Professional Documents
Culture Documents
Македонија во делата на арапските и персиските географи од средовековниот период Зеќир Рамчиловиќ PDF
Македонија во делата на арапските и персиските географи од средовековниот период Зеќир Рамчиловиќ PDF
2017ISSN 0583-4961
СТАТИИ
УДК 91-051 (497.7)”653”
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА
АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ
ГЕОГРАФИ ОД СРЕДНОВЕКОВНИОТ ПЕРИОД
Зеќир Рамчиловиќ
научен соработник во Институт за национална историја-Скопје
Abstract
The period after the emergence of Islam and its expansion in the middle ages can
be considered as a golden age for the development of geography and its related scientific
disciplines. That contribution, above all of the Arab and Persian geographers is nowadays widely
accepted. This original contribution consists of more than hundreds of books, monographs,
instruments, maps, diagrams etc. The more important the area was for the large country, the
more it was subject of research. As no other name on the Balkan Peninsula for a certain area,
the area of Macedonia is represented on multiple maps. This is due to the extremely important
location and other natural and geographical characteristics of Macedonia, but also due to the
famous past as one of the most important countries in ancient times. We believe that it is of
exceptional importance to research the maps and the geographical descriptions of Macedonia
made by the Arab and Persian geographers. Except the valuable and important information and
descriptions of the settlements, it’s especially important that we are able to follow the continuity
of Macedonia, without interruptions, from the ancient times to today. During the analysis, the
most important geographers of the abovementioned period were consulted. Special attention
was devoted to Idrisi as the most important geographer and cartographer from those times. In
this way we want to turn the attention to this, for the Macedonian public less familiar period.
We hope that this scientific work will be only the beginning of the researches on the maps,
manuscripts and the printed geographical works written in Arabic.
ВОВЕД
73
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
74
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
8 Ibn Hawqal I, Topkapi Sarayi Müzesi Kütüphanesi, (A. 3346), Istanbul, Turkey; Ibn
Hawqal II, Bibliotheque Nationale, Paris, MS. Arabe 2214, fols. 52v–53.
9 Со доаѓањето на Словените во Македонија кон крајот на VI и почетокот на VII век, дел
од населението оди кон Тракија на исток. Најверојатно поради тоа, кон крајот на VIII век во
земјите околу Адријанопол (Одрин или Едирне) се создава визнатиската административна
единица (тема) Македонија, односно со името Македонија во тој период била означена
денешна Источна Тракија (Петър Коледаров, Името Македония в историческата география,
Наука и изкуство, София, 1985, 69–87). Веројатно ова имало одраз и во претставувањето
на Македонија на картите кај дел од арапските картографи во средновековниот период.
10 Ibn Ḥawqal’s Kitāb Ṣūrat al-arḍ, Opus geographicum, Abu al-Kasim Ibn Haukal al-Nasibi,
The Second Edition (1938–39) by J. H. Kramers, BGA, reprinted, Leiden, 1967, 8–9, 60, 189.
11 Topkapi Sarayi Müzesi Kütüphanesi, (A. 3346), fols. 3b-4a, Istanbul, Turkey.
75
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
76
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
77
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
78
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
дека во 510 хиџретска година (1115–1116), кога ја посетил Мала Азија, имал 16 години.
Според ова ја одредуваме и годината на неговото раѓање (Борис Стојковски, Арапски
географ Идризи о Јужној Угарској и Србији, Зборник матице српске за историју, 79–80,
Матица српска, Нови Сад, 2009, 60).
79
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
24 Борис Недков, България и съседните и земи през XII век според „Географията“
на Идриси, Наука и изкуство, София, 1960, 10; Elter István, Magyarország Idrisi Földrajzi
müvében, Acta universitatis Szegediensis de Attila József Nominatae, Acta historica, tomus
LXXXII, Szeged, 1985, 53–55.
25 Поправилен превод би бил Задоволство за оној што копнее да ги премине хори-
зонтите.
