Sad znamo kakva je priroda sekundarne regulacije, tj odakle se vrsi I kako se vrsi ostaje nam samo da

odgovorimo na pitanje KO VRSI SEKUNDARNU REGULACIJU?

Mi znamo da kazemo regulaciona elektrana. Da bi ona ispunila taj uslov tj da bi bila regulaciona
elektrana mora da ispuni neki kriterijume.

Prvi kriterijum je da je osposobljena za sekundarnu regulaciju, nije dovoljno da ima karaktteristike u

smislu dovoljan protok brzine,pustanje snage itd nego da ima tehnicke mogucnosti. Npr, Perucica je
tek prije par godina tehnicki komunikaciono,upravljacki osposobljena da bude regulacion elektrana
(zatvorena povratna sprega sa visokom pouzdanoscu). To fali Pivi.

Prvo I najvaznije pitanje je regulacioni opseg. Da bismo mogli da vrsimo regulaciju, moramo da
obezbedimo dovoljno regulacione snage,da imamo opseg regulacije u plusu I munusu, u svakom
sekundu moramo da imamo raspolozivi broj MW da povecamo ili spustimo proizvodnju, to je
balansna elektrana(regulacija). Kako odrediti koliko to treba da bude? To je vezano za propise. To je
topla)rotirajuca) rezerva, nesto sto je vec sinhronizovano, lai koliko? To se porpisuje pravilima u
interkonekciji, ali u najuzem mogucem smislu to zavisi od opterecenja, od vrsne snage. Za odredjenu
vrsnu snagu moramo da imamo tacni procenat odredjene vrsne snage raspolozive za plus ili minus.

Ali, nije ekonomicno stalno drzati raspolozivu regulacionu rezervu kao da ce da bude vrsna
snaga,nego se ta rezerva smanjuje kako se opterecenje smanjuje, vezana je za opterecenje, ali se
mora definisati gornja I donja granica. Kako se to definise? Kod nas je usvojena ova zakonitost.

Ta regulaciona rezerva dobija se na ovaj nacin prema ovom izrazu:

(4.65)

Toliko moramo u svakom satu da obezbjedimo regulacione reserve. Nas trenutni vrh u CG je
650MW, koeficijent a je neki empirijski koeficijent,I on se kod nas uzima kao 3,sto je manji
koeficijent a,manja ce I biti rezerva,sto je bolje po nas, jer se baca manje energije. Ali ne smijemo ici
ni premalo,jer se mor zadovoljiti sigurnost.

Mi sad definisemo tu rezervu, I ona je vezana za snagu. Mi odgovaramo prema maksimalnoj snazi, ali
kako opterecenje nije uvijek maksimalno, mi tu rezervu mozemo I da smanjimo za top opterecenje,a
li uvijek moramo imati kupljeno kao kada ce biti maksimalno.

Ono sto je problematicno, ako ne kupimo dovoljno sekundarne regulacione reserve, onda rizikujemo
da dodjemo u situaciju da budemo u plafonu te regulacione reserve, kad dodje do nekog
poremecaja,angazujemo maksimalno sto imamo, a treba nam jos. Signal koji se salje regulatorima
trazi vise nego sto je potrebno I mi smo u obavezi da dokupimo novo po veoma visokim cijenama ili
da platimo penala zbog loseg planiranja Sistema,zbog toga je vrlo vazno postovati ono sto je
propisano.

Kada pricamo o opsegu,opseg je bitan citave godine! U svakom satu. I regulaciona elektrana koja ne
radi citave godine nije uopste isplativa, kao npr gasne elektrane koje su mnogo brze, ali zato sto su
skupe koriste se obicno za slucaj vrsnih opterecenja, dje je velika razlika izmedju minimuma I
maksimuma,nas system nije takav. Perucica radi 11 od 12 mjeseci,

2. Pored opsega, vazno je za neku elektranu da bi bila regulaciona mora da obezbjedi BRZINU
PROMJENE TOG OPSEGA. Ta brzina regulacije se obicno mjeri u MW-min, Piva,Perucica, imaju vrlo
brzu promjenu snage, Pljevljima treba dva dana od 0-100MW maksimalne snage,nama to nista ne
znaci u relanom vremenu.

Ova brzina regulacije nam zavisi od brzine opterecenja. Zavisi od strmine karakteristika dijagrama
opterecenja. Brzinu definisemo prema nasim potrebama. Ta brzina zavisi od elektrane. Elektrane su
opremljene turbinskim regulatorom, ne mozemo reci da od turbinskog regulatora zavisi brzina jer
danas turbinski regulatri su svi isti,elektro-mehanicki I mogu brzo da odrade sve,imaju malu
vremensku konstantu, pitanje je da li sama elektrana ima psosobnost da brzo mmijenja snagu.

