Stručni komentar

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O ZAŠTITI

POSLOVNE TAJNE - "Sl. glasnik RS", br. 72/2011

Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS",
br. 72/2011, stupa na snagu 6.10.2011. godine - dalje: Zakon), nakon što je, u okviru delokruga rada
Zavoda za intelektualnu svojinu i Ministarstva prosvete i nauke, a u skladu sa Akcionim planom za
sprovođenje Strategije razvoja intelektualne svojine u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br.
49/2011) izrađen njegov Nacrt, a zatim i Predlog zakona usvojen na 493. sednici Vlade Republike
Srbije od 5.9.2011. godine.

Osnovne karakteristike poslovne tajne i prikaz postojećeg pravnog okvira Republike Srbije u pogledu
ovog pravnog instituta, kao i potreba donošenja opšteg zakona kojim se uređuje poslovna tajna
analizirani su i predstavljeni u stručnom komentaru pod nazivom: "POSLOVNA TAJNA • I pored
postojeće regulative neophodno je jedinstvenim opštim zakonom regulisati obeležja
poslovne tajne, uslove za njenu zaštitu i nedozvoljene radnje •", koji je objavljen u Paragaraf
Lex elektronskom izdanju časopisa e-Press 2011/356 od 13.7.2011. godine.

Pravni osnov za donošenje Zakona i komparativno zakonodavstvo

Zakonsko uređenje zaštite poslovne tajne u domaćem pravnom sistemu ima svoj pravni osnov kako
u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), tako i u međunarodnopravnim
izvorima, odnosno u odredbama člana 39. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine (TRIPS sporazum) i člana 10bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske
svojine ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 5/74 i "Sl. list SFRJ -
Međunarodni ugovori", br. 7/86 - dr. uredba - dalje: Pariska konvencija).

Prema TRIPS sporazumu, poslovna tajna spada u prava intelektualne svojine, a članom 39.
TRIPS sporazuma propisano je kako su države članice u obavezi da, u cilju obezbeđenja efikasne
zaštite od nelojalne konkurencije u smislu člana 10bis Pariske konvencije, predvide pravna
sredstva za zaštitu neotkrivenih (neobelodanjenih) informacija, odnosno poslovne tajne.

Članom 39. TRIPS sporazuma takođe se utvrđuju obeležja neotkrivenih informacija i zaštita
određenih podataka od nepoštene komercijalne upotrebe.

Pored toga, Zakonom o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), kao opštim zakonom,
u članu 7. propisano je da se zaštita poslovne i druge tajne uređuje posebnim zakonima.

Komparativnopravno posmatrano, poslovna tajna se uređuje u sastavu zakona, odnosno propisa

kojim se uređuje zaštita od nelojalne konkurencije ili intelektualna svojina ili se uređuje posebnim
zakonom, odnosno propisom. Nezavisno od forme regulacije, komparativni pravni sistemi su
usaglašeni u pogledu obeležja poslovne tajne, uslova za njenu zaštitu i nedozvoljenih radnji.

Pravna zaštita poslovne tajne

Zakonom se uređuje pravna zaštita poslovne tajne od svih radnji nelojalne konkurencije i to:

- predmet i uslovi zaštite;

- pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu;
- građanskopravna zaštita poslovne tajne;
- očuvanje tajnosti i kaznenopravna zaštita (privredni prestup), gde je biće ovog kazenog dela
povreda poslovne tajne.

Zakonom se uređuje pravna zaštita informacija, čije su forme različite: finansijski, ekonomski,
poslovni, naučni, tehnički, tehnološki, proizvodni podaci, studije, rezultati istraživanja, uključujući i
formulu, crtež, plan, projekat, prototip, kod, model, kompilaciju, program, metod, tehniku, postupak,
obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično, bez obzira na koji način su sačuvani ili
kompilirani (pravna tehnika - exempli causa nabrajanje).

Pravo na zaštitu poslovne tajne ima domaće ili strano fizičko i pravno lice, u skladu sa
odredbama Zakona, što je u skladu sa odredbama člana 39. stav 2. TRIPS sporazuma, kao i člana
84. Ustava, prema kome svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, a strana lica su izjednačena na
tržištu sa domaćim.

