Univerzitet u Nišu

Mašinski fakultet

Ivana T. Zeković

MASTER RAD

Niš, 2018.
 Univerzitet u Nišu

Mašinski fakultet

ODREĐIVANJE PRIZEMNOG ZAGAĐENJA GASOVIMA I DIMOM I

MERE ZA SPREČAVANJE ZAGAĐENJA OKOLINE

- Master rad -

s.p. Energetika i procesna tehnika

Kandidat Mentor:
Ivana T. Zeković 12E Prof. dr Mladen Stojiljković

Niš, april 2018.

 REZIME

Ovaj rad, ima za cilj da predstavi određivanje prizemnog zagađenj agasovima i

dimom i mere za sprečavanje zagađenja okoline, kao i napore za njeno poboljšanje, ali i
promovisanje principa održivog razvoja. U radu je najpre definisan pojam zagađujućih
suspstanci i analizirano stanje u Republici Srbiji, zatim je prikazan primer iz prakse, primer
vezan za ovu sferu. Posebna pažnja je posvećena je zagađenju vazduha, vrstama zagađivača,
vrsti izvora, lokaciji, kvalitetu i vremenu trajanja zagađenja vazduha kao i emisiji i imisiji.
U narednom delu govori se o određivanju prizemnog zagađenja gasovima i dimom
kroz više primera, gde je dat prikaz proračuna emisije iz dimnjaka, uz predstavljanje
karakteristika ugrađenih kotlova, količine dimnih gasova, proračuna količine sumpor
dioksida na izlazu iz dimnjaka i proračuna količine azotnih oksida na izlazu iz dimnjaka.
Zatim je dat proračun neophodne visine dimnjaka, proračun višecevnog dimnjaka, proračun
imisije, proračun dometa čvrstih čestica i proračun dimnjaka u zoni postojećeg stalnog
zagađenja.
Na samom kraju date su mere za sprečavanje zagađenja okoline kao mera mitigacije
štetnog dejstva.

Ključne reči: Prizemno, zagađenje, određivanje, gasovi, dim, sprečavanje

 SADRŽAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 2
1. ZAGAĐUJUĆE SUPSTANCE ATMOSFERE .................................................................... 3
1.1. ZAGAĐENJE VAZDUHA ............................................................................................. 6
1.1.1. Vrste zagađenja......................................................................................................... 7
1.1.2. Vrste zagađivača ..................................................................................................... 10
1.1.3. Vrste izvora zagadenja vazduha ............................................................................. 10
1.1.4. Lokacija izvora zagađenja vazduha ........................................................................ 11
1.1.5. Kvalitet izvora zagađenja vazduha ......................................................................... 12
1.1.6. Vreme trajanja zagađenja vazduha ......................................................................... 12
1.2. EMISIJA I IMISIJA....................................................................................................... 13
2. ODREĐIVANJE PRIZEMNOG ZAGADENJA GASOVIMA I DIMOM......................... 14
2.1. PRORAČUN EMISIJE IZ DIMNJAKA ....................................................................... 18
2.1.1. Karakteristike ugrađenih kotlova............................................................................ 19
2.1.2. Količina dimnih gasova .......................................................................................... 19
2.1.3. Proračun količine sumpordioksida na izlazu iz dimnjaka ...................................... 20
2.1.4. Proračun količine azotnih oksida na izlazu iz dimnjaka......................................... 21
2.2. PRORAČUN POTREBNE VISINE DIMNJAKA ........................................................ 24
2.3. PRORAČUN VISINE VIŠECEVNOG DIMNJAKA ................................................... 29
2.4. PRORAČUN IMISIJE ................................................................................................... 29
2.5. PRORAČUN DOMETA ČVRSTIH ČESTICA ............................................................ 30
2.6. PRORAČUN DIMNJAKA U ZONI POSTOJEĆEG STALNOG ZAGAĐENJA ........ 33
2.6.1. Emisija S02 iz kotlova ............................................................................................ 35
2.6.2. Emisija letećih čestica iz kotlova............................................................................ 35
2.6.3. Proračun visine dimnjaka ....................................................................................... 36
2.6.4. Određivanje izlaznog otvora dimnjaka ................................................................... 37
2.6.5. Statička vuča dimnjaka ........................................................................................... 37
2.6.6. Otpori strujanja kroz dimnjak ................................................................................. 37
2.6.7. Zasipanje letećim ререlom ..................................................................................... 38
3. MERE ZA SPREČAVANJE ZAGAĐENJA ОКОLINE .................................................... 40
ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 44
LITERATURA ........................................................................................................................ 45
BIOGRAFIJA .......................................................................................................................... 46

1
 UVOD

Pod vazdušnim zagađenjem ili aerozagađenjem podrazumeva se zagađen (nečist)

vazduh donjih slojeva spoljne atmosfere, takozvane biosfere, koji sadrži jednu ili više
nepoželjih čvrstih, tečnih ili gasovitih supstanci, određenih osobina u određenoj količini i u
određenom vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za čoveka, biljni i životinjski
svet ili koje na bilo koji način onemogućavaju komforan život i uživanje u čovekovoj okolini.
Prema tome, zagađujuće supstance vazdušne sredine (u stranoj literaturi je prisutan izraz
polutanti) su materije u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju, prisutne u određenim
količinama, na određenom mestu u određenom vremenskom periodu a koje predstavljaju
opasnost za čoveka, biljni i životinjski svet.
Dele se prema: vrsti, načinu nastajanja, učestalosti, štetnom dejstvu itd. Najčešće
korišćena podela u proceni ekološkog rizika je na: tipične i specifične zagađujuće materije.
Tipične zagađujuće supstance su prisutne u svakoj urbanoj sredini i u blizini
termoenergetskih postrojenja. Tu spadaju: sumpordioksid, čađ, azotovi oksidi,
ugljenmonoksid i taložne materije (aerosedimenti).
Zagađenje čovekove okoline je oduvek postojalo, ali su opasnosti od zagađenja
bivale sve veće sa naglim razvojem industrije i koncentracijom stanovnika u velikim
gradovima i industrijskim centrima.
U principu se zagađuju svi ovozemaljski medijumi - zemlja, voda i vazduh. Pri
zagađenju vazduha, materija koja vrši zagađenje se znatno brže širi i brže dolazi u dodir sa
čovečjim organizmom. Kontakt čoveka i vazduha je trajan za njegovog života, odnosno on
traje i dok je čovek budan i dok je u snu. Često se neki oblici zagađenja ne mogu izbeći ni
najsavremenijim načinom obrade vazduha, kao što su to postrojenja za provetravanje i
klimatizaciju.
Imajući sve to u vidu, u okviru obrade ovog rada biće proučeno zagađenje vazduha uz
fokus na određivanje prizemnog zagađenja gasovima i dimom uz osvrt na mere za
sprečavanje zagađivanja okoline ovim putem.

2
 1. ZAGAĐUJUĆE SUPSTANCE ATMOSFERE

Tipične zagađujuće supstance su prisutne u svakoj urbanoj sredini i u blizini

termoenergetskih postrojenja. Tu spadaju: sumpordioksid, čađ, azotovi oksidi,
ugljenmonoksid i taložne materije (aerosedimenti).
Sumpordioksid - 𝑆𝑂2 nastaje kao produkt sagorevanja fosilnih i drugih goriva, pri
preradi mineralnih ruda sa većim sadržajem sumpornih jedinjenja i kao posledica proizvodnje
sumporne kiseline i drugih sumpornih proizvoda. U vazduhu urbanih sredina, može se naći
istovremeno sa drugim zagađujućim supstancama vazduha. On je bez boje, oštrog mirisa,
nezapaljiv, 2,5 puta teži od vazduha, rastvorljiv u vodi. U vazduhu se nalazi kao gas ili
rastvoren u vodenim kapljicama. Pri većoj vlažnosti vazduha oksidiše i delimično prelazi u
sumpornu ili sumporastu kiselinu, pa u obliku kisele kiše pada na tlo. Emisije sumpornih
jedinjenja su u velikom i stalnom porastu u celom svetu, i smatra se najizrazitijom
zagađujućom supstancom urbanih sredina. Sumpor dioksid je iritirajući gas. Glavna
posledica, čak i pri kratkom izlaganju, je suženje disajnih puteva što može prouzrokovati
gušenje, napetost u grudima, i kratak dah. Simptomi se povećavaju sa povećanjem
koncentracije sumpor dioksida i/ili povećanjem brzine disanja. Po prestanku izloženosti
sumpor dioksidu, funkcija pluća se vraća u normalu. Pri veoma visokim koncentracijama,
sumpor dioksid može prouzrokovati gušenje, napetost u grudima i skraćenost daha čak i kod
zdravih osoba koje nemaju astmu. Dugoročno izlaganje sumpor dioksidu može prouzrokovati
respiratorne bolesti, promeniti plućne odbrambene mehanizme, i pojačati kardiovaskularne
bolesti.
Čađ nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva: uglja i nafte. Zajedno sa
čvrstim česticama, iz termoelektrana i toplana, u struji dimnih gasova, predstavlja jezgra koja
adsorbuju pojedine prisutne gasne komponente: sumpordioksid i azotove okside, i druge
gasove koji se mogu naći u uslovima nepotpunog sagorevanja, kancerogena jedinjenja
policikličnih aromatičnih ugljovodonika i ugljenmonoksid.
Taložne materije - aerosedimenti su čvrste materije u vazduhu. Nastaju pri mnogim
tehnološkim procesima. Emituju se direktno ili se formiraju u atmosferi reakcijom drugih
supstanci. Različite su veličine. One čiji je prečnik manji od 10 m su tako male da mogu
dospeti u pluća, potencijalno prouzrokujući ozbiljne zdravstvene probleme. Čestice prečnika
manjeg od 2.5 m zovu se "fine". U izvore ovih čestica spadaju sve vrste sagorevanja,
uključujući i motorna vozila, sagorevanja u poljoprivredi i neki industrijski procesi. Čestice

