između dve uklete
obale stenja. Hodali smo i uspinjali se već desetak sati otkako
smo napustili planinarski dom. Sada su rančevi počeli da ,,ubi-
jaju” naša ramena a snaga je počela da nam ponestaje. Ipak,
jedino možemo nastaviti napred kroz ovu „dolinu prokletstva”,
automatski, bez ikakve nade u unutrašnju ili spoljašnju potporu
pre nego što padne veče.
Do sumraka smo već bili napola u delirijumu od iscrplje-
nosti, no sivi led se konačno završavao pretvarajući se u
žućkastu i uzburkanu vodu koja traži put kroz beskrajne stene
i morenički šrut. Sledili smo ovu reku i konačno smo na stenju
poviše nas ugledali prvi i jedini znak Ijudskog prisustva: li-
neamu građevinu, nešto između bavarskog i modemog stila,
belu kao kost ili ogoljeni nerv. Apsurdnom mentalnom asoci-
jacijom podsetila me na priču o prokletom imanju Pad kuće
Ušer, E. A. Poa iz 1845. Ova građevina bila je Hohjoh-hospic,
prvi austrijski planinarski dom, izvrsno mesto za odmor, ispu-
njeno srdačnim ljudima i puno dobre hrane. Iskustvo iz „doline
prokletstva” polako tone u moju podsvest.

Obervalderhite ( Gros-Glokner). Veče se tiho spušta na

glečer i na stenu koja podseća na ostrvo, a na kojoj leži plani-
narski dom. Iznutra dopiru jeka pesme i odsjaji svetlosti; odla-
zim sam pokraj stena, sledeći stazu po snegu, u pravcu Vajsbah-
homa. U ovakvom okmženju duša koja je otvorena za nova
iskustva može osetiti neizrecivu nostalgiju i duboku žudnju za
beskonačnim i bestelesnim. Ovo je prizor novog tipa pustinje i
novog lica tišine. Iza mene večemja izmaglica izranja iz doline
ispod nas, dozvoljavajući nam jedino da vidimo zaleđene

88 JuCijus ‘EvoCa
 L e d i dufi

vrhove. A vrhovi, obasjani poslednjim odsjajima, stoje vi-

soki i uzvišeni; još jedino oni zadržavaju svetlost na nebu, iz-
gledaju bestelesno, u isto vreme i blizu i veoma daleko, poput
sećanja, poput tihih utvara. Predamnom leži sivo-zelena voda
koja podseća na more, u kojoj je teško razabrati nebo od snega.
Jedva vidljiva staza koja vodi ka vrhu daje jedini ritam; poput
traga pustinje na duši, blagoslovena i bolna usamljenost.
Žudim da nastavim. Sve je veoma daleko, zaceljeno, za-
boravljeno. Blažena noć spušta se na mene. Osećam pojed-
nostavljenje moje duše i svih stvari.
I konačno, na nebu nadamnom prve zvezde počinju da pro-
viruju.

RazmišCjanja o vrfiovima 89
 12

DOLINA VETRA

akon mnogo huke i buke, zviždeći i cvileći duž obro-

N naka, izgledajući kao da, bez obzira na cenu, više ne

može načiniti ni metar, minijatumi voz iz Merana konačn
je, iz belog oblaka pare, stigao u Male, poslednju stanicu na
planu puta. Silazimo s voza i moj prvi utisak van ugrejanog
kupea jeste kao da me neko zagnjurio u ledeno hladnu vodu.
Vazduh je izuzetno suv i hladan. Svud unaokolo su visoke pla-
nine pokrivene snegom. Niže se nalaze doline, velike guste
mase crveno-zelenog drveća - najudaljenija stabla imaju neku
metalnu, gotovo tamno plavu boju. Vrh planine Ortler izranja
daleko u pozadini; čini se nebeskijim i sjajnijim od leda, gotovo
kao da je od nekog mnogo vrednijeg materijala.
Železnička stanica (ako ovaj mali švajcarski kiosk možemo
nazvati stanicom) gotovo je napuštena. Nekolicina putnika
brzo se razišla. Grad takođe izgleda napušten, izuzev što dim-
njaci ispuštaju oblačiće dima u plavkasto popodnevno nebo.
Ogromne slike i natpisi ispisani gotskim pismom na panoima

<
R flzmiš[janja o vrHovima 91
 Isk u stva

sa glavnog trga podsećaju nas na pozomicu nakon završetka

predstave. Zaustavljamo neznanca s kapuljačom koji je upravo
izišao iz hotela „Jednorog” : ,,Wie weit bis Reschen?” ,JDrei
guten Stunden,” odgovorio je. Potrebna su nam ,,tri dobra sata”
da bi stigli na naše nameravano odredište, jezero Resija. Sada
su dva sata poslepodne i bilo bi gubljenje vremena čekati na
sutrašnji autobus. Odlučismo da nastavimo pešice i da popi-
jemo zasluženu šolju čaja kad stignemo. Pratimo mali put koji
započinje kod poslednjih gradskih kuća i koji se uskoro useca
u jedan veći put što povezuje dolinu Resija s Austrijom. Čim
smo izišli na otvoreni prostor, nezaštićeni pobočnim planinama
iznad Malea, suočili smo se iznenada s neočekivano snažnim
vetrom koji beše ravan vetrovima koje smo osetili jedino
na veoma visokim vrhovima na švajcarskoj granici. Vetrovi
obično duvaju u naletima i promenjljivo, zastajući, ubrzavajući
i nanovo započinjući; ono što smo iskusili nije bilo ni nalik
tome. Zamislite stalni, nepromenjivi i neprestani tok vazduha
koji proizvodi ventilator. Zatim, ako bi ovaj intenzitet umnožili
što je više moguće puta, i ako zamislite da je, strašno, bolno
i ledeno hladan - imaćete apstraktnu predstavu o onome što
smo mi osećali. Dolina Resija jeste prolaz koji je sasvim otvo-
ren sa svoje seveme strane. Dalje ka sevem ne postoji ni jedan
značajniji planinski lanac koji bi štitio udolinu. Seveme atmo-
sferske stmje, koje se mogu formirati čak i na Baltičkom mom,
mogu veoma lako jum uti u dolinu. Začudo, ova moćna masa
vazduha je nečujna dok prolazi dolinom; nema hučanja i zavi-
janja vetra, jer ne postoji ništa sred smrznute cme zemlje pod
velikim belim nebom o šta bi vetar udarao. Nema tragova vege-
tacije, nema kuća - samo surovost i metalni obris linija u veoma
suvom vazduhu. Nema vode, samo veoma beli ledeni kanali.

92 Judjus <
Evota
 (DoCina vetra

„Dobra tri sata do Resije.” Nisam znao koliko tačno sati to

traje. Nije preterivanje ako kažem da smo se na svakom mi-
limetru puta borili protiv neverovatnog sevemog vetra koji vam
lomi gmdi, seče dah, peče oči, na svalci način pokušava da vam
strgne kaput. Već smo bili u olujama kada smo se uspinjali na
vrhove, ali ovo je jedno sasvim dmgačije iskustvo; išli smo po
ravnom tlu, nije bilo oluje, bez upuštanja u stvamu akciju, uz
malu ili nikakvu vidljivost zbog divljeg vetra, usred pustog
statičnog krajolika okarakterisanog odsustvom sveg ljudskog.
Gmbi i paradoksalni elementi ove situacije sprečavaju nas da se
okrenemo nazad. Ali da bi dosegli naš cilj potrebna nam je is-
tinska koncentracija, upomost koja počiva ne na fizičkoj snazi,
već na metodu, automatizmu, neosetljivosti i neuznemirenosti;
to je stvami ispit. Kada se sve uzme u obzir, ovo se ne razlikuje
mnogo od marša u pustinji, pod nemilosrdnim suncem, kada u
mislima ne ostaje ništa izuzev nepokolebljive volje, koja vas
tera da automatski nastavite. Resija, okupana u sutonu, izgle-
da kao napušteni grad u predvečeije velike kataklizme, ili na
grad koji je evakuisan pod pretnjom neke tajanstvene pošasti.
Nema tragova života; ovo je zaista pust prizor. Svako toliko,
nanosi snega i delići leda uzleću sa krovova kuća u vazduh.
Nastavljamo, gotovo sa stavom vojne patrole koja pretražuje
neko podmČje. Iznenada ugledasmo glavnu gmpu kuća i crkvu;
u daljini vidimo obasjane prozore ispod hotelskog znaka.
Pred hotelom vidimo kratko stepenište i masivna vrata od
cmog drveta; konačno, evo nas u „nibelunškom” okmženju
prepunom tople izmaglice od duvana, alkohola i dima iz peći.
Teško je proceniti veličinu sobe; ispunjena je ljudima koji
pričaju, šapuću, zabavljaju se i piju. Prizor liči na čudesno
mnoštvo senki obešenih ili usidrenih u dimkastu atmosfem,

<RazmišCjanja o vrfiovima 93
 Is^ u stva

prožetu svetlošću, blagim plavkastim spiralama i zasićenu svim

vrstama mirisa; topla je i živa poput životinje.
U Dolini vetra ljudi tokom ovog dela godine žive zatvoreni
u kućama.

Čega još treba da se sećam sa ove ekskurzije na italijan-

skoj granici? Šume u zimu, skijanja, velike bele panorame koje
smo promatrali sa vrhova, oštrina na dvanaest stepeni Celzijusa
ispod nule pod sjajnim jutamjim suncem. A opet, nijedna od
ovih stvari nije bila ništa posebno.
Pre svega, sećam se doživljaja na jezem Resija jedne noći.
Verovali ili ne, tamo smo podigli mali noćni klub. U kući koja
je ličila na manastir, a koju su podigli francuski plemići, izbe-
glice s kraja osamnaestog stoleća, neko od nas je pronašao
gramofon i, gle čuda, džez ploče Vunder-Bara. Tako je rešen
problem šta raditi noću.
Zapaljena je velika vatra. Umesto da pijemo vino, pili
smo rum i višnjevaču. Plesali smo, a kad smo već bili opi-
jeni započesmo raspravu o raznim stvarima. Zatim smo izašli u
noćnu šetnju na dvadeset dva stepena ispod nule.
Neko je došao na ideju da odemo na jezero. Bila je mrkla
noć. Pokušajte zamisliti beskrajnu ravan cmog kristala, koja se
prostire kilometrima, glatku poput ogledala: sleđeno jezero je
upravo tome nalikovalo. Snežni vrhovi sa obe strane doline i
neverovatno zvezdano nebo odslikavali su se na ovoj površini u
magnetnom skladu; osetismo se uhvaćenim između dve iluzije
ili između dvostmke providnosti. Zamislite, ako je to moguće,
kako je bilo nastaviti ka sredini jezera bez skija, pod udarom
sevemog vetra, u fizičkom i duhovnom stanju lucidne intok-
sinacije u kojoj alkohol, priroda i unutrašnji zanos igraju svoju

94 JuCijus ‘EvoCa
 <DoCina vetra

ulogu. Ipak, nije moguće da oni koji to nisu doživeli shvate šta
znači kad vam led puca pod nogama.
Tokom noći, zahvaljujući naglom padu temperature, do-
lazi do pucanja dubokih naslaga leda potopljenih u vodu jezera.
Kada se to dešava, može se čuti rika i glasna buka koja strašno
odjekuje duž cele ledene kore jezera, i prenosi se kroz dolinu
strašnim odjekom. Ovo zapravo ne predstavlja stvamu opa-
snost, budući da ovi lomovi ne dosežu do površine. Ipak, ose-
titi pod nogama, potpuno iznenada, riku koja prerasta u glasnu
tutnjajuću buku i potom odzvanja u planinama, isto je kao da
slušate glas same zemlje. Čini se da će vam se pod nogama
otvoriti ambis. Ovo je doista veoma zastrašujuće iskustvo koje,
kao i iskustvo zemljotresa, ledi krv u žilama. Ono pobuđuje
praiskonsko, čudesno i zastrašujuće osećanje koje leži uspa-
vano u veoma drevnim dubinama naše prirode. Detalji te noći
zauvek su urezani u moje sećanje: neverovatna studen; čudesno
zvezdana noć; reflektujući, sjajni sneg svuda oko nas; osećaj
uzbuđenja pomešan s lucidnom tenzijom; savršena mentalna
ravnoteža; i užasavajuće primitivan osećaj koji se izdiže iz du-
bine jezera u potpunoj tišini doline. U ovim okolnostima može
se razumeti kako je moguće, bez retoričkih preterivanja, govo-
riti o trenutku u kome se nadilazi običan život. Dolina vetra i
noć provedena na zamrznutom jezeru zauvek će ostati u mome
sećanju.