Lice koje na osnovu zakona kontroliše korišćenje poslovne tajne se smatra držaocem
poslovne tajne. Na ovaj način se poslovnoj tajni ne priznaje svojinski karakter, budući da je
poslovna tajna zasnovana na odnosu poverenja između strana, a ne njenoj svojini, ali joj se priznaje
imovinska vrednost, kao pravu intelektualne svojine, koje je (kao i pravo svojine i druga stvarna
prava) apsolutno pravo. Za sve vreme dok je ovaj odnos zasnovan na poverenju, podatak zaslužuje
zaštitu od neovlašćene upotrebe.

Informacije koje se ne smatraju poslovnom tajnom

Poslovnom tajnom se ne smatra informacija koja je označena kao poslovna tajna radi prikrivanja
krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog
akta ili postupanja domaćeg ili stranog fizičkog i pravnog lica.

Kao poslovna tajna u smislu Zakona ne mogu se štititi informacije za koje je posebnim zakonima
propisano da ne mogu predstavljati poslovnu tajnu (član 3. Zakona).

Pojam poslovne tajne

Poslovnom tajnom se smatra bilo koja informacija koja ima ili može imati komercijalnu vrednost
zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili
saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od strane njenog držaoca zaštićena
odgovarajućim merama u skladu sa Zakonom, poslovnom politikom, ugovornim obavezama ili
odgovarajućim standardima u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo
naneti štetu držaocu poslovne tajne (član 4. Zakona).

Poslovnom tajnom se smatraju i:

- neotkriveni podaci o testovima ili drugi podaci čije stvaranje zahteva značajan napor, koji se
podnose državnim organima radi dobijanja dozvole za stavljanje u promet lekova, odnosno
medicinskih sredstava ili poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja,
kao i radi dobijanja akata kojima se dozvoljava stavljanje u promet biocidnih proizvoda, čija se
zaštita bliže uređuje posebnim zakonima kojima se uređuju uslovi i postupak za stavljanje u promet
lekova i medicinskih sredstava, registracija, kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu
bilja u poljoprivredi i šumarstvu, odnosno uslovi i postupci za stavljanje u promet biocidnih
proizvoda;

- drugi podaci koji su posebnim zakonom, drugim propisom ili aktom pravnog lica proglašeni
poslovnom tajnom.

Poslovna tajna koja sadrži podatak od interesa za Republiku Srbiju smatra se tajnim podatkom i
štiti se po odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka (Zakon o tajnosti podataka).

Elementi neophodni za zaštitu poverljive informacije

Sama činjenica da je neka informacija proglašena poverljivom ne podrazumeva po automatizmu da
će biti smatrana poslovnom tajnom. Osnovni elementi neophodni za zaštitu su:

- tajnost,
- tržišna vrednost i
- odgovarajuće mere za očuvanje tajnosti.

Da bi se jedna neotkrivena informacija smatrala poslovnom tajnom ona mora biti poverljiva ili
tajna. Opštepoznate ili lako utvrdive informacije ne mogu se zaštititi poslovnom tajnom, ali i
informacije koje se teško saznaju mogu izgubiti zaštitu ako lice koje ih kontroliše ne preduzme
odgovarajuće mere predostrožnosti da sačuva njihovu poverljivost ili tajnost.

Tajnost podrazumeva objektivne standarde tajnosti. Utvrđivanje da li određena informacija može

da uživa zaštitu kao poslovna tajna ne zahteva apsolutna tajnost, nego je potrebno da se dokaže
da ta informacija nije opštepoznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobičajeno
bave tom vrstom informacija. Tako je moguće određenu informaciju saopštiti drugim licima a da
se pritom ne ugrozi status poslovne tajne, pod uslovom da su lica kojima je ona otkrivena
obavezana (ugovorom ili pravilnikom o poslovnoj tajni) da je ne otkrivaju.

Informacija će imati tržišnu vrednost zbog koje će se smatrati poslovnom tajnom ukoliko
njenom držaocu daje prednost u odnosu na konkurenciju.

Uslov da bi se poverljiva informacija mogla tretirati kao poslovna tajna je da je njen držalac
preduzeo određene mere za očuvanje njene tajnosti.

Sintagma "odgovarajuće mere za očuvanje tajnosti" (prema TRIPS sporazumu: "razumne mere za
očuvanje tajnosti") predstavlja pravni standard, a koje će se konkretne mere smatrati odgovarajućim
zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, a pre svega od značaja i vrednosti same informacije.