3
prečnika između 2.5 i 10 m smatraju se "grubim". U izvore grubih čestica spadaju operacije
drobljenja i brušenja, kao i prašina koju proizvodi saobraćaj motornih vozila. Čestice manje
od 10 m mogu prouzrokovati ili povećati broj zdravstvenih problema u vezi sa bolestima srca
i pluća. Ovi efekti su povezani kako sa kratkoročnim izlaganjima (obično preko 24 časa, ali
moguće i kraćim kao npr. 1 sat), tako i sa dugoročnim izlaganjima (godinama). Osetljiva
grupa na čestično zagađenje, uključuje ljude sa srčanim ili plućnim bolestima, starije osobe,
odrasle osobe (koji mogu imati neotkrivene bolesti srca ili pluća), i deca.
Azotovi oksidi - 𝑁𝑂𝑥 nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva u toplanama,
termoelektranama, industrijskim pogonima u izduvnim gasovima motora sa unutrašnjim
sagorevanjem, proizvodnji azotne kiseline, oksidaciji amonijaka, proizvodnji veštačkih
đubriva, veštačke svile, prilikom zavarivanja, miniranja i u drugim procesima. U procesu
sagorevanja nastaje pri visokim temperaturama, u sporednoj reakciji slobodnog azota i
kiseonika. Azotmonoksid se pri hlađenju dimnog gasa i u dodiru sa atmosferom transformiše
u druge oblike azotnih oksida (NO2). Azotovi oksidi sa sekundarnim aminima daju nova
nitrozna jedinjenja kancerogenog dejstva. Jedno od najopasnijih je benzopiren. On je iz grupe
policikličnih aromatičnih ugljovodonika i nastaje pri svim procesima nepotpunog sagorevanja
fosilnih goriva u toplanama i pri radu motornih vozila. Emisije azotovih oksida su u stalnom
porastu, sobzirom na mnogobrojnost njihovih izvora.
Ugljenikovi oksidi - CO nastaju kao produkti sagorevanja raznih vrsta goriva kod
termoelektrana, toplana, kotlarnica i individualnih ložišta, kao i u izduvnim gasovima motora
sa unutrašnjim sagorevanjem. Oko 60% od celokupne emisije CO potiče od izduvnih gasova
vozila, a u gradovima je 95%. Nivoi CO su najveći tokom zimskog perioda jer niske
temperature smanjuju mogućnost potpunog sagorevanja goriva u ložištima. Dospeva u
krvotok iz pluća i vezuje se za hemoglobin, sastojak krvi koji prenosi kiseonik do ćelija. On u
stvari smanjuje količinu kiseonika koja dospeva do tkiva i organa. Osobe sa
kardiovaskularnim bolestima, kao što je angina, su najviše izložene riziku. Osobe sa
sporednim ili uslovnim kardiovaskularnim i respiratornim sistemima a moguće i mala deca,
takođe mogu biti izložene velikom riziku od izlaganja ugljen monoksidu. Kod zdravih
pojedinaca, izlaganje visokim koncentracijama ugljen monoksida može delovati na mentalu
sposobnost i vid.
Specifične zagadjujuće supstance nastaju kao produkti sagorevanja fosilnih goriva, pri
topljenju metala, u hemijskoj, preradjivačkoj, tekstilnoj, prehrambenoj i drugim industrijama.
Najčešće specifične zagađujuće materije u urbanoj sredini su: ugljovodonici korigovani na
metan, olovo, kadmijum, ugljendisulfid, hlorovani ugljovodonici, freon, alkilsulfonati,
4
formaldehid, hlorovodonik, polihlorovani bifenili, fluoridii fluorovodonik, arsen,
vodoniksulfid, sumporvodonik, olovosulfid, oksidansi, i mnogobrojni drugi gasovi i razni
metali: cink, bakar i dr.
Ugljovodonici – HC, najčešći ugljovodonik je metan. Smatra se značajnim
izazivačem efekta staklene bašte. Oslobađaju ga životinje, šume, močvare, deponije, teretna
vozila itd. Alkeni (ili olefini) su veoma reaktivni kada se nađu sa 𝑁𝑂𝑥 . Etilen gradi
peroksiacetil nitrat (PAN) i ozon. Najopasniji ugljovodonici pripadaju aromatičnoj ili
benzenskoj grupi. Iako nisu reaktivni, neka jedinjenja iz benzenske grupe su karcerogena ili
se sumnja da su karcinogena. Ovde spadaju poliaromatični ugljovodonici i benzenska
jedinjenja. Glavni izvori ugljovodonika koji nastaju čovekovim delovanjem uključuju
saobraćaj, proizvoidnju organskih hemikalija, transport i prizvodnja sirovog ulja i distribucija
prirodnog gasa.
Ozon - 𝑂3 je gas sastavljen iz tri atoma kiseonika. Javlja se i u gornjim slojevima
atmosfere, na 20-50 km iznad zemljine površine gde formira zaštitni sloj koji štiti od štetnih
sunčevih UV zraka. Ovaj korisni ozon se postepeno uništava hemikalijama koje proizvode
ljudi. U prizemnim slojevima atmosfere ozon se formira tako što aerozagađenje koje emituju
automobili, fabrike, industrijski kotlovi, hemijska industrija, rafinerije i drugi izvori, hemijski
reaguje u prisustvu sunčeve svetlosti, pa je ozon u prizemnim slojevima zagađujuća
supstanca. Deca predstavljaju jednu rizičnu grupu. Osobe svih starosnih dobi aktivne van
kuće su izložene većem riziku jer tokom njihove fizičke aktivnosti ozon dublje prodire u
delove pluća koja su podložnija povredama. Osobe sa disajnim problemima, uključujući i
astmu, mogu osetiti zdravstvene probleme i pri nižim vrednostima ozona u odnosu na druge
ljude. Ozon može nadražiti respiratorni sistem izazivajući kašalj, iritaciju grla, ili neprijatan
osećaj u grudima. otežati disanje, disanje može postati brže i pliće.
Olovo - Pb i teški metali Cd, Hg su značajne zagađujuće supstance vazduha. Olovo je
plavičasto-sivi metal. U ambijentalnom vazduhu je u obliku čestica veličine ispod 3 m, koje
su bioakumulativne. Oko 30-50% udahnutog olova dospeva u telo. Uneto Pb u krvotok
dovodi do hematoloških problema. Dospeva iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji
koriste benzin sa tetraetilolovom.

5
 1.1. ZAGAĐENJE VAZDUHA

Zagađenje čovekove okoline je oduvek postojalo, ali su opasnosti od zagađenja bivale

sve veće sa naglim razvojem industrije i koncentracijom stanovnika u velikim gradovima i
industrijskim centrima.
U principu se zagađuju svi ovozemaljski medijumi - zemlja, voda i vazduh. Pri
zagađenju vazduha, materija koja vrši zagađenje se znatno brže širi i brže dolazi u dodir sa
čovečjim organizmom. Kontakt čoveka i vazduha je trajan za njegovog života, odnosno on
traje i dok je čovek budan i dok je u snu. Često se neki oblici zagađenja ne mogu izbeći ni
najsavremenijim načinom obrade vazduha, kao što su to postrojenja za provetravanje i
klimatizaciju.
Kada se govori o vazdušnom zagađenju, ono deluje praktično na dva načina:

 Lično izlaganje vazdušnom zagađivanju podrazumeva lično izlaganje prašini,

isparenjima i štetnim gasovima, na primer prilikom pušenja. Mada su negativni efekti
ove vrste zagađivanja dobro poznati, rešenje problema je relativno jednostavno i leži
u prestanku pušenja.
 Profesionalno izlaganje vazdušnom zagađivanju je kada su pojedinci na radnom
mestu izloženi različitim vazdušnim nečistoćama od tehnoloških procesa, u toku
procesa proizvodnje i sl (na primer radnici u hemijskoj industriji, rudarstvu,
metalurgiji itd.). Poznat je veliki broj oboljenja u pojedinim granama industrije, koja
se često nazivaju i profesionalna oboljenja. Ovaj problem se rešava pravilnom
primenom industrijske higijene, odnosno zaštite na radu, opštim i ličnim zaštitnim
sredstvima.

Reč je dakle o opasnostima od zagađenosti čovekove sredine i celokupnog biljnog i

životinjskog sveta kao i promeni klime, koja samim tim, zahteva i najviše sredstava i ulaganja
u sprečavanje i kontrolu njenih posledica.
Sve ovo, najjednostavnije rečeno, napada disajne puteve i organe na kojima se taloži
prašina, što je predmet ozbiljnih razmatranja. Na žalost, pojava prašine i vazdušnog
zagađenja ne svodi se samo na neprijatnosti. Silikoze, prouzrokovane udisanjem sitnih cvrstih
čestica, i druge plućne bolesti koje se javljaju kao posledica, dovode do fatalnih pojava. Nije
potrebno obrazlagati, sa tog stanovišta, potrebu za sprečavanjem i što je moguće uspešnijim
smanjenjem zagađenosti vazduha.

6
 Zagađivanje atmosfere od sve više industrijskih postrojenja i fabrika, stalno povećava
broj bolesti. Većina bolesti koje đonosi prašina je prouzrokovana njenim udisanjem, ali rak ili
dermatitisi nastaju i u kontaktu prašine sa kožom. Velika specifična površina čestica prašine,
koja je fino rasprostranjena, daje veću mogućnost za hemijsko aktiviranje. Intenzifikacija
štetnih emisija koja je pratila industrijsku revoluciju, u poslednjih stotinak godina je i dovela
do smišljene borbe protiv prljanja vazduha i kontrole njegove zaprljanosti. Nastao je niz
preporuka i propisa pa i zakona o zaštiti vazduha od zagađenja i kontroli zagađenja.
Zaštita vazduha je danas imperativ i osnovni predmet socijalnog inženjerstva, koji se bavi
pitanjima zaštite života i ljudi na Zemlji.

1.1.1. Vrste zagađenja

Skoro svaka industrija ima svoje specifične probleme sa otpadnim gasovima. Čine se
ogromni napori da se poboljšaju uslovi rada radnika i života okolnog stanovništva, da bi se
smanjila opasnost od pojave profesionalnih oboljenja.
Industrijskih zagađivača ima praktično bezbroj. Sa pojavom novih izvora zagađenja,
dozvoljene koncentracije nekih štetnih materija se iz dana u dan smanjuju. Veoma je važno
da se poštuju propisi i da se stalno radi na izradi novih i korekciji postojećih propisa i
standarda. Zbog toga se i čine napori za stvaranje industrijske zone van urbanih celina i da se
izbacivanje (emisija) štetnih gasova i čestica vrši kroz visoke dimnjake.
Osim zbog zaštite ljudi, prečišćavanje vazduha je neophodno u, na primer, procesima
fermentacije da bi se odstranile štetne bakterije. U nekim slučajevima je potrebno održavanje
čistoće vazduha u radnim prostorijama, na primer u industriji računara, da bi se zaštitili
osetljivi mehanizmi. Čiste prostorije za sastavljanje preciznih mehanizama i uređaja ili
pripremu farmaceutskih proizvoda, traže praktično sterilan i čist vazduh, što je moguće
ostvariti zahvaljujući brzom razvoju odgovaraju ćih uređaja za ventilaciju, klimatizaciju i
pripremu vazduha.
Zagađivači se, u fizici aerosola, praktično mogu podeliti na prašinu, dim, suspenzije i
maglu i, u inženjerskoj praksi, zrnastu prašinu. Karakteristike ovih zagađivača su sledeće:

 Zmasta prašina. To su čvrste čestica veće od 76 mikrona.

 Prašina. Čvrste čestice koje su manje od zmaste prašine i nastaju pri mehaničkim
operacijama kao što su drobljenje, mlevenje i rušenje ili razaranje eksplozijom.

7
  Dim. Čestice, čvrste ili tečne, nastale pri sagoreva- nju ili kondenzaciji; uglavnom su
manje od 5 mikrona. Dim je relativno stabilno disperzovan.
 Suspenzija. Fini dim od čvrstih čestica nastalih u procesu kondenzacije. Čestice su
obično ispod 1 mikrona.
 Magla. Tečne čestice, uglavnom ispod 10 mikrona. Magla u koncentraciji koja
smanjuje vidno polje stvara nevidljivu maglu (ovo se obično naziva samo magla).
Prirodna magla normalno sadrži čestice veće od 10 mikrona.

Ova podela nije konačna, već uglavnom principijelna. Pri detaljnijem proučavanju
tehnologije prašine mogu se izvršiti i drugačije podele, s obzirom na analizu uređaja za
prečišćavanje.
Čestice koje prouzrokuju najveću opasnost pri udisanju, su one koje prodiru u pluća, i
manje su od 10 mikrona. Ovakve čestice zahtevaju pažljivo uzorkovanje da bi se dobila prava
slika o koncentraciji i raspodeli po veličini, što .se često. procenjuje i određuje optičkim ili
elektronskim mikroskopom, U količinski malom uzorku koji sadrži mešavinu prašina,
ponekad je praktično nemoguće izdvojiti svaki materijal. Za ispitivanje i analizu prašine
koriste se, pored mikroskopa, razne metode, kao što su X-zraci, spektrografija i za
radioaktivne čestice autoradiografija, već prema tome kada je koja metoda najpogodnija.
Svaki put kada je moguće, pažljivo pregledanje uzoraka prethodi izboru uređaja i
postrojenja za prečišćavanje, dok za sasvim nova postrojenja treba koristiti iskustva stečena
na siičnim postrojenjima Često su ulaganja i eksploatacioni troškovi prečišćavanja vazduha
veoma skupi, a prečišćavanje prema lošem i pogrešnom izboru izgleda kao da stalno iziskuje
dodatne troškove. Tip postrojenja za prečišćavanje treba da zavisi od karakteristika uzetih
uzoraka, od protoka gasa i njegove temperature.
Koji god tip da se odabere, primenjuju se sledeći fizički principi prečišćavanja, i to ili
jedan ili u kombinaciji:

 gravitacija (taložne komore),

 centrifugiranje (cikloni),
 inercija
 zadržavanje čestica
 difuzija
 elektrostatičke sile (elektrostatički filtri).

