Ekonomski fakultet

Univerziteta u Beogradu
Smer: Kvantitativna analiza
Modul: Aktuarstvo

Ekonomski potencijali društvenih

mreža na internetu

Katarina Antić 2687/13

ketrinaantic@gmail.com
 Sadržaj
 Uvod

 Karakteristike društvenih mreža

 Primena društvenih mreža

 Facebook

 Definisanje i merenje ekonomskog uticaja Facebooka

 Primena društvenih medija u poslovanju

 Zaključak
Uvod
 Uvod
 Društvene mreže (social networking website) – popularne
platforme za interakciju, komunikaciju i saradnju

 Društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija)

-“čvorova mreže”, povezanih pomoću jedne ili više specifičnih vrsta
međuzavisnosti, kao što su:
• prijateljstvo
• srodstvo
• fininansijske razmene
• znanje
• prestiž
 Društvene mreže
 Servisi zasnovani na veb tehnologijama

 Omogućavaju pojedincima da:

• stvore javni, delom javni ili privatni profil u okviru

ograničenog sistema

• definišu listu korisnika sa kojima dele informacije

• imaju uvid u profil informacije korisnika sa liste, kao i uvid u

liste njihovih konekcija unutar sistema
 Internet društvene mreže
 2003. - MySpace - za interaktivno socijalno umrežavanje

 2003. - Linkedin – za interaktivno i profesionalno umrežavanje

 2004. - Facebook - najpopularnija društvena mreža

 2006. - Twitter - mikrobloging servis

Karakterisike društvenih mreža
 Vrste društvenih mreža
 Neformalne društvene mreže
• veze među rodbinom, prijateljima, kolegama sa posla
• nemaju legalnu dozvolu, zaposlene službenike, pisana pravila i
sopstvena sredstva

 Formalne društvene mreže

• skup ljudi među kojima vladaju odgovarajuća pravila,
birokratija
• postoje svojstva pravnog lica i sopstveni izvori prihoda
• povezane su neformalnim mrežama
 Poslovni modeli društvenih mreža

 Svi poslovni modeli društvenih mreža omogućavaju:

• Reakciju na prvi pogled – uključivanje korinsika u zajednicu koju je
kompanija zasnovala na društvenoj mreži
• Promovisanje kompanije u skladu sa načinom funkcionisanja društvene
mreže, tj. kako se njeni korisnici ponašaju, šta vole i žele da vide na
mreži
• Povećanje lojalnosti korisnika
Prihodi od primene društvenih mreža
 Facebook i Twitter su projektovani za generisanje 4.050
milijardi i 150 miliona dolara prihoda u 2011 godini

 Facebook i Twitter će u 2015 godini povećati broj korisnika za

59% odnosno 76%, što će uticati i na visinu prihoda

Prihod od reklama u mil. $

2010 2011 2013
Facebook 1.860 4.050 5.742
MySpace 288 184 156
Twitter 45 150 250
Ostale mreže 1.123 1.310 1.529
Društvene igre 161 274 417

Izvor: eMarketer, januar 2013

 Prihodi od primene društvenih mreža
 Prihodi od primene društvenih mreža u poslovanju se mogu ostvariti
preko:

• Virtuelnih poklona
• Ocenjivanja slika i drugih sadržaja
• Promovisanih sadržaja
• Ciljanih banera – Long tail princip
• Povećanja limita na neke servise
• Davanja specijalnih “moći” ili ulepšavanja profila/avatara
• Kupovine virtuelnih objekata
• Loyalty programa
 Najpopularnije društvene mreže
u 2013. godini
U svetu: U Srbiji:
 Facebook  Facebook
 MySpace  MySpace
 Bebo  Flickr
 Friendster  Hi5
 Hi5  Tagged
 Orkut  Karike
 PerfSpot  Neogen
 Zorpia  Poznanici
 Netlog  Furka
 Habbo  Dodirni me

Izvor: http://social-networking-websites-review.toptenreviews.com/
Primena društvenih mreža
 Primena društvenih mreža
 Poslovna primena
• Upravljanje ljudskim resursima
• Marketing

 Trening - Just-in-time obrazovanje:

• Webinari
• Forumi
• Ekspertiza

 Lična primena

 Regrutovanje i zapošljavanje

 Formiranje timova
• uklapanje veština i stručnosti sa potrebama projekta
 Primena društvenih mreža
u marketingu
 Primena društvenih mreža u marketingu se ogleda u brzom razvoju i
sprovođenju marketinških kampanja, kao i promociji proizvoda i usluga

 Pogodnost primene društvenih mreža u marketingu:

• 2 milijarde Internet korisnika (korisnici različitih društvenih mreža)
• Jeftinije troškove oglašavanja
• Sticanje informacija o potencijalnim korisnicima
• Stvaranje lojalnosti postojećih korisnika

