Mara Brankovic

САДРЖАЈ » ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА » ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА »

СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ » СРЕДЊОВЕКОВНА СРБИЈА » СРПСКА
ВЛАСТЕЛА » Мара Бранковић Contents " POLITICAL HISTORY " medieval history "
SERBIAN MEDIEVAL COUNTRY " MEDIEVAL SERBIA » SERBIAN lords "Mara
Brankovic

Мара Бранковић Mara Brankovic

 Мара Бранковић, Есфигменска повеља (1429) Mara Brankovic, Esfigmenska Charter (1429)
Лични подаци Personal data
око 1412. about 1412th или око 1417/1418. or around
Датум рођења Date of birth
1417/1418.
Датум смрти Date of death 14. 14th септембар 1487. September 1487th
Место смрти Place of death Јежево Ježevo

Мара Бранковић (рођена око 1412. или 1417/18, умрла 1487 у Јежеву) је била кћерка
српског деспота Ђурђа Бранковића и једна од жена османског султана Мурата II. Mara
Brankovic (born in or around the 1412th 1417/18, died 1487 in Hedgehog) was the daughter of
the Serbian despot Djuradj Brankovic and one of the women of the Ottoman Sultan Murad II.
Након Муратове смрти, вратила се у Србију, где је одбила брачну понуду последњег
византијског цара, Константина XI Палеолога. After Muratore death, returned to Serbia,
where she refused a marriage proposal of the last Byzantine emperor, Constantine XI
Palaeologus. Уживала је велико поштовање и имала је знатан утицај како на свог мужа,
Мурата II, тако и на његовог наследника, Мехмеда II Освајача, који је она користила како
би помогла и заштитила хришћане у Османском царству. She enjoyed great respect and had a
substantial impact both on her husband, Murat II, and on his successor, Mehmed II the
Conqueror, who used it to help and protect Christians in the Ottoman Empire. Мехмед јој је
доделио неколико поседа, између осталих и онај у Јежеву (данас Дафни у Грчкој,
југоисточно од Солуна[ 3 ]) одакле је неуморно деловала све до своје смрти 1487. Mehmed
she was awarded several properties, including the one in the Hedgehog (Dafni in Greece today,
southeast of Thessaloniki [ 3 ]) where he acted tirelessly until his death in 1487th године. year.

Fold Fold
Садржај Content
Извори Sources
Порекло и породица Background and family
У турском харему In the Turkish harem
Прилике у Србији у првој четвртини 15. The situation in Serbia in the first quarter of the 15th
века century
Султанова просидба Sultan's proposal
Живот на турском двору Life in Turkish court
Први пад Смедерева и деспотовине The first fall of Smederevo and despotism
Ослепљење Стефана и Гргура Oslepljenje Stephen and Gregory
Сегедински мир Peace of Szeged
Муратове последње године Muratore last year
Повратак у Србију Return to Serbia
Просидба византијског цара Proposal of the Byzantine emperor
Трећи покушај удаје за Јана Јискру The third attempt at marriage for Jana Jiskra
Мехмедово напредовање кроз деспотовину Mehmedovo progression through Despot
Повратак у Османско царствo Back to the Ottoman Empire
Бег из Србије Escape from Serbia
Живот у Јежеву Life in the Hedgehog
Мара и црква Mara and the church
Последње године и смрт Last years and death
Мара Бранковић у усменој књижевности Mara Brankovic in oral literature
Напомене Notes
Библиографија Bibliography
Литература Literature
Референце References

Извори Sources
Основни извори у којима се могу наћи подаци о животу Маре Бранковић јесу дела
византијских историчара Дуке , Сфранцеса и Халкокондила који су стварали у другој
половини 15. The main sources where you can find information about the life of Mara
Brankovic are part of the Byzantine historian Duke , Sfrancesa Halkokondila and who created in
the second half of the 15th века[ 4 ]. century [ 4 ]. Од српских извора најзначајнији
појединачни извор су Јаничареве успомене , који је крајем 15. Serbian sources of the single
most significant source of Janicar memories, who in the late 15th века саставио Константин
Михаиловић из Островице. century compiled Konstantin Mihailovic from Ostrovica. Марин
лин сачуван је на Есфигменској повељи коју је деспот Ђурађ Бранковић издао манастиру
Есфигмен на Светој гори 1429. Marin lin has been preserved on Esfigmenskoj Charter by the
despot Djuradj Brankovic issued Esphigmenou Monastery on Mount Athos 1429th године. year.
Њен спомен присутан је и у другим дипломатчким споменицима. Her memory is also
present in other diplomatčkim monuments.

Порекло и породица Background and family

Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи 1429. Djuradj
Brankovic the 1429th Esfigmenskoj Charter године The

Мара Бранковић је била кћерка деспота Ђурђа Бранковића који се женио два пута, и то
први пут, по свој прилици, трапезунтском принцезом, сестром Јована IV Комнина (1429—
1459), а затим Ирином Кантакузином, кћерком Теодора Кантакузина и унуком
византијског цара, Јована VI Кантакузина. Mara Brankovic was the daughter of Despot
Djuradj Brankovic who was married twice, and the first time, in all likelihood, trapezuntskom
princess, sister of John IV Comnenus (1429-1459), and Irina Cantacuzino, daughter and
grandson Theodore Kantakuzin Byzantine emperor, John Kantakuzin VI.

Ђурђев први брак познат нам је само посредно. St. George first marriage known to us only
indirectly. Познато је да се 1408. It is known that the 1408th помиње његова ћерка Јелена која
је била већ одрасла особа будући да је била у кореспонденцији са Дубровчанима. mentions
his daughter Jelena who was already an adult since she was in correspondence with Dubrovnik.
Јелена се пак после склапања другог Ђурђевог брака више не спомиње, а не спомињу је ни
српски родослови. Jelena is even after the conclusion of the second marriage Đurđevog no
longer mentioned, and no mention is neither Serbian genealogy. Ипак, да је Ђурђева прва
невеста била трапезунтска принцеза из династије Великих Комнина произилази управо из
једне вести о султанији Мари коју је касније забележио византијски историчар Сфранцес .
However, the bride was the first Đurđeva trapezuntska princess from Great Comnenus dynasty
derives precisely from one news of Sultana Marie later recorded by the Byzantine historian
Sfrances . По његовим речима, Мара је била истовремено и рођака трапезунтског владара
Јована IV Комнина и византијског цара Константина XI Палеолога. According to him, Marx
was also a cousin John trapezuntskog rulers and IV Comnenus Byzantine emperor Constantine
XI Palaeologus. Самим тим, у историјској науци се сматра да је Ђурђева прва супруга била
трапезунтска принцеза[ 1 ]. Therefore, the science of history is considered to be Đurđeva first
wife was Princess trapezuntska [ 1 ].

Друга Ђурђева супруга била је већ поменута Ирина Кантакузин, представница једне од
најзнаменитијих византијских племићких породица 14. Another Đurđeva wife was already
mentioned Kantakuzin Irina, one of the most representative of the Byzantine nobility 14th и 15.
and 15 века. century. Свадба је била прослављена 26. The wedding is a celebration of the 26th
децембра 1414. December 1414th године уз присуство деспота Стефана и угледног
дубровачког посланства. in the presence of Despot Stefan and reputable Dubrovnik mission. У
српским средњoвековним изворима Ирина је остала позната као Јерина, а у народној
традицији, супротно својој историјској улози, као Проклета Јерина , тако да се слободно
може рећи да је запамћена више него иједна друга српска средњoвековна владарка[ 2 ]. In
Serbian medieval sources Irina remained known as Jerina, and in folk tradition, contrary to its
historical role as Cursed Jerina, so that we can freely say that it is remembered more than any
other Serbian medieval ruler [ 2 ].

Ђурађ је имао седморо деце (четири сина и три кћерке), али се не може са сигурношћу
утврдити која су деца била из ког брака. Djuradj had seven children (four sons and three
daughters), but can not be determined with certainty that the children were from which marriage.
Често се сматра је да су Мара и Јелена биле деца трапезунтске принцезе, а Тодор, Лазар,
Стефан и Катарина (такође и Кантакузина) Иринина деца, док се за Гргура не зна са
сигурношћу да ли је био дете из првог или другог деспотовог брака 1 . It is often considered
that the Mara and Jelena trapezuntske children were girls, and Todor, Lazar, Stefan and
Katherine (also Kantakuzin) Irina children, while for Gregory does not know with certainty
whether he was a child from his first marriage or any other despot 1 . Уколико се прихвати да је
Мара била Ђурђева ћерка из првог брака, њено рођење се датује у 1412. If one accepts that
Mara was Đurđeva daughter from his first marriage, her birth is dated to the 1412th годину с
обзиром да се Ђурађ Ирином оженио 1414. year since the 1414th married Irina Đurađ године[
6 ]. in [ 6 ]. С друге стране, ако се Мара посматра као ћерка Ђурђа и Ирине, у том случају
њено рођење се датује у 1417. On the other hand, if viewed as Mara's daughter Irina and
Durda, in this case, its birth is dated to the 1417th или 1418. and 1418th годину[ 7 ]. year [ 7 ].
Сматра се и да је Мара име добила по својој баки Мари Лазаревић, ћерки кнеза Лазара и
кнегиње Милице Хребељановић, и супрузи Вука Бранковића[ 8 ]. It is believed that Mara
was named after my grandmother Marie Lazarevic, daughter of Prince Lazar and Princess Milica
Hrebeljanović, and wife of Vuk Brankovic [ 8 ].
О Мариној младости не зна се много. About Marinoj youth is not well known. Захваљујући
документима из Дубровачког архива познато је да је у септембру 1426. Thanks to
documents from the Archives of Dubrovnik is known that in September 1426th посетила
Дубровник. visited Dubrovnik. Наиме, њен отац Ђурађ је у то време управљао Зетом у име
свог ујака деспота Стефана Лазаревића и одржавао је добре односе са Дубровачком
републиком. In fact, her father Đurađ at that time ruled Zeta on behalf of his uncle Stefan
Lazarevic and maintained good relations with the Republic of Dubrovnik. Дубровчани су
примили у свој град будућег деспота и његову породицу 24. Dubrovnik had received in their
city's future despot and his family in 24th септембра 1426. September 1426th године при чему
су Бранковићи и њихова пратња били богато даровани и гошћени[ 9 ]. year in which families
Brankovic and their escorts were donated to the rich and gošćeni [ 9 ].