26 Големата карта на светот на Идриси била излеана во вид на сребрен диск или на
сребрена плоча со димензии, најверојатно, околу 3,42 х 1,48 метри. Според Левицки,
била со тежина од околу 150 кг (Tadeusz Lewicki, Polska i kraje sąsiednie w świetle Księgi
Rogera geografa arabskiego z XII w. Al Indrisi’ego, cz. I, Polska Akademia Nauk. Komitet
Orientalistyczny, PWN, Kraków 1945, 17). Картата не е зачувана бидејќи во 1160 г. бил раз-
орен дворецот на Роџер II, а сребрениот диск бил уништен и разграбан на делови поради
среброто (Коновалова Ирина Геннадиевна, Восточная Европа в сочинении ал-Идриси,
Российская Академия Наук, Восточная Литература, Москва, 1999, 22; Konrad Miller,
Маррае arabicae: Arabische Welt- und Laderkarten. Selbstverlag des Herausgebers Stuttgart
1926, 38–39). Кон мапата биле изготвени помали регионални карти со објаснување,
односно со текст на латински и на арапски јазик. Оригиналот не е пронајден. До денес
се идентификувани 10 преписи, од нив 4 се комплетни, т.е. содржат текст и карти. За
најстар препис се смета парискиот ракопис од крајот на XIII и почетокот на XIV век, кој
се чува во Националната библиотека во Париз, (Bibliotheque Nationale, Арапски 2221),
потоа оксфордскиот (Bodleian Library, Uri 887 – Pococke 375), истанбулскиот (Kőprűlű
Kűtűphanesi, MS. 955) ракопис и софискиот препис (НБКМ, ОР 3198). Сите тие го содр-
жат целиот текст на Географијата и на картите на Идриси.
27 Гавро А. Шкриванић, Идрисиеви подаци о jугославенским земљама (1154),
Old Ages to Mercator, Lecture Notes in Geoinformation and Cartography, Springer Berlin
Heidelberg, Berlin, 2009, 6.
80
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
81
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
33
Konrad Miller, Маррае arabicae..., 165.
34
Борис Недков, България и съседните..., 5.
35 Реконструкција од германскиот картограф Конрад Милер од 1927 г., издадена во
Штудгард во 1928 г.
36 Во книгата на почетокот на секцијата Идриси вели: „Што се однесува до земјата
Македонија, во неа се наоѓаат градовите: Нису (Ниш), Атруби (Пирот), Кукастру (Кла-
82
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
Лисос, тур. Leş), Идриси целата планинска верига ја нарекува со истото име.
39 Сметаме дека се работи за планината Томор (алб. Mali i Tomorit), која се наоѓа во
83
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
Санкт Петербург.
43 Тоа е денешниот град Битола. Името е испишано на сите карти, само на картата на
Парискиот препис стои како Бутили, а во сите други преписи е испишано како Тутили.
Сметаме дека се работи за грешка на авторите на преписите. Како според името така и
според местоположбата, Битола е претставена приближно точно.
44 Името е претставено на сите карти. Во сите ракописи е запишано како Будијана.
84
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
бар,45 Дрим (Истрина – )استرينة, Зихна (Зихна или З’хна – )زحنة46, Јанина (Јаниа
– )يانية47, Кавала (Ихристубулис – )اخرستوبلس48, Китрос (Китрус – )كترس49, Кос-
тур (Кастурија, К´стурија – )قستورية50, Кратово (Коритус, Куритус – )قورطس51,
ција. Таа е многу стар град со континуитет до денес, а во средновековниот период низ
неа поминувале значајни патишта. Под ова име се споменува во 879 г. во записите од
Четвртиот совет на Константинопол, кој се однесува на епископот на Јанина со име За-
харија. Името Јанина, исто така, се споменува како седиште на епископија, под управа
на автокефалната Охридска архиепископија во 1020 г., во документ на императорот Ва-
силиј II. Дека градот му бил познат на Идриси и бил од интерес за Норманите, зборува
неговото освојување во 1082 г., а под нивна управа бил до 1108 г. И во понатамошниот
период градот го носи истото име. На ракописите се среќаваат имињата Канија или
Фанија, и според името повеќе одговара на градот Канина, кој се наоѓа на 6 километри
од градот Валона во Албанија. Во другите ракописи се среќаваат формите Јалина, Ма-
лија, Балија при опишувањето на патот Виа Егнатија. Според Б. Недков, тоа се должи
на несовршеноста на арапското писмо и на промените во графијата на едно име при
преписите и смета дека во оригиналот стоела формата Јанина (Борис Недков, България
и съседните..., 111). Според описот на патот што го дава Идриси и на другите значајни
патиштата од тој период преку кои се продолжува кон Егејското Море, сметаме дека се
работи за Јанина.