Mere zaštite poslovne tajne

Neke od najčešćih mera koje se uobičajeno preduzimaju radi očuvanja tajnosti poverljivih
informacija su:

- sa poverljivom informacijom treba da budu upoznata samo ona lica kojima je to neophodno da
bi mogli da obavljaju svoje radne zadatke;
 - svima koji su upoznati sa poverljivom informacijom mora da bude jasno stavljeno do znanja da
je reč o poverljivim ili tajnim informacijama;
- treba potpisati ugovore o poverljivosti podataka ili neotkrivanju poverljivih informacija sa svima
koji potencijalno mogu da vide ili prime informacije koje se tretiraju kao poslovna tajna,
uključujući zaposlene, poslovne partnere, spoljne saradnike, konsultante i sl;
- poverljive dokumente treba obeležiti oznakom "poverljivo";
- pristup prostorijama ili fajlovima u kojima se nalaze poverljive informacije treba na odgovarajući
način ograničiti.

Mere zaštite poslovne tajne određuju se u skladu sa procenom rizika od nezakonitog

pribavljanja, korišćenja i otkrivanja informacije koja predstavlja poslovnu tajnu. Zaštita
poslovne tajne traje sve dok su informacije koje predstavljaju tu tajnu čuvane kao poverljive.

Pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja

poslovnu tajnu
Držalac poslovne tajne može na drugo lice da prenese pravo korišćenja poslovne tajne, čime
se poslovnoj tajni ne priznaje svojinski karakter, ali joj se priznaje imovinska vrednost kao pravu
intelektualne svojine (apsolutno pravo).

Zaštita podataka koji se smatraju poslovnom tajnom traje sve dok su te informacije čuvane
kao poverljive (član 6. Zakona).

Pribavljanje, korišćenje, odnosno otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu drugim licima
dozvoljeno je i bez izričite ili prećutne saglasnosti držaoca, ako je izvršeno u skladu sa zakonom i
dobrim poslovnim običajima.

U slučaju spora, lice koje tvrdi da je informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu pribavilo ili otkrilo,
odnosno da ih koristi na zakonit način, dužno je da to i dokaže (član 7. Zakona).

Teret dokazivanja se nalazi na pribaviocu poslovne tajne, odnosno postoji pretpostavka

nesavesnosti pribavioca, čime se poslovnoj tajni pruža pojačan stepen pravne zaštite.

Delo nelojalne konkurencije

Svaka radnja preduzeta u okviru industrijskih ili komercijalnih aktivnosti, koja za posledicu
ima otkrivanje, pribavljanje ili korišćenje od strane drugog lica informacija koje predstavljaju
poslovnu tajnu, bez saglasnosti držaoca poslovne tajne i na način suprotan dobrim
poslovnim običajima, smatra delom nelojalne konkurencije, u smislu nezakonitog
pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne (član 8. Zakona).

Primeri ovakvog postupanja su postupci proučavanja, analiziranja, testiranja, dekompiliranja,

raščlanjivanja, posmatranja, procenjivanja itd. Uslovi čije ispunjenje se zahteva za postojanje ovog
pravnog instituta su postavljeni kumulativno, čime je istovremeno uspostavljena pravna zaštita i
utvrđen dovoljno fleksibilan zakonski okvir za protok poslovnih informacija, u skladu sa potrebama
tržišta.

Pod načinom suprotnim dobrim poslovnim običajima Zakon podrazumeva svaku rad
nju preduzetu u cilju utakmice na tržištu koja je protivna poštenim običajima i kojom se
nanosi ili se može naneti šteta konkurentu, ili drugom fizičkom, odnosno pravnom licu, a
naročito:

- povreda ugovora o čuvanju poslovne tajne,

- zloupotreba poslovnog poverenja,
- industrijska ili komercijalna špijunaža (koja predstavlja neovlašćeno prikupljanje podataka radi
komercijalnih, odnosno ekonomskih interesa),
- prevara,
- navođenje na bilo koju od navedenih radnji,
- pribavljanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu od strane trećih lica koja znaju, ili su
bila dužna da znaju da te informacije predstavljaju poslovnu tajnu i da su od lica u čijem su
zakonitom posedu pribavljene uz preduzimanje navedenih radnji.