У турском харему In the Turkish harem

Прилике у Србији у првој четвртини 15. The situation in
Serbia in the first quarter of the 15th века century
Спољнополитичке прилике у којима се налазила Српска деспотовина биле су изванредно
тешке будући да је држава била укљештена између надмоћних суседа: Угарске краљевине
и Османског царства. Circumstances in which foreign policy was in Serbian despots were
extremely difficult because the state was wedged between the superior neighbors: Kingdom of
Hungary and the Ottoman Empire. Деспот Стефан је и краљу Угарске и османском султану
дуговао вазалну заклетву, а одржавање равнотеже између две зараћене силе било је све
теже. Despot Stefan is the king of Hungary and the Ottoman sultan owed vassal oath, and
maintain a balance between two conflicting forces was more severe. Ђурађ Бранковић је
изненада позван из Зете у Београд пошто је деспот Стефан Лазаревић 19. Djuradj Brankovic
was suddenly called from Zeta in Belgrade after the despot Stefan Lazarevic 19th јула 1427. July
1427th преминуо недалеко од Крагујевца. died near Kragujevac. Угарски краљ Жигмунд
Луксембуршки (1387—1437) је уговором у Тати из маја 1426. The Hungarian King
Sigismund of Luxembourg (1387-1437) the agreement of Tata in May 1426th признао Ђурђа за
наследника безчедног Стефана, али је Ђурађ заузврат морао да прихвати тешке обавезе,
између осталог и враћање Угрима Београда, Голупца и Мачве. Durda acknowledged as his
successor Stefan bezčednog but Đurađ turn had to accept heavy burdens, including the return
Ugrima Belgrade, Golubac and Macve. Односи са Османлијама били су још захтевнији и
опаснији будући да су се султанове војне постаје и провинцијски великодостојници већ
налазили по јужним српским градовима и трговима. Relations with the Ottomans were more
demanding and dangerous because the military becomes the sultan and provincial dignitaries
already in the southern Serbian towns and squares. Поред тога, војска Мурата II је још 1425.
In addition, the army of Murat II was still 1425th провалила у Србију и од тада мира са
Османлијама није било, тако да је чак и сахрана деспота Стефана Лазаревића у његову
задужбину, манастир Ресаву, морала да се обави на брзину, у страху од блиских сусрета са
турским одредима[ 10 ] invaded Serbia, and since then peace with the Ottomans was not, so
that even the funerals of despot Stefan Lazarevic in its endowment, Resava, had to be done in
haste, in fear of close encounters with Turkish detachments [ 10 ]
На вест о деспотовој смрти, угарски краљ Жигмунд је кренуо ка Београду како би
обезбедио испуњавање споразума у Тати, док је султан Мурат II већ почетком септембра
лично заузео Крушевац и опсео највећи рударски центар средњoвековне Србије, Ново
Брдо. The news of the Despot's death, the Hungarian king Sigismund went to Belgrade to ensure
fulfillment of the agreement of Tata, while the Sultan Murad II in person at the beginning of
September and took the Krusevac most extensive mining center of medieval Serbia, Novo Brdo.
Услед доласка зиме султан је подигао опсаду Новог Брда, али исто тако, и краљ Жигмунд
је одлучно пружио помоћ свом вазалу Ђурђу. Due to the arrival of winter, the sultan raised the
siege of Novo Brdo, but also, and King Sigismund firmly assisted his vassal Giurgiu. Цена
угарске помоћи била је предаја Београда, мада је нови српски деспот ипак задржао Мачву[
11 ]. Price Hungarian help was the surrender of Belgrade, although the new Serbian despot still
kept Macva [ 11 ]. Заједничке српске и угарске снаге однеле су победу над турским одредом
код Раванице, међутим, већ следеће, 1428. Joint Serbian and Hungarian forces took away the
victory over the Turkish detachment at Ravanica, however, the very next, 1428th године Турци
су тешко поразили угарске снаге код Голупца 2 . The Turks defeated the Hungarian forces
hard at Golubac 2 . Међутим, за опстанак на престолу, као и за опстанак саме деспотовине,
Ђурђу Бранковићу је било потребно одобрење султана. However, the survival of the throne,
and for the survival of the despotism, Djuradj Brankovic was necessary approval Sultan. С друге
стране, султан Мурат II је захтевао да му се Србија непосредно покори што је усталом
била уобичајна пракса у случају смрти вазала који, као деспот Стефан, није оставио
директно потомство. On the other hand, Sultan Murat II demanded that the Serbian
immediately obey the stale was a usual practice in case of death of the vassal, as a despot Stefan,
did not leave direct descendants. Ипак, султан је био привремено задовољен добијањем
Голупца и у мају 1428. However, the sultan was satisfied by obtaining a temporary Golubac and
in May 1428th је пристао да призна Ђурђа за новог владара Србије. agreed to recognize the
new ruler Đurđa Serbia. Заузврат, деспот је постао и султанов вазал поd још тежим
условима од оних које је морао да поштује деспот Стефан са обавезом плаћања годишњег
данка од 50.000 дуката и слања 1.000 и 2.000 опремљених коњаника као помоћне чете које
је морао да предводи лично један од синова новог деспота[ 12 ][ 13 ]. In return, the despot
became a vassal of the Sultan under more difficult conditions than those that had to comply with
the despot Stefan obligation to pay an annual tribute of 50,000 ducats, and sent 1,000 and 2,000
horsemen equipped as auxiliary troops which he had led himself to one of the sons of the new
despots [ 12 ] [ 13 ].

Деспот Ђурађ је покушавао Србији да обезбеди мир, те је стога морао да балансира између
Угара и Турака и да и са једнима и другима одржи добре односе[ 13 ]. Despot Djuradj Serbia
was trying to secure the peace, and therefore had to balance between the Hungarians and the
Turks and with both of them maintain a good relationship [ 13 ]. Да би то постигао, посегао је
и за склапањем политичких бракова — удао је своје две кћерке за владаре двају супротних
страна — Катарина (такође позната и као Кантакузина) је 1433. To achieve this, he would,
and to construct a political marriage - married his two daughters to the rulers of the two opposing
sides - Catherine (also known as Kantakuzin) the 1433rd удата за грофа Улриха Цељског[ 13 ],
братића Варваре, жене угарског краља Жигмунда, док је Мару, према Дуки[ 18 ], запросио
сам султан Мурат II. 3 . married to Count Ulrich of Celje [ 13 ], cousin Barbara, wife of King
Sigismund of Hungary, while Mara, the Duki [ 18 ], I proposed to the Sultan Murat II. 3 .
Султанова просидба Sultan's proposal

Мурат II Murat II

Обећање удаје деспотове ћерке за султана било је изнуђено и Ђурађ у почетку није журио
са испуњавањем договора. The promise of marrying the daughter of the despot Sultan was
forced and the beginning of Djuradj no hurry to fulfilling the agreement. Један од разлога може
бити и Марина младост, ако узмемо у обзир да је била рођена тек 1417. One reason may be
the Marina youth, if we consider that she was born only 1417th или 1418. and 1418th у браку са
Ирином. married to Irina. С друге стране, Порта се стално мешала у међусобице међу
балканским владарима и великашима, а 1432. On the other hand, Porta constantly interfered
in medjusobica among Balkan rulers and nobles, and the 1432nd одмах по истеку примирја са
Угарском, Мурат II лично је провалио преко Дунава у Влашку. immediately after the
armistice with Hungary, Murad II himself broke over the Danube in Wallachia. Непосредно пре
овог похода, владала је неизвесност хоће ли се султан можда упутити и на Србију[ 15 ].
Immediately prior to this visit, there was uncertainty about whether the Sultan might refer to
Serbia [ 15 ]. У таквој ситуацији Ђурађ је попустио и у марту 1433. In such a situation Đurađ
caved in March and 1433rd обнародовано је да ће се Мара удати за Мурата II. publicly
acknowledged that he would marry Mara Murat II. По Дуки и каснијим османским
историчарима иницијатива је дошла са деспотове стране. By Duki and later Ottoman
historians initiative came from the despot. Ашик-паша Заде (умро 1481) записао је како су
деспотови емисари султану пренели следећу поруку: Царе, господине, прими моју кћер за
своју џарију, као што је твој дед Бајазит узео био од нас девојку. [ 16 ] Марина удаја била
је прилика да деспот закључи нови споразум са Османлијама. Asik Pasha Zade (d. 1481)
wrote that the emissaries of the Sultan Despotovi transfer the following message: Care, Sir, my
daughter received for her Jar, like your grandfather Bayezid was taken from us girl. [ 16 ]
Marina marriage was an opportunity despot to conclude a new treaty with the Ottomans. Већ
јуна 1433. For June 1433rd године султан је послао свог великог везира, Саруган-пашу, на
преговоре о миразу. The Sultan sent his Grand Vizier, Sarugan Pasha, to negotiate the dowry.
По Византинцу Дуки договорено је да Мара у мираз донесе султану велики део Србије као
и огромне количине злата и сребра[ 18 ]. Duki by the Byzantines, it was agreed that the dowry
Mara Sultan made a part of Serbia as well as huge amounts of gold and silver [ 18 ]. Међутим,
судећи по турским дефтерима и каснијој одлуци Муратовог сина, Мехмеда Освајача, да
након Муратове смрти деспоту уз Мару врати и две жупе, Топлицу и Дубочицу (на горњој
Јужној Морави), биће да су те две области уступљене султану већ 1433. However, according
to Turkish and later decide defters Muratovog son, Mehmed the Conqueror, after the death of the
despot Muratore Maru back to the two parishes, Thermal Dubocica (on the upper South Morava),
will be that these two areas transferred to the Sultan but 1433rd године. year. Поред тога,
деспот је морао да да и богате дарове члановима Порте и турским дипломатама[ 17 ]. In
addition, the despot had to give gifts and rich members of the Turkish diplomats and Porte [ 17 ].
Пошто је Мара имала тек петнаестак година венчање није одмах обављено, што је била
привремена, али краткотрајна утеха за њену породицу[ 16 ]. After Mara had only fifteen
years of marriage is not immediately done, it was temporary, but short-term comfort for her
family [ 16 ].

Султан је био 15 година старији од Маре[ 18 ] и већ је имао и неколико жена и конкубина,
као и наследника, будућег Мехмеда II Освајача, којег му је три године раније подарила
робиња највероватније грчког порекла, Хума Хатун[ 19 ] 4 . Sultan was 15 years older than
Mare [ 18 ] and has already had several wives and concubines, and heir, the future Mehmed II
the Conqueror, whom he gave three years earlier, probably slaves of Greek origin, Huma Hatun [
19 ] 4 . Иако је брак већ био уговорен, венчање је морало да сачека, при чему оклевање
Бранковића није било једини узрок. Although the marriage has already been agreed upon, the
wedding had to wait, with reluctance Brankovic was not the only cause. Наиме, 1435. In fact,
1435 истекло је трогодишње примирје између Угарске и Османлија, што је поново довело
Србију у тешку позицију. three-year truce expired between Hungary and the Ottomans, which
again led Serbia into a difficult position. Како Лаоник Халкокондил приповеда, султан је
услед Ђурђевог одлагања слања Маре на османски двор управо 1435. How Laonik
Halkokondil narrative, the sultan was due to delay sending Mare Đurđevog the Ottoman palace
just 1435th почео да опрема војску на Србију. began to outfit an army against Serbia. Иако је
поменути поход био на крају усмерен на Албанију, у лето 1435. Although the campaign was
ultimately focused on Albania in the summer 1435th деспот је поново послао на Порту
емисаре са молбама и богатим даровима. Despot was again sent emissaries on Port with
applications and rich gifts. Порта је сада отворено затражила Марин долазак као јемство да
ће деспот овога пута извршити претходни договор. Port is now openly asked for Marin
arrival as a guarantee that the despot this time to make prior arrangement. По каснијој
традицији коју је крајем 16. According to later tradition, which in the late 16th века забележио
Дубровчанин Мавро Орбин , Ђурађ је најзад пристао да пошаље ћерку тек када га је на то
охрабрила деспотица Ирина. century recorded Dubrovnik Mavro Orbin , Djuradj finally agreed
to send his daughter only when it is to encourage despina Irina. Ирина је тако мужу улила веру
да је слање ћерке, иако веома тежак, исправан и неизбежан државнички потез[ 20 ]. Irina is
so instilled confidence that her husband was sending daughters, although less serious, correct and
statesmanlike move is inevitable [ 20 ]. Тек у јесен 1435. Only in the fall 1435th године султан
је послао румелијског беглербега Сараџи-пашу у Србију да доведе Мару у Хадријанопољ
(Једрене), тадашњу престоницу Османског царства у Европи[ 18 ]. The sultan sent Rumelian
beglerbeg Saradži Pasha in Serbia to bring in Hadrianopolis Maru (Edirne), the then capital of
the Ottoman Empire in Europe [ 18 ]. Турски извори су забележили како је Сараџи-паши у
Смедереву приређен дочек голем без краја и конца . Turkish sources have noted that the
Saradži Pasha of Smederevo staged a great celebration without end. Поред територијалних
уступака, које је султан приграбио још 1433, деспот је сада морао да да и пребогат мираз
који је, по проценама савременика, дубровачког доминиканца Ивана Стојковићу и
бургундског племића Бертрандона де ла Брокијера, вредео између 600.000 и милион
златних дуката. In addition to territorial concessions, which the Sultan has seized 1433, despot
is now had to give the rich dowry which, according to estimates contemporaries, Dubrovnik
Dominican Ivana Stojkovic and Burgundian nobles de la Bertrandona Brokijera, worth between
600,000 and one million gold ducats. По Стојковићу, деспот је уз Мару дао мираз од 400.000
у новцу и 200.000 у невестиној одећи и новцу. By Stojkovic, a despot with a Maru given
dowry of 400,000 in cash and 200,000 in nevestinoj clothes and money. У складу са правилима
османске дипломатије, и султановим посланицима следили су издашни дарови[ 21 ]. In
accordance with the rules of Ottoman diplomacy, and the Sultan's deputies followed the generous
gifts of [ 21 ]. Преговори су завршени тако што је Сараџа-паша загарантовао деспоту мир.
Negotiations were completed by the Pasha Saradža despot guarantee the peace. Мара је отишла
из Смедерева 4. Mara went from Smederevo fourth септембра 1435. September 1435th у
пратњи своја два млађа брата, престолонаследника Гргура и Стефана, док је Ђурађ остао у
својој новосаграђеној престоници. accompanied by his two younger brothers, Prince Gregory
and Stephen while Đurađ remained in his newly built capital.

