7.

MODELOVANJE SUŠENJA VAZDUHOM

Sušenje je glavni postupak za konzerviranje prehrambenih proizvoda. Kada se vlaga

uklanja iz nekog materijala dovođenjem toplote, koje je praćeno isparavanjem vode, reč
je o termičkom sušenju materijala. Ako se kao nosioc potrebne energije za isparavanje
vlage i istovremeno medijum koji prihvata vlagu, koristi neki gasoviti agens koji struji oko
materijala, za takvo termičko sušenje se koristi termin konvektivno sušenjene (Valent,
2001). Najčešće korišćen agens za sušenje, posebno u prehrambenoj tehnologiji,
je nezasićen vazduh.

7.1 Ravnotežni sadržaj vlage u materijalu

Dva su uobičajena načina definisanja sadržaja vlage u nekom materijalu. Jedan je:
maseni odnos vlage i suve materije, tj. količina vlage (kg) na 1 kg suve materije:

mw
X= (7.1a)
msm

mw , msm − masa prisutne vlage u materijalu i odgovarajuća masa

suve materije
i naziva se vlažnost u odnosu na suvu osnovu (dry basis moisture content). Drugi je:
maseni udeo vlage u vlažnom materijalu , tj. količina vlage (kg) na 1 kg materijala:

x=
mw
(0 ≤ x < 1) (7.1b)
msm + mw

i naziva se vlažnost u odnosu na vlažnu osnovu (wet basis moisture content). Lako je
izvesti sledeću vezu između te dve vlažnosti:

x
X= (7.1c)
1− x

Termodinamička ravnoteža između vlažnog materijala i okolnog vazduha je

uspostavljena ako,
• su temperature materijala i vazduha međusobno jednake (termička ravnoteža)
• nema ni upijanja ni odavanja vlage (difuziona ravnoteža)

Ravnotežni sadržaj vlage u nekom materijalu zavisi od:

• njegove sposobnosti da upija vlagu – higroskopnosti,
• temperature i pritiska vazduha,

118
 • relativne vlažnosti vazduha, definisane kao količnik parcijalnog pritiska vlage u
vazduhu i napona pare vode na datoj temperaturi.
• Kao vlažan materijal mi ovde posmatramo neku tečnu ili čvrstu prehrambenu
namirnicu (voće, povrće, sokovi, mleko, žitarice, različiti proizvodi ).
U slučaju tečne namirnice, pod pretpostavkom da se ona ponaša kao
termodinamički idelan rastvor, odnos ravnotežnih koncentracija vode u vazduhu i u
namirnici opisan je Raulovim zakonom:

yw pw0 (T )
= (7.2)
xw p

ili,

pw = yw p = xw pw0 (T ) (7.2a)

gde su: T , p − temperatura i pritisak vazduha, K, Pa

pw0 - napon pare vode, Pa

xw − molski udeo vode u namirnici, -

yw − molski udeo vodene pare u vazduhu, -

pw − parcijalni pritisak vodene pare u vazduhu, Pa

Aktivnost vode u namirnici

Za realne rastvore neophodno je korigovati Raulov zakon (7.2a) množenjem sa

koeficijentom aktivnosti vode u rastvoru γ w :

pw = γ w xw pw0 (7.3)

pri čemu za koeficijent aktivnosti, koji zavisi od temperature i sastava rastvora važi
granična vrednost:

lim γ w = 1 (7.3a)
x w →1

Zavisnost koeficijenta aktivnosti vode u tečnoj namirnici od njenog sastava se može

opisati jednostavnom jednoparametarskom jednačinom (Toledo, 1991):

ln γ w = − k (1 − xw )
2
(7.4)

Proizvod aw , molskog udela vode i njenog koeficijenta aktivnosti se naziva aktivnost

vode u namirnici:

a w = xw γ w (7.5)

119
i njena veza sa parcijalnim pritiskom vodene pare u vazduhu u stanju ravnoteže je prema
(7.3):

pw = aw pw0 (7.6)

Jednačina (7.6) se, u istom obliku, primenjuje i na čvrste namirnice. Tako,

aktivnost vode u nekoj čvrstoj namirnici direktno dobijamo mereći relativnu vlažnost
vazduha, ϕ koji je u ravnoteži sa namirnicom, jer iz (7.6) sledi:

pw
aw = =ϕ (7.7)
pw0

Aktivnost vode je važna veličina stanja namirnice jer se sa njenim porastom

intenzifikuju procesi kvarenja hrane (opširnije Toledo, 1991 i Vereš, 2004)

Sorpciona izoterma

Na konstantnom pritisku i temperaturi, ravnotežni sadržaj vlage (suva osnova) u

nekom materijalu X s (sadržaj vlage kada je materijal zasićen vlagom - saturated) se
menja sa promenom relativne vlažnosti ϕ okolnog vazduha po krivoj koju zovemo
sorpciona izoterma.Sorpciona izoterma se praktično dobija tako što se postepeno, počev
od suvog vazduha (ϕ = 0) menja relativna vlažnost vazduha konstantnog pritiska (obično
atmosferski) i temperature. Za svaku vlažnost vazduha meri se, pošto se uspostavi
ravnoteža (tj. ne menja se više sa vremenom masa uzorka hrane), masa uzorka i iz razlike
masa vlažnog i suvog uzorka određuje sadržaj vlage X s za tu relativnu vlažnost vazduha.
Izgled sorpcione izoterme za neku namirnicu dat je dijagramom na na slici 7.1. Ona
ima oblik slova S . Na krivoj se mogu locirati tri karakteristične tačke: A,B i C, koje
izotermu dele na tri oblasti u kojima se razlikuje mehanizam sorpcije.
Tačka C odgovara maksimalnoj higroskopnoj vlažnosti date namirnice:
X s ,max = 0.60 . Neki materijal može sadržati i više vlage od te maksimalne higroskopne i
taj višak vlage predstavlja slobodnu vlagu, koja nije vezana nikakvim sorpcionim niti
značajnijim kapilarnim silama za skelet materijala. Ona ispunjava makrokapilare u
materijalu i pokriva njegovu površinu. Na datom dijagramu slobodnoj vlagi odgovara duž
CD. Energija za uklanjanje slobodne vlage, koja se prvo uklanja u procesu sušenja,
jednaka je latentnoj toploti isparavanja vode.
Tačka A predstavlja prevojnu tačku sorpcione krive. U oblasti 0A (na datom
dijagramu joj odgovara interval relativne vlažnosti: 0 ≤ ϕ ≤ 0.28 ), vlaga je vezana u
monomolekulskom sloju za površinu kapilara u materijalu, adsorpcionim silama. Dakle,
nema vlage u tečnom stanju. Monomolekulska adsorpcija vlage je egzoterman proces, sa
toplotom adsorpcije reda veličine 103 kJ kg . Energija potrebna za odstanjivanje ove vlage
jednaka je zbiru latentne toplote isparavanja vode i toplote adsorpcije vlage.
U oblasti AB (na dijagramu: 0.28 < ϕ ≤ 0.75 ), vlaga je vezana za skelet materijala
kapilarnom kondenzacijom i polimolekulskom (višeslojnom) adsorpcijom. Molekuli
vode u slojevima su vezani silama koje potiču od polarnosti molekula vode za prethodno
formiran monosloj. Kako su sorpcione sile u ovoj oblasti znatno slabije nego u

120
prethodnoj i toplota potrebna za odstanjivanje ove vlage u znatno manjem iznosu
prevazilazi latentnu toplotu isparavanja vode.
U oblasti BC, u kojoj se zapaža povećanje nagiba izoterme, kondenzovana vlaga
ispunjava makrokapilare i mali deo te vode je vezan kapilarnim silama, pa je toplota
potrebna za njeno uklanjanje neznatno veća od latentne toplote isparavanja vode. Pri
sušenju namirnica, obično se uklanja samo ova, slabo vezana vlaga, s obzirom da je
oblast AB obično oblast najveće stabilnosti namirnice u pogledu kvarenja (Toledo,
1991).

Slika 7.1. Sorpciona izoterma

Formule koje približno opisuju sorpcione izoterme namirnica

Mogu se izdvojiti dve formule koje, bar u ograničenom opsegu relativne vlažnosti
vazduha ϕ , tj. aktivnosti vode ( aw = ϕ ), uspešno fituju eksperimentalne podatke o
sorpcionim izotermama:
1. Bruner- Emmet – Teller (BET) jednačina i
2. Guggenheim-Anderson-de Boer (GAB) jednačina.
Pošto imaju teorijsku osnovu, one omogućuju procenjivanje vrlo važnog parametra xm -
količine vlage po kilogramu suve materije, koja je vezana u monomolekulskom sloju.
Ako sadržaj vlage u namirnici padne ispod xm , raste oksidacija lipida, jer nema dovoljno
vlage da bi se formirao zaštitini monomolekulski sloj. Zato je ta informacija bitna za
određivanje potrebnog stepena sušenja namirnice kao i uslova njenog skladištenja.

121
 BET jednačina

Ova dvoparametarska formula predstavlja linearizovani oblik sorpcione izoterme i

glasi:

aw 1 C −1
y= = + aw (7.8)
X (1 − aw ) xmC xmC
{(
{
odsecak nagib

i uspešno opisuje oblast 0A sorpcione izoterme. Parametar C je u vezi sa toplotom

adsorpcije vlage.

GAB jednačina

Ova troparametarska jednačina ,

xmCkaw
X= (7.9)
(1 − kaw )(1 − kaw + Ckaw )

je novija i bolje fituje eksperimentalne podatke od BET jednačine. Primenljiva je u širem

opsegu i uspešno opisuje i OA i AB oblast izoterme. Smisao parametra C je sličan onom u
BET jednačini, dok treći parametar k omogućuje uzimanje u obzir prisustva tečne vlage
(pored adsorbovane) u materijalu. Ostavljamo čitaocu da pokaže da se jednačina (7.9)
može transformisati u formulu linearnu po parametrima - polinom 2. stepena po aktivnosti
vode :

aw 1 C −2 k (1 − C ) 2
y= = + aw + aw (7.10)
X xm Ck xmC xm C
123 123 1424 3
b0 b1 b2

Pošto se linearnom MNK (Dodatak D) odrede parametri b0 , b1 i b2 , iz tri jednačine sa tri

nepoznate:

1 C−2 k (1 − C )
= b0 , = b1 , = b2
xmCk xm C xm C

se dobijaju parametri izoterme: xm , C i k . Ako izjednačimo izraze za xm dobijene iz prve,

druge i treće jednačine dobijamo produženu jednakost,

1 C − 2 k (1 − C )
xm = = = (7.11a)
Ckb0 b1C b2C

iz koje slede dve nezavisne jednačine po nepoznatim parametrima k i C :

b1 b2
C = 2+ , k 2 (1 − C ) = (7.11b)
kb0 b0

Smena izraza za C u drugu jednačinu daje kvadratnu jednačinu po k,

122
 b1 b
k2 + k+ 2 =0
b0 b0

čiji pozitivan koren predstavlja traženu vrednost parametra k:

  b1  
1  b1 
 
k = − +   − 4 2
2


b
2  b0  b0 
(7.12)
 
b0

Vrednost parametra C dobijamo smenom izraza (7.12) u prvu od jednačina (7.11b).

Konačno, xm dobijamo smenom dobijenih vrednosti k i C u jedan od izraza u produženoj
jednakosti (7.11a).

Opisivanje segmenta BC sorpcione izoterme

Pošto se uticaj čvrste faze može zanemariti u oblasti BC, eksperimentalni podaci u
toj oblasti se mogu uspešno fitovati jednoparametarskim izrazom (7.4) koji važi za
tečne namirnice (Toledo, 1991).

PRIMER 7.1. Dati su eksperimenatalni podaci o sorpcionoj izotermi krompira na

normalnom pritisku i temperaturi 250 C (Toledo, 2007, E12.3).

aw : 0.112 0.201 0.327 0.438 0.529 0.577 0.708 0.753 0.843 0.903

X s : 0.035 0.057 0.080 0.105 0.130 0.145 0.190 0.204 0.270 0.370

Izračunati parametre xm , C i k u GAB izotermi i proveriti kvalitet fitovanja. (Rešenje u

Mathcadu -P 7.1)

PRIMER 7.2. Pored BET i GAB jednačine, u literaturi se mogu naći empirijske
jednačine koje, bar u ograničenom intervalu aktivnosti vode, uspešno opisuju
eksperimentalne ravnotežne podatke (Toledo, 1991). Jedna od njih je i Haslijeva (Hasley)
jednačina:

 a  X b 
aw = exp −  s   , gde su:
 T  xm  
T – apsolutna temperatura; a, b - parametri

a) Proveriti da li se podaci iz prethodnog primera mogu fitovati Haslijevom jednačinom.

b) Ukoliko se Haslijeva jednačina može prihvatiti, izračunati parametre a i b , uzimajući
za xm vrednost izračunatu u prethodnom primeru.Uporediti kvalitet fitovanja sa onim
ostvarenim GAB jednačinom.
Da bi smo grafički proverili adekvatnost Haslijeve jednačine, izvršićemo
linearizaciju. U tom cilju ćemo jednačinu prikazati u obliku:

[
aw = exp − cX sb ]

123
gde je parametar c:
a
c= >0
Txmb
i dva puta logaritmovati obe strane jednačine:
ln aw = −cX b
ln ln aw = ln c + bln
{ X
1424 3 x
y

U drugom koraku je neophodno uzeti apsolutne vrednosti, jer logaritam negativnih

brojeva nije definisan. Pokazuje se da jednačina korektno opisuje date eksperimentalne
podatke pod uslovom da se za oblasti X s < 0.125 i X s ≥ 0.125 odrede posebne vrednosti
parametara a i b .
Rezultat fitovanja datih podataka je:

  300.3  X  −0.9493 
 −  s   za X s < 0.125
   
exp
 
T x
aw = 
m

  414.1  X  −1.789 
 exp −  s   za X s ≥ 0.125
  T  xm  

(Rešenje u Mathcadu - P 7.2)

Desorpciona izoterma i histerezis

Sorpciona izoterma koju smo diskutovali, dobijena je eksperimentalno

povećavanjem vlažnosti vazduha i merenjem uspostavljenog ravnotežnog sadržaja vlage
u materijalu, pa se ona može nazvati i adsorpciona izoterma. Ako bi smo sorpcionu
izotermu definisali merenjem vlažnosti pri postepenom smanjivanju relativne vlažnosti
vazduha od 100% do 0%, dakle pri sušenju materijala mogli bi je nazvati desorpciona
izoterma.
Xs

X s,max C

desorpcija

adsorpcija

0 aw = ϕ 1

Slika 7.2. (Ad)sorpciona i desorpciona izoterma

124
 Eksperimentalna je činjenica da se adsorpciona i desorpciona izoterma ne poklapaju,
pri čemu je desorpciona izoterma iznad (ad)sorpcione (Slika 7.2), odnosno za jednu istu
relativnu vlažnost vazduha, uzuzimajući φ = 0 i φ = 1, daje veći ravnotežni sadržaj vlage
nego adsorpciona izoterma. Dakle postoji histerezis i površina ograničena adsorpcionom i
desorpcionom izotermom naziva se površina histerezisa (Valent, 2001; Vereš, 2004). Ova
pojava se može objasniti promenom strukture materijala. Na primer, primanjem vlage
skrob bubri, dok se otpuštanjem vlage bubrenje smanjuje.
Treba napomenuti da se i adsorpciona i desorpciona izoterma namirnica opisuju
istim, prethodno diskutovanim jednačinama. Imajući u vidu međusobni položaj
adsorpcione i desorpcione izoterme, jasno je da se ravnotežni podaci, koji se koriste pri
proračunima procesa sušenja, dobijeni iz desorpcione izoterme smatraju relevantnijim.