<Razmiš[janja o vrhovima 95
 13

USPON NA
GROS-GLOKNER

sihološka motivacija koja nas je vodila da se na najviši

P austrijski vrh, Gros-Glokner (3798 metara), uspinjemo

najtežim putem (staza Palavićini), bila je dvostrana.
Prvo, moju grupu je na ovu ekspediciju vodio unutrašnji im-
puls da se bude različit od svih ostalih, a koji se redovno budi
u nama svaki put kada posetimo austrijske ili nemačke planine.
Ovi vrhovi tokom leta postaju, manje ili više, okupljališta svih
vrsta ljudi koji slede uobičajenu rutu. S moje strane, priznajem
da zaostajem za vremenom i za savremenim idealima; lično i
dalje podržavam i branim aristokratski pogled na planinu kao
na domen nekolicine privilegovanih. Verujem da je planina-
renje više asketsko delanje i put ka duhovnom oslobađanju
nego demokratski sport dostupan mnoštvu. Ipak, u ovom kon-
tekstu nemam nameru raspravljati o principima. Ako priznamo
da je dobra i drušveno korisna stvar za ljude svih društvenih
klasa, uzrasta i oba pola da putuju iz grada u prirodu, i da, na
prirodan način, iskuse poduhvate, koji se obično izvode shodno

<Rflzmišfjanja o vrHovima 97
 Isk u stva

drugačijem značenju, onda se sa sigumošću može pretposta-

viti da nemački narod prednjači nad svim ostalim evropskim
narodima. Ostavljajući po strani svako procenjivanje ovog
feno-mena, želim jedino objasniti razlog zašto u potpunosti od-
bacujemo ideju da se na planinu popnemo uobičajenom mtom
(krećući od Adlersruehitea i prelazeći Mali Glokner). Držali
smo da ovom pravcu još samo nedostaje saobraćajac da usme-
rava saobraćaj duž puta koji je vremenom postao vrstom pravo-
ugaonog rova.
Tako je naša prva motivacija, koja se javila gotovo kao
prirodna reakcija, bila želja da što je kraće moguće budemo u
„dobrom dmštvu” i da Gros-Glokner osvojimo novim pravcem
koji je još zadržavao elemente izolovanosti, izazova i rizika.
Ovde nastupa naš dmgi podsticaj.
Prelistavajući stranice najpoznatijeg i najcitiranijeg vodiča
za planinske regije, pronašli smo da je opis pravca Palavićini
ispisan gotovo alarmantnim izrazima. Pre svega, označen je kao
šesti stepen težine i kaže se da je ausserst schwierige und gefa-
hrvolle (odnosno, da je izuzetno težak i prepun opasnosti). Kao
dmgo, uspon je pokušan dvaput, prvi put 1889. i ponovo 1923.
Vodič je procenjivao trajanje uspona na između deset i dvanaest
sati; to je značilo da postoji mogućnost da nas, ako bude nekog
kašnjenja zbog nepogodnih atmosferskih prilika, sumrak i noć
zateknu nasred vertikalnog ledenog zida. Treće, da bi se izivršio
ovaj zamašan scenario, vodič je upozoravao čitaoce da će biti
neophodno u ledu načiniti ne manje od dve i po hiljade koraka!
Iako tada nismo znali da je ova informacija netačna, sma-
trali smo da su ove činjenice dovoljno zastrašujuće da drže po-
dalje obične turiste koji su punili standardni pravac, i da nanesu
oblak zebnje nad veoma zahtevnim usponom. Što se nas tiče,

98 JuCijus <EvoCa
 V sp o n na Cjros-CjCofiner

mi nismo uzimali ova upozorenja za ozbiljno zato što smo znali

za tendenciju vodiča - posebno nemačkih - da preuveličavaju,
a i zato što su teškoće uspona po čistom ledu uvek vezane za
uslove datog vremena. Što se tiče ovog poslednjeg mogli bi se
pozvati na lično i određeno iskustvo uspona, veoma sličnog
usponu stazom Palavićini, po zapadnoj strani istočnog Liskama
(koji se nalazi na masivu Monte Roza), koji se takođe smatra
veoma teškim usponom.
Kada smo došli do masiva Gros-Glokner vremenski us-
lovi nisu mogli biti bolji. Gotovo nedelju dana je iznad 2500
metara padao sneg, a zatim su usledili prelepi sunčani dani.
Nismo očekivali da ćemo se, bez obzira na strminu planinskog
lica, suočiti sa ledom ili sa slojem mekog i nepostojanog snega
koji pokriva led (najgori mogući scenario), već smo očekivali
sneg smrznut preko leda. Nadali smo se da ovaj sneg neće biti
isuviše tvrd. A ako bude, bićemo prinuđeni da se uspinjemo
usecajući korak po korak. Ako bi, pak, bio suviše mekan, neće
biti dovoljno čvrst da izdrži našu težinu. Devetnaestog avgusta
1934. započeli smo uspon koji se, što se tiče težine i utrošenog
vremena, nije pokazao toliko teškim kakvim ga je predstavljao
turistički vodič.
Uspona se poduhvatila tročlana družina povezana konop-
cem: Italijan i gospodin, Karlo Rosi di Lauriano; Britanac,
Ser Edvin Grant D af i ja. Dan ranije smo bili otputovali do
Obervalderhitea da osmotrimo mali planinski dom usidren na
cmoj steni, štrčeći poput kakva ostrva sa masiva Gros-Glokner.
Odatle sam, uz pomoć moćnog dogleda koji smo pronašli u
planinarskom domu, iscrtao skicu planine i proučio rutu kojom
smo nameravali ići.
Pre nego što smo nasmuli na lice planine, morali smo, na

<RazmišCjanja o vrhovima 99
 Isk u stv a

nesreću, izgubiti mnogo vremena da bi stigli dotle. Išli smo

preko mora leda koje je ležalo ispred planine, zatim preko
Pastercenglečera, raspuklog lednika prošaranog još sitnijim pu-
kotinama. S jedne strane, gubljenje tako mnogo vremena na
ovaj pripremni deo razlog je što smo na planinskom zidu bili
baš kada je sunce počelo topiti sneg, čineći ga nesigumim. S
druge strane, dok se tzv. more leda može lako preći i u mra-
ku, idući iz Obervalderhitea, ili iz bližeg Hofmanshitea (što
smo učinili mi), isto se ne može reći za deo odmah podno pla-
ninskog zida, posebno pri gore opisanim okolnostima. Pošto
jedva prekrivaju raspukline i klisure, obilne snežne padavine
predstavljaju stalnu pretnju i zaista je potrebna barem mini-
malna količina svetlosti da bi se napredovalo sa izvesnim ste-
penom sigumosti, te da se ne bi svakim korakom ispitivao sneg
duž puta. Idemo udesno gde neke stene nedvisuju more leda i
gde nam se jedno brdašce zbijenog snega pokazuje od koristi.
Zatim nastavljamo longitudinalno, krećući se gotovo uporedo
sa raspuklinom koja okmžuje Glokner masiv. Konačno smo
dosegli mesto, na početku staze Palavićini, gde je raspuklina
prekinuta zahvaljujući lavinama.
Što se tiče tehničkog aspekta ovog uspona nema se mnogo
toga reći, što je slučaj sa gotovo svim usponima po ledu nasu-
prot usponima po stenju.
Prvi deo nakon rascepa bio je u odličnom stanju; zbog
obmšenog i nagomilanog snega ne predstavlja ozbiljan pro-
blem. Kako napredujemo, nagib postaje sve veći (šezdeset i pet
stepeni prema vodiču koji imamo sa sobom); uspon će zahte-
vati dosta vremena ako budemo slepo pratili sve potrebne mere
opreza. Što se nas tiče, sretni što nismo naišli na vrstu snega
koje smo se plašili, započesmo uspon navaljujući na planinu,

100 JuCijus ‘E volk

 V sp o n na Qros-Q[okner

odnosno, brzim koracima, dosta rizično oslonjeni na sekire za

sneg koje smo pobadali ispred sebe. Nastavili smo ovako sve
dok, iscrpevši energiju i brzinu u ovim kratkim trkama, nismo
započeli sekirama da ukopavamo čvrste oslonce da bi se mogli
ispraviti i održati ravnotežu - ili bar da, oslanjajući se o led, za-
stanemo na nekoliko sekundi da bi uhvatili vazduh za sledeći
kratki trk. Ovaj metod nam je omogućio da sačuvamo značajno
vreme. S jedne strane, rizičnije je nego nastaviti uobičajenim
hodom (pri kom se usvajaju recipročne mere sigumosti), ali s
psihološke tačke gledišta, ovakvo napredovanje omogućuje da
se održe tenzija i duh osvajanja, čiji je uticaj na naše nerve i
fizičke sposobnosti daleko od beznačajnog.
Došlo je vreme kada više nije moguće nastaviti na ovaj
način a da to ne bude veoma nesmotreno, jer zid planine po-
staje sve više gladak. Iscrpljivanjem energije u jednom prodoru
rizikujemo nedostatak snage da izdubimo mesto za odmor, s
obzirom na to da se led odsada može probiti jedino sekirom za
sneg. Sunce, čiji uspon na nebu gotovo da prati naš uspon na
planinskom zidu, pmža izvesnu pomoć, omekšavajući površinu
leda. Pokušavamo da se pomerimo još više ulevo, ka stenama,
da bi ponovno stali na bolji sneg. Na nesreću, iza izvesne tačke
naišli smo upravo na suprotno: svež sneg koji se nije smrzao
tokom noći i koji, s obzirom na nagib, preti da se obmši i da
nas povuče u dolinu ispod nas. Zato se nakon dva, tri cik-caka
vraćamo središnjem kanalu. Ovo je najteži i najopasniji deo us-
pona; u isto vreme, ovo je deo koji je na naše duše ostavio ne-
izbrisive impresije.
Viseći, bez mogućnosti bekstva, na sredini zida - zausta-
vljeni između svetlosti i zaslepljujućeg leda, daleko od svake
smetnje ili entuzijazma; gumuti u čeličnu lucidnost, u apsolutnu

<RazmišCjanja o vrfiovima 101

 Isftu stva

kontrolu svih psiholoških i fizičkih faktora potrebnih da bi se

stvorila ravnoteža, koju može lako ugroziti svaki nepredviđeni
element - suočavamo duhovni aspekt doživljaja planinarenja,
doveden do ekstrema. Osetiti se samim u nemilosrdnom svetu,
jedino sa sopstvenom snagom kao osloncem; učestvovti u in-
timnom dijalogu s najdubljim i najtajanstvenijim silama bića;
biti probuđen za čistu, oštru dimenziju koja nas gotovo ospo-
sobljava da učestvujemo u prevazilaženju i indiferentnosti
naspram ljudskog domena, u veličanstvenim i sjajnim vrhovim
nalazi svoj najbolji simbolički prikaz.
U ovakvim uslovima uspinjanje po ledu može biti bolje
iskustvo od uspona po stenama. U ovoj vrsti iskustva, pored
gore pomenutih unutrašnjih utisaka, postoji još jedan neobičan
osećaj - osećaj sudbine ili neka vrsta ljubavi prema sudbini.
Stena uvek predstavlja jasan obllik: ona je čvrsta, uvek ista. Da
bi se savladala potrebni su snaga, pokretljivost i sposobnost da
se izaberu i iskoriste pravi hvatovi, koji neretko mogu da se
isprobaju unapred. Nasuprot tome, led može da se omakne u
svakom trenu. Zato je nemoguće da se, kao živi element, u mi-
slima ne pojavi ideja o prepuštenosti sudbini, ideja da se po-
stane jedno sa sudbinom, s obzirom na to da se ne čine stotine,
već hiljde koraka na strmom zaleđenom zidu, koji može da se
odroni ili omakne iz najmanjeg razloga. Ako se santimetri ili
ako milimetri leda omaknu, to je dovoljno đa noga klizne i da
se nesretni planinar surva u ambis.
U ovoj vrsti uspinjanja nije moguće penjati se korak po
korak niti pronaći čvrsto uporište za nogu (a ne samo za pre-
dnji deo sekire), a da se ne utroši suviše mnogo vremena. Ipak,
manifestovani osećaj sigumosti, praćen neobičnom lucidnošću
misli i pokreta, ima gotovo nadljudski karakter. Ako nas, po

102 JuBjus <EvoCu

 ‘V spon na (^ros ^ tokn er

pitanju spoljašnje pomoći, usponi poput ovoga ostavljaju sa-

mima sa sobom, u isto vreme nas, što se tiče unutrašnje dimen-
zije, povezuju s nečim što je veće od nas samih. To je akcija
koja je, na dubok i preobražujući način, povezana sa sudbinom,
shvaćenom za jedan viši zakon koji, na prikladan način, una-
pred određuje odnos tajanstvenih sila stvari sa silama svih živih
bića. Gotovo bi mogli reći da ovakva značenja, kakva se izdižu
iz doživljaja leda i visokih planina, nalaze svoj nesvesni i tihi
izraz u slici velikog krsta koji se nalazi na vrhu Gros-Gloknera:
taj krst - nepokretan, načinjen od čelinih šipki i okovan ledom
- gotovo je sveobuhvatni simbol kosmičke strogosti, žrtvenog
posvećenja, sudbine i transfiguracije.
U jednom trenutku uspon se usporava. Zbog izuzetno toplog
popodnevnog sunca ne možemo nastaviti približavanje središtu
ledenog kanala bez ozbiljne opasnosti. Delići leda i stenja
počinju da se odranjaju odozgo, probadajući vazduh poput ta-
neta; štaviše, tu su i mala snežna klizišta koja mogu pretho-
diti većima, a koja mogu da nas povuku nadole. Nakon neko-
liko cik-cak koraka, odlučismo da se pomerimo ulevo, ka liniji
tzv. Nord-Grat, prevoju od cmih stena.
Ovde se susrećemo sa istim problemom, odnosno, sa pre-
delom veoma glatkog, čvrstog i tankog leda, ali s prednošću
pouzdanog oslonca što ga, s vremena na vreme, nudi sama
stena. Ovaj prevoj nas vodi pravo do Obere Glokneršartea, ma-
log sedla koje se može videti između dva najviša vrha. Ovde se
završava Palavićini mta stapajući se sa običnim putem u jednu
zaleđenu krestu široku jednu stopu, oko koje zjapi ambis, a
koja opet nosi veoma duboke i sigume tragove stvorene stal-
nim protokom ljudi. Nakon ovog prevoja ubrzano dosežemo
vrh uspinjući se preko velikih ravnih stena na kojima smo

<I(azmišCjanja o vrhovima 103

 Isk u stva

se osigurali metalnim kablovima i klinovima. Na vrhu naila-

zimo na uobičajenu gomilu ljudi koju srećemo i u planinarskim
domovima: ljudi s vodičima, konopcima, kamerama i dogle-
dima. Dogledom smo uspeli da uočimo tragove koje smo osta-
vili na snegu tokom našeg neverovatnog puta koji smo pratili
sve do vrha.
Nakon što smo ostavili Hofmanshite u četiri sata izjutra, na
vrh smo se konačno uspeli u četiri sata posle podne. Ipak, dobar
deo tog vremena smo proveli spuštajući se od doma do nivoa
mora leda, a zatim prelazeći glečer sve do poslednje raspukline.
S obzirom na uslove s kojima smo se suočili, ne mislim da eti-
keta „izuzetno težak” pristaje ovom usponu, iako je zaista opasan
i strm. Usecati lcorake u led zapravo je neophodno samo na ne-
kim delovima, pod uslovom da je planinar obdaren agilnošću,
hrabrošću i sposobnošću da izmeri svoje korake, i pod uslovom
da na osnovu ovoga ne pokušava preokrenuti uspinjanje u ola-
kotni posao da bi se stekla što veća sigumost. Opet, sigumost
na ovakvoj vrsti planinskog zida, izloženog od početka do kraja
vremenskim uslovima, uvek je relativna stvar.

