SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA
GAJENJA
JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE
SORTIMENT
ISHRANA
ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu
za podizanje zasada jagodastog voća
Zeleni hit d.o.o.
Tošin Bunar 188a/39
Veleprodaja i ogledno polje
Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun
Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353
Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom
do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize

zemljišta i vode za navodnjavanje
i da Vam preporučimo
program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®
 Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4

Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voća ............................... 6

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća

Dragi čitaoci,
Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne u kontroli mikroklimatskih uslova
reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a na- u gajenju jagode ......................................................... 8
ročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg
interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja speci- Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti
jalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10
red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama.
Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11
ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša
Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22
iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih
tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvo- Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24
renom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši
Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25
bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode
ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Tehnologija gajenja jagode
Vas interesuju. u zaštićenom prostoru ........................................... 26

Izvozna šansa u proizvodnji jagode

na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su
plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka ISHRANA I NAVODNJAVANJE
Zelenog hita i prof. dr Nebojše
Momirovića, nastali kao rezultat USEVA JAGODE ....................................................... 42
višegodišnjeg eksperimentalnog rada
i bavljenja proizvodnjom jagoda
na vlastitom oglednom polju. Za ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50
preporučenu tehnologiju gajenja
na bazi opreme i repromaterijala u
vlastitoj ponudi ZELENI HIT Recepti ....................................................................... 60
u potpunosti odgovara.

Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing.

Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing.
Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP
Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci
Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd,
Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43,
Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77
Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja
Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija:
ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247
E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs,
Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs
Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs,
Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs
Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs
Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs
Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs
Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs
www.poljoprivrednilist.co.yu

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 3

 TRŽIŠTE

Prirodni uslovi
Robna proizvodnja jagode
i sitnog voća
za gajenje jagodastog voća
u svetlu novih tržišnih zahteva
i globalnih promena
u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi

P
oslednjih par sezona promet
jagode i sitnog voća obeležile
su nove tendencije i kretanja
uslovljena, prvenstveno otvaranjem tr-
žišta, povremenim uvozom i velikom i
raznovrsnom ponudom na domaćem i
na okolnim tržištima. Takođe je došlo
i do laganog pomeranja u načinu pro-
meta, kao i do promena u potrošačkim
navikama i u specifičnim vidovima tra-
žnje za industrijsku preradu. U prethod-
ne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleženi su
i prvi primeri izvoza jagode, maline i
trešnje na strana tržišta, prvenstveno u
Rusiju i bivše sovjetske republike, ali i
u Sloveniju, Češku druge okolne zemlje
i zemlje članice Evropske Unije.
Prošla godina je obeležena velikim
strukturnim promenama u svetskoj po-
ljoprivredi i možemo slobodno reći da
predstavlja svojevrsnu prekretnicu u
globalnim kretanjima ove veoma važne
privredne delatnosti. Najpre, došlo je
do velikog skoka rasta potrošnje i cena
energije fosilnih goriva, ali i drugih si-
rovina, u prvom redu povećanja cena
mineralnih đubriva i svih drugih inputa
u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri
zavisi cena koštanja poljoprivrednih
proizvoda.
U Evropskim okvirima doneti su
strateški planovi razvoja koji podrazu-
mevaju supstituciju oko 20 % energije iz
nafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora,
uključujući i primarnu poljoprivrednu
proizvodnju i sekundarne proizvode. U
svetu, posebno u Kanadi i Sad značajan
deo proizvodnje žitarica i uljane repice
se troši za dobijanje bioetanola i biodi-
zela. Brojne su nedoumice oko oprav-
danosti ovakvih tendencija, ali politička
i vojna sukobljavanja oko kontrole stra-
teških energetskih i sirovinskih izvora
ukazuju na jednu sasvim novu ulogu
poljoprivredne proizvodnje.
S druge strane, potrošnja voća i povr-
ća ima stalni trend rasta jer su ljudi veo-
ma zabrinuti za svoje zdravlje. Naročito
jagodasto voće koje sadrži visoke koli-
čine antioksidativnih materija sve više
postaje predmet prometa, često i na vrlo
velike udaljenosti.
Jednodušna ocena svih proizvođača
i prometnika svakako jeste da je van-
sezonski uvoz sveže jagode iz nekih
zemalja Mediterana (Izrael, Španija,
Italija i Grčka), u prvim godinama vrlo
ograničenog obima, a u poslednjoj izve-
sno značajan po obimu i svojoj vredno-
sti, promenio u potpunosti standarde u
pogledu navika i potreba domaćeg trži-
šta. U početku je s obzirom na relativ-
no malu tražnju zbog slabije kupovne
moći građana, uvoz većih količina bio
skopčan sa vrlo visokim troškovima
transporta, manipulacje i čuvanja, sa
neizvesnm plasmanom. Zato je domaća
jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo
visoku cenu, te je bilo opravdano njeno
gajenje uz relativno visoke troškove do-
punskog grejanja.
U bližoj budućnosti, vansezonski
uvoz neće biti ograničen prvenstveno
na velike lance hipermarketa, čije se
dalje širenje može sa sigurnošću oče-
kivati. U prometu jagode tokom sezone
neće dolaziti do značajnijih poremećaja
i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer
se kvalitetna (čitaj krupna, sjajna, dobro
obojena) jagoda ne može proizvesti na
tradicionalni način, dok proizvođači
kod novopodignutih savremenih zasada
još uvek ne vladaju u potpunosti ade-
kvatnom tehnologijom gajenja jagode.
Uvozom vansezonske jagode su da-
kle nametnuti novi standardi u pogledu
tržišnosti, načina pakovanja i niza pra-
tećih elemenata u distribuciji i prodaji,
što omogućuje i naše pojavljivanje sa
tržnim viškovima u ponudi zemlja-
ma prvenstveno u našem okruženju
(CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima.
Veoma je značajno istaći neke kompa-
rativne prednosti koje u Srbiji imamo u
odnosu na druge zemlje. Kada se govori
o vansezonskoj proizvodnji, onda Me-
diteranske zemlje sve do sredine aprila
imaju nenadoknadivu prednost u odno-
su na naše proizvođače. Kasnije, visoke
temperature kod njih ne dozvoljavaju
uspešnu proizvodnju, dok se kod nas,
osim gajenjem jagode u ravničarskim

4 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

predelima, izmeštanjem proizvodnje na
veće nadmorske visine može obezbedi-
ti kontinuirano snabdevanje većim de-
lom godine. U ceni koštanja jagodastog
voća uopšte, cena branja ulazi sa vrlo
visokim procentom, te se u tom smislu
zahvaljujući nižim troškovima radne
snage, može ostvariti puna profitabil-
nost većih projekata. Obim proizvodnje
kod većih robnih proizvođača, ili malih
proizvođača povezanih u zadruge, ko-
operative, ili veće asocijacije treba da
obezbedi svakodnevni izvoz punog vo-
zila, u kontinuitetu tokom ugovorenog
perioda plasmana. Pri tom treba imati
na umu da transport do otkupnog mesta
u kome će se upakovana roba složiti za
transport, rashladiti do propisane tempe-
rature i utovariti na hladnjaču, mora biti
što brži i efikasniji, te prednost imaju oni
krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu
infrastrukturu, obučene ljude i koncen-
trisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod
drugog jagodastog voća, prirodni uslovi
treba da pogoduju gajenju ove vrlo za-
htevne vrste. Ove godine su cene koje
su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2
EUR za kilogram, pri čemu kooperativa
(zadruga) obezbeđuje materijal za pako-
vanje, obezbeđuje doradu, pakovanje i
plasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asoci-
jacije proizvođača jagode su ove godine
izvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakle
ako uzmemo da kooperative zadrže oko
30% za zajedničke troškove, onda mo-
žemo reći da je to manje više ujednačena
i stabilna cena, te da naša gazdinstva za
kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu
oko 100 din u otkupu. U toku juna i jula
jagoda je skuplja, pa se u Italiji Elsanta
iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje
za 3,4 EUR/kg, a približne su cene i u
Sloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena
jagode kretala oko 4 EUR/kg što je zna-
čajno više nego u Italiji i Evropi, jer se
vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zašti-
ćenom prostoru i obnavlja iz frigo živića
svakog leta.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na
oko 260.000 hektara, od čega u Evropi
najviše u Poljskoj 55.600 ha, zatim u SAD
21.000 ha, Nemačkoj 14.200 ha, Turskoj
14.000 ha, Španiji 7.400 ha i Italiji 3755
ha. Sobzirom da je najveći broj sorata
koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije
uputno je analizom kretanja proizvodnje
po regionima ove evropske zemlje otkri-
ti moguće trendove u pogledu kretanja
proizvodnje jagode u svetu. Najpre treba
znati da je ukupna proizvodnja poveća-
na za 4%. U zaštićenom prostoru najvi-
še se gaji u regionu Veneto, a od ukupne
proizvodnje 80 % je pod plastikom, a na
otvorenom polju se gaji samo na 710 ha.
Na jugu Italije dispergovan je dobar deo
proizvodnje: 826 ha Kampanija, 320 ha
Sicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata
486 ha. U ravničarskom kontinentalnom
delu jagode ima najviše u regionu Vene-
to 704 ha, potom Emilia-romanja 362 ha
i Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnja
organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na
površini od 231 ha. Najpribližniji našim
uslovima su regioni Veneto i Emilija-ro-
manja, uz napomenu da su kod njih zim-
ske temperature mnogo blaže u odnosu
na kontinentalnu klimu u Srbiji.
5
 GAJENJE JAGODE
Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voća
S
rbija ima izuzetne prirodne
preduslove za proizvodnju ja-
godastog i sitnog voća uopšte.
Geografska širina, karakteristike klime,
reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u
red onih proizvodnih reona koji mogu
da obezbede kontinuirano snabevanje
Evropskog tržišta kvalitetnom robom
tokom čitave sezone.
Za razliku od zemalja sa južne he-
misfere i onih u Mediteranu koje snab-
devaju svetsko tržište u hladnijem delu
godine, proizvodnja u Srbiji treba da
počevši od maja meseca, pa sve do po-
jave prvih jesenjih mrazeva sredinom
oktobra omogući dovoljno kvalitetne
robe za sve veću tražnju uslovljenu
značajem koji visok sadržaj antioksi-
danasa u jagodastom voću ima u zaštiti
zdravlja potrošača. Zahvaljujućí verti-
kalnom termičkom gradijentu i obilju
proizvodnih površina sa povoljnim
prirodnim uslovima za gajenje na ra-
zličitim nadmorskim visinama, jagoda
i ostalo sitno voće se može proizvoditi
tokom čitave sezone. U pojedinim re-
onima, kao što je npr. Arilje, Ivanjica,
Javor i Sjenička visoravan, dostupnost
vode za navodnjavanje, laka zemljišta
kisele hemijske reakcije i prohladna
klima bez magle sa velikim brojem
sunčanih dana, mogu se postići veoma
dobri rezultati, pri čemu, osim prirod-
nih uslova, već imamo obezbeđenu i
infrastrukturu, iskusne proizvođače, te
njihove asocijacije i stručnu službu.
Drugi regioni u kojima imamo rela-
tivnu visoku koncentraciju proizvod-
nje jagode su Moravski sa proizvod-
njom u pobrđu od Varvarina prema
Velikoj Drenovi, kome gravitiraju i
veći proizvođači podno Jastrepca i oko
Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim
zemljišnim i klimatskim uslovima su
Mačvansko- Pocerski , Subotički i Po-
dunavski sa brojnim mikrolokacijama
izuzetne pogodnosti za gajenje jagode.
Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvi-
jalnim zemljištima pogoduju gajenju
jagode, ali niske temperature tokom
6 ŠKOLA GAJENJA JAGODE
zime i veliki broj dana sa maglom po-
većavaju rizik u proizvodnji.
Osobine zemljišta
Za gajenje jagodastog voća najboja
su zemljišta lakog mehaničkog sastava,
koja pripadaju seriji peskovitih ilovača
sa manjim sadržajem gline od 30%,
poželjno oko 20%. Struktura mora da
bude vrlo izražena, nikako preterano
fina, a najpoželjnija je veličina agrega-
ta od 1-10 mm. Na taj način zemljište
će imati vrlo visoku poroznost i veo-
ma dobre vodno-vazdušne osobine.
Humusno akumulativni sloj treba da je
moćan, dubine preko 50 cm i vrlo ra-
stresit. Dubinom profila ne sme da se
javi nepropusni glinoviti sloj, kao kod
pseudoglejnih zemljišta, jer jagodasto
voće ne podnosi slabo ocedna zemlji-
šta. Dakle osobine kao što su brzina
infiltracije, brzina filtracije odnosno
kvalitet drenaže mora da budu izrazito
preovlađujuće, jer se u protivnom zbog
prevlaženosti korenovog sistema po-
većava osetljivost useva na oboljenja
uvenuća i plamenjače.
Jagoda preferira neutralna do slabo
kisela zemljišta sa pH vrednošću 5,5
do 7,0. Pri tom treba imati na umu da
na zemljištima sa sadržajem aktivnog
kreča preko 6% jagodu ne treba gaji-
ti, niti na jako zaslanjenim zemljištima
koja imaju vrednost EC saturacione pa-
ste preko 2 mS/cm. Osetljivost prema
agrohemijskim karakteristikama ze-
mljišta je i sortna specifičnost. Tako se
najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusne
i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro
dreniranim zemljištima, a one adap-
tibilne i otporne na bolesti korenovog
sistema mogu sa pretežnim uspehom
da se gaje na nešto težim, ali dobro hu-
moznim i propusnim zemljištima.
Osobine klime
Optimalne dnevne temperature za
porast i razviće useva jagode su 18-
22°C, a optimalne noćne temperature
su 12-13°C. Jasno je da usevu jagode
odgovaraju proleća sa manjim oscila-
cijama u dnevnm i noćnim temperatu-
rama. Biološki mnimum za jagodu je 6
°C, i praktično usev treba započeti sa
forsiranjem u proleće kada se noćne
temperature ustale oko ove vrednosti.
Živići izmrzavaju kada je temperatura
unutar bokora ispod -12 °C, a ozbiljne
štete u proizvodnji u vreme cvetanja
nastaju na temperaturama od -2°C. U
plodonošenju visoke temperature u
opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz
problema u fiziologiji useva. Sa viso-
kim intenzitetom respiracije, posebno
tokom toplih noći, smanjuje se aku-
mulacija šećera u plodovima. Viso-
ka osunčanost tokom dana i relativno
sveže noći, presudne su za postizanje
dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode,
kao i sadržaja vitamina C u plodovima.
Zato u brdsko planinskom području ja-
goda može imati izvanredan kvalitet i
može na tržište pristići u vreme kada je
tražnja veoma velika.
 Aqua
SISTEMI ZA
NAVODNJAVANJE
PROJEKTOVANJE
I MONTAŽA

Parcijalno
kružni rasprskivači
Vodeni
topovi

Udarni
rasprskivači

11070 Novi Beograd

Milutina Milankovića 120a
tel: 011/21-39-493, 011/31-32-128
www.agrogas.co.yu
 GAJENJE JAGODE

Prirodni uslovi
Korišćenje savremenih
tehnoloških dostignuća
za gajenje
u kontroli jagodastog voća
mikroklimatslih uslova
u gajenju jagode

K
ako integrisati pravilno sve
tehnološke operacije gajenja,
koje osim visokih prinosa
treba da omoguće i vrhunski kvalitet
jagode? Odgovor na ovo pitanje podra-
zumeva potrebu sveobuhvatne analize
osnovnih činilaca neophodnih za ne-
smetano odvijanje osetljivih fizioloških
procesa tokom pojedinih fenofaza po-
rasta i razvića gajenih
biljaka, zatim pravilan
izbor i poznavanje ne-
ophodnih repromate-
rijala i na kraju, ne sa
najmanjim značajem,
obezbeđivanje tehnič-
ko-tehnoloških siste-
ma za proizvodnju sa
visokim stepenom si-
gurnosti.
Regulacija tempe-
rature, relativne vlaž-
nosti vazduha i koli-
čine svetlosti, te pra-
vilno navodnjavanje i
ishrana, predstavljaju osnovne elemen-
te ostvarivanja visoke tržišnosti, kako
za gajenje jagode u zaštićenom prosto-
ru, tako i za proizvodnju na otvorenom
polju.
Regulacija temperature
Poželjno je da u godini zasniva-
nja useva, nakon jesenje berbe u toku
zimskih meseci temperature vazduha u
plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju
od najmanje 5 sedmica, ili se pak pri-
begava dopunskom osvetljavanju use-
va jagode kako bi se inicirao nov peri-
od zametanja jagode., U proizvodnji na
otvorenom polju praktikuje se primena
lutrasila, agrila ili sličnih flis termoza-
štitnih tkanina, kako temperature unu-
tar bokora ne bi padala
ispod - 4 do -7°C. Zbog
toga što većina sorti ja-
gode ozbiljno izmrzava
na konstatnim tempe-
raturama ispod -12 °C
neophodno je, naročito
osetljivije rane i sred-
nje rane sorte (Clery,
Alba, Elsanta) prekriti
debljom flis navlakom
(Lutrasil 23 g/m2), i na
taj način obezbediti do-
bro prezimljavanje bez
obzira na pojavu even-
tualnih golomrazica