7.2 Promene svojstava vazduha u toku procesa sušenja

U različitim proračunima procesa sušenja, koriste se sledeća fizička svojstva -

veličine stanja vlažnog vazduha:
• intenzivna:
- stepen zasićenja ili relativna vlažnost (percentage relative humidity) , (-)
- pritisak vazduha, Pa
- temperatura vazduha (temperatura suve kugle termometra- dry bulb
temperature), K
- temperatura rose (dew point), K
- temperatura vlažne kugle termometra (wet bulb temperature), K
- temperatura adijabatskog zasićenja (adiabatic saturation temp.) , K
• ekstenzivna:
- sadržaj vlage, kg
- zapremina, m 3
- toplotni kapacitet, J K
- entalpija, J
Ekstenzivne veličine stanja se prevode u intenzivna, tako što se računaju po kilogramu
suvog vazduha. Takav izbor osnove proračuna za ekstenzivna svojstva je pogodan jer
olakšava materijalne bilanse, s obzirom da u procesu sušenja količina (maseni protok)
suvog vazduha ostaje nepromenjena, dok se ukupan maseni protok (vlažnog) vazduha
menja, zbog povećanja sadržaja vlage u vazduhu tokom sušenja.

Vlažnost i relativna vlažnost vazduha

Vlažnost vazduha (apsolutna), χ ( kg kg ) definiše se kao količina vlage na 1kg

suvog vazduha. Ako je vazduh zasićen vlagom, u pitanju je vlažnost zasićenog vazduha,

125
χ 0 .Pošto i parcijalni pritisak pare u vlažnom vazduhu, p w takođe predstavlja meru
sadržaja vlage, može se izvesti veza između χ i p w . Uz pretpostavku da se vazduh ponaša
kao smeša idealnih gasova, molski odnos vlage i suvog vazduha u proizvoljnoj zapremini,
biće jednak odnosu njihovih parcijalnih pritisaka:

nw pw
= (7.13)
n sv p − pw

Kako vlažnost predstavlja maseni odnos vlage i suvog vazduha, imamo:

mw nw M w 18 pw
χ= = = (7.14)
msv nsv M sv 29 p − pw

Relativna vlažnost vazduha, ϕ ili stepen zasićenja vazduha vlagom, definisana je

kao odnos aktuelnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu, temperature T, i
napona vodene pare na toj temperaturi:

pw
ϕ= 0
(7.15)
p (T )
w

i obično se izražava u procentima.

U zasićenom vazduhu ( ϕ = 100% ), parcijalni pritisak vodene pare tačno je
jednak naponu pare na temperaturi vazduha. Tako se za vlažnost zasićenog vazduha iz
jedn.(7.14) dobija:

18 p w0 (T )
χ 0 (T ) = (7.16)
29 p − p w0 (T )

Iz jednačina (7.14-7.16) dobijamo vlažnost u funkciji temperature vazduha i njegove

relativne vlažnosti, tj jednačinu familije krivih χ(T , ϕ) u dijagramu T − χ vlažnog
vazduha (p = const.). Iz (7.14) i (7.16) za odnos vlažnosti vazduha temperature T i
pritiska p i vlažnosti vazduha, koji bi na toj temperaturi i pritisku bio zasićen, dobijamo:

χ p − p w0 p w p − p w0
= = ϕ
χ 0 p − p w p w0 p − ϕ ⋅ p w0

pa je:

p − p w0 (T )
χ(T , ϕ) = χ (T )
0
ϕ, p = const. (7.17)
p − ϕ ⋅ p w0 (T )

gde je funkcija χ 0 (T ) definisana jednačinom (7.16). Dakle, vlažnost kao intenzivna

veličina stanja, određena je sa druge tri intenzivne veličine : temperaturom, rel. vlažnošću
i pritiskom. To je u skladu sa Gipsovim pravilom faza, prema kome je broj stepeni
slobode f , tj. broj nezavisnih intenzivnih svojstava jednak:

126
 f =C +2−π (7.18)

C – broj komponenata u sistemu

π - broj faza u sistemu, koje su u ravnoteži
Ovde je broj komponenata 2 (vazduh i vodena para), a broj faza za nezasićen vazduh je 1,
pa se iz (7.18) dobija: f = 3 . Ako je međutim u pitanju zasićen vazduh ( π = 2 ), broj
stepeni se svodi na f = 2 . Zaista, tada χ postaje χ 0 , a ono prema (7.16) zavisi od dva
intenzivne veličine stanja: temperature i pritiska.
Da zaključimo generalno, da ćemo pomoću dijagrama za vlažan vazduh (koji važi
sa konstantan pritisak), ili računskim postupkom, iz bilo koje dve zadate, međusobno
nezavisne intenzivne veličine stanja nezasićenog vazduha, moći da odredimo bilo koju
od preostalih.

PRIMER 7.3. Relativna vlažnost vazduha temperature 300 K i pritiska 1bar je 25%.
Izračunati:
a) parcijalni pritisak pare u vazduhu
b) vlažnost
c) zapreminu vazduha po kg suvog vazduha (humid volume)

a) Prema (7.15), parcijalni pritisak dobijamo množenjem napona pare na 300 K ,

relativnom vlažnošću:

p w = p w0 , 300 K ⋅ϕ = 3.56kPa ⋅ 0.25 = 0.891kPa

b) Vlažnost računamo pomoću jednačina (7.16) i (7.17) :

18 3.56 101.33 − 3.56

χ0 = = 0.0226, χ = 0.0226 0.25
29 101.33 − 3.56 101.33 − 0.25 ⋅ 3.56
χ = 5.5 × 10 −3

Date su skice određivanja vlažnosti u T − χ dijagramu (psyhrometric cart) i u dijagramu

vlažnost - entalpija po kg suvog vazduha ( χ − h ), poznatom pod nazivom Molierov
dijagram (ili i − x dijagram, gde x označava vlažnost, a i entalpiju). Sami dijagrami su
dati u Dodatku H.

c) Zapreminu vazduha po kg suvog vazduha – humid volume (zapremina vlažnog vazduha,

koja sadrži 1 kg suvog vazduha) računamo iz jednačine idealnog gasnog stanja. To je
tačno ona zapremina koju zauzima 1kg suvog vazduha na svom parcijalnom pritisku u
smeši suvi vazduh-vodena para:

Rg T
v= = 0.856 m 3 kg
( p − pw ) M sv

127
 χ ϕ = 25%
h
ϕ = 25%

T=300K
0.0055
T χ
300K 0.0055

Skice uz Primer 7.3 b)

Temperatura rose

Temperatura rose vlažnog vazduha je ona temperatura do koje treba ohladiti (pri
konstantnom pritisku) vazduh, da bi započela kondenzacija vode, tj. da bi on postao
zasićen. Znači da je to ona temperatura na kojoj je napon pare tačno jednak
aktuelnom parcijalnom pritisku pare u datom vazduhu.
Treba primetiti da, uz pretpostavku da je zadat pritisak, temperatura rose i
vlažnost nisu međusobno nezavisne, te iz jedne od njih možemo odrediti drugu. Zaista
ako znamo temperaturu rose, možemo da odredimo parcijalni pritisak pare u vazduhu, kao
napon pare za tu temperaturu, a onda iz jedn. (7.14) vlažnost. Obratno, iz zadate vlažnosti,
računamo pomoću jedn (7.14), parcijalni pritisak pare, a onda iz njega temperaturu rose,
kao onu temperaturu na kojoj je napon pare jednak tom pritisku.

PRIMER 7.4. Vazduh (normalan pritisak) ima temperaturu rose 40 0 C i relativnu

vlažnost 50% . Odrediti vlažnost vazduha i njegovu temperaturu.
Date su skice rešavanja problema pomoću T − χ i Moliereovog dijagrama.

χ h ϕ = 50%
T=53.6
ϕ = 100%

(2)
0.0487 (1) (2) ϕ = 100%
ϕ = 50%

(2) T=40
(1)
(1)
T χ

40 0 C 53.6 0 C
0.0487

Skice uz Primer 7.4

128
Rešenja navedena na skici su dobijena sledećim računskim postupkom:
Iz tablica za vodenu paru (Smith i Van Ness, 1987), čitamo napon pare za zadatu
temperaturu: p w0 = 7.375kPa i to je parcijalni pritisak pare u zasićenom vazduhu. Iz (7.14)
onda dobijamo sadržaj vlage (vlažnost):

18 7.375
χ= = 0.0487
29 101.33 − 7.375

Iz parcijalnog pritiska pare i relativne vlažnosti računamo napon pare na

(nepoznatoj) temperaturi vazduha:

pw 7.375kPa
pw0 = = = 14.75kPa
ϕ 0.5

U tablicama za vodenu pare nalazimo da je na temperaturi 53 0 C , napon pare 14.29 kPa a

na 54 0 C , njegova vrednost je 15.00kPa. Linearnom inverznom interpolacijom dobijamo
traženu temperaturu:

T = 53.6 0 C

Temperatura vlažne kugle termometra

Ako nezasićen vazduh struji velikim protokom preko vlažne kugle temometra, zbog
isparavanja vode sa njene površine, temperatura vlažne kugle Tw će biti niža od
temperature dolazećeg vazduha, T. Energetski bilans za stacionarno strujanje će biti:

Toplota koja se
prenese sa vaz- Toplota utrošena Fluks vlage sa
Latentna toplota
duha na vlažnu = za isparavanje vode = isparavanja vode × vlažne površine
površinu u jed. u jed. vremena (Qisp) u vazduh
vremena (Q)

Ako, imajući u vidu veliki protok vazduha i malu površinu kugle, zanemarimo promene
temperature i vlažnosti vazduha (temperatura i vlažnost vazduha nakon kontakta sa
vlažnom kuglom praktično su jednake temperaturi i vlažnosti vazduha pre kontakta)
bilans se može formulisati na sledeći način:

α (T − Tw ) A = ∆hwisp N w M w A (W) (7.19)

14243 142 4 43 4
Q Qisp

gde su,
α − koeficijent prelaza toplote, W m 2 K ,
A – površina vlažne kugle termometra, m 2
∆hwisp - latentna toplota isparavanja vode, J kg

129
 N w − gustina fluksa vodene pare sa površine u vazduh, mol s ⋅ m 2
Gustina fluksa vodene pare je data formulom za prelaz mase (vidi Tab 2.2):

cw0 − cw
N w = βw
Mw
gde su,
β w − keficijent prelaza vodene pare sa površine kugle u vazduh, m s ,

c w − koncentracija vlage u struji vazduha, kg m 3

c w0 − koncentracija vlage u zasićenom vazduhu, uz samu površinu, kg m 3

Ako, uz pomoć jednačine idealnog gasa, koncentracije vodene pare izrazimo preko
parcijalnih pritisaka, za fluks pare imamo:

Nw =
βw
Rg T
(
pw0 − pw ) (7.20)

gde je p w0 napon vodene pare na temperaturi površine Tw . Dalje, pomoću jedn. (7.14) i
(7.16) izražavamo parcijalne pritiske vodene pare preko vlažnosti:

M sv M sv 0
pw = psv χ, pw0 = psv0 χ
Mw Mw

gde 0 u eksponentu označava zasićeno (ravnotežno) stanje. Iz poslednje dve jednačine

dobijamo za razliku parcijalnih pritisaka:

p w0 − p w ≈ p svsr
M sv 0
Mw
χ −χ ( ) (7.21)

gde je p svsr neki “srednji“ parcijalni pritisak suvog vazduha, između p sv i p sv0 . Smenom
(7.21) u (7.20) dobijamo:

Nw =
βw M sv sr 0
Rg T M w
( β
)
psv χ − χ = w ρ sv χ 0 − χ
Mw
( ) (7.22)

gde je ρ sv gustina suvog vazduha na temperaturi T i srednjem parcijalnom pritisku p svsr .

Konačno, smenom dobijenog izraza (7.22) u jedn. (7.19), dobijamo:

α (T − Tw ) = β w ρ sv ∆hwisp χ 0 − χ ( )
i odatle:

γ
χ 0 (Tw ) − χ(T , ϕ) = (T − Tw ) , p=const. (7.23)
∆h (Tw )
isp
w

gde je,

130
 α
γ= (7.23a)
βwρ sv

a funkcije χ 0 (T ) i χ(T , ϕ) su definisane jednačinama (7.16) i (7.17). Vrednost parametra

γ se ne razlikuje značajno od jedinice:

kJ
γ ≈1 (7.23b)
kgK

Jednačina (7.23) zajedno sa jedn. (7.16) i (7.17) definiše temperaturu vlažne

kugle termometra, Tw u funkciji od temperature vazduha, T i njegove relativne
vlažnosti. Pri tom pritisak (treća nezavisna intenzivna veličina) smatramo poznatim. Iz nje
se jasno vidi, da će, uz aproksimaciju γ = 1 , linije konstantne temperature vlažne kugle
termometra ( Tw = const. ), u T − χ dijagramu, biti prave linije.

PRIMER 7.5. Vazduh u sušnici, normalnog pritiska i temperature 710 C , ima

temperaturu vlažne kugle 54 0 C . Odrediti: vlažnost i relativnu vlažnost.

Date su skice rešavanja problema u T − χ i χ − h dijagramu vlažnog vazduha.

h ϕ = 43.5%
χ ϕ = 100% ϕ = 43.5%

T = 71
0.101 Tw = 540 C

ϕ = 100%
T = Tw = 54
T χ
0.101
71 0 C
Skice uz Primer 7.5.

Dati rezultati na skici, su dobijeni pomoću sledećeg računskog postupka. Najpre ćemo iz
jednačine (7.23) izračunati vlažnost iz prethodno izračunate vlažnosti zasićenog vazduha
na temperaturi vlažne kugle χ 0 (Tw ) i poznate temperature vazduha T. Za χ 0 (Tw ) nam
treba napon pare na 54 0 C , i u tabeli svojstava zasićene vodene pare (Smith i Van Ness,
1987) nalazimo p w0 (54 0 C ) = 15.00kPa .

18 pw0 (T )
χ =
0
= 0.1079
29 p − pw0 (T )

Treba nam i latentna toplota isparavanje vode na istoj temperaturi, iz iste tabele,
∆hwisp = 2373.2 kJ kg . Konačno računamo χ , uz γ = 1 kJ (kgK ) :

131
 γ
χ = χ 0 (Tw ) − (T − Tw ) = 0.1007 ≈ 0.101
∆h (Tw )
isp
w

Da bi izračunali relativnu vlažnost, iz vlažnosti dobijamo parcijalni pritisak vodene

pare,
p
pw = = 14.15kPa
18
1+
29χ
i delimo ga naponom pare na temperaturi 710 C , p w0 = 32.53kPa :
pw
ϕ= = 0.4348 ≈ 43.5%
pw0

PRIMER 7.6. Za podatke iz Primera 7.4. odrediti temperaturu vlažne kugle.

Računski postupak za rešavanje ovog problema je iterativan: potrebno je numerički
rešiti jedn. (7.23) po Tw , za poznate vrednosti ϕ i T . Za to su nam potrebne analitički
definisane funkcije za napon pare i latentnu toplotu isparavanja vode, p w0 (T ), ∆hwisp (T ) .
Rezultati dati na skici su dobijeni rešavanjem jednačine (7.23) sa kubnim splajnovima za
napon pare i toplotu isparavanja, dobijenim iz tabele svojstava zasićene vodene pare
(Smith i Van Ness, 1987).