Живот на турском двору Life in Turkish court

Венчање је обављено у Једрену уз велико славље и према муслиманским обичајима у
присуству Марине браће, иако су османски историчари тврдили да султан није приредио
свадбено славље зато што је желео тиме да омаловажи Мару и њеног оца, кога је, како
каже Ашик-паша Заде, сматрао за неверничког спахију . The wedding took place in Edirne
with a big celebration and the Muslim traditions of the Marine presence brothers, although
historians have argued that the Ottoman sultan has hosted wedding reception because he wanted
time to belittle Maru and her father, whom he says Asik Pasha Zade, considered for neverničkog
landlord. Османски извори даље наводе како је султан прихватио Мару за жену тек по
савету својих великодостојника и није желео ни да прими мираз од деспота. Ottoman
sources continue to report that the Sultan for his wife Mara accepted only on the advice of their
leaders and did not want to receive any dowry of despots. После свадбе наследник српског
деспота, Гргур Бранковић, послат је кући с даровима, док је млађи Стефан задржан као
талац, још један залог доброг владања деспота Ђурђа[ 22 ]. After the wedding the successor
of the Serbian despot, Brankovic Gregory, was sent home with gifts, while the younger Stefan
kept as a hostage, another pledge of good conduct despot Durda [ 22 ].

С друге стране, према византијском историчару Дуки, султан је веома волео Мару, како
због њене лепоте, тако и због њене образованости. On the other hand, according to the
Byzantine historian Duki, the sultan was very loved Maru, both for its beauty, but also because
of her education. Мара је врло брзо научила правила понашања у царском харему. Mara was
very quickly learned the rules of conduct in the imperial harem. Као Ђурђева ћерка имала је
извесне привилегије на турском двору тако да је остала верна својој хришћанској вери и
бринула се о хришћанима у својој околини, али је такође вршила улогу посредника између
свог оца и султана, и убрзо је стекла углед на турском двору због своје лојалности
интересима свог мужа[ 18 ]. As Đurđeva daughter had certain privileges in the Turkish court so
that she was true to his Christian faith and took care of the Christians in their environment, but
also acts as an intermediary between the Sultan and his father, and soon gained the reputation of
the Turkish court because of their loyalty interests of her husband [ 18 ]. Убрзо после боравка у
Једрену, послата је у малоазијску престоницу Брусу где се налазио један од Муратових
харема са педесетак жена. Shortly after their stay at Adrianople, was sent to the capital of Asia
Minor, where Bruce was in a harem with Muratovih fifty women. Раздвојена је од брата
Стефана, чије место боравка у овом периоду нам није познато, али су млади Бранковићи
остали у контакту. Is separated from his brother Stephen, whose whereabouts during this period
are not known, but the young Brankovici in touch. Познато је да су 1439. It is known that the
1439th заједнички писали оцу. jointly written by his father. Није познато како су проводили
ово време и каква су искуства стекли. It is not known to have spent this time and what are the
experiences gained. За Мару се зна да се заветовала да се више никада неће удавати ако се
икада извуче из неверничког ропства. For we know that Mara vowed to never to get married if
you are ever out of neverničkog slavery. Што се Стефана тиче, он је живео у некој врсти
училишта заједно са бројним таоцима из других балканских владарских и племићких кућа.
As for Stephen, he is living in a kind of education along with a number of hostages from other
Balkan royal and noble houses. Свакако није без разлога то што је у каснијем животу Стефан
био најнепомирљивији противник Турака међу деспотовом децом[ 23 ]. Certainly not
without reason that in later life Stefan was among the most irreconcilable opponent of the Turks
Despot children [ 23 ].

Први пад Смедерева и деспотовине The first fall of Smederevo and despotism

Смедеревска тврђава, поглед из ваздуха Smederevo Fortress, view

from the air

Међутим, децембра 1437. However, in December 1437th године умро је угарски краљ
Жигмунд и наследио га је његов зет, аустријски војвода Албрехт Хабзбуршки. died in the
Hungarian King Sigismund and was succeeded by his son in law, the Austrian Habsburg Duke
Albrecht. Када је 6. When the sixth јула 1439. July 1439th дошло свечаног проглашења уније
источне и западне цркве у фјорентинској катедрали, Турци су знали какву политичку
тежину има овај догађај и одлучили су да нападну Угарску као као главну силу која им је
могла правити сметње. came the official declaration of the Eastern and Western Union Church
in fjorentinskoj cathedral, the Turks know what kind of political weight is given to the event and
decided to invade Hungary as well as the major force that they could interfere. Мада
Фирентинска унија из 1439. Although the Florentine Union 1439th није примењена ни у
Византији, чији је цар Јован VIII Палеолог, био потписник и присталица, Османлије су
сумњале и на српског деспота. has not been applied even in the Byzantine Empire, which the
emperor John VIII Palaeologus, was a signatory and supporter, the Ottomans and the suspected
Serbian despot. Српски посланици нису присуствовали концилу у Ферари и Фиренци, нити
је српска црква прихватала унијатску политику византијског цара. Serbian deputies did not
attend the council of Ferrara and Florence, or the Serbian Orthodox church accepted Uniate
Byzantine emperor policy. Штавише, деспот је чак одбијао да се писмено изјасни о идеји
уније. Moreover, the despot has even refused to reply in writing about the idea of union. Ипак,
Турци су решили да рашчисте и ситуацију у Србији, слутећи да би деспот Ђурађ био на
страни хришћанске лиге и јер су им били сумњиви његови односи са Мађарима[ 24 ][ 13 ].
However, the Turks decided to clear up the situation in Serbia, suspecting that the despot Djuradj
was on the side of the Christian League and because they were suspicious of his relations with
the Hungarians [ 24 ] [ 13 ].

Године 1438. In 1438th Мурат је вршио притисак на Мару да утиче на свог оца како би овај
прекинуо све односе са Угарима[ 25 ]. Murat had brought pressure on the Maru to influence
his father to the severed all relations with the Hungarians [ 25 ]. Ђурађ Бранковић је уверавао
султана у своју неутралност, али истовремено није дозволио турској војсци која је пошла у
поход на Угарску да прође неометано преко Србије нити је желео да се придружи султану
у том походу[ 26 ]. Djuradj Brankovic assured the Sultan in his neutrality, but at the same time
did not allow the Turkish army that was going to march on Hungary to pass unhindered through
Serbia nor did he want to join the Sultan in the quest [ 26 ]. Турци су упали у источну Србију
1438. The Turks stormed into eastern Serbia 1438th године и освојили Борач и Раваницу, а већ
у пролеће 1439. year and won Borač and Ravanica, and as early as the spring 1439th били су
подно зидина Смедерева[ 26 ][ 28 ]. were under the walls of Smederevo [ 26 ] [ 28 ]. Опсада је
трајала три месеца. The siege lasted three months. Браниоци Смедерева, међу којима су се
налазили и Марин брат Гргур који се још 1435. Defenders of Smederevo, among which there
was a brother, Gregory, and Marin, which is also the 1435th године вратио у Србију, као и њен
ујак, Тома Кантакузин, храбро су се борили све док их глад није натерала на предају 18. He
returned to Serbia, and her uncle, Thomas Kantakuzin, bravely fought them until hunger forced
her to surrender to the 18th августа 1439. August 1439th године[ 25 ]. years [ 25 ]. Скоро цела
Србија пала је под османску власт. Almost all of Serbia fell under Ottoman rule. Деспот
Ђурађ је држао још само Зету и Ново Брдо на југу са својим драгоценим рудницима злата
и сребра 5 [ 28 ]. Despot Djuradj held only Zeta and Novo Brdo in the south with his precious
gold and silver mines 5 [ 28 ]. Следећи турски напад био је усмерен на угарски Београд који
је султан лично напао у априлу 1440. The next Turkish attack was directed at the Hungarian
Belgrade, which the Sultan personally attacked in April 1440th године. year. Иако је
несразмера између браниоца и нападача била упечатљива, опседнути Београд се и без
помоћи из Угарске одржао све до касне јесени када је султан наредио повлачење. Although
the discrepancy between the defender and the attacker was striking, and is obsessed with
Belgrade without help from Hungary held until late fall when the Sultan ordered the withdrawal.
Ипак, турски пљачкашки упади преко Саве и Дунава донели су толики плен да је учесник
у походу, историчар Ашик-паша Заде са правом записао: Тада говораху да од исламског
постања оваквог успешног боја није било. [ 29 ]. However, Turkish raids across the Sava and
Danube rivers have brought so much loot that is a participant in the campaign, historian Asik
Pasha Zade rightfully wrote: Then they said that the Islamic foundation of this color was not
successful. [ 29 ].

Иако је поход на Београд био неуспешан, ипак прилике у хришћанском табору нису биле
повољне. Although the visit to Belgrade was unsuccessful, however, opportunities in the
Christian camp, were not very favorable. Деспот Ђурађ је пред турским налетима 1439.
Despot Djuradj the front of the Turkish onslaught 1439th побегао у Угарску како би одатле
организовао борбе за обнову деспотовине. fled to Hungary to fight organized there for the
reconstruction of despotism. Међутим, краљ Албрехт је умро 27. However, King Albrecht died
27th октобра 1439. October 1439th тако да је у Угарској дошло до борбе око престола. so
that in Hungary there was a struggle for the throne. Ђурађ је, као један од најбогатијих барона
Угарске, кандидовао свог сина Лазара Бранковића за новог угарског краља, али је у борби
за круну св. Djuradj, as one of the wealthiest barons of Hungary, nominated his son Lazar
Brankovic the new Hungarian king, but in the fight for the crown of St.. Иштвана превагу
однела струја која је подржавала пољског краља Владислава Јагелонца. Stephen prevailing
currents swept away that supported the Polish King Vladislav Jagelonca. Као ниви краљ
Угарске, млади Владислав почео је да сузбија противнике. Nivi as king of Hungary, the
young Vladimir began to suppress opponents. Стари деспот је тако остао и без неколико
имања у Угарској и у пролеће 1440. The old despot was also left without a few farms in
Hungary and in the spring 1440th је преко Фурланије, Венеције и Дубровника стигао у Зету.
through Friuli, Venice and Dubrovnik arrived at Zeta.