STa mora da bude ispunjeno kada pricamo o regulaciji:

-Adekvatni turbinski regulatori: Da je brzina odziva dovoljno velika. Savremeni turbinski regulatori svi
zadovoljavaju to.

-/Opseg regulacije

-Brzina regulacije

*Koje elektrane ispunjavaju ove kriterijume?

Kada je u pitanju pogodnost neke elektrane da bude regulaciona, mozemo istaci:

***Hidroagregati koji su sa visokim I srednjim padom, to su najbolje elektrane zato sto imamo
mogucnost da napravimo najvise snage. Vec one sa niskim padom nam nisu bas interesantne jer tu
zavisi od protok, a protok je promjenjiva kategorija, a nama treba akumulacija za regulaciju, a
akumulacione elektrane su najbolje jer imaju najkvalitetniju energiju, tj najskuplju, vrsnu. Tu idu:
-Peltovnove I Francisove turbine-Perucica, Piva. Perucica je derivaciono-akumulaciona elektrana, I
zbog toga nam je dobra za regulaciju. Kada bi samo zavisila od protoka onda nam ne bi bila
interesantna za regulaciju.

***Sto se tice turboagregata, pogotovo sa kondenzacionim turbinama su prihvatljive za regulaciju,

ali jet u vrlo vazno da imamo zadovoljavajucu brzinu. Mi npr kod TE,ona je turboagregat na fosilna
goriva, nemamo zadovoljavajucu brzinu. (2% instalisane snage po minutu) I plus ono sto je razlika u
odnosu na hidroagegate je sto je njihov regulacioni opseg uzivo,obicno ide +-10% oko radne snage,
me roa to da bude problematicno jer se turboagregati prave sa mnogo vecim snagama od
hidroagregata. Granice regulacionih opsega:

-Peltonova turbina (35-100%) cak ide I od 10%. Sve ove male elektrane su elektrane sa visokim
padom, do 100%. Mogu da rade sa malo vode bez problema.

-Francisova turbina ima adekvatni regulacioni opseg. (60-100%). Nasa Piva je sa Francisovim
turbinama I njen regulacioni opseg je ovaj jedan agregat Pive ima 120MVA, a njen minimum je
70MW. Ima regulacioni opseg od 70-114MW.

-Kaplanova turbina: one idu +-10% u odnosu na Pn u cijelom opsegu.

-HE sa propelernim turbinama to su bas stari agregati I ne primjenjuju se u regulaciji.

-Turboagregati (kondenzacioni) imaju +-10% od Pn za svaku tacku u random opsegu. Nasa TE je

minimum 150 MW. Nikad se ne voyi sa konstanom zato sto je cijena MW sa tom snagom mnogo
veca nego sa cijenom MW kada radi sa punom snagom.

-Nuklearne turbine,mada to I nije bas neka praksa osim u Francuskoj. Ona je poznata zemlja u sviejtu
da dominantno proizvodnju ima iz nuklearnih agregata. +-10% je dozvoljen opseg regulacije.
-Gasnoturbinske jedinice: Tesko da ih mozemo koristiti za regulaciju jer se one koriste samo za
pokrivanje vrhova,ukljuce se odrade to 15-20 minuta I iskljuce se, da bi neka elektrana bila
regulaciona,ona mora duzi period biti u mogucnosti na mrezi. Ova gasno-turbinska je preskupa, gas
je vrlo skup danas kao emergent za potrebe proizvodnje elektricne energije,jer je stepen efikasnosti
los, I konverzija elektricne energije, voda je dzabe I stepen iskoriscenja je 75,80 posto iz te primarne
mehanicke energije koju ima voda u elektricnu energiju.

-Za regulaciju, za regulacionu elektranu bolje izabrati vecu elektranu,nego manju jer tehnicko
opremanje elektrana za ucesce u sekundarnoj regulaciji vezano za jedinicu tj za agregat,nije vezano
za snagu, sva tehnicka oprema koja treba da se instalira da bi elektrana bila ukljcuena u sekundarnu
regulaciju je ista, bey obzira je li generator od 1 ili 100 MW. I HA je uvijek bolja opcija od
TA(termoagregat).