ϕ = 100 %
χ ϕ = 50 %

0.0487 T w = 41 .7 0 C

40 0 C 53.6 0 C

Skica uz Primer 7.6

Najpre je, radi rešavanja jedn.(7.23), neophodno odrediti temperaturu vazduha, T iz zadate
relativne vlažnosti. To je ona temperatura na kojoj je napon pare jednak:
pw
p w0 =
ϕ
Aktuelni parcijalni pritisak pare jednak je naponu pare na temperaturi rose, pa imamo:

p w0 (40 0 C ) 7.375kPa
p w0 = = = 14.75kPa
ϕ 0.5

132
Inverznom interpolacijom u tabeli temperatura – napon pare, kao u Primeru 7.4, ili
rešavanjem po T jednačine,
p w0 (T ) = 14.75kPa

za temperaturu vazduha dobijamo: T = 53.6 0 C. Konačno, rešavanjem jedn. (7.23) po Tw ,

dobijamo Tw = 41.7 0 C . Računski postupak u Mathcad-u, dat je u mcd. fajlu: Vlazan
vazduh.

Temperatura adijabatskog zasićenja. Kritična vlažnost materijala

Pri adijabatskom vlaženju vazduha, početne temperature T, sve do zasićenog stanja,

toplota potrebna za isparavanje vode se dobija hlađenjem vazduha do neke temperature,
koju nazivamo temperatura adijabatskog zasićenja Ts .Toplotni bilans po 1kg suvog
vazduha glasi:

[
c p (T − Ts ) = ∆hwisp χ 0 (Ts ) − χ(T , ϕ) ] (7.24)

gde je c p toplotni kapacitet vlažnog vazduha, računat po kg suvog vazduha. Opisani

proces se događa pri prolazu vazduha kroz izolovani sloj vlažnog zrnastog materijala
u sušnici, pod uslovom da je površina kontakta materijala i vazduha prekrivena filmom
vode..
Toplotni kapacitet vlažnog vazduha, računat po kg suvog vazduha, jednak je zbiru:

 kJ 
c p = c p , sv + χc p , w  
 kgK 
(7.25)

gde su.
c p , sv - specifična toplota suvog vazduha, J (kgK )

c p , w − specifična toplota vodene pare, J (kgK )

Za brojne vrednosti c p i parametra γ (jedn. 7.23a, b), imajući u vidu da je χ << 1 ,

približno važi :
 kJ 
c p ≈ 1 + 1.9χ ≈ 1 ≈ γ  
 kgK 
(7.26)

Poređenjem jednačina (7.23) i (7.24), zaključujemo da je temperatura adijabatskog

zasićenja vlažnog vazduha bliska temperaturi vlažne kugle termometra:

Ts ≈ Tw (7.27)

Znači da se linije adijabatskog vlaženja vazduha u T − χ dijagramu duž kojih se menja

stanje vlažnog vazduha pri njegovom strujanju kroz izolovan sloj materijala koji se suši,
definisane jednačinom (7.24), približno poklapaju sa linijama Tw = const.

133
 U proračunima procesa sušenja čvrstih zrnastih materijala, aproksimacija (7.27) je
primenljiva samo ako tokom procesa sušenja površina zrna ostaje vlažna (što znači da
brzinu sušenja određuje brzina prenosa toplote sa vazduha na površinu, kao najsporiji
proces), pa važi jednačina (7.19). Iz prethodne diskusije sledi da za takav proces,
• temperatura materijala nakon sušenja je (približno) jednaka temperaturi
vlažne kugle termometra za ulazni vazduh, Tw,ul .

• tačka u dijagramu, koja definiše stanje izlaznog vazduha, leži na liniji

adijabatskog vlaženja vazduha, odnosno na liniji konstantne temperature
vlažne kugle termometra, Tw = Tw,ul
Za duža vremena trajanja sušenja, to nije tačno, jer vlaga biva uklonjena sa
površine zrna (ne važi više jedn. 7.19), a sušenje postaje kontrolisano difuzijom vlage
kroz pore u zrnu, kao najsporijim procesom. Granična vlažnost materijala, ispod koje
više ne važi opisana aproksimacija, naziva se kritična vlažnost.

PRIMER 7.7. Odrediti temperaturu materijala na izlazu iz sušnice, ako izlazi sa

vlažnošću većom od kritične, a izlazni vazduh ima temperaturu 100 0 C i sadržaj vlage
0.0135 kg kg .
Pošto je vlažnost materijala veća od kritične, važi aproksimacija (7.27), pa je
temperatura materijala jednaka temperaturi vlažne kugle termometra za ulazni vazduh,
koja je jednaka temperaturi vlažne kugle izlaznog vazduha (promena stanja vazduha se
odvija u T − χ dijagramu duž prave Tw = const. ). U Molierovom dijagramu, stanja
ulaznog i izlaznog vazduha leže na liniji h = const. (adijabatski proces), pa temperaturu
vlažne kugle termometra dobijamo kao temperaturu zasićenog vazduha date entalpije,
dakle u preseku linija ϕ = 100% i h = const.

χ h T = 100 0 C
ϕ = 100%
h = const.

0.0135 Tw = 36.5 0 C
ϕ = 100%

T = Tw = 36.5 χ
T
100 0 C 0.0135

Skice uz Primer 7.7.

Numeričkim rešavanjem jedn. (7.23) po Tw , za zadato χ i T , dobijamo: Tw = 36.5 0 C
( Mathcad fajl : Vlazan vazduh).

PRIMER 7.8. Vazduh normalnog pritiska, temperature 80 0 F ( 26.7 0 C ) i relativne

vlažnosti 50% se zagreva do 392 0 F ( 200 0 C ) i uvodi u sprej sušnicu, iz koje izlazi sa
temperaturom 203 0 F (95 0 C ) . Uz pretpostavku da se u sušnici vazduh adijabatski vlaži,
odrediti njegovu vlažnost i relativnu vlažnost na izlazu.

134
 Vrednosti na skici su dobijene sledećim računskim postupkom, u kome su
korišćeni kubni splajnovi za napon pare i latentnu toplotu isparavanja vode. Stanja
ulaznog i izlaznog vazduha leže na liniji adijabatskog zasićenja, tj. u skladu sa
aproksimacijom (7.27) na liniji Tw = const. Zato ćemo, rešavanjem jedn. (7.23), da
odredimo temperaturu vlažne kugle termometra za ulazni vazduh, čija je temperatura
200 0 C , a vlažnost jednaka vlažnosti polaznog vazduha, temperature 26.7 0 C i relativne
vlažnosti 50% . Tako, najpre iz jednačina (7.16) i (7.17) (ili postupkom primenjenim u
Primeru 7.3), najpre izračunavamo vlažnost polaznog vazduha: χ = 0.011 . Zatim,
rešavanjem jedn. (7.23), po Tw , sa T = 2000 C , χ = 0.011 , dobijamo: Tw = 47.5 0 C .

ϕ = 100% ϕ = 50%
χ ϕ = 9.7%

1- stanje ulaznog vazduha

2- stanje izlaznog vazduha

2 Tw = 47 .5 0 C
0.055

1
0.011

200 0 C T
26.7 0 C 95 0 C

Skica uz Primer 7.8

Pošto istu temperaturu vlažne kugle ima i izlazni vazduh, sa Tw = 47.5 0 C , T = 95 0 C

izračunavamo njegovu relativnu vlažnost i vlažnost. To se može izvesti numeričkim
rešavanjem jedn.(7.23) po ϕ , a onda izračunavanjem χ iz jednačine (7.17), ili postupkom
opisanim u Primeru 7.5. Rezultati su: ϕ = 0.0974, χ = 0.0549 . Računski postupak u
Mathcad-u dat je u fajlu: Vlazan vazduh.

PRIMER 7.9. U 4-stepenu sušnicu, uvodi se vazduh temperature 325 K , koji sadrži i
0.005 kg vode po 1kg suvog vazduha. Svaki od stupnjeva, vazduh napušta sa relativnom
vlažnošću od 60% i pre ulaska u naredni stupanj se zagreva na 325 K . Pod pretpostavkom
da u svakom stupnju materijal koji se suši dostiže temperaturu vlažnog termometra
odrediti:
a) Temperaturu materijala i vazduha nakon svakog stupnja
b) Ukupnu količina uklonjene vode iz materijala ( kg s ) u sušnici, ako iz sušnice
izlazi 5 m 3 s vazduha.
a) Računski postupak je dat u fajlu: Vlažan vazduh. Da bi smo izračunali količinu
uklonjene vlage potrebna nam je vlažnost vazduha na izlazu iz 4. stupnja. Stanja vazduha
na izlazu iz 1, 2, 3 i 4 stupnja, prikazana su na skici tačkama, označenim odgovarajućim
brojem. Ulazno i izlazno stanje vazduha za svaki od stupnjeva leže na liniji Tw=const,
definisanoj izračunavanjem temperature vlažne kugle termometra za ulazno stanje

135
(temperatura i vlažnost), numeričkim rešavanjem jedn. (7.23). Temperatura materijala na
izlazu iz nekog stupnja upravo je jednaka temperaturi vlažne kugle, Tw za taj stupanj.
Izlazna temperatura vazduha izračunava se iz Tw i zadate relativne vlažnosti na izlazu,
rešavanjem jedn. (7.23), a onda iz temperature, pomoću jedn. (7.17), određuje i izlazna
vlažnost.
b) Uklonjenu količinu vlage dobijamo množenjem masenog protoka suvog vazduha,
razlikom vlažnosti vazduha na izlazu iz poslednjeg stupnja i ulaznog vazduha u prvi
stupanj. Prethodno odredimo maseni protok suvog vazduha, deljenjem zapreminskog
protoka vlažnog vazduha ( m 3 s ) na izlaznim uslovima, zapreminom vlažnog vazduha,
koja na tim uslovima sadrži 1 kg suvog vazduha (humid volume, m 3 kg ):

χ
ϕ = 60 %

0.031 ϕ = 100 %
4
3
0.027
2 307
50.022
1
0.015
305

0 301
0.005
Tw = 295 T,K
301 308 325
312 315
.
Skica uz Primer 7.9

8.314 ⋅ 315
(p − ϕ ⋅ p )
Rg T4 Rg T4 m3
v= = = = 0.935
( p − pw ) M sv 0
w (T4 ) M sv (101.33 − 0.6 ⋅ 8.066) ⋅ 29 kg

F 5 m3 s
m sv = = = 5.347 kg s
v 0.935 m 3 kg
m w = msv (χ 4 − χ 0 ) = 5.347 ⋅ (0.031 − 0.005) = 0.14 kg s

136
 Entalpija vlažnog vazduha

Entalpija vlažnog vazduha je neophodna u energetskim bilansima procesa sušenja.

Računata po kilogramu suvog vazduha, ako zanemarimo toplotni efekat pri mešanju
vazduha i pare, ona se dobija kao je zbir specifične entalpije suvog vazduha (kJ kg ) i
entalpije prisutne vodene pare, na datoj temperaturi i pritisku :

 kJ 
h = hsv + χhw  
 kg 
(7.28)

hsv - specifična entalpija suvog vazduha, kJ kg

hw - specifična entalpija vodene pare, kJ kg

Kako vazduh i vodenu paru smatramo idealnim gasovima, pritisak je irelevantan.
Uzimajući da su referentne entalpije jednake nuli, entalpije hsv i hw dobijamo kao
dovedene (odvedene) količine toplote pri promeni njihovog stanja od referentnog do
posmatranog. Kao referentno stanje za vazduh se uzima stanje idealnog gasa na
referentnoj temperaturi T 0 = 0 0 C , a za vodu, tečno stanje na istoj temperaturi T 0 .
Kako opisana promena stanja vode obuhvata i isparavanje vode, entalpije suvog vazduha
i pare se računaju kao:

hsv = ∫ c p , sv (T )dT
T
(7.29a)
T0

hw = ∆h (T ) + ∫ c p , w (T )dT
T
isp . 0
w (7.29b)
1424 3 0
isparavanje vode T
14243
zagrevanje pare

gde su c p , sv (T ) i c p , w (T ) funkcije po kojima se, sa temperaturom, menjaju specifične

toplote vazduha i pare.U proračunima su korišćene sledeće funkcije (Smith i Van Ness,
1987):

Rg  12100   kJ 
c p , sv (T ) =  3.47 + 0.00145T −   
M sv  T2   kgK 
(7.30a)

Rg  1600   kJ 
c p , w (T ) =  3.355 + 0.000575T − 2   
Mw  T   kgK 
(7.30b)

Rg − univerzalna gasna konstanta, 8.314 kJ (kgK ) ,

T- temperatura u K

PRIMER 7.10. U grejač vazduha (kalorifer) se uvodi struja vazduha (3) nastala mešanjem
struje svežeg vazduha (1) ( T1 = 25 0 C , ϕ1 = 0.5 ) i struje iskorišćenog vazduha (2)
( T2 = 50 0 C , ϕ1 = 0.8 ) u odnosu količina (kg) suvog vazduha u strujama, 1 : 3 . U grejaču

137
se vazduh zagreva do 80 0 C . Izračunati parametre (vlažnost, temperatura i entalpija)
ulazne struje (3) i izlazne struje (4).
Opisani proces se može rasčlaniti na dva stupnja: I- adijabatsko mešanje struja (1) i
(2) i II- zagrevanje rezultujuće struje (3). Najpre ćemo izračunati vlažnosti struja (1) i (2),
iz jednačine (7.17), a onda i njihove entalpije iz jedn. (7.28-7.30b):

χ1 = 9.851 × 10 −3 , χ 2 = 0.067, h1 = 50.15 kJ kg , h2 = 223.7 kJ kg

Bilans vlage i enegetski bilans za adijabatsko mešanje struja su:

m1χ1 + m 2 χ 2 = (m1 + m2 )χ 3

m1 h1 + m2 h2 = (m1 + m 2 )h3

gde su m1 i m2 maseni protoci suvog vazduha u strujama (1) i (2).Uzimajući u obzir da je

m2 = 3m1 , iz gornjih jednačina dobijamo:

χ 3 = 0.25χ1 + 0.75χ 2 = 0.0527, h3 = 0.25h1 + 0.75h2 = 180 kJ kg

Temperaturu rezultujuće struje (3) dobijamo numeričkim rešavanjem jedn. (7.28-7.30b)

po T za zadatu entalpiju i vlažnost. Rezultat je: T3 = 44.2 0 C . Temperatura i vlažnost
nakon zagrevanja struje (3) su : χ 4 = χ 3 , T4 = 80 0 C , i sa tim vrednostima iz jedn. (7.28-
7.30b) izračunavamo entalpiju izlazne struje: h4 = 220 kJ kg . Rešenje u Mathcadu, dato
je u fajlu: Vlazan vazduh.

