Sirova hrana u svakodnevnoj ishrani

Dragan Cvetković – 17.05.2010.

Smatra se da vam sirova hrana, u zavisnosti od porekla, može ili omogućiti da dođete do
savršenog zdravlja, ili vas odvesti stranputicom do neuhranjenosti.

Prava istina nalazi se zapravo negde na pola puta. Pristalice ishrane koja se pre svega zasniva na
nekuvanoj, neobrađenoj hrani biljnog porekla - tvrde da njihov način nesumnjivo vodi do vitkog
tela, besprekorne kože i nepresušne životne energije. Takođe su ubeđenja da ovakav način
ishrane umanjuje rizik od pojave svih ozbiljnijih oboljenja.

Oni koji možda nisu toliko upućeni u čitavu problematiku, sigurno će postaviti neka od pitanja.

Šta se nalazi u osnovi ovakvog načina ishrane?

Koliko i da li je ovaj način ishrane zdrav?

Osnovni princip koji se nalazi u središtu čitavog koncepta "sirovosti" oslanja se na teoriju prema
kojoj je hrana biljnog porekla u svom najosnovnijem stanju (neobrađena i nekuvana) -
najkorisnija i najzdravija za naše telo. Ipak, treba imati na umu da je ovakav životni stil stvar
ličnog izbora, kao i to da ne predstavlja dijetalni plan ishrane. Koliko god vam se sve ovo činilo
lako, svakodnevno pridržavanje ovakvog načina ishrane je više nego zahtevno. Naime, velik broj
osoba kojima je ovo svakodnevnica dosta vremena provede u kuhinji - ljušteći, seckajući i cedeći
namirnice. Osnovni razlog za to je prosta činjenica da je voće i povrće u ovoj ishrani zastupljeno
čak 75%.
Oslonac ovakvog načina ishrane pre svega čine:

 alge (morske)
 prokelj
 vlaknasta hrana
 zrnasto i mahunasto povrće (pasulj, grašak, boranija
 suvo voće
 orasi

U grupu "nepoželjnih namirnica" spadaju kofein, prerađeni šećer i alkohol.

Najveći broj osoba koje slede ovakav životni stil u osnovi su vegeterijanci, ne jedu proizvode
životinjskog porekla, s tim što neki od njih jedu živa jaja i sir načinjen od nepasterizovanog
mleka.

Ono što je takođe zanimljivo jeste i način na koji se ovakvi obroci pripremaju. Naime, ne koriste
se konvencionalni šporeti ili ringle, već se koristi posebno posuđe i aparati koji iz hrane izvlače
svu vodu. Iako u osnovi funkcionišu pomoću toplote, temperatura nikako ne sme preći 115
stepeni, jer se smatra da visoke temperature oslobađaju enzime i vitamine koji otežavaju
normalno varenje hrane.

Sirova ili pripremljena hrana

Literatura koja se odnosi isključivo na sirovu hranu veoma je oskudna. Istraživanja se uglavnom
zasnivaju na vegeterijanstvu i pozitivnim efektima koje hrana biljnog porekla ima po naše
zdravlje – nizak nivo holesterola i povišeni nivo glukoze. Takođe, pojedina istraživanja su
potvrdila da kuvanje povrća za posledicu ima uništavanje nekih od najbitnijih hranljivih
sastojaka u njima.

Studija koja je pobudila dosta pažnje za polaznu tačku je uzela 50 manjih medicinskih
istraživanja koja su se odnosila na dobre i loše strane obe vrste ishrane i koja je nakon detaljne
analize podataka pokazala da konsumiranje sirovog povrća ima udela u smanjenju rizika od
pojave raka usta, ždrela, grla i želuca.

Da li je ishrana zasnovana na sirovoj hrani zdrava?

Kao što je to slučaj sa gotovo svim istraživanjima, i kada je o ovome reč, mišljenja su podeljena.
Istraživači koji su proučavali opšti uticaj ovakvog načina ishrane otkrili su da su ispitanici imali
sniženi nivo holesterola i triglicerida, ali i da su takođe imali manjak vitamina B12. Neka kasnija
istraživanja imala su slične rezultate.

Glavna poteškoća je ta što se vitamin B12 u svom prirodnom stanju nalazi jedino u proizvodima
životinjskog porekla i od presudnog je značaja za jačanje i razvoj nerava i crvenih krvnih zrnaca.
Manjak vitamina B12 dovodi do pojave anemije i nervnih poremećaja. Ovakav životni stil
takođe može negativno uticati i na menstrualni ciklus.