REGULACIJA NAPONA
Osnovna razlika izmedju ucestanosti I napona. Ucestanost je globalni parameter I sva regulacija o
kojoj smo pricali kada je ucestanost u pitanju je bila centralizovana, koordinisana. Napon je lokalnog
karaktera zato sto imamo vise naponskih nivoa,koji su preko transformatora galvanski odvojeni,koje
prigusava poremecaje koji se desavaju. I zbog toga imamo problem regulacije napona koja je vise
zonskog karaktera,cak I lokalnog tipa. U toj razlici protisticu I odredjene razlike u koncepciji Sistema
regulacije napona. Takodje, za razliku od f, napon mozemo da dozvolimo da se mijenja u malo sirem
opsegu od f. f mra da ostane u uskom opsegu zbog ocuvanja stabilnosti Sistema, odrzavanja
sinhronizma I sinhronizovanih generatorskih jedinica koje su u sistemu, dok napon ne mora biti bas u
toliko uskom opsegu, kada je napon u pitanju mozemo dozvoliti odredjena veca odstupanja napona
u odnosu na nazivnu vrijednost nego sto je to slucaj za nazivnu f.

Problemi sa naponima nastaju zbog DEBALANSA reaktivnih snaga,javljaju se razlike u zahtjevima

potrosaca,tokovi snaga se zatvaraju u datom vremenskom trenutku,mogu da prouzrokuju vece
reaktivne gubitke,a to je velika karakteristika vazdusnih vodova na prenosnim mrezama,koje imaju
vrlo izrazene reaktanse u odnosu na aktivni otpor. Prenos snage dugim prenosnim vodovima izaziva
gubitke reaktivne snage, a posljedicno I padove napona na pocetak I kraj dalekovoda. Tok reaktivne
snage kroz vazdusne vodove nama I nije bas povoljan, zbog toga se uvijek trudimo da velike
reaktivne potrosace primaknemo proizvodnji, da imamo neku reaktivnu proizvodnju. Mi napon
regulisemo kroz balansiranje reaktivne snage. Resursi sto se tice reaktivne snage sun am generatori,
transformatori, kompenzacioni sistemi, mreza kad je nisko opterecena.

Pratimo korake u pripremi pogona, ya sljedeci dan. Kod nas je factor snage potrosaca vrlo visok,
trudimo se da drzimo iznad 0,95. Nizi faktori snage su karakteristicni za industrijske pogone.

Zasto je bitno cuvati napon?

Prvi razlog je kvalitet ee, tu imamo odredjene obaveze koje su propisane. Potrosaci su nesto sto je
pristupnije u distributivnoj mrezi, ocuvanje napona u odgovarajucem ospegu je vise usmejerena ka
potrosacima,ne ka nekim tehnickim parametrima same mreze, dok na prenosnoj mrezi nema toliko
potrosaca I samim tim za prenosnu mrezu je od viseg interesa tehnicki pogon same mreze,misli se na
naponsku stablnost. Tu se razlikuju regulacija napona u distributivnoj I prenosnoj prezi,a kod
regulacije frekvencije je to sve isto. Upravo zbog toga sto je kod prenosne mreze stabilnost
kriterijum broj 1, desavace se da se naponi u prenosnoj prezi krecu u sirem procentu nego sto je to
slucaj za distributivnu mrezu.

Koja sun am sredstva za regulaciju napona?

Dvije velike grupe: Sredstva koja je bave proizvodnjom tj. Potrosnjom reaktivne snage…

2. Sredstva za preraspodjelu tokova reaktivne snage.

Kada je u pitanju prva grupa,najvazniji resurs je SINHRONI GENERATOR. On je glavni proizvljni resurs
kako za aktivnu, tako I za reaktivnu snagu. Pored sinhronog generatora, treba uzeti u obzir I sinhrone
kompenzatore, koji sun am takodje jedan vazan resurs koji se koristi,kod nas za sad jos nijedan nije
instaliran, alii su vazni zbog svojih dobrih regulacionih karakteristika. Imamo I neke pasivne
uredjaje,kakvi su kondenzatorske baterije, reaktori. Otocno su prikljuceni, prema zemlji. Ovdje je
navede linearno zasiceni reactor, misli se na prigusnicu koja je prikljucena otocno. Radi isto sto I
kond baterija,samo sto ona trosi reaktivnu snagu. To ce da obali napon,ali imamo negdje problem u
mrezi sa visokim naponom, pored njih treba spomenuti I najsavremenije uredjaje za regulaciju
napona, a to su STATICKI KOMPENZACIONI SISTEMI, koji nisu nista drugo nego kombinacija prva dva
pasivna elementa. Kombinacijom kond baterija I prigusnica,mozemo dobiti jedan kompleksan uredjaj
koji je pasivan,ali zbog mogucnosti energetske elektronike danas I mikroprocesorske tehnike
upravljanja I rgulacije mi mozemo kombinujuci njih da dobijemo jedan statican kompenzacioni
system koji se ponasa kao aktivni uredjaj za regulaciju napona. Ova dva uredjaja ne ucestvuju u
aktivnoj regulaciji,oni su pasivni uredjaji.