Idealna i realna sušnica

Za idealnu sušnicu se pretpostavlja da se sva toplota dovedena vazduhu u

predgrejaču koristi samo za isparavanje vlage iz materijala, tj da je promena stanja
vazduha u kontaktu sa materijalom adijabatska - ne menja se njegova entalpija.. Tako je
utrošena toplota za sušenje u idealnoj sušnici tačno jednaka razlici entalpija izlaznog i
ulaznog vazduha.
Utrošak toplote u realnoj sušnici dobijamo kada na toplotu koja bi bila utrošena da
je ona idealna dodamo toplotu utrošenu za zagrevanje materijala koji se suši,
transportne opreme, zidova sušnice, kao i gubitke toplote u okolinu (Valent, 2001,
Pavlov i sar., 1979)

PRIMER 7.11. Za 4-stepeni proces sušenja, opisan u Primeru 7.9, izračunati ukupnu
utrošenu toplotu (W), za zagrevanje vazduha, pod pretpostavkom da je sušnica idealna.
Razmenjena toplota u jedinici vremena, pri nekoj izobarskoj promeni stanja
strujećeg vlažnog vazduha, jednaka je proizvodu promene njegove entalpije (kJ kg ) i
masenog protoka suvog vazduha. U 4- stepenom procesu sušenja toplota se dovodi pri
zagrevanju vazduha pre uvođenja u 2., 3. i 4. stupanj, pa je ukupna promena entalpije
jednaka zbiru:

∆h = [h(T0 , χ1 ) − h(T1 , χ1 ) ] + [h(T0 , χ 2 ) − h(T2 , χ 2 ) ] + [h(T0 , χ 3 ) − h(T3 , χ 3 )]

138
gde su indeksi oznake pojedinih stanja, tj. tačaka u dijagramu na skici uz Primer
7.9. Međutim, promena stanja vazduha na svakom od stupnjeva idealne sušnice je
adijabatska, pa važi:

1. stupanj: h(T0 , χ 0 ) = h(T1 , χ1 ) 2. stupanj: h(T0 , χ1 ) = h(T2 , χ 2 )

1424 3 1 424 3 1424 3 1 424 3
ulaz izlaz ulaz izlaz

3. stupanj: h(T0 , χ 2 ) = h(T3 , χ 3 ) 4. stupanj: h(T0 , χ 3 ) = h(T4 , χ 4 )

1424 3 1 424 3 1424 3 1 424 3
ulaz izlaz ulaz izlaz

što ukupnu promenu entalpije u posmatranom procesu svodi na razliku entalpija izlaznog i
ulaznog vazduha.

∆h = h(T4 , χ 4 ) − h(T0 , χ 0 ) (kJ kg )

pa je tražena toplota jednaka:

Q = m sv [h(T4 , χ 4 ) − h(T0 , χ 0 )] (W )

U Mathcad-u su izračunate entalpije vazduha na ulazu i na izlazu svakog od

stupnjeva (Fajl: Vlazan vazduh). Rezultati dati sa 4 značajne cifre su:

h(T0 , χ 0 ) = 65.27, h(T1 , χ1 ) = 65.84 h(T0 , χ1 ) = 90.18, h(T2 , χ 2 ) = 90.47

h(T0 , χ 2 ) = 108.1, h(T3 , χ 3 ) = 108.3 h(T0 , χ 3 ) = 122.0, h(T4 , χ 4 ) = 122.0

Međusobna odstupanja izračunatih entalpija vazduha na ulazu i izlazu iz sekcije, rezultat

su aproksimacija koje su navedene u tekstu po naslovom: ’Temperatura adijabatskog
zasićenja’ i potpuno su prihvatljiva u inženjerskim proračunima.
Konačno, za utrošak toplote u 4-stepenom procesu, dobijamo:

Q = m sv [h(T4 , χ 4 ) − h(T0 , χ 0 )] = 303.5 kW

PRIMER 7.12. Za 4-stepeni proces sušenja, opisan u Primeru 7.9, rešiti problem b)
koristeći uslov jednakosti entalpija ulazne i izlazne struje vazduha za idealan stupanj
sušenja, tj. postupak koji se sprovodi u Molierovom dijagramu. Izračunati utrošenu toplotu
za zagrevanje vazduha.

Ulazna i izlazna stanja vazduha za neki stupanj leže na liniji h = const. Tako
proračun počinjemo izračunavanjem entalpije ulaznog vazduha u prvu sekciju iz
temperature i vlažnosti, pomoću odgovarajuće Mathcad funkcije: h = 65.27 kJ kg (Fajl:
Vlazan vazduh). Izlaznu temperaturu dobijamo numeričkim rešavanjem jednačine:

h(T , ϕ) = h

po T, za dato ϕ = 0.6 . Rezultat je T1 = T = 28.30 C i iz temperature, pomoću jedn. (7.12),

odnosno odgovarajuće Mathcad funkcije izračunavamo izlaznu vlažnost: χ1 = 0.0145 .
Entalpiju vazduha u drugom stupnju, h = 89.78 kJ kg dobijamo zamenjujući u
odgovarajuću funkciju, vrednosti: χ = χ1 i T = 325K za vlažnost i temperaturu. Sada

139
računamo izlazno stanje iz drugog stupnja analogno proračunu prvog stupnja, itd.
Poređenje rezultata dobijenih u ovom i u Primerima 7.9 i 7.11 (uklonjena vlaga i utrošena
toplota) pokazuje da relativna odstupanja ne prelaze 1%.

h = const.
ϕ = 60%
h = 65.3 kJ kg

0 315 K
4 T = 325 K
312 K
3
2 308 K
1
301K

h = 122 kJ kg
χ
0.005 0.015 0.027 0.031
0.021

Skica uz Primer 7.12.

PRIMER 7.13. Materijal se suši od 60% do 25% vlage (vlažna osnova) u idealnoj sušnici
sa recirkulacijom vazduha. Za zagrevanje vazduha se koristi suvozasićena para, pritiska
2 bar. Protok svežeg vazduha, temperature 250 C i vlažnosti 0.01 iznosi 10000 kg h
suvog vazduha, a protok povratnog vazduha je 21000 kg h suvog vazduha. Vazduh
napušta sušnicu sa temperaturom 430 C i relativnom vlažnošću od 70%.

250 C , χ = 0.01 3 4
1 Kalorifer Sušnica
10000 kg h lorif.
2
430 C , ϕ = 0.7
21000 kg h

Izračunati
a) Kapacitet sušnice ( kg h ) po ulaznom materijalu koji se suši;
b) Potrošnju pare

140
 c) Temperaturu vazduha na ulazu u sušnicu

a) Kapacitet sušnice, definisan kao količina materijala koja se u jedinici vremena

uvodi u sušnicu, Gul ( kg h) u vezi je sa količinom vlage mw (kg h) koja se ukloni datom
količinom suvog vazduha msv (kg h) . Da bi formulisali tu vezu, napisaćemo ukupni bilans
za materijal koji se suši i bilans suve materije u njemu:

Gul = Giz + mw

Gul (1 − xul ) = Giz (1 − xiz )

gde su xul i xiz sadržaji vlage u polaznom i osušenom materijalu. Iz druge jednačine,

1 − xul
Giz = Gul
1 − xiz

što nakon smene u prvu i rešavanja po Gul daje,

mw
Gul =
1 − xul
1−
1 − xiz

Potrebno je izračunati mw iz protoka ulaznog suvog vazduha (struja 3) i razlike njegove

vlažnosti na izlazu (struja 4) i ulazu. Veličine stanja ulaznog vazduha (struje 3): vlažnost i
entalpiju dobijamo iz materijalnog i energetskog bilansa za mešač povratne struje (2) i
struje svežeg vazduha (1):

msv = m3 = m1 + m2 = 31000 kg h
m1χ1 + m2 χ 2 = m3χ3
m1h1 + m2 h2 = m3h3

Tako vlažnost ulazne struje dobijamo kao:

m1χ1 + m2 χ 2
χ3 =
m3

Pošto nije data vlažnost povratne struje, računamo je iz relativne vlažnosti odgovarajućom
Mathcad funkcijom, definisanom prema jedn (7.17): χ 2 = 0.0394 i iz gornje formule
dobijamo χ3 = 0.0299 (fajl: Vlažan vazduh). Sada možemo da izračunamo količinu
uklonjene vlage:

mw = m3 (χ 4 − χ 3 ) = m3 (χ 2 − χ 3 ) = 293.9 kg h

i iz nje traženi kapacitet:

141
 mw
Gul = = 630 kg h
1 − xul
1−
1 − xiz

b) Potrošnju suvozasićene pare dobijamo kao količnik utrošene toplote i latentne

toplote kondenzacije pare zadatog pritiska.Utrošenu toplotu u idealnoj sušnici dobijamo iz
razlike entalpija izlazne struje, 4. i ulazne struje, 3. Iz energetskog bilansa mešača struja
dobijamo za entalpiju ulazne struje:

m1h1 + m2 h2
h3 = = 114.3 kJ kg
m3

pri čemu smo prethodno izračunali entalpije struja odgovarajućom Mathcad-funkcijom iz

poznatih temperatura i vlažnosti: h1 = 50.53 kJ kg , h2 = 144.7 kJ kg . Entalpija izlazne
struje jednaka je entalpiji povratne struje: h4 = h2 , pa za utrošenu toplotu dobijamo:

Q = m3 (h2 − h3 ) = 9.417 × 105 kJ h

Pošto raspolažemo Mathcad funkcijom za izračunavanje latentne toplote

isparavanja vode na zadatoj temperaturi, neophodno je da odredimo temperaturu
suvozasićene pare iz zadatog pritiska, numeričkim rešavanjem jednačine:

pw0 (Ts ) = ps = 2bar

po Ts , gde je za napon pare u funkciji temperature formirana Mathcad funkcija u obliku

splajna. Rezultat je: Ts = 120.2 0 C . Za tu temperaturu, izračunata toplota kondenzacije je
hc = 2202 kJ kg , pa je traženi utrošak pare:

ms = Q hc = 428 kg h

c) Temperaturu vazduha na ulazu u sušnicu dobijamo iz entalpije vazduha, koja je

jednaka entalpji izlaznog vazduha, h4 i poznate vlažnosti vazduha χ = χ 3 , rešavanjem
jednačine:

h(T , χ 3 ) = h4

i rezultat je: T = 65.90 C

7.3 Difuzija vlage kroz sloj materijala pri sušenju vazduhom

Izvešćemo jednačinu jednodimenzione nestacionarne difuzije vlage kroz sloj

porozne čvrste materije, površine A, koji je izložen sušenju vazduhom. Pri tom, nećemo
uzeti u obzir promenu debljine sloja (kontrakcija) u toku sušenja, jer je to veoma
kompleksan problem. Analogno izvođenju jednačine nestacionarnog prenosa toplote kroz

142
ravan zid (Pogl. 4.), posmatramo element sloja, beskonačno male debljine dx, normalan
na pravac difuzije (Slika 7.3.)

M w,ul M w,iz

A
0 o
x x + dx x

Slika 7.3. Skica uz izvođenje jednačine difuzije

Ukupan maseni fluks vlage M w , kroz površinu A, normalnu na pravac difuzije, dat
je Fikovim zakonom, primenjenim na pseudo-homogen medijum (porozni sloj):

∂c w
M w = − Dw A ( kg s ) (7.31)
∂x

gde su:
c w − masena koncentracija vlage, kg m 3

Dw − efektivni koeficijent difuzije vlage, m 2 s (vidi jedn. 2.15b)

U daljem tekstu ćemo umesto termina efektivni koeficijent difuzije vlage kroz porozni sloj
koristiti jednostavno termin koeficijent difuzije vlage kroz porozni sloj. Ako zapreminu
posmatranog elementa (Sl.7.3) u kome je sadržaj vlage X, označimo sa V ( V = Adx ) ,
masena koncentracija vlage u tom elementu će biti:

mw msm
cw = = X = ρ sm X (7.32)
V V

ρ sm - gustina suve supstance u materijalu, kg m 3

Sada možemo maseni fluks vlage da izrazimo preko sadržaja vlage smenjujući (7.32) u
(7.31):

Dw m sm ∂X
Mw = − A (7.33)
V ∂x

Dakle, ulazni maseni fluks vlage difuzijom M w,ul , u posmatrani element sloja biće dat
jednačinom (7.33). Izlazni fluks M w,iz će biti jednak zbiru ulaznog fluksa i njegovog
priraštaja, tj. diferencijala (pošto dx → 0 ):

Dw m sm ∂ 2 X ∂2 X
M w,iz = M w,ul + dM w = M w,ul − Adx = M − D m
∂x 2 V ∂x 2
{ w,ul w sm
{
prirastaj
V

143
Tako za članove u masenom bilansu vlage,

Ulaz – Izlaz = Akumulacija (7.34)

imamo:

∂2 X
Ulaz – Izlaz = − dM w = Dw m sm
∂x 2

dm w d ( m sm X ) dX
Akumulacija = = = m sm
dt dt dt

i njihovom smenom u (7.34) dobijamo traženu diferencijalnu jednačinu difuzije vlage:

∂2 X
= Dw
dX
(7.35)
dt ∂x 2

Uočavamo potpunu analogiju sa jednačinom nestacionarnog prenosa toplote kroz sloj

(4.2).

Profil sadržaja vlage u sloju

Da bi smo dobilii profil sadržaja vlage X ( x, t ) po debljini sloja, koji je od nekog

momenta, t = 0 sa obe strane izložen dejstvu vazduha za sušenje, pretpostavićemo pre
svega uniformno temperaturno polje (izotermičnost). Inače, problem bi bio vrlo
kompleksan jer bi zahtevao simultano rešavanje (integraciju) jednačine nestacionarnog
prenosa toplote (4.2) i jednačine difuzije (7.35) sa odgovarajućim početnim i graničnim
uslovima.
Neophodni su nam početni i granični uslovi uz jedn. (7.35). Pretpostavimo da je
otpor spoljašnoj difuziji vlage (prelaz vlage sa površine sloja u struju vazduha) mnogo
manji od otpora unutrašnjoj difuziji (kroz sloj), tj. da je Biot-ov difuzioni broj Bi D ,

βw L
Bi D = (7.36)
Dw
L – poludebljina sloja ( Sl. 7.3)

( )
koji je analogan Biot-ovom kriterijumu kod prenosa toplote (jedn. 4.12), vrlo veliki,
Bi D → ∞ . To znači da se u procesu spoljašnje difuzije uspostavlja termodinamička
ravnoteža (vidi Pogl.2.5), tj. da je koncentracija vlage na spoljašnjim površinama sloja
jednaka ravnotežnoj koncentraciji vlage X s u posmatranom materijalu, za datu
relativnu vlažnost (stepen zasićenja vlagom) vazduha za sušenje. Ako pretpostavimo
uniformnu vlažnost materijala pre izlaganja sušenju, možemo da skiciramo profile
X ( x, t ) (Sl.7.4) i formulišemo početni i granične uslove uz jednačinu (7.35).

t = 0 : X ( x,0) = X p (7.37a)
∂X
x = 0: = 0 (uslov ekstrema, ili simetričnosti profila) (7.37b)
∂x

144
 t=0

t1 > 0 Xp

t 2 > t1
Xs
t =∞
0 x

Slika 7.4. Profili sadržaja vlage u sloju koji se suši

x = L : X ( L, t ) = X s (Bi D
→∞ ) (7.37c)

Uvođenjem novih, bezdimenzionih promenljivih z, τ i θ smenama:

X − Xs
, τ = w2 , θ =
x D t
z= (7.38)
L L X p − Xs

analognim onima koje smo primenili u diskusiji modela prenosa toplote (4.22a,b i 4.26),
jednačinu (7.35) prevodimo u bezdimenzioni oblik, identičan bezdimenzionoj jednačini
prenosa toplote (4.27):

∂ 2 θ ∂θ
= (0 < z < 1) (7.39)
∂z 2 ∂τ

sa početnim i graničnim uslovima:

τ = 0 : θ( z,0) = 1 (7.39a)

∂θ
z = 0: =0 (7.39b)
∂z

z = 1: θ(1, τ) = 0 (7.39c)

Rešenje je identično bezdimenzionom rešenju jednačine prenosa toplote kroz sloj (4.31),
pri vrlo velikom Biot - ovom broju:

θ( z , τ) = 2∑
(−1) i
[ ]
exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ cos((i + 0.5)πz )
∞

(i + 0.5)π
(7.40)
i =0

Konačno, iz bezdimenzionog rešenja traženi nestacionaran profil sadržaja vlage dobijamo

kao (vidi jedn. 7.38):

145
 ( )
X ( x, t ) = X s + θ x L, Dw t L2 ⋅ ( X p − X s ) (7.41)

U praktičnim proračunima, za veće vrednosti bezdimenzionog vremena (Furijeovog broja)

τ , τ > 0.2 dovoljno je uzeti samo prvi ( i = 0 ) od beskonačno mnogo sabiraka sume
(7.40):

 πz    π 2 
θ( z , τ) ≈ cos  ⋅ exp −   τ  τ > 0. 2
 2 
4
π  2  
(7.42)

a za 0.05 < τ < 0.2 dovoljna su prva tri ili četiri sabirka sume.

