Dodatna nastava matematike u osnovnoj školi

Oliver Petković
2.3.2007.

1
1 Racionalni brojevi
1.1
Objašnjenje 1.1 Za sve pozitivne racionalane brojeve A i B za koje je A < B važi:
A
0< < 1.
B
Objašnjenje 1.2 Za sve pozitivne racionalane brojeve A i B za koje je A > B važi:
A
> 1.
B
M
Objašnjenje 1.3 Ako za neki pozitivan racionalan broj važi N > 1, onda za taj broj važi i

N
0< < 1.
M
Rešeni zadaci.
1 x
1. Odrediti sve cele brojeve x takve da je 5 < 15 < 13 .
Rešenje
1 x 1
< <
5 15 3
1 x 1
· 15 < · 15 < · 15
5 15 3
3<x<5
x ∈ {4}
1 x
2. Odrediti sve cele brojeve x takve da je 10 < 4 < 12 .
Rešenje
1 x 1
< <
10 4 2
1 x 1
· 20 < · 20 < · 20
10 4 2
2 < 5x < 10
2
<x<2
5
x ∈ {1}

3. Odrediti sve cele brojeve x takve da je − 14 < x+1

12 < 23 .
Rešenje
1 x+1 2
<− <
4 12 3
1 x+1 2
− · 12 < · 12 < · 12
4 12 3
−3 < x + 1 < 8
−3 − 1 < x + 1 − 1 < 8 − 1
−4 < x < 7
x ∈ {−3, −2, −1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6}

2
4. Odrediti sve cele brojeve x takve da je − 14 < x+1
12 < 23 .
Rešenje
1 x+1 2
− < <
4 12 3
1 x+1 2
− · 12 < · 12 < · 12
4 12 3
−3 < x + 1 < 8
−3 − 1 < x + 1 − 1 < 8 − 1
−4 < x < 7
x ∈ {−3, −2, −1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6}

x−2
5. Odrediti vrednost promenjive x u skupu celih brojeva, tako da izraz 5 ima vrednost manju od 1 i
veću od 0.
Rešenje
x−2
0< <1
5
x−2
0·5< ·5<1·5
5
0<x−2<5
0+2<x−2+2<5+2
2<x<7
x ∈ {3, 4, 5, 6}

x+1
6. Odrediti vrednost promenjive x u skupu celih brojeva, tako da izraz −4 ima vrednost manju od 1 i
veću od 0.
Rešenje
x+1
0< <1
−4
x+1
0 · (−4) > · (−4) > 1 · (−4)
−4
0 > x + 1 > −4
0 − 1 > x + 1 − 1 > −4 − 1
−1 > x > −5
x ∈ {−4, −3, −2}

−10
7. Odrediti vrednost promenjive x u skupu celih brojeva, tako da izraz 4x−1 bude veći od 1.
Rešenje
−10
>1
4x − 1
4x − 1
0< <1
−10
4x − 1
0 · (−10) > · (−10) > 1 · (−10)
−10
0 > 4x − 1 > −10
0 + 1 > 4x − 1 + 1 > −10 + 1
1 > 4x > −9
1 4x 9
> >−
4 4 4
1 1
> x > −2
4 4
x ∈ {−1, 0}

3
Zadaci za vežbu.

1. Odrediti sve cele brojeve n takve da je − 13 < n+1

15 < 15 .
3x−6
2. Odrediti vrednost promenjive x u skupu celih brojeva, tako da izraz 9 ima vrednost manju od 1 i
veću od 0.
20
3. Odrediti sve celobrojne vrednosti promenjive x u izrazu −5x+10 tako da izraz ima vrednost veću od 1.

1.2
25 499
1. Šta je veće: 99 ili 1997 ?
29 7
2. Šta je veće: 1996 ili 500 ?

