mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 

Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
 
VJEŠTINE KORIŠTENJA RAČUNALNIH TEHNOLOGIJA  
U RADU PREDŠKOLSKOG PEDAGOGA 
 
SKILLS IN USING COMPUTER TECHNOLOGY IN THE PRE-ELEMENTARY
SCHOOL PEDAGOGICAL WORK 
 
mr JOŠKO SINDIK, DV «Trnoružica», Zagreb 
KATICA KULJAŠEVIĆ, DV «Vrbik» Zagreb 
 
Apstrakt:  Postmoderno  globalno  društvo  obilježeno  ubrzanim  tehnološkim  i 
znanstvenim  napretkom,  i  posljedično,  sve  bržim  zastarijevanjem  znanja,  kao 
imperativ  nameće  novu  vrstu  obrazovnih  kompetencija,  sve  više  baziranih  na 
računalnim  tehnologijama.  U  tom  kontekstu  obrazovanje  dobiva  posve  nov  oblik, 
karakter i cilj: cjeloživotno učenje kao trajni i neprekinuti učeći odnos. Cilj je istra‐
živanja bio utvrditi kako predškolski pedagozi koriste računalne tehnologije u svo‐
jem  radu  i  mogu  li  se,  na  temelju  rezultata  istraživanja  utvrditi  smjernice  za 
buduće korištenje računalnih tehnologija u poslu predškolskog pedagoga. 
Istraživanjem  je  obuhvaćena  21  predškolska  pedagoginja  iz  Zagreba  i  Zagrebačke 
županije, a primijenjen je upitnik Cyberpedagog od ukupno 12 pitanja (71 varijab‐
la). Usprkos ograničenjima istraživanja, prvenstveno u pogledu malog broja ispi‐
tanika, na temelju dobivenih rezultata izgleda opravdano pretpostaviti da računalo 
olakšava rad pedagogu i da je potrebno poticati razvoj vještina korištenja računala 
uopće,  a  posebno  specifičnih  njegovih  načina  primjenjivih  u  poslu  predškolskog 
pedagoga. 
Ključne riječi: predškolski, pedagoginja, računalo, rad, vještine, učenje. 
 
1. Uvod  
           Dječji vrtić kao obrazovna institucija, ali i kao organizacija koja uči, pripada među sustave 
koji  se  temelje  na  učenju  i  znanju.  U  takvim  sustavima,  prema  autorima  Laudon1,  na  djelu  je 
prisutna  jaka  povratna  sprega  između  organizacijskog  djelovanja  i  informacijskog  sustava 
organizacije, dakle, između strategija, procedura i procesa organizacijskog djelovanja, s jedne, i 
tehnologijskog  korpusa,  poput  softvera,  hardvera,  baza  podataka  i  telekomunikacija,  s  druge 
strane. Informacijske sustave u organizaciji, dakle, valja razumjeti kao multidisciplinarne. 
Danas  su  informacijski  sustavi  temelj  za  ostvarivanje  bilo  koje  djelatnosti.  U  poslov‐
nom svijetu smatraju se ključnima za pružanje podrške organizacijama i poduzećima u podiza‐
nju njihovih kompetencija kako bi se mogle suočiti i «nositi» s rastućim promjenama globalnih 
razmjera i značaja.  
Pojednostavljeno rečeno, tvrtke koriste informacijske tehnologije kako bi obostran pro‐
tok informacija i znanja bio brz, njihova upotreba u donošenju odluka utemeljena, djelotvorna i, 
nadasve, promptna te kako bi na taj način priskrbile za sebe određene prednosti u odnosu na 
druge.  

1 Laudon, K.C. and Laudon, J.P. (2006) Management Information Systems: Managing the Digital Firm,  9th 
Ed. Pearson, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey 07458, str. 6 

185 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

Suvremena literatura razloge tome vidi u nekoliko čimbenika2, među kojima svakako, 
ističe kulturu organizacije u korištenju i oblikovanju razvoja sustava. 
Kada govorimo o tehničkom aspektu informacijskih sustava tada mislimo na računal‐
nu podršku, dakle informatičku (računalnu) tehnologiju. Njezino korištenje u organizaciji bitno 
ovisi o tome što grupe ili pojedinci unutar organizacije trebaju. Da su prilagodljivost i fleksibil‐
nost one osobine koje tehnologije moraju imati, pokazuju i studije (Lee, 2003; Sawyer and Allen, 
2003;  Bautsch,  2001)3  ističući  da  tehnologije  moraju  biti  primjenjive  i  dizajnirane  upravo  na  način 
kakav  trebaju  organizacije  i  pojedinci.  Dakako,  važno  je  vidjeti  što  se  u  toj  interakciji  povratno 
događa  s  organizacijama  i  pojedincima.  Istraživanja  (Lambert  et  all.,  2004;  Orlikowski  and 
Baroudi, 1991; Orlikowski, 1994)4 pokazuju da se slični zahtjevi stavljaju i pred njih, jer organiza‐
cije i pojedinci moraju se također mijenjati kroz obuku, učenje i planirane organizacijske promjene. 
Evaluacija  uloge  informacijskih  sustava,  napose,  računalne  tehnologije  u  današnjem 
kompetitivnom  okruženju  govori,  da  je  bez  sveobuhvatnog  korištenja  tehnologije  danas  neza‐
mislivo  i  samo  postojanje  poduzeća,  ili  organizacije.  Zbog  svojeg  kritičnog  značaja  koji  za  sve 
dijelove poslovnih procesa tehnologija ima, njezina uloga se mijenja i ona postaje komplemen‐
tarna  ostalim  dijelovima  organizacijskih  procesa,  ali  i  najvećom  komponentom  vidljivih  kapi‐
talnih ulaganja. 
Suvremena istraživanja poslovne informacijske tehnologije (BIT) pokazuju da poduzeća 
koja podupiru ulaganja u tehnologiju ulažu zapravo u kompletnu dobit, poput novih poslovnih procesa, 
upravljačkog  ponašanja,  kulture  organizacije(…)  ostvarivanja  vrhunske  dobiti,  dok  tvrtke  koje  takva 
ulaganja  propuštaju  ne  ostvaruju  dobit…(Bryjnjolsfsson  and  Hitt,  2000;  Davern  and  Kauff‐
man,2000; Laudon, 1974; Marchand, 2004)5 
Djelatnost odgojno‐obrazovnih institucija (škole ili vrtića) prati se kroz njihove procese, 
a  njihova  djelotvornost  kroz  znanje6.    Kada  je  riječ  o  informacijskom  dijelu  organizacije  onda 
treba  vidjeti  u  kojim  aspektima  organizacijskih  aktivnosti  (planiranje,  strategije,  procedure, 
procesi upravljanja i mijenjanja prakse) tehnologija ima određenu ulogu, i kakva je ona. Često 
ono  što  bi  organizacija  željela  činiti  ovisi  o  tome  što  joj  njezini  informacijski  sustavi,  napose 
računalna podrška, dopuštaju da čini7. U tom kontekstu treba promatrati i dječji vrtić. 
O tome kakve su potrebe i želje pojedinaca i grupa u vrtiću, tj. kakva je kultura organi‐
zacije, ovisit će i dizajn informacijskog sustava, odnosno u kojoj će mjeri ti resursi tražiti raču‐
nalnu podršku i kakvu.  Želi li vrtić kao organizacija koja uči razviti nove pristupe, proizvode i 
nove  (ili  drugačije)  usluge  veliki  su  izgledi  da  će  trebati  uložiti  u  tehnologiju  kako  bi  otvorila 
nove  prostore  za  razvoj  novih  poslovnih  prilika.  Pri  tome  treba  znati  kako  se  znanje  stvara  i 
kako je organizirano, te koja je uloga tehnologije u tome, odnosno zapitati se, na koje sve načine 

2  prema  Laudon:  tehnički  pristup  (matematički  modeli  i  fizička  tehnologija),  bihevioralni  pristup  (ponašanja 
koja  proizlaze  iz  razvoja  i  dugoročnog  održavanja  informacijskih  sustava,  a  sadržavaju  psihološka,  soci‐
ološka i ekonomska istraživanja), str. 25‐26. 
3 U: Laudon K.C. and Laudon, J.P. (2006)  str. 27. 