104 JuCijus <EvoCa

 14

RAZMIŠLJANJA
O VRHOVIMA

on Blan, Juli. Uspinjali smo se nekoliko dugih sati iz

M tmine doline do svetlosti vrhova. Išli smo od tamne

i guste, gotovo nibelunške, jelove šume, prožete gustom
glom, preko viših predela prelcrivenih stenjem i usamljenim
morenama. U zoru smo, konačno, stigli do ruba nižeg glečera.
Ovaj predeo, kao što mu i ime (Mer de Glace) kaže, iz daljine
podseća na ogromno vodeno telo koje se smrzlo i pretvorilo
u ravnu i jednobraznu masu. Izbliza, budući da je prošarano
pukotinama i manjim rascepima, podseća na bumo ukrštanje
plavkastih i sivkasto-belih talasa čija je dinamika bila magično
zaustavljena i okamenjena. Prelazimo ovo čudno belo more iz
koga izranjaju vrhovi i tamni grebeni polomljenih stena što
podsećaju na tjordove, ostavljajući za sobom pustu maglu koja
i dalje pokriva dolinu. Idemo preko mostova, ledenih ambisa,
i uz zidove planine, koristeći se sekirama, konopcima i kram-
ponima dok oko nas počinje da se širi jasna i blještava sve-

<Rgzmiš[janja o vrhovima 105

 Isfcustva

tlost. Prelazimo nekoliko kratkih, strmih zidova stenja, a zatim i

nekolilco zaleđenih okuka. Konačno dosežemo vrh.
Stojimo na granici. Oko nas kružni horizont: more sačinjeno
od mnoštva planinskih lanaca, čas stenovitih, čas ledenih, koji
se nadovezuju jedni na druge i koji, zahvaljujući različitim oso-
binama i različitoj udaljenosti, poprimaju sve nijanse boja, sve
dok se, rastapajući se i odajući osećaj beskrajnosti, ne izgube na
dalekom horizontu. Pored toga, oblici vrhova, netelesni poput
utvara, izranjaju u daljini kao da plutaju na bisemoj atmosferi.
Ovo je vreme solamih visina i velike osamljenosti.
Nakon onih dugih sati, tokom kojih će naša odlučna volja
svladavati umor, inertnost i podsvesne strahove tela, gubi
se, poput odjeka, sećanje na svaku brigu i aktivnost života u
ravnici. Štaviše, nastupa dmgačije osećanje sopstva i postaje
sve teže poistovetiti sebe sa tom teškom, zatvorenom i efemer-
nom ljušturom, što za većinu ljudi jeste empirijski ,,ego” . Ovo
iskustvo, ipak, nije mistički brodolom niti sentimentalni osećaj
napuštenosti. Tako je i lirizam nešto što će pre naći svoje
odgovarajuće mesto u literamim kmgovima nego ovde gore.
A ovde, gde samo postoje nebo i čiste, slobodne sile, duša
učestvuje u analognoj čistoti i slobodi, i na ovaj način počinje
da se shvata šta duh zapravo jeste. Duša sve to opaža a pred
mimom i pobedilačkom veličantvenošću nestaju svaki senti-
mentalizam, utilitarizam i svaka ljudska rečitost. Ono što u
svetu duše ima karakter čistote, bezličnosti i moći ovde nalazi
svoj ekvivalent u ledenim visovima, pustinjama, stepama i oke-
anima. Doživljavamo dah svega što je široko kao unutrašnju
silu oslobođenja.
Baš na ovim vrhovima, iza kojih leži dmga zemlja - i iz
sličnih iskustava - može se istinski shvatiti tajna šta je to

106 JuRjus ‘EvoCa

 {'RazmisCjanja o vrfiovim a

imperium u najvišem smislu reči. Istinska imperijalna tradicija

nije iskovana kroz uskogrude interese, kroz uskoshvaćenu he-
gemoniju niti „svetom sebičnošću”; takva tradicija je stvorena
samo kada se herojska vokacija budila kao neodoljiva sila
odozgo, i samo tamo gde je bila pokrenuta voljom da se na-
stavi, prevazilazeći svaku materijalnu i racionalnu prepreku.
Ovo je, napokon, tajna svake vrste osvajača. Veliki osvajači
iz prošlosti uvek su videli sebe kao decu sudbine, kao nosioce
sile koja je morala da se manifestuje i kojoj sve ostalo (počevši
od njih samih, njihovih sklonosti, užitaka i njihovog spokoj-
stva) mora biti žrtvovano. Ovde gore, sve ovo postaje jasno,
neposredno i prirodno. Tiha veličantvenost ovih dominantnih
vrhova, dosegnutih uz rizik velike opasnosti, upućuje na tišinu
univerzalne akcije, akcije koja se kroz ratničku rasu širi svetom
s istom čistotom, istim osećanjem sudbine i s istim elementa-
m im silama poput velikih osvajača; tako, kao iz plamtećeg nu-
kleusa, svetlost zrači i isijava.
Vemjem da snaga koja leži iza čuda Rimskog carstva nije
bila ništa dmgačija od ovoga. U tihoj prepodnevnoj svetlosti,
spora i veoma visoka obletanja jastrebova nad nama u misao mi
donose simbol rimskih legija - orla - u njegovoj najvišoj i naj-
plemenitijoj predstavi. Setih se najsjajnijih odlomaka Cezarovih
spisa u kojima nema tragova sentimentalizma, elokventnih ko-
mentara niti nagoveštaja subjektivnosti, već je u pitanju pre
svega čisto iznošenje činjenica, prost jezik za opisivanje stvari
i događaja, stil koji je poput sjajnog metala, poput vojničkog
osvajanja ovog legendamog heroja rimskog sveta. Setio sam
se, takođe, i reči pripisanih Konstanciju Hlom koje uveliko
otkrivaju skriveni i možda nesvesni impuls rimske ekspan-
zije. Rečeno je da je ovaj vojskovođa, sakupljajući zagonetne

rR gzmiš[janja o vrfioinma 107

 Is^ u stva

tradicije, sa svojim legijama putovao sve do Britanije, ne toliko

da bi izveo vojnički poduhvat ili zbog plena, koliko zbog toga
da otkrije mesto gde „svetlost ne nestaje” te da bi „kontemplirao
Oca bogova”, anticipirajući tako božansko stanje koje, prema
drevnom rimskom verovanju, očekuje imperatore i vojskovođe
nakon njihove smrti. F. Niče je pisao: ,,S one strane Severa, leda
i smrti - tamo je naš život, tamo je naša sreća!”
Kroz simbol i u terminima mračnih predosećanja ova
tradicija nas navodi da shvatimo latentno značenje onoga što
može da se nazove rimskim legionarskim duhom. Ove kohorte
ljudi od čelika, ravnodušnih, sposobnih za svaku disciplinu,
raširile su se svetom bez ikakvog razloga i zaista predodređenog
plana, potčinjavajući se transcendentnom impulsu. Kroz osva-
janje i univerzalno ostvarenje koje su postigli za Rim, maglo-
vito su pojmili predosećanje onog što više ne pripada ljudskom,
predosećanje one aeternitas (večnost) koja je postala nepo-
sredno povezana sa drevnim rimskim imperijalnim simbolom.
Sada i na ovom mestu takve misli mi se javljaju s čudnom sna-
gom. I baš kao što se noću sa uzvišenog mesta mogu, sve do
najudaljenijih horizonata, videti svetla razbacana u dolinama,
isto tako u mome umu izranja ideja o superiomom, utelotvore-
nom jedinstvu nevidljivog fronta svih onih koji, uprkos svemu,
u raznim delovima sveta biju istu bitku, pređvode istu pobunu,
onih koji su nosioci iste neopipljive tradicije. Ove sile se čine
raštrkanim i izolovanim u svetu, a ipak su nezadrživo pove-
zane zajedničkom suštinom koja ima za cilj da sačuva apsolutni
ideal imperium-a i da dela u cilju njegovog povratka. Do toga će
doći nakon što se ovaj ciklus mračnog doba zatvori, kroz akci-
ju koja je duboka i nevidljiva zbog toga što je ona čisti spiri-
tualni intenzitet netaknut ljudskim nemirom, pasijama, lažima,

108 JuRjus 'EvoCa

 (Razmištjanja o vrfiovima

iluzijama i podelama. Ovaj intenzitet označen je mimom i ne-

odoljivom moći ove svetlosti koja sija nad ledenim vrhovima.
Uvek postoje trenuci (retki su, ali ipak postoje) u kojima se
sustiču fizički i metafizički elementi, kad spoljašnje sledi
unutrašnje, formirajući zatvoreni krug: svetlo koje na momente
izbija iz tog kruga sigumo je svetlo apsolutnog života.

(RazmišCj'anja o vrhmrima 109

 15

OLUJA NA MONTE ROZI

vreme kada otvorena žičara koja povezuje Monte

U Ćervino sa glečerom platoa Roza (3500 metara), uslo-

vi za one koji zaista vole planinu i koji se gnušaju turističk
zagađenja bili su idealni. Budući da ovo područje graniči sa
Švajcarskom, do krajnje stanice žičare moglo se doći samo uz
posebnu propusnicu. Tada nije postojalo svetovno, turističko i
pseudo-sportsko zimovalište za one kojima je planina učinjena
lako dostupnom, kao da je u pitanju jeftina vožnja liftom. Bio
sam u društvu vodiča i ta žičara nam je pomogla samo da
dođemo do polazišta, a ne do konačnog određišta, pošto je naša
namera bila da pređemo glečere i stene od platoa Roza do grupe
planina Monte Roza.
Ovaj prelaz je veoma dug, ali nije posebno težak pod uslo-
vom da je vreme lepo i sve dok znamo da se orijentišemo.
Napredovanje kroz krajolik iskonske prirode na dušu deluje
kao oslobođenje; vidik ovde naizmenično otkriva sneg, cme
ili zelenkaste izlomljene stene, te velike prostore s nagomi-

'KflzmišCjanja o vrfiovima 111

 Isk u stv a

lanim kamenim pločama i stenjem kao da su ostaci neke pri-

mordijalne kataklizme. Već duže vreme se spuštamo duž široke
staze na rubu planine; naše oči ponovo posmatraju dobrodošao
i neobičan prizor zelenih polja i drveća. Zatim se opet uspi-
njemo, dolazimo do prelaza gde tragovi koraka i crveni puto-
kazi na kamenju pokazuju pravac ka planinarskom domu Sela
na Monte Rozi. Izuzetno dobro poznajem ovaj pravac. Zato
sam se i zbunio kada se sasvim iznenada, gotovo magično,
staza završila; nema znakova, samo visoke stene i odroni prema
glečeru ispod nas.
Već je veče, mi smo na 3000 metara i hodamo od zore. Nema
smisla da pokušavamo tražiti tragove puta. Konačno, jedva da
razabiremo stazu na nižem glečeru. Spustismo se do tog mesta,
a zatim odlučismo da sledimo stazu, uzdajući se u našu sreću.
Uskoro, u tami, svaki sledeći trag postaje naša jedina refemca.
Bilo je otprilike deset sati uveče kada smo došli do doma. Tamo
smo otkrili razlog našeg lutanja. Prošle godine veliki delovi pla-
nine su se urušili. Tokom noći provedene u domu, ukotvljenom
na steni, bili smo veoma uznemireni: čini se da dom podrhtava
zajedno sa stenom. Stari put je bio uništen.
Sledećeg sam jutra i dalje sam nameravao preći tzv.
„Blizance” (Kastor i Poluks) još jedanput. To su dva vrha
od oko 4200 metara visine povezana prevojem od leda.
Ovaj prelaz, sam po sebi, nije težak, mada to može postati
zahvaljujući vremenu i uslovima leda. Napustivši Selu, trebalo
je preći ono što bi se bez ikakvog preterivanja moglo nazvati
„belim paklom” (kada sunce sija punom snagom). U pitanju je
ogromna udolina snežno-belog leda na blagoj strmini, okružena
rascepima, gde su odsjaji i toplota sunca gotovo napodnošljivi
na ovom razređenom vazduhu. Zatim, nakon što smo svladali