Srednji sadržaj vlage poroznog sloja. Eksperimentalno određivanje

efektivnog koeficijenta difuzije vlage

Od praktičnog interesa za proces sušenja je praćenje srednjeg sadržaja vlage u sloju

za različita vremena sušenja. Srednji sadržaj vlage se definiše kao količnik ukupne
količine vlage u nekom materijalu i ukupne mase suve materije u njemu. U nekom
momentu t nakon otpočinjanja sušenja, matematički se može odrediti srednji sadržaj vlage
posmatranog sloja poludebljine L kao srednja vrednost funkcije X ( x, t ) u intervalu
0≤ x≤L :

L ∫0
L
1
X (t ) = X ( x, t )dx (7.43)

Jednačina (7.43) u stvari daje srednju vlažnost polusloja debljine L, ali je zbog
simetričnosti (vidi Sl.7.4), to istovremeno i srednja vlažnost celog sloja. Srednji sadržaj
vlage u nekom materijalu, nakon sušenja u trajanju t, se eksperimentalno dobija kao
količnik ukupne izmerene količine vlage u materijalu i mase suve materije.
Umesto da se koristi jedn. (7.43), praktičnije je po analognoj formuli odrediti
srednju bezdimenzionu vlažnost sloja, tj. srednju vrednost funkcije θ( z , τ) u
odgovarajućem intervalu bezdimenzione koordinate: 0 ≤ z ≤ 1 :

θ (τ) = ∫ θ( z , τ)dz
1
(7.44)
0

a onda, imajući u vidu da je veza između X i θ identična vezi između X i θ (što se lako
dokazuje smenjujući vezu između X i θ u definiciju (7.43)), iz nje izračunati X :

X (t ) = X s + θ ( Dw t L2 ) ⋅ ( X p − X s ) (7.45)

Kako podintegralna funkcija u (7.44) ima oblik sume, koristimo pravilo da je integral
sume jednak sumi integrala. Traženi integral opšteg sabirka (čiji je indeks i) u sumi (7.40)
je:

146
 ∫0 (i + 0.5)π exp − (i + 0.5) π τ cos((i + 0.5)πz )dz =
[ ]
(−1) i
1
2 2

exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ ∫ cos((i + 0.5) πz )dz =

[ ]
(−1) i
1

(i + 0.5)π
=
0

=
( −1) i
[ ]
exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ ⋅ [sin ((i + 0.5) πz )] 10 =
(i + 0.5)2 π 2

=
( −1) i
[
exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ sin[(i + 0.5) π] ]
(i + 0.5)2 π 2
pa je integral beskonačnog reda (7.42) , tj. tražena srednja vlažnost (7.44):

θ ( τ ) = 2∑
( −1) i
[
exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ sin[(i + 0.5) π] ]
∞

i =0 (i + 0.5) 2
π 2

Konačno, imajući u vidu da je

sin[(i + 0.5)π] = (− 1) i = 0,1,2,...

i

za srednju bezdimenzionu vlažnost dobijamo beskonačni red:

θ ( τ ) = 2∑
∞
[
exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ ]
(i + 0.5)
(7.46)
π
2 2
i =0

Za veće vrednosti bezdimenzionog vremena (Furijeovog broja) τ , τ > 0.2 približnu

vrednost X dobijamo kao prvi sabirak reda (7.46):

θ ( τ) ≈ 2
(
exp − π 2 τ 4
,
) τ > 0. 2 (7.47)
π2 4

ili u funkciji originalnog vremena t:

 π2 
θ (t ) ≈ 
 − t , > 0.2
4 L2 
8 Dw t
π2 
exp D w (7.48)
L2

a za manje vrednosti τ od praktičnog interesa, dovoljna su prva tri ili najviše četiri
sabirka. Logaritmujući jedn (7.48), dobijamo pravolinijsku zavisnost logaritma srednje
bezdimenzione vlažnosti od vremena :

ln θ = ln 8 π 2 − ( ) Dw π 2
4 L2
t (7.49)

pa iz nagiba prave u eksperimentalno dobijenom dijagramu t − ln θ , možemo da

v

izračunamo efektivni koeficijent difuzije vlage Dw .

147
 Višedimenziona difuzija vlage

U prethodnom poglavlju smo diskutovali matematički model jednodimenzione

izotermske difuzije kroz porozni sloj materijala koji se suši. Jednodimenzioni model daje
dobre procene u slučaju da se u fluidizovanom sloju suše komadi materijala u obliku vrlo
tankih listića. Ako bi komadići bili u obliku paralelopipeda dimenzija (a × b × c) pri čemu
ne važi da je jedna od tri dimenzije mnogo manja od ostale dve (kao kod pravougaonog
lista), morao bi se primeniti trodimenzioni model, ili eventualno dvodimenzioni (slučaj
pravougaonog dugačkog štapa).
Dvo- i tro- dimenzione profile koncentracije vlage možemo da definišemo
kombinovanjem jednodimenzionih profila, pomoću principa superpozicije, koga smo
primenili da bi definisali višedimenzione temperaturne profile (vidi jedn. 4.45- 4.47).
Tako, trodimenzioni izotermski profil koncentracije vlage u poroznom komadu oblika
paralelopipeda, dimenzija (a × b × c ) dobijamo, imajući u vidu simetričnost, iz sledećeg
profila za njegovu osminu - paralelopiped dimenzija (a 2) × (b 2) × (c 2) (Vidi Sl.7.5):

 X ( x, y , z , t ) − X s 
  = θsloj ( x, t , a) ⋅ θsloj ( y , t , b) ⋅ θsloj ( z , t , c), 0 ≤ x ≤ a 2 , 0 ≤ y ≤ b 2 , 0 ≤ z ≤ c 2
 − 
 X p X s 
(7.50)

pri čemu funkcije na desnoj strani jednačine dobijamo, ako je dominantan otpor unutrašnje
difuzije vlage, iz formule (7.40), uvodeći umesto bezdimenzione koordinate z , redom:

x y z
z= , , (7.50a)
a 2 b2 c2

a umesto bezdimenzionog vremena τ , redom:

Dw t Dw t Dw t
τ= 2
, 2
, 2
(7.50b)
( a 2) (b 2) ( c 2)

Ako bi za sva tri pravca bio zadovoljen uslov τ > 0.2 , kao funkcije na desnoj strani jedn.
(7.50) bi uzeli aproksimativno jednodimenziono rešenje (7.42), što bi nakon smene i
sređivanja dalo:

X ( x, y , z , t ) − X s  4   πx   πy   πz    1 1 1
=   cos  cos  cos  exp − π 2 Dw  2 + 2 + 2 t  (7.51)
3

X p − Xs π  a   b   c   a b c  

u oblasti: 0 ≤ x ≤ a 2 , 0 ≤ y ≤ b 2 , 0 ≤ z ≤ c 2 .
U najopštijem slučaju trodimenzionog profila koncentracije vlage u nekom telu, srednji
sadržaj vlage, matematički se dobija kao zapreminski integral:

∫∫∫ X ( x, y, z, t )dxdydz
1
X (t ) = (7.52)
V V

i kao što smo već napomenuli, jednak je količniku ukupne mase vlage u telu i mase suve

148
materije. U slučaju da telo ima oblik paralelopipeda, dimenzija (a × b × c) , zahvaljujući
simetriji određujemo srednji sadržaj vlage kao srednju vlažnost njegove osmine, dimenzija
(a 2) × (b 2) × (c 2) (Sl. 7.5), pa imamo:

∫ ∫ ∫ X ( x, y, z, t )dxdydz
a 2 b2 c2
8
X (t ) = (7.53)
abc 0 0 0

z
b

y
c
x

Slika 7.5. Osmina paraleolopipeda, za koju se dobija profil koncentracije vlage primenom
principa superpozicije

Pokazaćemo sada da se formula (7.53), u slučaju jednodimenzionog profila vlage

X ( x, t ) svodi na formulu (7.43).:

X (t ) = ∫ ∫ ∫ X ( x, t )dxdydz = ∫ X ( x, t )dx ∫ dy ∫ dz =
a 2 b2 c 2 a2 b2 c2
8 8
abc 0 0 0
abc 0 0 0

 a
= ∫ X ( x, t )dx = ∫ X ( x, t )dx = L ∫0
L = 
a 2 a2 L
8 bc 2 1
 2
X ( x, t )dx
abc 2 2 0
a 0

Primenjujući formulu (7.53) na približan bezdimenzioni koncentracijski profil, definisan

jednačinom (7.51), nije teško izvesti formulu:

X (t ) − X s  8    1 1 
θ (t ) = =  2  exp − π 2 Dw  2 + 2 + 2 t 
3
1
X p − Xs π   a c 
(7.54)
b

koja se direktno može dobiti sa formulom (7.48) za jednodimenzion slučaj, primenjujući

princip superpozicije na srednji bezdimenzioni sadržaj vlage :

 π2  8  π2  8  π2 
θ (t ) = 
 −  ⋅  −  ⋅  − t
a 2  π 2  b 2  π 2  c 2 
8
π2   
exp D w t exp D w t exp D w
14442444 3 14442444 3 14442444 3
u x - pravcu u y - pravcu u z - pravcu

Ona, kao i jedn. (7.51), važi ako su:

149
 Dw t Dw t Dw t
2
, 2
, 2
> 0. 2 (7.54a)
( a 2) (b 2) ( c 2)

Za dvodimenzioni koncentracijski profil, formula (7.52) za srednji sadržaj vlage se

svodi na površinski integral:

S ∫∫∫
1
X (t ) = X ( x, y, t )dxdy (7.55)
S

po površini poprečnog preseka štapa, S. Primena (7.55) na bezdimenzioni koncentracijski

profil, u dugom štapu pravougaonog preseka, dimenzija a × b , ili direktna primena
principa superpozicije daje,:

X (t ) − X s  8    1 1 
θ (t ) = =  2  exp − π 2 Dw  2 + 2 t 
2

X p − Xs π   a b 
(7.56)

ako su zadovoljena prva dva uslova u jedn (7.54a). Dakle, sadržaj vlage u materijalu koji
se suši, prema (7.56) opada eksponencijalno sa vremenom, pri čemu je to opadanje brže
ukoliko je veći koeficijent difuzije vlage kroz materijal.
Polazeći od logaritmovanih jednačina (7.56) ili (7.54) možemo, iz nagiba prave u
eksperimentalno dobijenom dijagramu t − ln θ , da izračunamo efektivni koeficijent
v
difuzije vlage, analogno već opisanom postupku u slučaju jednodimenzione difuzije vlage.
PRIMER 7.14. Radi određivanja koeficijenta difuzije vlage pri sušenju, mereni su
sadržaji vlage u komadićima nekog voća, oblika dugih pravougaonih štapića, sa
dimenzijama poprečnog preseka: 1 cm × 1.5 cm , od momenta kada je sadržaj vlage sveden
na 1.8 kg vl./kg s.m. (Tabela). Relativna vlažnost vazduha za sušenje je bila 5%.
Desorpciona izoterma voća koje se suši je dobro opisana Hendersenovom jednačinom:
(
aw = 1 − exp − aX sb )
sa parametrima: a = 4.471, b = 0.7131 . Pretpostavka je da su u toku merenja zadovoljeni
uslovi: izotermičnost, dominantan otpor unutrašnjoj difuziji vlage, dovoljno veliki
Furijeovi brojevi da bi se primenila aproksimativna formula za srednji sadržaj vlage u
funkciji od vremena sušenja. Proceniti koeficijent difuzije vlage tokom sušenja voća.
Tabela uz Primer 7.14

t, min 10 20 30 40 50

Xs 0.78 0.47 0.26 0.18 0.10

(Mathcad, P 7.14)

PRIMER 7.15. (Toledo, 2007, E12.4). Komadići jabuke oblika dugih pravougaonih
štapića sa dimenzijama poprečnog preseka : 1.5cm × 2.5cm sušeni su u vazduhu, relativne
vlažnosti 5% ( X s = 0.002) . Za momenat u kome je izmereni srednji sadržaj vlage
komadića iznosio 1.5 kg kg sm. , iz eksperimentalnih merenja je određena i brzina sušenja,
računata po kilogramu suve materije: 8.33 ×10 −4 kg vl. (kg sm ⋅ s ) .

150
 a) Proceniti iz datih podataka koeficijent difuzije vlage kroz tkivo jabuke
b) Koristeći procenjen koeficijent difuzije, izračunati sadržaj vlage u sušenim
štapićima jabuka, ako je sušenje trajalo još 1h posle momenta u kome je izmeren sadržaj
vlage 1.5 kg kg sm, kao i brzinu sušenja po kg suve materije na kraju sušenja.

a) Da bi smo mogli da rešimo postavljen problem, pretpostavićemo:

1. izotermičnost procesa sušenja,
2. vrlo veliki Biot –ov difuzioni broj (7.36),
3. dvodimenzinu difuziju vlage, s obzirom na dimenzije komadića koji se suše,
4. dovoljno velike Furijeove brojeva za oba koordinatna pravca, da bi mogli da
koristimo aproksimativno rešenje.