4 isto, str. 27. 

5 isto, str. 24. 

6 ovdje ne mislimo na kvantifikaciju znanja i znanje kao činjeničnu građu, nego govorimo o njegovom kvali‐

tativnom aspektu,  promišljamo znanje kao su‐konstrukt  u zajednici, praktično, proceduralno, znanje kao 
bogatstvo, vrijednost 
7 Isto, str. 6 

186 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
nam  računalna tehnologija može pomoći da u dječjem vrtiću stvaramo i organiziramo znanje 
kao vrijednost za sve. 
Pregled mogućih načina korištenja računalnih tehnologija u dječjem vrtiću daje Sindik 
(2001)8 te ga, uz određene nadopune, dajemo u ovom radu, uz napomenu kako ovdje prvens‐
tveno  tretiramo  interakciju  odraslih  osoba  sa  svijetom  znanja,  što,  dakako,  ne  znači  da  su  iz 
njega isključena djeca. 
Moguće je grupirati poslove prema kategoriji organizacijskog djelovanja i količini upliva infor‐
macijskog sustava, točnije računalnog softvera na te kategorije: 
♠      poslovna  strategija:  stvarati  otvorene  modele  suradnje  i  protoka  podataka,  informacija  i 
znanja, razvijati strategije transparentnog javnog djelovanja 

• brza dostupnost novih spoznaja u stručnoj literaturi (nove metode, pristupi, istraživa‐
čke studije i sl.) posredovanjem Interneta, 
• mogućnost brze, široke i djelotvorne komunikacije sa sustručnjacima u zemlji i svijetu 
(Internet i e‐mail), 
• promocija vlastitog stručnog i znanstvenog rada preko Interneta (Power Point prezen‐
tacije, radovi formatirani u PDF ili HTML verziji, sudjelovanje u tribinama, forumima, 
fokus grupama, diskursima u realnom vremenu i sl.), 
♣  organizacijska pravila, procedure: procedure učiniti razumljivima, dostupnima, dakle, opera‐
tivnima i djelotvornima 
• mogućnost  kreiranja  funkcionalnih  baza  podataka  s  bitnim  podacima  o  programima, 
informacije  o  stručnoj  literaturi  i  korištenju  iste,  protokolima  sigurnosti  i  praćenja, 
istraživanja u djelatnosti i dr., 
• mogućnost stvaranja funkcionalnih baza podataka s bitnim podacima o djeci (inicijalni 
intervjui,  specifičnosti  u  razvoju,  posebne  potrebe,  zdravstvena  i  socijalna  anamneza, 
indikatori kvalitetne prakse i sl.), 
♥    procesi,  nove  vrijednosti  u  organizaciji:  razvijati  otvorene  modele  organizacijskog  učenja, 
stvarati i distribuirati znanje i informacije različitih zainteresiranim i ciljanim grupama, stvarati 
nove proizvode 
• korištenje računala kao didaktičkog sredstva u odgojnoj grupi (sofveri za edukaciju dje‐
ce, prezentacija priča i glazbe putem računala, multimedijske enciklopedije i dr.), 
• korištenje gotovih stručnih paketa za rad s odgajateljima (stručno usavršavanje) i rodi‐
teljima (tematski roditeljski sastanci, problemske radionice i sl.),  
• upoznavanje  roditelja  –  korisnika  usluga  predškolskih  institucija  s  programima  koje 
dječji vrtić nudi (Web stranica, informacije i važni linkovi), 
• korištenje računala za savjetodavni rad on‐line s različitim ciljanim grupama (roditelji‐
ma, studentima, pripravnicima, stručnjacima iz drugih područja koji trebaju didaktič‐
ko‐pedagošku podršku i dr.), 
Postoji i niz drugih mogućnosti u samom menadžmentu organizacije, prvenstveno na 
području  razvoja  poslovnih  strategija  (povezivanje  različitih  dijelova  informacijskog  sustava  u 
smislu  objedinjavanja  pojedinačnih  podataka  s  više  mjesta  i  proizvodnja  informacija  o  nekom 

8 Sindik, J., Vrsalović I., Bataković, K. (2001): Informatizacija u predškolskom odgoju i obrazovanju ‐ ukorak 
s  djetetom  i  roditeljima.    U:  N.  Štefančić  (ur.).  Zbornik  sažetaka  radionica  ‐  Dani  dječjih  vrtića  Grada  Za‐
greba 2001, Zagreb, Zagreb: Grad Zagreb, Dječji vrtići Grada Zagreba, str. 21‐22. 

187 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

segmentu djelatnosti, odnosno usustavljivanje višestrukih informacija u baze znanja: npr. prip‐
ravnici, volonteri, civilni ročnici, studenti različitih fakulteta, različitih studijskih grupa u okviru 
vježbaonice, korisnici određenih oblika stručnog usavršavanja i pedagoške podrške i sl.). 
Ovdje se pruža mogućnost Intranet povezivanja unutar pojedinih službi u vrtiću u fun‐
kciji zadovoljavanja određenih potreba korisnika, na formalnoj razini, dakle na području orga‐
nizacijskih pravila i procedura (posebice djece s posebnim potrebama: PP u prehrani i kuhinje, 
posebnih stanja i konzultacija s ključnim osobama medicinske struke, kriznih situacija i proto‐
kola ponašanja) multimedijsko praćenje stanja sigurnosti interijera i eksterijera vrtića i protokola 
sigurnosti,  uvid  u  bolovanja  i  organizaciju  rada,  brojčano  stanje  djece  u  odgojnim  grupama, 
upisne kvote prema dobi djece i sl.).  
             Otvara se i novo područje korištenja računalnih tehnologija u radu s djecom. Pritom ne 
mislimo samo na  upotrebu  gotovih  edukativnih  paketa  već  i  na  pomno  didaktički  oblikovane 
situacije  učenja  preko  računala  i  to  onih  sadržaja  koje  je  u  realnosti  teško  ostvariti.  Isto  tako 
treba  kontrolirati  i  upravljati  upotrebom  računala  ako  ono  pokušava  nadomjestiti  ili  istisnuti 
realnost u svim onim odgojno‐obrazovnim situacijama u kojima za to nema psiho‐pedagoškog, 
pa ni zdravo‐razumskog opravdanja.  
U kontekstu organizacije koja uči, život i učenje odvijaju se umreženo. Rad odraslih i 
rad djece isprepliću se tijekom čitavog dana. Su‐radnja i kolaboracija su dio strukture informa‐
cijskog sustava vrtića u kojoj se obrazac trajnog učenja i stjecanja kompetencija na svim područ‐
jima,  pa  tako  i  na  području  informacijske  i  informatičke  pismenosti,  distribuira  s  odraslih  na 
djecu. S obzirom na činjenicu da djeca uče čineći (learning by doing) njihov je odnos spram okoli‐
ne zapravo istinski učeći odnos.   
U takvom organizacijskom ozračju uče i odrasli i djeca, a to znači da uče i organizacije. I organi‐
zacije, baš kao i ljudi, stvaraju i prikupljaju znanja koristeći pri tome raznolike mehanizme organizacij‐
skog učenja. Kroz te procese (…) i povratne informacije korisnika i, uopće, okruženja, organizacije stječu 
iskustvo.9 
           S  druge  strane,  autori  (Senge,  200310;  Slunjski,  2006)11  ističu  još  jednu  novu  kvalitetu  i 
vrijednost koja se zbiva u organizacijama koje uče, a to je, da ljudi zajedno razvijaju nove i otvo‐
rene modele mišljenja i dosižu do meta‐razine znanja, ili čine ono što nikada ne bi mogli zasebno, tj. 
sukonstruirati dublje razumijevanje i sukonstruirati višu razinu znanja. Senge (2003) ovdje posebno 
ističe  vrijednost  timskog  rada  kao  open  minded  modela,  dok  autori  Laudon  (2006)  naglašavaju 
kako upravljanje tim modelima znači, zapravo, upravljanje znanjem što je temeljna pretpostavka za 
razvijanje učećeg odnosa u organizaciji, odnosno opstojnosti same organizacije koja uči. Iskus‐
tva kvalitetne prakse mogu dokazati da organizacije koje imaju dobro razvijene učeće mehani‐
zme mogu brzo razumjeti promjene i odgovoriti na zahtjeve svojih okruženja, tj. mogu postojati 
duže nego one koji te mehanizme nemaju. 
               Kao dio sustava utemeljenog na informacijama i znanju pedagoška praksa dječjeg vrti‐
ća pod utjecajem je planetarnih promjena, i kao takva, ne ostaje pošteđena ni teškoća kroz koje 
suvremeno društvo prolazi. Ovdje ističemo teškoće uzrokovane zastarijevanjem znanja, koje se 