8
 Aglomeracija, koja daje veće čestice lakše i jednostavnije za izdvajanje, takođe je
poželjan proces u smanjenju emisije u atmosferu.
Prema navedenim fizičkim principima konstruisan je veliki broj aparata i uređaja za
prečišćavanje, koji se izvodi u cilju pripreme vazduha za normalnu radnu atmosferu ili u
tehniloškim procesima. S druge strane, vrši se prečišćavanje produkata sagorevanja, dimnih
gasova ili otpadnih produkata iz nekog tehnološkog procesa. Ova druga grupa predstavlja
zagađivače, i treba na samom izvoru što je moguće više smanjiti emisiju materija koje
zagaduju atmosferu i okolinu.
Emisija iz kotlova se jednostavno smanjuje taložnim komorama i ciklonima, dok se
elektrostatičkim prečistačima smanjuju zagađenja koja čine kotlovska postrojenja, kao što su
termoelektrane, ili kada je u pitanju sagorevanje uglja u letu u kotlovskom ili nekom drugom
ložištu. Vlažni skruberi u vlažnim kulama ili venturi-praonici nalaze široku primenu u
procesnoj i hemijskoj industriji. Za odstranjivanje veoma sitnih radioaktivnih čestica,
bakterija, virusa i prašine koja prouzrokuje plućna oboljenja, neophodna je primena
visokoefektivnih filtara. Takvi filtri međutim nisu potrebni za krupnije čestice, naročito kada
se javljaju u visokoj koncentraciji.
U radnim prostorijama, prašina koja nastaje u tehnološkim procesima odnosno od vise
mašina ili uredaja ne sme da dopre do disajnih organa odnosno do disajne zone onog ko
opslužuje mašine i uređaje. Izdvajanje se obično izvodi odsisnim ventilatorima preko usisnih
hauba, iza kojih se postavljaju filtri, koji su najčesće sa tkaninom, a zatim se vazduh preko
nekog dimnjaka odnosno ventilacione cevi izbacuje u atmosferu. Gubitak toplote pri ovakvoj
ventilaciji može vise da košta no instalacija sa visokoefektinim filtrom. Iza ovih filtara je
moguće vršiti recirkulaciju vazduha ili u nekom slučaju rekuperaciju toplote. Ovakvi načini
ventilacije su značajni pri odabiranju sistema ventilacije i klimatizacije industrijskih objekata.
Često se efikasnost postrojenja pogoršava zbog propusta u redovnom održavanju. Vezivanje
prašine u elektrostatičkim filtrima se može povećati desetak puta, ako se obrati pažnja na
propuste i otvore, ili pak zatvaranjem rupa na vlaknastim filterima. U suprotnom slučaju
može doći do velikih oštećenja koja praktično mogu instalaciju izbaciti iz upotrebe. U nekim
industrij- skim postrojenjima je shvatljivo pogoršanje rada postrojenja za prečišćavanje, kada
se u emisiji dima i mirisa mogu javiti čestice opasne po zdravlje, koje se ne primete odmah
vizuelno ili putem udisanja (na primer radioaktivna prašina, štetne bakterije i sl.) Redovna i
po vremena ispitivanja i1i kontinualna kontrola је neophodna. Ispitivanje na mestu ugradnje i
rada i u toku eksploatacije je danas mnogo važnije no što je bilo nekad.

9
 Ovaj kratak pregled zagađenja ukazuje nа nagli razvoj tehnologije prašine i
prečišćavanja.

1.1.2. Vrste zagađivača

Роdеlа izvora zagađenja po nekakvim kriterijumima ne donosi u tehničkom smislu

ništa posebno. Međutim, ovakve podele određuju pravce orijentacije borbe, kada је to
moguće, protiv aerozagadenja. Evo uobičajene podele zagađivača vazduha:

 prema vrsti izvora zagađenja,

 prema mestu izvora zagađenja,
 prema kvalitetu izvora zagađenja,
 prema trajanju zagađenja.

1.1.3. Vrste izvora zagađenja vazduha

Prema vrsti zagađenja zagađivači vazduha mogu se svrstati u dve grupe, i to grupu
prirodпih i grupu veštačkih izvora zagađenja. Prirodni izvori zagađenja su:

 prašina nošena vetrom (razliičitog porekla),

 alergeni (polen i ostali),
 čestice morske soli i drugih morskih isparenja,
 dim, leteći pepeo i gasovi od šumskih požara,
 gasovi iz močvara i druga prirodna isparenja,
 mikroorganizmi (bakterije i virusi),
 magla,
 vulkanski gasovi i pepeo,
 prirodna radioaktivnost,
 meteorska ргаšsina.

Veštački izvori zagađenja su nastali direktno ili indirektno procesima kojima čovek
upravlja. Mogu se podeliti u sledeće grupe:

10
  Zagađivanje vazduha radom energetskih postrojenja. To su svi izvori zagađivanja u
procesima transformaciје hemijski vezane energije goriva u neki drugi oblik energije,
prvenstveno transformisane u toplotnu i električnu еnergiju. U ovu grupu uglavnom
spadaju glavni energetski objekti kao što su elektrane (termoelektrane i nuklearne
elektrane), toplane, termoelektrane-toplane ili neka druga kombinovana postrojenja.
Ova роdеlа ne uzima u obzir kapacitet postrojenja, što znači dа u ovu grupu spadaju
objekti i velikih i malih kapaciteta. Od posebne su važnosti prednosti centralizovanih
postrojenja za grejanje urbanih sredina (toplane), i zа njih se vrše posebni proračuni
aerozagadenja.
 Zagađivanje vazduha u industriji i poljorpivredi. U ovu grupu se mogu svrstati
različite tehnološke operacije i postupci kao što su oni koji se odvijaju u metalurgiji,
hemijskoj i drugim industrijama i razne poljoprivredne operacije kao što su kopanje,
vršenje i slično. Posebno je aktuelna primena vazduhoplova u poljoprivredne svrhe za
nađubrivanje, zaprašivanje i s1., te i odgovarajuće zagađenje vazduha.
 Zagađivanje vazduha svim vrstama transportnih sredstava. Ovo su uglavnom
zagadenja koja nastaju sagorevanjem derivata nafte, što čini i glavnu grupu pogonskih
materija.
 Zagađivanje vazduha sagorevanjem otpadnih materija koje nastaje kao posledica
nagomilavanja otpada i ostalih otpadnih materijala na slobodnom prostoru ili u
posebnim pećima.
 Zagađivanje vazduha svim ostalim delatnostima. Ovde spadaju sve vrste ostalih
zagadivača koji se pojavljuju u raznim industrijama.

1.1.4. Lokacija izvora zagađenja vazduha

U ovu grupu raspoređuju se izvori zagađenja ро svojoj funkciji. То su:

 Pojedinačni ili tačkasti izvori koji podrazumevaju izolovane, odnosno usamljene

izvore koji su međusobno toliko udaljeni da ne zagađuju isti prostor. Pod ovom
vrstom izvora obično se podrazumevaju upravo veliki zagađivči kao što su
termoelektrane ili toplane, te neki drugi industrijski objekti. Iako su ovi izvori udaljeni
jedni od drugih, zbog fizičkih procesa se uticaj zagađivača može osetiti i na nekoliko
desetina kilometara.

11
  Linijski raspoređeni izvori zagađenja podrazumevaju veliki broj zagađivača
definisanih putevima ili ulicama u gradovima, tako da se zagađenje vrši i u bližoj
okolini ovih puteva.
 Koncentrisani izvori su oni koji su gušće raspoređeni na јеdnој površini, te se
zagađuje praktično manji prostor. Primer ovakve vrste zagađenja su industrijski
centri, te gradska jezgra sa pojedinačnim kotlarnicama zа grejanje većih zgrada.

1.1.5. Kvalitet izvora zagađenja vazduha

Moguće je izvršiti bezbroj klasifikacija izvora zagađivanja vazduha u skladu sa

klasifikacijom nečistoćaa. Najjednostavnije је kvalifikovati ili prema obliku, odnosno
agregatnom stanju materije kojom se vrši zagađenje. Рrema tome nečistoće mogu biti u
obliku čestica, gasova, i u kombinaciji čestica i gasova.

1.1.6. Vreme trajanja zagađenja vazduha

Prema trajanju zagadenja se mogu podeliti na:

 izvore trajnog zagađivanja (visoke i druge metalurške peći, termoelektrane i sl.; u ovu
grupu se mogu svrstati i toplane, jer su one trajni izvori zagađenja u grejnom periodu
koji u našim uslovima traje 6-7 meseci godišnjе);
 izvore povremenog zagađenja ili izvore definisanе faktorom jednovremenosti.

Veoma је bilo teško, na primer, izvršiti јоš podelu ро intenzitetu zagađenja. Medutim,
od vеštaičkih izvora zagađenja vazduha svakako su najveći tehnološko-hemijski procesi,
odnosno njihova postrojenja i energetski objekti. Sa tog stanovišta su od posebnog interesa
energetski objekti, koji su po pravilu zagađivači širih razmera.
Potrebno je još napomenuti da se prilikom proračuna i određivanja koncentracije
zagađenja gasom letećim čvrstim česticama mora voditi računa o lokaciji izvora zagađenja.
Naime, u raznim tehničkim propisima daju se maksimalno dozvoljene koncentracije (tzv.
vrednosti MDK) zа pojedinačne izvore. Međutim, nedostatak tih pravilnika i propisa je "što
se ne naglašava da se moraju uzeti međusobni uticaji bliskih zagađivača. Роjam bliski
zagađivač je dosta širok, јеr čvrste leteće čestice iz neke toplane ili termoelektrane imaju u
nekim slučajevima domet i preko 50 km. То znači da ako se nа postojeći objekt već ne može

12
uticati, onda novi objekt ne sme da zagađuje više od dozvoljenog, ali uzimajuti u obzir i
uticaj postojećih. Prema tome, vrednosti MDK praktično treba smanjivati zа količinu
postojećeg zagađenja na određenoj lokaciji, ukoliko је njihov faktor jednovremenosti takav
da ih treba uzeti u obzir.