2. Grupa za preraspodjelu tokova reaktivne snage. Prvi resurs je REGULACIONI TRANSFORMATOR I u

prenosnoj mrezi svaki transformator je regulacioni, I to sa regulacijom pod opterecenjem. U
distributivnoj mrezi postoje takodje regulaconi transformatori,samo sto oni najcesce nisu najcesce sa
mogucnoscu regulacije pod opterecenjem I samim tim ne mogu aktivno ucesstvovati u regulaciji
napona. Imamo redne elemente (reaktori I staticni kompenzatori),sluze za preraspodjelu tokova
reaktivne snage.

Regulator regulacionog resursa--- Misli se na automatske uredjaje za regulaciju napona. Regulacioni

resurs nam je reaktivna snaga. Samo se tri uredjaj mogu prepoznati kao takva I to su brzi regulatori
napona tj. Pobude koji su instalirani kroz sinhroni generator I sinhroni kompenzator, tj. Motor. To su
najbrzi moguci regulatori koji danas postoje kada je regulacija u pitanju. Pored njih, imamo spore
regulatore regulacionih transformatora(imaju mogucnost regulacije pod opterecenjem),oni imaju
regulator. Ovdje treba da pravimo jasnu razliku. Naime,nije dovoljno kupiti regulacioni transfor da
bismo imali automatsku regulaciju napona pomocu tog regulacionog transformatora, taj transf kad
kupimo on ima neki motor,taj motor pomjera broj odcjepa na dugme,ali on samostalno to ne
radi,mora neko manuelno da dodje I pritisne I da pomjeri to,NEMA AUTOMATSKU REGULACIJU. Tu
nam je neophodan dodatni uredjaj,mozak operacije,koji je povezan sa transformatorom I on je
povezan sa mjerenjem napona da bi se napravola povratna sprega. Znaci, on mjeri napon, I ako
napon odstupa od neke podesene vrijednosti, on izdaje naredbu da ne bi covjek tamo isao I pritiskao
regulacionom transformatoru. Ali iupravo zbog te konekcije,on je brz sam po sebi,medjutim,
izvrsavanje njegove naredbe,tj kada on posalje signal regulacionom transformatoru promijeni
poziciju regulacionog odcjepa,e to je sporno, jer ima mehanike. Danas mozemo kupiti staticke
kompenzacione sisteme koji su pasivni elementi, kombinacija kondenzatora iprigusnica, koji su
povezani preko prekidaca, a prekicaci su tiristori kojima imamo mogucnost da upravljamo vrlo brzo.
Preko napajanja podesavamo kako ce I oni I sta da rade.

Kada su mreze najvisih mogucih napona u pitanju, osnovni resurs za regulaciju napona je SINHRONI
GENERATOR! Tj. Elektrane koje su prikljucene na taj naponski nivo, ne direktno, nego preko
transformatora. Kako se spustamo nize, tako se pojavljuju novi resursi. Tako da za neke mreze niskih
napona, pored sinhronih generatora koji su prikljuceni na taj naponski nivo, imamo mogucnost da
koristimo sinhrone kompenzatore, kako prelazimo na distribtivnu mrezu, tako se mogu pojaviti I
neke male elektrane koje mogu da ucestvuju u regulaciji napone. Ali prije svega, u distributivnoj
mrezi, osnovni resurs za regulaciju su baterije kondenzatora.

Staticki kompenzacioni sistemi se koriste najcesce kod nekih velikih industrijskih potrosaca koji imaju
neke velike potrebe za reaktivnom snagom koji mogu da variraju. Takav system ima VE Krnovo.
Imace I AV kabl prema Italiji.