Ослепљење Стефана и Гргура Oslepljenje Stephen and Gregory

Деспотове потезе пратио је са негодовањем султан Мурат II који је решио да се Ђурђу

освети преко његове деце. Despot's actions with indignation followed the Sultan Murad II, who
decided to Giurgiu revenge over his children. Престолонаследник Гргур био је ухваћен у
Смедереву 1439. Prince Gregory was caught in Smederevo 1439th и послат је у Једрене где су
га чекали Мара и Стефан. and was sent to Adrianople, where he waited and Stefan Marx. Чак и
у таквим приликама принчеви су почели преписку са оцем Ђурђем који је боравио у то
време у Бару. Even in such circumstances princes began correspondence with his father Djurdje
who was staying at that time in the Bar. Синови су наводно обавештавали деспота о свим
дешавањима на османском двору. Sons were allegedly informed about all the events despot at
the Ottoman court. Султан је сазнао за ову кореспонденцију и уценио деспотову главу, док
је Баранима нудио бројне награде уколико му издају деспота. Sultan learned of this
correspondence and blackmailed Despot's head, while the number of awards offered Barani if he
issued a despot. Деспот је прозрео да му сада животна опасност прети и од сопствених
поданика па је, изговарајући се да иде у лов, прво побегао у Будву, а затим у иноверну
Дубровачку републику где је средином априла 1441. Despot that he saw through the danger
now threatening the life of its own subjects, and was saying to go out hunting, he fled first to
Budva, and then another and false Dubrovnik Republic in mid-April where the 1441st најзад
нашао безбедно уточиште[ 30 ]. finally found a safe haven [ 30 ]. Недуго затим, деспота и
његову породицу задесила је велика несрећа: Марина браћа Гргур и Стефан била су
оптужена да се у тајности дописују са својим оцем, па су по султановом налогу ухваћени и
бачени у тамницу на Ускрс 16. Shortly thereafter, despot and his family is a great misfortune
befell: Marina brothers Gregory and Stephen were charged to a secret correspondence with his
father, and the order of the Sultan captured and thrown into prison on Easter Sunday 16th априла
1441[ 31 ], а потом одведени Токат у Малој Азији, где су одувек држани опасни политички
заточеници. April 1441 [ 31 ], and then taken to Tokat in Asia Minor, where they always kept
dangerous political prisoners. Ту су Гргур и Стефан били ослепљени 8. There are Gregory and
Stephen were blinded 8th маја 1441. May 1441st године[ 32 ][ 25 ]. years [ 32 ] [ 25 ]. По
млађем савременику догађаја, Константину Михаиловићу, Марина интервенција код
султана на кога је она имала знатан утицај, стигла је прекасно да спречи злу судбину њене
браће. By junior Savremenik events, Konstantin Mihailovic, Marina intervention at the sultan to
whom she had a considerable influence, arrived too late to prevent the fate of her brothers.
Султан је наводно тајно, да Мара не сазна, послао гласника са наређењем да се
султанијина браћа ослепе[ 31 ]. Sultan is supposedly secret, that Mara does not know, sent a
messenger with orders to sultanijina brothers blinded [ 31 ]. Када је Мара сазнала бацила се
мужу под ноге и успела је да га обрлати речима: И тако су твоји сужњи и заробљеници, и
после ћеш моћи да учиниш што будеш желео. Мурат је затим послао другог гласника али
је овај стигао прекасно да спречи ослепљење српских принчева. When Mara learned she
threw herself to her husband under his feet and managed to get over it the words: And so are
your slaves and prisoners, and after you will be able to do what you're wanted. Murat was then
sent another messenger but this came too late to prevent the Serbian oslepljenje princes.
Заузврат, султан је наредио и да се џелату, који је тако журио са извршењем казне, такође
ископају очи[ 33 ]. In return, the Sultan ordered the executioner, who also rushed to the
execution of the sentence, also dig out the eyes [ 33 ]. Каснији извори наводе да је прави
разлог њиховог ослепљења био султанова љубомора на њихове успехе у лову[ 34 ]. Later
sources say that the real reason for their jealousy of the Sultan was oslepljenja to their success in
hunting [ 34 ].

Деспот и његова супруга Ирина су тек касније сазнали за ослепљење синова. Despot and
his wife Irina are only later learned of oslepljenje sons. У време када су Гргур и Стефан
ослепљени, Ђурађ је још увек боравио у Дубровнику и пратио даље вести. At the time that
Gregory and Stephen blinded, Djuradj still stayed in Dubrovnik and continue to follow the news.
После дуготрајне опсаде 27. After a long siege 27th јуна 1441. June 1441st Турци су заузели
и Ново Брдо, а затим су, делимично и због присуства деспота у Републици св. The Turks
occupied and Novo Brdo, and then, partly due to the presence in the Republic of St. despot.
Влаха, почели са притисцима на Дубровчане. Blaise began pressuring the citizens of
Dubrovnik. Дубровачки Сенат није попуштао пред навалама султанових емисара да им се
изручи деспот Ђурађ, али је и поред тога владар без државе био свестан свог неодрживог
положаја. Dubrovnik Senate did not break with the influx of the sultan's envoy to extradite them
Đurađ despot, but is nevertheless not the ruler of the state was aware of his position
unsustainable. Након што су Ђурађ и његови пратиоци депоновали огромно богатство у
новцу, племенитим металима и личној имовини[ 35 ]. After Djuradj and his companions vast
wealth deposited in cash, precious metals and personal property [ 35 ]. Деспот је 26. Despot on
26 јула 1441. July 1441st напустио Дубровник и преко Сења се вратио у Угарску, где су
његови посланици дирљивом беседом дирнули младог краља Владислава који је пристао
да се измири са старим деспотом. left Dubrovnik and over Senja returned to Hungary, where
his deputies touching homily touched the young king Vladislav, who agreed to settle with the old
Despot. Владислава је као угарског краља признао и Ђурђев зет, гроф Улрих II Цељски.
Vladislav was acknowledged as king of Hungary and St. George-law, Count Ulrich II of Celje.
Најпосле, папским посредовањем решен је 1442. Finally, the papal mediation in 1442
resolved и највећи сукоб у Угарској, спор између новог краља Владислава и краљице
Јелисавете, удовице Албрехта Хабзбуршког, која је била мајка малолетног Ладислава,
легитимног претендента на престо рођеног после очеве смрти 1440. and the biggest conflict
in Hungary, the dispute between the new King Vladislav and Queen Elizabeth, the widow of
Albrecht Habsburg, who was the mother of the minor Ladislas, the legitimate claimant to the
throne after the death of his father born in 1440th Победе над Турцима ердељског војводе
Јаноша Хуњадија, остварене управо 1441. Victory over the Turks Transylvanian Duke Janos
Hunyadi, just realized 1441st на територији некадашње деспотовине, вратиле су веру у
успешну борбу Угарске против Османлија[ 36 ][ 37 ]. the territory of the former despotism,
returned to the faith in Hungary successfully battle against the Ottomans [ 36 ] [ 37 ].

Сегедински мир Peace of Szeged

Папа Евгеније IV најпосле је посебном булом 1443. Pope Eugenius IV finally has a special
bull 1443rd позвао на рат против неверника. called for war against unbelievers. Повеља је
добрим делом била илустрована тешким примерима из живота деспота Ђурђа. Charter has
largely been illustrated by examples from the lives of severe despot Durda. Крајем фебруара и
почетком марта 1443. In late February and early March 1443rd у Будиму је био одржан
Државни сабор Краљевине Угарске на коме је и деспот, са сузним очима, надахнуто
говорио о последицама турских освајања и о судбини својих синова. in Budapest was held
in the State Parliament of the Kingdom of Hungary where the despot, with tearful eyes, spoke
inspiringly about the consequences of the Turkish conquest and the fate of their sons. Ђурађ је
позвао Угре да се уче на примерима других и понудио је велику суму новца и лично
учешће у будућем походу против Турака[ 38 ] 6 . Djuradj Ugrešic invited to study the
examples of others, and offered a large sum of money and personal participation in a future
campaign against the Turks [ 38 ] 6 . Крсташка војска, коју су предводили краљ Владислав,
војвода Хуњади и деспот Ђурађ, крајем септембра 1443. Cruisers army led by King Vladislav
and Hunyadi Duke Đurađ despot, in late September 1443rd прешла је Дунав код Београда и
однела неколико важнијих победа, а потом преко Ниша и Пирота је у децембру стигла до
утврђене Софије која је била заузета и спаљена. crossed the Danube at Belgrade and won
several major victories, and then through Nis and Pirot in December reached the set of Sofia,
which was occupied and burned. Најпосле, средином децембра 1443. Finally, in mid-
December 1443rd усред велике зиме и недостатка намерница, крсташка војска се суочила са
одлучним турским отпором код трга Златице између Балкана и Средње горе. midst of a
great winter and lack of food boxes, Cruisers army faced a determined Turkish resistance in the
square Zlatice between the Balkans and Central worse. Краљ Владислав је наредио повлачење,
док је Ђурађ безуспешно покушавао да испослује да војска бар презими на територији
Србије. King Vladislav ordered a retreat, while Đurađ unsuccessfully tried to bar the military
isposluje overwinters in Serbia. У фебруару 1444. In February of 1444th изморена војска се
вратила у Будим, али су краљу Владиславу убрзо почеле да пристижу честитке и нови
планови за даљи рат против Турака[ 40 ]. exhausted Army returned to Buda, but the king
Vladislav soon began to arrive, and congratulations to the new plans for the future war against
the Turks [ 40 ]. Мурат се веома био забринуо оваквим развојем догађаја, као и новим
антиосманским покретима у Албанији, Мореји, рудничким градовима Србије и
Караманији, те је брже боље пожурио да понуди савезницима мир. Murat was very worried
by these developments, as well as new antiosmanskim movements in Albania, Moray, mining
towns in Serbia and Karaman, and quickly rushed to offer better allies peace. Као посредника за
отпочињање преговора са Угарском, изабрао је своју жену, Мару[ 41 ]. As a mediator for
negotiations with Hungary, was selected by his wife, Maru [ 41 ]. Марта 1444. March 1444th
године, Марин гласник, грчки монах, стигао је у највећој тајности у Дубровник, затим је
бродом који је сенат обезбедио отпловио до Сплита, а одатле на коњу директно у Угарску
како би се сусрео са Мариним оцем и замолио га у Марино име да посредује повољно у
султаново име на угарском двору. The Marin Gazette, the Greek monk, arrived in great secrecy
in Dubrovnik, then the ship that sailed the senate provided to Split, and from there on horseback
directly to Hungary to meet with Marina's father and asked him the name of Marino to mediate
beneficial the Sultan's name at the Hungarian court. Заузврат, султан му је понудио враћање
целокупне Србије, као и његова два слепа сина[ 42 ], на шта је Ђурађ, након поновљених
турских понуда, пристао[ 43 ]. In return, the sultan offered him a return of the whole of Serbia,
and his two sons blind [ 42 ], to which Đurađ, repeated Turkey's offer, he agreed [ 43 ].
Задобивши за своју позицију Јаноша Хуњадија тако што му је уступио неке своје поседе у
Мађарској, уз његову помоћ српски деспот Ђурађ Бранковић је издејствовао склапање
десетогодишњег мира у Сегедину између Османског царства и Угарске. Gaining for his
position by Janos Hunyadi ceded some of their possessions in Hungary, with his help Djuradj
Brankovic Serbian despot has obtained the conclusion of ten years of peace in Szeged between
the Ottoman Empire and Hungary. По том споразуму, српском деспоту је враћено Смедерево
и цела Србија са своја 24 града, а султан је пристао да плати 100.000 фиорина одштете
Мађарима и обавезао се да пошаље угарском краљу 25.000 војника у борбама против
његових непријатеља[ 41 ]. Under this agreement, the Serbian despot was restored and all of
Serbia Smederevo with its 24 cities, and the Sultan agreed to pay 100,000 florins damages
Hungarians and pledged to send 25,000 soldiers Hungarian king in battle against his enemies [
41 ]. Једини уступак учињен султану био је да му Србија и даље плаћа стални годишњи
данак[ 41 ]. The only concession made was that the sultan to him, Serbia is still paying regular
annual tribute [ 41 ]. Међутим, овај мир су главни актери са хришћанске стране различито
схватали. However, this peace are the main actors from the different Christian understood. Док
је деспот у Сегединском миру видео гаранцију за обнову деспотовине, које угарска страна
није спомињала, дотле су краљ Владислав и папски легат, кардинал Чезарини, сматрали
споразум погодним средством да се добије на времену ради окупљања нове крсташке
војске. While the despot in Szeged guarantee peace for the reconstruction of video despotism,
which the Hungarian side is not mentioned, as long as the king Vladislav papal legate and
Cardinal Čezarini, considered the agreement a suitable means to gain time to bring together the
new Crusader army. Поред тога, Сегедински мир такође је изазвао велико негодовање у
целом хришћанском свету[ 44 ]. In addition, the Peace of Szeged has also caused great
indignation throughout the Christian world [ 44 ].