112 JuCijus tEvo[a

 OCuja na CMonte <Rozi

strmu stranu vrhova, dosežemo krestu. Potom je usledilo neko-

liko sati ledenih prevoja, sa mnogo raspuklina s leve i s desne
strane. Ovi prevoji su ponekad toliko tanki da je potrebno ho-
dati bez ikakva oslonca, balansirajući na sredini između praz-
nine s obe strane. Teškoća je jedino kada se, zahvaljujući sever-
nom vetru, formiraju deonice veoma tvrdog leda. Tada sekirom
moramo izdubiti male stepenice i to naizmenično da bi sačuvali
snagu. Bez obzira da li neko ide sam ili s pratnjom, svaka mera
sigumosti je puka iluzija. Uobičajeni metod, koji se sastoji u za-
ustavljanju, ukopavanju sekirom za sneg što je dublje moguće
i provlačenjem konopca da bi se vaš pratilac mogao osigu-
rati, ovde je bio neupotrebljiv. To se ne može učiniti na čistom
ledu; biti zakačen konopcem predstavlja samo privid sigumosti,
a istina je da bi onaj koji bi propao za sobom povukao i drugog
nesretnika. Ali „Blizanci” obično nisu tako strašni. Nagrada za
težak uspon zaista jeste veličantvena, doista divna panorama
mora alpi i vrhova švajcarskog kantona Beme.
Naš izlet nije predstavljao veći problem. Već prvih sati po-
slepodneva smo se vratili u zaklon. Nedugo zatim vreme se
promenilo. Obrisi vrhova su nestali usred naleta magle. Tokom
noći vreme se sasvim pogoršalo. Ipak, sledećeg jutra opet je
zasjala blešteća svetlost. U toj svetlosti, u daljini, na nižem
delu glečera ugledasmo čoveka koji je išao cik-cak, padajući i
ustajući poput kakvog pijanca. Nije nam trebalo dugo da se sus-
retnemo sa njim. Krvario je po telu i ličio je na osobu koja halu-
cinira. Evo šta smo doznali.
Juče su dva mladića, dve mlade dame i on pokušali preći
„Blizance” nekoliko sati posle nas. Loše vreme ih je zateklo
kod gmpe vrhova. Zahvaljujući veoma lošoj vidljivosti situ-
acija je uskoro postala beznadežna, budući da je sve zavisilo od

‘RazmišCjatija o vrfiovima 113

 Is^ u stva

pronalaženja jedinog puta koji vodi silasku na donji deo glečera,

s italijanske strane granice. Nisu mogli pronaći to mesto i njih
petoro su bili zaglavljeni na 4200 metara. Može se zamisliti
kako je izgledala noć provedena gore, po lošem vremenu i na
sevemom vetm, bez ikakvog zaklona. Pokušali su pronaći za-
klon iza jedne kamene ploče zbijajući se na maloj klizavoj
površini između provalija. Do ranog jutra jedna od devojaka
je umrla (planinarili su u kratkim pantalonama!). Pre nego se
vreme prolepšalo dva mladića su otišla, očajniki pokušavajući
da pronađu put za silazak. Treći momak je ostao sa dmgom de-
vojkom. Kako je ona pala u polusvesno stanje pomislio je da
će i ona da umre, te je odlučio da se baci preko ivice i da sebi
oduzme život. Ipak, ovaj čin se pokazao kao njegovo spasenje.
Njegov pad je prouzrokovao malu lavinu mekog snega koja ga
je, gotovo netaknutog, odnela do nižeg glečera. To je bio čovek
koji se, krvareći, teturao po snegu. Dmga devojka nije umrla.
U dom je doneta napola svesna, ali, srećom, živa. Što se tiče
one dvojice momaka, jedan je upao u pukotinu i slomio nogu, a
dmgi je uspeo doći do doline i pozvati pomoć.
Ovom prilikom nisam mogao a da ne pomislim koliko je,
na ovim vrhovima, sve u rukama sudbine. Dva sata kasnije i
mi smo se mogli naći u takvoj pogibelji. A šta da kažem kada
se neko uspinje po gotovo vertikalnim zaleđenim zidovima gde
je greška od samo dva, tri santimetra dovoljna da se padne u
sigumu smrt. Ali ovo može biti jedan od najdubljih aspekata
iskustva planinarenja: jedna vrsta amorfati, sjediniti uzbuđenje
avanture s opasnošću, pouzdati se u ono što je, u našoj sudbini,
van ljudske kontrole.

114 Judjus 'Evota

Deo treći
DODACI
 Dodatak A

UMETNIK VISINA:
NIKOLAJ RERIH

metnost Nikolaja Reriha postala je poznata širom sveta.

U U Sjedinjenim Državama, u zemlji gde postoje trustovi

čak i u intelektualnom domenu, izvesni ljudi su monopolizova
najveći deo Rerihovog umetničkog rada; oni su kroz Roerich ’s
Society Museum, preko konferencija i sladunjavih časopisa (The
Archer) pokušali stvoriti „pokret” oko ličnosti ovog umetnika.
Zapravo, slikar Rerih nije nameravao da se ograniči samo na
slikanje. Svojim slikama i svojom širokom aktivnošću (sasta-
vljao je pesme, pisao je članke i objavljivao prikaze svojih pu-
tovanja po Aziji), pre i iznad svega težio je da proširi osećanje
višeg poretka stvamosti u modemom svetu.
Pri razmatranju njegovih slika treba da zaključimo da je nji-
hova glavna karakteristika portretisanje prirode - relativno jed-
nostavnim sredstvima, mada ne bez izvesnog dekorativnog
stila - izrazima koji bude čudno osećanje interiomosti i gotovo
oslobođenja.
Ovo ne bi trebalo da se objašnjava nečim subjektivnim ili

tRflzmišCjatija o vrhoruima 117

 (ĐocCaci

fantastičnim, što Rerihova umetnost dodaje i nameće stvar-

nosti, već pre i nadasve silom koja se nalazi u samoj prirodi,
subjektu kojim se on bavi. Ovo će postati jasno čim kažemo da
su Himalaji stalna tema Rerihovih dela; titanska i preobražena
priroda himalajskog lanca, sa njegovim visinama, izuzetno vi-
sokim vrhovima, ambisima, bezimenim tišinama i nebeskom
bistrinom.
Rerih, Rus po rođenju, često je, sam ili na čelu ekspedicije,
putovao do klanaca Himalaja i do zapadne Mongolije. Tamo
je živeo u društvu lama da bi što je moguće dublje prodro u
njihove magijske i metafizičke tradicije, u kojima fizičko i
metafizičko, stvamo i nestvamo počinju da se stapaju u jednu
istu stmktum. Zato je duh Himalaja ono što nam se obraća kroz
Rerihove slike; ovaj duh, kao što rekoh ranije, uspeva da, kod
onih koji ga istinski prime, probudi drevno osećanje sopstva i
osećanje za stvari; iskonsko i moćno osećanje koje je bilo uko-
pano u podsvesti zahvaljujući nemimom i gotovo tamničkom
životu modemog zapadnog sveta.
Nagovestio sam određene uslove u kojima stvamo i ne-
stvamo, unutrašnje i vanjsko, objektivno i subjektivno počinju
da se stapaju u jednu stvamost. Pod uslovom da se poseduje
izvesna moć duhovne koncentracije, do toga na velikim vi-
sinama (iznad 4000 metara) dolazi spontano, kako na planin-
skim vrhovima tako i u avionu. Može se dogoditi da, zahva-
ljujući određenoj dispoziciji svesti, predmeti percepcije počnu
da se dematerijalizuju; da steknu karakteristike bestežinskog
stanja, nestvamosti i jutam je svetlosti što se ne može adekvatno
opisati nekome ko tako nešto nikada nije iskusio.
U stanju polu-opijenosti, koja ne uzrokuje otupelost, već
pre višu lucidnost, stvari nam se obraćaju na način koji ra-

118 JuCijus ‘EvoCa

 Vmetni^visina: Kikotaj(Rerif

nije nismo mogli ni pretpostaviti. Ono što nastupa kasnije jeste

dinamičko otvaranje imaginativne sposobnosti koja utiče na
čula, prevodeći, tu i tamo, predmete opažanja u slike, koje,
poput snova, poseduju simbolički karakter; one formiraju mi-
tove koji nalaze svoje mesto u strukturi budne svesti. Izgleda da
se na Tibetu ovo događa na upadljiv način: onde postoji menta-
litet za koji se s pravom može reći da je stalni prostor sličnih
stanja, koji sadrži tajnu mnogih neobičnih tradicija i koji, kada
se posmatra spolja, izgleda kao čisto sujeverje.
Da bi ovo mogli shvatiti, ma kako čudno izgledalo, od
suštinskog je značaja razumeti Rerihovu umetnost u svim nje-
nim elementima: to je umetnost snežnih vrhova, bez udolina,
gde senzibilnost i vazduh postaju dematerijalizovani i nepre-
stano prenose osećaj providnosti i planinske tišine. U njegovim
pejsažima, na jedan gotovo konstantan način, vidimo izranjanje
mitova i simbola: figure asketa u dubokoj meditaciji; magi-
jske vatre; oblici iđola; elementarne prikaze; čudne, neprirodne
unutrašnje refleksije svetlosti izranjaju u njegovim slikama, u
pozadini iza mora dolina i planina; planine svuda, koliko god
pogled doseže. Ovo nema vrednost maštovitog preklapanja sa
stvamošu. Možemo reći da, u ambijentu kakav su Himalaji, mit
postaje deo stvamosti. N a neki način mit nastavlja stvamost, on
je produbljuje i zaokružuje s ciljem koji proističe neposredno iz
tih formi, simbola i svetala za koje više niko ne može reći da li
se nalaze unutar ili izvan sopstva; ili jesu li to svetla stvari ili
iluminacije duha, ili oboje u isto vreme.
Oni koji su bili na velikim visoravnima Tibeta, a nisu se
bavili istraživanjima i nisu bili deo ekspedicije koja je imala
neki određeni cilj, mogu posvedočiti ovo osećanje, koje
oživljava kada se prodre u dušu tibetanske religije, u forme

‘RfizmišCjanja o vrfiovima
119
 (ĐocCaci

njene duhovnosti i tradicionalne magije. Rerih je prvi zapadnjak

(ako Ruse možemo nazvati zapadnjacima) koji je kroz slike us-
peo da sakupi i izrazi ovo osećanje, dok ga je, pošto ono teži da
se ostvari kao osečanje samog života, u isto vreme doživljavao
kao nešto što prevazilazi puku umetnost i prost, lični estetski
doživljaj. Zbog toga njegove slike, u suštini, imaju karakter
puta: puta ka nečemu transcendentnom, u celovitom značenju te
reči, s upućivanjem ne na apstrakciju, već na stvamo islcustvo.
Vemjem da se nešto može zaista nazvati umetnošću samo kada
se uzdiže da bi steklo takvu vrednost.
Himalaji nas vode ka neljudskoj čistoti, ka neljudskom dahu.
„Mnogo metara iznad mora - ali koliko iznad običnih ljudi!”,
pisao jeN iče o Sils-Mariji. Ovaj vrh, baš kao i najviša italijanska
planina (sećam se noćnog pogleda na belu pustinju sa Kapana
Margerita na Monte Rozi) povezuju nas s našom urođenom i
kosmičkom prirodom, koja je jednaka prirodi elementarnih sila
zemlje, čija je moćna čistota i mimoća utisnuta na sleđenim i
svetlim vrhovima, kao da su to apsolutni i nematerijalni vrhovi,
ili magnetska, ritmička klupka u velikom planu Celine.
Ovo je razlog zašto u Rerihovoj umetnosti možemo otkriti
zračak oslobođenja, najistinskijeg oslobođenja.