8 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega.
U uslovima visokih temperatura
tokom leta i obilnog navodnjavanja i
ishrane azotom, često dolazi do kaš-
njenja ili čak izostajnja formiranja plo-
dova. Uz to jaka osunčanost dovodi do
pojave oštećenja plodova. Zbog toga je
u letnjim mesecima kod nas neophod-
no koristiti mreže, ili neki drugi oblik
zasene koji će redukovati intenzitet in-
solacije za 25 do 35% i mistere kako bi
se uz smanjenje temperature povećala i
relativna vlažnost vazduha.
Količina svetlosti
U objektima zaštićenog prostora,
pravilan menadžment svetlosti pred-
stavlja veoma važan element, gde se
osim intenzitetom i odnosom direktne
i difuzne svetlosti, može upravljati i
kvalitetom, odnosno spektralnim sa-
stavom svetlosti. Fotoselektivne folije
omogućuju bolju zaštitu od fiziološ-
kih nedostataka, odnosno od oštećenja
usled pojave patogena i štetočina. Tzv.
antivirusne folije smanjuju napad vaši,
bele mušice, te tripsa, grinja i minera,
ali i pojavu sive truleži, što umnogome
doprinosi boljem finansijskom rezulta-
tu. U vansezonskoj proizvodnji jagode
u Srbiji, količina svetla ne omogućuje
gajenje jagode u gustinama većim od
10 živića/m2, za razliku od Italije gde
se u zavisnosti od tehničke savršenosti
sistema broj penje i do 14 živića/m2, a
u Izraelu i do 20 živića/m2.
Uloga malč folije ili PP tkanih agro-
tekstilnih podloga je još značajnija sa
aspekta tržišnosti. U reflektovanoj di-
fuznoj svetlosti spektralni sastav može
biti takav da posebno pogoduje intenzi-
tetu boje i sjaja plodova, ali i u smanje-
nju osetljivosti na najvažnije bolesti i
štetočina. U vansezonskoj proizvodnji
sa grejanjem koristi se belo-crna foli-
ja ili beli agrotekstil kao podloga, ne
samo zbog veće količine svetla, već i
zbog manje pojave plamenjače u od-
nosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U
proizvodnji na otvorenom polju i srebr-
no braon i crna malč folija daju odlične
rezultate, posebno one najkvalitetnije
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
koje idealno prianjaju uz površinu ze-
mljišta, jer su relativno male debljine
25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta
i postojanosti što im obezbeđuje pouz-
dano trogodišnje trajanje, nakon čega
se u potpunosti uklanjaju sa parcele.
Navodnjavanje
Pravilno navodnjavanje je veoma
važno sa stanovišta održavanja režima
vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne
korekcije mikroklime, u prvom redu
korekcije visokih temperatura zemljišta
i prizemnog sloja atmosfere, posebno u
noćnim časovima za vreme toplih noći
u periodu plodonošenja i berbe. Na
otvorenom polju kod zasnivanja useva
na visokim letnjim temperaturama po-
željno je u početku koristiti sistem za
mikroorošavanje bez obzira na sistem
kap po kap koji služi za fertigaciju. Vi-
soka vlažnost vazduha i rashlađivanje
folija i sadnica doprinosi ujednačeni-
jem i bržem porastu i povećava proce-
nat prijema frigo živića.
9
 GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta

i tržišnosti jagode i sitnog voća i
kako ih ostvariti?
K
valitet i tržišnost su osobine
koji se međusobno veoma
prepliću, trebalo bi da se
podrazumevaju, ali u mnogome za-
vise od standarda i sistema kontrole.
Pod kvalitetom jagodastog voća po-
drazumevamo obično standardima ili
zakonom propisane vrednosti sadržaja
suve materije (vrednost briksa), šećera,
organskih kiselina, minerala, vitamina,
zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih kori-
snih materija, odnosno minimalno tole-
rantne vrednosti sadržaja nitrata, nitri-
ta, drugih makro i mikroelemenata ili,
češće, teških metala, rezidua pesticida
ili nekih drugih štetnih materija. Osim
u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu
drugih osobina kao što su: pravilnost
tj. uniformnost oblika i veličine, boja,
njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transpor-
tabilnost, dužina čuvanja i konačno or-
ganoleptičke osobine, koje su vrlo če-
sto veoma diskutabilne i veoma mnogo
zavise od navika u potrošnji stanovniš-
tva određenog područja. Ipak, kod ja-
gode izbalansiranost šećera i kiselina,
atraktivan ukus i miris, predstavljaju
nezamenljive osobine, bez obzira što u
veletrgovini, čak i na zelenim pijacama
čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja,
oblik i uniformnost ploda imaju često
presudnu ulogu.
Tržišna jagoda kod domaćeg potro-
šača podrazumeva jarko crvenu boju,
visok sjaj, pravilnost oblika i veličine,
ali nadasve važnim se smatra krupno-
ća, koja kod ekstra klase ide preko 30
g. Takođe, osobina koja postaje sve bit-
nija jeste čvrstina ploda, odnosno tran-
sportabilnost i dužina čuvanja. Osim
što je uslovljena sortimentom, čvrstina
puno zavisi i od pravilnog navodnjava-
nja i izbalanirane ishrane, sa visokim
učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede

i mreži lokalnih tv stanica
na televiziji
ENTER
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak 10.15 Petak 12.15
RTV BATOČINA Utorak 20.00 Subota 20.00
TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota 10.30 Nedelja 10.30
TV LESKOVAC Nedelja 11.00 Ponedeljak 13.00
TV BOR Subota 15.00 Nedelja 07.00
JP TV PIROT Nedelja 12.00
TV AS – KREPOLJIN Subota 16.00 Nedelja 11.00
TV 2000 – LOZNICA Subota 12.00 Nedelja 11.00
STV – NEGOTIN Subota 16.00 Ponedeljak 16.00
RTV VK – KIKINDA Petak 20.00 Subota 12.00
RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota 11.00 Nedelja i sreda 11.00 subota u 10 h,
TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota 11.00 nedelja u 8 h
RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja 10.00 Ponedeljak 11.00
TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak 20.00 Subota 17.00 i sreda u 6 h
TV AS – ŠABAC Nedelja 15.00 Urednik i voditelj Dejan Jovanović
TV JAGODINA Subota 19.00 Nedelja 10.30
Produkcija Rainbow Beograd
TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja 10.00
TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja 13.00
TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja 12.00
TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota 07.45
TV KRONIK - VALJEVO Nedelja 13.00
TV LAV - VRŠAC Subota 16.30 Utorak 16.30
TV SAT - POŽAREVAC Subota 09.00 Petak 13.00
TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak 10.30 i 15.30 Subota 09.30
TV POŽEGA Nedelja 12.45
TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda 20.30 Četvrtak 15.00
RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja 16.00 Agrotop marketing • 011 239 80 39
RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja 20.00 Ponedeljak 18.00 marketing@poljoprivrednilist.co.yu
TV VALJEVO Subota 10.00
10 ŠKOLA GAJENJA JAGODE
 Odabir
sortimenta
N
a oglednom polju preduzeća
Zeleni hit traje ispitivanje
većeg broja sorata od strane
Ministarstva za poljoprivredu Repu-
blike Srbije, na osnovu čega možemo
preporučiti veći broj sorti iz uvoza za
različite sezone i namene gajenja, od
najranijih, do vrlo kasnih sorata za
otvoreno polje. Diverzifikacija proi-
zvodnje jagode predstavlja veoma va-
žan preduslov za stabilnu proizvodnju.
Naime, gajenjem sorata različite duži-
ne vegetacije u regionima sa različitim
toplotnim sumama tokom vegetacione
sezone i sa vertikalnim temperaturnim
gradijentom, sezona berbe se maksi-
malno produžuje i time smanjuje pri-
tisak na tržište i variranje cene. U tom
smislu je neophodno uvesti u proizvod-
nju što veći broj sorata različite name-
ne, od onih za svežu potrošnju, do sorti
za duboko zamrzavanje i industrijsku
preradu. Proširiti njihovo gajenje od ni-
zijskih područja do brdsko planinskih
krajeva, od krajnjeg juga, pa do najse-
vernijih područja Srbije.
Iako se na Evropskoj i Američkoj
sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara,
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
opredelili smo se da Vas upoznamo sa
onim sortama koje se smatraju stan-
dardnim ili perspektivnim i relativno
su novijeg datuma, a takođe i onim
koje su obeležile prethodne decenije i
sve se manje gaje, ili sa onim koje se
gaje u specifičnim klimatskim uslovi-
ma, odnosno dužini dana. Podebljanim
slovima označene su sorte koje na ita-
lijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista)
važe za najkomercijalnije, ili najviše
gajene, kao i najperspektivnije za 2008
godinu.
11
 Rane sorte

Alba je vrlo rana sorta koja u od-

nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem
samo dan ili dva. To je vrlo krupna
sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jar-
ko crvenih i sjajnih plodova, sa malim
čašičnim listićima i veoma lepim vizu-
elnim utiskom. Odlične je adaptibilno-
sti i otpornosti na bolesti, pa se može
upešno gajiti i na težim i nešto alakl-
nijim zemljištima. U dobrim uslovima
prosečni prinos po živiću je od 0,8 do
1 kg. Kvalitet plodova je dobar i ve-
oma postojan, tako da izuzetno pod-
nosi transport i manipulaciju. Briks je
na nivou sorte Clery, ali ima nešto viši
sadržaj kiselina u plodu. Plodovi su
vrlo čvrsti sa otporom penetracije 35-
38 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g,
ali puno i vrlo krupnih plodova i preko
50 g. Kod ove sorte zametanje, porast
plodova i zrenje su vrlo koncentrisani.
Berba ne traje duže od desetak do pet-
naest dana, sa vrlo ujednačenim kvali-
tetom od početka do kraja.
Clery je odlična rana sorta vrlo
dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine
i šelf lajfa, visoke otpornosti i adap-
tibilnosti. Ima konusno-okruglaste
plodove, dobrog ukusa i arome. Ova
sorta nema izraziti potencijal rodnosti
i u dobrim uslovima daje prinos retko
veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon
hladnijih zima prinos je vrlo ograničen
i obično se svodi na 0,3 kg po živiću.
Relativno dugo plodonosi, ali je u po-
četku berba mnogo bolja, a plodovi
krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva
na sivu trulež u plastenicima. Boja je
zadovoljavajuća, ali je sklona u odre-
đenim uslovima tamnjenju i matiranju.
Dobrim programom navodnjavanja i
ishrane može se izazvati remontantnost
kod gajenja na supstratima.
Miss je vrlo rana sorta, vrlo pra-
vilnih, konusnih plodova, nešto sve-
tlije boje. Ima visok sadržaj kiselina u
plodovima i dobru postojanost u mani-
pulaciji. Potencijal rodnosti nije izra-
zit, osim na jako lakim i humoznim i
plodnim zemljištima. Ova sorta je jako
osetljiva na bolesti korena i uvenuće
prouzrokovano, bilo plamenjačom bilo
fuzarioznim ili verticilioznim uvenu-
ćem, čak i padanjem rasada.

12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 Srednje rane sorte

Asia je srednje rana sorta, koja dugo mogu čuvati u transportu i pro-
zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni daji. Sorta je veoma osetljiva na ne-
3 dana. Biljke su bujne otporne na povoljne uslove sredine. Treba je
bolesti korena i na pepelnicu. Plo- gajiti samo u prohladnoj klimi na
dovi su krupni konusni, vrlo uni- većim nadmorskim visinama i
formni, izuzetne jarko crvene na lakim, gotovo peskovitim i
boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm blago kiselim zemljištima, jer
čašičnim listićima Zahvalju- je izuzetno osetljiva na bolesti
jući visokom sadržaju šećera, i korena. Ako se izuzme visoka
izbalansiranom odnosu kiseli- zahtevnost ove sorte u pogle-
na ukus je izuzetno dobar, vrlo du tehnologije gajenja, ostale
blizu ukusu Elsante. Odlične je osobine prvenstveno fantastič-
transportabilnosti. Prosečan pri- no izbalansiran odnos kiselina
nos po biljci u dobrim uslovima i šećera i odličan ukus, još uvek
je 0,9 do 1,1 kg. Prosečna masa izdvajaju ovu sortu kao vrlo atrak-
ploda, 26 do 30 grama, a otpor pe- tivnu, posebno za pijačnu prodaju.
netraciji 30 do 35 grama. Odlična je i Eva je novija sorta pogodna za
na otvorenom polju i u plastenicima gajenje na otvorenom polju i u zaštiće-
i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od nom prostoru. Ima vrlo kupne, unifor-
najinteresantnijih novoselekcionisanih mne plodove konusnog oblika, odlične
sorata. čvrstine, crvene boje mesa i dobrog
Antea je srednje rana sorta ukusa. Dobro se transportuje i čuva
koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. do prodaje.
Plodovi su ujednačeni, izduženo Maya ima biljke bujnog
konusnog oblika, srednje krupni habitusa koje su otporne na
do krupni. Plodovi su solidne većinu bolesti jagode. Plodovi
čvrstine i nisu skloni površin- su krupni, kupasti, izduženi
skim povredama u čuvanju i i krupni jarko crvene boje sa
manipulacijama, čak i na povi- naranžastom nijansom. Kasni
šenoj temperaturi. u odnosu na Clery 4 dana u
Darselect je ranija berbi. Vrlo pogodna za gajenje
francuska sorta koja spada među na siromašnijim i zamorenim
najukusnije i veoma gajene po- zemljištima, gde ne raspolažemo
sebno u Nemačkoj i u Austriji. dovoljnim količinama vode. Lako
Plodovi imaju osrednju uniformnost se odvaja plod, pa se troši manje
i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i radne snage u berbi. U plastenicima u
tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ranoj proizvodnji nema dovoljno pole-
ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni na pa su prvi plodovi malo deformisa-
boje u karmin crvenu na visokoj tem- ni. Konzistencija plodova nije adekvat-
peraturi. na za udaljena tržišta.

Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni

lekcionisana u Vageningenu koja habitus i produkciju velikog bro-
u severnoj i centralnoj Evropi ja korenovih vratova. Cvasti su
predstavlja standardnu sortu. visoko u bokoru, pa u uslovima
U Italiji se gaji na većim nad- obilne ishrane azotom oplod-
morskim visinama, posebno nja često nije dobra. Sorta do-
u kooperativama koje jagodu brog ukusa i intenzivne crvene
plasiraju van glavne sezone. boje koja brzo tamni i prelazi
Srednje rana sorta, par dana u karmin crvenu. Plodovi su
ranija od Marmolade, koja obil- solidne krupnoće, čvrstine i
no zameće. Plodovi su srednje uniformnosti. Stiže 4 dana pre
krupni, svetlije boje i mada ne- Marmolade. Pogodna za siro-
maju izuzetnu čvrstinu, karakteri- mašnija zemljišta. Osetljiva je na
še ih izvanredan šelf lajf. Plodovi se antraknozu.
beru na početku zrelosti, jer već tada Patty je sorta koja se u Italiji još
ih odlikuje visok briks. Na taj način se uvek puno gaji u Veronskim plastenici-

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 13

 - RAGGI-VIVAI - Ravena
- GEOPLANT - Ćezena
- PROPLANT - Budimpešta

Sadni materijal vrhunskog

kvaliteta odabranih sorata
jagodastog voća, jabuke,
kruške, breskve, nektarine,
kajsije, šljive, trešnje.

- HABERLI
- NEW FRUITS
 Alba
Rana, krupa,
sjajna i čvrsta

Asia
Krupna, blistava,
vrlo ukusna

Elsanta
Standard u proizvodnji
na supstratu

Roxana
Vrlo rodna,
obilna jesenja berba

Tuchampion
Prinosna i ukusna
sorta
Thutop
Izuzetno rodna i slatka
krupna sorta

Loch Ness
Krupna i slatka kupina
za svežu potrošnju

Tulameen
Standard za plasman
u svežem stanju
 Srednje rane sorte
ma i u jesenjem periodu daje jako lepe
i uniformne plodove i visok prinos, za
razliku od prolećnog perioda kada nije
u toj meri rentabilna. Za berbu stiže par
dana ranije od Marmolade, ali su plo-
dovi znatno mekši, iako izuzetnog sja-
ja. Odlične je otpornosti na pepelnicu
i na bolesti korena, pa se preporučuje
za terene na kojima se ponovo zasniva
jagoda, a prethodno se ne vrši dezin-
fekcija.
Sonata je nova holandska sorta
sa ambicioznim planovima da zameni
Elsantu. Ima krupnije plodove, tamni-
je crvene boje, u većoj meri konusnog
oblika, ali još uvek rustičnog izgleda
i nešto niže unformnosti. Po svojim
organoleptičkim osobinama Sonata ni
približno ne ispunjava standarde sorte
Elsanta.
Sugar Lia je nova talijanska
sorta koju je selkcionisao profesor Fae-
di. Odlikuje je odličan ukus i aroma, vi-
sok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i
čvrstina plodova. Spada u srednje rane
sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje
i prodaju. Za branje stiže 2 do 3 dana
nakon Albe. Srednje bujnog habitusa i
osrednjeg potencijala rodnosti, ali od-
ličnog ukusa i mirisa. Zahteva nova ze-
mljišta sa malim pritiskom inokuluma
i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno
razvila do zime..
Queen Elisa je odlična sorta
koja je par dana kasnija od Albe. Biljke
su bujne odlične adaptibilnosti na pepl-
nicu i antraknozu. Plodovi su konusno
okruglasti, čvrsti, dobrog ukusa i aro-
me. Mada ima lep sjaj, ova sorta može
poprimiti tamniju boju. Cveta veoma
rano, a u našim uslovima plodonosi ne-
što iza najranijih sorti.

Srednje kasne i
kasne sorte

Arosa je dan ili dva kasnija od

Marmolade. Odlične konzistencije i
odličnog ukusa i mirisa. Trpi veliku
gustinu s obzirom na uspravan bokor i
srednju bujnost.

16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 Srednje kasne i kasne sorte

Dora je sorta novijeg datuma koja

se odlikuje visokim prinosom i gotovo
istovremenim sazrevanjem sa Marmo-
ladom. Ima izvanredan potencijal rod-
nosti, koji se meri sa sortom Onda. Plo-
dovi su vrlo krupni, konusnog oblika,
tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku
od Onde imaju odličan ukus.
Marmolada je sorta sa kojom
obično započinje intenzifikacija pro-
izvodnje, ali posle izvesnog vremena
gubi na značaju, ali nikad u potpuno-
stii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i
čvrsti plodova, sa briksom koji ne pre-
lazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan,
čak i vrlo osetljiva na bolesti korena,
ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra,
čak i u lošim uslovima navodnjavanja i
ishrane. Gajiti je na devičanskom tere-
nima za jagodu ili uz prethodnu dezin-
fekciju zemljišta.
Onda je vrlo krupna sorta i vrlo
prinosna koja se dosta gaji u Italiji,
mada ukus a naročito miris ne pred-
stavlja najaču stranu ove sorte. Cveta
kasnije u odnosu na Marmoladu ali za
berbu stiže otprilike u isto vreme. So-
lidne je otpornosti na gljivična obolje-
nja, ali dosta osetljiva na bakterioze.
Roxanna ima veoma bujnu
biljku, visoke otpornosti na bolesti ko-
rena, i tolerancije na Oidium fragariae
i Xantomonas fragariae, delom i na
Collectotrichum acutatum. Ima veoma
krupne, uniformne, atraktivne plodo-
ve, izduženo-kupastog izgleda, sred-
nje konzistencije, jarko crvene boje,
dobrog ukusa i visoke komercijalne
vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj
proizvodnji i u hidroponskoj proizvod-
nji u vrećama. Prosečan prinos po ži-
viću u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg.
Prosečna masa ploda je 26-28 grama, a
otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2, ali
ne kao kod Albe. Berba kasni za Mar-
moladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do
12 dana za Albom.
Saint Pierre je nova sorta izu-
zetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih
plodova, ali ne tako visokog potencija-
la rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni
kupasti plodovi svetlije boje, sa kru-
pnim čašičnim listićima. Boja u mno-
gome podseća na Elsantu, a ukusom
Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve
ostale sorte.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 17

 Jako kasne sorte

Thuchampion je švajcarska
sorta, čiji je jedan od roditelja sorta
Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene
i sjajne plodove, odličnog ukusa i miri-
sa. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada
u veoma prihvatljive u pogledu moguć-
nosti izvoza. Zameće veliki broj cvet-
nih grana i plodova. Obavezno treba
očistiti da ne bude više od 2 korenova
vrata po živiću u jesenoj nezi zasada.
Thutop je kasna sorta krupnih,
vrlo slatkih plodova, sa malim sadr-
žajem kiselina, ali sa briksom preko 7.
Ima veoma visok potencijal rodnosti
jer obilno zameće, a plodovi su krupni
od početka do kraja berbe. Sorta je po-
godna i za svežu potrošnju i za indu-
strijsku preradu.

Jako kasne sorte

Adria je jako kasna sorta koja za

Marmoladom kasni oko 6 dana. Vrlo
je slična po svojm osobinama sorti Re-
cord.
Idea je jako kasna sorta izuzetnog
kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji
u plastenicima, zbog visokog kvaliteta,
odličnog ukusa i mirisa, čak i na viso-
kim temperaturama.
Raurica je jako kasna sorta sa
uspravnim položajem listova, ne tako
bujna. Ima krupne plodove osrednje
konzistencije, koji u uslovima visokih
temperatura često gube na kvalitetu i
tržišnosti. Stiže 5 dana nakon Marmo-
lade, a u brdsko-planinskom području
čak 10 dana nakon Elsante.
Record je sorta koja po svo-
jim osobinama odgovara organskim
sistemima zemljoradnje. Može se ga-
jiti uspešno na slabim zemljištima, uz
ograničenu agrotehniku i zaštitu od ko-
letotrihuma, pepelnice i bolesti korena.
Ima krupne, konusne plodove, nešto
svetlije boje, izraženog sjaja i ne tako
čvrste. Sadržaj vitamina C u plodovi-
ma je vrlo visok.