Муратове последње године Muratore last year

Ипак, иако су деспот и Хуњади били за склапање и одржавање мира са Портом, дотле је
млади краљ Владислав био под утицајем ратоборне струје. Nevertheless, while the despot
and Hunyadi were for assembly and maintenance of peace with the Porte, so far as the young
king Vladislav was under the influence of militant power. Док је Владислав уз подршку
ватреног Чезаринија позвао угарске бароне већ 4. While the fire with support from Vladislav
Čezarinija called Hungarian barone for 4th августа у нови крсташки рат, деспот је одмах по
закључивању мира напустио Сегедин и већ 22. August in the new crusade, the despot is
immediately after the conclusion of peace, and left the Szeged on 22 августа 1444. August
1444th се вратио у Смедерево. returned to Smederevo. Султан је сада чак био вољан да
деспоту препусти и Крушевац и Голубац, градове који се 1439. The Sultan was now even
willing to leave the despot and Krusevac and Golubac, cities that are 1439th и нису налазили
под српском влашћу[ 45 ]. and not placed under Serbian rule [ 45 ]. Било како било, деспот је
остао по страни новог крсташког рата који је краљ Владислав повео надајући се да ће
Мурата у Малој Азији задржати нова побуна караманијског емира. However, the despot he
remained on the sidelines of a new Crusade, which led the king Vladislav hoping to Murata in
Asia Minor to keep the new emir karamanijskog rebellion. Деспот је узалуд саветовао краља
Владислава да се не упушта у лоше припремљен поход, док су се краљу придружили
Хуњади, жељан обећане му Бугарске, и влашки војвода. Despot was in vain that the king
Vladislav advised not to embark on ill-prepared campaign, while the king joined Hunyadi, eager
for the promised his Bulgarian and Vlach Duke. Са друге стране, Мурат се ноћу, тајно
пребацио преко Босфора користећи, по неким гласинама, услуге Ђеновљана који су
превезли турску војску по цени од једног златника по човеку. On the other hand, Murat the
night, secretly moved across the channel, using, according to some rumors, service Genoese who
transported the Turkish army at the price of gold by one man. Већ 10. For 10th новембра 1444.
November 1444th године, султан је сачекао крсташку војску код Варне на црноморској
обали и у бици је потпуно уништио војску хришћанског савеза. The sultan was waiting
Crusader army at Varna on the Black Sea coast and in the battle the army destroyed the Christian
Union. У борби су страдали и кардинал Чезарини и краљ Владислав чија је одсечена глава
послата у посуди напуњеној медом у стару османску престоницу Брусу. In the battle were
killed and Čezarini Cardinal and King Vladislav, whose severed head sent in a container filled
with honey in the old Ottoman capital Brus. Победа код Варне, где се Хуњади бекством
спасао погибије, осигурала је османску превласт у југоисточној Европи[ 46 ][ 49 ]. Victory
of Varna, where the escape save death of Hunyadi, provided the Ottoman domination in South
Eastern Europe [ 46 ] [ 49 ].

Готово непосредно након битке код Варне, победоносни султан Мурат II се повукао са
престола који је оставио свом тринаестогодишњем сину, Мехмеду II, који је требало да
влада под туторством великог везира Халил-паше[ 49 ]. Almost immediately after the battle
of Varna, winning the Sultan Murat II withdrew from the throne, who left his thirteen-year-son,
Mehmed II, who was supposed to rule under the tutelage of Grand Vizier Halil Pasha [ 49 ].
Мурат, који је одувек био склон верском мистицизму, повукао се у малоазијску Манису, а
са њим је отишла и његова миљеница Мара. Murat, who has always been prone to religious
mysticism, withdrew to Asia Minor Manisa, and went with him and his favorite Mara. Међутим,
и поред тога Мурат је имао извесан утицај у управи што се очитава из два случаја у којима
Дубровчани сведоче не само о Муратовом, већ и о утицају Маре Бранковић на Порту.
However, despite the fact Murat was izvesan influence in the administration which is read from
two cases in which Dubrovnik testify not only about Murat, but also on the impact of the Porto
Mare Brankovic. Наиме, после обнове деспотовине, Ђурађ Бранковић је био лојалан вазал
султану, а његове добре односе са Портом, односно посредничке способности, покушавали
су да искористе Дубровчани. Namely, after the reconstruction despotism, Djuradj Brankovic
was a loyal vassal of the Sultan, and his good relations with the Porte, and mediating skills, they
tried to take advantage of Dubrovnik. Деспот, за кога се каже да је захваљујући посредовању
царице Маре могао много тога да учини код Мурата, покушао је да 1446. Despot, who is
said to be thanks to the mediation of the Empress Mare have a lot to do with Murat, he tried to
1446th помири Дубровчане и војводу Стефана Вукчића. reconcile the duke of Dubrovnik and
Stefan Vukcic. Такође, Дубровчани су 1447. Also, Dubrovnik in 1447 посебном повељом
султана Мурата и његовог сина Мехмеда ослобођени одређених обавеза према
Османлијама. special charter Sultan Murad and his son Mehmed exempt certain obligations
under the Ottomans. У Републици св. The Republic of St.. Влаха овакав исход је схватан као
последица великог Мариног утицаја како на мужа тако и на пасторка[ 47 ]. Blaise such an
outcome is seen as a consequence of a large Marinog influence both the husband and stepson [
47 ].

Ипак, Османском царству недостајала је искусна владарска рука, тако да се Мурат II на

инсистирање великог везира, Халил-паше, вратио се на престо 1448. However, the Ottoman
Empire lacked the experienced hand of the ruler, so Murat II at the insistence of the Grand
Vizier, Halil Pasha, he returned to the throne 1448th године[ 50 ]. years [ 50 ]. Мурат II је
поново умирио Анадолију и 1448. Murat II was again reassured Anatolia and 1448 поново
потукао Хуњадија, овога пута на Косову, да би се након ових подвига вратио мирном
животу. Hunyadi defeated again, this time in Kosovo, that after these exploits returned to
peaceful life. Крајем 1448. At the end of 1448th Мурат је организовао свадбу која се три
месеца славила, женидбу Мехмеда II са једном турском принцезом из југоисточне Мале
Азије. Murat has organized a wedding that was celebrated for three months, Mehmed II to marry
a Turkish princess in Southeast Asia. Негде у то доба Мурат II почео је доста да пије, а 1449.
Around this time of Murad II started to drink a lot, and the 1449th провео је у Једрену окружен
научницима и песницима[ 48 ]. he lived in Edirne surrounded by poets and scientists [ 48 ].
Већ 3. For the third фебруара 1451. February 1451st године Мурат II умро је од можданог
удара у четрдесет седмој години живота[ 34 ]. The Murad II died of a stroke in the forty-
seventh year of life [ 34 ].

Повратак у Србију Return to Serbia

Ђурађ Бранковић са породицом на
Есфигменској повељи 1429. Djuradj
Brankovic family to Esfigmenskoj
Charter 1429th године The

Мара је искрено ожалила свог мужа, а кад је жалост прошла, јавила јој се жеља да се врати
у своју земљу, међу свој народ и у своју породицу. Mara is sincerely mourned her husband,
and when he unfortunately passed, there was her desire to return to his country, and among his
people in his family. Нови султан, деветнаестогодишњи Мехмед II, који је по други пут
опасао Османову сабљу 7 , веома је поштовао и уважавао Мару[ 3 ][ 41 ]. The new sultan,
Mehmed II year-old, who was the second time encircling Uthman saber 7 , it is admired and
respected Maru [ 3 ] [ 41 ]. Мехмедова мајка је умрла 1449. Mehmed's mother died 1449th
године, и он се током целе своје владавине односио се према Мари као према другој мајци
8
[ 34 ]. year, and it is during his reign was related to Mary as the mother of the other eight [ 34 ].
После султанове смрти, по турској традицији, сви спољнополитички споразуми били су
ништавни док их не потврди нови владар. After the sultan's death, according to Turkish
tradition, all the foreign policy agreements were null and void until you confirm the new ruler.
Због тога су посланици из вазалних држава похрлили на султанов двор, између осталих и
посланство старог деспота Ђурђа Бранковића. As a result, members of the vassal states
rushed to the Sultan's palace, including the mission of the old despot Djuradj Brankovic. Деспот
је и даље морао да плаћа 50.000 дуката годишњег данка и да шаље 1500 коњаника по
потреби. Despot still had to pay 50,000 ducats yearly tribute, and sent 1500 horsemen as needed.
Султан Мехмед је са своје стране обећао да ће поштовати мир докле год је жив Ђурађ и
његов син Лазар, који је већ у то време важио за очевог наследника. Sultan Mehmed, in turn,
promised to respect the peace as long as he lives Đurađ Lazar and his son, who was already in
force at the time of his father's successor. Српско посланство је покренуло и питање повратка
ћерке Маре из султановог харема. Serbian Legation was raised and the issue of return Mare
daughter of the Sultan's harem. Иако је познато да је Мехмед поштовао своју помајку,
византијски историчар Дука записао је како је Мехмед Мару хтео да уда за једног од
својих слугу, али се плашио да би деспот могао да призове Угре у помоћ. Although it is
known that Mehmed respected his foster mother, the Byzantine historian, Duka wrote that
Mehmed Maru wanted to marry one of his servants, but he was afraid that the despot could
conjure Ugrešic for help. По Халкокондилу Мехмед је одлучио да отпусти Мару кући
знајући да ће то причини њеном оцу велику радост. By Halkokondil Mehmed decided to
dismiss Maru home knowing that it will cause to the delight of her father. Млади султан је
Мару и српско посланство богато обдарио, а Марин повратак у очевину Дубровчани су у
писму упућеном деспоту назвали правим тријумфом [ 51 ][ 3 ][ 52 ]. The young sultan Maru
and the Serbian Legation richly endowed, and return to his patrimony Marin Dubrovnik in a
letter to the despot called real triumph [ 51 ] [ 3 ] [ 52 ]. Мехмед је искористио Марин
повратак у Србију да обнови мировни споразум са српским деспотом[ 3 ] и да да Србима,
преко Маре, на управу Топлицу и Дубочицу[ 41 ]. Mehmed took advantage of Marin to return
to Serbia to restore peace agreement with the Serbian Despot [ 3 ] and that the Serbs over the
Mara, the administration of Thermal Dubocica [ 41 ]. Деспот је обнову споразума радо
прихватио[ 51 ], јер је био свестан османске јачине и својски се трудио да Србију сачува од
разарања и да јој обезбеди мир[ 41 ]. Despot is a renewal of the agreement gladly accepted [ 51
], because he was aware of Ottoman strength and heartily tried to save from destruction of Serbia
and that it provide peace [ 41 ]. Мехмед је такође обновио на почетку своје владе уговоре и
са осталим суседима, желећи да тако себи да времена да се потпуно снађе у пословима и
учврсти личну власт[ 41 ]. Mehmed also revived at the beginning of his government's contracts
with other neighbors, wishing to do so yourself that time to fully cope at work and strengthen
personal power [ 41 ]. Извесно је такође да је српски деспот допринео[ 56 ]. It is certain also
that the Serbian despot contributed [ 56 ]. и склапању трогодишњег мировног споразума 20.
and the conclusion of a three-year peace agreement 20th септембра 1451. September 1451st
између султана и Јаноша Хуњадија, регента малолетног угарског краља.[ 3 ]. between the
sultan and Janos Hunyadi, regent of a minor Hungarian king. [ 3 ].