9 Laudon, K.C. and Laudon, J.P. (2006) Management Information Systems: Managing the Digital Firm,  9th 
Ed. Pearson, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey 07458, str. 418. 
10 Senge, P. (2003),Peta disciplina – principi i praksa učeće organizacije; Zagreb, Mozaik knjiga, str. 229. 

11  Slunjski,  E.  (2006),  Stvaranje  predškolskog  kuriruluma  u  vrtiću  –  organizaciji  koja  uči,  Mali  profesor, 

Zagreb, i Visoka učiteljska škola u Čakovcu, str. 11.  

188 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
posljedično javljaju uslijed procesa njegova permanentnog usložnjavanja. Memoriranje velikog 
broja  činjenica  u  novonastalim  uvjetima  znanstvene  revolucije  jednako  je  nekorisno,  koliko  i 
nepotrebno  pa  obrazovanje  temeljeno  na  tradicionalnoj  paradigmi  poučavanja  i  reprodukcije 
znanja treba zamijeniti djelotvornijim modelom.  
Na povijesnoj pozornici pojavljuje se nov pristup obrazovanju: cjeloživotno učenje.  Ovaj model 
znanje razumijeva na nov i drugačiji način: razvojno, holistički i kontekstualno pa ističe njegovu 
višedimenzionalnost12. 
Svjedoci smo, naime, pojave poistovjećivanja informacija sa znanjem, ili, još slikovitije, 
dobro informirane osobe sa stručnjakom, ekspertom. Upravo zato želimo istaknuti kako između 
tih entiteta postoji ogromna razlika. Zašto o tome govorimo u kontekstu ovoga istraživanja, tj. 
kakva je međusobna veza između informatičke tehnologije i znanja?  
            S  obzirom  na  činjenicu  da  su  podaci,  informacije,  znanja  i  iskustva  o  primjeni  znanja 
danas  sve  prisutnija  u  digitalnoj  formi,  a  računalna  tehnologija  je  tu  upravo  zato  da  nam  ih 
posreduje,  eto  prve  premise  koja  vodi  ka  odgovoru  na  postavljeno  pitanje.  Druga  je  premisa 
sadržana  u  činjenici  da  su  navedeni  entiteti  prisutni  češće  u  nestrukturiranim  ili  polu‐
strukturiranim  nego  u  formalnim  i  strukturiranim  sustavima  (čak  do  80  %  ukupnog  fundusa 
znanja neke organizacije), a osobito u sustavima mreže znanja (kada čak ni nisu u digitalnoj formi, 
nego u pamćenju eksperata)13 te da je računalna tehnologija, zapravo jedini resurs na koji orga‐
nizacija  može  računati  u  procesu  usustavljivanja,  objedinjavanja  i  izgradnje  znanja.  Dakle, 
mogli bismo zaključiti kako je računalna tehnologija od neprocjenjive važnosti za svaku organi‐
zaciju koja uči, i da, zapravo ne bi trebalo praviti razliku između upravljanja znanjem i uprav‐
ljanja tehnologijom. To dvoje čini okosnicu za izgradnju organizacijskog kapitala. 
Upravo model cjeloživotnog učenja promiče filozofiju kontinuirane, dakle, neprekinu‐
te suradnje i umrežavanja s krajnjim ciljem usustavljivanja fragmentarnih informacija u znanje, i 
svakako,  akceptiranje  onoga  što  zovemo  pojedinačnim  i  kolektivnim  iskustvom  o  primjeni 
znanja. Prepoznajemo, ovdje je riječ o meta ‐ razini znanja, ili kako se to danas opet popularno 
naziva, o mudrosti. Mudrost bi trebala odgovoriti na pitanja: gdje, kada i kako primijeniti zna‐
nje. A nije li to ono što nazivamo kompetencijom? 
Ne  postoji  sveobuhvatna  kompetencija,  koja  bi  odjednom  ili  istovremeno  odgovorila 
na sva tri postavljena pitanja, kao što ne postoji ni čovjek koji bi to bio u stanju. Postoje multiple, 
tj.  višestruke  kompetencije  koje  se  razvijaju  na  osobnoj  i  kolektivnoj  razini,  svakako  u  učećem 
kontekstu,  a  on  je  danas  češće  izvan  organizacije,  u  bližem  ili  daljem,  ali  stalno  promjenjivom 
okruženju. Dječji vrtić je mjesto refrakcije i refleksije općih društvenih promjena i u tom smislu 
njegova  je  odgovornost  razviti  strategije  stalnog  prilagođavanja  ponašanja.  Organizacije  koje 
uče čine to na kvalitetno nov način: one reflektiraju svoje učenje stvaranjem novih poslovnih procesa i 
mijenjanjem načina kako donose odluke. Taj proces promjene naziva se organizacijsko učenje.14 
Razvidno  je  da  su  potrebe  suvremene  pedagoške  zbilje  iznjedrile  i  temeljnu  potrebu 
prakse  dječjeg  vrtića  danas,  a  to  je  potreba  za  neprekidnom  vlastitom  promjenom:  kroz  učeći 
odnos i građenje višestrukih obrazovnih kompetencija. 

12 više o tome u Laudon i Laudon MIS, 2006., str.417 – 419. 
13  U  mnogim  slučajevima  organizacije  nemaju  pojma  kako  prikupiti,  usustaviti  i  upravljati  znanjem  kao 
kapitalom, više o tome u Laudon, str. 420. 
14 Laudon, isto, str. 418. 