Poćićemo od jednačine za srednji bezdimenzioni sadržaj vlage (7.56). Ako je

logaritmujemo, dobijamo pravolinijsku zavisnost::
 1 1 
ln θ (t ) = 2 ln 8 − 4 ln π − π 2 Dw  2 + 2 t
a b 
čije diferenciranje daje:
d ln θ  1 1 
= − π 2 Dw  2 + 2 
a b 
(7.57)
dt
Diferenciranjem relacije,
 X − Xs 
ln θ = ln  = ln u
X −X 
142
p
43
s

koristeći pravilo diferenciranja složene funkcije, dobijamo:

d ln θ 1 du X p − X s du X p − X s du dX
= = =
dt u dt X − X s dt X − X s dX dt
i pošto je,
du 1
=
dX X p − X s
konačno:
d ln θ
=
1 dX
dt X − X s dt

(7.58)
Nakon smene (7.58) u (7.57) i rešavanja po Dw , dobijamo:

( )
dX dt
Dw = − (7.59)
(X − X s ) 1 a2 +1 b2 π2

151
Raspolažemo svim vrednostima, koje figurišu na desnoj strani jedn. (7.59), jer izvod
dX dt nije ništa drugo do brzina sušenja računata po kilogramu suve materije, sa
negativnim predznakom,. Tako, imamo:
X s = 0.002, X = 1.5, dX dt = −8.33 × 10 −4 s −1
(Mathcad, P 7.15)

7.4 Kinetika konvektivnog termičkog sušenja materijala

Proces konvektivnog termičkog sušenja je veoma složen za matematičko opisivanje

jer uključuje:
• istovremeni prenos mase i toplote,
• promenu faze (isparavanje vode),
• površinske pojave u poroznom materijalu (adsorpcija i desorpcija vlage),
• kapilarne pojave (kapilarna kondenzacija, kretanje vode kroz materijal pod
dejstvom kapilarnih sila),
• promene strukture poroznog materijala u toku sušenja,
itd. Nešto uprošćen proces sušenja se može dekomponovati (pogl. 2.5) na sledeće
elementarne procese:
1. Unutrašnja difuzija kondenzovane vlage,
2. Promena faze (isparavanje) vlage,
3. Unutrašnja difuzija gasovite vlage,
4. Spoljašnja difuzija vlage - prelaz pare sa površine materijala u okolni vazduh,
5. Unutrašnji prenos toplote (provođenje kroz materijal),
6. Prelaz toplote sa vazduha na površinu materijala.
Pri tom su prva četiri elementarna stadijuma konsekutivna, mada se stadijumi 1. i 2.
mogu odvijati i paralelno.Stadijumi 5. i 6. su međusobno konsekutivni i paralelni sa prva
četiri elementarna procesa. Međutim, opisanim dekomponovanjem ne pojednostavljuje se
problem matematičkog modelovanja, jer su toplotni fluksevi (5. i 6. stadijum) u
interakciji sa prva četiri stadijuma. Tako, isparavanje vlage sa površine materijala
izaziva hlađenje površine, koje uslovljava prenos toplote iz mase vazduha na površinu.
Dalje, efektivna provodljivost toplote zavisi od sadržaja vlage, a efektivni koeficijenti
difuzije pare i vode zavise od temperature, pa su difuzioni i toplotni fluksevi u
međusobnoj interakciji.
Najvažniji praktičan rezultat matematičkog modelovanja procesa sušenja bi bio izraz
za brzinu sušenja, u zavisnosti od srednjeg sadržaja vlage u materijalu (matematički
definisanog jednačinom 7.52), temperature i vlažnosti agensa za sušenje. Brzina sušenja
r se definiše kao promena srednjeg sadržaja vlage X u jedinici vremena i to kao
pozitivna veličina:

152
 r=−
dX
dt
(s )
−1
(7.60)

Do izraza za brzinu sušenja se može doći metodom limitirajućeg stadijuma (Pogl. 2.5)
pod uslovom da neki, izrazito spor elementarni stadijum, kontroliše brzinu sušenja
U eksperimentalnim istraživanjima su uočeni sledeći periodi ili faze u procesu
sušenja kapilarno-poroznih materijala (Valent, 2001; Toledo, 2007):
1. Period konstantne brzine sušenja;
2. Prva faza opadajuće brzine sušenja;
3. Druga faza opadajuće brzine sušenja.
U prvoj fazi sušenja, spoljnja površina materijala je prekrivena filmom vode
(slobodna vlaga, čija je aktivnost aw = 1 , vidi duž CD na Sl.7.1) koja isparava i brzina
sušenja je limitirana brzinom prelaza toplote sa vazduha na materijal. Ona traje dok
vlažnost materijala ne padne na vrednost koja se naziva kritična vlažnost, ispod koje
površina materijala nije više potpuno prekrivena filmom vode. U periodu konstantne
brzine sušenja, temperatura materijala je jednaka temperaturi adijabatskog zasićenja,
odnosno temperaturi vlažne kugle termometra Tw vazduha za sušenje, tj. sva dovedena
toplota se troši na isparavanje vode.
Ispod kritične vlažnosti počinje druga faza sušenja, u kojoj brzina sušenja opada sa
vremenom, tj. sa smanjenjem vlažnosti materijala. I dalje je voda u materijalu slobodna
( aw = 1 ), ali njena difuzija ka površini postaje limitirajući stadijum u složenom procesu
sušenja. Temperatura materijala je nešto viša od temperature vlažne kugle termometra
za vazduh. Ova faza traje dok vlažnost materijala ne opadne do maksimalne higroskopne
vlažnosti (tačka C na Sl.7.1), koja se naziva i druga kritična vlažnost.
Ispod druge kritične vlažnosti, brzinu sušenja ograničava difuzija vlage koja je
bila vezana višeslojnom adsorpcijom i kapilarnom kondenzacijom, pri čemu vlaga
pretežno difunduje u parnom stanju. Kako je difuzija vezane vlage sporija od difuzije
slobodne vlage, u ovoj fazi brzina sušenja brže opada sa opadanjem sadržaja vlage u
materijalu, nego u prethodnom periodu. U ovoj trećoj fazi sušenja, temperatura
materijala se približava temperaturi vazduha za sušenje.
Konačno, brzina sušenja pada na nultu vrednost kada se uspostavi
trermodinamička ravnoteža tj. kada se vlažnost materijala svede na onaj nivo koji je u
ravnoteži sa relativnom vlažnošću vazduha za sušenje (tačka na sorpcionoj izotermi).
Radi ispitivanja kinetike sušenja, mere se sadržaji vlage u materijalu u pojedinim
momentima tokom sušenja i zamišljena kriva koja prolazi kroz eksperimentalne tačke,
odnosno najbliže njima (u skladu sa principom najmanjih kvadrata, dodatak D) naziva se
kriva sušenja. U skladu sa definicijom (7.60), brzine sušenja u pojedinim momentima
dobijamo diferenciranjem raspoloživih podataka. Na Slici 7.6, dati su eksperimentalni
podaci za sušenje kriški jabuka u nezasićenom vazduhu (Toledo, 2007, E12.12).
Zapažamo da prvih 5 eksperimentalnih tačaka na slici približno leže na pravoj, tj. da u
početnom periodu vlažnost opada linearno sa vremenom. To znači da je, u skladu sa
definicijom (1), brzina sušenja u tom periodu konstantna - ne zavisi od sadržaja vlage.
Njenu vrednost rc procenjujemo izračunavanjem nagiba prave provučene najbliže tim
tačkama, metodom najmanjih kvadrata.

153
 6

4
Vreme t u min
X

0
0 10 20 30 40 50 60 70
t

Slika 7.6. Sadržaji vlage (kg po kg suve materije)u toku sušenja kriške jabuke

Konstantna brzina sušenja

U periodu konstantne brzine sušenja, r = rc , ona je određena brzinom prelaza toplote

sa vazduha na površinu materijala i može se izračunati iz toplotnog bilansa: količina
toplote utrošena na isparavanje slobodne vode sa površine, tačno je jednaka fluksu prelaza
toplote sa vazduha temperature Tv na površinu temperature Tw :

rc msm ∆hwisp = rc ρ smV∆hwisp = α (Tv − Tw ) A (W ) (7.61)

gde su,
rc − brzina sušenja, kg w ( kg sm ⋅ s )

msm − masa suve supstance u materijalu, kg

V − zapremina materijala, m 3
ρ sm - gustina suve supstance u materijalu, kg m 3

∆hwisp − latentna toplota isparavanja vode na temperaturi površine,

J kg
A − spoljnja površina materijala, izložena dejstvu vazduha, m 2
Iz (7.61) dobijamo traženu konstantnu brzinu sušenja:

154
 α (Tv − Tw )
rc = s (7.62)
ρ sm ∆hwisp

s = A V − specifična površina sušenja, m −1

Ako se temperatura vazduha Tv menja duž površine od Tv,1 do Tv,2, kao temperaturna
razlika u broiocu, koristi se srednja logaritamska razlika temperatura:

(Tv ,1 − Tw ) − (Tv, 2 − Tw )
∆Tsr =
T −T
(7.62a)
ln v ,1 w
Tv , 2 − Tw

Izrazi za specifičnu površinu sušenja za tela pravilnog geometrijskog oblika, za

slučaj da su sa svih strana izložena dejstvu vazduha za sušenje, dati su u Tabeli 7.1

Tabela 7.1.- Specifične površine

Telo: Specifična površina sušenja:

Kocka, ivice L 6
s=
L
Lopta, prečnika R 3
s=
R
Kratak cilindar, poluprečnika R 2 R
s= 1 + 
i visine H R H 
Dugi cilindar, poluprečnika R 2
s=
R
1 1 1
s = 2 + + 
Kvadar, dimenzija a × b × c
a b c
Sloj materijala velike površine i 2
debljine L s=
L

U slučaju da materijal nije izložen dejstvu vazduha sa svih strana, potrebno je

korigovati date formule, množenjem sa udelom površine izložene sušenju u ukupnoj
spoljnjoj površini materijala. Recimo, ako je sloj materijala, debljine L izložen sušenju
samo sa jedne strane, specifična površina sušenja će biti,

12 1
s= =
2L L

PRIMER 7.16. Kriške jabuka se suše u sloju debljine 0.5 in . Izmerena nasipna gustina
vlažnog sloja pri sadržaju vlage od 87% (vlažna osnova) je 35 lb ft 3 . Sloj se suši sa obe
strane vazduhom temperature Tv = 1700 F , čija je temperatura vlažne kugle termometra,
Tw = 100 0 F . Vazduh, normalnog pritiska, struji paralelno sa površinom sloja, brzinom od

155
3.65 m s . Za koeficijent prelaza toplote sa vazduha na površinu sloja, pri njegovom
strujanju paralelno sa slojem važi korelacija (Toledo, 1991):

α = 14.31G 0.8 , W ( m 2 K )

gde je G masena brzina strujanja u kg (m 2 s) . Latentna toplota isparavanja vode na

100 0 F je 1037 BTU lb . Proceniti brzinu sušanja. (Mathcad P 7.16)

Opadajuća brzina sušenja u prvom i drugom periodu

Pogonska sila za proces sušenja je razlika aktuelnog sadržaja (srednjeg) vlage u

materijalu i ravnotežnog sadržaja vlage, koji zavisi od temperature i relativne vlažnosti
vazduha za sušenje (prema sorpcionoj izotermi). Tako bi se, u skladu sa pravilima
kinetike, izraz za brzinu sušenja mogao potražiti u obliku, koji važi za proces n-tog
reda:

r = k (X − X s )
n
(7.63)

i on se pokazao prihvatljivim, tj. u skladu sa rezultatima eksperimenata (Valent, 2001). U

jednačini (7.63), X ne predstavlja lokalni sadržaj vlage (u nekoj tački u sloju materijala
koji se suši) već 'ukupni', tj. srednji sadržaj vlage u materijalu: X = X . Konstanta brzine k
je funkcija temperature sloja (srednje temperatura sloja). Eksperimenti su pokazali da je za
tanke i rastresite porozne slojeve, red procesa sušenja približno jednak jedinici,
n ≈ 1 (Valent, 2001), tj. da je brzina sušenja linearna funkcija vlažnosti:

r = k ( X − X s ) = kX − kX s = kX + m (7.64)

Pošto u ovoj fazi sušenja, brzinu sušenja limitira unutrašnja difuzija vlage,
teorijski bi se mogao izvesti izraz za brzinu sušenja diferenciranjem funkcije X (t ) ,
dobijene iz rešenja matematičkog problema nestacionarne difuzije vlage u poroznom
sloju materijala koji se suši vazduhom. Radi pojednostavljenja izvođenja, poćićemo od
jednodimenzione difuzije vlage u sloju, jedn. (7.40-7.47), tj. od funkcije (7.45):

X (t ) = X s + θ ( Dwt L2 ) ⋅ ( X p − X s )
123
τ

gde je,

θ ( τ ) = 2∑
∞
[
exp − (i + 0.5) 2 π 2 τ ]
i =0 (i + 0.5) 2
π 2

Za veća bezdimenziona vremena τ , funkcija θ (τ) se može aproksimirati prvim članom

reda:

θ ( τ) ≈ 2
(
exp − π 2 τ 4
,
) τ > 0. 2
π2 4

156
što za srednju vlažnost u funkciji od vremena daje:

 π 2 Dw 
X (t ) = X s +  − t (X p − X s )
8
π2  4L 
exp 2

Preostaje da poslednji izraz diferenciramo:

 π 2 Dw   π 2 Dw  π 2 Dw X − X s π 2
= 2 (X p − X s ) − 
2 
 −
 4 L2   = − ( − )
dX 8 8
dt π  4L    π2 4 L2 X p − X s 8
exp t X p X s

−
dX
=r=
π 2 Dw
(X − X s ) = k (X − X s ) (7.65)
dt 4 L2

Dobili smo dakle izraz (7.64) i pokazali da je on konzistentan sa teorijom unutrašnje

difuzije vlage. Za konstantu brzine teorijski smo izveli:

π 2 Dw
k= (7.66)
4L2

Nakon što srednji sadržaj vlage u materijalu padne ispod druge kritične vlažnosti
(maksimalne higroskopne vlažnosti) mehanizam difuzije vlage u materijalu se menja, što
kao rezultat ima nižu vrednost efektivnog koeficijenta difuzije, Dw . Znači da se nagib i
odsečak u pravolinijskoj zavisnosti (7.64) menjaju u posmatranoj kritičnoj tački i to tako
što se nagib tj. konstanta brzine sušenja smanjuje a odsečak povećava (smanjuje po
apsolutnoj vrednosti). Promena nagiba tj. konstante brzine se može obrazložiti i na osnovu
analogije sa hemijskom kinetikom, tj. na bazi Arenijusovog zakona:

k = k0 exp( − E RTg ) (7.67)

U drugom periodu opadajuće brzine sušenja, počinje da se uklanja vlaga koja je vezana
adsorpcionim silama, što znači povećanje energije aktivacije E za oslobađanje vlage, a to
prema (7.67) znači smanjenje konstante brzine k.
Procenjivanje parametara u linearnom izrazu za brzinu sušenja (7.64) u prvom i
drugom periodu opadajuće brzine iz eksperimentalnih podataka o krivoj sušenja (vidi Sl.
7.6) zahteva sledeće korake:
1. Diferenciranje eksperimentalnih podataka koji pripadaju periodu opadajuće brzine
sušenja (dakle izuzimamo tačke koje pripadaju peridu konstantne brzine sušenja),
radi izračunavanja brzina sušenja u pojedinim momentima;
2. Formiranje tabele: vlažnost - brzina sušenja i ucrtavanje tačaka iz tabele u
dijagram;
3. Uočavanje 'tačke preloma' linearnog trenda, tj. približno lociranje druge kritične
tačke;
4. Izračunavanje traženih parametara: nagiba i odsečaka pravih koje fituju
dobijene podatke o brzinama u prvom i drugom periodu opadajuće brzine
sušenja

157
'Kritičan' korak u opisanom postupku je diferenciranje eksperimentalnih podataka,
koje je veoma osetljivo na greške merenja i odabrani postupak (vidi Dodatak B). Da bi se
u što većoj meri smanjio uticaj grešaka merenja, neophodno je na neki način 'uglačati'
(smooth) polazne podatke, tj. eliminisati u izvesnoj meri eksperimentalne greške. Jedan
način da se to postigne je:
1. Fitovanje podataka u oblasti opadajuće brzine sušenja, metodom
najmanjih kvadrata, polinomom odabranog stepena, odnosno definisanje jednačine krive
sušenja u toj oblasti u obliku polinoma Pm (t )
2. Izračunavanje traženih brzina diferenciranjem dobijenog polinoma.
Postoji neki optimalan stepen polinoma. Naime, ako je stepen polinoma suviše
mali, biće nizak kvalitet fitovanja, što će kao rezultat imati loše vrednosti izvoda. Ako je
pak stepen polinoma suviše velik (mala razlika broja tačaka i stepena polinoma), on
počinje da se ponaša slično interpolacionom polinomu tj. da 'vijuga' (vidi Dodatak B), što
kao rezultat opet ima loše procene izvoda. Kao kriterijum za izbor optimalnog stepena
polinoma može se usvojiti grafički kriterijum: u kojoj su meri izračunate tačke u
dijagramu vlažnost - brzina sušenja u skladu sa prihvaćenim matematičkim modelom
(7.64) za brzinu sušenja. Opisanom obradom podataka datih na slici 7.6 , uz korišćenje
polinoma 5. stepena za fitovanje podataka u periodu opadajuće brzine sušenja, dobijene su
tačke i odgovarajuće linije brzina sušenja, prikazane na Sl.7.7.