Просидба византијског цара Proposal of the Byzantine

emperor
Мара је у родној Србији постала позната и веома цењена. Mara is in his native Serbia
became known and highly appreciated. У целом хришћанском свету била је позната као
султанија или емериса (емирова удовица) или чак као царица ( imperatrix )[ 51 ], а за свог
оца представљала је вредан адут у дипломатији. The whole Christian world was known as
Sultana or emerisa (emir's widow) or even as a queen (Imperatrix) [ 51 ], and his father was a
valuable asset in diplomacy. Убрзо је стигла нова брачна понуда — овај пут од самог
византијског цара, Константина XI Палеолога који је био скоро постао удовац по други
пут, а осим тога, био је без деце. Soon came a new offer of marriage - this time from the
Byzantine emperor, Constantine XI Palaeologus, who was nearly became a widower for the
second time, and besides, he was childless. Цар је већ послао свог повереника Георгија
Сфранцеса у малено Трапезунтско царство. Car has already sent his trustee George Sfrancesa
Trapezuntsko the little kingdom. По доласку у Трапезунт, Сфранцес је дознао за султанову
смрт и одатле је свом господару упутио предлог да запроси Мару у тежњи да за одлучну
борбу која му је предстојала са Турцима добије што више веза, а и зато што је Мара имала
јак политички утицај[ 41 ]. Upon arrival in Trebizond, Sfrances learned of the Sultan's death,
and from there to his master sent a proposal to propose to Mara in the pursuit of the decisive
battle that has been with the Turks predstojala get as many connections, and also because Mara
had a strong political influence [ 41 ]. Могуће да је предлог о удаји Маре за византијског цара
потекао од трапезунтске царице, иначе Иренине сестре и Марине тетке. It is possible that
the proposal of marriage to the Byzantine emperor Mare came from trapezuntske Empress, who
Irenine sisters and aunts Marine. Сфранцес је укратко писао цару да би брак са Маром ипак
имао неколико препрека: њено порекло, доста скромније у односу на византијског цара,
однос цркве према царевом већ трећем браку, Марин претходни брак са неверником и
питање да ли би будућа царица безбедно могла да како изнесе трудноћу услед својих
поодмаклих година. Sfrances briefly wrote to the king's marriage to Mara still had a few
problems: the origin of much more modest compared to the Byzantine emperor, the emperor's
attitude toward the church, but a third marriage, Marin previous marriage to the unbeliever and
the question whether the future empress could safely as carry a child because of his advanced
years. Ипак, Сфранцес је затим редом навео цару контра аргументе. However, Sfrances then
said the king row counter arguments. Подсетио је да за брак са Маром нема препрека у
погледу релативно скромног статуса Бранковића, пошто Марино порекло није било ништа
ниже од цареве мајке, Јелене Драгаш, ћерке српског обласног господара Константина
Дејановића-Драгаша. He recalled that the marriage to Mara no obstacles to the relatively
modest status Brankovic, since the origin of Marino was nothing lower than the emperor's
mother, Helen Dragas, the daughter of Serbian regional lord Constantine Dejanovića-Dragash.
Ни држање цркве, по Сфранцесу, није било потпуно безизлазно. Neither the holding of the
church, the Sfrancesu, was not completely hopeless. Сфранцес је сматрао да би црква
дозволила и долазак невесте из Трапезунта уколико би цар обдарио храмове и сиромахе.
Sfrances held that the Church allowed the arrival of the bride from Trebizond if the car has
endowed temples and the poor. Поред тога, и деспот Ђурађ је био добро познат у
Константинопољу као добротвор калуђера и сиротиње. In addition, the despot Djuradj was
well known in Constantinople as a benefactor of the monks and the poor. Иако је српска
принцеза била претходно супруга једног неверничког владара, Сфранцес је подсетио да је
и Константинов деда био оженио Евдокију Комнину, ћерку трапезунтског цара Алексија III
Великог Комнина, која је била удата за једног обласног турског господара и чак му је
изродила и децу, док са Константиновим дедом, како се причало, није делила брачну
постељу[ 54 ] 9 . Although the Serbian princess was previously the wife of one neverničkog
rulers Sfrances reminded that Constantine's grandfather and was married Evdokiju Comnenus,
daughter of Emperor Alexius III trapezuntskog Great Comnenus, who was married to a Turkish
district master and even gave birth to his children, while with Constantine's grandfather, so it was
said, did not share marital bed [ 54 ] 9 . Самим тим, ни за Константина не би било испод
части да се венча са султановом удовицом. Therefore, even for Constantine would not be
beneath his dignity to marry the Sultan's widow. Једини евентуални Марин недостатак биле
су њене године, односно питање да ли је у стању да изнесе пород. The only possible lack of
Marin was her age, or whether it is able to express delivery. Овде се Сфранцес уздао у божију
помоћ како би се читав проблем позитивно разрешио. Here you trusted in God Sfrances help
to positively resolve the entire problem.

Цар је прихватио Сфранцесов предлог и одмах је послао изасланике на смедеревски двор.

Car Sfrancesov accepted the proposal and immediately sent an envoy to the court of Smederevo.
Византијско посланство предводио је Манојло Палеолог, који је по мајчиној линији био
још један Марин сродник. Byzantine mission was led by Manuel Palaeologus, who was his
mother's side was another relative of Marin. Манојло Палеолог је лепо дочекан у Смедереву и
деспот и деспотица Ирина били су за прихватање Константинове просидбе. Manuel
Paleologus was nice and greeted in Smederevo despina despot and Irina were to accept
Constantine's marriage proposal. Међутим, Мара је одлучно одбила да се поново уда и као
изговор навела да се заклела да, ако је икада Бог спасе из неверничких руку, никад се више
неће удавати и да ће до краја живота живети честитим животом у целибату[ 55 ][ 41 ][ 51 ].
However, Marx was firmly refused to remarry and cited as an excuse to swear that if ever God
saved from infidel hands, that I will not marry, and that by the end of life to live decent lives in
celibacy [ 55 ] [ 41 ] [ 51 ].

Занимљиво је да је Мара, за разлику од многих византијских удовица које су пред

притисцима своје околине да се поново удају тражиле уточиште у манастиру, ипак
одлучила да се не заређује и да свој живот настави међу својом породицом и пријатељима.
Interestingly, the Mara, unlike many widows that are the Byzantine the pressures of their
environment to get married again sought refuge in the monastery, however, decided not
ordaining and continue his life among his family and friends. Из овог периода кратке
породичне слоге потиче и вест о Марином присуству на дочеку моштију св. For this short
period of family unity and encourage the news of the presence of the Marina welcome the relics
of St.. апостола Луке које је почетком 1453. Apostle Luke in the early 1453rd деспот Ђурађ
прибавио из Епира, где су се мошти еванђелисте нашле после изношења из Цариграда и
бродолома. Despot of Epirus Đurađ obtained, where the evangelist found relics from
Constantinople, after taking out the shipwreck. Деспот и његова породица су на Морави
дочекали мошти св. Despot and his family welcomed the relics of St. Morava. Луке заједно са
патријархом Никодимом. Luke, together with Patriarch Nicodemus. Мошти су 12. The relics
of the 12th јануара 1451. January 1451st пренесене у Смедерево и ту су смештене у
новосаграђену митрополитску цркву посвећену Благовештању. Smederevo and transferred
to the newly placed in the church dedicated to Metropolitan Blagoveštanju. Деспот је наредио
да се за драгоцене мошти изради ћивот од позлаћеног сребра, док је Мара приложила
богат покров од сиријске свиле проткане златом[ 57 ]. Despot ordered the preparation of the
precious relics reliquary of gilded silver, while Mara enclosed rich covering of silk interwoven
with gold Syria [ 57 ].

Док су Срби опходом са моштима св. While Serbs procession with the relics of St.. Луке око
Смедерева покушавали да симболично ојачају одбрану престонице, млади Мехмед II је
планирао нову опсаду византијског Константинопоља. Port of Smederevo, about trying to
strengthen the defense of symbolic capital, the young Mehmed II planned siege of Byzantine
Constantinople new. После месец и по опсаде Теодосијеве зидине су попустиле под налетом
надмоћнијих Османлија 29. After a month and a half siege Theodosius walls were released
under the onslaught of the Ottoman superiors 29th маја 1453, Марин неуспешни просац
Константин XI Драгаш Палеолог је страдао у уличним борбама, а Мехмед је оправдано
стекао надомак Фатих (Освајач)[ 58 ]. May 1453, Marin unsuccessful suitor Constantine XI
Palaeologus Dragaš died in street fighting, and is justified Mehmed Fatih gained close to (the
Conqueror) [ 58 ].

Shortly after the fall of Constantinople, it became clear that the next goal of Mehmed the Conqueror
final conquest of Serbia. Despot's 1454th July his family moved back to Hungary to seek help from a
young Ladislaus Posmrčeta, rather than his regent, powerful Janos Hunyadi with whom relations were
often strained. At the same time, the sultan led his army to Smederevo and the time taken by the parish
Toplica recently returned Marinog despot as part of dowry [59]. Although the accumulation of Hunyadi's
army between Belgrade and Kovin Mehmed forced to abandon the siege of Smederevo, in Hungary there
was harmony more about starting a new war against the Turks. Despot Djuradj managed to win over the
Czech nobles Jana Jiskra previously as a regional lord ruled northern Hungary. Now it was ready to Jiskra
as a leader of mercenaries in the service of King Ladislas came to Serbia and the fight against infidels. To
make it more tightly tied to self Đurađ panu Jiskra promised that he would marry former Sultana Mara.
Hungarian sources are already in September 1454th believed that the engagement done and will help
Jiskra despot. However, the wedding plans were rejected by Mara itself, which was determined in order
to honor his oath not to marry the more [60] [53].
Mehmedovo progression through Despot
As far as Durda, despot and Hunyadi on 29 September 1454th secretly crossed the Danube, and won a
great victory near Krusevac. However, although Hunyadi burned Vidin, his withdrawal was again left
exposed to the Turkish attacks in Serbia. Sultan was in the spring 1455th went to New Hill and the city
was finally taken first June 1455th years [61] [62]. Faced with the inability to win in Hungary concrete
help, in late summer despot 1455th yet settled with the Sultan. Brankovic went back to Smederevo, but
despots reduced to the space between the Western Morava River and the Sava and Danube in the north
[63]. Even the peace which is the halving of the despot left the country, was long-lasting. Mehmed in
1456 extensive re Smederevo, followed by Hungary, Belgrade, the real purpose of his expedition.
Hunyadi defended Belgrade with great sacrifice on both sides, and Mehmed suffered their heaviest and
most serious military defeat in his career. However, the victory in Belgrade did not bring relief to the
Christians. Due to the serious consequences of the battle appeared in the 11th plague August 1456th
Hunyadi won. Now a short time the king's son in law and St. George's uncle Ulrich II of Celje became the
most powerful figure in Hungary. However, 8 November of that year, when the king Ladislav and Celje
Count entered Belgrade, Hunyadi's supporters were captured and soon killed Ulrich of Celje. Kantakuzin
sister Marina, known as Catherine the west, became a widow, and that Ulrich had no heirs, his widow
could only observe the decay of family property. Despot was so lost his last hope to come again to the
greater influence in Hungary, on the other hand, failed to re-make peace with the Sultan Mehmed.