Stalnorađajuće sorte

Albion je američka sorta iz Kali-

fornije, solidne otpornosti na uvenuće i

18 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 Stalno rađajuće sorte
visoko otporna na plamenjaču i na ko- Ocena tržišnosti u Brežicama, maj 2008, Slovenija
letotrihum. Takođe ima solidnu otpor-
nost na grinje. Kod dobre agrotehnike
prinosnija je od sorte Dijamante, sa
ujednačenijim branjem krupnih plodo-
va prve klase. Ima nešto tamniju crve-
nu boju plodova od sorte Dijamante, ali
daleko ujednačenije plodove po obliku
i po veličini. Ima visok briks i solidan
ukus.
Diamante je američka sorta
stalnorađajuće jagode, vrlo bujnog ha-
bitusa i odlične produktivnosti. Oset-
ljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo
krupni, nisu skloni tamnjenju na viso-
kim temperaturama, odličnog ukusa
i vrlo atraktivni. Nema bojazni da će Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama,
sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru maj 2008, Slovenija
na biljci.
Irma je talijanska sorta veoma
visoke produktivnosti u oba termina i
u proleće i tokom leta. Ima lepe kru-
pne plodove sa dobro izbalansiranim
odnosom šećera i kiselina. Plodovi su
krupni, konusnog oblika, svetle boje,
izraženog sjaja, odlične čvrstine.
Mara de Bois je francuska
stalnorađajuća sorta jagode, sitnih i ne-
ubedljivih plodova, ali izuzetnog uku-
sa, koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur
za kilogram preko leta.
Seescape je američka stalno-
rađajuća sorta koja se odlikuje veoma
ujednačenim osobinama. Stajanjem
U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu, sa ja-
jako gubi na masi. Osim sklonosti ka- kom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji.
liranju, ova sorta je osetljiva na pepel- Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu
nicu i antraknozu. Pogodna za brdsko- u Brežicama, kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća
planinska područja prisustvovali prometnici, stručno osoblje savetodavne službe, naučni
Selva je stalnorađajuća sorta iz radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i
Kalifornije koja se odlikuje visokom trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona.
produktivnošću. Ima krupne konusne
plodove, sjajne crvene boje, dobre navodimo sa napomenom da ih pret- pomisli na sortu Zenga Zengana, koja se
uniformnosti, odlične čvrstine, sa ve- hodno treba proveriti u našim agroeko- i danas uspešno gaji, pogotovo na jugu
oma dobrim ukusom, slatke i sa finim loškim uslovima Camarosa, Candonga, Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom
kiselinama. Sorta se nalazi u velikom Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana. kraju. Intenzitet obojenosti i aromatič-
usponu. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvr- nosti preporučuje ovu sortu i hladnjača-
stina i transportabilnost kao kod sor- ri rado otkupljuju ovu sortu. Nažalost,
Sorte za područje te Camorosa, Candonga i Ventana za slabija produktivnost ne omogućuje
gajenje u kontinentalnim uslovima, sa visoku profitabilnost u modernim siste-
Mediterana namenom udaljenog transporta. mima gajenja
Mada se ove sorte vrlo retko gaje Syria je novosekcionisana indu-
van Sicilije, regiona Basilicata na jugu Industrijske sorte strijska sorta sa briksom preko 8. Ima
Italije, te u Španiji, Turskoj na Kipru i konusne plodove, intenzivne crvene
na grčkim ostrvima, ipak ih taksativno I danas kada pomenemo otkup jago- boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i
de za potrebe smrzavanja svako prvo industrijsku potrošnju.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 19

 SORTIMENT
Alba
Komentar više
Intenzifikacija proizvodnje obično
započinje širenjem sorte Marmolada,
zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u
pogledu variranja uslova proizvodnje,
već i eventualnih grešaka u tehnologiji
gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim
učešćem u ukupnom rodu kru-
pnih, kupastih plodova, svetlije
crvene boje sa prosvetljenjem
na vrhu ploda. U odnosu na
Marmoladu, sorta Madalleinne
je introdukcijom došla nešto
kasnije. Ova sorta stiže ranije,
ima karmin crvene plodove, ali
je i mnogo veće bujnosti, što u
uslovima obilne ishrane azotom
obično dovodi do slabije oplod-
nje, pošto su cvasti visoko po-
stavljene u bokoru.
Kada je reč o zaštićenom pro-
storu, za razliku od početnog
trenda gajenja što ranijih sorata,
sve se više uviđa da srednje rane sorte
velikog potencijala rodnosti i odličnog
kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti,
prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta,
koja je danas manje više severnoevrop-
ski standard. Sorta poseduje izuzetan
ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje
i sjaja, ali treba imati na umu da kod
svih bujnih sorti, ishrana kalijumom
mora biti znatno bogatija u odnosu na
ishranu azotom. Elsanta u plastenicima
uz pažljivu tehnologiju gajenja ima de-
limičnu remontantnost, odnosno spe-
cifičnom ishranom i navodnjavanjem
može naknadno da rodi i do 200 gr po
živiću. Ova sorta se dosta gaji u konti-
nentalnoj klimi i na otvorenom polju.
Posebno je preporučujemo za brdsko
planinski region i laka humozna zelji-
šta, gde u uslovima nižih temperatura
20
i smanjenog pritiska ino-
kuluma, može dati odlične
rezultate. Najviše se gaji
na području Mačve i već je
veoma poznat ukus i aroma
ove sorte.
Izuzetno rana i dobra sor-
ta Clary, zbog nižeg poten-
cijala rodnosti ima više al-
ternativa, poput sorte Alba,
i drugih srednje ranih sorata
Asia, Lia, Queen Elisa,.
Sve rane sorte osetljivije su
u hladnijim zimama na ni-
ske temperature i pogotovu
onda daju slabiji rod. Inače su odličnog
ukusa, sjaja, pravilnih, čvrstih i kupa-
stih plodova. Najrodnija među njima je
sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja
velikom otpornošću na bolesti, dobrim
ukusom i 2 dana je ranija od ostalih.
Važan element u odabiru sortimenta je
Asia zetnom čvrstinom Alba konkuri-
i osetljivost na bolesti, prvenstveno na
plamenjaču i uvenuće, zbog čega reci-
mo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena
perspektivnom.
Niz novih švajcarskih sorata, koje
su veoma rodne, podjednako se sa us-
pehom mogu gajiti i za svežu
konzumnu potrošnju, ali i za
preradu, jer imaju visok briks Roxana
i uz to izuzetnu boju i aroma-
tičnost. Ove sorte osim čvr-
stine ploda odlikuje i odlična
adaptibilnost i otpornost na
bolesti, jer su stvorene ukršta-
njem sorte Marmolada i jedne
autohtone švajcarske sorte.
Sorta Thuchampion oblikom
ploda izuzetno podseća na
Marmoladu, sazreva par dana
pre od ove sorte i ima mnogo
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
bolji ukus, vrlo visok prinos i odličnu
čvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo ka-
snija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima
izuzetno krupan, obojen i čvrst plod.
Formira veliki broj cvasti i u osnovi i
u kruni bokora. Izuzetno prinosna sor-
ta. Mada nije izuzetno prinosna, sorta
Saint Pierre po svojim osobinama tržiš-
nosti i po izuzetom ukusu takođe zaslu-
žuje veliku pažnju.
Vrlo perspektivne sorte jagode u
poslednje vreme dolaze iz selekcionog
centra New Fruits u Ćezeni. Od počet-
nih uspeha sa sortom Maja i Gemma,
došli su do faze visokog učešća na pro-
izvodnim površinama u glavnim proi-
zvodnim reonima severne Italije sorte
Alba i Roxanna, dok je Asia, koja je
u postupku introdukcije jedna od sva-
kako najperspektivnijih sorata. Svojim
izduženo kupastim plodovima visokog
sjaja, jarke crvene boje koja ne tamni,
sitnim semenom, pravilnošću,
ujednačenošću, krupnoćom i izu-
še za lidersko mesto u izvozu na
udaljenea tržišta.
Nova sorta Lia (Sugar Lia)
profesora Faedija takođe ima vrlo
impresivan početak introdukci-
je. Sorta Antea prema vodećim
stručnjacima predstavlja takođe
vrlo perspektivnu sortu, a veru-
jemo da će sa razvojem gajenja
jagode u zaštićenom prostoru na
supstratima u letnjoj proizvod-
nji zauzeti i kvalitetne fotoneu-
tralne, odnosno stalnorađajuće
sorte, mada se znalačkim navodnja-
vanjem i ishranom može indukovati i
kod prolećnih sorti koje nisu remon-
tantne još jedno solidno zametanje i
berba otprilike 2 meseca nakon one
prve.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21
 SADNI MATERIJAL

Stoga je nabavka sertifikovanog, bezviru-

Nabavka kvalitetnog snog sadnog materijala ili pak pouzdanog

i vrlo kvalitetnog standardnog materijala

sadnog materijala
od suštinskog značaja.
Kako se proizvodi ovaj sadni mater-
jal?
Matične biljke se uvek dobijaju iz
kulture tkiva i to je tzv bazni materijal
koji služi za umnožavanje sertifikova-
nog sadnog materijala. Matične ili maj-
činske biljke gaje se u mrežarnicama ili
u plastenicima u kojima je insekt proof
mrežama, dezobarijerama i komorama
sa duplim vratima na ulazu obezbeđe-
na potpuna zdravstvena bezbednost, jer
odsustvo vektora (vaši, grinja, tripsa i
drugih štetočina) znači potpuno odsustvo
virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih
meristema ili iz stolona, bilo da se vrši

Z
a sve vrste voća, povrća i cve- ma sa probirljivim kupcima, visoke cene mikropropagacija za klasično gajenje
ća, te ukrasnog bilja i dendro jagode i drugog sitnog voća opravdavaju frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih
materijala koji se predominan- vrlo visoke troškove vansezonske proi- zelenih živića.
tno razmnožava vegetativnim putem, zvodnje, jagode, maline ili borovnice, ili
zdravstveno stanje sadnog materijala pak veoma visoke troškove transporta sa
predstavlja važan preduslov uspeha u južne hemisfere.
proizvodnji, posebno god podizanja više- Roba koja u kontinentalne zemlje
godišnjih zasada. Od momenta uvođenja Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea,
klonske selekcije i kulture meristema u sa Novog Zelanda i ko zna odakle, često
masovnu proizvodnju sadnog materijala, nije ukusa na koju su potrošači navikli,
proizvodnja jagodastog i drugog sitnog a često dođe i do velikih poremećaja, pa
voća dobila je sasvim nove dimenzije i čak smrznuta malina ove zime i proleća
vidove, uključujući i gajenje sa visoki vredi čitavo bogatstvo od 3,5 EUR za
stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh rolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli da
činilaca i kontrolom osnovnih elemenata ostvarimo profitabilnost sa ovako viso- U uslovima umereno-kontinentalnog
mikroklime. Osim protivgradnih mreža, kim troškovima amortizacije moderne pojasa jagoda se razmnožava iz različitih
sve više su u upotrebi kvalitetni mrežar- opreme i tehnologije, jasno je da sadni kategorija frigo živića, sa ili bez pripa-
nici, nadstrešnice od polietilenske folije, materijal mora da obezbedi visoku pro- dajućeg supstrata. Od toga u mnogome
moderni tunelski objekti, ali i pravi mul- duktivnost, neznatan rizik u pogledu zavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje su
tibrodni plastenici i staklenici. Na tržišti- zdravstvenog stanja sadnog materijala. A++ trej sadnice, sa dijametrom koreno-
vog vrata od preko 18 mm, smrznute sa
pripadajućim supstratom na korenovom
Kategorija Dijametar Napomena Broj sadnica Broj sadnica Okvirna
sistemu.
sadnica po gajbi/ po paleti cena
kontejneru
Fri A- 1000 6-7 mm Sporije formiranje 1000 40000 12-13 din
Fri A- 800 7-9 mm Sporije formiranje 800 32000 13-14 din
Fri A 700 7-10 mm Otovreno polje 700 28000-31500 15-16 din
Fri A 600 8-12 mm Otvoreno polje 600 24000 16-17 din
Fri A 500 10-12 mm Otvoreno polje 500 20000 17-18 din
Frii A+400 12-14 mm Za plastenike 400 16000 16-17 dn
Fri A+ 350 14-16mm Za plastenike 350 14000 20-22 din
Fri A+300 16-18 mm Za plastenike 250 10000-12500 20-22 din
Fri AA+250 > 18 mm Za plastenike 250 10000-12500 22-25 din
Tray A 12-16 mm Za staklenike 75 3375 60-65 din
Tray A+ 16-18 mm Za staklenike 75 3375 65-70 din
Tray AA+ > 18 mm Waiting bad 75 3375 70-80 din
Gp 29-34 4.5 x 5 cm Zeleni živić otv.polje 60-68 5005 25-30 din
Gp OW 4.5 x 5 cm Prezimeli živić otv. polje 60 5005 25-26 din

22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

P S
A
R D
A N
I
V C
E E

J
agode ne sadrže mnogo kalorija
– 33 kcal, odnosno 137 kJ (u 100
grama). Sadrže 0 % holesterola i
0 % masti, što ih preporučuje svima koji
žele da smršaju, a da, uz to, unesu u sebe
mnoge neophodne vitamine i minerale.
Među njima su: beta-karotin (49 mikro-
grama u 100 grama), vitamin E (0,12
miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6
(0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016
mikrograma), bitoin (4), K (13), i, pre
svih, vitamin C, koga ima čak 64 miligra-
ma. Od minerala, značajno je pomenuti
da u jagodi ima fluora (24 mikrograma),
koji štiti zube, kalijuma (147 miligrama)
koji pomaže u čišćenju organizma od
otrova, blagotvorno delujući na bubrege,
srce i kardiovaskularni sistem, ima i kal-
cijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa
(pa je dobra u borbi protiv anemije). Pri-
sutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malu
količinu saharoze, čini je dostupnom
i dijabetičarima, a ima i broma pa oni
Alergen
Kako se jagode ubrajaju u grupu nu-
tritivnih alergena, potreban je oprez na-
ročito kod odojčadi koja počinju da se
dohranjuju, što uz mleko podrazumeva
postupno uvođenje novih namirnica. To
znači da se jagode u njihovoj ishrani ne
preporučuju pre šestog, odnosno od še-
stog do desetog meseca života, a ako su
roditelji alergični na ovu voćku, ili po-
stoji veća sklonost pojavi alergija, jagode
ne treba davati pre 12. meseca, odnosno
uvode se u ishranu između 12 meseci
do navršene druge godine. Ako dođe do
alergijske reakcije na jagode, potrebno je
javiti se lekaru, a ovo voće, na žalost, tre-
ba izbaciti iz jelovnika.
koji pate od nesanice treba da je jedu pre
spavanja. Naravno, ima i biljnih vlakana
koja poboljšavaju varenje hrane.
24
Hranljiva
vrednost
jagode
Upotreba lista
Listovi jagode sadrže dosta tanina koji
se uspešno upotrebljava za lečenje proli-
va, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mo-
krenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih
hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv
lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda priprav-
lja se tako što se 1 gram usitnjenog lista
prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 mi-
nuta, a potom se procedi.
Uz sve to, jagoda gasi žeđ, jer sadr-
ži 89,5 grama vode u 100 grama. Ona
podstiče apetit, pa se preporučuje da se
jede pre glavnog obroka. Za bolji rad je-
tre preporučuje se da se jagode jedu tri
puta dnevno. Obiluju antioksidansima i
fitonutrijentima, posebno fenolima, koji
sprečavaju ili pomažu u lečenju teških
i hroničnih bolesti kao što su dijabetes,
kardiovaskularni problemi, maligna obo-
ljenja, čir na želucu, a čak doprinose i
smanjenju holesterola. Sami fenoli daju
jagodama antikancerogena svojstva, a
istraživanja su pokazala i da usporava-
ju starenje. Jagode su nezamenljive za
osobe izložene sekundarnom pušenju,
jer elagična kiselina u njima neutralizu-
je kancerogenu supstancu PAH iz dima
cigareta.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Za beljenje zuba
i lica
Listovi jagode sadrže dosta tanina koji
se uspešno upotrebljava za lečenje proli-
va, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mo-
krenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih
hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv
lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda priprav-
lja se tako što se 1 gram usitnjenog lista
prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 mi-
nuta, a potom se procedi.
Jagode i alkohol
Utvrđeno je da manja količina alko-
hola pomešana s jagodama ili kupinama,
pojačava antioksidantnu snagu tog voća,
što povećava karakteristiku spomenutog
voća da neutrališe „destruktivne” mole-
kule poznate kao slobodni radikali, koji
oštećuju DNK i ćelijsku membranu.
Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholom
ima i negativna svojstva, ako se uzimaju
velike količine, pa se zato preporučuje
umerenost u ispijanju koktela.
 Odabir
načina
proizvodnje
U
obezbeđivanju što duže se-
zone prodaje jagode i radi
iznalaženja optimalne teh-
nologije gajenja najbolje je odlučiti se
za kombinaciju nekoliko mogućih op-
cija, odnosno tehnika i sezona gajenja,
uključujući proizvodnju u plastenicima
i staklenicima sa ili bez grejanja, pro-
izvodnju u lakim i jeftinim jagodnim
plastenicima, proizvodnju u niskim
tunelima, proizvodnju uz zaštitu agro-
tekstilom ili proizvodnju na otvorenom
polju. U cilju kontinuiranog nastupa na
određenim tržištima veliku ulogu treba
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
da ima i gajenje jagode u brdsko pla-
ninskom području, gde će on za berbu
pristizati od sredine juna, pa se pravil-
nim odabirom sortimenta u Srbiji može
obezbediti kontinuirano snabdevanje
tržišta od kraja marta-početka aprila,
pa sve do novogodišnjih praznika.
25
 GAJENJE JAGODE

Tehnologija gajenja jagode

u zaštićenom prostoru

P
roizvodnja jagode u zaštiće- cima se iskljućivo koriste više katego-
nom prostoru ima niz ogra- rije frigo sadnica, sa ili bez supstrata.
ničenja u našoj zemlji, koja Zasnivanje useva Kada se sadnja obavlja na zemljištu,
su prvenstveno vezana za klimatske Kada obaviti sadnju jagode? onda se koristi A kategorija živića,
karakteristike regiona. Pošto jagoda Za sadnju treba koristiti deklarisane najčešće A 500, ređe A700, u posled-
predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom frigo živiće, koji se proizvode kultu- njoj dekadi jula. Gajenje jagode u pla-
se zbog relativno visoke vansezonske rom meristema i po svom potencijalu u stenicima sa dopunskim grejanjem na
cene dosta trguje na udaljenim tržišti- prinosu, daleko prevazilaze živiće koje organskim ili organo-mineralnim sup-
ma (cena trpi skup transport) onda kraj- možemo koristiti za sadnju na otvore- stratima podrazumeva kategoriju A+
nje domete u proizvodnji u zaštićenom nom polju. Živići se razlikuju i po dija- najčešće A+300, 350 ili 400 i poslednji
prostoru treba sagledavati u odnosu na metru korenovog vrata i po tome nose rok setve zavisi od dužine vegetacije
konkurenciju iz zemalja Mediterana. različite oznake, a za sadnju u plasteni- određene sorte, ali se obično svodi na
sam početak avgusta.
  Jednostavna proizvodnja na zemljištu  U staklenicima sa velikom količi-
nom svetlosti, dopunskim osvetljenjem
Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat
i punim grejanjem, sadnja se obavlja
  5,3m x 30m (159m2) 6,0m x 30m (180m2) krajem avgusta, odnosno početkom
  Model A Model B septembra korišćenjem kontejnerskih
Pocinkovana konstrukcija - + - + frigo živića A, A+ i AA+ koji su u sta-
nju da daju prinos 150-300 g do zime
Farbana konstrukcija + - + -
i da odmah nakon prekida dormancije
Jednostruka folija + + + + produžavanjem dužine dana nastave sa
Dvostruka folija duv. - - - - cvetanjem i produkcijom.
Dvostruka folija - - - - Priprema sadnice za sadnju podrazu-
Mreža za zasenu + + + + meva lagano otapanje sadnice i aklima-
Supstrat - - - - tizaciju na sobnoj temperaturi, a potom
Živici + + + + njenu dezinfekciju u fungicidu i insek-
Agrotekstil - - - - ticidu, ili eventualni tretman u amino-
Mulch folija + + + + kiselinama, huminskim kiselinama ili
nekim drugim biokativatorima ili regu-
Navodnjavanje + + + +
latorima rasta. Pre nego što se potopi u
Cena po m2 (EUR) 10.6 13.33 12.73 15.44 rastvor nekog fungicida na bazi meta-
Broj živića po m2 4 5 laksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim
Prinos po m2 3 kg 4 kg delovanjem protiv Phytophtora fragari-
ae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoc-
tonie, Phytiuma, i nekog insekticida
npr. Prestige i dobro se ispere, neop-
hodno je koren skratiti na dužinu od
desetak centimetara. U sadnji je veoma
važno da korenove žilice u zemljištu
imaju potpuno vertikalni položaj i da
ne dođe do njihovog povijanja u stranu
ili na gore ka površini zemljišta, jer će
to usloviti propadanje živića.