1.2. EMISIJA I IMISIJA

Dimnjaci termoelektrana, industrijskih energana i toplana su stalni ili povremeni

zagađivači vazduha, što zavisi od vrste i zahteva tehnologije koja se sprovodi u svakom
posebnom slučaju.
Polutanti su normalni produkti sagorevanja goriva u ložištima parnih ili vrelovodnih
kotlova. Od produkata sagorevanja najopasniji su sumporni i azotni oksidi, čađ i ререо koji
se emituju u atmosferu, kao uzroičnici mnogobrojnih bronhijalnih i naročito opasnih
kancerogenih oboljenja. Posebno negativno utiču i na razvoj biljnog i životinjskog sveta.
Prizemni sloj vazduha se zagađuje poluantima iz dimnjaka. То zagađenje se odreduje
emisijom mase odgovarajućih materija izbačenih u atmosferu u jedinici vremena. Emisija se
obično izražava u g/s.
Veličina koja karakteriše masu zagađenih materija u određenoj zapremini vazduha
naziva se imisija. Imisija se izražava u mg/m3 ili ррm (koncentracija gasova i раrа u delovima
na milion delova vazduha, 1 ррm = 1 cm3 gasa u 1 m3 vazduha).
Veličina emisije možе se izračunavati na osnovu poznatih parametara termičkih
postrojenja, analize goriva i meteoroloških uslova obasti u kojoj se nalazi industrijska
energana ili toplana. Imisija se moze približno izraičunati raznim metodama, a dokazuje se
merenjem u nekom određenom vremenskom intervalu ili se neprekidnо automatski registruje
odgovarajućim mernim uređajima.

13
 .
Slika 1. Emiteri

2. ODREĐIVANJE PRIZEMNOG ZAGADENJA GASOVIMA I

DIMOM

Od velikog broja razliičitih formula, najčešće su kao najtačnije navođene jednačine

Bosankea i Pirsona (Bosanquet, Pearson, 1936) i Sjutona (Sutton, 1947). Jednatine su sloiene
i njihovo retavanje se nece ovde reprodukovati. Svaka od njih pokazuje da je maksimalna
vrednost prizmene koncentracije zagađenja proporcionalna emisiji (iznosu iz dimnjaka) i
obrnuto proporcionаlnа kvadratu visine dimnjaka. Iako zasnovane па čvrstim teorijskim
osnovama, sve jednačine sadrže izvesne empirijske faktore koji su uključeni kao rezultat
stvarnih posmatranja. Моždа su najjednostavniju formulu za određivanje gasnog zаргlјаnја
dali Skorer i Baret (Scorer, Barrett, 1962), koja s1uži zа proračun prizemne koncentracije za
duži vremenski period. Oni su pokazali da je koncentracije jednaka između uglova α i β, a to
pretpostavlja da vetar duva sa istim intenzitetom u svim pravcima.

Ako se uzme da je U efektivna brzina vetra (aerozagađenje је obrnuto proporcionalno

brzini vetra, tako da je efektivna brzina manja od stvarne), Q koliičina zaprljanja koja se
emituje na čas, Р zapreminska koncentracija materije koja zagaduje i h visina dimnjaka,
dobija se da je količina Q:

Q = U A P,

14
gde je A površina 2πr2 (tg α+ tg β) na kojoj se širi zagađenje na rastojanju r, kada је r≤ h cotg
α.

Pretpostavljajući srednje vrednosti za α i β koje iznose 4 i 6°, i zamenjujući tangens

radijanom, biće

𝑄
𝑃=
2𝜋𝑟 2 U(β + α)

U taički (r, θ) na tlu, s tim daje θ<α ćе biti

𝑄
𝑃=
2𝜋𝑟 2 U(β + α)

Skorer i Baret su uzeli srednju vrednost za U od 5 m/s, koja odgovara srednjoj

vrednosti brzine vetra od 7 m/s na visini od 10 m, i koristili su jednaičinu sa neznatnim
modifikacijama za izračunavanje prizemne koncentracije kao srednje vrednosti za jedan
mesec i1i više.

Oni su našli da je maksimalno zagađenje na rastojanju 15 H od dimnjaka, gde je H

efektivna visina dimnjaka uzimajući u obzir da sе odrzava na tlu. Korekcije i pretpostavke
koje su uzete u obzir su sledeće:

— sve visine su merene u odnosu na horizont - to је površina kod koje je tri četvrtine
površine nezaklonjene i1i izgrađene površine na najvišem nivou krovova,

— pri brzini vetra ν, m/s, koncentracija raste proporcionalno odnosu 7/ν,

— ukoliko vetar duva u jednom oktantu n procenata od ukupnog vremena, koncentracija se u

tom pravcu uvećava za 8 n/ 100,

— priгemni efekt zagadenja је g В, što iznosi

𝑔𝑢𝑠𝑡𝑖𝑛𝑎 𝑚𝑎𝑡𝑒𝑟𝑖𝑗𝑒 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑧𝑎𝑔𝑎đ𝑢𝑗𝑒

[1 − ]
𝑔𝑢𝑠𝑡𝑖𝑛𝑎 𝑜𝑘𝑜𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑣𝑎𝑧𝑑𝑢ℎ𝑎

а termičko povitеnje dimnjaka h' je 4 B V gde је V, m/s, realna brzina gasa na izlazu iz
dimnjaka.

15
Н је efektivna visina dimnjaka, i iznosi h + h'. Za računanje prizemnog zagađenja uzima se
da je brzina 7 m/s na visini od 10 m, i da je termičko povišenje obrnuto proporcionalno brzini
vetra, h' se mora mnoziti sa 7/ν gde je brzina vetra , m/s.

Komisija za aerozagadenje (SAD) preporučuje tzv. „Oak Ridge" formulu (Americka komisija
za atomsku energiju, 1953) za određivanje maksimalnog prizemnog zagađenja toplim gasom.
Formula glasi

6,38 106 𝑊 mg
𝐶= , ,
ℎ(159 𝜈 𝑑 + 𝑄) m3

gde je

W, kg/s, izdašnost izvora zagađenja,

h, m, visina dimnjaka,

ν, m/s, brzina na izlaznom ušću dimnjaka,

d, m, prečnik izlaznog ušća dimnjaka,

Q, kJ/s, toplotni protok na izlazu u odnosu na temperaturu vazduha.

Za hladne izvore preporučuje se Sjutonova formulа

2,35 105 𝑊 mg
𝐶= , 3,
𝑢 ℎ2 m

gde je

u, m/s, brzina vetra.

Sjutonova formula, slično kao jednačina Skorera i Bareta, daje maksimalnu prizemnu
koncentraciju na rastojanju od izvora zagađenja od oko 15 visina dimnjaka.

Ро pravilu, a na osnovu iskustva, uzima se da je dimnjak viši za dva i po puta od

susednih zgrada, iako је to na talasastom terenu ili nа izgrađenim površinama često
nemoguće.

Dimnjak mora biti vitak, nitta ne sme visiti iznad njega na izlaznom ušću i brzina
isticanja na ušću morа da је preko 8 m/s a u nekim sludajevima i preko 13 m/s.

16
 Slika 2. Visina dimnog mlaza

U nekim sluirčjevima se postaljaju na ušću neke vrste mlaznica kojima se povećаva

brzina isticanja, a kao rezultat treba da je smanjenje zagađenja, međutim slika (Reed, 1966)
pokazuje da povećanje brzine isticanja ima mali uticaj na efektivno povišenje dimnjaka.

Bosanke (Bosanquet, 1950) је razmatrao prizemni efekt dimne perjanice, određujući

srednju količinu taloga D u t/(km2 god) na rastojanju x u metrima od podnožja dimnjaka

20𝐻 (20 𝑣 )+2

𝑄 𝑏 6 2,75 ( 𝑥 ) 𝑈 𝐻
𝐷 = 2 10 [ 𝜈 exp(−20 )]
𝐻 Г(20 𝑢) 𝑥

gde je

v, m/s, brzina padanja dima,

u, m/s, brzina vetra u tacki emitovanja na visini H, m, Q, kg/s, količina iznosa,

b, udeo vremena u kome vetar duva u sektoru od 45° uključujući i tačku taloženja koja se
posmatra. Praktično se određuje iz ruže vetrova.

Da bi pojednostavio proračun, Bosanke је odredio funkciju f(v/u, x/H) 2,75 puta veću od
funkcije u ugaonim zagradama jednačine (), za različite odnose v/u i х/Н. Ustanovljeno је dа
jednačina daje tačne rezultate unutar faktora 2, što je dovoljno tačno za niz slučajeva.

17
Svi izrazi za određivanje zagađenja gasovima i čvrstim česticama podrazumevaju veoma
male brzine vetrova.

Slika 3. Rastojanje od dimnjaka

2.1. PRORAČUN EMISIJE IZ DIMNJAKA

Polazni podaci za proračun emisije iz dimnjaka su parametri ugrađenih kotlova i elementarna

analiza goriva.

Postupak proračuna emisije je dat na primeru proračuna dimnjaka u jednoj industrijskoj

energani.

Elementama analiza goriva

 gorivo: ibarski mrki ugalj, sortiman 0-30 mm;

 ugljenik C=60,22 %;
 vodonik H=4,50 %;
 sumpor, sagorljivi Ss=3,72 %;
 azot + kiseonik N+O=4,46 %;

18
  vlaga W=6,18%;
 pepeo A=20,92 %;
 donja toplotna moć goriva Hd = 24.137 kJ/kg.

2.1.1. Karakteristike ugrađenih kotlova

Parni kotlovi su sa ugaonim cevima. Sagorevanje goriva je na lančanoj rešetki, proizvod

„Đure Đaković” iz Slavonskog Broda:

 normalna produkcija 11,1 kg/s (40 t/h)

 maksimalno trajna produkcija 13,8 kg/s (50 t/h)
 temepratura pregrejane pare 450°C
 pritisak pregrejane pare 37 bar
 stepen iskorišćenja 84 %
 broj ugrađenih kotlova 1 + 1 (fazno).

2.1.2. Količina dimnih gasova

Teorijska količina vazduha za sagorevanje:

V° = 0,0880 (C + 0,375 Ss ) + 0,265 H - 0,03330,

V° = 6,5215 m3 /kg goriva.

Količina troatomnih gasova:

C + 0.375 Ss
𝑉RO2 = 1,866 ,
100
𝑉RO2 = 1,1497 m3 /kg

Količina azota:

𝑉N2 = 0,79 V° + 0,8 N/100,

𝑉N2 = 5,1876 m3 /kg.

Teorijska količina vodene pare:

𝑉°H2 O = 0,11H + 0,0124 W + 0,0161 𝑉°,

19
 𝑉°H2 O = 0,6811 m3 /kg.

Višak vazduha na kraju kotla (prema podacima proizvođača kotla) iznosi α = 1,45.

Količina vodene pare u vlažnim produktima sagorevanja na kraju kotla:

𝑉H2O = 𝑉°H2 O + 0,0161(𝛼 − 1)𝑉°

𝑉H2 O = 0,7283 m3 /kg.

Ukupna količina vlažnih produkata sagorevanja

𝑉 = 𝑉RO2 +𝑉H2 O + (𝛼 − 1)𝑉°,

𝑉 = 10,00 m3 /kg.

Temperatura dimnih gasova na izlazu iz kotla iznosi prema termičkom proračunu t = 180°C.

Potrošnja goriva po kotlu, pri radu sa normalnom produkcijom kotla iznosi 1,5 kg/s.
Ukupna potrošnja za oba kotla će biti 3,0 kg/s.

Zapreminski protok produkata sagorevanja:

𝑉'= 𝑉 𝐵 = 10,00 3,0 = 30 m3 /s

Količina odnosno zapreminski protok dimnih gasova sveden na stanje koje vlada na izlazu iz
dimnjaka je:

273 + 180
𝑉 = 𝑉′ = 49,76 m3 /s
273

2.1.3. Proračun količine sumpordioksida na izlazu iz dimnjaka

𝐺SO2 = 20 ∙ 𝐵 ∙ 𝑆 ∙ (1 − 𝜂′ SO ) (1 − 𝜂′′ SO ),
2 2

gde je:

B = 10,80 t/h - količina goriva,

S = 3,72% - sadržaj gorivog sumpora u gorivu,

𝜂′′ SO = 0,1 - procenat SO2 koji se zadržava u letećem pepelu u gasnom traktu kotla,
2

𝜂′′ SO =0 - procenat S02 koji se zadržava u odvajaču čestica, za suve odvajače 𝜂′′ SO .
2 2

20
 𝐺SO2 = 723,16 kg/h = 200,88 g/s.