Finally, on Friday the 24th December 1456th Despot Djuradj Brankovic died [64]. Lament, posthumous
letter by an anonymous author compiled on the occasion of the death of the despot, is mentioned
among those present about Đurđevog reflect and Maru, the kindness and time spent by the body to the
true faith to God. Mourning ends with a question: How to go through a dark night? [65].
Back to the Ottoman Empire
Escape from Serbia

Despot Djuradj was succeeded by his son, Lazarus, who has since 1446th carried the title of a despotic
father and acted as ruler. Relations between the new Serbian despot and his family were not the best
10th Due to family conflicts, despina Irina died shortly after the despot George, third May 1457th year.
year. The same night as Mara, her blind brother and uncle Gregory Thomas Turks fled Kantakuzin 11 [66].

The real winner of the conflict between Brankovic was the only Sultan Mehmed. Presumably, Irina, Mara
and Gregory belonged turkofilskoj current, while Lazar, his wife Jelena and blind Stefan, once a hostage
Murat II, was the ugarofilsku foreign policy, although conditions were not the happiest. Namely, after the
death of Janos Hunyadi and Ulrich of Celje murder, Hungary found itself in a civil war between
supporters of the young Ladislaus V Hunjadijevih clan and followers. On the other hand Gregory money
trying to win the support of the Sultan. In the second half of the 1457th arrived in Dubrovnik Djurdjevi
successor MPs to raise its share of carnival, which amounted to about 64 kilograms of gold. Gregory has
raised its stake with the explicit support of nurses Mare [67]. It is known that Marx and Gregory of his
personal wealth trying to tend to Dubrovnik, the city senate was not ready to accept property for
safekeeping Brankovic. It is possible that at the very beginning, despite a good reception, Marin position
in the Ottoman Empire was not so sure as soon as he sought to save part of the property in Dubrovnik
[68]. In the opinion of the British historian Donald Nicholas, Mara knowingly fled the winning side of the
understanding that Serbia is next on the list of winning [53].
Life in the Hedgehog

Mara was under the protection of the sultan who had respected as a true mother, she lived quietly.
Mehmed II gave her an estate in the Hedgehog that was located between the Serra and Mount Athos,
and Marin's brother Gregory became a monk and died in October 1459th Hilandar year. year. Sultan is
already in March 1459th Murray confirmed the inalienable property of the monastery of Saint Sophia
Male in Thessaloniki with all his income [69]. Fifty years after the Marine's death, the monastery was
converted into a mosque [53].

In 1469th In 1469th Mara finally got permission to call his sister Ježevo Catherine, widow of Ulrich of
Celje, who since the death of her husband tried in vain to save the family estates [70]. After Catherine's
arrival, Mara along with his sister started getting more and more important role in international
diplomacy of the time - two sisters from eastern Macedonia, acting as unofficial mediator between East
and West. Maintain good diplomatic relations with Dubrovnik, where Catherine had family estates, and
also several times that the Dubrovnik welcomed delegates, and the Venetian and Byzantine. The
Venetian-Turkish war between 1463 and 1469th Mara and Catherine had a very active role of mediator
between two warring parties. Mara is the 1471st he personally led the Venetian envoy at the Ottoman
court to assist in peace negotiations with the Sultan [70]. In 1469th In 1469th the two sisters have tried
to interest the Venetians for the purchase of some Christian relics, which were then in Turkish hands,
including the holy shroud of Christ. However, the Venetians probably thought that the price demanded
by the Turks was too high, so that eventually none were of purchase [70].

Mara and Catherine have hosted many famous personalities in the facility. In addition to the many
Venetian, Byzantine and Venetian envoy, Mara and Catherine visited their cousin, the historian Theodore
Spandun [70], son of Anna Notaras, patron of the Greek community in the Venetian republic, which is
probably when you stay at Ježevo met with Ottoman history and culture that is subsequently described
in detail in his work. Family ties that Marx had in Europe over the noble house Kantakuzin Brankovic and
enabled her to meet with success in what is otherwise considered it my duty - to assist and protect the
Orthodox Christians who lived in the territory of the Ottoman Empire [71].

Mara has also been a great protector of the Serbian monastery of Hilandar, and the monastery of St..
Paul, who donated her father. The 1479th Mara has been determined by annual income that went
directly from her pocket [71].
Mara and the church

Marin political influence was so great that a Yugoslavia, EU up to the appointment patrijarha.Pod Turkish
rule, the patriarch was still the spiritual leader of the Christian community in the kingdom and had a
great responsibility to the Sultan that he held him responsible for the behavior of all Christians in the
territories under Turkish rule [71]. After winning the first patriarch of Constantinople, Gennadius
Scholasticism, he made himself sultan, Mehmed II, and from then on, the approval of the Sultan, it was
necessary to get anyone to place. However, the pretender to the place of the spiritual leader of
Orthodox Christians often grace the Sultan achieved a myth [72] and the commitment to pay annual
tribute to the Turkish Arkam [71].

In 1465th the place of the patriarch came Ksilokarabes Mark, however, his opponent, Simeon
Trapezuntski, collected 2000 gold coins and offered them in exchange for Mehmed place. Mehmed was
then removed and placed Mark Simeon, the Patriarch, however, Mara was then swept away himself
Mehmed new 2000 gold coins and persuade him to drop the brand and Simeon, and to put in place the
patriarch of her ward, the monk Dionysius Morean, Bishop Filipolja [72] [ 71]. Mehmet granted the
wishes of his stepmother, however, Dionysius were quickly removed his enemies optućivši him that he
was circumcised when he was a Christian slave [72], and only thanks to the intervention Marinoj, he was
permitted to retire to a monastery near Kostinicu Hedgehog [71].

Mara, however, persisted in the struggle for patriarchal chair [72]. After the fall of Dionysius, Simeon
once again became patriarch, but three years later it was superseded by Marin resident, Rafael Serbian
monk who promised the Sultan of 2000 gold coins, gold coins and 500 officers, [73]. Rafael, however,
had no luck - failed to raise the promised money, and among the Greeks was not popular because he was
a stranger, so it is very quickly removed. Raphael's fate was far worse than the fate of the first Marinog
ward, Dionysius - ended up on the streets of Constantinople as a beggar and homeless and he died in
prison [72].
Last years and death

Mara, thanks to the great affection enjoyed by Sultan Mehmed, later, in Mehmedovog successor, Bayezid
II [73], managed to keep a balance between Christians and Muslims in the vast Ottoman Empire.
Although it is operated within certain limits and not abusing the trust that she was pointing out the
sultan, and not get in contact with the Roman Catholic Church is not trying to gain support from Rome
[73], its impact has yet arrived from Venice through Dubrovnik through to Constantinople [ 73]. Has used
its influence to help Christians in the Ottoman Empire - how it worked on the preservation of Christianity,
and the preservation of Christian culture, advocating religious tolerance. It is known that at his court in
Ježevo held a workshop in which they worked many scribes and artists [73].

One of the biggest success of Marine diplomacy was the Sultan's permission to receive the relics of St.
Ivana transfer of Rila Bulgarian capital Tarnovo in the Rila Monastery in southwestern Bulgaria, who was
then seventy years, but was part of the Ottoman Empire [73].

She died in the 14th Hedgehog September 1487th years [73] and was buried in the monastery of the
Virgin in Ikosifinise Kosinici, that of the same monastery where her friend Dionysius withdrew after
failing to mandate the position of Patriarch of Constantinople [74].

The only portrait of her is that the Esfigmenskoj Charter. charter of which her father in August 1429th
The Esphigmenou endowed the monastery on Mount Athos. Esfigmenska Charter is a family portrait of
family despot Durda - shows the despot and his wife Irina with Mara (which has about 15 years), Lazar,
Stefan and Gregory [74].
Mara Brankovic in oral literature

In oral literature, which came into Serbian, Croatian and Bulgarian literary tradition there is a literary
character Mare, Mare inspired by historical personalities Brankovic. Historical events in the life of Mara
Brankovic, who have found reflection in oral literature are primarily her marriage to Sultan Murad II and
blinding her brothers Gregory and Stephen on the orders of Murat II. The Bulgarian poems about
beautiful Mari, Mari and Mari White Bulgarian Despot Marine motif is present the Christian faith and
allegiance to the relationship between a Christian to non-Christian, especially in connection with entry
into marital relations between spouses of different faiths. In Bulgaria, oral literature, where the motive
Mare present a Christian who marries a Muslim she is shown as a positive figure, while the Serbian and
Croatian folk poetry is shown as a negative person who is appointed differently - as Gordan, Guardian,
Marica, Anđelija, Milica, Margita Jelica or appears as an unnamed Empress, the Despot's daughter or
sister Despotović. Researchers believe that these figures inspired by Mara Brankovic, because all the
songs motif marrying a Turkish emperor, and in a number of songs and also the motive oslepljenja
brothers who are just blaming the Mara. Events Marinog going to Edirne and blinding Gregory and
Stephen are often in epics condensed into a single event, which is a characteristic of epic poetry. In some
songs oslepljenja sentence appears as relaxed variant of execution, as the Sultan's favor or against the
brutality of Marine. Emphasizes the gravity of the crime by emphasizing youth and beauty blinded
brothers. According to Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, Marina marriage is a concrete reflection of the
ancient motif of the woman's guilt. Only one song 12 Marina does not imply guilt. In her father married
Mara Brankovic, despot Djuradj and as a pledge for peace with the Ottoman Sultan. Her life situation it is
shown here as a combination of unfortunate circumstances. The motive of lyric poems Marine marries
fits into the general performance of wedding ceremonies.
Notes
First Djuradj and Irina had a total of six children with those that Todor and Gregory were the oldest, and
that Mara was third in seniority. Further chronological sequence of the Despot's children would be:
Kantakuzin, Stefan and Lazar. [5]
The second Golubac, a powerful fortress on the Danube, were to go to Ugrima by agreement of Tata, but
this is the finding of a local commander, captain Jeremiah, Sigismund refused to turn over 12,000 ducats
in return asking you once had to give Despot Stefan. The Hungarian king challenged the authenticity of
Jeremiah concerning the keeping of the city charter, and the Duke refused to obey the new despot and
secretly offered the city of Sultan. At the end of 1427th the town was settled the Turkish Ottomans
stations which have gained a significant foothold on the Danube. Hungary Golubac siege began in April
1428th and in it the people of the Serbian despot did not participate officially
The third Namely, at the time the last phase of peace negotiations with the Sultan in the spring 1428th
Djuradj began to prepare the construction of the new capital established - the future of Smederevo. By
younger contemporaries of events, the Byzantine historian Constantine Mihailovic and Duki, the Sultan,
as suzerain despot, approved this important step only if his daughter Đurađ to the woman. In addition to
the promise of connecting kinship with the Ottomans, the despot's permission to build the Smederevo
and certainly had a good idea to pay [14].
The fourth Franc Babinger in his work on Mehmed the Conqueror said that almost nothing is known
about the mother of the famous Sultan. Her real name was never recorded, and she is mentioned only
once in a fragment of a religious monument dedication as a "noble lady, the daughter of Abdullah." Do
not mention her name and her father's name speaks clearly that was not a Muslim origin. There are still
enough unproven indications that it was The Italian or Jewish. Is simply called Hatun, which means lady,
and later added her nickname Hum, the word "humanitarian", which was the name of a bird of paradise
from the Persian legends. [27].
The fifth According to the description of the Byzantine historians Kritovula Imbrosa, gold is going out of
Serbian land as from sources - wherever you are mine, comes to a rich sites [28].
The sixth In the West there was the belief that there was a favorable moment for the war against the
Sultan as it rebelled against the Ottoman domination karamanijski Emir Ibrahim Bey. Murat II in the
spring of 1443rd personally had to go to Asia Minor, and compel obedience to the Great Karaman. In
addition, the sultan was struck by the family since the accident on the way back from the campaign
learned that Amaziah was in a palace intrigue, but his shot the Prince Ali Çelebi. Murat was immediately
ordered to be brought from Manisa in Edirne son who is following the seniority could aspire to the
throne, eleven Mehmed the Conqueror Sultan as [39].
The seventh Waling Osman sword was the ceremony which officially proclaimed sultans of the Empire,
as it was for the coronation of Christian countries.
8th Mehmed spoke several languages fluently between them and the Serbian, who had probably learned
Mara. Corovic further states that Mehmed had a special regard for the Despot George, and only the
Mare and the great respect and appreciation that is felt towards her. [41].
The ninth One can not determine whether Evdokia was married to Constantine's grandfather on his
father's side, John V Palaeologus, and maternal grandfather, Serbian regional lord Constantine
Dejanovića (Dragas).
The 10th Although Lazarus was apparent advantage, final Đurđeva will is not entirely clear about the role
they had to play Irina and other children. Kritovul with Imbrosa wrote that the Đurađ to survivors and
ordered his son's wife, which partly confirmed by documents from the archives of Dubrovnik. In
February of 1457th Dubrovnik Senate despot wrote Irene, Prince Lazar and brothers, and in March and
April of Prince Lazar and his mother. Italian humanist Aeneas Piccolomini Sylvia, as Pope Pius, wrote
another news of the Brankovich ajar, how Lazarus was excluded from the government's brother Gregory.