U kojoj gustini zasnivati usev?

Plastenički objekat - model A
Plastenički objekat - model B
Pogrešno je verovanje da se pravil-
nim rasporedom sadnica u vertikalnom
uzgoju, u heksagonalnom rasporedu
na piramidalnom uzgoju, ili na bilo
koji drugi način hidroponskog gajenja
može neograničeno povećavati gusti-
na useva jagode. Brojnim ogledima je

26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

   Hidroponska proizvodnja na supstratima
Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat Plastenički objekat
  8,0m x 50m (400m2) 8,0m x 50m (400m2) 8,0m x 50m (400m2)
  Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima
Pocinkovana
- + - + - + - + - + - +
konstrukcija
Farbana konstrukcija + - + - + - + - + - + -
Jednostruka folija - - - - - - - - - - - -
Dvostruka folija duv. + + - - + + - - + + - -
Dvostruka folija - - + + - - + + - - + +
Mreža za zasenu + + + + + + + + + + + +
Supstrat + + + + + + + + + + + +
Živici + + + + + + + + + + + +
Agrotekstil + + + + + + + + + + + +
Mulch folija + + + + - - - - - - - -
Navodnjavanje + + + + + + + + + + + +
Cena po m2 (EUR) 15.58 18.63 16.08 19.1 20.11 23.16 21.12 24.17 28.82 31.87 29.83 32.88
Broj živića po m2 8 8 10
Prinos po m2 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg

Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima

dokazano da broj sadnica po jedinici
površine zavisi od tehnike gajenja (na
supstratima ili na zemljištu), odnosno
od količine svetlosti u fazi formiranja
plodova. Pa ipak, čak i u uslovima Izra-
ela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem
svetla ne preporučuje gustina veća od
20 biljaka/m2, na Siciliji 14 biljaka/m2,
u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2,
dok se na geografsoj širini Beograda
ne preporučuju gustine veće od 10 bi-
ljaka/m2.
Ovaj broj živića se bez obzira na
vrstu medijuma bez problema može
rasporediti u jednoj horizontalnoj rav-
ni i na taj način omogućiti pri gajenju
jagode na supstratu pravilna distribu-
cija svetlosti, vode i hraniva, odnosno
ujednačeni mikroklimatski uslovi i raz-
mena gasova u fotosintezi odnosno di-
sanju. Kod vertikalnog uzgoja se zna-
čajno uvećavaju troškovi proizvodnje.
Osim neadekvatne gustine, nepravlne
distribucije svetlosti, vrlo veliko ogra-
ničenje je i nemogućnost ujednačenog
navodnjavanja iishrane na koloni vi-
sine skoro dva metra. Živići nemaju
prostora za formiranje dovoljnog broja
korenovih vratova i na taj način se rod
smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/
m2, što onda nikako ne opravdava po-
većana ulaganja.
Sa nesavršenijim sistemom ishrane
i posebno smanjenom efikasnošću dre-
naže, smanjuje se i gustina useva. Kada
se jagoda gaji u vrećama odignutim od
površine u plasteniku onda je maksi-
malna gustina 8 sadnica/m2. Na ovoj
gustini je dovoljno svetlosti za zameta-
nje i produkciju, ali i za manipulaciju i
berbu. Odizanje vreća je veoma značaj-
no zbog bolje drenaže i manje opasno-
sti od sive truleži, pogotovo kod sorata
sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.
Kada se jagoda gaji na visokoj leji i
na supstratu onda je maksimalna gusti-
na 6 sadnica po kvadratu površine pla-
stenika. To je dobar sistem koji omogu-

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 27

 GAJENJE JAGODE
ćuje veću fleksibilnost, brzu promenu
sadnog materijala i intenzivnu proi-
zvodnju sa smanjenim rizikom u sluča-
jevima nedovoljnog vladanja znanjem
u oblasti fertigacije useva. Po sadnici je
veća količina supstrata pa je i puferna
sposobnost daleko viša, te greške nisu
katastrofalnog karaktera.
Kada se jagoda gaji na zemljištu,
onda u zavisnosti od kvaliteta plasteni-
ka treba praktikovati gustinu 4 do 5 ži-
vića po kvadratu. Treba napomenuti da
jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vre-
će tokom kasne jeseni i zime na povr-
šini zemljišta, koje još uvek zbog svog
visokog toplotnog kapaciteta doprinosi
bržem kretanju useva u proleće.
Negovanje useva do jesenje berbe
Ukoliko se zasad zasniva na vreme,
polovinom jula najkasnije u poslednjoj
dekadi jula, onda u plastenicima obez-
beđujemo dovoljno dugu sezonu da
možemo isforsirati usev da posle jese-
nje berbe, dovoljno razvije vegetativnu
masu i formira rodni potencijal za sle-
deće proleće i da ne kasni u cvetanju,
zametanju i berbi, niti da se smanjuje
prinos u nekom većem procentu. Treba
imati na umu da jesenji rod iscrpljuje
sadnicu i da kasna setva po pravilu zna-
či kašnjenje zametanja narednog prole-
ća i smanjenje potencijalnog prinosa.
Zato pravovremena sadnja u dobrim i
potpuno kontrolisanim uslovima ima
esencijalni značaj za uspeh u proizvod-
nji.
Regulacija mikroklimatskih uslova
je takođe veoma značajna u pravilnom
zasnivanju useva. Zasenjivanje mreža-
ma sa 30 % zasene ditrektno smanjuje
temperaturu kao i uporeba mistera, po-
većava se relativna vlažnost vazduha
i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom
režimu tek posađene sadnice razviju
dovoljan potencijal da iznesu u nared-
nih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od
50 do 100 grama po živiću, kod ranih
i srednje ranih sorata, pa sve do 300 g
kod srednje kasnih sorti visokih katego-
rija žiivća A+ ili A++. Kombinacijom
dobrog provetravanja, zasenjivanja i
orošavanja, poželjno je održati tempe-
raturu od 25 do 28°C i na taj način do-
voljno vegetativno razviti sadnicu do
momenta cvetanja. Ukoliko je mlada
biljka previše generativna onda treba
pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova
28
ili čitavih cvetnih grana.
Stolone koje se javljaju treba redov-
no uklanjati kako ne bi neproduktivno
trošili stvorene asimilate. Voditi računa
o higijeni i fitosanitarnim pravilima.
Obavezno je nošenje rukavica i nji-
hova redovna zamena pri prelasku iz
objekta u objekat. Nakon svake pauze
neophodno je detaljno pranje ruku ili
opreme koja se koristi u plasteniku.
U zavisnosti od vremena sadnje i
ranostasnosti sorte, te kategorije živi-
ća, berba obično započinje 6 do 8 ne-
delja nakon sadnje. Septembar je me-
sec u kome postoje povoljni uslovi za
nesmetano zrenje i u godinama kada
miholjska jesen ima nešto duže traja-
nje obično se može produžiti do prve
dekade oktobra, što smatramo krajnjim
momentom da se uklone svi preostali
zeleni i nerazvijeni plodovi, sa čitavom
cvasti.
Negovanje useva do zimskog
mirovanja
Nakon berbe i uklanjanja zaostalih
cvetova usev se vegetativno forsira ko-
rišćenjem vodorastvorljivih formula-
cija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1.
Od prve dekade oktobra do početka no-
vembra koristi se u potpunosti asimi-
lacioni potencijal za što veću organsku
produkciju i akumulaciju rezervi i for-
miranje rodnog potencijala za narednu
godinu.
Ukoliko se bez obzira na optereće-
nost jesenjim rodom u bokoru formira
više od 2 do 3 korenova vrata, onda ih
laganim kidanjem treba ukloniti, jer će
u protivnom na proleće veliki broj ko-
renovih vratova, nekad i desetak, uslo-
viti preobilno zametanje, sitnije plodo-
ve, koji neće imati dovoljno tržišnosti.
Ishrana potom dobija novu dimen-
ziju i fertigacijom i folijarnim putem
primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem
da se u biljci formira što više plastič-
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
nih materija, poveća viskozitet u ćeliji
i smanji sadržaj vode u intercelular-
nom prostoru. Tako se povećanom
otpornošću biljke pripremaju za bolje
prezimljavanje i manje štete od mraze-
va. U stanju dormancije zasad provodi
narednih nekoliko meseci. Relativnim
zasušivanjem zasada od kraja oktobra
do početka decembra i prvih jačih za-
hlađenja i ledenih dana, povećava se
otpornost korena i smanjuje opasnost
od propadanja usled infekcije nekim
gljivičnim oboljenjem. Na ovaj način
su biljke optimalno pripremljene za
prezimljavanje. Ukoliko zasadu u jed-
nostavnijim plastenicima prete vrlo
niske temperature, onda usev pre prvih
jačih zahlađenja treba pokriti agrotek-
stilom. Termozaštitne barijere od lakog
netkanog tekstila, omogućuju idealno
prezimljavanje i brzo kretanje u prole-
će.
Prekid dormantnosti
i inicijacija cvetanja
Na prekid dormantnost i na incijaci-
ju formiranja cvetnih pupoljaka u naj-
većoj meri utiču temperature, dužina
dana i u letnjem periodu nakon proleć-
ne berbe, zasušivanje. Ukoliko se jago-
da u staklenicima sa punim grejanjem
gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kon-
tejnerske sadnice kategorije A++ sa
sadnjom početkom septembra, onda je
neophodno da se dopunsko osvetljenje
praktikuje do 22 sati u toku večeri, od-
nosno dužina dana 14 do 16 sati, kako
bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka
prvog ciklusa berbe nastavila normal-
no sa cvetanjem. U takvoj tehnologiji
gajenja neophodno je održavati noćne
temperature u opsegu 13 do 18 °C, a
dnevne 21 °C.
Drugi način jeste snižavanje tempe-
ratura u plasteniku na nivo niži od 7 °C
u trajanju od 500 sati, odnosno tri ne-
delje za fotoneutralne sorte, dok se kod
sorata dugog dana (većina sorti koje se
gaje u kontinetalnom klimatu) prakti-
kuje temperatura 1,5 do 2 °C u trajanju
od 5 nedelja.
Negovanje useva do berbe
Kada se noćne temperarure u plaste-
niku bez grejanja ustale na 5-6 °C za-
počinje se sa čišćenjem zasada jagode i
njegovim prolećnim forsiranjem. Staro
sasušeno lišće, donji listovi koji dodi-
ruju malč foliju, promrzli i li ljubičasti
listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju
i iznose iz plastenika. Odmah potom se
pristupa zaštiti useva primenom bakar-
nih preparata, preko primene Ridomi-
la i nekog akaricida, do faze cvetanja
kada se posebna pažnja posvećuje za-
štiti od sive truleži.
Prema našim iskustvima najbolje je
da se noćne temperature u zaštićenom
prostoru sa dogrevanjem održavaju na
12 do 13 °C, a da se dnevne tempera-
ture do cvetanja održavaju na 16 do
18°C. Relatvna vlažnost vazduha ne bi
trebalo da prelazi 55%.
Polinacija
Polinacija je veoma značajan aspekt
gajenja jagode u zaštićenom prostoru.
U zavisnosti od načina i tehnologije ga-
jenja za te namene se koriste različite
vrste solitarnih insekata, ali u posled-
nje vreme košnice sa bumbarima imaju
najčešću primenu. Posebno je značajno
korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo
ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom
prostoru, kada su ose i pčele u prirodi
malobrojne, a plastenici većim delom
dana zatvoreni. Aktivnost većine poli-
natora je optimalna na temperaturama
16 do 18 °C, dok su bumbari aktivni
već od 8 °C.
U uslovima nižih temperatura u pla-
steniku i veće relativne vlažnosti, naro-
čito kod nekih sorti je količina polena
nedovoljna za pravilnu oplodnju pa do-
lazi do različitih deformacija plodova.
Da bi se u polinaciji bumbarima posti-
gli dobri rezultati neophodno je pra-
vilno odrediti momenat unošenja koš-
nice. Takođe je od presudnog značaja
pravilno normiranje veličine društava
prema broju sadnica. Ukoliko košnice
unesemo ranije od početka masovnog
cvetanja, sa većim brojem bumbara od
optimalnog, velika aktivnost može do-
vesti do oštećenja plodova.
Osim redovnog navodnjavanja,
ishrane i zaštite zasada jagode, mere
nege obuhvataju i redovno uklanjanje
stolona i po potrebi uklanjanja viška
cvetnih grana kod jako generativnih
sorata.
Berba i pakovanje jagoda
Mada se tehnici berbe posvećuje rela-
tivno slaba pažnja, treba napomenuti da
je ovo vrlo osetljiva operacija, od koje u
velikoj meri zavisi ukupan uspeh u pro-
izvodnji i prodaji. Naime, za samo par
dana u plodu se drastično menja sadržaj
šećera i kiselina, od čega presudno zavi-
si ukus i kvalitet, ali i tržišnost ubranih
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
jagoda. Pavilno otkidanje, bez jakog pri-
tiska na plodove, uredno slaganje i kali-
bracija u PET posudice i kasnije u gajbe,
brzo rashlađivanje pre otpreme, imaju
veoma veliki značaj u postizanju dobre
cene i privlačenju kupaca.
Prezrela jagoda gubi na tržišnosti,
smanjuje se konzistencija, matira sjaj,
a boja često dobija vrlo tamnu nijansu.
Prezrela jagoda na visokim temperatu-
rama povećava respiraciju tkivima, pa
se u velikoj meri smanjuje postojanost
u trgovinama, tzv. šelf lajf.
Negovanje useva posle prolećne
berbe i obnavljanje zasada
Kod nekih sorata dugog dana, u
izvesnoj meri je moguće inicirati i dru-
go zametanje. Naša iskustva ukazuju
da su to sorte Clery i Elsanta, ali ova-
kva tehnika zahteva dosta znanja, po-
drazumeva preciznu metodologiju za-
sušivanja i kontrole ishrane i vrednosti
EC. U protivnom treba pratiti sledeću
tehniku. Polagano zasušiti usev u tra-
janju 3 do 4 sedmice. Zatim se pristupa
uklanjanu nadzemne mase na visini 3
do 4 cm iznad korenovog vrata. Pre-
liminarno ispitivanje nije ukazalo na
značajnije preimućstvo u vegetativnom
obnavljanju ukoliko se na svakoj bilj-
ci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao
vodilice, iako je regeneracija bila nešto
brža. Posebno je to bez značaja ukoliko
se ima u vidu da hemijska zaštita onda
može u potpunosti uništiti inokolum i
prekinuti ciklus zaraze.
Nakon kalusiranja ostataka lisnih drš-
ki pristupa se primeni bakarnih prepa-
rata u koncentraciji 0,4%, a potom kod
olistavanja primeni metalaksila, fosetil
aluminijuma i fosfitne forme fosfora u
folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po
kap. Usev se normalno hrani sa ciljem
ujednačenog vegetativnog razvoja, naj-
pre u odnosu NPK 1:1:1, a potom 2:1:3,
uz obavezno unošenje magnezijum sulfa-
ta i mikroelemenata
29

Ponuda sorti
frigoživića jagoda
firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god.
Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi
sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda, frigo živiće, reno-
miranih italijanskih proizvođača. Takođe, kao i predhodnih go-
dina, agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na
terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja
tehnologije proizvodnje, lične posete proizvođačima kao i dava-
njem stručnih saveta.
Živić predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorišćeniji oblik
sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Živić
se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona.
Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, čekajući, frigo i
kontejnerski. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama
gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Frigo ili
ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase:
A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (12-
18 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte:
ALBA – izuzetno rana sorta
Ćezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-
tna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda,
izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa.
Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju
plodova. Vrlo rana sorta, širokog polja uzgajanja. Daje odlične
rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.
MAYA - srednje rana sorta
Ćezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-
tna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda,
izuzetno otporan, crveno – blago narandžaste boje, visokog sjaja,
odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući
ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Srednje rana sorta. Daje
odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.
Ne podnosi preterano azotna đubriva.
30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE
o
ROXANA – srednje kasna sorta
Ćezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti,
tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednačen, lepog, du-
guljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog
ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednače-
nosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Daje odlične
rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlična
kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj pro-
izvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima.
DORA – srednje rana sorta
Verona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke pro-
duktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduženog oblika, vrlo
ujednačen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjeg
sjaja, čvrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa.
Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzet-
no dobar jesenji prinos u plastenicima.
IRMA – srednje rana sorta
Verona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod
velik, izduženo – koničnog oblika, pravilan, srednje ujednačen,
oštrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko – kiselka-
stog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom
polju. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji pri-
nos.
ONDA – srednje rana sorta
Ćezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna
na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasno
cveta. Plod velikih dimenzija, koničnog ili okruglo – koničnog
oblika, ujednačen, otporne i suve površine, intenzivno crveno –
narandžaste boje, ujednačene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa.
Izuzetno izraženo srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na
otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar
prinos.
 Tehnologija proizvodnje Folijarna prihrana
Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu, ili neko dru- Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu
go tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u slučaju
sredine. dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpor-
nost. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10
Parcelu navlažiti dan pre sadnje. dana, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Dejstvo folijarnog
U zemljište, pre rasađivanja, uneti mineralno đubrivo Cropcare đubrenja je brzo, ima veliki značaj u regeneraciji biljaka, poma-
(5-14-28) 200-400 kg/ha, organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 že biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK 3-27-18 je
– 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation, Rovocid ili Foxim 1 đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomaže i poboljšava
kg/100m2). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe za efikasnost sredstava za zaštitu, a tretmani primenjeni pre cveta-
sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. nja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda.
Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu
tako da 3-4 zelena lista budu van folije. Sadni- Folijarna prihrana jagode
cu dobro pritisnuti. Posle rasađivanja, ukoliko Razvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana
se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo- Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili
0,3-0,5 pospešivanje rasta
tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn
rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0,2 Od početka cvetanja, FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i
– 0,3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to 0,5-0,7
razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja
pola litre (0,5 l) po živiću. Veće površine prili- FERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos
Nakon berbe 0,5-1,0
kom prvog navodnjavanja preko sistema kap FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini
po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15, U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0,4-0,6
kondicioniranje,
2-3 puta prevencija
30-35 kg/ha. U ovaj rastvor dodati i Previcur
Energy (0,1%) radi zaštite živića od truleži.
Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po
Tretman jagoda:
1–2 sata, odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). Đubri-
- umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje
vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to
- tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa
15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0,2 – 0,3%). Posle,
višom dozom vode
kada se jagode prime i isprave, ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra-
- jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti, primena siste-
Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima mom kap po kap
u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha - folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo
Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti, 2-3 puta za vreme sezone počevši
Prinos t/ha Vrsta đubriva
slabo srednje dobro pre cvetanja.
CROPCARE 5-14-28 ili
5-10 350 300 150
CROPCARE 10-10-20
CROPCARE 5-14-28 ili
10-15 400 350 200
CROPCARE 10-10-20
CROPCARE 5-14-28 ili
15 i više 600 400 250
CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja, kao i eventualne proble-
me obratiti se našoj stručnoj službi
Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zaštićenom prostoru,
gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. ing. Milutin Karas 063/ 554-132
dipl. ing. Vuk Vujasinović 063/ 442-240
Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. ing. Malina Petrović 063/ 444-662
dipl. ing. Radenko Nikolić 063/ 544-195
Sadnja, zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0,2% rastvor dipl.ing. Aleksandar Lazar 063/ 544-795
FERTICARE 15-30-15 50 dipl. ing Boban Stanković 063/ 544-928
Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman
Ca-nitrat 15-30
Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60
Nedeljno
Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30
FERTICARE 10-5-26 ili 30-50
Intenzivan rast plodova Nedeljno
KALIUM NITRAT 30-50
Nedeljno, prema potrebi
Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60
u podeljenim dozama Uvoznik za Srbiju:
FERTICARE 24-8-16 20-30
Nakon berbe, do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop,
KALIUM NITRAT 5-8
Subotica; Pap Pala 17,
ma/m2/nedeljno. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i pri- tel/fax: 024/622-119
lagoditi zaštitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije www.agro-ferticrop.co.yu , www.yara.rs
proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u e-mail: office@agro-ferticrop.co.yu
proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31

 GAJENJE JAGODE

Izvozna šansa u proizvodnji

jagode na otvorenom polju
Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti, ukoliko se ostvare neke
neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sor-
timenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone, najpre iz ravničarskih, a
potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već
uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina.
Bez obzira na početno nesnalaženje, slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da će se ovaj
trend povećanja izvoza dalje nastaviti.