Slika 7.7. Brzine sušenja kriški jabuka dobijene iz eksperimentalnih podataka datih na
Slici 7.6.

158
PRIMER 7.17. Date su izmerene vlažnosti kriški jabuka u toku sušenja vazduhom
(Toledo, 2007, E12.12).
a) Proceniti brzinu sušenja u periodu njene konstantne vrednosti.
b) Odabrati opisanim postupkom optimalan stepen polinoma koji fituje eksperimentalne
tačke u periodu opadajuće brzine sušenja (Mathcad, P 7.17)

Tabela uz Primer 7.17.

t (min) X ( kg w kg sm ) t (min) X ( kg w kg sm ) t (min) X ( kg w kg sm )

0 5.78 25 1.90 50 0.63
5 5.08 30 1.51 55 0.50
10 4.25 35 1.15 60 0.41
15 3.40 40 0.99 65 0.34
20 2.55 45 0.79 70 0.28

Na Slici 7.8 , skiciran je dijagram zavisnosti brzine sušenja od sadržaja vlage, prema
izloženom matematičkom modelu. Označene su karakteristične tačke na pravim
linijama. U preseku produžetka prave linije, koja opisuje opadajuću brzinu u prvom
periodu r1 , sa apscisnom osom, dobija se prva rezidualna vlažnost X r ,1 , u kojoj bi
brzina sušenja postala jednaka nuli. U preseku produžetka prave linije za opadajuću
brzinu sušenja r2 u drugom periodu i apscisne ose dobija se druga rezidualna vlažnost
X r , 2 , koja je teorijski jednaka ravnotežnoj vlažnošti X s .

r
rc

r1 ( X ) = k1 X + m1

r2 ( X ) = k 2 X + m2

X
0
X r ,2 X r ,1 X c,2 X c ,1 X0

Slika 7.8. Brzina sušenja u funkciji od sadržaja vlage.

X 0 − početna vlažnost, X c ,1 − prva kritična vlažnost, X c , 2 − druga kritična vlažnost,
X r ,1 − prva rezidualna vlažnost, X r , 2 − druga rezidualna vlažnost

159
 U intervalu [X c ,1 , X 0 ] , gde je X 0 početni sadržaj vlage, brzina je opisana
horizontalnom pravom: r = rc . U intervalu ograničenom prvom i drugom kritičnom
tačkom, [X , X ] važi opadajuća linearna zavisnost sa nagibom k i konačno, u
intervalu [X , X ] , važi opadajuća linearna zavisnost sa nagibom
c,2 c ,1 1

r ,2 c,2 k 2 < k1 . Preko

karakterističnih tačaka, izrazi za brzine sušenja se mogu formulisati na sledeći način:

Period konstantne brzine sušenja,

r = rc = const., za X c ,1 < X ≤ X 0 (7.68a)

Prvi period opadajuće brzine sušenja,

r = r1 ( X ) =
rc
(X − X r,1 ), za X c,2 < X ≤ X c,1 (7.68b)
X c ,1 − X r ,1

Drugi period opadajuće brzine sušenja,

rc (X c , 2 − X r ,1 )
) (X − X r , 2 ) = ( (X − X r ,2 ),
r1 ( X c, 2 ) za X r ,2 < X ≤ X c ,2 (7.68c)
r2 ( X ) =
(X c , 2 − X r , 2 X c ,1 − X r ,1 )(X c ,2 − X r ,2 )

Na osnovu Slike 7.8, lako je izvesti sledeće formule za izračunavanje

karakterističnih tačaka iz prethodno, na opisan način izračunatih vrednosti konstantne
brzine sušenja rc , nagiba pravolinijskiih zavisnosti brzina sušenja u 1. i 2. periodu, k1 i k 2 i
njihovih odsečaka m1 i m2 . Naime, one pretstavljaju ili međusobne preseke pravih ili
preseke pravih sa X - osom. Tako imamo:

rc − m1
X c,1 = (7.69a)
k1
m − m2
X c,2 = 1 (7.69b)
k 2 − k1

m1
X r ,1 = − (7.69c)
k1
m
X r ,2 =− 2 (7.69d)
k2
Po pravilu, druga rezidualna vlažnost X r , 2 , koja je teorijski jednaka ravnotežnoj
vlažnosti, ima vrednost blisku nuli. Zbog grešaka u eksperimentalnim podacima, moguće
je kao rezultat fitovanja dobiti malu pozitivnu vrednost za odsečak m2 druge prave, što će
kao rezultat imati negativnu vrednost za X r , 2 . Pošto ona nema fizičkog smisla,
predlažemo da se u takvim slučajevima usvoji nulta vrednost odsečka, tj. X r , 2 = 0 i da se
potom ponovo izračuna nagib druge prave k 2 , metodom najmanjih kvadrata, kao nagib
prave koja prolazi kroz koordinatni početak (vidi primer D.5) i sa tom vrednošću izračuna
X c, 2 formulom (7.69b).

160
 Treba napomenuti da se pri sušenju nekih materijala ne uočava drugi period
opadajuće brzine sušenja, tj. da postoji samo jedna kritična vlažnost, kao i jedna
rezidualna vlažnost, jednaka ravnotežnoj vlažnosti materijala:

X c ,1 = X c , X r ,1 = X r = X s

Tada, u oblasti X c < X ≤ X 0 važi jedn.(7.68a), a u oblasti X r < X ≤ X c :

r( X ) =
rc
( X − X r ), Xr < X ≤ Xc (7.70)
Xc − Xr

Izračunavanje vremena sušenja iz brzine sušenja

Ukupno vreme sušenja τ , potrebno da bi se sadržaj vlage od početnog X 0 sveo na

zadati X z , procenjujemo kao zbir tri vremena:

τ = τ c + τ1 + τ 2 (7.71)

τ c − trajanje početne faze u kojoj je brzina sušenja konstantna

τ1 − trajanje prve faze opadajuće brzine sušenja
τ 2 − vreme potrebno da se, tokom druge faze opadajuće brzine
sušenja, sadržaj vlage svede na zadati nivo X z

Polazeći od definicije brzine (7.60), pojedina vremena dobijamo integracijom, kao,

∫ r ( x)
Xp
dx
Xk

gde je r (x) izraz za brzinu sušenja koji važi u posmatranom periodu (jedan od izraza
7.68a, b ili c) a X k i X p krajnji i početni sadržaj vlage za taj period. Na opisani način
izvodimo sledeće izraze za pojedina vremena u zbiru (7.71):

X 0 − X c ,1
τc = (7.72a)
rc

X c ,1 − X r ,1 X c ,1 − X r ,1
τ1 = ln (7.72b)
rc X c , 2 − X r ,1

(X − X r ,1 )( X c , 2 − X r , 2 ) X c , 2 − X r , 2
rc ( X c, 2 − X r ,1 )
τ2 = c ,1
ln (7.72c)
X z − X r ,2

gde su X 0 i X z polazni i krajnji - zadati sadržaj vlage.

161
 U slučaju da postoji samo jedan period opadajuće brzine sušenja, vreme sušenja je
jednako zbiru,

τ = τ c + τ1 (7.73)

gde se τ c računa po formuli (7.72a), a τ1 kao:

Xc − Xr Xc − Xr
τ1 = ln (7.74)
rc Xz − Xr

PRIMER 7.18. Iz podataka datih u prethodnom primeru, proceniti vreme sušenja da bi se

sadržaj vlage sveo od početnog X 0 = 5.78 do X z = 0.15 (Mathcad,. P 7.18)

7.5 Primena kinetičkih podataka u proračunu sušnice

Na Slici 7.9, data je šema tokova materijala koji se suši i vazduha za sušenje u
konvektivnoj kontinualnoj suprotno-strujnoj sušnici sa pokretnom trakom (belt dryer).
Naznačene su i ulazne i izlazne vlažnosti vazduha i materijala, kao i pozicija na kojoj
vlažnost materijala dostiže kritičnu vrednost ispod koje brzina sušenja opada sa vlažnošću
i sama kritična vlažnost materijala X c . Na toj poziciji, vlažnost vazduha je χ c . Tako ćemo
sušnicu da podelimo na dve zone:
• 1. zona u kojoj brzina sušenja materijala ne zavisi od njegove vlažnosti;
• 2. zona u kojoj brzina sušenja opada sa opadanjem vlažnosti materijala
Radi pojednostavljenja problema, pretpostavićemo da postoji samo jedan period
opadajuće brzine sušenja u toku kretanja materijala kroz drugu zonu.

1. zona 2. zona

χ2 χ1 vazduh

χ = χc
X1 X2
materijal

X = Xc

Slika 7.9. Šema konvektivne suprotno-strujne sušnice

Vreme boravka materijala u kontinualnoj konvektivnoj sušnici se uzima

jednakim izračunatom vremenu sušenja iz kinetičkih podataka (jedn. 7.71-7.74). Vreme
boravka, s druge strane, povezuje kapacitet sušnice (ukupna masa materijala u sušnici) i
njenu proizvodnost (maseni protok suve materije):

162
 M sm
msm = ,
τ

odnosno:

M sm
τ= (7.75a)
msm

M sm − ukupna masa suve materije u sušnici, kg

msm − maseni protok suve materije, kg s
Takođe, vreme boravka je jednako odnosu dužine sušnice (komore), i brzine kretanja
materijala kroz sušnicu:

L
τ= (7.75b)
w

L - dužina sušnice, m
w - brzina kretanja materijala kroz sušnicu, m s
Primena vremena sušenja u proračunu sušnice ilustrovana je sledećim primerom.

PRIMER 7.19. Potrebno je projektovati kontinualnu suprotnostrujnu sušnicu za sušenje

500 kg h vlažnog materijala od 60% do 10% vlažnosti (vlažna osnova). Ravnotežna vlaga
materijala za uslove u sušnici je 5% (vlažna osnova) a kritična vlažnost je 30% (vlažna
osnova). U prethodnim istraživanjima, pokazalo se da postoji samo jedan period
opadajuće brzine sušenja.Za sušenje se koristi vazduh temperature 660 C sa temperaturom
vlažne kugle termometra Tw = 30 0 C , a na izlazu iz sušnice, vazduh treba da ima relativnu
vlažnost 0.4. Pretpostaviti adijabatsko vlaženje vazduha u sušnici. Vlažan materijal ima
gustinu 920 kg m 3 . Materijal prolazi kroz tunel sušnice u kolicima koja sadrže po 14
tacni od kojih je svaka široka 122 cm, dugačka (dimenzija u pravcu ose tunela) 76 cm i
duboka 5cm. Rastojanje između tacni je 10 cm. Debljina sloja materijala u tacnama je
0.5in. Razmak između kolica u tunelu je 30cm. Površina poprečnog preseka tunela je 2.93
m 2 . Izračunati,
a) Konstantnu brzinu sušenja i ukupno vreme sušenja materijala.
b) Dužinu tunela. (Mathcad, fajl P 7.19)

Površina sušenja i vreme boravka materijala u suprotno-strujnim

konvektivnim sušnicama

U prvoj zoni sušnice (Sl.7.9), površina materijala je prekrivena filmom vode, pa je

količina uklonjene vlage iz elementarne količine materijala, čija je površina sušenja
jednaka dA :

(
dmw = βw χ 0 − χ dA ) (7.76)

163
 ( )
gde su,
βw − koeficijent prelaza pare, kg m 2 s

χ 0 − vlažnost zasićenog vazduha na temperaturi materijala;

χ − vlažnost struje vazduha na posmatranoj poziciji

Istu količinu vlage prima vazduh, pa imamo:

(
dmw = msv dχ = βw χ 0 − χ dA)
gde je,
msv − maseni protok suvog vazduha, kg s

Integracijom poslednje jednačine u granicama χ 2 do χ c dobijamo ukupnu površinu

sušenja u prvoj zoni sušenja:

msv χ 0 − χ c
A1 = ln (7.77)
βw χ 0 − χ 2

χ 2 − vlažnost vazduha na izlazu iz sušnice

χ c − vlažnost vazduha na granici između zona (vidi Sl. 7.9)

Da bi smo izračunali površinu sušenja u drugoj zoni sušnice, poćićemo od bilansa

vlage: količina vlage koju u jedinici vremena primi vazduh, tačno je jednaka količini vlage
uklonjenoj iz materijala u jedinici vremena:

dmw dX dχ
= −msm = msv (7.78)
dt dt dt

gde je,
msm − maseni protok suve materije u materijalu, kg s

Promena vlažnosti materijala u jedinici vremena jednaka je brzini sušenja sa negativnim

predznakom, za koju važi jedn. (7.70):

−
dX
= r( X ) =
rc
(X − X r ) (7.79)
dt Xc − Xr

Iz poslednje dve jednačine sledi,

X − Xr dχ
msm rc = msv (7.80)
Xc − Xr dt

Treba imati u vidu da se vrednost konstantne brzine sušenja rc , koja figuriše u

poslednjim dvema jednačinama) menja duž zone jer je definisana fluksom vlage u
skladu sa jedn.( 7.76):

164
 dmw
dt
= − msm
dX
dt
= msm rc = βw χ 0 − χ
dA
dt
( ) (7.81)

Iz poslednje dve jednačine dobijamo:

X − Xr
Xc − Xr
βw χ 0 − χ (
dA
dt
= msv
dχ
dt
)
odnosno,

βw dχ
( X c − X r )msv
dA =
( X − X r ) χ0 − χ ( ) (7.82)

Da bi smo mogli da izvršimo integraciju, neophodno je eliminisati vlažnost materijala X

koja se menja duž zone, tj. izraziti je preko vlažnosti vazduha. Vezu između te dve
vlažnosti daje materijalni bilans vlage za posmatranu zonu:

msm ( X − X 2 ) = msv (χ − χ1 )

iz koga sledi,

X = X 2 + qvm (χ − χ1 ) (7.83)

gde je,

qvm = msv msm (7.83a)

odnos masenih protoka suvog vazduha i suve materije. Smena (8.83) u (7.82) daje:

βw dχ
( X c − X r )msv
dA = 0
( )
χ − χ [ X 2 − X r + qvm (χ − χ1 )]

i ako uvedemo veličinu u, koja predstavlja razliku vlažnosti i rezidualne vlažnosti

materijala,

u = X − Xr (7.84)

dobijamo,

βw dχ
uc msv
dA = 0
( )
χ − χ [u2 + qvm (χ − χ1 )]
(7.85)

Rezultat integracije poslednje jednačine u granicama χ1 do χ c , daje ukupnu površinu

sušenja u drugoj zoni:

[u2 + qvm (χc − χ1 )] χ0 − χ1 ( )

A2 =
[ ( )] ( )
uc msv
ln (7.86)
βw u 2 + qvm χ 0 − χ1 u2 χ 0 − χc

gde su,

165
 uc − razlika kritične i rezidualne vlažnosti materijala;
u 2 − razlika izlazne vlažnosti materijala i rezidualne vlažnosti.
Jednačina (7.86) se može nešto uprostiti imajući u vidu vezu između veličina u2 i uc ,

uc = u 2 + qvm (χ c − χ1 ) (7.87)

koju dobijamo primenivši jedn. (7.82) na kritičnu tačku. Tako je konačan rezultat:

(
uc χ 0 − χ1 )
A2 =
[ ( )] ( )
uc msv
ln (7.88)
βw uc + qvm χ 0 − χ c u2 χ0 − χc

Ukupnu površinu sušenja A dobijamo kao zbir:

A = A1 + A2 (7.89)

Ona definiše vreme boravka materijala u sušnici relacijom:

A
τ= (7.90)
msm s

gde je s specifična površina kontakta materijala sa vazduhom u sušnici, ili specifična

površina isparavanja, definisana kao površina kontakta po kg suve materije.