HIJERARHIJA REGULACIJE NAPONA

Slicna je kao regulacija frekfrencije. Imamo primarni, sekundarni I tercijarni nivo. Ideja je, kod
primarne regulacije ista kao sto je kod primarne regulacije frekv, a to je da imamo automatsku
regulaciju napona. Medjutim , ti regulatori, koji su najcesce proporcionalnog dejstva, imaju
odredjenu staticku gresku, I nju uvijek treba ispraviti. Isprqavljamo je superponiranim dejstvom, I
zbog toga uz primarnu regulaciju postoji I sekundarna regulacija. Kod regulacije napona, ta
sekundarna regulaciju ovdje, za razliku od frekvencije je najcesce rucna! Moze da bude automatska
(u Francuskoj), ali rijetko. Zato sto regulacija napona nije centralizovana, nego je ostrvski podijeljena,
zonski. Tercijarna je offline proces. Zadatak tercijarne regulacije je ekonomija Sistema. Ideja je da se
napravi optimalni plan napona, dobre naponske prilike, a minimalni gubici. Njen zadatak je da izvrsi
koordinaciju sekundarne regulacije. Tercijarna regulacija da bi bila automatska, moguce je, moralo bi
da postoji neki softver koji bi radio proracun naponskih prilika citavom sistemu, I onda na osnovu
rezultata tog proracuna optimalnih tokova snaga I naponskih prilika, onda bi slao signale svim
regulatorima sekundarne reg, da automatski izvrse prepodesavanje primarnih regulatora koji postoje
u sistemu da bi dobili napon. OVAKO BI BILO IDEALNO;ALI JE TO TESKO IZVESTI. Kod nas to ne postoji
uopste, kod nas je tercijarna regulacija na nivou planiranja, rade se studijske analize I onda se
donese neka odluka. Sekundarna regulacija kod nas postoji, dispeceri je izvode rucno, podeseni su
primarni regulatori, I kad je odstupanje napona preveliko, vrsi se redispecing. Dispecer zove, I trazi
lokalno prepodesvanje tog primarnog regulatora.

Sto se brzine tice, primarna regulacija je najbrza. I priamrna regulacija napona je mnogo brza od
primarne regulacije frekvencije. Sekudnarna regulacija je nesto sporija, kod nas su to desetine
minuta jer je rucnog tipa, kada je autoamtska moze biti vrlo brza. A tercijarna je najsporija,vise
studijska.

PRIMARNA REGULACIJA

Kako se realizuje?
Osnovni preduslov za primarnu regulaciju napona je spontano djelovanje, automatsko. To imaju SG,
SM, staticky kompenzacioni sistemi, imaju I regulacioni transformatori. Oni svi, zato sto imaju
automatske regulatore, mogu da ucestvuju u primarnoj regulaciji.

Najvazniji resursi: uredjaji. Nas zadatak je da odaberemo referntna podesavanja koja imaju, I
eksternim djelovanjem na ta ref. podesavanja vrsimo sekundarnu regulaciju.

SEKUNDARNA REGULACIJA

Njen osnovni zadatak je da otkloni gresku koju pravi primarna regulacija. Ona je automatska ali
najcesce rucna, kod nas je rucna. Razlika u odnosu na regulaciju frekvencije je sto ova regulacija NIJE
CENTRALIZOVANA, nego je ostrvska. Sekudnarna regulacija napona se kod nas vrsi na svim
naponskim nivoima.

Napon mora da se odrzi u propisanim granicama u cilju odrzavanja sigurnog pogona.

TERCIAJRNA REGULACIJA

Jedina je sistemska. Za zadatak ima koordinaciju svih zona, u cilju povecanja kavaliteta pogona
Sistema, postizanja optimalnog naponskog profila, tako sto se proracunaju optimalni tokovi snaga. I
kada ih mi proracunamo, dobijemo sve rezultate koji sun am od interesa za generatore, reg.
transformatore, baterije kondenzatora… koliko ko mora da da reaktivne snage. I sa tim rezultatima
idemo u mrezne regulatore da bismo posle preko njih oorenijeli preko sekundarnih regulatora ka
primarnim regulatorima nova podesavanja da bismo dobili taj optimalni pogon.

Da bi tercijalna bila automatska, morali bismo imati uvezani system kao SCADA, moramo bi biti
uvezan sa svim regulatorima, a onda sekundarni regulatori treba da budu komunikaciono povezani
sa primarnim regulatorima I tako bi se ostvarila ova automatska rgulacija. Medjutim, to nije slucaj u
svim drzavama. Opseg regulacije frekvencije I napona se drasticno razlikuju, I mnogo je lakse
upravljati naponima jer imamo vecu slobodu,nego frekvenciju. Zbog toga za frekvenciju imamo
mnogo vise automatske regulacije nego kod napona. Kod napona nam je samo primarna regulacija
automatska, ostala idu rucno najcesce.