Odabir parcele vati pun plodored onda treba primeniti

četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa,
dubinu 35 do 40 cm, dok je za teža i
loše drenirana zemljišta poželjno oba-
i poštovanje kukuruz, soja, pšenica), a potom po- viti podrivanje.
plodoreda vršinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu Kod ponovnog zasnivanja zasada
Za gajenje jagode biraju se ocediti 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i najpre treba ukloniti sve nadzemne
tereni sa izrazitom osunčanošću, za- zdravstvenog stanja zasada. U Italiji se biljne ostatke, a nakon skidanja folije
štićeni od jakog vetra i sa adekvatnim jagode i na otvorenom polju i u lakim i uklanjanja traka nije loše razrivanjem
osobinama zemljišta. Proizvodnja ja- plastenicima gaje samo jednu jesen i banka na površinu izbaciti i ostatke ko-
gode na lakim, humoznim zemljištima, jedno proleće, a potom se uz dezinfek- rena, pa ih setvospremačem sakupiti i
koja se za sadnju pripremaju intenziv- ciju pristupa zasnivanju novog zasada ukoloniti sa parcele. Potom treba oba-
nom osnovnom obradom, nakon unoše- u četvoropoljnom ili tropoljnom plodo- viti intenzivno podrivanje i rahljenje
nja dobro zgorelog stajnjaka ima velike redu. zemljišta na dubini 50 do 60 cm, na-
šanse za uspeh, uz kasnije poštovanje Agrotehnika đubriti zemljište zgorelim stajnjakom,
osnovnih agrotehničkih principa. a potom izvršiti dezinfekciju basamid
Najvažniji preduslov u modernoj zasnivanja zasada granulatom i hlorpikrinom ili nekim
proizvodnji jagode na otvorenom polju jagode drugim preparatima. Unošenje 40 -
jeste mogućnost navodnjavanja. Pošto Kod zasnivanja zasada neophodno 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je ve-
se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap je blagovremeno i u potpunosti inkor- oma značajno kod zemljišta koja nisu
po kap ne obezbeđuje samo neophodnu porirati sve žetvene ostatke preduseva. idealna za gajenje jagode, jako vezanih
vodu za porast i razviće useva, već na Laka zemljišta koja nisu sklona stvara- zemljišta koja imaju viši sadržaj gline,
taj način primenjujemo i sva potrebna nju plužnog đona dovoljno je orati na
hraniva, kao i neka hemijska zaštitna
sredstva u kontroli bolesti i štetočina
jagode. Stoga, do parcela pogodnih za
gajenje jagode nije lako doći. U doli-
nama reka i kotlinama, gde je voda za
navodnjavanje relativno lako dostupna
i imamo laka i humozna zemljišta, če-
sta je pojava magle i poznih prolećnih
mrazeva. U pribrežju je veći problem
pronaći laka, peskovita zemljišta i do-
stupan izvor vode za navodnjavanje.
Jagoda je izuzetno osetljiva na bo-
lesti korena te se poštovanju plodoreda
posvećuje veoma velika pažnja. Treba
izbegavati preduseve koji su osetljivi
na istu grupu gljivičnih oboljenja, u
prvom redu krompir, paradajz i papri-
ku, druge vrste jagodastog voća, ali i
neke druge povrtarske useve. Za sigur-
nu proizvodnju treba znati da se usev
jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7
godina. Ukoliko se ne može praktiko-

32 ŠKOLA GAJENJA JAGODE


ili pak kod peskovitih, malo humoznih
zemljišta.
Jagoda se gaji na visokoj leji pokri-
venoj polietilenskom folijom, čime je
aktivnost korena optimalna, pošto ne
dolazi do prevlaživanja, a usev u pro-
leće ranije prispeva, pošto se zemljište
brže zagreva. Plodovi su krupniji, obo-
jeniji i čisti, tako da imaju daleko veću
tržišnu vrednost. Dopunska obrada ne
sme da podrazumeva puno prohoda
teškom mehanizacijom, da se zemljište
ne bi previše sabilo pre podizanja leja
sa folijom i sistemom kap po kap. Tada
se unosi i potrebna količina mineralnih
đubriva, najbolje što kvalitetnijih vo-
dorastvorljivih, koja sadrže i huminske
kiseline, magnezijum ali i neophodne
mikroelemente. Preporučujemo unoše-
nje 400-600, pa čak i 800 kg/ha Multi
Comp Base đubriva, a sve u zavisnosti
od plodnosti zemljišta. Ovo đubrivo
je formulisano od najkvalitetnijih pot-
puno vodorastvorljivih komponenti,
diamonijum fosfata i kalijum nitrata,
pri čemu su u postupku granulisanja
upotrebljene huminske kiseline iz la-
verdita i inhibitori nitrifikacije (nitra-
pirin) i niz drugih komponenti koje
mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost.
Tokom izvođenja dopunske obrade,
ili tokom samog formiranja bankova,
unosi se inkorporacijom potrebna ko-
ličina zemljišnih insekticida radi kon-
trole žičnjaka, grčica, rovaca i drugih
zemljišnih štetočina, naročito nakon
razoravanja travno-leguminoznih sme-
ša, ili nakon razoravanja lucerke. Uno-
šenje 8 kg/ha preparata Force često nije
dovoljno, pa se odmah nakon pripreme
leja, postavljanja folije i traka za na-
vodnjavanje pristupa navodnjavanju
pre sadnje i tom prilikom primenjuje
1 do 1,5 l/ha Talstara.
Kada obaviti sadnju
jagode?
Za sadnju treba koristiti deklarisane
frigo živiće, koji se proizvode kultu-
rom meristema i po svom potencijalu
u prinosu, daleko prevazilaze klasičan
način umnožavanja jagode. Živići se
razlikuju i po kategoriji i dijametru ko-
renovog vrata i po tome nose različite
oznake A-, A+ i AA+.
Živići A++ tzv. (waiting bad) mogu
prolećnom sadnjom dati pristojan rod
već u godini zasnivanja na otvorenom
polju, kao i sadnica iz kontejnera koja
je u zelenom stanju prezimela u zašti-
ćenom prostoru. U umereno kontinen-
talnom pojasu se sadnja viših katego-
rija frigo živića obavlja od kraja maja
do kraja jula, pri čemu se kod iskusnih
proizvođača i u dobrim uslovima proi-
zvodnje može očekivati inicijalni rod
po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od
sorte, snage živića i uslova i tehnike ga-
jenja. Krajem avgusta do polovine sep-
tembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih
zelenih živića, jer još uvek ima vremena
za njihov vegetativni razvoj i formiranje
roda u narednoj godini.
Frigo živići se sade nakon prethodnog
laganog odmrzavanja na sobnoj tempe-
raturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje
izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i
dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i
nekog insekticida npr. Prestige.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
U samoj sadnji živić ne sme dugo
da bude na visokoj temperaturi, već
se što pre nakon iznošenja iz vlažnog
i tamnog prostora, pažljivo rasađuje u
zemljište tako da se koren slučajno ne
povije vrhovima uvis, što onemoguća-
va pouzdan prijem.
Pre sadnje treba pravilno obaviti za-
livanje, kako visoke temperature ne bi
usporile ukorenjavanje i prijem živića.
Treba voditi računa da obilnim i čestim
navodnjavanjem sistemom kap po kap
ne izazovemo slab prijem, truljenje i
propadanje živića. Visoke temperature
pod malč folijom na jako vlažnom, ili
potpuno saturisanom zemljištu prosto
skuvaju mlade živiće. Kod julske sad-
nje i visokih letnjih temperatura, često
se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje
praktikuje redovno orošavanje mikro-
rasprskivačima koji se nakon dve do tri
nedelje uklanjaju kada se frigo živići
pravilno ukorene i počnu vegetativno
da razvijaju. Orošavanjem se smanjuju
temperature i povećava relativna vlaž-
nost vazduha što izuzetno pogoduje
porastu i razviću jagode, bez bojazni
od infekcije patogenima.
U našim kontinentalnim uslovima
klime najbolje je sadnju obaviti po-
lovinom jula, najkasnije do kraja jula
početka avgusta, ali samo ako raspo-
lažete sadnicom dijametra preko 10
mm. Napominjemo da je vrlo važno
među redovnim merama nege, pedan-
tno i redovno uklanjati stolone i cvasti,
kako bi se usev dovoljno vegetativno
razvio i dovoljno izbokorio do nastu-
panja jesenjih mrazeva. Poželjno je da
se po svakom živiću formira najmanje
2-3 korenova vrata, odakle će se na-
kon zime jagoda ponovo razbokoriti i
zemetnuti plodove. Ukoliko slabije ra-
zvijen bokor opteretimo rodom već u
jesen, narednog proleća imaćemo kaš-
njenje cvetanja, plodonošenja i mali
rod. U septembru i u oktobru trudimo
se da živić fertigacijom i folijarnom
ishranom pripremimo za nastupajuću
zimu. Zato ishrana kaljum nitratom
ima veoma veliki značaj.
Od polovine oktobra do polovine no-
vembra, smanjujemo zalivanje i ishranu
i usev pripremamo za prezimljavanje.
Ukoliko zasadu prete jake golomra-
zice, suvi vetrovi i zaleđivanje banka
ispod folije na težim zemljištima koja
nisu najbolje drenirana, onda usev pre
33
 GAJENJE JAGODE
prvih jačih zahlađenja treba pokriti
agrotekstilom. Termozaštitne barijere
od lakog netkanog agrotekstila, naroči-
to one veće debljine 23 g/m2 omoguću-
ju idealno prezimljavanje i u uslovima
golomrazica (nekoliko dana oko i ispod
-10 °C) i na negativnim temperaturama
blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom).
Kada se u proleće stabilizuju noćne
temperature na oko 5-6 °C, uklanjamo
sve promrzle i oštećene listove, kao i
starije donje listove koji leže na foliji.
Rano prolećni tretman podrazumeva
obaveznu primenu bakarnih prepara-
ta, nakon čega se primenjuju i Ridomil
34
i Alliette u narednim tretmanima, a u
folijarnom đubrenju i aminokiseline i
fosfitna đubriva. Nadalje ishrana pu-
tem sistema kap po kap prati okvirni
program ishrane.
Mere nege u gajenju jagode na otvo-
renom polju podrazumevaju u velikom
broju slučajeva, naročito kod težih ti-
pova zemljišta nastiranje slamom iz-
među bankova, kako se za vreme pa-
davina plodovi u zrenju ne bi prljali
ili primili zarazu, a berači mogli svoj
posao da obavljaju nesmetano i odmah
posle kiše.
tri godine i u slučaju prosečnih me-
Nakon završetka berbe usev se jed-
teoroloških uslova, bez elementarnih
no vreme održava vegetativno, a najka-
nepogoda, uz dosledno poštovanje
snije do polovine jula izvrši se potpuno
preporučene tehnologije, naporan rad,
uklanjanje nadzemne mase košenjem,
istrajnost, moguće je postići prinose od
nakon čega ponovo sledi program za-
20 t/ha za rane, pa čak i do 35 t/ha za
štite, ishrane i navodnjavanja. Polovi-
visokorodne kasne sorte.
nom septembra se proređuje broj kore-
Prinosi u Španiji i Italiji, gde se sva-
novih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od
ke godine obnavlja zasad i koristi samo
bujnosti sorte, a od početka oktobra se
jednu godinu, gde se zemljište detaljno
usev zasušuje. Od polovine novembra,
dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo na-
a najkasnije od polovine decembra kod
predna tehnologija gajenja, dostignuti
ranih i osetljivih sorata vrši se prekri-
su prinosi od 45 t/ha.
vanje jagode lutrasilom u cilju zaštite
od izmrzavanja. Usev se obično gaji
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
 GAJENJE JAGODE

Predračun
C
ene su date sa uključenim Naša ocena je da proizvodnja jago-
PDV-om koji za frigo sadni- de i drugih vrsta jagodastog voća za

repromaterijala ce i đubrivo iznosi 8 %, a za

opremu za navodnjavanje, folije i lutra-
svežu konzumnu potrošnju i za izvoz
ima veoma dobru perspektivu i da

za zasnivanje sil iznosi 18%. Podsticajna sredstva od

strane Ministarstva za poljoprivredu u
predstavlja značajnu razvojnu šansu
Srbije u bliskoj budućnosti. Najvažnije

1 ha jagode 2008 godini iznose 600.000 dinara/ha,

a povraćaj za folije i agrotekstil 15%,
pretpostavke za uspešan nastup na stra-
nim tržištima jesu, odgovarajući obim
dok za sistem za navodnjavanje kap po proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju
kap čitavih 50% od fakturne vrednosti kvalitetnom robom, dobra organizacija
umanjene za vrednost PDV-a, dok je posla i efikasan sistem prenosa savre-
u marginalnim područjima povraćaj i mene tehnologije u neposrednu proi-
odnosi se na parcelu veći. zvodnju.
33 x 300m = 1 ha ukupno
Vrsta repromaterijala Specifikacija j.m. kom Cena po j.m. (€) Cena (€) Cena (€)
Malč folija
Srebrna o. R = 5 cm 40 x 30 cm 1,2mx1000mx25mic rolna 6 127.00 766.00 766.00€
Đubriva
MultiCopmBase 14:13:20+2MgO 50 kg vreća 12 52.00 624.00 624.00€
Živići jagode
A Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.20 8,000.00 8,000.00€
Navodnjavanje
Kap po kap T tape 508-20-500 3050 m kolut 4 146.76 587.04
Priključna spojnica sa ventilom Kom 40 0.80 32.00
Layflat 50mm Kom 40 1.20 48.00
PE 50 M 33 1.30 43.00
Obujmica 50 x ¾” Kom 2 1.20 2.40
Spojnica M ¾” x 25 Kom 4 1.10 4.40
Lakat spojnica 25 x 25 Kom 2 1.80 3.60
Muf ¾” x ¾” Kom 2 0.25 0.50
Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” Kom 1 235.00 235.00
PE 25mm/3,2 M 2 0.40 0.80
Ventil M/F 1 1/2” Kom 1 10.00 10.00
Spojnica M 1 1/2” x 50 Kom 1 3.15 3.15
Spojnica F 2” x 50 Kom 5 3.25 16.25
Filter 2” mrežni inox Kom 1 14.35 14.35
Filter 2” disk Kom 1 19.25 19.25
Teflon traka Kom 3 0.60 1.80 1,021.54€
UKUPNO 10,411.54€
Opcija: rana proizvodnja
LUTRASIL 23 g/m2 - 4.05 m 9720 m2 0.14 1,360.80 1,360.80€

36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 Prirodni uslovi
za gajenje jagodastog voća

T
ekst.
M.V.

ili pišite na:

NARUDŽBINE IZ SRBIJE: Poljoprivredni list,
Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd
Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.co.yu
38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE
NARUDŽBINE IZ BIH: ili pišite na:
Poljoprivredni list - predstavništvo,
Pozovite na: 051 310 315 Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka
065 705 534 p_list@blic.net
ŠKOLA GAJENJA JAGODE 39
 Sve za jagode na
jednom mestu
Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju
započetu pre 4 godine. U 2008. godini uveden je niz novina.

U
tehnologiji VERTIKALNOG
UZGOJA JAGODA od ove go-
dine za nove proizvođače uvo-
di se obavezna obuka. Praksa je pokazala
da je obuka neophodna. Cilj obuke je da se
eliminišu početničke greške i da proizvod-
nja bude lakša, kvalitetnija i efikasnija, da
se investicije brže otplate i da počnu brže
da donose prihod. Obuka će se izvoditi
u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića.
G-din Bata je već prošao dva proizvodna
ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja
jagoda. Kada je prvi put posadio jagodu
nije imao nikakva predznanja ni o plaste-
ničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u
plastenicima. Pokazao je veliku zaintere-
sovanost za ovaj vid uzgoja jagoda, potpu-
no je ovladao tehnologijom i početnicima
može biti od velike pomoći njegovo isku-
stvo. Početnici će u Surčinu moći da vide
kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode
u namenskom, hobi plasteniku i da nauče
sve od sadnje jagoda do tehnike navodnja-
vanja i prihrane vodotopivim đubrivima.
U aprilu 2008. godine u Srbiji regi-
strovan je PRVI RASADNIK ZELE-
NIH SERTIFIKOVANIH KONTEJ-
NERSKIH SADNICA JAGODA. Po
dobijanju svih neophodnih dozvola za
uvoz baznog materijala, proizvodnju i
promet sadnica, PLANTAŽA MILETIĆ
je u Holandiji kupila licence za njihovu
dominantnu sortu ELSANTA i za indu-
strijsku sortu SENGA SENGANA. Uve-
zen je bazni sadni materijal i formiran je
rasadnik na površini od 1 ha. Lokacija za
rasadnik je izabrana u saradnji sa struč-
nim službama, tako da po kvalitetu tla,
lokaciji, neophodnim zonama izlocaije
i svim drugim parametrima rasadnik is-
punjava sve neophodne kriterijume za
uspešnu proizvodnju sadnog materijla.
Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa
nadzornim službama pod čijom kontro-
lom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija
poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja
sertifikovanih, bezvirusnih sadnica.
landskih i italijanskih sorti jagoda. Pored
zelenih, kontejnerskih, krenuće i proi-
zvodnja frigo TRAY PLANT sadnica.
Od ove godine firme ATP IRRIGA-
TION i PLANTAŽA MILETIĆ u po-
nudi imaju kompletnu opremu i teh-
nologiju za uzgoj jagoda na otvorenom.
To podrazumeva vrhunski sadni materi-
jal širokog sortimenta, kvalitetne folije,
mašine za izradu bankova i postavljanje
folije i kvalitetnih sistema navodnjavan-
ja otpornih na zapušavanje čak i kada u
vodi ima dosta gvožđa i kamenca, zatim
đubriva, sredstva za zaštitu i ambalažu.