189 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

          Mogli bismo rezimirati tvrdnjom, da cjeloživotno učenje kao model, strategija ili paradig‐
ma, već prema tome kako duboko o njoj raspravljali, ističe i zauzima se za vrijednosti stjecanja 
trajnih obrazovnih kompetencija za informacijsko društvo. Izgradnja zajednice koja uči, vještine 
i  sposobnosti  za  aktivno  učenje  u  kolaboraciji  s  drugima,  distributivnost  inteligencije  i  znanja 
bile bi gotovo nemoguća u ovom opsegu, značenju i dinamici bez posredovanja i aktivnog kori‐
štenja računalne tehnologije. Zato je vrlo važno već zarana razviti multiple pismenosti, osobito: 
informacijsku, informatičku i digitalnu 15 kao temelj za razvoj kompetencija potrebnih za život. 
 
2. Opis stanja 
           Predškolskog  pedagoga  danas  vidimo  kao  stručnjaka  duboko  uronjenog  u  suvremenu 
odgojnu praksu i kao osobu koja razumije važnost osobne i profesionalne izgradnje u zajednici 
koja  uči.  Suvremena  odgojna  praksa  predstavlja  trajni  profesionalni  izazov  te  kao  takva  može 
biti izvorom uspjeha i zadovoljstva, ali trajnog stresa.  
Istraživanja pokazuju da je posao odgojno‐obrazovnih djelatnika prilično stresan (Živ‐
čić‐Bećirević I, Smojver‐Ažić S, Denona I, Valić Lj, Gurdon I, Patrk L, 2001. u: Sindik, 2003)16 i 
spada u najstresnije profesije, a čimbenici koji posao pedagoga čine stresnim imaju isti izvor kao 
i oni u odgajatelja, s tom razlikom, da su u nekima stručni suradnici prije, više i/ili kontinuirano 
duže i jače izloženi stresu u odnosu na druge. 
     U tradicionalnom modelu, a prije primjene računalne tehnologije17, permanentan izvor stre‐
sa, nezadovoljstva ili frustracije za stručnog je suradnika predstavljalo područje profesionalnog 
razvoja odgajatelja i promjene odgojne prakse. Posredovanjem tehnologije, osobito uvođenjem 
podrške  u  okviru  video‐refleksivne  metodologije  pri  akcijskim  istraživanjima,  pružile  su  se 
prilike da se taj stres reducira. 
Pojavom računalne tehnologije pojavili su se neki, posve novi prostori unutar djelatno‐
sti odgoja i obrazovanja i otvorili široke mogućnosti za učenje:  
• kolaborativno učenje koje nužno ne mora biti u istom fizičkom prostoru, 
• učenje o i u interakciji s drugima kroz mrežnu suradnju i  
• učenje o tome kako učiti i kako komunicirati.   
Pojednostavljivanje  i  olakšavanje  svakodnevnih  poslova  stručnih  suradnika  i  drugih 
službi danas nije moguće bez korištenja računalnih tehnologija.  
U literaturi se spominju zajednice prakse kao neformalne socijalne mreže profesionalaca i zapo‐
slenika u i izvan organizacije, koji imaju slične poslovne aktivnosti i interese. Aktivnosti u tim 
zajednicama  uključuju  samoobrazovanje  i  grupnu  edukaciju,  sastanke,  on  line  novine, svakod‐
nevno  dijeljenje  iskustava  i  nekoliko  specifičnih  načina  upravljanja  znanjem,  u  kojima  se  osla‐
njaju na računalnu tehnologiju: 
• članovima zajednice dostupno je ponovno korištenje znanja (digitaliziranog), 
• članovi zajednice djeluju kao pomagači, ohrabruju i raspravljaju, 
• novim zaposlenicima je omogućen pristup ekspertnom znanju i pristup zajednički 
utvrđenim metodama i oruđu (računalnom) 

 information literacy, computer literacy, digital literacy 
15

 Sindik, J. (2006). Kako predškolski psiholozi koriste računalo u svom radu ? U: Sažeci 1. hrvatskog kon‐
16

gresa primijenjene psihologije, Zagreb (ur Lj. Pačić‐Turk), str. 70. Zagreb: Hrvatska psihološka komora. 
17  informatičke tehnologije 

190 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
• glavni menadžer brine o tome da se programi podrške dizajniraju tako da sadrža‐
vaju  programe  i  sustave  pogodne  za  pronalaženje  novih  izvora  znanja  ili  pobolj‐
šanje korištenja postojećih (Earl and Scott, 1999; Flash, 2001)18 
Sumirajući izvore i stanje na terenu, možemo biti zadovoljni što se veći dio ovih pod‐
ručja poklapa ili ima izvorište u istom: komplementarnom odnosu učećih  i tehnoloških proce‐
sa, znanja i sustava. 
             Za  potrebe  ovog  istraživanja  izdvojeni  su  neki  poslovi  pedagoga  u  dječjem  vrtiću,  a 
imaju  praktično‐administrativan  karakter.  Tu  mislimo  na  rad  koji  podrazumijeva  interakcije  s 
različitim ciljanim grupama: roditeljima, odgajateljima, suradnicima u i izvan ustanove dječjeg 
vrtića.  Upotreba  računalne  tehnologije  (pisana,  odnosno,  elektronska  komunikacija)  čini  da 
neke  informacije  postaju  jasnije,  podložnije  refleksiji,  neke  trajnije,  neke  pružaju  mogućnost 
razumijevanja na više razina, čak i na meta razini, neke pomažu razlučiti bitno od nebitnog, dok 
sam način lišava često afektivno nabijene situacije razgovora ili pokušaja da se savjetodavni i/ili 
instruktivni rad realizira u kratkom vremenskom intervalu. S druge strane, prisutna je i velika 
ušteda vremena, jer sve informacije ujedno predstavljaju i dokumentaciju o radu, ali i čuvanje 
podataka, koje je moguće, uz određene modifikacije, upotrijebiti i za druge namjene. 
No treba upozoriti i na određene nuspojave: poznato je da su portali, e‐mail, sms i pret‐
raživanje  novih  tehnologija  pridonijele širenju  informacija  i  ekspanziji  znanja.  Ove  tehnologije 
dodane  su  onima  već  postojećim,  i  to  je  dobro,  korisno.  No,  umjesto  da  informacije  i  znanja 
selektiraju  i  strukturiraju  prema  određenim  kategorijama  suvremene  su  tehnologije  stvorile 
poplavu informacija i znanja. Prilično je teško u tom moru informacija pronaći upravo one koje 
su stvarno relevantne za upravljanje i donošenje odluka19. Za taj posao potrebne su druge vrste 
kompetencija, one informacijske. 
U  tom  ozračju  treba  promišljati  i  sklop  poslova  predškolskog  pedagoga  koji  imaju 
administrativni karakter, kao i poslove osobnog i profesionalnog usavršavanja, koji su u tijesnoj 
vezi s upotrebom računala i njegovih tehnologija (Internet, e‐mail) ne samo na radnom mjestu, 
nego i kod kuće.  
 
3. Cilj istraživanja 
U ovom istraživanju pokušali smo utvrditi kako predškolski pedagozi koriste računalo 
u radu. U skladu s tom nakanom dizajniran je i instrument, Anketni upitnik i primijenjen20 na 
Sekciji predškolskih pedagoga Zagreba u prosincu 2006. godine na prisutnim pedagozima, dok 
su ostali svoje upitnike dobili, podatke popunili i odaslali elektronskom poštom. 
Cilj istraživanja bio je razmotriti neke karakteristike korištenja računala u poslu pred‐
školskih pedagoga. Na temelju rezultata istraživanja nastojalo se utvrditi postojeće stanje, kao i 
definirati buduće prostore i mogućnosti korištenja računalnih tehnologija u poslu predškolskog 
pedagoga. 
 