Zaštita posebne kategorije informacija

Zakon uređuje zaštitu posebne kategorije informacija, odnosno podatke koje je po zakonu lice
koje ih kontroliše u obavezi da otkrije prilikom podnošenja nadležnom državnom organu zahteva za:

- dobijanje dozvole za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava koji koriste nova
hemijska jedinjenja,

- poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja, ili

- donošenje akata kojima se dozvoljava stavljanje u promet biocidnih proizvoda.

Zaštita, po pravilu, podrazumeva da organ nadležan za izdavanje dozvole za stavljanje u promet

lekova, odnosno medicinskih sredstava koji koriste nova hemijska jedinjenja, ili poljoprivrednih
hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja, u postupku izdavanja ove dozvole ne sme
da koristi podatke o testovima i rezultatima ispitivanja koje je dostavio prvi podnosilac
zahteva, i to u određenom roku od dana podnošenja prvog zahteva za stavljanje u promet
leka, odnosno navedenog medicinskog sredstva ili poljoprivrednog hemijskog proizvoda.

Razlog za posebno uređivanje zaštite navedenih podataka leži u činjenici da se radi o veoma
vrednim podacima koji su rezultat značajnih napora i finansijskih ulaganja u razvoj novih
farmaceutskih i poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja.

Otkrivanje ovih podataka obezbedilo bi svakom kasnijem podnosiocu zahteva za stavljanje leka u
promet neosnovanu ekonomsku prednost prilikom dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet
omogućavajući mu da izbegne troškove testiranja za sopstvene proizvode, što bi ujedno dovelo do
obeshrabrivanja lica koja razvijaju nove farmaceutske proizvode i poljoprivredne hemijske prozvode.

Na ovaj način izvršeno je usklađivanje odredaba Zakona sa odredbama TRIPS sporazuma i

zahtevima politike javnog zdravlja. Zaštita navedenih podataka je bliže uređena posebnim
zakonima, a odredba Zakona predstavlja opštu pravnu normu koja sistem zaštite propisan posebnim
zakonima podvodi pod sistem zaštite od nelojalne konkurencije.

Posebni zakoni su:

- Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010),

 - Zakon o sredstvima za zaštitu bilja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009),
- Zakon o hemikalijama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010) i
- Zakon o biocidnim proizvodima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010).

Zakon propisuje i pod kojim uslovima se izuzetno mogu otkrivati podaci o testovima i drugi
podaci koji su podneti organu nadležnom za izdavanje dozvole za stavljanje u promet lekova,
odnosno medicinskih sredstava koji koriste nova hemijska jedinjenja, organu nadležnom za
registrovanje poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja, ili
organu nadležnom za donošenje akata kojima se dozvoljava stavljanje u promet biocidnih
proizvoda.

Budući da se radi o podacima koji po zakonu moraju biti otkriveni prilikom podnošenja nadležnom
državnom organu zahteva za dobijanje dozvole za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih
sredstava, poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja, kao i biocidnih
proizvoda, ovom odredbom se precizira da ovu okolnost utvrđuje organ nadležan za izdavanje
odgovarajuće dozvole, saglasno odgovarajućim posebnim zakonima.

Navedeni podaci mogu biti otkriveni i ukoliko državni organ nadležan za ostvarivanje prava
na pristup informacijama od javnog značaja utvrdi da je takvo otkrivanje neophodno za
zaštitu javnosti.

To rešenje je u skladu sa članom 9. stav 1. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama

("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) od javnog značaja, kojim se uređuje
isključenje i ograničenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, tako što je propisano
da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od
javnog značaja, ako bi time učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili
službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao poslovna tajna, odnosno
koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške
pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za
pristup informaciji.