1.3
4
3. Težina tela na Mesecu iznosi 25 težine na Zemlji. Ako je čovekova težina na Zemlji 802, 5N , kolika bi
bila na Mesecu?
3 4
4. Na stovarištu je bilo 304t robe. Najpre je odneto 8 robe, a zatim 5 preostale robe. Koliko je tona robe
ostalo na tom stovarištu?

5. Visina kuće je 12 34 m, a topole 8, 7m. Koliko bi trebalo da naraste topola da bi bila viša od kuće za
3, 9m?

6. Visina kuće je 11, 2m, a topole 9 34 m. Za koliko treba da naraste topola da bi bila viša od kuće za 2 21 m?

7. Tri druga Žarko, Leka i Pedja dele izvesnu sumu novca. Žarko je dobio trećinu, Leka četvrtinu ostatka,
a Pedja 100 dinara više od Žarka. Koliko novca je bilo i koliko je svako od njih dobio?
3
8. Traktor je prvog dana uzorao 16 polja, drugog dana 2 52 puta više nego prvog dana, a trećeg dana
preostalih 87ha. Kolika je površina tog polja?
9. Dragan prvoga dana pojede 15 bombona i još 3 bombone. Drugoga dana uzme 15 ostatka i još 5 bombona.
Koliko je bilo bombona na početku, ako je trećeg dana Dragan pojeo preostalih 15 bombona?
10. Vozeći izmedju grada A i grada B biciklista je prvog dana prešao 14 , a drugog 30% celog puta. Do cilja
je preostalo još 180km. Koliko je rastojanje izmedju ta dva grada?
3
11. Za zimovanje sa prijavilo 29 učenika nego što je planirano. Pred polazak, zbog bolesti, 11 prijavljenih
je moralo da odustane od puta, tako da je na zimovanje otišlo 8 učenika manje nego što je planirano.
Koliko je planirano, a koliko je učenika otišlo na zimovanje?
12. Lopta koja slobodno pada svaki put odskoči od zemlje do visine za 35 manje od visine sa koje pada.
Ako je u trećem odskoku dostigla visinu od 32cm, naći dužinu puta koji će lopta preći do momenta
kada četvrti put dodirne zemlju.

4
2 Apsolutna vrednost
2.1 Jednačine
Objašnjenje 2.1 Jednačine sa apsolutnim vrednostima se rešavaju tako što se deli na dve jednačine bez
aspolutnih vrednosti. ½
x za x ≥ 0
|x| =
−x za x < 0

Zadaci
1. Rešiti jednačinu |x + 2| − 1 = 6.
Rešenje.

(a) uslov:
x+2≥0
x ≥ −2
rešenje:
(x + 2) − 1 = 6
x+2−1=6
x+1=6
x+1−1=6−1
x=5
Kako je ispunjen uslov da je x ≥ −2 to je x = 5 jedno rešenje ove jednačine.
(b) uslov:
x+2<0
x < −2

rešenje:
−(x + 2) − 1 = 6
−x − 2 − 1 = 6
−x − 3 = 6
−x − 3 + 3 = 6 + 3
−x = 9
x = −9
Kako je ispunjen uslov da je x < −2 to je x = −9 drugo rešenje ove jednačine.

2. Rešiti jednačinu |1 + |x − 1|| = 2.

Rešenje.

(a) uslov:
x−1≥0
x≥1
rešenje:
|1 + (x − 1)| = 2
|1 + x − 1| = 2
|x| = 2

5
 i. uslov:
x≥0
rešenje:
x=2
ii. uslov:
x<0
rešenje:
−x = 2
x = −2
Kako samo rešenje x = 2 ispunjava uslov x ≥ 1 to je jedno rešenje ove jednačine.
(b) uslov:
x−1<0
x<1
rešenje:
|1 − (x − 1)| = 2
|1 − x + 1| = 2
|2 − x| = 2
i. uslov:
2−x≥0
−x ≥ −2
x≤2
rešenje:
2−x=2
−x = 0
x=0
ii. uslov:
2−x<0
−x < −2
x>2
rešenje:
−(2 − x) = 2
−2 + x = 2
x=4

Kako samo rešenje x = 0 ispunjava uslov x < 1 to je drugo rešenje ove jednačine.