JuCijus ‘EvoCa
120
 Dodatak B

UMETNOST I SIMBOL
U SEDIŠTU SNEGA

odlike svake veiike ieadiciona^e civiiiaacije

L /je s u združivanje i jedinstvo. U ovakvom tipu civilizacije
razne manifestacije života nisu razlomljene u odvojene domene,
već su sabrane oko iste ose i prožete su, na raznim nivoima, is-
tim duhovnim i transcendentnim značenjima. Spoljašnje postaje
simbolom unutrašnjeg; vidljivo postaje simbolom nevidljivog.
Sam svet akcije zahteva ritualno značenje i jedino na ovaj način
može biti opravdan. „Kultura” u tradicionalnom svetu nije
posedovala autonomni niti čisto sekulami karakter koji je stekla
u relativno skorije vreme; u tom kontekstu, kultura se javljala
kao sistem zbližavanja koja su imala za cilj da ublaže virtualnu
ili stvamu promenu onog, u čoveku, što ga prevazilazi. Ovo se
odnosilo kako na misao tako i na tradicionalni i herojski etos,
na razne nauke i na samu umetnost. U civilizaciji tradicionalnog
tipa umetnost ne može biti ništa dmgo do religiozna umetnost, u
superiomom, a ne samo u pobožnom, smislu reči. U takvoj civi-

<I(azmišljanja o vrhovima 121

 (ĐocCaci

lizaciji nema mesta za psihologizam i estetski narcizam tzv. au-

tora (a još manje za naturalizam ili profani realizam).
Setio sam se ovoga dok sam prelistavao stranice divne
publikacije Italijanske akademije koja se bavila nekim aspe-
ktima umetnosti jednog od najtradicionalnijih tipova civili-
zacije, odnosno, indo-tibetanskom umetnošću (vidi G. Tucci,
Indo-Tibetica, Roma, 1933). U pitanju je studija posvećena
m c’od rten i ts ’a ts ’sa. Prvo su spomenici veoma impre-
sivnog i pomalo zastrašujueg „Sedišta snega” (to je značenje
reči Himalaji), koji su poređani duž puteva na Tibetu. Ovi spo-
menici su katkad izolovani, a katkad se nalaze u grupama ili su
povezani niskim kamenim zidom koji nosi svete zapise. Ts ’a
ts ’sa su male glinene figurice koje predstavljaju likove i sim-
bole božanstava, i najvećim su delom ritualni dar putnika kao
zamena za same m c’od rten, a delom se postavljaju na m c’od
rten, pošto, prema poslednjim istraživanjima, m c’od rten do-
slovno znači „spremište ili nosač žrtvenih darova”.
M c’od rten „nebeskog porekla”, „velikog prosvetljenja”,
„pobede” i „velikog čuda” neka su od veoma izražajnih imena
glavnih primeraka tih čudnih tibetanskih spomenika. Simboli
i formulacije koje nose oni ili kameni zidovi kojima su pove-
zani ukazuju na dar Dharma-e („zakona” ili „puta”), pre nego
na puke izraze poniznog obožavanja i ljudslcog pijeteta. Taj
put, koji su otkrila i ostvarila uzvišena bića poput Bude, zauvek
će ostati simbolom vairagya i udvega, gađenja i unutrašnjeg
stanja aktivnosti što odvaja „plemenite” od pukog življenja,
budeći u njima osećanje nostalgije za istinitijom, slobodnijom
i još moćnijom stvamošu. Ovako, podići m c’od rten ili načiniti
ts’a ts ’sa gotovo da ima značenje dodavanja nove karike nevi-
dljivom lancu „zakona” i „buđenja” . Budući da u strogom ritu-

122 Judjus <EvoCa

 V m e tn o st i sim 6 o [u Sedžištu snega

alu koji prati uzdizanje ovih spomenika postoji smisao i pre-

cizna intencija privlačenja i magičnog povezivanja, božanslcog
života i prisustva sa ovim spomenicima - čin onog što nudi da-
rove ispred mc ’od rten-a, recitujući formule i polažući glinenu
figuricu na to mesto (s namerom da se ritualno materijalizuju
namera i vera), počinje označavati participaciju u tom nevi-
dljivom životu a, istovremeno, i dodavanje nove vitalne klice
tom životu, klice koja će doneti skriveni plod u životu onog koji
ju je položio.
Autor monografije o kojoj govorim tačno zapaža da na sli-
kama najkarakterističnijih tradicija Indije i Tibeta:

Sve što je povezano s verom izraženo je raznobojnim jezikom

linija i oblika koje uzdižu vemika ili posvećenika do nivoa uzvišenih
iskustava i zato postaju efikasnim vozilima mistične realizacije.
Indijsku umetnost nikada nije karakterisala tehnička preciznost ili
vema reprodukcija nevidljivih stvari. Graditi, slikati, vajati znači
prevesti u hijeroglife linija, oblika ili boja one doživljaje, istine i
nagoveštaje koji su, iako u različitom stepenu, prisutni u svačijem
duhu.

Ovaj kriterijum odslikavaju i m c’od rten, u kojima date

simboličke, analogne, pa čak i magijske intencije nadahnjuju i
utiču, zavisno od specifične forme, na uzdizanje spomenika čak
i u najmanjim đetaljima. N a ovom mestu je neophodno podvući
razliku između ovog tipa simboličke umetnosti i tipa religiozne
umetnosti koja se javlja u hrišćanstvu. Ono što su za hrišćanina
božanstva u formi ličnosti ili natprirodnih bića koja se od njega
razlikuju, u metafizičkim tradicijama Istoka (kao i u mnogim
drevnim ezoterijskim tradicijama Zapada), samo su simboli

‘R azmištjanja o vrfiovima 123

 (DocCaci

transcendentnih stanja svesti i tajanstvenih energija, a oba se

mogu spoznati sub specie interioritatis duž puta „buđenja”.
Teologija je tako zamenjena transcendentnom psihologijom.
Ovde je odsutna humanizacija i hipostatizacija božanskog (što
se tako često sreće u hrišćanskoj religioznoj umetnosti, dok
stvara naturalizam sui generis). Groteskna karakterizacija izve-
snih likova, obdarenih mnogim udovima i glavama, sugeriše da
predstava nije ni izdaleka pa čak ni analogno povezana sa priro-
dom, već je to samo simbol.
Štaviše, pojedini delovi malih tibetanskih spomenika
uobličenih poput piramida imaju za cilj da predstave stupnjeve
ili hijerarhijske nivoe puta ka „buđenju” i unutrašnjoj reali-
zaciji. Na dnu, i u funkciji temelja, prvi nivo m c’od rten-a,
prema tibetanskoj tradiciji, pomoći će putniku da se seti Cetiri
Temelja Promišljenosti, odnosno, pravila čiste svesnosti tela,
osećanja, uma i mentalnih objekata. Od ovog nivoa, idući na-
gore, srećemo sledeći element građevine koji svedoči o Četiri
Savršena Nastojanja; zatim nalazimo elemente koji simbolišu
sile determinacije i vrline koje odobrovoljuju prosvetljenje;
zatim elemente koji simbolišu Osmostruki Put koji se sa-
stoji od ispravane vizije, odluke, govora, držanja, življenja,
napora, promišljanja i koncentrisanosti. N a višim nivoima
zdanje nagoveštava transcendentne oblike svesti, sposobnost
sticanja vizija koje prevazilaze granice rođenja i smrti, kao i
moći hrabrosti i pobede koje se sudaraju sa mračnim silama
prirode i erosa. Konačno, trostruki omament na vrhu građevine
često izražava vrhovnu trijadu sunca, meseca i vatre. Sunce je
božanska muška energija; mesec, realizujuća instmmentalna
sila, jeste ženska sila, dynamis; a razjarena vatra, sinteza dmge
dve sile (često oslikana simbolizmom sjedinjenja solamog boga

124 JuCijus tEvo(a

 V m etn o st i sim6oCu Secfištu snega

i njegove mlade ili njegove „moći” - sanskritski termin shakti

ima ovo dvostruko značenje), jeste princip svake aktivnosti i
buđenja.
Prema indo-tibetanskim učenjima, u čitavoj gore pomenutoj
hijerarhiji ovi elementi su stvami kao nadsvesne činjenice, kao
objektivni elementi sveta i, konačno, kao uspavane moći koje
leže u najdubljim slojevima ljudskog bića. Zapravo, u nekim
mc ’od rten simbolizam uspostavlja vezu između delova zavet-
nog spomenika i raznih mističkih centara ili „točkova života”
(čakre), koje asketsko znanje lokalizuje u određenim delovima
tela. Tako je rečeno da sunce i mesec odgovaraju dvema taja-
nstvenim energijama što delaju u unutrašnjoj realizaciji: nji-
hova sinteza jeste vatra koja budi te centre ili uzrokuje da oni
procvetaju, i koja vodi asketu ka konačnoj realizaciji opisanoj u
budističkim tekstovima simbolom visokih planina, pobedonos-
nog lava ili simbolom dorje (mistično „dijamant-munja telo”).
Budistički zapis o ovim simbolima kaže: „Sada više ne postoji
ni ovde ni tamo, ni dolaženje ni odlaženje, ni život ni smrt, već
samo smirenost i prosvetljenje kao u beskrajnom okeanu.”

Sećam se kako sam prošlog leta planinario u regionu koji

spada u predele u kojima se bolje očuvao eho najtradicional-
nijeg katoličkog srednjeg veka: u austrijskom Tirolu. Krenuvši
sa ruba mračnih, gotovo nibelunških šuma, i uspijnući se, kroz
šikaru i preko ogromnog kamenja, sve do vrha, sledeći nesi-
gumu stazu što vijuga kroz morene sve dok ne dosegne večite
glečere - prolazio sam pored malih, grubih svetilišta, uzdignu-
tih na tim visinama više za stvari nego za ljude. Ova svetilišta
su sledila sveti obrazac (razne stanice Via Crucis, od pat-
nje Isusove do Vaskrsenja), ali su u isto vreme obeležavala

'Razmištjanja o vrfiovima
125
 (.Đocfaci

stupnjeve iscrpljujućeg uspona, od magli udolina do jasne i

bestelesne svetlosti vrhova. N a vrhu Gros-Gloknera, usred
kružnog i neizmemog horizonta, iz glečera se izdizao veliki
krst od čeličnih šipki prikovan za stenje; na njemu možemo
pročitati neke stihove u intonaciji između svete i herojske.
Bila je to fizička realnost koja je, u trenucima suglasja između
unutrašnjeg i spoljašnjeg, u isto vreme nosila i neki metafizički
element.
Možda nas doživljaji poput ovoga na izravan način upo-
znaju sa značenjem (u predelu sličnih visina, a opet prožetog
mitom i simbolizmom, poput Tibeta) niza m c’od rten-a, ma-
lih kamenih zidova i čudnih ritualnih kamenova koji prekrivaju
puste predele i podsećaju putnika na askete koji žive u toj tišini
i u toj samoći.

JuCijus <EvoCa
126
 Dodatak C

RELIGIOZNOST TIROLA

ko Dolomiti izgledaju kao da su svesno uređeni, Tirol

A predstavlja jedan elementarni svet. Između njih postoji

ista razlika koja postoji između prozračne arhitektonske s
kture katedrale Sv. Petra u Rimu i gotskog impresivnog sjaja što
vibrira ka nebu sa cmih vrhova katedrale Sv. Stefana u Beču.
Uprkos svemu ovome, Dolomiti su poput mediteranskog
sveta, sveta svetlosti, boja i vazduha. Ovde je treća dimen-
zija jedva uočljiva, kao u nekom fantazmagoričnom pejsažu.
To područje jasnih pojava koje izranjaju iz savršene vegetacije,
tokom noći se transformiše u predeo tajanstvenih, pretećih
i veoma detaljnih silueta. Ova promena poziva na potrebu
prelaska iz kontemplacije na alcciju, odnosno, na neposredni
kontakt sa stenom; izazivajući njen otpor, njenu visinu i
nepovredivu pristupačnost.
Nasuprot tome, svet Tirola jeste simboličan svet. Njegovo
podmčje nije prostor stena, već leda. To čak nije čisto beli
svet velikih zapadnih glečera. Kao da ga je sama priroda pri-

‘RgzmišCjanja o vrfiovima
127
 <DocCaci

premila da bude preobražen čistom ledenom svetlošću, jednom

vrstom asketizma tišine i opustošenosti. Njegova glavna od-
lika jeste jednostavnost; udaljenost od čoveka je mnogo veća.
To je simbolizam Tirola. Dopunjuju ga fragmenti tradiciona-
lne, zatvorene i duboke religioznosti raštrkanog življa, kao da
stanovništvo ovde još uvek živi u srednjem veku. Nejasno se
sećam dugog prelaska preko Gros-Venedigera: od Defreger-
hauza do Badverhitea, a zatim, nakon visoke staze, prema tzv.
Inere Gešosu, pa sve do Tauem-hauza.
Neću ovde govoriti o kvalitetu leđa koji leži na višoj stazi, a
koji se ne može naći nigde na svetu; niti ću naširoko govoriti o
stazi na velikoj oštroj moreni ovenčanoj oblacima; niti o serpen-
tinama koje vijugaju kroz haotičnu i gotovo otrovnu vegetaciju
koja nadvisuje čoveka; ni o veoma oštrim, vlažnim i nesigumim
serpentinama, gotovo obešenim iznad ambisa. Ispod se nalaze
velika dolina i potok. Nastavljamo napred s raspoloženjem koje
obuzima penjače tokom poslednjih sati dnevnog svetla. Potpuno
iznenada, dolina se pretvara u klanac i preobražava se. U poza-
dini se nalazi jedino vrh. Svuda unaokolo je razbacano žuto i
cmo stenje koje, bar se tako čini, zbog nedostatka hladanog i
teškog kvaliteta kamena, više nalikuje drvetu. Ovde je stenje, a
onde, eto i kuća; vidimo početak sela, ali nema tragova života.
Stanovi su male drvene kolibe, sve iste boje. Vrata su otvorena
a prozori su ispali; ljudima i životinjama nema ni traga. Jedini
zvuk jeste zvuk nevidljivih vodopada koji dopire sa glečera.
Pored puta stoji veliki krst sa datumom i istroŠenim znakom.
Ne sećam se tačno nemačkih reči ali njihovo značenje bilo je
približno ovo: „Putniče, zastani na tren; pogledaj na glečere i na
žig Onog koji je umro za naše spasenje i koji nas je naučio da je
smrt prolaz ka životu.”