4. Problemi istraživanja 
• Utvrditi čestinu zastupljenosti i načina korištenja računala u radu kod predškolskih peda‐
goginja. 

18  U: Laudon, stra. 420. 
19  prema Laudon, str. 419. 

191 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

• Utvrditi razlike u korištenju računala kod predškolskih pedagoginja koje su radile u vre‐
menu prije korištenja računala u radu, te u razdoblju korištenja računala.  
• Utvrditi promjene u strukturi rada predškolske pedagoginje, korištenjem računala u radu. 
• Utvrditi  povezanosti  između  varijabli  dobi,  radnog  staža  pedagoginje,  uvjeta  u  kojima 
pedagoginja radi, s korištenjem osnovnih računalnih «alata» i mjesta dostupnosti računala 
pedagoginji. 
• Utvrditi načine korištenja specifičnih alata računala (Interneta i elektronske pošte) te razlike 
u korištenju tih alata kod kronološki mlađih i starijih pedagoginja. 
 
5. Ispitanici i metode 
Ispitan je ukupno 21 predškolski pedagog s područja Zagreba i Zagrebačke županije, 
svi ženskog spola. Iako je trebala biti riječ o ukupnoj populaciji predškolskih pedagoga u vrti‐
ćima  grada  Zagreba,  ovdje  je  riječ  o  svega  trećini  ukupnog  broja,  tako  da  podatke  možemo 
promatrati  kao  podatke  prigodnog  uzorka  ispitanica.  Većini  ispitanica  radno  mjesto  stručnog 
suradnika je prvo i jedino radno mjesto. Prosječna životna dob im je 44 godine, prosječan staž 
iznosi 16, a  u vrtiću 17 godina. Prosječan broj djece po stručnom suradniku pedagogu je 426.  
Anketni  upitnik  radnim  nazivom  Cyberpedagog21  sastojao se  od  ukupno  12  pitanja  (71 
varijabla).  Osim  varijable  dobi,  spola,  radnog  staža,  podataka  o  broju  objekata,  tj.  o  veličini 
ustanove dječjeg vrtića, broju odgojnih grupa, broju djece, što predstavlja uvjete rada pedagoga, 
korištene su i skale procjena s 3 do 5 stupnjeva procjene.  
Kod  skale  od  3  stupnja  «0»  označavala  je  situacije  koje  su  rijetke,  «1»  jednako  česte, 
«2»  česte  (usporedba  zastupljenosti  pojedinih  poslova,  metoda  te  kompetencije  psihologa  s 
računalom i bez njega). Kod skala od 5 stupnjeva korištene su dvije vrste. Kod jedne je značenja 
procjena su bila: 5 = najčešće, 4 = često, 3 = osrednje, 2 = povremeno, 1 = nikad, vrlo rijetko. 
Kod druge značenja procjena su bila: 5 = izrazito puno, 4 = puno, 3 = osrednje, 2 = malo, 
1 = nikako. 
Kod  jednog  pitanja  odgovori  su  se  sveli  na  zaokruživanje  jedne  od  ponuđenih  opcija 
(višestruki izbor). 
            U  obradi  rezultata  izračunati  su  prosječni  rezultati  (srednja  vrijednost)  i  standardna 
raspršenost (standardizirano odstupanje od srednje vrijednosti) za pojedine varijable definirane 
u česticama upitnika. Potom je načinjena korelacijska analiza, između čestica upitnika koje su se 
odnosile  na  računalne  alate  kojima  se  pedagozi  koriste,  dostupnosti  računala  pedagogu  te 
pokazatelje dobi, radnog staža te broja djece po jednom pedagogu (rang‐korelacije). 
 
6. Rezultati i rasprava  
Prosječni  rezultati  i  raspršenja,  rezultati  po  varijablama  razvrstani  su  u  odnosu  na 
tematsku povezanost pa nema smisla komentirati svih 71 varijablu zajedno. 
Uvidom u grafičke prikaze br. 1 – 4. utvrđeno je, da su računala većinom trajno dostupna peda‐
gozima kod kuće, ali jednako tako i u vrtiću. Postoji, dakle, realno velika mogućnost da se raču‐
nalo praktično koristi u radu pedagoga, i to na različite načine.  

21  u prilogu 

192 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 

N a č in i k o riš te n ja ra č u n a la k o d p re d š k o ls k ih p e d a g o g a
K o riš te n je

0 ,5

0 Sam o

W ORD
EXCEL B ez i s ra č u n
IN T E R N E T
E -M A IL
" A la t"
P O W E R P O IN T

B ez i s ra č u n a lo m S a m o s ra č u n a lo m

 
Od  Microsoftovih  alata  najviše  se  koristi  Word  (tekstualni  procesor)  kojega  uspješno 
koriste svi pedagozi, kao i Internet, od toga 19 uspješno koristi elektronsku poštu. Na području 
komunikacije i ostvarivanja veza s vanjskim svijetom djelatni su svi pedagozi i njihove kompe‐
tencije za korištenje navedenih alata su praktične. Razmjerno manja je zastupljenost kompeten‐
cija  za  korištenje  Excel‐a,  svega  9  pedagoga  i  Power  Point‐a,  njih  8,  što  su  podaci  koji  bi  mogli 
implicirati zaključak da su pedagozi u svom radu u manjoj mjeri okrenuti analitičkom i/ili istra‐
živačkom radu putem informatičke tehnologije (u istraživanju koje je proveo Sindik, 2006, pred‐
školski  psiholozi,  iako  u  maloj  mjeri,  ipak  nešto  češće  koriste  Excel  u  radu  u  odnosu  na  pred‐
školske  pedagoginje,  što  možda  proizlazi  iz  nešto  većih  istraživačko‐analitičkih  karakteristika 
posla psihologa). 
             Usporedimo  li  pedagoge  koji  su  radili  u  eri  bez  računala  i  onih  koji  su  školovani  i 
zaposleni u vrijeme trajne dostupnosti računalnih tehnologija, zanimljivim se čini podatak da su 
pedagozi  koji  su  radili  u  razdoblju  prije  korištenja  računala,  ovladali  svim  onim  alatima  koji 
pomažu širenju spoznaja iz djelatnosti i struke, međusobnoj komunikaciji, a manje alatima koji 
pomažu u istraživačkom radu.  
S obzirom na dobnu strukturu, i prosječno radno iskustvo pedagozi starije dobi i većeg 
iskustva nerado ili uopće ne koriste istraživalačke alate, dok ih (u odnosu na cjelokupnu popu‐
laciju, po kronološkoj dobi) mlađi pedagozi (između 40 i 50 godina starosti i prosječnim stažem 
od 20 godina) kao i realno mladi pedagozi (ispod 40 godina) preferiraju u svom radu. Za pret‐
postaviti  je  da  mlađi  pedagozi,  od  kojih  svi  imaju  na  raspolaganju  računalo  i  u  kući,  imaju 
izgrađenu drugačiju kulturu korištenja navedenih alata, možda i zbog činjenice da i svoju rodi‐
teljsku dimenziju ostvaruju s djecom koja se još školuju i u tom procesu aktivno koriste računa‐
lo.  Osim  toga  navedena  (uvjetno  ili  realno  mlađa)  dob  i  stručno  iskustvo  još  uvijek  pružaju 
dovoljno  prostora  i  intrinzične  motivacije  za  učenjem  i  suočavanjem  s  izazovima.  Radi  se  o 
pedagozima koji izgleda teže da se bolje informiraju, bolje komuniciraju, više i češće razmjenju‐
ju stručne materijale, te bolje promoviraju svoj rad u javnosti. 