8th Mara Brankovic, the wife of Sultan Murad II

's daughter Mara George Brankovic and his second wife Irina (Jerin) Kantakuzin, members of the former
Byzantine imperial family. She was born around 1417-1418. year. Mara was for political reasons had to be
sent to the harem of Sultan Murad II.Marriage was arranged at the beginning of 1433rd year, and realized
4th September 1435th year, with a rich dowry. Despot was forced to cede parts of the territory and the
Sultan in the south Thermal Dubočice. After Muratore's death, in early February 1451st The new sultan
Mehmed II was his stepmother Maru freed harem with gifts and escorted back to Serbia. Spas and Dubočica
were after some time returned to Serbia in the name Marinog serving.Mara was later rejected marriage
proposals, inter alia, to marry the Emperor Constantine XI. After the death of despotic Jerina, in his
possession the Hedgehog, near the holy mountain, organized his own house where he hosted his relatives
and countrymen. She helped Hilandar, participated in the transfer of the relics of St. John the Rila and the
effect on the appointment of several patriarchs. She died in the Hedgehog Drama 15th September
1487th and was buried in a nearby monastery Kosinici.
Mariovo is a region in southern Macedonia on the border with Greece. It’s a hilly and rocky
country with forests, meadows
and pastures. A lot of people Άγιον Όρος
lived here in the past. But Αυτόνομη Μοναστική Πολιτεία Αγίου Όρους
Aftonomi Monastiki Politia Ayiu Orus
because of severe and chronic
Aynoroz Özerk Keşişsel Devleti
lack of employment the people
started to move to the bigger
cities or abroad. Now the stone
rustic villages are almost
empty with average population
of 5-10 people. This is the
village of Budimirci, where
many houses are used as weekend
residencies by people from
Bitola, a city about 50 km
away.

hanım ise Mara Hatun olup bu hanım Müslüman

olmadı ve babası İse Sırbistan despotu
Brankoviç idi. Sultan Fatih bu üvey anneye,
Aynaroz yakınlarında tahsis ettiği Yezevo
malikânesinde yaşatmıştır. Mara Hatun annesi
tarafından Rum olduğu gibi, Bizans imparatorluk
ailesine mensuptur. Böylece 2. Murad'ın hanım
sayısının altı olduğunu tesbit et¬miş oluyoruz.

Aynoroz
Vikipedi, özgür ansiklopedi
Merkez Karyes

Koine
Diller
yunancası, Slavca, Yunanca,Rusça, Sırpça, Gürcüce, Bulgarca,Rumence

Devlet
Yunan Başbakanı Ve Dışişleri bakanıGeorge Papandreu
başkanı

Önderi İstanbul patriği I. Bartholomeos

Yüz
390 km²
ölçümü

Nüfus yaklaşık 2.250

Demonym
–
Athonite, Hagiorite
İngilizce
Αθωνίτης, Αγιορίτης
–Yunanca
Aynoroz

Athos 3D

Aynoroz(Yunanca: Άγιον Όρος - Kutsal Dağ) Güney-doğu Avrupa'daYunanistan'ınHalkidikiyarımadasındanEge

denizi'ne doğru uzanan 3 dar ve uzun yarımadanın en doğuda olanı. Aynoroz yarımadasının toprağı kalkerli
olup, oldukça dağlıktır. En yüksek noktası adanın en güneyindeki aynoroz tepesidir (2.033m). Nüfusun
çoğunluğu rahiplerden meydana gelir ve 2.250 kişi kadardır. 20 kadar manastır vardır. Devletin yönetim biçimi
20 manastırı temsil eden 20 kişi ve küçük bir meclis tarafından yönetilir ve Yunanistan'a bağlıdır. Halkın başlıca
gelir kaynağı zeytin ve üzümcülük gibiAkdeniz ürünleri ve hayvancılıktır. 10. yüzyılda dinsel bir topluluk olarak
doğan Aynoroz, Bizans, Osmanlı ve Yunan egemenlikleri boyunca bağımsızlığını korumayı başarmıştır.
Aynoroz'a Aynaroz ( Aynasız ile ilgisi yoktur ve karıştırılmamalıdır.) da denir. Aynoroz nüfusunun tamamı
erkektir. Aynoroz'da kadınların girmesi yasak olduğundan Aynoroz'da hiç kadın yoktur. Dünya ve Yunanistan'ın
tek kadınsız bölgesidir.
Mimari [değiştir]

Aynoroz'un ortak bir plana göre yapılan 20 manastırı da ortak bir mimari yapıdadır. Hepsi kuleli bir surla
çevrilmiş olan geniş avlulu kalelerdir. 10. yüzyılda yapılmaya başlanmış olan kiliseler dinsel
konulu Bizans duvar resimleriyle süslenmiştirler.

20 Manastır [değiştir]

Megísti Lávra'danFreskler

Simonos Petra

Agiu Pavlu

1. Megísti Lávra (Μεγίστη Λαύρα)

2. Vatopédi (Βατοπέδι or Βατοπαίδι)

3. İviron (Ιβήρων, ივერონის მონასტერი (gürcü manastırı)

4. Hilandariu (Χιλανδαρίου, Хиландар - sırp manastırı)

5. Dionysiu (Διονυσίου)

6. Kutlumusiu (Κουτλουμούσι)

7. Pantokratoros (Παντοκράτορος)
 8. Ksiropotamu (Ξηροποτάμου)

9. Zografu (Ζωγράφου, Зограф - Bulgarca)

10. Dohiariu (Δοχειαρίου)

11. Karakalu (Καρακάλλου)

12. Filoteu (Φιλοθέου)

13. Simonos Petra (Σίμωνος Πέτρα or Σιμωνόπετρα)

14. Agiu Pavlu (Αγίου Παύλου)

15. Stavronikita (Σταυρονικήτα)

16. Ksenofondos (Ξενοφώντος)

17. Osiu Grigoriu (Οσίου Γρηγορίου)

18. Esfigmenu (Εσφιγμένου)

19. Agiu Panteleimonos (Αγίου Παντελεήμονος or Ρωσικό)

20. Konstamonitou (Κωνσταμονίτου)

Wikimedia Commons'ta

Aynoroz ile ilgili çoklu ortam belgeleri bulunur.

Biography

Upon arrival of her father to the throne of Serbia, there is a negotiation about her marriage to the Ottoman Sultan Murad

II and 1435. goes to the harem in which there are about 300 women. Mara is the second Serbian princess who was married

to a Turkish sultan. The first was a princess Olivera Lazarevic daughter of Prince Lazar and Princess Milica, wife of

Sultan Bayezid I1402.Pokušavala 1390-is to prevent captured oslepljenje brothers Stephen and Gregory . In Turkey, staying

until the death of Murad II in 1451 . year.

On his return to Serbia by the Sultan Mehmed II receives the area around Dubočice and Leskovac for their support. After his

father's death in 1456 . is an important and realistic political factor in Serbia. However, due to conflicts with prougarski

cheerful brother Despot Lazar escape the Sultan Mehmed II in which a considerable impact.
Immediately after arrival she managed to get a farm in the Hedgehog in the vicinity of Sera and there she spent her days. It

was her choice since this country was on the way from Serbia to the holy mountain , and there were farms and monasteries

of Mount Athos. It was a place where svraćali pious travelers on their journey to Mount Athos, and Mara had helped them

and provided a resting place. In addition to these aids his brother Gregory , Uncle Tom Kantakuzin , despot Helen (widow of

brother Lazarus), and found refuge Hedgehog and Queen of Bosnia-Mara Jelena (daughter of Prince Lazar). This woman

had mental solace and refuge for everyone, even the despot Helen. What is its impact was seen from the fact that her wish

was decisive in the selection of several Constantinopolitan patriarch. Experienced the age of 70 years and died

in 1487 . year.

[ edit ]Novels

About her life written several historical novels:

 Nadezhda D. Pavlovic: "Empress Mara," Vuk Karadzic Belgrade in 1982. year, 269 pages.

 Dusan Baranin : "Empress Mara," Serbian Literary Association, Belgrade 1986. year, 145 pages. (Several later

editions)

 Vojislav Latković : "Mara Brankovic: Empress of the maelstrom of history", Besmark, Beoknjiga, Belgrade

2007. year, the 222,ISBN 978-86-7694-139-1 . (Several later editions)

[ edit ]External links

 Historical Library: Mara Brankovic

Ratings of the page

Evaluation of the page

What is this?

Credibility

Impartiality

Exhaustive

A well-written

I have a great knowledge of these topics (optional)

Send marks
 Categories :

 Born 1412th

 Deaths 1487th

 Brankovic

 Log in / Register
 Article
 Conversation
Latin

 Read
 Edit
 History

 Main Page
 Content
 Help
 News
 Random page
technical
 Recent changes
 Square
 Workshop
 Donations
Print / export
Tools
In other languages
 Bʺlgarski
 Bosnian
 Deutsch
 Ελληνικά
 English
 Español
 Français
 Serbo-Croatian / Serbo-Croatian
 Türkçe

 This page was last modified at 11:24, 16 January 2012.

 Text is available under license Krijejtiv Commons Attribution-Share Alike ; additional terms may apply. See Terms of Use for more

information.

 Privacy Policy

 About Wikipedia

 Disclaimer
 Mobile view

She pulled back soon after and held court in Serbia Ježevo , a city in present-day Macedonia , where she was surrounded
by exiled Serbian nobles.