2.1.4. Proračun količine azotnih oksida na izlazu iz dimnjaka

Sadržaj azotnih oksida u gasovima koji izlaze iz dimnjaka može se, za kotlove ložene
gasom ili teškim ložnim uljem, izračunati iz obrasca:

𝐺NOx = 0,055 ∙ 𝐷𝑒0,8 ∙ 𝑞𝑣0,5 ∙ 𝛼 𝑇3 ∙ 𝑉𝑠𝑔 ∙ 𝐵, g/s,

gde je:

𝐷𝑒 , 𝑚 - ekvivalentni prečnik ložišta,

𝑞𝑣 , MW/𝑚3 - zapreminsko toplotno opterećenje ložišta,

𝛼𝑇 - višak vazduha u ložištu,

𝑉𝑠𝑔 - 𝑚3 /𝑘𝑔 goriva, zapremina suvih produkata sagorevanja (za gasovito gorivo m3 /m3
goriva),

B, t/h - potrošnja goriva (za gasovito gorivo x 103 /m3 /h).

Za određivanje količine azotnih oksida, preračunatih na azot-dioksid koristi se obrazac:

𝐻
𝐺NOx = 𝐾 ∙ 𝐵 ∙ 𝐻 𝑑 , kg/h,
𝑢𝑠

gde je:

K - koeficijent koji karakteriše oslobađanje azotnih oksida iz 1t uslovnog goriva (kg/t

uslovnog goriva),

B, t/h - potrošnja goriva (za gasovito gorivo 103 /m3 /h),

𝐻𝑑 , kJ/kg - donja toplotna moć goriva,

𝐻𝑢𝑠 , kJ/kg - donja toplotna moć uslovnog goriva (iznosi 29 ∙ 310 kJ/kg).

Za energetske kotlove sa maksimalnom produkcijom D> 75 t/h:

𝐷
𝐾 = 28 ,
1000 + 𝐷

21
gde je D u t/h.

Za kotlove sa maksimalnom produkcijom D < 75 t/h za slučaj sagorevanja čvrstog goriva:

𝐷
𝐾 = 4,4 .
75

Za kotlove sa maksimalnom produkcijom D ≤75 t/h za slučaj sagorevanja ložnog ulja:

𝐷
𝐾 = 2,4 .
75

Zamenom odgovarajućih vrednosti dobija se za navedeni primer:

50
𝐾 = 4,4 = 2,93,
75

24,137
𝐺NO2 = 2,93 ∙ 10,80 ∙ 29,310 = 26,05 kg/h,

𝐺NO2 = 7,24 g/s.

Ukupan iznos 𝑆𝑂2 i 𝑁𝑂2 iz dimnjaka

Koncentracija 𝑆𝑂2 i 𝑁𝑂2 u prizemnom sloju vazduha, proporcionalna je količini tih gasova
koje kroz dimnjak izlaze u atmosferu, pa se oksid azota može svesti na oksid sumpora,
ekvivalentan po stepenu toksičnosti po relaciji:

∑𝐺 𝐺 𝑆𝑂2 𝐺 𝑁𝑂2
= + ,
𝑀𝐷𝐾 𝑆𝑂2 𝑀𝐷𝐾 𝑆𝑂2 𝑀𝐷𝐾 𝑁𝑂2

gde je

∑𝐺, g/s - ukupni iznos iz dimnjaka,

𝐺 𝑆𝑂2 , g/s - iznos S02 iz dimnjaka,

𝐺 𝑁𝑂2 , g/s - iznos N02 iz dimnjaka,

𝑀𝐷𝐾 𝑆𝑂2 - maksimalno dozvoljena koncentracija 𝑆𝑂2 koja iznosi 0,5 mg/𝑚3 ,

𝑀𝐷𝐾 𝑁𝑂2 - maksimalno dozvoljena koncentracija 𝑁𝑂2 koja iznosi 0,085 mg/𝑚3 .

22
Ukupan iznos oksida sumpora i azota iz dimnjaka, prema navedenom, može se preračunati na
oksid sumpora:

𝑀𝐷𝐾 𝑆𝑂2
∑𝐺 = 𝐺 𝑆𝑂2 + 𝐺 = 𝐺 𝑆𝑂2 + 5,88 𝐺 𝑁𝑂2 ,
𝑀𝐷𝐾 𝑁𝑂2 𝑁𝑂2

∑𝐺 = 243,5 g/s.

Iznos letećeg pepela i čađi iz dimnjaka

106 𝐵 𝜂𝑐 𝑞4 𝐴 𝑞4
𝐺𝑝 = [(1 − ) (1 − ) ∙ 𝛼𝑢 + ]
3600 100 100 100 100

gde je:

B = 10,80 t/h - količina goriva,

𝜂𝑐 = 60—80 % - stepen izdvajanja ciklona (usvojeno je 70%)

𝑞4 = 2 % - gubitak toplote usled mehanički nepotpunog sagorevanja,

A= 20,92 % - sadržaj pepela u gorivu,

𝛼𝑢 = 0,3 - deo pepela koji izlazi sa dimnim gasovima,

𝐺𝑝 = 73,80 g/s.

Za proračun emisije iz dimnjaka industrijskih energana i temoelektrana merodavan je letnji

režim rada, a za industrijske energane - toplane, merodavan je zimski režim sa proverom za
letnji režim rada.

Pri zimskom režimu rada proračuni se izvode za maksimalno opterećenje turbine i toplotno
opterećenje sistema toplifikacije pri srednjoj temperaturi najhladnijeg meseca.

Provera za letnji režim se izvodi za srednje optere-ćenje turbine u toku leta i pri temperaturi
vazduha u 13 h u najtoplijem mesecu.

23
 2.2. PRORAČUN POTREBNE VISINE DIMNJAKA

Potrebna visina dimnjaka određuje se iz uslova da veličina najveće koncentracije (𝐶𝑚 ) bilo
kog zagađivača uprizemnomsloju vazduha ne sme da bude veća od srednje dnevne
maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK), koja za osnovne zagađivače iz kotlova iznosi:

 leteći pepeo i čađ 0,5 mg/m3 ,

 sumpordioksid 0,5 mg/m3 ,
 azotnioksid 0,085 mg/m3 .

U prisustvu istih zagađivača iz različitih izvora zagađenja (drugih dimnjaka, na primer)

postoji koncentracija 𝐶𝑓 , pa je u tom slučaju potrebno da bude ispunjen uslov:

𝐶𝑚 ≤ 𝑀𝐷𝐾 − 𝐶𝑓

𝐶𝑓 = 𝐶𝑓𝑆𝑂2 + 5,88 ∙ 𝐶𝑓𝑁𝑂2

Minimalna visina dimnjaka se izračunava iz obrasca:

𝐴∙𝐺∙𝐹 3 1
𝐻=√ √
𝑀𝐷𝐾 − 𝐶𝑓 𝑉 ∙ 𝑇

gde je:

H, m - visina dimnjaka iznad tla,

A - koeficijent koji zavisi od meteoroloških uslova i koji obuhvata uslove vertikalnog i

horizontalnog rasejavanja zagađivača,

G, g/s - količina zagađivača, emisija iz dimnjaka u atmosferu,

F - koeficijent koji uzima u obzir brzinu taloženja čestica,

𝐶𝑓 , mg/m3 - postojeće zagađenje od drugih izvora zagađenja,

V, m3/s - zapremina gasova koji izlaze iz dimnjaka na tempera turi dimnih gasova,

T, K- razlika temperatura gasova na izlazu iz dimnjaka i srednje temperature spoljnjeg

vazduha.

24
Koeficijent A se za naše uslove uzima da je 120.

Koeficijent F se usvaja po sledećim preporukama:

 pri proračunu visine dimnjaka kada je glavni kriterijum 𝑆02 , usvaja se F = 1,0;
 pri proračunu visine dimnjaka kada su glavni kriterijumi čađ i pepeo, usvaja se:

F= 2,0 - za stepen odvajanja uređaja za prečišćavanje veće od 90%,

F= 2,5 - za stepen odvajanja uređaja za prečišćavanje veće od 75%,

F= 3,0 - za stepen odvajanja uređaja za prečišćavanje manje od 75%.

Na ovaj način se dobija tzv. „prva’” vrednost visine dimnjaka. Da bi se dobila konačna
vrednost visine dimnjaka, neophodno je ponoviti proračun zamenom dobijene vrednosti H,
(odnosno 𝐻1 ), u sledećem izrazu:

𝑚1 ∙ 𝑛1
𝐻2 = 𝐻1 √ ,
1

gde je:

𝐻1 - veličina dobijena u prvom proračunu,

𝑚1 𝑖 𝑛1 - koeficijenti koji obuhvataju uslove izlaza gasova iz dimnjaka.

25
 Slika 4. Koeficijenti m i n

Koeficijenti m i n se izračunavaju po sledećim obrascima, ili se očitavaju sa dijagrama na

slikama:

1
𝑚= ,
0,67 + 0,1√𝑓 + 0,34 3√𝑓

gde је:

𝑤02 ∙ 𝐷 ∙ 103 𝑚
𝑓= , ,
𝐻 2 ∙ 𝛥𝑇 𝑠 2 ∙ 𝐾

D, m - prečnik svetlog izlaza dimnjaka,

𝑤0 , m/s - brzina dimnin gasova u izlaznom delu dimnjaka.

Preporučene brzine dimnin gasova na izlazu iz dimnjaka su:

— 20 do 25 m/s zа dimnjake visine do 120 m

— 20 do 30 m/s za dimnjake do 150 m.

Brzina dimnin gasova može se izračunati iz obrasca:

𝑤0 = 1,27 V/𝐷2 , m/s,

gde је D, m - prečnik izlaznog otvora dimnjaka. Koeficijent n zavisi od parametra 𝑉𝑚 koji se

izračunava po obrascu:

26
 3 𝑉 ∙ 𝛥𝑇
𝑉𝑚 = 0,65 √ ,
𝐻

Za 𝑉𝑚 ≤ 03, n = 3,

za 0,3 < 𝑉𝑚 < 2, n se izračunava iz izraza:

𝑛 = 3 − √(𝑉𝑚 − 0,3)(4,36 − 𝑉𝑚 ),

Za 𝑉𝑚 > 2, n = 1.

Slika 5. Parametri

Ako je razlika dobijenih vrednosti 𝐻1 i 𝐻2 značajna, vrši se tačniji proračun. Pri tome,
naredne veličine za 𝑚2 i 𝑛2 se odreduju za vrednost 𝐻2 , a veličina 𝐻3 se određuje iz obrasca:

𝑚2 ∙ 𝑛2
𝐻3 = 𝐻2 √
𝑚1 ∙ 𝑛1

Za navedeni računski primer bi bile sledeće vrednosti:

A = 120, F= 1,0, MDK = 03 mg/𝑚3 , 𝐶𝑓 = 0,25 mg/𝑚2 , D = 2 m, G = 24330 g/s, V = 49,78

𝑚3 /s, ΔF = 130°C.