Za stare i nove proizvođače urađena je Novo je to što će se vršiti ugovaran-

i brošura sa upustvima za gajenje. Brošura je proizvodnje i otkup industrijskih i
i filmovi na CD-u će za nove proizvođa- svežih, konzumnih i klasiranih jagoda.
če biti sastavni deo opreme, a proizvođači
koji su već u poslu dalje konsultacije će
moći da rade samo kada savladaju upustva
iz brošure i vode dnevnik radova.
Novim proizvođačima isporučujemo
NAMENSKE konstrukcije plastenika sa
kompletnom unutrašnjom opremom za
navodnjavanje i orošavanje, najnovije Ovo je početni korak u proizvodnji
supstrate, vrhunske frigo sadnice i amba- sadnica a za narednu godinu proširuje se
lažu za pakovanje. asortiman sa još nekoliko najnovijih ho-

40 ŠKOLA GAJENJA JAGODE


Min. površina za ugovaranje je 0.5ha i
min. rok ugovaranja je 4 godine, odnos-
no dva ciklusa sadnje. Preko ProCredit
Bank obezbeđeni su povoljni krediti.
Tehnologija po kojoj će se proizvoditi
jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha
a stručna služba će kontrolisati primenu
tehnologije. Zainteresovani proizvođači
će moći da dobiju upitnike za prijavlji-
vanje za jedan od savremenih vidova
proizvodnje jagode ili da ih skinu sa
sajtova www.atpdoo.rs ili www.miletic-
doo.co.yu.
Proizvođači koji žele da se bave
savremenim uzgojem jagoda često su
u dilemi koja sadnica je najbolja, da li
saditi frigo ili zelenu kontejnersku sad-
nicu. Proizvođači mora da se prvo opre-
dele u kom periodu godine žele da imaju
berbu i u kojoj količini i da osnovu toga
se opredele za tip sadnice. Generalno,
frigo sadnica se sadi u zatvorenom
prostoru i plodovi se beru već posle 6
nedelja. Na taj način tokom godine se-
zona branja može trajati 6-10 meseci.
Ako se frigo sadnica sadi na otvore-
nom, po pravilu se uklanjaju cvetovi i
BEOGRAD
ATP IRRIGATION
011/26 666 62, 266 18 57, 063/80 37 132
ne dozvoljava se jesenji rod. Samo NA-
JKVALITETNIJA frigo sadnica (250-
300kom/gajbi) posađena u tehnološkom
roku i na otvorenom može u jesen done-
ti mali rod, ali proizvođači MORAJU
ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK.
AKO SE FRIGO SADNICA SADI
KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI
JESENJI ROD I BERE DO KASNO U
JESEN, POSTOJI OPASNOST DA U
PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI
ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2
CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se
sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi –
700 do 800 kom) sade ranije (početak
jula, čak i kraj juna) u odnosu na krup-
nije sadnice (manji broj komada u gajbi
250 do 500 kom). Za sadnice kategorije
500 kom u gajbi optimalno vreme sad-
nje je u drugoj polovini jula. U zavis-
nosti od sorte prolećni rod je na nivou
400-700 g/sadnici, odnosno na nivou 20
t/ha.
Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se
sa zelenim, kontejnerskim sadnicama. To
su rezultati koje su u našem klimatskom
podneblju potvrdili proizvođači širom
Srbije. Praktično nisu zabeleženi prinosi
ispod 25 t/ha. Svetski značajan rezultat u
proizvodnji jagoda od preko 1.2kg/sad-
nici primenom savremene tehnologije od
pripreme zemljišta preko izrade bankova
propisane visine, pravilnog postavl-
janja sistema navodnjavanja, prihrane i
zaštite, ostvario je na svojoj plantaži G-
din Živko Guljan iz Surduka.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Zelena kontejnerska sadnica se sadi
u drugoj polovini jula, ne daje jesenji
rod, ali je prolećni rod u zavisnosti od
sorte na nivou od 1kg i više. Sadnjom u
optimalnim rokovima sadnica na kraju
jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u
proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa
po 7-8 do 10 cvetova. Sadnjom zelene
kontejnerske sadnice postiže se prinos
koji je duplo veći u odnosu na frigo sad-
nicu, a prema tome za isti rad dobija se
i značajno veći prihod.
Savremeni uzgoj jagoda zahteva
da se tehnologija ispoštuje 100% i u
takvojvarijanti biznis je profitabilan.
Tržište traži izuzetno velike količine i
konzumne i industrijske jagode i ATP
IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ
su spremni da ispune očekivanja i
proizvođača i domaćih i ino kupaca
jagoda.
SUBOTICA
PLANTAŽA MILETIĆ,
024/550 131, 063/563 405.
41
 ISHRANA JAGODE
Ishrana i navodnjavanje
useva jagode
Dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode.
Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima, naro-
čito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata.
K
od jagodastog voća kalijum
čini čak 60% ukupnog sa-
držaja suve materije ploda i
praktično je nemoguće u fazi porasta
i zrenja plodova jagode izvan odnosa
NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovara-
juću boju, sjaj, sadržaj šećera i dobar
ukus. Ishrana kalcijumom je takođe ve-
oma bitna za čvrstinu plodova i njihovu
dobru ispunjenost. Magnezijum je veo-
ma značajan jer ulazi u sastav hlorofila.
Posebno treba istaći potrebu da u odno-
su na kalijum i kalcijum, magnezijum
ima izbalansiran odnos u ishrani.
Potrebe zasada
jagode za
azotom
-N
Generalno možemo reći da su za vrlo
visoke prinose jagode - i do 35-40 t/ha,
potrebne količine azota od 120 kg/ha.
Od ove količine azotnih hraniva
vršimo umanjenje u sledećim sluča-
jevima:
- za 20 kg/ha u slučaju da gajimo
manje prinosne sorte (25-30 t/ha),
- za 20 kg/ha ukoliko je zemljište
veoma bogato organskom materijom i
ima povoljnu mikrobiološku aktivnost
i brzu mineralizaciju,
- za 20 kg/ha u slučaju da u zasni-
vanju zasada primenjujemo stajnjak ili
huminske kiseline,
Uticaj forme azota na pH zemljišta
42
- za 15 kg/ha ukoliko smo za predu-
sev imali jednogodišnje mahunarke ili
pak razorali višegodišnje travno-legu-
minozne smeše.
Đubrenje azotom uvećavamo u
odnosu na generalnu preporuku u
sledećim slučajevima:
- za 20 kg/ha u slučajevima ekstre-
mno visokih prinosa iznad 40t/ha,
- za 20 kg/ha na posnim, siromaš- Pristupačnost fosfora u zavisnosti
nim zemljištima, sa niskim sadržajem od hemijske reakcije zemljišta
humusa, sadržaj u zemljišnom rastvoru. Mini-
- za 30 kg/ha ukoliko se zasad za- malno potrebnim za visoke prinose ja-
sniva na strništu u istoj sezoni radi gode smatra se sadržaj od 18-22 ppm.
mikrobiološkog razlaganja žetvenih U zavisnosti od planiranog sortimenta i
prinosa jagoda, potrebne količine fos-
ostataka,
- za 20 kg/ha u slučajevima ekstre- fora uvećavaju se, ili umanjuju od za-
mno visokih temperatura i padavina, date vrednosti za 20 kg/ha.
na lakim zemljištima u fazi zasnivanja
zasada, zbog brze mineralizacije i ispi- Potrebe zasada
ranja,
- za 20 kg/ha ukoliko su zime to- jagoda za
ple, a padavine od oktobra do februara
iznad 300 mm, zbog jakog ispiranja.
kalijumom
Zasad jagoda se u zavi-
-К
Potrebe zasada snosti od obezbeđenosti kalijumom i
njegove pristupačnosti đubri sa 90-270
jagoda za kg/ha K2O. Na lakim zemljištima je
fosforom neophodno u ishrani primeniti gornje
vrednosti kalijuma koje se dopunski
uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstre-
-P mno visokih prinosa, odnosno umanju-
ju za istu količinu kod ranih i manje
Za visoke prinose zasad jagode tre-
prinosnih sorata.
ba prema generalnoj preporuci ishraniti
Zasad jagode je veoma osetljiv na
sa 50-150 kg/ha P2O5, u zavisnosti od
obezbeđenosti zemljištem i pristupač- Pristupačnost kalijuma
nosti fosfora. Ukupni razmenljivi fos- i njegovo usvajanje
for u zemljištu često nije podatak koji
nam može dati pravu sliku o njegovoj
pristupačnosti. Na zemljištima bogatim
krečom, sa alkalnom hemijskom reak-
cijom ili na jako kiselim zemljištima
dolazi do imobilizacije fosfora i stvara-
nja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja
koja su teško rastvorljiva. Dobar poka-
zatelj pristupačnosti fosfora je njegov
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
poremećaje u usvajanju hraniva. Uko-
liko dođe do poremećaja ravnoteže,
praktično je veoma teško izvodljivo
u istom proizvodnom ciklusu doći do
kvalitetnih pomaka. Istakli smo više
puta da se jagoda gaji na zemljištima
koja su blago kisele hemijske reakcije,
od pH 5,5 do pH 7 , optimalno 6,2. Na
alkalnim zemljištima bogatim krečom
(iznad 6%) ne preporučuje se gajenje
jagode, ili su prihvatljive samo odre-
đene sorte. Kada usled obilnog navod-
njavanje uz prisustvo ugljene kiseline
u zemljišnom rastvoru dođe do rastva-
ranja previsokih vrednosti Ca2+ onda
se smanji usvajanje magnezijuma, čak
i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Za
uspešnu proizvodnju jagodastog voća
neophodno je da sadržaj Ca u zemlji-
štu bude iznad 500 mg/100 g, a sadržaj
magnezijuma za lakše tipove zemljišta
iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najčešći
problem u ishrani je obezbeđenost gvo-
žđa i njegova pristupačnost u alkalnoj
Pristupačnost makro i mikro hraniva
u zavisnosti od pH zemljišta
sredini, kada obično dolazi do njegove
precipitacije i stvaranje nerastvornih
jedinjenja. Drugi veliki problem je ne-
dostatak cinka, kojim su naša zemljišta
inače veoma slabo obezbeđena, poseb-
no u uslovima prevlaživanja i alkalne
hemijske reakcije zemljišta.
Kada se javljaju i kako se
manifestuju pojedine hloroze?
Jak deficit u ishrani gvožđem se
manifestuje kao jaka hloroza celih li-
ski koje su slabo razvijene. Obično se
javlja na najmlađem lišću iz centra bo-
kora. Ukoliko se hloroza javi relativno
rano, onda treba primeniti veliku koli-
činu helatnog gvožđa, najbolje u formi
EDDHA u jednokratnom zalivanju, tzv
drenčing. Obično se hloroze javljaju u
momentu intenzivnog porasta plodo-
va. Tada je navodnjavanje intenzivno
i najčešće nakon naglog prelaska iz
oblačnog i hladnijeg vremena u sunča-
ni i topli period dolazi do prosvetljenja
vršnih listova. Tada treba primenjivati
helatno gvožđe, magnezijum sulfat sa
izrazito kiselom hemijskom reakcijom,
kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kise-
linu, da bi pH zemljišta spustili na 6,2,
što je optimum za jagodu. Ukoliko se
fertigacijom i folijarnom primenom ne
uspe, onda nakon uklanjanja starih li-
stova i obnavljanja zasada tokom leta
treba ispraviti deficit i narednu sezonu
dočekati sa izbalansiranom akumula-
cijom svih makro i mikroelemenata u
živiću.
Preporuke za hidroponsku
ishranu i navodnjavanje jagode
gajene na supstratima
Preciznost ishrane i navodnjavanja
zasada jagode determinisana je prven-
stveno količinom supstrata po jednoj
sadnici. Ona se kreće od 1-2 l pa do
4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i
tehnike gajenja i od sastava supstratne
smeše. Normalno je da veća zapremina
supstrata i veća puferna sposobnost i
vododržljivost omogućuju jednostav-
nije sisteme za fertigaciju, dok ogra-
ničena zapremina supstrata u kojoj se
formira korenov sistem sadnice podra-
zumeva komjuterizovan i vrlo precizan
sistem fertigacije.
Najpre treba istaći da se jagode gaje
samo na organo-mineralnim smešama,
a gotovo nikad na inertnim smešama
poput kamene vune ili poliuretanskim
penama. Razlog za to je ukus i miris,
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
koji je gotovo nemoguće postići bez
adekvatne mikrobiološke i fermen-
tne aktivnosti u zemljištu ili supstrat-
noj smeši. Jagoda slabo uspeva na
EC vrednosti zemljišnog rastvora vi-
šim od 1,7 mS/cm, a u samom zrenju
1,5 mS/cm. Na takvim vrednostima
u grodanu je nemoguće ostvariti boju
i visok briks a time i sadržaj šećera, a
sadržaj antioksidanasa i polifenola je
takođe značajno manji.
Koji su to organski materijali koji
se koriste za pripremu supstrata?
Najčešće se koriste različite vrste
treseta, oplemenjene, sa pH vredno-
šću oko 5. Beli treset, grube strukture
ima prednost nad crnim tresetom, u
slučajevima kada se supstratna smeša
priprema za duže proizvodne cikluse
i ne želi se brza mineralizacija. Kod
zamene supstrata i živića svake proi-
zvodne sezone većim učešćem crnog
treseta omogućuje se brži vegetativni
porast neposredno nakon sadnje i veći
rod u jesenjoj proizvodnji, ali kasnije u
proleće, a naročito u drugoj godini na-
ilaze problemi vezani za relativno brzu
mineralizaciju i kompakciju supstratne
smeše. U tim uslovima se smanjuje ae-
risanost medijuma, pa se u anaerobnm
uslovima usled prevlaženosti podiže
pH rastvora i dolazi do precipitacije
gvožđa i cinka i pojave njihovog defi-
cita.
Veoma dobar materijal su i kokoso-
va vlakna koja su u stanju da vežu pri-
lično visoke količine soli i na taj način
smanje rizik od eventualnih grešaka u
ishrani. Što se tiče mogućih grešaka
u pravilnom doziranju vode i hraniva,
onda je moguće rešenje izvesna koli-
43
 ISHRANA JAGODE

jedinjenja usled dužeg stajanja do upo-

trebe, čestu potrebu mešanja više razli-
čitih formulacija đubriva i velika anga-
žovanost obučenih ljudi na poslovima
fertigacije. Ovaj sistem je prihvatljiv u
hobi gajenju i na malim proizvodnim
površinama.
Drugi sistem je primena dozer pupi
koje su redno ili paralelno vezane i
obično ih ima dve ili tri. Organizujemo
ih obično kao tank A i tank B između
Shema 1. Šema fertigacije useva
jagode kombinacijom dozer pumpi

čina bentonita, specijalne vrste gline

koja ima relativno visoku koloidnu
moć i vododržljivost, ali sa druge stra-
ne akumulira velike količine soli, koje
se nakon izvesnog vremena slabije is-
piraju u odnosu na druge organo mine-
ralne supstratne smeše. Od minerala se
za pripremu supstratnih smeša koriste
ekspandirani perlit ili vermikulit u za-
visnosti od sezone gajenja jagode. Per- kojih je postavljena dozer pumpa koja ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća
lit je hladan mineral, niske adsorpcione u vodu za navodnjavanje unosi potreb- sa supstratom zavisi od visine zalivnih
sposobnosti, koji se obično koristi u nu količinu kiseline. normi i učestalosti navodnjavanja, a
letnjoj proizvodnji stalnorađajućih ja- Treći sistem je primena miksera i određuje se na bazi kumulativne radi-
goda, dok je vermikulit izuzetnih ter- komjutera, vrlo složenih fertigacionih jacije i iznosi obično 5 do 30%.
mičkih osobina i odličan je u zimskoj jedinica, koje ne rade na proporcional- U hidroponskom gajenju jagode na
supstratima, najčešće prihvaćen stan-
dard jeste receptura 165 do 185 ppm N,
70 do 85 ppm P2O5 , 265 do 420 ppm
K2O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno

proizvodnji, pri čemu je u stanju da

adsorbuje i određenu količinu magne-
zijuma.
Najčešći sistem koji se primenju-
je od samog početka jeste doziranje
konačnog rastvora iz tankova, koji su
najčešće zapremine 1000 l preko male
elektro pumpe. Prednosti ovog metoda nom sistemu već je ishrana bazirana
fertigacije jeste niska cena za sistem na građenju vrednosti konačnog EC
navodnjavanja i ishrane, a mane su ve- iz vrednosti pojedinačnih matičnih ra-
oma brojne. Najpre, ovakav način rada stvora i same vode za navodnjavanje.
podrazumeva moguću precipitaciju- Visina drenaže, odnosno količina hran-
taloženje pojedinih soli nerastvorenih

44 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO,
uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i
EC 1,7 mS/cm, odnosno 1,5 mS/cm,
u zrenju jagode. Kada se tome dodaju
sortne specifičnosti u zahtevima za hra-
nivima, te brojni problemi sa pojavom
deficita mikroelemenata, u prvom redu
gvožđa i cinka, onda zaista uviđamo
svu kompleksnost ove problematike.
Ako se uzme u obzir EC vrednost ko-
načnog rastvora prostih soli makro i mikro
elemenata, lako se da zaključiti da voda
za navodnjavanje ne sme biti opterećena
viškom rastvorenih katjona i anjona, od-
Mg2+, Na+, i anjona HPO4-,NO3- HCO3-+,
SO42-. Nakon upoznavanja sa sastavom
vode za navodnjavanje vrši se balansira-
nje potrebnih hraniva i formiranje matič-
nih rastvora, tako da konačni sadržaj kal-
cijuma i magnezijuma recimo uključuje
i one vrednosti sadržane u samoj vodi za
navodnjavanje.
Postoje tri osnovna koncepta fertiga-
cije, koji se razlikuju po složenosti, ali i
po preciznosti. Prvi koncept podrazumeva
primenu složenih NPK đubriva za hidro-
ponsku proizvodnju, koja u svom sastavu
ne sadrže amidnu formu azota ili ureu.
U sva tri koncepta konačan rastvor
mora biti neutralan, u pogledu odnosa
katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju.
Dakle, obzirom na sve navedeno, najbo-
lje je da se za ishranu zasada jagode na
supstratima u nesavršenim uslovima ko-
riste specijalna kristalna vodorastvorljiva
đubriva za hidroponiku koja ne sadrže
amidnu formu azota i imaju visok sadržaj
mikroelemenata. U hidroponskoj ishrani u
prvom delu vegetacionog ciklusa se kori-
sti formulacija sa više amonijačnog azo-
ta, a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni
azot.

Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi
se na bušeni bunar dubine 86 m.
pH EC Tvrdoća Soli Ca++ Mg++ K+ NH4+ Na+ NO3- H2PO4-- SO4-- HCO3- Cl- Fe
mS/cm o
nem g/l
7,3 0,67 23,6 626 85 41 7 - 39 - 4 97 524 13 0,014
Na osnovu proračuna, u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ , 719 ppm NO3-, 93 ppm H2PO4-- , 215 ppm K+, 32 ppm Ca++, 50 ppm SO4-- i 7 ppm H+.

Količina đubriva na 1000 l vode.