Tužba zbog povrede poslovne tajne

Zakon predviđa građansko-pravnu zaštitu poslovne tajne, odnosno tužbene zahteve koji se
mogu navesti u tužbi u slučaju povrede poslovne tajne, i to:

1) prestanak radnji koje mogu dovesti do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja
poslovne tajne i zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja informacija koje
predstavljaju poslovnu tajnu;
2) sprečavanje prometa, odnosno oduzimanje i povlačenje iz prometa, izmenu ili uništavanje
svih predmeta koji sadrže informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu, ako je te podatke
moguće, posredno ili neposredno, videti ili prenositi;
3) naknadu štete, uključujući stvarnu štetu i izgubljenu dobit, a ako je povreda učinjena
namerno, tužilac može, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog
iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da
je to korišćenje bilo zakonito;
4) isključenje tog lica kao člana privrednog društva, ako je to lice član privrednog društva;
5) raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u pravnom licu;
6) objavljivanje presude u javnom glasilu o trošku tuženog.
Prilikom donošenja odluke o ovim zahtevima sud posebno ceni srazmeru između ozbiljnosti
povrede i interesa trećih lica, a postupak po ovim tužbama, o kojima se odlučuje u praničnom
postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje taj postupak, hitan je, kao i u drugim postupcima
koji za predmet imaju povredu prava intelektualne svojine.

Podnošenje tužbe ne isključuje i ne uslovljava mogućnost otkaza radnog odnosa u skladu sa

zakonom kojim se uređuju radni odnosi, a pravno lice je dužno da pruži zaštitu
licu koje postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje
informacije koja se smatra poslovnom tajnom.

Tužba zbog povrede poslovne tajne može se podneti u roku od šest meseci od dana kada je
tužilac saznao za povredu i učinioca (subjektivni rok), a najdocnije u roku od tri godine od
dana kad je povreda prvi put učinjena (objektivni rok).

Propisivanje subjektivnog roka za podnošenje tužbe (koji je uvek kraći od objektivnog roka i teče u
okviru objektivnog roka) zbog povrede poslovne tajne, držalac podataka koji predstavljaju poslovnu
tajnu stavlja se u poziciju da neprekidno nadzire korišćenje informacije koja predstavlja poslovnu
tajnu i vodi računa o njenom čuvanju kao poverljivoj informaciji.

Određivanje privremene mere i obezbeđenje dokaza

Na zahtev lica koje učini verovatnim mogućnost nastanka štete zbog neovlašćenog pribavljanja,
otkrivanja ili korišćenja poslovne tajne od strane drugog lica, sud može, u skladu sa odredbama
zakona kojim se uređuje izvršni postupak, da odredi privremenu meru oduzimanja ili isključenja
iz prometa predmeta koji sadrže poslovnu tajnu ili koji su nastali povredom poslovne tajne,
sredstava za proizvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja započetih radnji
kojima se vrši ili bi se mogla izvršiti povreda poslovne tajne.

Čl. 285. do 292. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011) uređuju pravila
koja se odnose na privremenu meru, a čl. 296. i 297. privremene mere za obezbeđenje nenovčanog
potraživanja.

Član 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje da se radi obezbeđenja nenovčanog

potraživanja može odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim
postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati,
s tim da se privremena mera može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera
potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.

U članu 297. Zakona o izvršenju i obezbeđenju utvrđeno je da se, radi obezbeđenja nenovčanog
potraživanja, može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, sa
egzemplarnim navođenjem tih mera, u okviru kojih je sadržana i zabrana izvršnom dužniku da
preduzima radnje koje mogu naneti štetu izvršnom poveriocu (član 297. stav 1. tačka 3) ovog
zakona), koja predstavlja opšti osnov za posebnu privremenu meru iz Zakona, na koji ovaj zakon
upućuje.

Na zahtev lica koje učini verovatnim mogućnost nastanka štete zbog neovlašćenog pribavljanja,
otkrivanja ili korišćenja poslovne tajne od strane drugog lica, kao i postojanje opravdane sumnje da
će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može da pristupi
obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica od koga se dokazi
prikupljaju.
Obezbeđenjem dokaza smatra se pretres prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, baza podataka i
sl., zaplena predmeta i dokumenata, blokada bankarskih računa, oduzimanje gotovog novca i hartija
od vrednosti, ispitivanje svedoka i veštaka, kao i preduzimanje drugih mera u skladu sa propisom
kojim se uređuje izvršni postupak.

Privremene mere i obezbeđenje dokaza se mogu tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede
poslovne tajne, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja
rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza,
kao i da žalba protiv rešenja kojim je sud odredio privremenu meru ili obezbeđenje dokaza ne odlaže
izvršenje rešenja.