193 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

Analizom rezultata t‐testova između pedagoginja koje su radile u «eri» prije računala i 
u eri korištenja računala te pedagoginja koje rade isključivo u eri korištenja računala, utvrđen je 
vrlo  mali  broj  statistički  značajnih  razlika  u  karakteristikama  poslova  pedagoga  prije  i  poslije 
korištenja računala u radu. Kao što se «racionalno» moglo očekivati, mlađe pedagoginje (zapos‐
lene u «eri» korištenja računala) bolje koriste alate Windows‐a kao što su  Excel, Power Point, E‐
mail  (dakle,  većinom  složenije  i  sofisticiranije  načine  korištenja  računala),  u  odnosu  na  starije 
pedagoginje.  Indikativan  je  podatak  da  niti  jedna  statistički  značajna  razlika  nije  pronađena  u 
promjeni strukture posla («prije i poslije») računala, pa se može pretpostaviti da je moguće da 
pedagozi možda puno više poslova  stignu napraviti uz pomoć računala, ali se to ne odražava 
na ukupnu strukturu vremena koje pridaju djetetu, odgajateljima, ravnatelju, društvu, itd. 
 
Tablica 1: Statistički značajni t‐testovi za male nezavisne uzorke: usporedba karakteristika pos‐
lova pedagoga prije i poslije korištenja računala u radu pedagoga 
 
KARAKTERISTIKE  SA I BEZ RAČU‐ SAMO RAČUNA‐ UKUPNO  RAZINA ZNA‐
POSLOVA PSIHOLO‐ NALA (aritmeti‐ LO (aritmetička  (aritmetička  ČAJNOSTI T‐
GA  čka sredina)  sredina)  sredina)  testa (p<) 
KRON DOB  47,56  32,40  43,95  0,01 
STAŽ STRUKA  20,06  4,27  16,30  0,01 
STAŽ VRTIĆ  21,25  4,02  17,15  0,01 
BROJDJECE  464,56  303,60  426,24  0,10 
KORIŠTENJE EXCEL  0,25  1  0,43  0,01 
KORIŠTENJE E‐MAIL  0,81  1  0,86  0,09 
KORIŠTENJE P. POINT  0,25  0,80  0,38  0,05 
 
Tablica 2 : Statistički značajne povezanosti (ρ) između varijabli dobi, radnog staža pedagoginje, 
uvjeta u kojima pedagoginja radi, s korištenjem osnovnih računalnih «alata» i mjesta dostupno‐
sti računala pedagoginji 
Statistički značajno povezane varijable  Koeficijent povezanosti ρ  Razina značajnosti p< 
kronološka dob – korištenje excel  ‐0,46  0,02 
kronološka dob – promjena u radu  0,48  0,02 
staž u dječjem vrtiću – korištenje excel  ‐0,56  0,01 
staž u dječjem vrtiću – korištenje power point  ‐0,45  0,05 
korištenje excel – korištenje power point  0,71  0,01 
staž u dječjem vrtiću – promjena u radu  0,59  0,01 
broj vrtića – dostupnost računala vrtić stalno  ‐0,69  0,01 
broj grupa ‐ promjena u radu  0,44  0,05 
dostupnost računala vrtić stalno – lakoća komuniciranja  0,47  0,02 
nove spoznaje – informiranje  0,48  0,02 
nove spoznaje – promocija pedagog  0,44  0,05 
informiranje – promocija pedagog  0,61  0,01 
informiranje – stručna razmjena  0,48  0,02 
informiranje – lakoća komuniciranja  0,74  0,01 
lakoća komuniciranja‐ – stručna razmjena  0,72  0,01 
stručna razmjena ‐ promocija pedagog  0,63  0,01 
lakoća komuniciranja ‐ promocija pedagog  0,73  0,01 
knjižnica – evidencija didaktike  0,55  0,01 

194 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
Analizom  povezanosti  između  varijabli  istraživanja  došlo  se  do  dodatnih  podataka  o 
relacijama kronološke dobi i duljine radnog staža pedagoginja i načina i čestine korištenja raču‐
nala  u  radu.  Mlađe  pedagoginje  značajno  uspješnije  koriste  Excel  (ρ=  ‐0.46;  p<0.02),  dok  kod 
starijih  pedagoginja  računalo  donosi  pozitivniju  promjenu  u  radu  (ρ=  0.48;  p<0.02).  Naime, 
premda  su  mlađe  pedagoginje  puno  češće  sklone  svestrano  koristiti  računalo,  vjerojatno  je  da 
kod  «ambicioznijih»  starijih  pedagoginja  računalo  može  donijeti  pozitivniju  promjenu  u  radu. 
Po kronološkoj dobi starije pedagoginje, koje dugotrajnije rade u predškolskom odgoju i obra‐
zovanju,  vjerojatno  i  bolje  poznaju  sadržaj  svog  posla,  te  su  posljedično  svjesnije  prioriteta  u 
radu, a računalo im hipotetski može pomoći da budu u radu puno efikasnije i brže. 
Pedagoginje s kratkotrajnijim stažem (istovremeno i mlađih pedagoginja) češće uspješno 
koriste Excel i Power Point, što može ukazivati na tendenciju da se javlja interes da im se znanje 
poveća. 
Mlade pedagoginje imaju objektivno povoljniji kontekst rada u odnosu na starije kolegi‐
ce, primjerice broj odgojnih grupa (od 4 do 19 za mlade u odnosu na omjer 12 do 30 za starije), 
dok broj objekata ovdje ne predstavlja suštinski značajnu razliku. Mlađe pedagoginje najčešće u  
objektima s malim brojem djece (radi se o malim izdvojenim odgojnim grupama najčešće smješ‐
tenim u stambenim zgradama, s primjerice do dvije ili tri odgojne grupe, s ukupno do 60 djece), 
dok starije pedagoginje češće rade u uvjetima većih objekata kapaciteta primjerice do 10 odgoj‐
nih grupa i do 250 djece). Mlade pedagoginje u prosjeku rade s manjim brojem djece (u rasponu 
od 110 do 350), dok starije rade u uvjetima od 320 do 675. 
Zanimljivim se čini podatak da pedagoginje u dobi od 40 do 50 godina rade u uvjetima 
velikog  opsega  odgojnih  grupa,  prosječno  u  tri  velika  objekta  i  s  prosječno  550  djece,  a  da  u 
svom  radu  kompetentno  koriste  računalne  alate  koji  pomažu  u  razvijanju  analitičkih  vještina, 
komunikaciji  i  razmjeni  stručnih  informacija,  istraživačkom  radu  i  promicanju  struke.  Razlog 
ovoj  pojavi  može  biti  jednak  kao  razlogu  percipirane  pozitivnije  promjene  u  radu  kod  starijih 
pedagoginja koje uspješno koriste računalo: one su vjerojatno svjesnije prioriteta i bolje poznaju 
sadržaj posla predškolskog pedagoga, što im omogućuje da se olakšaju posao u uvjetima veli‐
kog broja djece i odgojnih grupa s kojima rade. 
Nisu  utvrđene  značajne  razlike  između  mladih  i  starijih  pedagoginja  u  poslovima  koje 
im računalo olakšava. Razlog tome može biti i praktična narav posla predškolskog pedagoga te 
nepredvidljivost odgojne prakse. Često je vrijeme raspoloživo za rad na računalu smanjeno na 
minimum,  pa  se  neki  poslovi  prije,  lakše  i  efikasnije  obave  «staromodnom»  metodom  papira  i 
olovke (osobito u objektima u kojima nema računalne podrške ili kod rada na vanjskom prosto‐
ru, izvan objekata dječjeg vrtića i sl.). Naime, u praksi se često tek kasnije radi analitička obrada 
na  računalu,  posao  se  naknadno  dokumentira  i  obrađuje.  Međutim,  u  ovom  slučaju  posao  se 
korištenjem računala ne ubrzava, već samo čini preglednijim rezultate, a dokumentaciju dostu‐
pnijom i usustavljenom.22 
Procjenjujući specifični utjecaj računala na rad pedagoga, u prosjeku, pedagoginje proc‐
jenjuju  utjecaj  načina  komunikacije  (putem  Interneta  i  elektronske  pošte)  značajnim  poboljša‐
njem u odnosu na vrijeme prije korištenja kompjutora u radu. Osobito ističu značaj Interneta u 