Tank A Tank B
Kalcijum nitrat 175 g Monokalijum fosfat 134 g
Amonijum nitrat 68 g Kalijum sulfat 228g
Kalijum nitrat 194 g Magnezijum sulfat -
Kompleks mikroelemenata 2,8 g Azotna kiselina 617 ml

nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi
0,5-0,6 mS/cm.
Redovna kontrola drenaže odnosno
oceda pokazuje u kojoj meri je količina
rastvora prilagođena potrebama biljaka.
Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo
da se razlikuje od dozirane vrednosti više
od 10-20%. Ukoliko se vrednost elektro-
provodljivosti poveća, onda pristupamo
ispiranju u trajanju jedan do dva dana u
zavinosti od količine i sastava supstrata.
Ukoliko je vrednost pH visoka, onda je
pojedinačna norma mala, a učestalost na-
vodnjavanja velika, pa dolazi do prevlaži-
vanja korena.
Analiza vode za navodnjavanje mora
da obuhvata osim vrednosti pH i EC, sa-
držaj sledećih katjona: H+, NH4+, K+, Ca2+,
Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima
Odnos amonijačne i nitratne forme je Ovim izbalansiranim formulacijama
usklađen tako da uz dodatak kalcijum ni- se još po potrebi dodaju azotna kiseli-
trata i magnezijum sulfata možemo imati na, kalcijum nitrat, kalijum sulfat, ma-
sve potrebne makro i mikroelemente. gnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi
Drugi sistem je kombinacija prostih se postigao željeni odnos makrohrani-
soli: monamonijum fosfata, kalcijum ni- va, dok se eventualna korekcija gvožđa
trata, magnezijum sulfata, kalijum nitrata može postići unošenjem EDHHA he-
i kalijum sulfata, te helatnog gvožđa i dru- latnog gvožđa.
gih mikroelemenata, uz dodatak fosforne
kiseline. Mikroelemnti mogu da se dodaju
i u izbalansiranom kompleksu u helatnom
obliku, koji nije podložan precipitaciji u
baznoj sredini.
Treći sistem je baziran na monokalijum
fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale pro-
ste soli i mikroelemente ovo je svakako
najviše korišćen sistem u hidroponskom
načinu israne u Srbiji.

Polyfeed 17-10-27+me 11-11-33+2MgO+me -Sadržaj mikroelemenata

-Sadržaj N(NO3): 11,3% 9,0% Fe 1000ppm
-Sadržaj N(NH4) 5,7% 2,0% Mn 500ppm
-Sadržaj N(Ukupno): 17% 11,0% B 200ppm
-Sadržaj P, kao P2O5: 10% 11,0% Zn 150ppm
-Sadržaj K, kao K2O: 27% 33,0% Cu 110ppm
-Sadržaj Mg, kao MgO: 2,0% Mo 70ppm

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45

 ISHRANA JAGODE

Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals

(Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. dr Nebojša Momirović
REDNI PREPORUČENA
FENOFAZA
BROJ OPTIMALNO CILJ KOLIČINA ZA 1000 SADNICA
U KOJOJ NAZIV ĐUBRIVA
PRIH- VREME PRIHRANE PRIHRANE
PRIHRANJUJEMO JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE
RANE

Na početku
vegetacije Formiranje
Polyfeed
iza čišćenja (šišanja) novog
1. 11-44-11+1MgO
jagoda od korena i 1-1.5 kg 2 kg
+ME
starog i cvetova
promrzlog lišća

Intenzivan rast lista

jagode Intenzivan Polyfeed
2. 1.5-2 kg 2-2,5 kg
10-15 dana nakon prve porast lista 20-20-20 + ME
prihrane

Rast lista
Ca nitrat 1-1.5 kg 2 kg
i pravilno
3. Na početku cvetanja + + +
formiranje
Mg Nitrat / Sulfat 0.5 kg 0.5 kg
plodova

Polyfeed
Intenzivan 20-20-20 + Mikro
Zametanje i
4. rast ili 1-1.5 kg 2 kg
rast plodova
plodova Polyfeed
16-8-32 + Mikro

Polyfeed
Pred početak berbe
17-10-27
s ovom prihranom Intenzivan
ili
5. može se dodati Mul- rast 1-1.5 kg 2-2.5 kg
Polyfeed
timicro FE ukoliko je plodova
16-8-
potrebno
32+2MgO+ME
Polyfeed
U berbi jagoda
11-11-33+2MgO
1 - 2 puta zavisno od Intenzivan
ili
6. potrebe rast 1-1.5 kg 2-2.5 kg
Polyfeed
odnosno opterećenosti plodova
16-8-32+2MgO+
biljke plodovima
ME

46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 NEDOSTATAK KALCIJUMA - KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA Folijarno
-Ca
Poly Ca-LSA 15%
Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova 50ml /10 l vode
CaO
NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA - NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA Folijarno- zalivanje
-Mg Nakon uočavanja simptoma 100 g/10 l vode
Magnisal / Bit-
(pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog 3-5 g/m2 jednokratnim
termag
u toplo i vrlo sunčano vreme) zalivanjem
NEDOSTATAK GVOŽA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Folijarno- zalivanje
Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode
(na početku vegetacije, a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe ED- u zalivanju kod jakog
-Fe
Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0,5-1 g/po
s navodnjavnjem ili folijarno sadnici
NEDOSTATAK CINKA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Količina za jednu sadnicu
-Zn Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem Na alkalnim zemljištima pri-
Multi KZn
u intenzivnom porastu plodova menjuje se 1-1,5 g/sadnici
NEDOSTATAK BORA - OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Folijarno
-B
Cvetanje Multi Micro
100 ml /10 l vode
Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno Bor feed
OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA Folijarno

U svim fenofazama na 10 do 15 dana Polyamin + Multi

20 ml + 30 g /10 l vode
Đubrivo se primenjuje folijarno ProteK

KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA

KAMATA 3-7%, SA I BEZ UČEŠĆA

Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota

B serije od 14-30KS sa pogonom na
sva četiri točka, pogodni za rad u baštama,
voćnacima i vinogradima.

Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora

od 60-95KS, svojim gabaritima prilagođena
voćnacima i vinogradima. Bez kabine i sa
komfornim kabinama sa klima uređajima,
zaobljenim staklima radi veće preglednosti
i karbonskim filterima.
3 GODINE GARANCIJA.

Pored toga veliki izbor poljoprivrednih

i komunalnih traktora do 128 KS.
Obezbeđeni servis i delovi
u garantnom i vangarantnom roku.

Lake freze i mulčeri hrvatskog

proizvođača GRAMIP DUBRAVA.
Traktorske freze zahata 0,85 do 2m,
dubine kopanja do 15 cm. Mulčeri za
usitnjavanje biljnih ostataka, idealni za
potrebe voćarstva i vinogradarstva za
usitnjavanje granja debljine 2,5;5;10cm.
Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili
mehaničkim putem) kompjuterski balansirani
rotori, zaobljeno kućište (bolji protok materijala).

Prskalice i atomizeri, nošeni i vučeni

AGROMEHANIKA KRANJ
Cisterne CREINA od 1200 do 20000l
Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni,
atomizera i prskalica u iznosu od 50%. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi:

Ul. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci

tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809
www.milurovickomerc.com
office@milurovic.com • milurko@sezampro.yu
Suncem do Prednosti sušare?

premijum • raznovrsnost
• ekonomska nezavisnost

kvaliteta
• ujednačen kvalitet
• kontrola procesa
• isključen uticaj čoveka
• definisano vođenje
procesa
• određivanje vršne
temperature sušenja i
određivanje završne vlage
• CE standard
• HACCP standardi
• štedi energiju
• PREMIJUM kvalitet

SUŠARA
NA SUNČEVU
I ELEKTRIČNU ENERGIJU
NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno
energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi
sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog,
začinskog i aromatičnog bilja, gljiva, voća i povrća.
Ova tehnološka novina na Novosadskom
poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje
potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja
u premijum kvalitetu, a pored osušene materije daje i
poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti,
koja se može dalje prerađivati.
Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti.

NTIM d.o.o.
Patrijarha Dimitrija 24
11090 Beograd
Tel./Fax. +381 11 3561958
office@ntim.rs
www.ntim.rs
YARA - novo ime
kompanije Kemira GrowHow
o

stari džakovi KEMIRA - bivši proizvodi, još uvek na tržištu YARA - budući izgled starih proizvoda novi džakovi

FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 15-30-15

FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 14-11-25

FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 24-8-16

FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 10-5-26

FERTICARE 6-14-30 FERTICARE HYDRO 6-14-30

FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 17-9-33 B

FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Cu

FOLICARE 19-11-24 Zn FOLICARE 19-11-24 Zn

CROPCARE 10-10-20 YaraMila Cropcare 11-11-21

CROPCARE STANDARD 5-14-28 YaraMila Cropcare 5-14-28

MULTICARE 5-10-25 Yara Mila Multicare 5-10-25

POWER 8-20-30 Yara Mila 8-20-30

KALCIJUM NITRAT CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR

KALIJUM NITRAT KRISTA K

KALIJUM SULFAT - prah i granul. KRISTA SOP - prah i granul.

NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.

PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA!
I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop, Subotica,
Pap Pala 17, tel/fax: 024/622-119
e-mail: office@agro-ferticrop.co.yu
www.yara.rs • www.agro-ferticrop.co.yu
 ZAŠTITA JAGODE
Zaštita
useva jagode
Zeleno uvenuće
Prouzrokovač: Verticillium dahliae i
V. albo-atrum
Javlja se na pojedinačnim biljkama ili
u oazama, a potiče iz zemljišta u kome se
održava godinama. Zaražava sprovodna
tkiva micelijom i produkcijom konidija.
Proizvodi toksine u ksilemu čime sma-
njuje usvajanje vode i smanjuje turgor
zaraženih biljaka. Naročito se ispoljava
kod mlađih useva. Stariji listovi se uvi-
jaju duž centralnog nerva. Mlađi listovi
iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni
iako je biljka delimično zakržljala. Živić
je slab, nerazvijen, kompaktan, a donji
listovi žute. Na korenovom vratu ili u
osnovi lisne drške na preseku se prime-
ćuje jasno izražen mrki prsten.
Tamo gde se javlja ovo oboljenje
poželjno je da rotacija traje najmanje 7
do 8 godina, što je ujedno i period od-
mora zemljišta, obavezan kod podizanja
matičnjaka. Tokom prekida u gajenju
jagode, treba izbegavati i druge vrste ja-
godastog voća, povrtarske vrste iz fami-
lije pomoćnica: pradajz, papriku i plavi
patlidžan, a najbolje je zemljište zauze-
ti višegodišnjim travno leguminoznim
smešama. Neposredno pred pripremu ze-
mljišta jako je dobro inkorporitati ozimu
50
ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti
recimo brokoli ili kelj pupčar, te celoku-
pnu masu žetvenih ostataka inkorporirati
u zemljište. Kada se bolest pojavi treba
ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne po-
punjavati zaražena mesta. Gajiti otporne
sorte jagode.
Hemijsko suzbijanje podrazumeva
detaljnu dezinfekciju zemljišta. Otkako
je metil bromid izbačen iz upotrebe i za-
branjen, koristi se najviše dazomet (basa-
mid granulat), metam sodijum odnosno
vapam te hlorpikrin.
Plamenjača jagode
Prouzrokovač: Phytophthora fragari-
ae var. fragariae
Gljivično oboljenje koje se javlja po-
sebno na težim, prevlaženim i loše dre-
niranim zemljištima, u hladnijem delu
godine. Inokulum dugo ostaje u zemlji-
štu. Manifestuje se crvenkastim, kasnije
mrko braon truleži korenovog vrata koji
na kraju pocrni i zadeblja poput pacov-
skog repa. Biljka zaostaje u porastu, a
stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž,
crvenu ili žućkastu boju.
Za prevenciju plamenjače veoma je
važno obezbediti dobru drenažu podi-
zanjem visokog banka 15-25 cm, a kod
hobista i čitavih 35 cm. Podriti na dubinu
od 40 do 50 cm u jesen međuredni pro-
stor. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoli-
ko prelazite sa parcele na parcelu. Gajiti
otporne sorte.
Hemijsko suzbijanje je moguće pri-
menom sistemičnih fungicida poput
fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita,
potom metalaksila (Ridomil Gold). Tre-
tirati frigo sadnice prilikom sadnje, kod
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg
uklanjanja nadzemne lisne mase (koše-
nja).
Crna trulež korena jagode
Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae,
Coniothyrium fuckelii, Cylindrocarpon
spp., Hainesia lythri, Idriella lunata,
Pyrenochaeta sp., Pythium spp. Fusari-
um sp. Ramularia spp.
Oboljenje je kompleksna kombinacija
gljivičnih prouzrokovača, često praćena
i napadom nematoda, naročito na težim
zemljištima. Simptomi su gubljenje sve-
žine i bele boje korenovih žilica, njihovo
parcijalno ili potpuno odumiranje, i na
kraju pocrneo i sasušen izgled. U pre-
ventivnom pogledu je veoma važno iz-
beći teška zemljišta i zasušivanje korena
u fazi prijema frigo živića. U plodored
treba uključiti travno leguminozne sme-
še i poštovati u potpunosti ograničenje u
prekidu gajenja jagode. Ne treba zasniva-
ti jagode na zemljištu na kome se javljala
crna trulež korena.
U hemijskom suzbijanju dezinfekcija
basamid granulatom daje odlične rezul-
tate, ali je ne treba praktikovati na tem-
peraturama iznad 30°C. Za dezinfekciju
se može koristiti i metam sodijum i hlor-
pikrin. U novije vreme solidne rezultate
daje primena fosetil aluminijuma (Alli-
eta) i fosfitnih đubriva, kao što je Multi
Protek.
Antraknoza jagode
Prouzrokovač: Colletotrichum acuta-
tum, Colletotrichum fragariae, i Colleto-
trichum gloesporoides.
Ozbiljno gljivično oboljenje koje na-
pada liske, lisne drške, stolone, koreno-
ve vratove i plodove. Najdestruktivnija
je trulež korenovih vratova koju izaziva
Colletotrichum fragariae i trulež plodova
koju izaziva Colletotrichum acutatum.
Obično se javlja za vreme jako toplog
vremena. Simptomi na tkivima su crne,
izdužene lezije koje izazivaju venjenje i
propast celih biljaka. Na lezijama se za
vreme toplog i vlažnog vremena razvija-
ju narandžasto- crvene spore. Inficirani
korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mr-
ko-crvenu ili crnu boju. Na plodovima se
razvijaju beličaste vodenaste pege koje
poprimaju mrku do tamno mrku boju,
dijametra do 3 mm uvećavajući svoje
dimenzije. Na ulegnućima se pojavljuju
narandžaste ili crvenkaste spore. Spore
prezimljavaju na biljnim ostacima, bilo
sasušenom lišću ili na mumifikovanim
plodovima, odakle se kišom ili meha-
nički prenose. Zaraza se intenzivno širi
ukoliko je lišće vlažno, naročito uz op-
timalnu temperaturu od 25-30 °C. Čak
90 % plodova može biti zaraženo za ma-
nje od nedelju dana, naročito u fazi zre-
nja.
U prevenciji oboljenja vrlo je važno
maksimalno izbegavati navodnjavanje
rasprskivačima i precizno uklanjanje za-
raženih delova i inokuluma. Antraknozu
je teško zaustaviti nakon što se pojavi u
zasadu, te je preventivna primena fungi-
cida izuzetno važna.
Pegavost lista
Prouzrokovač: Mycosphaerella fraga-
riae bespolna Ramularia brunnea
Gljivično oboljenje koje prezimljava
u obliku sklerocija na inficiranim listo-
vima. Iz njih se na mrtvim listovima u
proleće razvijaju konidije i obično kišom
šire na mlade i zdrave listove, koji jedi-
no i mogu biti inficirani u slučaju da su
najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Jako
vlažno vreme i temperature iznad 10 °C
favorizuju lisnu pegavost u proleće, ali i
nakon obnavljanja useva u leto. Listovi
dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste
pege, sa sivim ili skoro belim oreolom,
dijametra oko 3 mm, koje kasnije izbele
u sredini. Bolest napada i plodove i često
se manifestuje sa jednom ili dve mrke
pege, ali ih može biti i desetak. Tačke
su smeđe do crne, tvrde i ne razvija se
vlažna trulež.
U slučaju da su biljke inficirane u
proleće, neophodno je kod obnavljanja
useva spustiti visinu reza na 0,5 cm iznad
korenovih vratova. Bakarni preparati
daju odlične rezultate bakar oksihlorid,
bakar hidroksid ili bakarsulfat, hlorta-
lonil u matičnjaku i to samo ukoliko se
ne primenjuje Omite u kontroli grinja.
Iprodion, koji se koristi u suzbijanju sive
truleži, ima solidan efekat i na lisnu pe-
gavost.
Palež lista jagode
Prouzrokovač: Dendorophoma obscu-
rens (Phomopsis obscurans)
Javlja se širom sveta gde god se jago-
da gaji. U nekim se područjima smatra
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
ozbiljnom bolešću, dok je u nekim manje
značajna. Kod nas je značajna samo na
nekim sortama, mada na većini komer-
cijalnih sorti za sada ne predstavlja veću
opasnost. U nekim zemljama D. obscu-
rans prouzrokuje trulež plodova. U našoj
zemlji nema podataka o njenoj pojavi na
plodovima. Glavne štete od ove bole-
sti nastaju u drugoj polovini leta u vidu
paleži starijih listova. Usled toga nastaje
slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u
narednoj godini. P. obscurans parazitira
samo biljke iz roda Fragaria.
Uopšte posmatrano, bolest počinje da
se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih,
kružnih, crveno purpurnih pegica na listu.
U začetku pege imaju sivkasti centar, pa
izgledom u velikoj meri podsećaju na one
koje prouzrokuje Mycosphaerella fraga-
riae. Duž većih nerava pege su eliptične,
a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru
pege - spoljna zona je purpurno cvene ili
žućkaste boje, koja se vremenom menja
u zelenu; srednja zona je svetlo mrka, a
unutrašnja zona pega je tamno mrka. U
centru pega se formiraju piknidi čiji se
vratovi probijaju kroz epidermis. Starije
pege, koje se formiraju duž glavnih nera-
va, razvijaju se u krupne pege u obliku
latiničnog slova »V«. Ako se na listu for-
mira veći broj krupnih pega, tada dolazi
do njegove paleži i sušenja.
Gljiva se održava tokom zime u
formi micelije ili piknida u okviru pega
na izumrlim starim listovima jagode koji
ostaju pričvršćeni za biljku. Primarne in-
fekcije se ostvaruju početkom vegetacije
konidijama koje raznose kišne kapi. Ve-
tar ne raznosi konidije.
51
 ZAŠTITA JAGODE
Sakupljanje i uništavanje zaraženih
listova posle berbe je korisno zbog sma-
njenja izvora zaraze. Za ovu bolest nisu
razrađene posebne mere suzbijanja. U
područjima u kojima je bolest značajna,
mogu se primenjivati fungicidi u periodu
posle berbe, pa do kraja vagetacije. Po-
stoji izražena razlika u osetljivosti sorti
jagode prema ovoj bolesti.
Pepelnica jagode
Prouzrokovač: Podosphaera aphanis
rec. Sphaerotheca macularis f. sp. Fra-
gariae, Oidium fragarie
Gljivično oboljenje koje prezimljava
na inficiranom biljnom tkivu u uslovima
visoke vlažnosti tokom zime, obično na
starom sasušenom lišću. Konidije poči-
nju da klijaju nakon 6 sati i završavaju
ciklus nakon 24 sata nezavisno od tem-
perature. Bela prevlaka na naličju listo-
va sačinjena je od konidija i od spora.
Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva
prevlaka na naličju postane jasno uočlji-
va, liske se uvijaju i kovrdžaju, a naličje
prekriva beličasto-sivkastom navlakom,
koja kasnije poprimi ljubičastu ili crven-
kastu boju. U ranu jesen su mnoge sorte
koje su fotoperiodski relativno neutralne
vrlo osetljive na pepelnicu. Napada kod
orošavanja kišenjem čak i plodove.
U kontroli ove bolesti veoma je važno
uništavanje i uklanjanje kompletne nad-
zemne lisne mase košenjem na visini 3
do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom
redovnog obnavljanja useva nakon pro-
lećne berbe. Treba odabrati otporne sor-
te. Takođe treba voditi računa da obično
pepelnicu prati i napad grinja, koji je če-
sto isprovociran i određenim preparatima
koji se primenjuju.
Hemijsko suzbijanje podrazumeva
52
preparate na bazi propikonazola, azok-
sistrobina i kvinoksifena, te primenu
sumpornih preparata poput kumulusa
ili kvašljivog sumpora, ili triadimefo-
na (Bajletona), heksakonazola (Anvil)
u težim slučajevima. Treba izbegavati
preobilnu ishranu azotom u slučaju česte
pojave ovog oboljenja. U suzbijanju pen-
konazolom (Topas) ne treba primenjivati
više od 2 tretmana godišnje, azoxistrobin
(Quadris) samo jednom i do 3 tretmana
kvinoksxifenom(Crystal).
U integralnoj zaštiti preporučuje se
soda bikarbona (85% rastvor), kalijumov
sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikar-
bonat, ulje semena jojobe itd.
Siva trulež
Prouzrokovač: Botrytis cinerea
Prezimljava u obliku sklerocija ili mi-
celije na starim listovima, lisnim drškama
ili mumifikovanim plodovima. Konidije
inficiraju cvetne drške, cvetnu ložu, ređe
latice, dok su najosetljiviji prašnici i ka-
snije formirani plodovi. Sa povećanjem
gustine zasada, povećava se i opasnost
od sive truleži. Cvetna drška postaje po-
lako braon boje, a lezije na zelenom ili
već beličastom plodu razvijaju se polako
i deformišu često plod. U uslovima jake
infekcije siva trulež je vidljiva na većini
plodova.
Berba plodova treba da je na početku
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Če-
sta berba neophodna je ukoliko vreme
pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Ob-
navljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje na-
kon završetka berbe. Uklanjanje cvetova
врши се u godini zasnivanja zasada na
otvorenom polju iz frigo živića. U prole-
će se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih
listova koji leže na foliji. Neophodna je
pravilno izbalansirana ishrana, sa dosta
kalijuma, kalcijumа i magnezijuma u od-
nosu na azot.
Hemijsku zaštitu treba započeti na po-
četku cvetanja i ponavljati je u regular-
nim intervalima, naročito kod kišovitog
vremena. Kada započne zrenje i berba
hemijska zaštita je zakasnela, nepotreb-
na i neefektivna. U hemijskoj kontro-
li se mogu koristiti svi botricidi, ali je
kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil
u preparatu Switch vrlo efikasan. Voditi
računa da su dva tretiranja obično do-
voljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta
u sezoni, čak i ukoliko je to neophodno.
Preparati poput vinklozolina (Ronilana),
prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se
danas retko koriste u hemijskom suzbi-
janju. Azoksistrobin (Quadris) se prime-
njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone.
Takođe se može dosta uspešno koristiti i
fenheksamid (Teldor).