48 Топонимот е претставен на сите карти. Се идентификува со средновековната
населба Христопол или Христополис, денес градот Кавала, на грч. Καβάλα, во Егејска
Македонија, односно во Р Грција.
49 Тоа е населеното место Китрос, односно грч. Κίτρος, во Македонија, денес во Р
кација постојат две мислења. Според Б. Недков, тоа била населбата Корито, која денес
не постои и сè уште не е локализирана. (Борис Недков, България и съседните..., 113).
Жобер, Иричек, Кендерова и Шкриваниќ го идентификуваат како рударскиот град Кратово
(Konstantin Jireček, Die Heerstrasse von Belgrad nach Constantinopel und die Balkanpässe,
Tempsky, Prag, 1877, 92; Стояанка Кендерова и др., Балканският полуостров..., 48; Гавро
А. Шкриванић, Идрисиеви подаци..., 16). Сметаме дека Идриси го претставува Кратово
85
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
Барбилис или Барбулус. Тој начин сметаме дека е неправилен, бидејќи недостасуваат
запирка и дијакритичките точки на је/ја. Во сите ракописи е напишано како Аберлис
или Абарлис. Водејќи сметка за специфичностите на арапското писмо, Б. Недков го
транскрибира како Ахерлин (Борис Недков, България и съседните..., 38, 114). Неговото
објаснување и она на В. Томашек исправно го идентификуваат со Лерин, односно Флорина
во денешна Р Грција. Местоположбата на картата не соодветствува со местоположбата
на Лерин, што дополнително ја отежнува идентификацијата на ова населено место. Но,
според средновековните патишта во овој дел на Македонија, сметаме дека се работи за
Лерин со оглед на фактот дека досега не е откриено утврдување од населба кое, евен-
туално, би можело да биде местото коешто сакал да го претстави Идриси.
53 Името е претставено на сите карти. Во некои ракописи, поради грешките на авторите
86
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
Пелагон. На еден натпис од 365 век пр. н. е. откриен во Атина се споменува кралот на
Пелагонците. По поразот на македонскиот крал Персеј кај Пидна, проконзулот Еми-
лиј Паул во Амфипол ја поделил Македонија на 4 мериди. Македонија Четврта била
најзападната горна планинска област, со териториите на Еордеја, Елимеја, Тимфаја,
Орестида, Линкестида, Пелагонија, Деуриоп, Пајонија западно од Вардар и Атинтанија.
Досегашните наоди упатуваат на просторот на Селечка Планина, и тоа: Долиште кај
Прилепец, Еленик кај Мојно и врвот Висока над мариовското село Крушевица. Наодите
од 2004 г., пак, посочуваат дека градот Пелагон се наоѓал во близина на с. Крушевица
во месноста Ќаве под врвот Висока.
59 Името на ова населено место е напишано на сите карти, со исклучок на пари-
ската. На софиската карта се чита како Дагууан и таму дополнително се внесени две
точки (над дал и над аин) и името се чита Загуан. Жобер го транскрибира како Рагорија.