 Realizacija marketing aktivnosti na društvenim mrežama se ogleda

kroz kreiranje
• Banera
• Grupa
• Zvaničnih stranica – fan pages
 Primena društvenih mreža
u marketingu
 Formiranje cena oglašavanja na društvenim mrežama:

• Cost per Mile - oglašivači plaćaju određeni novčani iznos za

hiljadu prikaza (impresija) njihovog banera

• Cost per Click - cena po kliku na reklame (Pay Per Click)

• Cost per Action - oglašivač plaća ukoliko dođe do prodaje

• Click – Trough Rate – odnos između broja prikaza banera i

broja poseta veb sajta koji se reklamira
 Značaj primene društvenih mreža
u poslovanju
 Pružaju informacije o kompaniji i njenim članovima

 Kredibilitet

 Aktivnost umrežavanja

 Mogućnost regrutovanja i zapošljavanja

 Pristup novim tržištima

 Deljene dokumenata ili aktivnosti projekata

 Online sastanci

 Izgradnja profesionalne zajednice

Zašto koristiti društvene mreže u
poslovanju?
 Visoka targetizovanost - lako dolazite do svoje ciljne grupe a promociju
radite prema svojoj segmentaciji tržišta.
Primer: ako su vaša ciljna grupa tinejdžeri iz NovogSada, onda ćete vrlo lako moći
da ih nađete i promociju usmerite na njih, ne gubeći vreme i sredstva na ostale
delove društva. Ovo je velika prednost u odnosu na klasične medije. Reklame na
nacionalnim televizijama su preskupe, ali se i postavlja pitanje njihove
efektivnosti. Tu reklamu će možda videti svi, samo ne tinejdžeri iz Novog Sada.

 Merljivost - svaki vaš trud možete izmeriti i videti rezultate svojih aktivnosti.
Iz statistika možete dobiti „tonu informacija”, na vama je da ih redovno
analizirate i iskoristite. Da li će vam sa televizije, posle reklame plaćene kod njih,
dostaviti izveštaj o tome koliko je tačno ljudi videlo tu reklamu i da li su ti ljudi
vaša ciljna grupa?

 Pristupačnost i niske cene - korišćenje društvenih mreža je potpuno

besplatno.
Da biste efekte svog poslovnog nastupa povećali, možete koristiti i razne načine
plaćene promocije, što je, u poređenju sa drugim medijima daleko jeftinije i
pristupačno je svima.
 Ko koristi društvene mreže u poslovanju?

 I mnogi drugi...
 Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
Društvene Društvene
Preduzeća Javna uprava
mreže mreže
1. NIS Vlada R.Srbije
2. EPS Ministarstvo nauke
3. Delta M Ministarstvo prosvete
4. Victoria G MUP Srbije
5. PTT Grad Beograd
6. Telekom Ministarstvo za
7. Lukoil telekomunikacije i
8. Telenor informaciono društvo
Ministarstvo vera i
9. Sintelon dijaspore
10. Idea Ministarstvo pravde
Izvor: http://bit.ly/9VG9yn Izvor: http://www.facebook.com
Posećen: 2.5.2014 Posećen: 2.5.2014
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
 Kompanija Masmi je juna 2012. godine izvršila istraživanje o tome kako
kompanije u Srbiji koriste društvene mreže u poslovne svrhe

 Podaci za ovo kvantitativno istraživanje  prikupljani su putem

telefonske i internet ankete, a ispitano je 170 kompanija koje
posluju u Srbiji

 Skoro 60% anketiranih kompanija ima više od 50 zaposlenih.

 Pozicije ispitanika zaduženih za predstavljanje kompanije na

društvenim mrežama su od“običnih” službenika (2.9% ispitanika),
preko PR menadžera, IT sektora i direktora marketinga(po
5.3%), vlasnika kompanija (8.8%), zatim marketing
menadžera (12.4%), preko višeg menadžmenta (13.5%) pa sve
do direktora (17.1%) i menadžera (21.2%)

Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?

Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
 Da mnoge kompanije ne shvataju ozbiljno koliko im društvene
mreže mogu pomoći pri poslovanju pokazuje i podatak da svega
oko 35% njih koristi društvene mreže svakodnevno, dok čak oko
44% kompanija to čini tek jednom nedeljno ili ređe.

 Pristup koji kompanije imaju prema društvenim mrežama dodatno

oslikava i budžet koji odvajaju za promocije na društvenim
mrežama, gde svega 15.6% kompanija odvaja preko 5% budžeta
namenjenog za marketing i PR aktivnosti u svrhu promocije na
društvenim mrežama.

Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?

Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?

Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Ko koristi društvene mreže
u poslovanju u Srbiji?
 Velika većina kompanija društvene mreže vidi kao koristan
marketinški i PR alat, kako za komunikaciju sa postojećim
klijentima tako i za promociju kompanije (70%), dok ih
kaopovoljan marketinški i PR alat doživljava 55%.

  7% ispitanika izjasnilo se kako ne smatra društvene mreže

korisnim za svoju kompaniju ili kako nisu upućeni u PRednosti
korišćenja društvenih mreža.

 Upitani za razloge komunikacije preko društvenih mreža, najviše

ispitanika odgovorilo je da je komunikacija putem istih brža i
jednostavnija, da je vidljivost i bolje pozicioniranje firme putem
društvenih mreža veća, zatim da su mogućnosti oglašavanja
povoljne. Da ne koristi, niti planira da počne koristiti društvene
mreže izjasnilo se 15% ispitanika.

Izvor:http://igortomic.net/link/smupo
slovanju.pdf
Facebook
 Facebook
 Osnovan 2004 - Mark Zuckerberg

 Ostvaruje prihode od:

• sponzora i marketinških aktivnosti,
• putem reklama koje se pojavljuju uz svaki profil

 Jedini stalni izvor prihoda - prodaja oglasnog prostora

 Facebook koriste kompanije, brendovi, organizacije za:

• komunikaciju sa ciljnim grupama i promociju svojih proizvoda, usluga
ili događaja
• oglašavanje putem banera i Facebook Ads
• promovisanje sopstvenih profila
 Demografski podaci
Facebook u svetu
 596.2 miliona korisnika u svetu

 152.5 miliona korisnika u Evropi

 2 746 680 korisnika u Srbiji - 43. pozicija u svetu prema broju korisnika

Starosna struktura Polna struktura

FB korisnika u Srbiji FB korisnika u Srbiji
 Facebook za poslovne korisnike
 Prednosti primene Facebook-a u poslovanju preduzeća su:
• Širenje mreže poslovnih kontakata
• Veliki broj poslovnih aplikacija koje unapređuju poslovanje

 Facebook aplikacije za poslovne korisnike:

• Pagemodo – za kreiranje poslovnih veb stranica

• RSS Graffiti – za upravljanje feed-ovima

• Facebook Files – za upravljanje fajlovima

• Networkedblogs - za agregaciju feed-ova sa blogova

 Model prihoda Facebook-a

 Reklamiranje

 Sponzorisane grupe

 Facebook krediti – Virtuelni novac za Facebook

 Navike Facebook-ovih korisnika i “lajkovanje” kompanija

 Facebook deljenje podataka sa oglašivačima

 Facebook kreditne kartice

 Facebook online kupovina

 Reklamiranje na Facebook-u
 Facebook omogućava dva glavna pristupa za reklamiranje:

• Self-service reklame – jednostavne, sadrže naslov, sliku,

tekst. Korisnici mogu da kliknu na link ili “Like” reklame

• Engagement ads – složenije, omogućavaju korisnicima

interakciju sa reklamom putem anketa
 Reklamiranje na Facebook-u
 Osnovne funkcionalnosti:
• Profil
• Zid i napomene
• News feed
• Status
• Poštansko sanduče
• Događaji
• Grupe i fan stranice

 Kontrola budžeta
• Postavljanje dnevnog budžeta
• Plaćanje za oglašavanje:
Cost Per Click
Cost Per Mille
 Facebook oglasi
 Određivanje ciljnih kupaca
• Povezivanje sa više od 500 miliona
potencijalnih klijenata
• Odabir publike po lokaciji, starosti i
interesovanju
• Postavljanje slike i testa oglasa

 Proširivanje novih kontakata

• Promovisanje Facebook stranice ili web sajta
• “Lajkovanje” - povećava uticaj reklame
• Izgradnja zajednice oko Vašeg poslovanja
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
 Facebook predstavlja otelotvorenje jedne potpuno nove generacije
socijalnih medija i kao takav ima značajan globalni uticaj i kao takav
kreira ekonomsku vrednost omogućavajući razvoj nekih drugih
ekosistema. To znači da tradicionalne metode kojima su mereni
ekonomski uticaji postaju nedovoljne i suviše uzane za širinu uticaja koju
ima Facebook na sve ostale strane i učesnike ekonomskog ekosistema.

 Facebook je platforma koja drugim subjektima može omogućiti da

proizvedu ekonomsku vrednost.

 Radi razmatranja prirode i stepena ovog uticaja Facebook je angažovao

Deloitte da istraži njegov ekonomski uticaj u zemljama članicama
Evropske Unije u 2011.

 Procena je da je bruto prihod ostvaren aktivnostima Facebooka oko 32

milijardi evra. Ovaj prihod se konvertuje u ekonomski uticaj od 15,3
milijardi evra i podržava 232.000 poslova.