128 JuRjus EvoCa

 (Refigioznost TiroCa

Prema zagonetnoj legendi, sveti Gral, tajanstveni kamen

svetlosti, koji je simbolizovao živu duhovnu tradiciju sred-
njovekovnog zapadnog sveta, bio je iz Španije (počevši od
Montsalvat Salvaterra-e) prenet u Bavarsku i naposletku u Tirol.
U Inzbruku, u „Srebmoj kapeli”, među statuama lagendamih
predaka „poslednjeg evropskog viteza”, Maksimilijana I, na-
lazi se i statua Kralja Artura od Kamelota, poglavnika vitezova
Okmglog stola. Ponešto se od ovog nejasnog nasleđa sačuvalo,
mada izolovano, u Tirolu. Koreni sevemjačkih rasa, koje ovde
preovlađavaju, nepoznati su. Mora da je hrišćanstvo osvestilo
ovu rasu i snabdelo je dubljim verskim načelima, dajući joj tako
mogućnost širenja u kasnijem istorijskom periodu, iako se to-
kom procesa menjala.
Prisustvo nekih primordijalnih simbola u hristijanizovanom
- ne samo pozapadnjačenom - obliku mora se pripisati ovom
rodu. U dolinama Tirola, na primer, pa čak i u gradovima poput
Inzbruka i Linca, često nailazimo na čudne varijacije raspeća,
uzdignutog iznad lovačkih trofeja, na kome se oko Hrista ističe
solama isijavajuća aura kakvu smo videli u primitivnim re-
ligijama. Na pročelju seoskih kuća, koje uvek odslikavaju
isti karakteristični stil, stoje interesantne kombinacije raspeća
združenog sa sintetičkim životinjskim figurama, razlikujući se
od doline do doline, ali čuvajući veliki stepen sličnosti s arhaj-
skim totemskim simbolima.
U svakom slučaju, česti su tragovi religije koja se izdiže
iznad uobičajenog sentimentalnog ili konvencionalnog nivoa,
i koja nas vodi pravo ka nivou duhovne sinteze. U mom pret-
hodnom eseju (Umetnost i simbol u Sedištu snega ) pokazao sam
primer ovoga. U Ectalu put koji vodi do glečera obeležen je
slikama iz Via Crucis. Razne stanice su razdvojene dugim inter-

(Razmištjanja. o vrhovima
129
 (Đodaci

valima. Ovaj put se nalazi van najprometnijih planinskih staza,

kao da je postavljen tamo za usamljeni i tihi ritual, a ispunjen je
živim značenjem. Na Gros-Glokneru, u klancu gde potok koji
izvire na vrhu ove planine postaje bučni vodopad, stoji mala
kapela s raznim ex voto. M eđu njima su i medalje za vojničke
zasluge sa ovim natpisom ispod: ,,Ja Bogu dugujem hrabrost
koja mi je darovala ovu čast.”
Sećam se ceremonije priređene u crkvi u Pragratenu, mada
se više ne mogu setiti povoda. Crkva je ličila na mesto vojne pa-
rade: muškarci su bili s desne strane a žene s 'leve, svi savršeno
poređani u svojim tradicionalnim nošnjama. U sredini je stajala
vojna delegacija noseći vojne zastave i insignije. Pevali su uz
pratnju orgulja i pojačani trubama; uprkos nedostatku har-
monije to je stvorilo jedinstveni efekat u kome je bilo izvesne
veličantvenosti. Bez obzir kolilco bile male i udaljene, u Tirolu
ne postoji grupa kuća koja nema svoju kapelu. Nema planin-
skog puta niti panorame bez raspeća, koje se podiže svaki put
kad ga vetar ili oluja obore ili odnesu. Ovo je gotovo tihi poziv
da se preobrazi i integriše ono što, kao puka estetska emocija,
može proisteći iz kontemplacije prirode u superiomoj formi
duhovnog značenja i prosvetljujućeg simbola,
Ovo su fragmenti izgubljenog sveta koji verovatno
neće izdržati još dugo protiv navale vremena. Zajedno sa
područjem Salcburga, Tirol je postao pomodno mesto za od-
mor. Međunarodna javnost, sačinjena od turista i svetskih go-
stiju, puni ove prostore i zimi i leti, dosežući i do najudaljeni-
jih dolina u kojima je započeta gradnja novih hotela, dok su oni
postojeći u fazi rekonstrukcije. Sami gradovi poprimaju izgled
turističkih naselja i zimovališta. Odskora se na lokalne tradicije
i narodne običaje gleda kao na objekte predstave, što doprinosi

JuRjus Hvofa
130
 (ReCigioznost ‘TiroCa

njihovom iskorenjivanju. Tako, egzotična publika postaje ,,ti-

rolizovana”; sve više ljudi uživa noseći lederhosen i dirndl.
Sve ovo označava početak kraja. Još jedna generacija i možda
će buržoaska močvara modemog sveta u potpunosti potisnuti i
apsorbovati čak i ove posleđnje tragove života koji se uistinu
može nazvati autentičnim i normalnim.

(R azmiš(janja o vrhovima
131
 Dodatak D

KRALJEVSTVO
DEMONA VRHOVA

\ a n Martino di Kastroca. Grad Feltre označava kraj

iO p odručja gde vozove polako podižu ovi prvi obronci
Dolomita. Ovde počinje kraljevstvo vrletnih i pustih puteva
koji vijugaju između klanaca i šuma.
Planinska grupa Feltre, mima i sabranau svečani hor, ostala je
iza nas u večemjoj svetlosti. No, čim smo prošli mala sela Fiera
di Primiero i Agordo mogla se jasno primetiti veličanstvena
priroda alpskog pejsaža. Brzina automobila se smanjuje i po-
staje neophodno neprestano menjati brzine. Zvuk reke koja se
valja nije nežni šapat, već rika. Vegetacija, u kojoj dominira
jela, postaje sve gušća, formirajući široke slojeve zelenila, što
je sunce više bledilo, sve više metalne i duboke boje. Između
magle i izmaglice koja se dizala iz doline i visokog, bledog
neba, visoki vrhovi Pale masiva izranjali su jedan za dmgim u
igri promene perspektive koju je stvaralo ubrzanje kola. Evo ih
Sas Maor, Kresta di Madona, Bal, Rozeta, Kimon di Pala; to su
puste, tragične i jednostavne forme titanske čistote. Čini se da

<Sazmiš§anja o vrhovima 133

 (Đodaci

je sama zemlja iskazala svoju nadrealnu i suverenu prirodu bez

kompromisa i bez kontaminacije ičim ljudskim.
Nastavljamo. Sada, dok sunce počiva u zapadnim dolinama,
vrhovi su prekriveni senkom. Poprimaju slavni i drevni izgled.
Zlatni i purpumi usred neba, koje se čini još višim i udaljeni-
jim. Izmaglica, koja se uveče oslobađa iz doline i šume lagano
se uspinje ka njima, skrivajući ih od naših pogleda dok se put
useca u šumu. Ponovo ih možemo videti tek kad naš automobil,
izlazeći iz šume nakon nekoliko skretanja, uđe u San Martino
di Kastroca.
Pogled odatle oduzima dah: vrhovi kao da plutaju između
neba i izmaglice. Bestelesna svetlost, oni su poput sećanja ili
nestvamih odjeka. Vazduh postaje hladan, suv i oštar.
Vozila se zaustavljaju. Uočavamo znak za Grand Hotel na
Dolomitima. Liči na velilci prekookeanski brod usidren u luci.
Svetla koja dopim iz njega su poređana, jasna i simetrična.
Ovo je iznenadna promena: planina više ne postoji. Deo metro-
pole na 1500 metara visine. Okmženje je elegantno, mi nosimo
smoking za večem. Unutra je toplo a divlji ritam džeza ispu-
njava prostoriju.

Iz San Martino di Kastroca put za Dolomite se nastav-

lja vodeći do prolaza Role i Kolbikon, spomen mesta itali-
janskog naroda iz Prvog svetskog rata. U San Martinu, gradu
sačinjenom samo od velikih hotela, grupe turista zastaju pre
nego što krenu na izlete ka vrhovima planina Pale. Tada u vodu
padaju sva pomagala modeme tehnike za savladavanje udalje-
nosti i umora, a čovek je prepušten samom sebi, svojoj snazi,
odvažnosti, okmžen stvarima i silama ove divlje i nezagađene
prirode. Alpske staze, koje započinju u podračju obraslom je-

134 Jutijus 'EvoCa

 KjaCjevstvo demona v rfo v a

lom, vode ka borovim šumama i, na posletku, do golih dolo-

mitskih stena, izlomljenih i ispunjenih klancima i malim ko-
madima slomljenih stena kreč-bele boje u dnu litica. N a 2400
metara putevi se spajaju na visoravni Pale, koji označava tačku
nakon koje teško da se mogu susresti odvažni mladići u lepim
šarenim jaknama sa zlatnom dugmadi a la Pitoeff ili dame u
soknama preklopljenim d la tennis. Na sred visoravni (tu se na-
lazi mala planinska baraka, okružena neizmemom tišinom, u
kojoj je moguće provesti noć oko lepe peći); ova visoravan je
samo početno mesto za prave uspone.
U svakom slučaju, prizor ove visoravni sam po sebi je ne-
uporediv, jedinstven i impresivan doživljaj; podseća na lu-
namu, nepokretnu i jednoličnu pustinju. Miljama unao-
kolo nema ničega sem sirovih glatkih stena, bez odsjaja, su-
vih, beživotnih, bespokretnih i bezvučnih, iste boje, između
plavkasto-bele i tamno-sive. Tu i tamo se pojavljaju mrlje
snega, čas zaslepljujućeg, čas gotovo savršenog, providnog i
sjajnog poput kvarca. U pozadini je glečer Ferdusta.

Ovaj prizor može lako u duši da ostavi neizreciv i neizbrisiv

osećaj zabrinutosti i veličanstvenosti. A tokom noći, kakva pot-
puna tišina, kako sjajan nebeski svod, tako moćan, zaslepljujuć
i uzvišen!
Visoravan je bazni logor onima koje je opseo demon vrhova;
ne vraćaju se svi koji odu. Juče su pronađena dvojica iz gmpe iz
Milana; nađeni su slupani o strmine Monte Kimone.
Nekoliko dana pre, na Sas Maom, bio je red na jednog
Nemca.
Njihova tela su u San Martino preneli planinski vodiči. Tela
su ukrašena s nekoliko planinskih cvetova i pokopana su ne-
daleko od ratnog groblja koje čuva ostatke heroja iz Kolbrikona,

‘RgzmišCjanja o vrfum m a 135

 (DocCaci

poprišta žestokih vojnih operacija tokom Prvog svetskog rata.

Drugi su, opet, otišli i nastavljaju da odlaze istim stazama, ka
istim zidovima na istom glečeru, s istim prezirom prema opa-
snosti što se krije u svakom prolazu i svakom pokretu, i s istom
samouverenošću koja ih tera da odbijaju pomoć vodiča i konop-
cem svezanih grupa.
Ima neke ludosti u svemu ovome, ali i plamena koji se ra-
zbuktava iznad svih sitnih vrednosti o kojima brine običan
čovelc. Postoji u ovome nešto u poređenju s čime svetski ko-
smopolitski život, koji zagađuje dolomitsku čistotu teniskim
mečevima, čajem i džezom, bledi i sliči mrtvacu.
U modemom dmštvu sve teži gušenju herojskog osećanja
života. Sve se kreće ka mehanizaciji, ka regulisanom i smer-
nom draštvenom životu bića koja nisu samodovoljna, već su u
stalnoj potrebi za nečim. Danas sve teži da se svede na najniže
dve od četiri lcaste (heroji, posvećenici u mudrost, trgovci i rad-
nici) koje su činile temelj racionalne i integralne organizacije
drevnih istočnjačkih draštava.
Budući mehanizovan, ni sam rat više ne zna za ratnike - u
drevnom, klasičnom i srednjovekovom smislu reči - već poznaje
jedino vojnike. Ali ugušena herojska volja će tražiti drage
puteve, drage načine da se izrazi s one strane mreže, što svakim
danom postaje sve gušća, praktičnih interesa, pasija, žudnji.
Možda je populami sportski zanos koji iskazuju naši savre-
menici jedna devijantna manifestacija ovoga. Ipak, borba sa vi-
sinama i planinskim klisurama jeste najčistija i najlepša forma,
oslobođena svake mehanizacije i sveg što rastače neposredan i
potpun odnos između sopstva i predmeta percepcije.
Duboka priroda dulia koji sebe shvata kao nešto beskrajno i
slobodno, uvek s one strane samog sebe, s one strane svih oblika
i svake veličine što se nalazi u njemu ili van njega, budi se i sija

Jiđijus EvoCa
136
 %jraCjevstvo demona vrHova

u „ludilu” onih koji se, bez razloga ili svrhe, uspinju na vrhove,
i onih koji prelaze raspukline s neukrotivom voljom koja doka-
zuje sebe nad umorom, strahom, sve do glasa životinjskog in-
stinkta smemosti i samoočuvanja,
Osetiti se prepuštenim samom sebi, bez ikakve pomoći ili
izlaza, biti ogmut sopstvenom snagom ili slabošću, bez igde
ikoga da mu se obratiš za pomoć; penjati se od stene do stene,
od hvata do hvata, neumomo, satima, sa osećanjem visine, ima-
nentne opasnosti i solame usamljenosti; u osećanju neizre-
civog oslobođenja i kosmičkog daha na kraju uspona, kad se
borba napokon okonča i kad se svlada strepnja; u prizom bes-
krajnih horizonata i sveg ostalog što ostaje pod nogama mi-
ljama unaokolo - u svemu ovome leži istinska katarza, buđenje
i ponovno rođenje nečeg transcendentnog i božanskog.
Oni koji se noću vraćaju u doline i koje San Martino ponovo
apsorbuje u osvetljenim i toplim vrtovima velikih hotela gde
se okupljaju zgođni muškarci u raznobojnim jaknama i dame,
posvećene teniskim mečevima i čajankama - upravo oni u svo-
jim očima i na preplanulim licima nose, a da toga nisu ni svesni,
nešto što ih odvaja kao ljude neke dmge rase.
Ja lično, pošto sam se tokom Prvog svetskog rata upoznao
sa vrtlogom visina (koje sam zavoleo i što smatram najboljim
iskustvom mog života), razumem i opravdavam ovo „ludilo”,
i time, s vremena na vreme, slomljena tela koja se, pokrivena
s nekoliko planinskih cvetova, odnose kroz klance kreč-bele
boje, sve do San Martina. Pošto sam iskusio isti doživljaj i pošto
sam rizikovao istu opasnost, pokrenut nekom nostalgijom i pa-
sijom koja je bila jača od mene, osećam da mi ovaj kratki period
proveden leti na Dolomitima daje snagu da se, bez kompromisa
s mojim idealima, pripremim za drugačiji napor i za sledeću
bitku, bitku protiv demona metropole.

