Ispod kožnog omotac ˇa nalazi se koštano-hrskavic ˇni skelet i oni zajedno c ˇine spoljni nos, koji je u

obliku trostrane piramide sa vrhom prema sredini c ˇela, a bazom predma dole. U izgradnji koštanog dela
nosne piramide uc ˇestvuju nosne kosti i c ˇeoni nastavak gornje vilice, a pokretni deo spoljnjeg nosa c
ˇine hrskavic ˇni skelet (triangularna, alarna i deo kvadrangularne hrskavice) i sasvim dole i napred
kolumela.

Dve simetric ˇne nosne šupljine odvojene nosnom pregradom imaju prednje i zadnje (hoane) otvore,
preko kojih održavaju vezu sa spoljnom sredinom i gornjim spratom ždrela. Iza prednjih otvora nalazi se
predvorje (vestibulum) koji je prekriven kožom. Otuda je patologija ovog dela dermatološka. Svaka
polovina nosa ima c ˇetiri zida: donji (pod), gornji (svod), sredic ˇnji i spoljni. Nosna pregrada c ˇini
središnji zid, sastoji se od: kvadrangularne hrskavice, lamine perpendikularis etmoidne kosti i vomera. C
ˇesto svojim oblikom i položajem doprinosi razvoju sindroma nosne opstrukcije. Na spoljašnjem zidu
nalaze se nosne školjke (conchae). Ima ih tri: donja, srednja i gornja. Ispod svake školjke je odgovarajuc´i
nosni hodnik. U gornjem se nalazi otvor zadnjih etmoidalnih c´elija i sfenoidnog sinusa, u srednjem
otvorfrontalnogimaksilarnogsinusa,udonjemotvorsuznogkanala.Laminakribriformis c ˇini krov, a nepce,
pod nosa.

b. Paranazalne šupljine

Paranazalne šupljine predstavljaju pneumatizovane delove pojedinih kosti lica i lobanje. Iako postoje
razlic ˇiti pogledi o njihovom nastanku i funkciji, klinic ˇki znac ˇaj je jasan i veliki s obzirom na raznovrsnu
patologiju ovih prostora. Svi sinusi komuniciraju sa nosom. Postoje maksilarni, frontalni, etmoidalni i
sfenoidalni sinusi. U novorodjenom detetu razvijen je samo (i to ne potpuno) maksilarni sinus i nekoliko
etmoidalnih c´elija. Sfenoidalni sinus je tek u poc ˇetnom razvoju. Pneumatizacija se u detinjstvu dalje
odvija da bi bila završena oko desete godine.