22 Dokumentiranje i arhiviranje  informacija  u baze podataka predstavlja u organizaciji  koja uči, zapravo, 

arhiviranje znanja, koje se u kasnijim postupcima digitalizira, indeksira i povezuje s odgovarajućim kontek‐
stom širih baza podataka. U tom smjeru treba izgrađivati kompetencije stručnih suradnika. 

195 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

odnosu  na  stručno  usavršavanje  (vjerojatno  zbog  mogućnosti  lakog  pronalaženja  literature  i 
relevantnih informacija). 
Koliko Internet pomaže pedagoginji? 

Stupanj pomoći
2

0
NOVE SPOZNAJE PRAVOVREM. RAZMJ STRUČ. KOMUNIK. S PROMOCIJA RADA VOĐENJE EVID. DIDAKT
INFORMIRANJE MATERIJALA JAVNOŠĆU KNJIŽNICE

Vrsta posla pedagoginje

Dugotrajniji staž Kratkotrajniji staž

 
Kod starijih pedagoginja, mrežna suradnja koristi se najviše za komunikaciju s javnošću i 
pravovremeno  informiranje,  a  manje  za  razmjenu  stručnih  materijala,  promociju  djelatnosti  i 
stjecanje novih spoznaja. Kod mladih pedagoginja Internet se jednako koristi za sve navedene 
vrste  poslova  praktično‐administrativnog  karaktera,  a  tendencija  njegova  ne‐korištenja  u  svrhu 
vođenja knjižnice i evidenciji didaktičkih materijala jednaka je onoj u starijih pedagoginja.  
Dakle, vjerojatno je da je i kod starijih pedagoginja svestranost znanja o Internetu i elek‐
tronskoj  pošti  skromnija  u  odnosu  na  mlađe  pedagoginje,  a  analogno  i  načini  korištenja  ovih 
računalnih komunikacijskih alata. 
Podaci  dobiveni  u  ovom  istraživanju  ipak  se  ne  mogu  generalizirati  ne  samo  zbog 
karakteristika  (prigodnog  i  malog)  uzorka  ispitanica  već  i  zbog  malog  broja  pedagoga  koji  su 
započeli raditi u eri kompjutora (samo 5 od ukupno 21). S druge strane, posebno s obzirom na 
činjenicu  da  je  više  od  polovice  ukupnog  broja  podataka  prikupljeno  elektronskim  putom, 
moguće je da su pedagoginje koje su sudjelovale u istraživanju vjerojatno informatički «pisme‐
nije» od prosjeka, što podatke o (do sada) nedovoljno  iskorištenim mogućnostima računala za 
rad  predškolskog  pedagoga,  čini  još  uvjerljivijma.  Dakle,  rezultati  daju  neke  vrlo  indikativne 
smjernice za korištenje računala u radu predškolskog pedagoga. 
Rezultati  su  u  cijelosti  vrlo  slični  rezultatima  koje  je  dobio  Sindik  (2006)  na  uzorku 
predškolskih  psihologa  (premda  je  upitnik  Cyberpsy,  kojim  su  ispitani  predškolski  psiholozi, 
imao  ponešto  drugačije  karakteristike  u  odnosu  na  Cyberpedagog,  neke  usporedbe  rezultata  su 
moguće)  pa  su  i  smjernice  za  budućnost  u  vezi  korištenja  računala  kod  pedagoga  i  psihologa 
stručnih  suradnika  u  dječjim  vrtićima  praktički  jednake.  Međutim,  s  obzirom  da  je  u  navede‐
nom  istraživanju  korištenja  računala  kod  predškolskih  psihologa  sudjelovala  gotovo  cijela 
populacija predškolskih psihologa u Gradu Zagrebu i Zagrebačkoj županiji, a kod pedagoginja 
samo dio ukupne populacije, ima osnove za pretpostavku da se pedagoginje računalom koriste 
nešto  rjeđe  i  potencijalno  manje  svestrano  (ukoliko  uistinu  pedagoginje  koje  se  računalom 

196 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
manje  vješto  koriste  nisu  dobrovoljno  sudjelovale  u  istraživanju).  Ali  o  tome  se  može  imati 
samo okvirne indicije.  
Budući da u istraživanju nije pronađena statistički značajna promjena u strukturi posla 
predškolskog pedagoga u odnosu na sudionike odgojno‐obrazovnog procesa, dok s druge stra‐
ne  pedagoginje  procjenjuju  da  ukupno  stignu  puno  više  poslova  napraviti  izvan  konteksta 
neposrednog odgojnog rada, može se pretpostaviti da je vjerojatni najbitniji razlog tome koriš‐
tenje računalne tehnologije.  
Na  temelju  rezultata  istraživanja  moguće  je  promišljati  o  načinima  kako  računalnu 
tehnologiju primijeniti i u ostale (odgojno‐obrazovne, savjetodavne i instruktivne) komponente 
posla predškolskog pedagoga, s ciljem kvalitetnijeg strukturalnog unaprjeđivanja njegova rada.  
Naravno, temeljni je preduvjet za to kontinuirano daljnje stjecanje računalnih kompe‐
tencija, što će reći, da je potrebno poticati razvoj vještina korištenja računala uopće, a posebno 
specifičnih njegovih načina primjenjivih u poslu predškolskog pedagoga. 
 