<RjizmišCjanja o vrfiovima 137

 Dodatak E

VISINA

ok su, s jedne strane, niža stanja postojanja sim-

D bolizovana zemljom, koja je u zapadnom simbolizmu

povezivana sa Ijudskim stanjem uopšte (vidi klasičnu izv
denicu homo od humus), s druge strane, slika visine ili planin-
skog vrha koji je sjedinjenje neba i zemlje, još je jedan prirodni
izraz stanja postojanja koja su u drevna vremena bila okarak-
terisana kraljevskom prirodom. Tako se, u iranskoj tradiciji,
za planinu - moćna Uši-darena, koju je stvorio bog svetlosti -
verovalo da je sedište hvareno-a, tajanstvene kraljevske moći.
Štaviše, prema ovoj kao i prema vedskoj tradiciji, za simboličku
haoma-u ili soma-u, koja se smatrala za preobražujuću i
božansku supstancu, verovalo se da raste na planinama.
Pored toga, „Vaša Visosti” ili „Presvetlo Veličantvo” jesu
titule koje su davane monarsima i prinčevima sve do moder-
nog doba; njihovo originalno značenje vodi čak do drevnih
simboličkih veza na osnovu kojih su „planina” ili ,,pol” bili
različiti izrazi iste ideje ili funkcije. Predeo izdignut iznad

Rpzmišljanja o vrhtm m a 139

 <DocCaci

zemlje jeste „planina zdravlja” ili „spasenja” (Montsalvat u

sagama o Gralu); to je, takođe, i planina Rudra, shvaćena kao
univerzalni monarh. Sanskritski izraz paradesha, koji je očito
povezan sa haldejskim izrazom pardes (otuda hrišćanska de-
rivacija paradise), imao je pravo i doslovno značenje „visina”
i „uzdignuta zemlja”. Mislim da u ovom kontekstu s pravom
treba uputiti na planinu Olimp ili na zapadnu planinu koja vodi
ka olimpskom regionu a koja je ,,put Zevsov”; na sve druge pla-
nine, u raznim tradicijama, koje su stanište bogova, koji per-
sonifikuju uranska stanja postojanja; na planinu Sinvat, na ko-
joj se nalazi „most koji povezuje nebesa i zemlju” ; na solame i
polame planine, poput simbolične planine Mem, koja služi kao
centar sveta. Sve su ovo svete planine koje su u vezi s mitovima
i simbolima svetog kraljevskog dostojanstva i vrhovne vlasti.
Pored gore pomenute analogije, vidljivi psihološki osnovi
ovog tradicionatnog simbolizma jesu iskonska, divlja i neljud-
ska veličanstvenost, te nepristupačni i opasni karakter visokih
planina.
Još određenije, u nordijsko-arijskoj tradiciji ideja pla-
nine je često združena s Valhalom, boravištem heroja i dei-
fikovanih kraljeva, kao i s Asgardom, boravištem bogova (Asa),
smeštenom u središtu ili polu zemlje (u Midgardu), na koji se
ukazuje kao na „sjajnu” (glitnir), „svetu zemlju” (helakt land)
ali kao i na „nebesku planinu” (Himinbjorg)-. to je veoma vi-
soka, božanska planina na čijem vrhu, iznad oblaka, sija večna
svetlost i odakle Odin posmatra svet. Božanski nordijsko-
germanslci kraljevi svoje poreklo i svoje prvobitno boravište
pripisivali su ovoj planini.
Kao komplementami motiv možemo ispitati temu pla-
nine kao mesta gde nestaju oni koji su dostigli duhovno pro-
svetljenje. Takva je, na primer, Planina Proroka, koju su,

140 JuRjus ’E vota

 Visina

prema ranom budizmu, nastavali podzemni stanovnici, oni za

koje je rečeno da su „nadljudi, pobedioci i nedodirljiva bića,
samoprobuđeni i slobodni od svih stega.” Ovaj motiv je takođe
povezan sa carskom i imperijalnom idejom. Treba da se setimo
čuvenih sred-njovekovnih legendi po kojima su Karlo Veliki,
Fridrih I i Fridrih II nestali u planini odakle će se jednog dana
vratiti. Ipak, ovo planinsko podzemno boravište samo je slika
tajnog sedišta univerzalnog vladara, koji je izraz ideje vrhovnog
središta.
U najstarijim helenskim verovanjima, heroji su oteti od smrti
i uzneti u planinu ili na ostrvo, koje, čak i po imenu (Leuke ), od-
govara „belom ostrvu Severa” koje hinduistička tradicija drži za
„zemlju živili” i za simboličko boravište blagoslovenih: zem-
ljom vlada Narajana, koji je „vatra i sjaj.” Takođe odgovara i
drugom legendamom ostrvu, na kome se, prema nekim lcine-
skim tradicijama, nalazi moćna planina, nastanjena transcen-
dentnim ljudima (chengjen ). Putujući na ostrvo, prinčevi poput
Jua, koji su sebe smatrali dobrim vladarima, naučili su umetnost
vladanja. Važno je podsetiti se da do tih čudesnih zemalja ,,nije
moguće doći ni kopnom niti morem, već jedino letom duha.”
Slika ostrva simboliše stabilnost, budući da je ono odvojeno od
kopna i okruženo vodama.

U egzegezi zapisa cara Fo-Hija izrazi „transcendentni ljudi”

koji nastanjuju „ostrvo” često su sinonimi zapojam „kralja.” Izlet
u mitove tradicionalnog sveta, dakle, kroz ove konvergencije i
ekvivalencije između simbola vladarske funkcije i simbola koji,
na razne načine, upućuju na transcendentna stanja postojanja
i na eminentno inicijatorsko dostojanstvo, iznova potvrđuje
učenje o božanskom kraljevskom dostojanstvu.

<Razmiš(janja o vrfovim a 141

POGOVOR
JULIJUS EVOLA
PO PRVI PUT MEĐU SRBIMA

ako je najznačajniji politički filozof XX veka Julius Evola poznat

I našoj intelektualnoj javnosti po nekoliko članaka i polovini objavljene
knjige „Metafizika seksa”, možemo da kažemo da je ovaj učitelj nacionalno
oslobodilačke borbe po prvi put među nama, jer srpski čitalac tek sada ima
pred sobom jedno potpuno delo ovoga autora.
I možda je i pravo vreme, da u doba nacionalnog poraza čitamo one koji
nas uče da nikada ne posustajemo i da su borba i aktivnost određenje pravog
čoveka, a naročito muškarca, po onoj tradicionalnoj izreci - da je žena ono
što jeste, a muškarac ono što čini.
Ne dolazi nam slučajno ova misao o muškom i ratničkom načinu postojanja
kada je reč o baronu Evoli, predstavniku ratničke ili rečeno jezikom naše
arijske duhovne kolevke - kšatrijske klase.
Zato je nama blizak Evola pošto nam je u genetskom kodu put rata put
delotvome akcije zvan na sanskrtu karma joga.
Dok je naše hrišćanstvo otkrivena religija koje nam ukazuje da je Bog
postao čovek da bi ljudi mogli postati Bogovi, kako kaže Sv. Atanasije alek-
sandrijski, dotle hinduizam uči da je u svakom čoveku božanska suština i da
je naš prevashodni životni zadatak da to otkrijemo i realizujemo.
Zato se takva religija u samoj Indiji naziva upravo sanatana darma ili
večni put dok je hinduizam naziv koji je prvi dao Aleksandar Veliki kao ime
za konglomerat najrazličitijih verovanja.
U takvom tradicionalnom društvu postojalo je ono što mi nazivamo kaste
dok je pravi naziv varna, i to najpre bramanska varna kao način posto-
janja onih koji praktikuju džnani jogu, put znanja i svesti i prinose žrtve
kao sveštenici, te zatim kasta ratnika ili kšatrija koji služe Bogu kroz rat i
vođenje države.
U Bagavat Giti, drevnom indijskom spevu o božanstvu, velikom

143
vojskovođi Ardžuni javija se Krišna Avatar, otelovljenje Boga, koji mu
naređuje da pobije neprijatelje, a kada Ardžuna kaže da su to njegovi rođaci,
Bog ga upozorava da je rat njegova darma ili dužnost kojim on dolazi do
duhovnog savršenstva.

Ako je Rene Genon prvi mislilac obnovljenog tradicionalizma bio braman

među evropljanima Evola je sigumo kšatrija ili ideolog ratničkog puta.

U vreme kada političke vođe podilaze najnižim narodnim strastima

zaboravljajući da su učitelji naroda, a ne samo tumači narodne volje, put
svesti o jedinstvu sa Bogom ili joge znanja, džnani joge, koja se skoro
isto naziva i na sanskrtu i na srpskom, sigumo je samo za izabrane, ali je
zato kšatrijski put karma joge, put za one koji neće da se utope u sveopštoj
kaljugi konformizma i gluposti, i koji često za svoje pravo na elementamu
egzistenciju dostojnu čoveka moraju i oružjem ali svakako svojim stavom
da se bore.

I ovaj uvod koji nastoji da dobronamemog čitaoca uvede u hinduističku

terminologiju večne religije služi kao mala borba protiv primitivizma i
gluposti koji se često pod plaštom nekakve borbe protiv sekti obrašava na
istinsku filozofiju. Razni „polupismeni moralni policajci po milosti Božijoj”
sude o onome o čemu ne znaju ništa boreći se za hrišćanstvo koje podvode
pod svoju ljigavost i puzanje pred samozvanim duhovnicima.
Da puzanje i ljigavost pred Bogom i Ijudima koji sebe smatraju Božijim
delegatima ima sigumo veze sa religijama bliskog istoka svedoče spisi tih
religija kao i njihov trgovački životni stav, ali sa hrišćanstvom ljigavost
nema nikakve srodnosti.
Sam Hristos je prvi pobunjenik u ime božanske prirode u samom centra
bliskoistočnih religija i zato se tamo i rodio da bi pokazao suštinu prave vere
među onima kojima je ona najdalja.
Poznato je da sujudeji razapeli Gospoda i Spasitelja upravo jer je rekao da
je jedno sa Bogom Ocem kao i da se u replici judaizma - islamu za najveću

144
jeres smatra verovanje u otelovljenje Božije - inkamacionizam, te da su
musiimani ubili mistika Al-haladža koji je rekao isto što i Gospod - Ja sam
istina ili an al hak.
Sa drage strane u hinduizmu je sasvim normalno verovanje da se Bog
otelovljuje u konkretnom čoveku, a isto to svedoči Gospod kada kaže svojim
apostolima - Kazem vam vi ste Bogovi.
To se u Upanišadama, drevnom indijskom kraju Veda, kaže - tat tvam asi,
to ti jesi, ti si Bog.
Dakle iz tog i samo iz tog stava temeljnog ljudskog dostojanstva-jedinstva
sa Bogom - dolazi i srpska nacionalno oslobodilačka borba i Evolina pobuna
protiv savremenog sveta i svaki ljudski i božanski revolt protiv kretenizacije
sveta i zombiranja ljudi.

Iz tog rajskog sveta preobražene budućnosti, sveta ideja ili sveta normalnih
ljudi naših predaka, dolazi nam Julijus Evola kao vesnik ili anđeo ponekad
surove ali uvek oslobađajuće istine.
Ovaj istinski vitez rođen je 15. maja 1898. godine u Rimu, u porodici
koja vodi poreklo od nemačke aristokratije, ali je već u ranoj mladosti
osećao odbojnost prema dekadentoj sredini i interes za magiju ezoteriju i
transcedentno.
U svojoj autobiografiji „Put cinobera” svedočio je da on ništa ne duguje ni
sredini u kojoj je živeo ni obrazovanju koje je stekao. Sve što je gledao oko
sebe samo ga je upućivalo da oseća odvratnost prema svojoj okolini, prema
takozvanom savremenom svetu i duhu vremena.
Najpre je bio sklon ekstremno levičarskim i nihilističkim pokretima ali ne
zaboravljajući traganje za mističkom inicijacijom. On nije samo teoretski
proučavao ezoteriju nego je i sam prošao inicijacijske realizacije i prakse,
kaleći sebe na putu ka posvećenom i diferenciranom čoveku, što znači
odvojenom od opšteg toka.
Kasnije se na neki čudan način ispostavilo da je taj levičarsko-nihilistički
prezir prema buržoaskoj kvazirealnosti bio početak budističke inicijacije
koja počinje gađenjem prema lažnoj realnosti ovoga sveta.