PRIMER 7.20 U suprotno-strujnoj konvektivnoj sušnici, suši se materijal od 50% do

3.5% vlage (vlažna osnova). Kapacitet sušnice je 2260 kg h vlažnog materijala.
Specifična površina isparavanja za dati materijal je 0.0615 m 2 kg . Kritična vlažnost
materijala je 20%, a ravnotežna vlažnost na uslovima sušenja 1.5% (vlažna osnova).
Temperatura i relativna vlažnost vazduha na ulazu su: Tv ,1 = 200 C , ϕ1 = 0.5 , a na izlazu:
Tv , 2 = 630 C , ϕ1 = 0.2 . Vlažnost zasićenog vlažnog vazduha na temperaturi materijala je
χ 0 = 0.0495 Koeficijent prelaza vlage sa površine materijala u vazduh ima vrednost
βw = 129 kg (m 2 h) . Izračunati vreme boravka materijala u sušnici . (Mathcad,. P 7.20)

ZADACI

7.1. Pored Haslijeve jednačine (Primer 7.2), može se u literaturi naći još izvestan broj
empirijskih izraza za sorpcione izoterme. Navodimo sledeće tri jednačine:

Hendersonova: ( )
aw = 1 − exp − aX sb , a, b > 0

 a 
X s = a w  + b
 1 − aw 
Osvinova (Oswin) :

Smitova (Smith) : X s = a − b ln(1 − aw )

166
a) Odrediti pomoću grafičkog kriterijuma koja od te tri jednačine najbolje fituje date
podatke (Toledo, 2007, P 12.10) o sorpcionoj izotermi šargarepe?
b) Izračunati parametre u odabranoj jednačini i uporediti je sa GAB jednačinom u pogledu
kvaliteta fitovanja datih podataka..

Tabela uz Zadatak 1.

aw : 0.02 0.04 0.06 0.08 0.10 0.12 0.14 0.16 0.18 0.20

X s : 0.0045 0.009 0.0125 0.016 0.019 0.0225 0.025 0.028 0.031 0.034

7.2. Formulisati jednačinu koja definiše liniju konstantne relativne vlažnosti ϕ u T − χ

dijagramu vlažnog vazduha. Specijalno, kako glasi jednačina ϕ - linije za zasićen vazduh?
7.3. Formulisati jednačinu prave linije Tw = const. u T − χ dijagramu vlažnog vazduha.
7.4. Rešiti Primer 7.5 u Mathcad-u.
7.5. Naći temperaturu rose za vazduh temperature 40 0 C i relativne vlažnosti ϕ = 0.8 .
7.6. Temperatura suve kugle termometra je 40 0 C , a temperatura vlažne kugle 35 0 C .
Odrediti relativnu vlažnost vazduha, normalnog pritiska.
7.7. Izračunati entalpiju i sadržaj vlage vazduha temperature 60 0 C i rel. vlažnosti
ϕ = 0.3 , na normalnom pritisku.
7.8. Vazduh normalnog pritiska, temperature 24 0 C i relativne vlažnosti ϕ = 0.7 se zagreva
u grejaču do 90 0 C . Izračunati entalpiju i vlažnost vazduha koji izlazi iz grejača.
7.9. Vazduh normalnog pritiska, temperature 25 0 C i relativne vlažnosti 50% se zagreva
do 175 0 C . Odrediti relativnu vlažnost i temperaturu vlažne kugle zagrejanog vazduha.
7.10. Na normalnom pritisku, meša se 0.15 kg s pregrejane pare, temperature 400K sa
5 kg s vazduha, temperature 320K i vlažnosti 20%.
a) Izračunati temperaturu, entalpiju i vlažnost rezultujuće struje vlažnog vazduha
b) Koliko bi bilo potrebno pregrejane pare, da bi se postigla temperatura rezultujućeg
vazduha od 330K?
7.11. U sušnici kapaciteta 1000 kg h vlažnog materijala, suše se šljive od 13.5% do 6.5%
vlage (vlažna osnova). U predgrejač ulazi vazduh temperature 250 C sa 0.01kg vlage po
kilogramu suvog vazduha. Iz sušnice vazduh izlazi sa temperaturom 510 C i relativnom
vlažnošću od 50% . Izračunati,
a) Potrebnu količinu vazduha,
b) Potrošnju suvo-zasićene pare, pritiska 2.5 bar
7.12. U komori za sušenje raspršavanjem, kapaciteta 600 kg h uklonjene vlage, dovodi se
već upareno mleko temperature 430 C i suši se od 60% vlage do 4% (vlažna osnova).
Vazduh ulazi u predgrejač sa temperaturom 20 0 C i relativnom vlažnošću od 70% , a
izlazi sa temperaturom 1600 C . Vazduh izlazi iz sušnice sa vlažnošću : 0.041 . Odrediti,

167
a) Ulazni protok mleka
b) Potrebnu količinu suvozasićene pare ( ps = 3 bar ) za zagrevanje vazduha
c) Temperaturu vazduha na izlazu iz sušnice.
7.13. U komoru za sušenje raspršavanjem, kapaciteta 6.9 lb h vlažnog materijala, uvodi se
materijal sa 97.8% vlage (vlažna osnova) i suši do 5.5% vlage (vlažna osnova). Spoljašnji
vazduh, temperature 26.1 0 C i vlažnosti 20% se pre uvođenja u sušnicu zagreva do 200 0 C .
Temperatura izlaznog vazduha je 93.3 0 C . Izračunati,
a) Količinu vlage koja se ukloni u jedinici vremena i vlažnost izlaznog vazduha
b) Protok suvog vazduha i utrošak toplote za idealnu sušnicu.
c) U istoj sušnici, suši se materijal od 98% do 2% vlage (vlažna osnova). Protok suvog
vazduha ostaje isti, a temperatura ulaznog vazduha se podigne na 226.7 0 C . Relativna
vlažnost izlaznog vazduha ostaje na istom nivou. Izračunati kapacitet sušnice po vlažnom
materijalu i utrošak toplote.
Proračun izvršiti na dva načina: 1) koristeći uslov jednakosti temperatura vlažnog
termometra, 2) koristeći uslov jednakosti entalpija.
7.14. U sušnici se suši 100 lb h voća od 90% do 10% vlage (vlažna osnova) u zimskim
uslovima, kada spoljnji vazduh ima temperaturu 10 0 F i 100% vlažnost, a izlazni vazduh
ima temperaturu 100 0 F . Ulazni vazduh se uvodi u sušnicu sa temperaturom od 150 0 F .
a) Do koje vlažnosti se osuši u datoj sušnici voće u letnim uslovima, kada spoljašnji
vazduh ima temperaturu 90 0 F i vlažnost 80%, a temperatura ulaznog vazduha i vlažnost
izlaznog vazduha se održavaju na istom nivou kao u zimskom periodu? Kapacitet sušnice
po vlažnom materijalu i utrošak suvog vazduha ( kg s ) ostaju isti.
b) Uporediti utroške toplote u letnjem i zimskom režimu.
U proračunu koristiti uslov jednakosti temperatura vlažnog termometra.
7.15. Na predgrevanje se dovodi 1800 m 3 h vazduha, temperature 18 0 C i relativne
vlažnosti 50% . Nakon predgrevanja do 140 0 C , on prolazi kroz prvu sekciju sušnice i
napušta je sa relativnom vlažnošću od 60%. Nakon toga se zagreva do 140 0 C i prolazi
kroz drugu sekciju i izlazi sa relativnom vlažnošću od 60%. Proceniti,
a) Ukupnu potrebnu energiju za predgrevanje vazduha (W)
b) Uklonjenu vlagu iz materijala koji se suši, po času.
U proračunu koristiti uslov jednakosti temperatura vlažnog termometra.
7.16. U idealnoj sušnici sa recirkulacijom vazduha, spoljnji vazduh (T = 250 C , χ = 0.015)
i povratni vazduh se mešaju u odnosu 1 : 3 (količine suvog vazduha) i u predgrejač uvodi
ukupno 40000 kg h suvog vazduha. Izlazni vazduh iz sušnice ima relativnu vlažnost
70% i temperaturu 430 C . Materijal se suši od 60% do 25% vlage (vlažna osnova). Za
zagrevanje vazduha se koristi suvozasićena para pritiska 2.2 bar. Izračunati,
a) Kapacitet sušnice po osušenom materijalu
b) Potrošnju pare.

168
7.17. U dvostepenu idealnu sušnicu se uvodi 2000 kg h vlažnog materijala i suši se od
55% do 25% vlage (vlažna osnova). Spoljnji vazduh je temperature 180 C i relativne
vlažnosti 60% . Na ulazu u I stepen, vazduh se zagreva u kaloriferu do 90 0 C , a na ulazu u
II stepen, dogreva do 700 C . Temperatura vazduha na izlazu iz I i II stepena je 50 0 C .
Izračunati potrošnju vazduha i toplote. U proračunu koristiti uslov jednakosti entalpija.
7.18. U četvorostepenoj sušnici, kapaciteta 1000 kg h vlažnog materijala, suši se kazein
sa 60% vlage do 12% vlage (vlažna osnova). Maksimalna dozvoljena temperatura
vazduha za sušenje je 800 C . Temperatura spoljašnjeg vazduha je 20 0 C , a relativna
vlažnost 70% . Vazduh izlazi iz svakog od stupnjeva sa temperaturom 550 C . Izračunati
potrebnu količinu vazduha i potrošnju grejne pare ( ps = 2.5bar ) , ako toplotni gubici
iznose 10% .U proračunu koristiti uslov jednakosti entalpija.
7.19. Formulisati matematički model izotermske difuzije vlage u sloju debljine L, ako su
otpori unutrašnjoj i spoljašnoj difuziji vlage istog reda veličine i to ako je sloj izložen
dejstvu vazduha za sušenje: a) sa obe strane; b) samo sa jedne strane.
7.20. Koristeći analogiju sa nestacionarnom kondukcijom toplote, formulisati
diferencijalnu jednačinu u bezdimenzionom obliku za izotermsku difuziju vlage kroz
porozno telo oblika sfere i to za slučajeve a) umerenih i b) vrlo velikih Biot-ovih
difuzionih brojeva.
7.21. Izvesti izraz za dvodimenzionalni profil sadržaja vlage X ( x, y ) u komadu materijala
oblika dugog štapića preseka dimenzija a × b , pri sušenju vazduhom sa svih strana, uz
pretpostavke: (1) izotermičnost procesa, (2) otpor unutrašnjoj difuziji vlage je daleko veći
od otpora spoljašnjoj difuziji, ako su Furijeovi brojevi za oba koordinatna pravca x i y ,
a) Manji od 0.2; b) Veći od 0.2

7.22. Izvesti formulu (7.54) i to: a) Polazeći od jedn. (7.53); b) Primenujući princip
superpozicije
7.23. Komadići banane, debljine 3mm se suše vazduhom rel. vlažnosti 5%
( X s = 0.0017) u procesu proizvodnje banana čipsa. Dobijeni su sledeći eksperimentalni
podaci o sadržaju vlage u komadićima banane, u toku sušenja, pri čemu su merenja počela
od momenta, kada je sadržaj vlage bio 1.5 kg kg suve materije .
Tabela uz Zadatak 7.23

t, min 5 10 15 20 30

Xs 0.536 0.252 0.110 0.047 0.015

Proceniti koeficijent difuzije vlage pri sušenju.

7.24. Kockice nekog povrća, veličine 1cm, sušene su vazduhom rel. vlažnosti 4%
( X s = 0.0015) . Mereni su sadržaji vlage od momenta kada je vlažnost bila
1.8 kg kg sm (Tabela). Proceniti koeficijent difuzije vlage pri sušenju povrća.

169
 Tabela uz Zadatak 7.24

t, min 5 10 20 30 40

Xs 0.82 0.54 0.29 0.13 0.082

7.25. Komadići nekog povrća, oblika dugih štapića preseka 1 cm × 1.5 cm , suše se u
vazduhu relativne vlažnosti 5% ( X s = 0.019) . Početni sadržaj vlage je
1.5 kg kg sm .Koeficijent difuzije vlage u toku sušenja je Dw = 5.3 × 10 −9 m 2 s .
Pretpostavljajući izotermičnost i vrlo veliki Biot-ov difuzioni broj,
a) Izračunati sadržaj vlage nakon: (1) 15 min sušenja, (2) 45 min sušenja, koristeći pri
tom ako je opravdano, aproksimativno rešenje modela;
b) Izračunati potrebno vreme sušenja, da bi se sadržaj vlage sveo na
0.1 kg kg suve materije
7.26. Dati su eksperimentalni podaci, dobijeni pri sušenju nekog prehrambenog proizvoda
gustine 947 kg m 3 i vlažnosti 89.7% (vlažna osnova), u sloju debljiine 2.5cm . Sušenje je
izvedeno pri brzini vazduha od 65 m s , temperature 82 0 C i normalnog pritiska.
Temperatura vlažne kugle termometra za vazduh bila je 430 C .
Tabela uz Zadatak 7.26

t, min 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

masa,kg 24.0 17.4 12.9 9.7 7.8 6.2 5.2 4.5 3.9 3.5

a) Formulisati kinetički model sušenja pri čemu diferenciranje podataka treba izvesti
diferenciranjem odgovarajućeg: 1) kubnog splajna (pspline), 2) polinoma 5. stepena.
b) Proceniti neophodno vreme sušenja proizvoda od 91% do 12% (vlažna osnova) vlage, u
sloju debljine 2.5cm. Uporediti rezultate dobijene iz modela a1) i a2)
c) Proceniti za koliko se vreme sušenja menja, ako se materijal suši u sloju debljine 3.5cm,
koristeći model a2).
7.27 200 lb h materijala sa 80% vode se suši do 30% vode u kontinulanoj suprotno-
strujnoj sušnici sa trakom (belt dryer). Gustina suve materije u materijalu je 12 lb ft 3 .
Ulazni vazduh, dobijen predgrevanjem spoljašnjeg vazduha temperature 80 0 F i vlažnosti
80%, ima temperaturu 180 0 F . Vazduh izlazi iz sušnice sa vlažnošću od 60%. Kritična
vlažnost materijala je 28%(vlažna osnova). Sušnica je široka 4ft, a debljina sloja na traci je
2in. Rastojanje od vrha sloja materijala do plafona sušnice je 10in. Izračunati,
a) Brzinu sušenja materijala u sušnici;
b) Dužinu sušnice;
c) Brzinu kretanja trake.

170