7. Zaključci 
Utvrđeno je da postoji realno velika mogućnost da se računalo praktično koristi u radu 
pedagoga, i to na različite načine, kod kuće i u dječjem vrtiću. Najčešći alati koji koriste pred‐
školske pedagoginje u radu su Word, Internet i E‐mail. Drugim riječima, mogli bismo zaključiti 
da  su  obrada  teksta,  potraga  za  informacijama  i  znanjem  te  komunikacijski  aspekt  osobnog  i 
profesionalnog  razvoja  u  pedagoginja  značajno  potpomognuti  i  mogući  upravo  upotrebom 
računala. 
Analizom razlika između pedagoginja koje su radile u «eri» prije računala i u eri koriš‐
tenja računala te pedagoginja koje rade isključivo u eri korištenja računala, utvrđen je vrlo mali 
broj  statistički  značajnih  razlika  u  karakteristikama  poslova  pedagoga  prije  i  poslije  korištenja 
računala  u  radu.  Mlađe  pedagoginje  (zaposlene  u  «eri»  korištenja  računala)  bolje  koriste  alate 
Windows‐a kao što su Excel, Power Point, E‐mail, u odnosu na starije pedagoginje. 
Indikativno je da niti jedna statistički značajna razlika nije pronađena u promjeni stru‐
kture posla («prije i poslije») računala, pa se može pretpostaviti da je moguće da pedagozi mož‐
da  puno  više  poslova    stignu  napraviti  uz  pomoć  računala,  ali  se  to  ne  odražava  na  ukupnu 
strukturu vremena koje pridaju djetetu, odgajateljima, ravnatelju, društvu, itd. 
Premda su mlađe pedagoginje puno češće sklone svestrano koristiti računalo, vjerojat‐
no je da kod «ambicioznijih» starijih pedagoginja (koje obično rade u uvjetima većeg broja djece, 
u  prosjeku)  računalo  može  donijeti  pozitivniju  promjenu  u  radu.  Po  kronološkoj  dobi  starije 
pedagoginje,  koje  dugotrajnije  rade  u  predškolskom  odgoju  i  obrazovanju,  vjerojatno  i  bolje 
poznaju sadržaj svog posla, te su posljedično svjesnije prioriteta u radu, a računalo im hipotet‐
ski može pomoći da budu u radu puno efikasnije i brže. 
Vjerojatno je da je i kod starijih pedagoginja svestranost znanja o Internetu i elektron‐
skoj pošti skromnija u odnosu na mlađe pedagoginje, a analogno i načini korištenja ovih raču‐
nalnih komunikacijskih alata. 
Na  temelju  rezultata  istraživanja  moguće  je  promišljati  o  načinima  kako  računalnu 
tehnologiju primijeniti u sve komponente posla predškolskog pedagoga, sa ciljem kvalitetnijeg 
strukturalnog unaprjeđivanja njegova rada. 
 
 
 

197 
  
MEDIJSKI  DIJALOZI  № 3. 

Literatura 
Laudon, K.C. and Laudon, J.P. (2006) Management Information Systems: Managing the 
Digital Firm,  9th Ed. Pearson, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey 07458, str. 6 
Senge, P. (2003),Peta disciplina – principi i praksa učeće organizacije; Zagreb, Mozaik 
knjiga, str. 229 
Sindik, J. (2006). Kako predškolski psiholozi koriste računalo u svom radu ? U: Sažeci 
1.  hrvatskog  kongresa  primijenjene  psihologije,  Zagreb  (ur  Lj.  Pačić‐Turk),  str.  70.  Zagreb: 
Hrvatska psihološka komora 
Sindik,  J.,  Vrsalović  I.,  Bataković,  K.  (2001):  Informatizacija  u  predškolskom  odgoju  i 
obrazovanju ‐ ukorak s djetetom i roditeljima.  U: N. Štefančić (ur.). Zbornik sažetaka radionica 
‐  Dani  dječjih  vrtića  Grada  Zagreba  2001,  Zagreb,  Zagreb:  Grad  Zagreb,  Dječji  vrtići  Grada 
Zagreba, str. 21‐22 
Slunjski, E. (2006), Stvaranje predškolskog kuriruluma u vrtiću – organizaciji koja uči, 
Mali profesor, Zagreb, i Visoka učiteljska škola u Čakovcu, str.11  
 
 
UPITNIK CYBERPEDAGOG 
 
DOB:_____ 
 
1. Broj godina radnog staža:               
   
a) ukupno u struci kao pedagoginja_________    b) u dječjem vrtiću __________ 
 
2. Kao pedagoginja “pokrivate” (ove pedagoške godine):   
 
a) broj dječjih vrtića____   b) broj odgojnih grupa ___   
 
c) broj objekata_____         d) broj djece ______. 
 
3. Računalo u svom radu:  a) KORISTITE   b) NE KORISTITE 
 
3a. Računalo mi je dostupno (moguće zaokružiti više odgovora):  
a)kod  kuće  b) u vrtiću – stalno   
 
c) u vrtiću – povremeno. d) NIJE MI DOSTUPNO NIGDJE 
 
UKOLIKO  VAM  RAČUNALO  NIJE  DOSTUPNO  NIGDJE,  ILI  GA  NE  KORISTITE  U  SVOM 
RADU KAO PEDAGOGINJA U VRTIĆU, NE TREBATE ODGOVORITI NA SLJEDEĆE PITANJE. 
 
4. Znam koristiti sljedeće računalne aplikacije (moguće zaokružiti više odgovora): 
      a. Word    b. Excel   c. Internet  d. E‐mail  e. Power Point 
 
5. U kolikoj mjeri za Vas osobno Internet odnosno e‐mail doprinosi dolaženju do: 
 

198 
 mr JOŠKO SINDIK, KATICA KULJAŠEVIĆ: 
Vještine korištenja računalnih tehnologija u radu predškolskog pedagoga 
  NIKAKO  MALO  OSREDNJE  PUNO  IZRAZITO 
PUNO 
novih stručnih spoznaja iz  1  2  3  4  5 
područja pedagogije 
pravovremenog informira‐          
nja o zbivanjima za koja ste  1  2  3  4  5 
prije teško mogli saznati 
(bilo od kolega putem e‐
maila, bilo putem raznih 
linkova) 
razmjene stručnih materijala  1  2  3  4  5 
putem e‐maila (pedagozi 
međusobno) 
lakšoj komunikaciji s jav‐          
nošću: vanjskim institucija‐ 1  2  3  4  5 
ma 
promociji rada pedagoginja           
– slanje stručnih radova i  1  2  3  4  5 
novinskih članaka u adekva‐
tne publikacije, na stručne 
skupove i slično 
vođenje knjižnice – evidenci‐
1  2  3  4  5 
je o posuđenoj literaturi 
evidencija didaktičkog 
         
materijala po odgojnim 
1  2  3  4  5 
skupinama 
 
UKOLIKO STE «MLAĐI PEDAGOG», TE VAM JE RAČUNALO OD POČETKA RADA DOSTUPNO U 
VRTIĆU ILI KOD KUĆE, ILI GA NE KORISTITE U SVOM RADU KAO PEDAGOGINJA U VRTIĆU, NE 
TREBATE ODGOVORITI NA SLJEDEĆA PITANJA. 
 
6. Koliko u prosjeku utrošite vremena na poslove vezane neposredno uz:  
 
PRIJE RAČUNALA  POSAO VEZAN UZ  UZ POMOĆ RAČUNA‐
LA 
1   2   3   4   5  DIJETE  1   2   3   4   5 
1   2   3   4   5  RODITELJE  1   2   3   4   5 
1   2   3   4   5  ODGAJATELJE  1   2   3   4   5 
1   2   3   4   5  RAZVOJNU DJELATNOST I RAVNATELJA  1   2   3   4   5 
1   2   3   4   5  DRUŠTVO (VANJSKE SURADNIKE)  1   2   3   4   5 
1   2   3   4   5  OSTALE DJELATNIKE VRTIĆA  1   2   3   4   5 
(Skala: 5 = najčešće, 4 = često, 3 = osrednje, 2 = povremeno, 1 = nikad, vrlo rijetko) 
 
  7. Smatrate li ovu promjenu strukture poslova za uspješnost Vašeg rada kao pedagoginje: 
a. izrazito povoljnim i značajno olakšavajućim 
b. povoljnim i olakšavajućim 
c. nema promjene 
d. otežavajućim ili izrazito otežavajućim 
e. nema promjene – sve mi je isto. 

199