120 ∙ 243,50 ∙ 1,0 3 1

𝐻1 √ √ = 79,0 𝑚,
0,5 − 0,25 49,78 ∙ 130

27
 120 ∙ 243,50 ∙ 1,0 3 1
𝐻1 √ √ = 79,0 𝑚,
0,5 − 0,25 49,78 ∙ 130

𝑉 49,78 𝑚
𝑤0 = 1,27 2
= 1,27 = 15,8 ,
𝐷 4 𝑠

15,82 ∙ 2
𝑓1 = 2 103 = 0,615 𝑚/(𝑠 2 ∙ 𝐾),
79 ∙ 130

3 49,78 ∙ 130
𝑉𝑚1 = 0,65 √ = 2,82,
79

1 1
𝑚1 = = = 1,038,
0,67 + 0,1√𝑓1 + 0,34√𝑓13 0,67 + 0,1√0,62 + 0,34 3√0,62

𝑛1 = 1,0.

𝑚1 ∙ 𝑛1 1,038 ∙ 1
𝐻2 = 𝐻1 √ = 79 = √ = 80,4 𝑚.
1 1

80,4 − 79,0
𝛥= = 1,74%.
80,4

te proračun nije potrebno ponavljati. Usvojena visina dimnjaka za posmatrani slučaj je H =

80 m.

Slika 6. Vrednosti parametara

28
 2.3. PRORAČUN VISINE VIŠECEVNOG DIMNJAKA

Za određivanje visine višecevnog dimnjaka (dva ili vise posebnih dimnjaka u zajedničkom
armirano-betonskom ili čeličnom plaštu ili čeličnoj konstrukciji) preporučuje se izraz:

𝐻𝑀 = 𝑝𝑛 𝐻

gde su:

 H, m - visina dimnjaka, određena prema navedenoj metodi uz uslov da je V, 𝑚3 /s,

ukupna zapremina dimnih gasova iz svih cevi, a G, g/s, ukupna količina zagađivača
koja se izbacuje iz svih cevi u atmosferu;
 𝑝𝑛 - koeficijent koji obuhvata neophodno povećanje visine višecevnog dimnjaka u
poređenju sa visinom jednocevnog, pri istoj ukupnoj količini dimnih gasova na izlazu.

Koeficijent 𝑝𝑛 zavisi od odnosa rastojanja izmedu cevi t, prema prečniku izlaznog otvora D i
ugla nagiba ose cevi α prema vertikali.

Za trocevni dimnjak sa α= 0° i za granice odnosa 3 ≤ t/D ≤1,8, pn = 1,1 + 0,88 (t/D - 1,3), za

α = 8° i za granice odnosa 1,1 ≤ t/D ≤1,8:

𝑝𝑛 = 1 + 0,03 (t/D - 1,1).

Maksimalna prizemna koncentracija zagađivača koji se izbacuje kroz višecevni dimnjak je:

𝐶𝑚𝑝 = 𝑝𝑛2 𝐶𝑚 , mg/𝑚3 ,

u kom slučaju se 𝐶𝑚 određuje pri ukupnoj zapremini gasova.

2.4. PRORAČUN IMISIJE

Maksimalna prizemna koncentтacija zagadivadа u mg/𝑚3 ,koji se izbacuje kroz dimnjak

okruglog poprečnog preseka, pri nepovoljnim meteoroloіkim uslovima, može se odrediti po
obrascu:

𝐴∙𝐺∙𝐹∙𝑚∙𝑛 𝑚𝑔
𝐶𝑚 = , .
𝐻 2 ∙ √𝑉 ∙ 𝐷𝐸𝐿𝑇𝐴 𝑇 𝑚3
3

Maksimaina koncentracija 𝑆𝑂2 koja se može označiti sa 𝐶𝑚𝑎𝑥 postiže se na udaljenju 𝑋𝑚𝑎𝑥
od dimnjaka:

𝑋𝑚𝑎𝑥 = 𝑑 ∙ 𝐻, 𝑚.

29
gde je:

d - bezdimenziona velina zavisna od kritične vrednosti brzine vetra koja se određuje ро

sledećim izrazima za 𝑉𝑚 ≤ 2:
3
𝑑 = 4,25𝑉𝑚 (1 + 0,28√𝑓),

Za 𝑉𝑚 > 2:
3
𝑑 = 7√𝑉𝑚 (1 + 0,28√𝑓),

Maksimalna koncentтacija čadi i ререlа, za stepen odvajanja uređaja za prečišćavanje

veći od 90% i F= 2,0 iznosi, odnosno određuje se prema izrazu:

5−𝐹
𝑋𝑚 = ∙ 𝑑 ∙ 𝐻, 𝑚.
4

Primenom navedenih obrazaca га 𝐶𝑚 i 𝑋𝑚 moie se konstruisati kriva raspodele

koncentracija zagađivača zavisno od udaljenja od dimnjaka.

Za bilo koju tačku na udaljenju X od dimnjaka u pravcu vetra i odnos X = Х/𝑋𝑚 ,

prizemna koncentracija C u atmosferi, a po osi dimne реrjaniсе, је: С = 𝑆1 𝐶𝑚 , gde је:

za X ≤ 1, 𝑆1 = 3 ∙ 𝑋 4 − 8 ∙ 𝑋 3 + 6 ∙ 𝑋 2 ,

za 1< X ≤ 8

1,13
𝑆1 = ,
0,13 ∙ 𝑋 2 + 1

za X > 8 i F = 1

𝑋
𝑆1 = ,
3,58 ∙ 𝑋2 − 35,2 ∙ 𝑋 + 120

za X > 8 i F = 2, 2,5 ili 3

𝑋
𝑆1 = .
0,1 ∙ 𝑋 2 + 2,47 ∙ 𝑋 + 17,8

2.5. PRORAČUN DOMETA ČVRSTIH ČESTICA

Količina letedih čestica koju stvara jedno kotlovsko postrojenje naziva se često iznos,
dok је za intenzitet i obim zagađenja okoline koji nastaju ovim iznosom, uobičajen termin
zasipanje.

30
 Količina iznosa zavisi оd toplotne moći uglja i stepena korisnosti kotla, odnosno od
potrošnje uglja, procenta i osobina pepela u uglju, od sistema sagorevanја, odnosno stepena
vezivanja pepela za ložište, kao i od eksploatacionih uslova, a posebno od forsiranog pogona
ložišta odnosno kotla.

Ро toni proizvedene pare, može se odrediti količna iznosa iz odnosa ćasovne potrošnje
goriva i časovne proizvodnje pare.

Časovna potrotnja goriva је:

𝐷1 (𝑖𝑠 − 𝑖𝑎 ) 𝑡
𝐵1 = , .
𝐻𝑑 𝜂𝑘 ℎ

Odnos izrneđu časovne potrošnje goriva i časovne produkcije pare biće:

𝐵1 𝑖𝑠 − 𝑖𝑎
= .
𝐷1 𝐻𝑑 𝜂𝑘

Prema tome, količina iznosa po toni proizvedene pare ćе biti:

𝑓𝐴 𝑖𝑠 − 𝑖𝑎 𝑘𝑔
𝐹= ,
100 𝐻𝑑 𝜂𝑘 𝑡

gde su:

𝐷1 , t/h - časovna proizvodnja pare,

𝐻𝑑 , kJ/kg - donja toplotna moć goriva,

𝑖𝑠 , kJ/kg - entalpija proizvedene pare,

𝑖𝑎 , kJ/kg - entalpija napojne vode,

𝜂𝑘 - stepen korisnosti kotla,

A, kg/t - sadržaj pepela u gorivu,

f, % - sadržaj letećeg ререlа u odnosu na pepeou gorivu.

Pri taloženju ugljenim prahom vrednost f se kreće u granicama od 75 do 86 %, a pri

sagorevanju u sloju iznosi od 15 do 35 %. Рremа tome, naičin sagorevanja (sloj ili prah) bitno

31
utiče na količinu letećeg ререlа. Drugi faktor koji utiče na količinu letećeg pepela je toplotna
moć goriva i sadržaj pepela u gorivu.

Kada napušta ušće dimnjaka, na česticu deluju sledeće sile:

 kinetićka energija dimnih gasova, sto je posledica dejstva prirodne i1i prinudne
promaje kroz dimnjak; ovo je praktično sila uzgona i deluje na česticu upravno
naviše;
 sila usled dejstva vetra, koja deluje na česticu horizontalno;
 dejstvo sile Zemljine teže, usled čega se javlja brzina taloženja (brzina padanja ili
propadanja) koja deluje na česticu upravno naniže.

Pored toga, postoji i niz drugih atmosferskih uticaja na česticu, kao što su vlažnost
vazduha, kiša, sneg i magla, turbulentnost atmosfere, devijacije vetra itd.

Od navedenih sila i uticaja nа čestice, odnosno na sve čestice, zavisi intenzitet i domet
zasipanja česticama. Pored toga, ne u manjoj meri, zasipanje zavisi od emisije čestica iz
dimnjaka, temperature, viskoznosti i gustine, dimnin gasova i koncentracije letećih čestica u
njima, zatim od brzine isticanja dimnih gasova iz dimnjaka i visine dimnjaka, od sortimana
čestica i njihovih osobina (gustina, oblik, hrapavost) i od konfiguracije terena. Zasipanje se
obično definišе kao količina čestica svedena nа jedinicu površine u toku određenog vremena.

Prema Lindenu intenzitet zasipanja ćе biti:

𝐺1 𝐺1 𝜈𝑔2 1 1 1 8
𝐴𝑔 = 2 = ,
𝜋𝑟𝑚 (𝐻 − ℎ)2 𝑐12 𝑤 2 𝑤 𝑚2 𝑑𝑎𝑛

gde su:

 𝐺1 , g/dan - dnevna emisija čestica,

 𝑟𝑚 - poluprečnik površine zasipanja, odnosno udaljenost objekta čije se zasipanje
analizira od izvora zasipanja,
 𝑣𝑔 , m/s - brzina taloženja (padanja),
 𝑐1 - koeficijent devijacije vetra,
 w, m/s - brzina vetra,
 h, m - visina objekta čije se zasipanje analizira (za tle је h = o).

32
 Pri ocenjivaпju štetnosti koje izaziva taloženje letećih čestica, nije merodavna samo
količina iznosa svedena na površinu u određenom vremenu, već se mora uzeti u obzir i
veličina površine koja је izložena zasipanju kao i krupnoća čestica koje se talože.

Obim zasipanja najviše zavisi od dometa čestica. Domet čestica se može odrediti pomoću
izraza:

𝑤(𝐻 − ℎ)
𝑥𝐻 = 𝑤𝑡𝑣 = , 𝑚,
𝑣𝑔

gde je:

𝐻−ℎ
𝑡𝑣 = , 𝑠,
𝑣𝑔

𝑡𝑣 - vreme taloženja čestica.

Ukoliko su poznate sve frakcije čvrstih čestica, mogu se teorijski odrediti intenzitet i
domet svih frakcija.

2.6. PRORAČUN DIMNJAKA U ZONI POSTOJEĆEG STALNOG

ZAGAĐENJA

Da bi se sagledao uticaj zagađivanja okoline iz Торlаnе u Vreocima, posmatra se

izvor zagađenja iz termoelektrane ,,Kolubara A” koja se nalazi na udaljenosti od 6 km od
objekta ove toplane u Vreocima. U okolini na udaljenosti od 10 km ne nalazi se nijedan
značajniji zagađivač okoline. Za postojeću TE ,, Kolubara A” postojale su proračunate
vrednosti zagađenja, tako da je pri ovom proračunu to bilo merodavno.