Na zahtev lica protiv koga je podneta tužba zbog povrede poslovne tajne ili postupak za određivanje
privremene mere, odnosno obezbeđenja dokaza, sud može na teret tužioca da odredi
odgovarajući novčani iznos kao sredstvo obezbeđenja u slučaju neosnovanosti zahteva.

S obzirom na to da je u praksi moguće da su, pored lica koje je povredilo poslovnu tajnu, u toj
povredi prava učestvovala i treća lica, Zakon predviđa da sud može narediti licu koje je izvršilo
povredu poslovne tajne da pruži informaciju o trećim licima koja su učestvovala u povredi
poslovne tajne i njihovima distributivnim kanalima, a ono lice koje ne izvrši obavezu pružanja
informacije odgovara za štetu koja iz toga proizađe.

Očuvanje tajnosti zaštićenih, neotkrivenih informacija

Zakonom je utvrđeno da su sudovi i drugi nadležni organi dužni da preduzimaju mere radi očuvanja
tajnosti zaštićenih, neotkrivenih informacija.

Ovo rešenje se u svemu uklapa u postojeći pravni režim uređenja sistema pravosuđa i državne
uprave. Naime, Sudski poslovnik ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009 i 70/2011) u članu 58. stav 4.
predviđa da informacije i podaci koji se dostavljaju javnosti moraju biti tačni i potpuni, a da se podaci
koji prema posebnim propisima predstavljaju tajnu i zaštićeni podaci čije objavljivanje je isključeno ili
ograničeno zakonom se ne saopštavaju.

Zakon o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr.,
64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008 i 104/2009) propisuje u članu 23. da je državni službenik ili
nameštenik dužan da čuva državnu, vojnu, službenu i poslovnu tajnu (dalje: tajna) u skladu sa
posebnim propisima i da se određivanje i čuvanje tajne, kao i mere zaštite tajne, uređuju posebnim
propisima, a u članu 109. tačka 5) da je odavanje službene ili druge tajne teža povrede dužnosti iz
radnog odnosa.

Povreda poslovne tajne kao privredni prestup

Kaznenim odredbama Zakona, kao i u drugim zakonima kojima se uređuju prava intelektualne
svojine, propisuje se da povreda poslovne tajne predstavlja privredni prestup, ako ove radnje
učini privredno društvo.

Visine kazni za privredni prestup određene su u okvirima propisanim Zakonom o privrednim

prestupima("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89 i
3/90 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i "Sl. glasnik
RS", br. 101/2005 - dr. zakon).
Zakon propisuje da će kazniti za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do
3.000.000 dinara privredno društvo, ili drugo pravno lice koje na način iz člana 8. stav 1. i člana
9. stav 1. ovog zakona povredi poslovnu tajnu, kao i da će se za tu povredu kazniti za privredni
prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u
privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog
prestupa biće oduzeti, a predmeti izvršenja privrednog prestupa biće i uništeni.

Pod predmetima izvršenja privrednog prestupa smatraju se dokumenta odnosno materijali u kojima
su sadržane informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu, ako je te informacije moguće, posredno ili
neposredno, videti ili prenositi.

Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup javno se objavljuje.

Zaključak

Smisao instituta zaštite poslovne tajne jeste očuvanje poslovne etike, zaštita od nelojalne
konkurencije, stvaranje uslova za fer poslovanje i poštenu tržišnu utakmicu, stimulisanje novih
investicija i proširenja postojećih, podsticanje istraživačkih aktivnosti i inovativnosti, čime se povećava
konkurentnost ekonomije.

Pravnom zaštitom poslovne tajne stvaraju se uslovi da se pravno sankcioniše svaka radnja
nezakonitog otkrivanja, sticanja ili korišćenja poverljivih informacija od strane trećih lica.

Donošenjem Zakona popunjavaju se pravne, odnosno zakonske praznine u ovoj oblasti, odnosno
zaokružuje se pravni okvir,što je posebno bitno u domenu širenja, upotpunjavanja i produbljivanja
pravnih garantija za investitore, čime se stvaraju uslovi za privlačenje novih stranih investicija, a koje
su posebno značajne u vreme ekonomske krize, te postupanja državnih organa u cilju zaštite
poslovne tajne, na koji način se stvara veća pravna i ekonomska sigurnost.