6
2.2 Nejednačine
1. Odrediti celobrojna rešenja nejednačine |x − 2| < 5.
Rešenje.

(a) uslov:
x−2≥0
x≥2

rešenje:
(x − 2) < 5
x−2<5
x<7
Celi brojevi koji su rešenja nejednakosti x < 7, a koja zadovoljavaju uslov x ≥ 2 su 2, 3, 4, 5, 6.
(b) uslov:
x−2<0
x<2
rešenje:
−(x − 2) < 5
−x + 2 < 5
−x < 3
x > −3
Celi brojevi koji su rešenja nejednakosti x > −3, a koja zadovoljavaju uslov x < 2 su −2, −1, 0, 1.

Konačno rešenje polazne nejednačine je x ∈ {−2, −1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6}.

2.3 Zadaci za vežbu

1. Rešiti jednačinu ||x| − 1| − 2000 = 0.

2. Rešiti jednačinu (3|x| + 6)(2|x| − 6) = 0.

3. Rešiti u skupu Z nejednačinu |x − 3| ≤ 3 − x.
4. Odrediti cele brojeve x za koje je |x − 1| ≤ 3.
5. Naći zbir celobrojnih rešenja nejednačine |x + 5| ≤ 7.
6. Izračunaj zbir svih celobrojnih rešenja nejednačine |x − 1| ≤ 2005.
7. Odrediti sve cele brojeve x za koje je 6 < −(−x) < 10 i |x| < 8.

8. Odrediti sve prirodne brojeve koji ne zadovoljavaju nejednačinu |x + 2|(5x − 15) > 0.
9. Rešiti nejednačinu |x| + 1 41 > 4, 5.

7
3 Dirihleov princip
Definicija 3.1 Ako n elemenata rasporedima u k klasa, (n, k ∈ N ), a pri tome je n : k = q(r), q, r ∈ N ,
0 < r < k, onda postoji bar jedna klasa koja sadrži q + 1 element.

Zadaci
1. Dokazati da će prilikom rasporedjivanja 5 jabuka u dve korpe, barem u jednoj korpi biti najmanje 3
jabuka.
Rešenje.
n = 5, k = 2
n : k = q(r)
5 : 2 = 2(1)
q=2
q+1=3
Stoga, barem u jednoj korpi će sigurno biti barem 3 jabuke.
2. U odeljenju je 40 učenika. Marko je na kontrolnoj vežbi napravio 12 grešaka, a ostali manje. Dokazati
da u tom odeljenju postoji bar 4 učenika sa istim brojem grešaka.
Rešenje.
n = 40, k = 13
n : k = q(r)
40 : 13 = 3(1)
q=3
q+1=4
Stoga, u tom odeljenju postoji barem 4 učenika sa isitm brojem grešaka.
Zadaci za vežbu
1. Svaki od 30 učenika jednog odeljenja poklonio je školskoj biblioteci po neku knjigu. Najviše, 8 knjiga,
poklonio je Dule. Dokazati da postoji bar 5 učenika koji su poklonili isti broj knjiga.

8
4 Zapis periodičnih brojeva u obliku razlomka
Zadaci
1. Zapisati sledeće periodične brojeve u obliku razlomka:
(a) 0, 66̇
(b) 0, 1234
(c) 7, 3456456

Rešenje.
(a)
x = 0, 66̇
10x = 6, 66̇
10x − x = 6, 66̇ − 0, 66̇
9x = 6
2
x=
3

(b)
x = 0, 1234
10000x = 1234, 1234
10000x − x = 1234, 1234 − 0, 1234
9999x = 1234
1234
x=
9999

(c)
x = 7, 3456456
10x = 73, 456
10000x = 73456, 456
10000x − 10x = 73456, 456 − 73, 456
9990x = 73383
73383
x=
9990