Izvor:https://www.deloitte.com/assets/Dcom-UnitedKingdom/Local
%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmt-media-facebook-europe-
economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
 Uži ekonomski uticaj FB a je suma tri ekonomska efekta:

 DIREKTNOG EFEKTA- To su inicijalne i neposredne ekonomske

aktivnosti generisane u smoj kompaniji kao deo svakodnevnih
aktivnosti. Tu spadaju potrošnja Facebook a na plate zaposlenih
u kompaniji, plaćanje poreza državi i profit koji ostvaruje

 INDIREKTNI EFEKTI- vrednost kreirana u povezanom lancu

nabavke koja proizilazi iz toga što i kompanija FB ima potrebe za
određenim inputima koje pribavlja od drugih poslovnih subjekata.
Tu spadaju promene u stepenu zaposlenosti, produktivnoszi i
prihoda u povezanim industrijama koje FB snabdevaju inputima.
( rad, zemlja, kapital).

 INDUKOVANI EFEKTI- vrednost koju kreira potrošnja u

celokupnoj ekonomiji a koja je rezultat generisanih ekonomskih
aktivnosti Facebooka i povezanih industrija.
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/Dcom-UnitedKingdom/Local
%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmt-media-facebook-europe-
economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka
 Širi ekonomski uticaj FB je suma tri ekonomska efekta:

 POSLOVNO UČEŠĆE- ovo su korisnosti koje se akumuliraju od poslovnih

subjekata koji koriste FB kao medijum za promociju i reklamu. Pod
poslovnim subjektima se podrazumevaju registrovana preduzeća ali i
pojedinci (npr slavne ličnosti koje prodaju proizvode i usluge svog ličnog
brenda). Kroz prisutnost na FB u, poslovni subjekti su u mogućnosti da
promovišu svoj brend, podignu svest o svojim proizvodima i generišu
novu prodaju.
 EFEKTI PLATFORME- ovo su šire ekonomske korisnosti koje se
akumuliraju zahvaljujući pojedincima i zajednicama koje koriste FB kao
platformu za komunikaciju. Ovi efekti mogu uključiti dodatu vrednost
koja proizilazi od razvoja aplikacija, bolje povezanosti i vremena koje je
ušteđeno korišćenjem FB a.
 TEHNOLOŠKA PRODAJA- ovo su korisnosti koje se akumuliraju oko
poslova uključenih u snabdevanje informaciono- komunikacione
infrastrukture koja se koristi za pristup FB u. Sa porastom broja
korisnika , povećava se i tražnja za uređajima koji omogućavaju pristup
FB u, što vodi porastu prihoda od prodaje proizvođača, prodavaca tih
uređaja a takođe i prodavaca internet infrastrukture ( provajdera).
Izvor:https://www.deloitte.com/assets/Dcom-UnitedKingdom/Local
%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmt-media-facebook-europe-
economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka

Izvor:https://www.deloitte.com/assets/Dcom-UnitedKingdom/Local
%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmt-media-facebook-europe-
economic-impact.pdf
Definisanje i merenje ekonomskog
uticaja Facebooka

Izvor:https://www.deloitte.com/assets/Dcom-UnitedKingdom/Local
%20Assets/Documents/Industries/TMT/uk-tmt-media-facebook-europe-
economic-impact.pdf
 Društvene mreže u poslovanju
 Informacije o kompaniji i njenim članovima
 Podrška korisnicima
 Kredibilitet
 Aktivnost umrežavanja
 Mogućnost regrutovanja i zapošljavanja
 Pristup novim tržištima
 Deljene dokumenata ili aktivnosti projekata
 Online sastanci
 Izgradnja profesionalne zajednice
 Uporedni prikaz najznačajnijih
društvenih mreža
DRUŠTVENA
PREDNOSTI NEDOSTACI
MREŽA
• Popularnost
• Velika konkurencija
• Veliki izbor za oglašivače
• Teško pretraživanje materijala
Facebook • Fleksibilnost
• Korisnici ne žele da primaju marketing
• Kontrolisana sredina
poruke
• Mogućnost merenja rezultata
• Nedovoljno pouzdan
• Jednostavnost
• Ograničen domet plasiranih poruka
• Uticaj zajednice
Twitter • Ograničenje veličine poruke
• Direktan pristup klijentima
• Zatvorenost twitter zajednice prema
• Lako umrežavanje sa zajednicom
marketing porukama
• Striktno profesionalna mreža
• Ograničena komunikacija van kruga
• Komunikacija izmeđi korisnika i
prijatelja
LinkedIn kompanija
• Neke usluge nisu besplatne
• Korisnici su profesionalci i
• U Srbiji nije dovoljno popularna
fakultetski obrazovani
 Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu

Ekonomski potencijali društvenih

mreža na internetu

Katarina Antić 2687/13

ketrinaantic@gmail.com