145
 Ako je sam ovaj svet, u svojoj manifestaciji odvojenoj od Boga, laž ili
iluzija, onda je buržoaska egzistencija laž nad lažima i iluzija unutar iluzije.
U tom periodu ezoterijskog gađenja Evola se upoznaje sa delima Rene
Genona i svoju ezoterijsku pobunu utemljuje u Genonovoj bramanističkoj
filozofiji apsolutnog tradicionalizma, dajući joj praktičnu primenu u
političkoj filozofiji.
Od knjiga o paganskom imperijalizmu do dela o jogi, magiji i hermetičkoj
tradiciji i kritike fašizma sa desnih pozicija, celokupno delo Evole usmereno
je na buđenje čoveka uspavanog u snu iluzija, pa se njegovo delo o budizmu
i naziva „Doktrina buđenja”. Zanimljivo je da u tom delu on budizam tumači
kao kšatrijsku pobunu protiv dekadentnog bramanizma sveštenika. Buda je
naime bio princ, dakle pripadnik ratničke kaste, a ne braman-sveštenik.
Princ koji je pre svega ratnik osniva religiju po prvi put u Indiji,
I opet nam se nameće sama misao da naš srpski princ, Sveti Sava, osniva
autokefalnu Srpsku crkvu utemeljujući ono što se mnogo kasnije nazvalo ali
je već tada nastalo - Svetosavlje kao srpsku varijantu hrišćanstva.

Evolino glavno delo „Pobuna protiv savremenog sveta”, koje čeka svog
srpskog prevodioca i izdavača, objavljeno je 1934, kada su još postojale
izvesne nade da je moguće sprečiti nivelaciju svih ljudskih vrednosti
njihovim svođenjem na najniže u društvu i individuumu.
U knjizi „Osedlati tigra”, napisanoj posle Drugog svetskog rata, naš autor
smatra da je ljudska civilizacija došla do samog dna i da više nije moguća
otvorena borba protiv vlasti najgorih, već da jedino preostaje lično odbijanje
prihvatanja lažnih vrednosti i pojedinačna herojska egzistencija, ali i da
strašni uslovi u kojima živimo pogoduju ne samo propadanju podložnih i
slabih nego i inicijaciji izabranih koji možda treba da prenesu baklju istine
do novog ciklusa i nove obnove i preobraženja sveta i čoveka.
Početna Evolina pobuna protiv hrišćanstva, koja je osnova njegove prve
knjige „Paganski imperijalizam”, kasnije je ublažena što je vidljivo i iz
činjenice da se on te knjige odrekao.
Ali sa druge strane, u knjizi „Fašizam viđen s desna” on zamera

146
fašističkom režimu paktiranje sa Vatikanom pozivajući se na gibelinsku
tradiciju, na borbu onih koji su podržavali cara protiv pape.
Svakako da mlitavi i reakcionami klerikalizam ne može da bude osnova
bilo kakve oslobodilačke borbe, naročito kada je poznata činjenica da
je rimska crkva već dugo neka čudna mešavina religiozne organizacije,
političke partije i fmansijske mafije ali i da se na neki neobičan i samo
duhovnim činjenicama objašnjiv način sve hrišćanske zajednice u svetu, bar
kada je reč o njihovim vladajućim elitama, saživljavaju sve više sa vladarima
ovoga sveta.

Ipak, možemo da konstatujemo da je Evola imao problem sa hrišćanstvom

zato što nije poznavao pravoslavlje kako kroz vizantijsku carsku ideologiju
i teologiju simfonije crkve i države tako i kroz asketsku tradiciju kao
autentičnu pobunu protiv duha vremena.
Ali i to je samo na prvi pogled. Jer šta znači činjenica da je sam Evola
isticao da je jedini autentični i posvećeni čovek koga je sreo upravo
Komelije Kodreanu, pravoslavni Rumun, koji je spojio svoj lični hrišćanski
asketizam sapolitičkim partijskim delovanjem, i koji je razumeo daje upravo
pravoslavlje istinska inicijacija. Evolu je primer Kodreanua nadahnjivao za
njegovu osnovnu tezu da je moguće stvoriti novu elitu vojnika-monaha
spremnih da se suoče sa svim iskušenjima ovoga sveta i spremnih na
beskompromisnu borbu protiv sistema globalne dominacije.

Važno je da navedemo i Evolina dela o tantrizmu kao specifičnom obliku

joge koja ne znači odbacivanje sveta nego suočavanje sa iskušenjima i
pobeđivanje tih iskušenja.
Smatramo da je ceo njegov život od početka do kraja protekao u značenju
večne arijske filozofije, pa i njegova smrt 1974. godine, kada je spaljen a
pepeo je razvejan na vrhu planine Monte Roza.
Sasvim je izvesno značenje činjenice da je prva Evolina knjiga na srpskom
upravo knjiga o planinama, ne samo kao o sakralnim centrima nego i
vrhuncima na kojima čovek iskušava svoje fizičke i duhovne sposobnosti.

147
 Ali kada bismo videli razliku između duhovnih i planinskih vrhova
izdali bismo našeg autora koji teži integralnom postojanju i samim sobom
pokazuje integralnog čoveka.
Čitalac će sigumo sa velikim interesovanjem, otkrivajući prostore
Evolinog dela, istraživati svoje unutrašnje prostore pobeđujući u njima mrak
i kukavičluk, pa nam nije cilj da navodimo ono sve o čemu je reč u ovoj
knjizi.

Ukazaćemo samo na značenja planina i vrhova za nas Srbe koje su po

posebnom ratničkom, državotvomom ali i integralnom karaktem srpskog
naroda bile središta borbe za slobodu.
Nije bez promisla činjenica da se centralna srpska planina naziva
Romanija isto onako kako su Romeji, ili kako ih zapad naziva Vizantinci,
zvali svoju državu.
Da je ta planina Romanija bila upravo deo nebeske Vizantije na zemlji
za vreme okupacije turskog primitivizma i beskultumosti svedoče i mnoge
pesme o Romaniji kao mestu koja skriva hajduke i one koje se ne mogu
pokoriti, od Starine Novaka pa sve do Pala u poslednjem srpskom ratu i
pesme.

Radovane čoveče od gvožđa prvi vođo posle Karađorđa

Šta bi Evola kao predstavnik carske gibelinske ideologije koji je pisao o

gvozdenoj kmni cara Fridriha rekao o ovoj pesmi koja govori kroz kolektivnu
svest srpskog naroda o celom čoveku, iniciranom i diferenciranom čoveku
od gvožđa, predstavniku Romejskog carstva u našem vremenu i pobunjeniku
protiv savremenog sveta. Šta bi rekao nego da je ceo jedan narod iskazao
svoj stav neprihvatanja utapanja u beslovesnost Sistema.

Ova široka identifikacija sa planinom podseća nas na činjenicu da Evola

na početku svoje knjige govori o svetim planinama kao što su mitska planina
Mem iz hinduističke tradicije te mnoge dmge svete planine raznih religija.

148
 U nama blisko vreme živeo je, kako kažu, najveći predstavnik advaita-
vedante ili apsolutnog jedinstva sa Bogom posle Šankračarje iz IX veka:
reč je o Šri Ramana Maharšiju. Pošto ga Evola ne pominje, jer su bili
savremenici, a život ovog mudraca usko je inicijacijski povezan sa jednom
planinom opisaćemo i kratko ilustrovati njegovo delo.
Rođen je kao Venkataraman 1878. godine na jugu Indije i sa 17 godina dok
je provodio školski raspust kod svog ujaka doživeo je nešto što je na prvi
pogled izgledalo kao smrt, da bi se pretvorilo u osećanje jedinstva sa Bogom
i ne samo osećanje nego i istinsku svest.
Kada je reaiizovao tu svest otišao je i jedno vreme živeo u pećinama
svetog brda Arunčala. Tu su ga našli monasi koji su mu služili da bi se
oko njega stvorio ašram koji je izdavao knjige, okupljao sledbenike i širio
njegovu misao.
Jedina meditacija koju je preporučivao je bilo samoudubljivanje ili pitanje,
ko sam, što se na sanskrtu slično kao na srpskom kaže ko ham. Tim pitanjem
treba doći do istine da je naše suštinsko ja ili Sopstvo jedno sa Bogom. Ono
što je za našu temu zanimljivo jeste da je Ramana planinu Arunčala koristio
kao sliku Sopstva ili jedinstva individualne duhovne duše sa Bogom, i da se
u pesmama koje se tamo pevaju neprekidno planina identifikuje sa Bogom,
naravno kao slika koja treba da nas podseća na istinito ja ili Boga.
U vizantijskoj misli slično tome sve do svetog Tihona Zadonskog iz XVIII
veka prirodne pojave i predmeti iz prirode podsećali su nas na Božije atri-
bute i osobine i tako su nas uzvodili ka Bogu.

Ali ni pre ni posle kao kod Ramane Maharšija, koji je i preminuo u

podnožju te planine 1948, nije planina identifikovana sa božanskim, i o
tome govori pesma našeg savremenika i ezoterijskog mislioca, srpske pe-
snikinje Slobodanke Kalauzović u kojoj se identifikuje i planina i mudrac i
božansko.

149
 0 Ramana -Arunčala
Nektaru čistog blaženstva, Izvoru večne Lepote
Najskrovitiji ushitu moga Bića!
Ne razaznajem drugu Stvarnost do Tebe
Milostivi, savršeniji od svega postojećeg,
Jesi li bog, čovek ili kakva krhka duga
Na krilima vetra što jezdiš mojim svodom?
Zvezde se ogledaju u Tvojim očima.
Latice najmirisnijeg zlatastog cveća Tvoj su lik.
Zaodeven ruhom besprekorne samilosti,
tvoje najraskošnije halje blješte okupane svetlošću čiste Gjane!
Padine tvojih osvežavajućih šuma utočište su za svakoga
Prognanog psa, leptira, majmuna, gubavca, bezbožnika ili
Pokloknika bilo kog od mnoštva form i Bogova.
Najmilosrdniji od svih moj Oče.
Strune tvojih reči - muzika koja odjekuje
Odajama moga srca - večno me čuvajuči od zaborava.
Jedini oltar obožavanje Sopstva - Tebe!

1 ovaj - jo š jedan mali kamenčić iz pećine Srca

Primi na dar od potočiča Tvog okeana
Učini da svaka ptica od nas ojača
I neka je sloboda ponese tvom izvoru,
Tebi o Ramana Arunčala

Knjigu koja je pred nama, ako želimo da je doživimo u duhu u kome je

pisana, dakle u duhu celovitosti i jedinstva čoveka ali i ezoterije i prakse
duhovnosti i državotvome misli, treba da čitamo neprekidno ukrštajući svest
o onome što piše Evola sa srpskom istorijom. Samo tako ova knjiga može da
pomogne toliko potrebnoj sintezi nove srpske ideologije.

150
 Godine 1945, dok je istraživao masonske arhive u Beču, sakupljene iz
svih zemalja koje su osvojile sile osovine, i pisao o planinama, kao posle-
dica povrede od američkog bombardovanja Evola je ostao nepokretan. A za
to vreme u Srbiji su ovako pevali o planinama i masonskim simbolima.

Na planini na Jelici, sastali se svi četnici

Sastali se pa govore, petokraku da obore
Petolcraku jer ne valja, ona neće Petra kralja
Ona neda srpskom rodu, Ijudsko pravo i slobodu
Oj četnici Ravne Gore, zbijajte se u redove
Zbijajte se brat do brata, da skinemo jaram s vrata

I to je osnovna poruka Julijusa Evole i ove knjige izrečena srpskim

jezikom.
Idite gore ka vrhuncima oslobađajući se lažnih simbola i idola ljudske ni-
skosti i u jedinstvu naroda na vrhovima Duha đostignite slobodu.

Željko Poznanović

151
 SADRZAJ
Deo prvi - DOKTRINA

1. PLANINAI DUHOVNOST 7
2. NEKOLIKO ZAPAŽANJA O BOŽANSTVENOSTI PLANINE 13
3. DUHOVNOST PLANINE 23
4. MISTIK TIBETANSKIH PLANINA 33
5. RASA IPLANINA 41
6. PLANINA, SPORTI KONTEMPLACIJA 49
7. USPINJANJEISPUŠTANJE 55

Deo drugi - ISKUSTVA

8. SEVERNI ZID ISTOČNOG LISKAMA 63

9. ZAPAŽANJA O PSIHIČKOM TRENINGU U PLANINI 69
10. USPON NA LANGKOFEL 79
11. L E D ID U H 85
12. DOLINA VETRA 91
13. USPON NA GROS-GLOKNER 97
14. RAZMIŠLJANJA O VRHOVIMA 105
15. OLUJA NA MONTE ROZI 111

Deo treći - DODACI

Dodatak A - UMETNIK VISINA: NIKOLAJ RERIH 117

Dodatak B - UMETNOSTI SIMBOL U SEDIŠTU SNEGA 121
Dodatak C - REUGIOZNOST TIROLA 127
Dodatak D - KRALJEVSTVO DEMONA VRHOVA 133
Dodatak E - VISINA 139

Pogovor 143