Џулијано Мион местото го транскрибира како Загуријах и го идентификува со Берово
(Giuliano Mion, La quarta sezione del quinto clima nella Geografia di al-Idrīsī, in A. Arioli (a
c. di), Miscellanea Arabica 2010–2011, Nuova Cultura, Roma, 2011, 202). Местоположбата
на картата одговара на описот од текстот на Идриси, што дава основа да се прочита
како Загурија (Борис Недков, България и съседните..., 113; Стояанка Кендерова и др.,
Балканският полуостров..., 44). Патот кој го опишува Идриси од Струмица преку „За-
гурија“ кон Сер, ако го следиме релјефот и распоредот на речните долини, поминува
преку долината на р. Струмица и р. Струма, од каде што оди на југ. Исто така, тој ни
дава податок дека до него има еден ден одење. Според тоа, овој град треба да се лоцира
помеѓу денешните градови Петрич и Мелник. Недков смета дека, веројатно, се работи
за Мелник (Борис Недков, България и съседните..., 113), а В. Миков за Петрич (Васил
Миков, Локализиране на някои изчезнали антични и средновековни селища и крепости
в България, Археология, № 4, София, 1968, 28–48). Меѓу другите претпоставки, ќе го
споменеме и видувањето на П. Делирадев, кој е на мислење дека се работи за подножјето
на планината Беласица наречено Подгорје (Павел Делирадев, Принос към историческата
география на Тракия, БАН, София, 1953, 352). С. Кендерова смета дека, по сè изгледа,
изразот град Загурија – мадинат Загурија, во оригиналната форма гласел „главниот град
на (областа) Загурија“. Како пример за таквото тврдење го дава оној со градот Нумиџ-
кет, престолнина на областа Бухара, кој на ист начин во преписите станал град Бухара
(Стояанка Кендерова и др., Балканският полуостров..., 44), слично како и во случајот со
Полог. Можно е, но со помала веројатност, дека името на некогашното утврдено средно-
вековно место се проширило на целиот регион и е зачувано до денес. По ова прашање
има повеќе претпоставки кои можат да се анализираат. Констатацијата на С. Кендеова
87
ГЛАСНИК 61 1 2017 Зеќир Рамчиловиќ
)بولغو60, Прилеп (Аилиjу, Аблиjу – )ایلیو61, Рентина (Рендина – )رندينة62, Сер (Сарас
съседните..., 112; Tomaschek W., Zur Kundel..., 7–80.), додека А. Селишчев и С. Романски
го идентификуваат со Тетово. (Афанасий Матвеевич Селишчев, Полог и его болгарское
население, Исторические, этнографические и диалектологические очерки северо-запад-
ной Македонии (с этнографическою картою Полога), Издание Македонского Научного
Института, София 1929, II фототипно издание, Наука и изкуство, София, 1981, 8; Стоян
Романски, Имената на нeкои македонски градове Тетово и Пологъ, София, 1932, 1–10.
извадок од Македонски прегледъ, Македонски научен институт, София, 1935, VII/4). Во
близина на споменатото с. Градец, на падината Градиште во подножјето на Шар Планина
е пронајдена најстарата и досега единствената неолитска населба. Во понатамошниот
период се откриени повеќе утврдени населби, кои во сите делови на денешната област
Полог се нарекуваат кали или градиште. Тие не се доволно истражени, а вакви утврдувања
има кај населбите: Градец, Вратница, Теарце, Лешок, Пожаране, Чајле и Долна Бањица.
Сите наведени ги претставуваат најзначајните населби во Полог (Зеќир Рамчиловиќ, Развој
и денешни карактеристики на туризмот во Шарско-полошкиот туристички регион,
магистерски труд, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, 2004, 93). Можно е и
изразот град Полог – мадинат Булугу, во оригиналната форма да гласел „главниот град на
(областа) Булугу“. Пример за такво тврдење е градот Нумиџкет, престолнина на областа
Бухара, кој на ист начин во преписите станал град Бухара (Беленицкий А. М., Бентович И.
Б., Большаков О. Г. Средневековый город Средней Азии, АН СССР, Институт Археологии,
Наука, Ленинград, 1973, 232–233). Ваквото тврдење се користи и при објаснувањето за
идентификацијата на градот Загурија. Со оглед на големото археолошко наследство и
значење на овој регион во минатото, Полог, веројатно, бил средновековен град кој денес
не постои и не е утврдено дали некое од населените места се развило на темелите на
средновековниот Полог. Името Полог се проширило на целиот регион и е зачувано и денес.
61 Ова е една од ретките населби која е претставена на карта, а ја нема во текстот, и
88
МАКЕДОНИЈА ВО ДЕЛАТА НА АРАПСКИТЕ И НА ПЕРСИСКИТЕ ГЕОГРАФИ
името така и според местоположбата е претставен доста точно, но со оглед на тоа дека
и претходно бил доста познат, описите и претставата за него се недоволни.
65 Се мисли на денешниот град Солун. Името е претставено на сите карти испишано
како Салуник. Единствено во картата од оксфордскиот препис, над сад и нун е испишана
фетха, со која се означува кратка самогласка, па поради тоа името може да се прочита
и како Салунак (Стояанка Кендерова и др., Балканският полуостров..., 54). И според
името и според местоположбата Солун е претставен точно, а описот во текстот одговара
на картата.
66 Се работи за денешниот град Струмица. Името е претставено на сите карти. Во
89