U Toplani u Vreocima instalisana su dva kotla sledećih karakteristika:

𝑡 𝑘𝑔
 𝐷1𝑀 = 70 ℎ (19,44 ) - maksimalni kapacitet
𝑠

 λ = 1,45 - višak vazduha na izlazu iz kotla

 𝑡𝑔𝑀 = 163°C - temperatura gasova na izlazu iz kotla
 𝑉𝑅𝑊 = 3,80 𝑚3 /𝑘𝑔 - količina vlažnih produkata sagorevanja
𝑘𝑔
 𝐵1𝑀 = 30100 - ukupna potrošnja goriva
ℎ

33
  𝑉𝑔𝑀 = 114380 𝑚3 /ℎ - količina dimnih gasova
 𝑉𝑀 = 182700 𝑚3 /ℎ - količina dimnih gasova pri 𝑡𝑔𝑀
 𝜇 = 32,3 𝑔/ 𝑚3 - iznos čvrstih čestica

Kotlovi su loženi ugljenih prahom, a na izlazu su postavljeni elektrofilteri sa stepenom

izdvajanja η = 0,98.

Elementarna analiza lignita iz Kolubare (garantna vrednost):

 C = 20,50 %
 H = 3,00 %
 O = 8,98 %
 N = 0,79 %
 S = 0,73 %, Ssag = 0,61 %, SA = 0,12 %
 A = 19,00 %
 W = 48,00 %

Donja toplotna moć uglja 𝐻𝑑 = 6910 kJ/kg.

Sa ovim gorivom je računato kao sa garantnim gorivom kojim je i izvršeno

primopredajno ispitivanje garantovanim parametara kotlova.

Slika 7. Polučasovna koncentracija SO2

34
 2.6.1. Emisija 𝑺𝟎𝟐 iz kotlova

Gustina 𝑆02 pri 1 bar i 0°C, iznosi 2,85 kg/𝑚3 . Zapremina 𝑆02 iz procesa sagorevanja:

𝑚3
𝑉𝑆𝑂2 = 0,005 .
𝑘𝑔

Ukupno po jednom kotlu pri kapacitetu kotla 𝐷1𝑀 :

𝑀
𝑚3
𝑉𝑆𝑂 = 0,005 ∙ 30 ∙ 100 = 150,5 ,
2
ℎ

a za oba kotla iznosi 301 𝑚3 /h.

Ukupan maseni iznos 𝑆02 :

𝑆02 = 301 ∙ 2,85 = 858 kg/h (338 g/s).

2.6.2. Emisija letećih čestica iz kotlova

Iznos čvrstih čestica 32,3 g/𝑚3 , pa je iznos iz jednog kotla:

32,3 ∙ 114380 = 3694474 g/h (1026 g/s).

Iznos iz oba kotla će biti 2052 g/s.

Iznos iz elektrofiltera, kada se uzme u obzir samo njihov ukupni stepen korisnosti, je
41 g/s. Pošto se ne zna frakcioni stepen izdvajanja, ne može se odrediti sastav ovog iznosa iza
elektrofiltara po frakcijama, što za određivanje ukupnog zagađenja u ovakvim proračunima
ne igra veliku ulogu.

U cilju zaštite životne sredine i materijalnih dobara od štetnog dejstva zagađivača iz

vazduha, propisima su odredeni uslovi i mere za zaštitu od zagađenja vazduha. Maksimalno
dozvoljene koncentracije gasa i letećih čestica, na visini disanja čoveka, iznose:

 srednja dnevna koncentracija (mg/𝑚3 ) čađi - 0,05, 𝑆02 – 0,15,

 pojedinačna koncentracija (mg/𝑚3 ) čađi - 0,15, 𝑆02 – 0,50.

35
 2.6.3. Proračun visine dimnjaka

Proračun visine dimnjaka je izveden prema jednačini:

𝐴∙𝐺∙𝐹 3 1
𝐻=√ √
𝑀𝐷𝐾 − 𝐶𝑓 𝑉𝐷𝐸𝐿𝑇𝐴𝑡

Kao najnepovoljniji slučaj zagađenja okoline toplane, odnosno lokacije na kojoj je

podignuta toplana, u odnosu na postojeći stalni izvor zagađenja je slučaj polučasovne
koncentracije pri umereno nestabilnim vremenskim uslovima (kategorija B pri brzini vetra od
2,5 do 3 m/s, slika).

Za slučaj blago nestabilnih meteoroloških uslova (kategorija C) doći će i do manjeg

iznosa iz dimnjaka jer su to uglavnom letnji periodi. Prema tome, iznos iz termoelektrane sa
uticajem na lokaciju toplane biće u smislu postojeće koncentracije 0,125 mg/m3 .

Na osnovu ovog nalaza, ukupna dozvoljena koncentracija zagadenja za toplanu je

0,375 mg/m3 . Iz tog uslova izračunata je nominalna minimalna visina dimnjaka na osnovu
navedene jednačine:

160 238 11 3 1
𝐻2 = √ = 4800 𝑚2 .
0,375 96,2 110

Količina dimnih gasova za posmatranu temperaturu je:

273 + 140 1
𝑉140 = 2 114 380 = 96,2 𝑚3 /𝑠
273 3600

Prema ovom proračunu minimalna visina dimnjaka je 70 m.

Na osnovu iznete analize i proračuna, može se usvojiti visina dimnjaka od 80 m.

Ovakvo usvajanje visine dimnjaka može se uzeti kao izvesna rezerva za neki slučaj koji se
smatra veoma nepovoljnim i kqji će trajati kratko vreme i retko će se pojavljivati. Nastupanje
drugih uslova može da bude i posledica i lošijeg uglja (više sumpora u uglju) ill u izuzetnim
meteorološkim uslovima. Takođe izvesna odstupanja i poremećaji, kratkotrajni, mogu da
nastanu i u nepravilnom vođenju pogona kotla.

36
 2.6.4. Određivanje izlaznog otvora dimnjaka

Određivanje prečnika izalaznog otvora dimnjaka izvršeno je na osnovu kriterijuma

ostvarivanja prirodne promaje. Proračunom je odreden minimalni prečnik otvora dimnog
kanala koji zadovoljava uslove prirodne promaje uz obezbeđenje od erozije unutrašnjosti
dimnjaka.

2.6.5. Statička vuča dimnjaka

Statička vuča koju ostvaruje dimnjak dobija se kao razlika pritisaka stuba vazduha i dimnih
gasova:

𝑃𝑏 273 273 𝑁
𝑍𝑠𝑡 = 𝐻( 𝜁𝑜𝑣 + 𝜁𝑜𝑔 ) 𝑔, 2 ,
1,033 273 + 𝑡0 273 + 𝑡𝑔 𝑚

gde su:

 𝑃𝑏 = 0,975 bar - barometarski pritisak,

 H = 80 - 10 m - efektivna visina stuba dimnih gasova u dimnjaku,
 𝜁𝑜𝑣 = 1,293 kg/𝑚3 - gustina vazduha pri 0°C,
 𝜁𝑜𝑔 = 1,237 kg/𝑚3 - gustina dimnih gasova pri 0°C,
 𝑡0 = 30°C - temperatura okolnog vazduha,
140+146
 𝑡𝑔 = 2
= 143°C,

 𝑡𝑔 - srednja temperatura dimnih gasova u dimnjaku.

Prema tome, statička vuča u dimnjaku određena je na osnovu navedene formule i iznosi 276
N/m2 (Pa).

2.6.6. Otpori strujanja kroz dimnjak

Izlazni otvor na dimnjaku se odreduje na osnovu količine dimnih gasova j na osnovu

usvojene brzine strujanja za ovakvu vrstu dimnjaka (wg = 15 m/s) dobi- jenje prečnik
dimnjaka:

37
 4𝑉𝑔 4 96,2
𝑑=√ =√ = 2,85 𝑚.
𝜋𝑤𝑔 𝜋 15

Iz konstrukcionih razloga se usvaja da je unutrašnji prečnik ušća dimnjaka 3 m.

Uobičajeni nagib za dimnjak je 1,25 %, te se može uzeti da je prečnik dimnjaka u osnovi 5 m.
U tom slučaju je srednji prečnik dimnjaka 4 m.

160 238 1 1 3 1 𝑚𝑔
𝐶0 = √ = 0,28 .
802 96,2 110 𝑚3

Ako se pretpostavi faktor jednovremenosti 0,5 sa kojim će raditi toplana u trajnom

pogonu, koncentracija bi bila 0,14 mg/m3 . Na slici izraženo је superponiranje zagađenja iz
postojeće termoelektrane, uključujući i toplanu. Vidi se da srednje dnevne koncentracije 𝑆02
u izuzetno nepovoljnim uslovima u okolini toplane neće prelaziti vrednosti od 0,05 mg/m3 .

2.6.7. Zasipanje letećim ререlom

Dozvoljena koncentracija zasipanja letećim česticama iznosi 300 mg/(m2 /dan). Iz

dijagrama na sl. dnevno taloženje pepela u okolini ТЕ „Kolubara А" iznosi oko 40 mg/(m2
/dan), što je daleko od dozvoljenih granica.

Pošto ne postoji sitovna analiza ререlа koji se emituje iz dimnjaka, nije moguće ni
izvršiti za ovaj slučaj konkretnu analizu taloženja ро pojedinim frakcijama. Međutim, može
se izvesti jedan približni postupak radi dobijanja jasnije slike o karakteru talolenja čestica.
Naime, provera taloženja letećih čestica је izvedena za frakcije od 10 μm. Pretpostavka је da
je ukupan iznos iz dimnjaka posle elektrofiltra ustvari samo јеdnа frakcija i to ova koja se
analizira.

Iznos iz dimnjaka će u tom sluičaju biti:

𝐺1 𝜈𝑔2 𝑔
𝐴𝑔 = 2
,
𝜋𝑤 𝐻 𝑚 /𝑑𝑎𝑛

gde su:

 𝐺1 = 3 542 400 g/dan - iznos iz dimnjaka u toku јеdnog dana,

38
  w = 2 m/s - nepovoljna brzina vetra,
 𝑣𝑔 = 0,3 10-2 т/s - brzina taloženja (padanja) čestica,
 H = 80 m - visina dimnjaka.

Prema tome, sledi da је ukupno zasipanje iz dimnjaka:

3 542 400 0,3 10−2 2 𝑔

𝐴𝑔 = ( ) = 0,000396
22 80 𝑚2 /𝑑𝑎𝑛

Ova vrednost је znatno ispod dozvoljene, a kontrolа se može izvesti i za neku drugu frakciju.
Na primer, ukoliko su sve 6estice veli6ine 50 μm, zagađenje će biti:

3 542 400 7 10−2 2 𝑔

𝐴𝑔 = 2
( ) = 0,216 2 ,
𝜋2 80 𝑚 /𝑑𝑎𝑛

odnosno:

𝑚𝑔
𝐴𝑔 = 216
𝑚2 /𝑑𝑎𝑛

Ova vтednost je takođe ispod dozvoljene i nastaje veoma retko. Та frakcija se izdvaja
u potpunosti, što pokazuje visoki stepen dobrote izdvajanja elektrofiltra. Može nastati u
slučajevima kada elektrofiltri zbog nekih kvarova ne rade, te taj kvar izaziva ovakvo
zagađenje.

Domet čestica će biti za ove dve posmatrane frakcije:

𝐻 80
10𝜇𝑚 𝑥 = 𝑤 =2 = 53 400 𝑚,
𝑣𝑔 0,3 10−2

80
50𝜇𝑚 𝑥 = 2 = 2 286 𝑚.
7 10−2

Poluprečnik zasipanja u jednom pravcu se izračunava iz odnosa:

𝐺1
𝐴𝑔 = ,
𝜋𝑟𝑚2

pa će za analizirane frakcije biti:

39
10 m 𝑟𝑚 = 16854 m,

50 m 𝑟𝑚 = 2284 m.

3. MERE ZA SPREČAVANJE ZAGAĐENJA ОКОLINE

Idealno rešenje problema zasipanja okoline bi bilo u potpunom sagorevanju

bespepelnog goriva, kao što је slučaj sa gasovitim gorivima. Praktično је ovo neostvarljivo,
jer gorivo uvek sadrži izvestan procenat pepela i sagorevanje nije uvek u istom režimu; ovo
se odnosi na tečna i čvrsta goriva. Kada su upitanju čvrsta goriva, uvek se mora računati sa
izvesnom koncentracijom prašine u dimnim gasovima.

Ukoliko је koncentracija prašine u dimnim gasovima veća, utoliko se problem

zasipanja оkоlinе ispoljava u oštтijem vidu, a mere za njegovo otklanjanje su složenije,
izazivajući nove investicione troškove i povećnje troškova pogona. Zbog toga se nameće
osnovni zadatak smanjenja koncentracije letećih čestica u dimnim gasovima.

Da bi se koncentracija prašіne i letećih čestica u dimnim gasovima svela u granice

koje propisuju zakonske odredbe, a koje su zasnovane na higijenskim uslovima žvotne
sredine, primenjuju se mere koje su ili preventivne, odnosno sprečavaju stvaranje
prekomernog iznosa, ili su usmerene па ublažavanje njegovog šetnog dejstva. U prvu grupu
mera spadaju: obezbedenje što boljeg stepena vezivanja ререlа za ložište, sprovođenje što
potpunijeg sagorevanja, promena sistema loženja ili vrste goriva, odnosno primena, ukoliko
је moguće , vrste goriva sa manjim procentom pepela. Ublažavanje štetnog dejstva iznosa
postiže se mogućim povećаnjem dimnjaka, čime se smanjuje koncentracija zasipanja, а
odstranjivanjem letećih čestica u prečistačima visokog stepena odvajanja smanjuje se emisija
čestica iz dimnjaka, a nа taj način se smanjuje i zasipanje.

Izbor mera za sprečavanje iznosa i zasipanja uglavnom је uslovljen dozvoljenim

sadržajem letećih čestica u dimnim gasovima. Pri utvrđivanju tog sadržaja uzimaju se u obzir
karakteristike svakog pojedinog slučaja. Nepotrebno je, i ekonomski neopravdano da se
primenjuju mere koje imaju veće dejstvo nego što je to potrebno, odnosno nego što je
propisima traženo i zahtevano prema prilikama u određenom slučaju.

40
 U zavisnosti od zahteva okoline i od konkretnih mogućnosti, u svakom pojedinom
slučaju (raspoložive vrste goriva, kapaciteta postrojenja i sistema sagorevanja, ekonomskih
mogućnosti investitora) će se primeniti jedna ili više mera:

 Sagorevanje goriva sa minimalnim sadržajem ререlа. S obzirom da je opšta

tendencija, i u svetu i u nas, da se kotlovskim postrojenjima obezbede uslovi u kojima
oni mogu sagorevati niskokvalitetna, odnosno niskovredna goriva bogata рерelom i
drugim balastom, to na ovom роlјu nije moguće mnogo učiniti. U stvari, jedino je
moguće izvršiti separaciju u ekonomski opravdanim granicama.
 Obezbeđenje povoljnog stepena vezivanja pepela u ložištu. Ovo je јеdan od faktora
kojim se može mnogo uticati na smanjivanje iznosa, tako da poboljšanje stepena
vezivanja ререlа u ložištu predstavlja vrlo efikasnu preventivnu meru; iz ložišta sa
većim stepenom vezivanja ререlа izlaze dimni gasovi sa manjom koncentracijom
prašine. Svrstavajući sisteme loženja prema stepenu vezivanja ререlа u ložištu, dobija
se sledeći redosled:

Tabela 1. Sistemi loženja i stepen vezivanja

Sistem loženja Stepen vezivanja [%]

1. Ugljeni prah

1.1. suvi režim 20-30

1.2. tečni režim
1.2.1. jednokomorni 40-50
1.2.2. dvokomorni 50-70
2. Ubacivači 30-60
3. Sagorevanje u sloju
3.1. stokeri 40-60
3.2. mehanička stepenasta rešеtka 50-70
3.3. mehanička puzeća rešеtka 60-80
4. Ciklonska ložišta 80-90

S obzirom na dozvoljenu koncentraciju prašine u dimnim gasovima, potrebno је da se

pri projektovanju kotlovskih postrojenja i izboru sistema loženja uvek ima u vidu stepen
vezivanja ререlа u određenom 1ožištu. Na primer, u blizini naselja gde se dozvoljava
minimalna koncentracija 1etećih čestica i prašine u dimnin gasovima, ugradnja ložіšta sa

41
ugljenim prahom zahtevala bi veoma skupe uređaje za prečišćavanje dimnih gasova, što ne bi
bilo uvek ekonomski opravdano;

 Obezbeđenje što potpunijeg sagorevanja. Ovom merom smanjuje se količina

nesagorelog goriva u letećoj prašini, a samim tim i količina letećih čestica prašine u
dimnim gasovima. Kvalifikovanost osoblja ima presudan uticaj na ovu činjenicu,
odnosno nа vođenje pogona kotla. Tako, na primer, ako se ne vodi dovoljno računa о
potrebnoj visini potpritiska u ložištu već se dozvoli da on padne ispod dozvoljene
granice, doći će do smanjenja stepena vezivanja ložišta, odnosno do intenzivnog
sisanja dimnin gasova, koji će sa sobom nositi sitnije nesagorele i nesagorljive čestice
u vidu prašine. Usled toga ćе se povećati koncentracija prаšine i 1etećih čestica u
dimnim gasovima;
 Odstranjivanje prašine iz dimnih gasova pomoću prečistačа raznih tipova, veoma
efikasno snižava koncentraciju prаšine. Ovo је mera kojom se danas najčešće i
najefikasnije rešava problem zagađivanja. Pri oceni ekonomskih mogućnosti ugradnje
prečistača, treba imati u vidu da oni predstavljaju ne samo veoma skupa postrojenja,
već i troše energiju za svoj pogon. Zbog toga prečistači treba da služe samo kao
sredstvo za izdvajanje one prašine koja neizbežno dospeva u dimne gasove, odnosno
оnа koja nije mogla da se odstrani preventivno. Jedna od posebnih mera koja se
preduzima da bi se pri sagorevanju sitnih ugljeva u sloju smanjio iznos, jeste kvašеnje
uglja.
 Kao što je ranije rečeno, visokim dimnjacima se povećava površina zasipanja, pri
čemu opada specіfično zasipanje i specifično taloženje prašine. Na taj način se ista
količina prаšine taložі na većoj površini nego kada је dimnjak nіži, ра је i ugroženost
od zasipanja manja. Ukoliko se ugradi еfikasniji prečistač dimnih gasova, visina
dimnjaka potrebna da bi se ubazilo zasipanje postaje manja, jer se gustina taloženja
smanjuje.

Kao primer navode se elementi iz jednog proračuna koji su izvedeni za slučaj jednog
kotlovskog postrojenja kada je dobijena visina dimnjaka od 100 m pri srednjem stepenu
vezivanja prečistača od 0,85. Ukoliko se stepen dobrote odnosno vezivanja menja, dobijaju se
drugačije visine dimnjaka:

 stepen dejstva prečеіstača u % 71 85 94 97,5

 potrebna visina dimnjaka u m 140 100 60 40.

42
 Ovaj slučaj jasno pokazuje zavisnost visine dimnjaka od kvaliteta prečistača. Međutim, sa
povećanjem kvaliteta prečistača takođe se mora ići do razumnih granica. Zasipanje štetnim
gasovima (uglavnom se misli na 𝑆02 ), teško је sprečavati, ра se taj problem mora rešavati
povećanjem visine dimnjaka sve dok se zasipanje, odnosno zagađenje nе svede u zakonski
propisane okvire.

43
 ZAKLJUČAK

Idealno rešenje problema zasipanja okoline bi bilo u potpunom sagorevanju

bespepelnog goriva, kao što је slučaj sa gasovitim gorivima. Praktično је ovo neostvarljivo,
jer gorivo uvek sadrži izvestan procenat pepela i sagorevanje nije uvek u istom režimu; ovo
se odnosi na tečna i čvrsta goriva. Kada su upitanju čvrsta goriva, uvek se mora računati sa
izvesnom koncentracijom prašine u dimnim gasovima.
Ukoliko је koncentracija prašine u dimnim gasovima veća, utoliko se problem
zasipanja оkоlinе ispoljava u oštrijem vidu, a mere za njegovo otklanjanje su složenije,
izazivajući nove investicione troškove i povećnje troškova pogona. Zbog toga se nameće
osnovni zadatak smanjenja koncentracije letećih čestica u dimnim gasovima.
Da bi se koncentracija prašіne i letećih čestica u dimnim gasovima svela u granice
koje propisuju zakonske odredbe, a koje su zasnovane na higijenskim uslovima žvotne
sredine, primenjuju se mere koje su ili preventivne, odnosno sprečavaju stvaranje
prekomernog iznosa, ili su usmerene па ublažavanje njegovog šetnog dejstva.
U prvu grupu mera spadaju: obezbedenje što boljeg stepena vezivanja ререlа za
ložište, sprovođenje što potpunijeg sagorevanja, promena sistema loženja ili vrste goriva,
odnosno primena, ukoliko је moguće , vrste goriva sa manjim procentom pepela.
Ublažavanje štetnog dejstva iznosa postiže se mogućim povećаnjem dimnjaka, čime se
smanjuje koncentracija zasipanja, а odstranjivanjem letećih čestica u prečistačima visokog
stepena odvajanja smanjuje se emisija čestica iz dimnjaka, a nа taj način se smanjuje i
zasipanje.
Ovaj slučaj jasno pokazuje zavisnost visine dimnjaka od kvaliteta prečistača.
Međutim, sa povećanjem kvaliteta prečistača takođe se mora ići do razumnih granica.
Zasipanje štetnim gasovima (uglavnom se misli na 𝑆02 ), teško је sprečavati, ра se taj
problem mora rešavati povećanjem visine dimnjaka sve dok se zasipanje, odnosno zagađenje
nе svede u zakonski propisane okvire.

44
 LITERATURA

1. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025.
sa projekcijama do 2030. na životnu sredinu, Republika Srbija, Ministarstvo energetike,
razvoja i zaštite životne sredine.

2. M. Raos: Istraživanje integrisanih prečistača gasova iz izvora emisije male snage,

doktorska disertacija, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2008.

3. M. Bogner: Studija aerozagađenja Toplane Vreoci, Mašino-projekat, Beograd, 1976.

4. M. Bogner; Termotehničar 1, Poslovna politika, Beograd, 1992.

5. M. Bogner, M.Stanojević, L. Livo: Prečišćavanje i filtriranje gasova i tečnosti, ETA

Beograd, 2006.

6. Nerves N. : Air Pollution Control Engineering, McGaw-Hill Book Company, New York,
1995.

7. N. Živković, A. Đorđević: Zaštita vazduha, Teorijske osnove predviđanja zagađenosti

vazduha sa primerima rešenih zadataka, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu, Niš,
2001.

45
 Biografija

Zeković Ivana rođena je 02. februara 1990. godine u Nišu. Završila je

gimnaziju Svetozar Markovć u Nišu, prirodno-matematički smer. Osnovne
akademske i Master studije završila je na Fakultetu zaštite na radu u Nišu, na
studijskom programu zaštita od požara. Odmah nakon završenog studiranja,
počinje sa praksom u Agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, zaštiti od
požara i eksplozije, zaštiti životne sredine i inženjering. Položila je stručni
ispit iz oblasti zaštite od požara. Upisuje i završava Master akademske
studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Energetika i
procesna tehnika. Trenutno je zaposlena u kompaniji Shinwon, na radnom
mestu poslovi opšteg održavanja.

46