Viroze jagode
Viroze jagode su veoma značajne bo-
lesti. Sitemičnog su karaktera, a to znači
da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Ima
više vrsta viroznih oboljenja jagode. Mo-
guće je da jedna biljka bude istovremeno
zaražena sa više virusnih bolesti. Više
viroza nanose veće štete. Što se duže ja-
goda gaji dolazi do većeg broja virusnih
oboljenja usled čega se prinos smanjuje.
Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad
jagode za tri godine može biti zaražen vi-
rozama sa preko 90%. Zato mnogi pro-
izvođači jagodu gaje kao jednogodšnji
ili eventualno kao dvogodišnji usev. Ga-
jenjem jagode kao jednogodišnjeg useva,
uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sad-
ni materijal, izbegava se zaraza biljaka sa
više viroza a time i smanjenje prinosa.
Jagoda se vegetativno razmnožava pa se
viroze prenose sa majčinske biljke na ži-
viće. Zato se za podizanje zasada nikada
ne sme koristiti sopstveni sadni materijal.
Njime se mogu preneti viroze ali i dru-
ge bolesti i štetočine što diretno utiče na
smanjenje prinosa.
Kako se boriti protiv viroza? Osnov-
na mera borbe protiv virusnih ali i dru-
gih bolesti jagode je proizvodnja i sad-
nja zdravog sadnog materijala. Sadnjom
zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju
se preduslovi za kvalitetan i visok prinos
jagode.
Najvažnije štetočine useva
jagode i njihovo suzbijanja
Zemljišne štetočine
Zasad jagoda trpi velike štete od larvi
žičnjaka, grčica i podgrizajućih sovica.
Zato je veoma važno u zasnivanju useva
primeniti zemljišne insekticide i kasnije
po potrebi intervenisati putem sistema
kap po kap.
Najviše se upotrebljava fenitrotion +
malation (Galation G-5) koji za uspeš-
no delovanje treba da se po celoj površi-
ni primeni u dozi 40 kg/ha, neposredno
pred podizanje bankova. Odlične rezul-
tate i veću perzistentnost postići ćemo sa
preparatom Force.
Lisne nematode
Opasne štetočine koje se razvijaju i na
begonijama i u povoljnim uslovima ge-
neracija se razvija za samo 15 dana. Iza-
sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila
jagode SYEV, virus uvijenosti jagode
SCV i virus kovrdžavosti SMV
Bifenetrin (Talstar), iako daje dobre
rezultate i deluje osim na vaši i na grinje
i na leptirastu, te ima relativno kratku ka-
rencu od 7 dana, ne treba primenjivati u
usevu jagode jer izuzetno toksično deluje
zivaju zaostajanje u porastu i propadanje
na pčele i ose i smanjuje polinaciju.
biljaka. Mlađi listovi su umanjeni, defor-
Grinje
misani i imaju crvenkastu nijansu. Mladi
Tetranichus urticae
zalisci iz centra bokora su uvijeni, kržlja-
Izuzetno polifagna štetočina koja napa-
vi, a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne
da preko 200 vrsta kulturnih biljaka, prezi-
trake, odakle lisne nematode migriraju na
mljava na korovima. Brzo se razmnožava
mlade listove. Stolone su kraće a plodovi
u povoljnim uslovima, na temperaturi 23
sitni i deformisani.
do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50
Puževi golaći
%, kada se nova generacija razvije za samo
Deroceras reticulatum
7 do 10 dana. Populacija grinja izaziva
Iako su izrazito polifagni i hrane se re-
pom, na žitima, repici, suncokretu, kuku-
ruzu, najćeše se javljaju u mrkvi, krom-
piru, duvanu, salati, paradajzu i jagodi
promenu boje na listovima i zaostajanje u
porastu plodova. Populacija se veoma brzo
razvija, najčešće tokom jula, a u plasteni-
cima tokom aprila i maja, da bi tokom leta
izazivajući od kraja leta do narednnog
imala 6-7 generacija. Najbolje su se po-
proleća velike štete. Osetljivi su na sušu i
kazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće,
masovno se javljaju samo kada je relativ-
odnosno na 5-7 dana u leto. Prvi pregled
na vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C.
obično vršimo pred cvetanje. Suzbijanju se
Vaši Chaetosiphon fragaefolii,
pristupa kada se na liski uoči prisustvo do
Vaši korena Aphis forbesi
2 jedinke. Od akaricida najčešće primenju-
Beskrilne forme prezimljavaju na bilj-
jem dikofol ili insekticide sa akaricidnim
nom materijalu. U proleće se razvijaju
delovanjem. Odlično su se u preventivnoj
bespolne generacije, čim se temperatrure
primeni neposredno pred cvetanje pokazali
ustale na 5-6 stepeni i zasad započne po-
preparati na bazi abamektina, u prvom redu
rast i razviće. Vaši prenose opasna viru-
Vertimec i Armade, ali je izuzetnu zaštitu
pružio i abastate u kombinaciji sa okvaši-
vačem Silvet. Primena endosulfana (Tioci-
da, Tiodan, Tioneksa) praktikuje se samo
u težim slučajevima, prvi put 1-2 dana pre
cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle
prvog. U letnjem periodu, nakon obnavlja-
nja useva mogu se primenjivati i klofente-
zin (Apolo), propargite (Omite) i fenaza-
kvin (Demitan).
ŠKOLA GAJENJA JAGODE 53
 ZAŠTITA JAGODE
Trips Thryps tabaci,
Franckiniella occidentalis
Javlja se u proizvodnji jagode u za-
štićenom prostoru. Nanosi velike štete i
prenosi opasna virusna oboljenja. Prag
štetnosti je kada u redu, na deset dužnih
metara, konstatujete makar jednu odraslu
jedinku. Suzbija se obično nekim kom-
binovanim insekticidom, akaricidom
kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije
imdaklopridom (Confidor), tretiranjem
neposredno pred cvetanje, čime osim
Jagodin cvetojed
(Anthonomus rubi)
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu, mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže
jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, dok cvetni pupoljak vene i otpada.
J
agodin cvetojed spada u red
Coleoptera, porodicu Curcu-
lionidae. Glavni domaćin ove
štetočine je jagoda, iako napada i ma-
linu i druge vrste iz porodice Rosaceae.
Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak,
crveno-smeđe boje, prekriven finim
sivim dlačicama. Jaja jagodinog cve-
tojeda su bela, glatka i sjajna, ovalnog
oblika. Larva je 3 do 3,5 mm duga, bele
boje s crnom glavom. Prezime odrasli
54
tripsa, preventivno delujemo i protiv gri-
nja i protiv bele mušice. Ukoliko dođe
do jačeg napada neophodno je primeniti
spinosad (Spintor, Laser) vrlo efikasno i
malo toksično jedinjenje ili se leti prska
danitolom, najčešće u kombinaciji sa mi-
neralnim uljem.
Bela mušica
Trialeurodes vaporarioum
Javlja se u proizvodnji jagode u za-
štićenom prostoru. Nanosi velike šte-
te i prenosi opasne viruse. Suzbija se u
oblici ispod starog lišća i drugih biljnih
otpadaka. Ima jednu generaciju godiš-
nje. Odrasli oblici se javljaju u proleće.
Kratko vreme se hrane mladim lišćem i
cvetovima, a zatim dolazi do kopulaci-
je i do odlaganja jaja. Ženka rilom buši
rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže
jaje. Takav pupoljak se ne razvija, već
suši, a na kraju i otpada. Ujedno uništi
i dršku cveta tako da se cvet obesi, po
čemu su štete koje pravi ova štetočina
lako prepoznatljive.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE
početku obično nekim kombinovanim
insekticidom, kao što je abastate (Verti-
mec) tretiranjem neposredno pred cveta-
nje, čime osim vaši i tripsa, preventivno
delujemo i protiv grinja i leptiraste. Od-
mah pošto na lepljivim pločama uočimo
prve jedinke treba pristupiti hemijskoj
zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i
acetamiprida (Mospilan, Tonus), a kasni-
je se može intervenisati i pirimofos meti-
lom (Aktelik).
Pri hemijskom suzbijanju vreme tre-
tiranja je od primarnog značaja, jer ova
štetočina razvija samo jednu generaciju
godišnje. Potrebno je često nadgledati
zasad i pratiti pojavu ove štetočine.
Za suzbijanje se najčešće koriste pire-
troidi i preparati na bazi endosulfana i
fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih
divljih biljaka u blizini zasada jagoda,
kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i
cvetova.
ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55
 Orjentacioni program zaštite jagoda

FENOFAZA OPTIMALNO PREPORUČENA KOLIČINA

REDNI BROJ BOLEST ILI ŠTETOČINA NAZIV
U KOJOJ VREME KONCENTRACIJA SREDSTVA
PRSKANJA NA KOJU CILJAMO PREPARATA
PRSKAMO TRETIRANJA SREDSTVA ZA 10 lit VODE

Na početku Gljivična i bakterjska

Bakarni preparti 0,30-0,70% 30-70 g
vegetacije oboljenja
iza čišćenja (šišanja) Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS 40 - 45 gr
1. 0,35 - 0,40%
jagoda od preventivno (prskanje) ili cca 0,1 gr po
starog i koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS sadnici i 1 dcl
promrzlog lišća 4 kg/ha
a kurativno zalivanje (zalivanje) vode

Intezivan rast lista pegavost lista,

Topas 100 EC 0.025 - 0.05% 2 - 5 mil
jagode pepelnica
2.
10-15 dana nakon jagodin savijač, cvjetojed,
prvog prskanja Karate Zeon 0,025-0,030% 2 - 3 mil
vaši, pipe
Na početku antraknoza, siva trulež,
Quadris 25 SC 0.08 - 0.1% 10 mil
cvatnje pegavost lista, pepelnica
3.
10-12 dana iza jagodin cvjetojed, pipe,
drugog prskanja Karate Zeon 0,025-0,030% 2,5 - 3,0 mil
savijači, lisne vaši
Pratiti štetočine na starom
listu s donje strane (prag Vertimec 018 EC 0,08% 8 mil
Prskanje po potrebi na temelju pauci - grinje,
štetnosti je dva pauka po + + +
praćenja štetočina trips
listu). U plastenicima se Mineralno ulje 0,25% 25 mil
javlja ranije
Zametanje i rast plodova pegavost lista,
Quadris 25 SC 0.08 - 0.1% 10 mil
Oprez: vrlo važno pepelnica
4. tretiranje. Proveriti ima li
lisnih vašiju. Ovo je zadnji antraknoza,
Switch 62,5 WG 0.08% 8 - 10 gr
termin za insekticide siva trulež

Pred početak berbe antraknoza,

5. Switch 62,5 WG 0.08% 8 - 10 gr
(paziti na karencu) siva trulež

Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena - Fitoftora Trulež ploda - Botritis Antraknoza

Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk - grinja

Suzbijanje korova
Jedan do dva tretmana u toku
vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu
4-5 cm. Kasniji tretman je otežan, učinak lošiji, a 1.0% 100 ml u 10 l vode
Reglone forte
veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.
NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici
i ne prskati po vetrovitom vremenu
NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj
bolesti i štetočina. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti
u vodi pa tek onda dodati u prskalicu, zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Sve do trećeg prskanja (zavisno od
tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 - 50 lit, a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica). Vrlo
je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.

56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 Folijarna prihrana jagoda
tečnim đubrivom FLORAVIT Super
S
avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođe-
nje novih tehnologija i usavršavanje postojećih, sve u cilju po-
stizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi
proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu
folijarnih đubriva. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se
predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda.
FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva
izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima,
bez hlora i teških metala.
Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku
apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod
polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedo-
voljno razvijen.
FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom
gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku, namenjeno prihrani
voća, povrća i ratarskih kultura. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta
plodova, ubrzava njihovo sazrevanje, povećava sadržaj šećera u plodovi-
ma i intenzivira boju mesa i pokožice.
SASTAV: AZOT (N) 7%,
FOSFOR (P2O5 ) 7%,
KALIJUM (K2O ) 8%
Mikroelementi: Fe, Cu, Mn, Zn, Co, Mo.
Azot (N) utiče na bujnost lisne mase, razvoj korenovog sistema i sta-
bla. Značajno povećava prinos gajene kulture.
Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova, a period sazrevanja se
skraćuje za 8 – 14 dana.
Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka, zametanje
plodova, kao i njihov kvalitet.
FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog
vegetacionog perioda, te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti
sorte i ostvarivanje planiranih prinosa.
Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u
formiranju bokora, već utiče na krupnoću, boju mesa i pokožice, sadržaj
šećera, čvrstoću i kvalitet plodova jagode
Vreme i način primene:
Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon
rasađivanja ili u fazi pravog lišća, izvode se tri do četiri tretmana u razma-
ku od dvadeset dana.
Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupo-
ljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je
u od 0,2-0,3 %.
Oštećene biljke od insekata, suše, grada ili mraza prilikom primerne
pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak
biljke.
Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na
bazi sumpora, bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom:
voda -FLORAVIT super -pesticid.
Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu, popodne ili po oblač-
nom danu, ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio.
Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne krista-
lišu, a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjava-
nje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0.1 %.
dipl. inž. zaštite bilja Svjetlana Aleksić
 tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809

office@milurovic.com • milurko@sezampro.yu
Ul. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci

www.milurovickomerc.com

A
LPINASTAR D.O.O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. U našoj ponudi nalazi se
kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.

ALPINASTAR D.O.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. godine.
Za razliku od kupovine kod drugih, ALPINASTAR D.O.O. svojim kupcima pruža mnogo više:
- tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine
- instruktažu- obuku rukovaoca
- servisne usluge- kako na terenu, tako i u našem servisu u predstavništvu firme
- uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima, u garanciji i van garancije
Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O.O. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu, šumar-
stvo, povrtarstvo, voćarstvo, održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni, parkovi) na velikom broju distributivnih mesta
širom Srbije.

Srbija, Beograd, Vidikova;ki venac 104D

Tel: 011 / 23 22 167
Niš, Jugovićeva 41, 018 / 528 810
www.alpinastar.co.yu • e mail: info@alpinastar.co.yu
 RECEPTI

Torta sa jagodama
Pripremiti:
3 biskvitna lista za tortu,
0,5 decilitra od narandže.
Za kremu: malo likera
500 grama jagoda,
3 listića crvenog želatina,
5 listića belog želatina,
5 decilitara slatke pavlake,
50 grama šećera.
Za ukras:
3 decilitra slatke pavlake,
8–10 sitnih jagoda,
2 kašike sitno narendisane čokolade.
Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom.
Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Umutiti
slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Na kra-
ju umešati sitno naseckane jagode. Kremom slepiti listove
torte i staviti u frižider da se dobro stegne. Pre posluživa-
nja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag, omazati tortu
i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom.

Sorbet od jagoda
Sastojci:
60 gr šećera
1 dl vode
120 gr jagoda
2 kašike soka od limuna

Voćni šnit
Za biskvit potrebno: 100 grama šećera,
6 jaja, 250 grama maslaca,
6 kašika šećera, 250 grama prah šećera,
6 kašika brašna; 500 g jagoda
Za fil potrebno: Za glazuru:
1/2 litra mleka, šlag pena,
2 pudinga od vanile, 1 kesica voćnog želatina.
Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer, dodati brašno i
peći. Ohlađeni biskvit iseći na pola.
Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Osta-
tak mleka i šećer staviti da prokuva. U prokuvano mleko
sipati razmućen puding i skuvati ga. Krem ostaviti da se
ohladi. Umutiti maslac i šećer u prahu, pa mu dodati ohla-
Vodu i šećer prokuvajte, zatim ohladite i izmešaj-
đen krem. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom.
te sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od
Drugu koru premazati filom, pa na njega složiti isečene ja-
limuna. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok
gode. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte.
se ne naprave kristalići leda. Pre posluživanja sorbetu
Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu
dodajte votku i šampanjac.
i jagode.

60 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

 Pripremiti:
beze kore:
6 belanaca
300 g šećera u prahu
sok od 1 limuna dodatno:
krem: 1 kg jagoda
6 žumanaca šlag
12 kašika šećera Za ukras:
70 g gustina 3 dl slatke pavlake,
7 dl mleka 8–10 sitnih jagoda,
vanilija 2 kašike sitno narendisane
3 listića želatina čokolade.
Beze torta
Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i
s jagodama postepeno šećer u prahu. Podeliti na tri dela, za tri korice. Peći
u plehu, na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru.
Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena.
Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade.
Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. 6 žu-
manaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Kad posvetli dodati gustin, dobro promešati, sipati u kipuće mleko i na
laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Skinuti sa šporeta i dodati želatin, mešajući dok se sav ne rastopi.
Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice, pa premazati polovinom krema
(i u krem ubaciti malo jagoda). Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12
sati. Umuti šlag i poređati prestale jagode.

Marmelada Džem od jagoda

Sastojci:
500 g jagoda
500 g šećera
pola limuna (sok)
4 lista želatina (beli)
Jagode oprati, očistiti i
mikserom ih malo izmiksira-
ti (kao kada se rukom izgnje-
če). Sipati u šerpu, dodati še-
ćer, limunov sok i staviti da
Slatko od jagoda se kuva. Kuvati oko 8 min. Za
to vreme, listove želatina koje
Potrebni sastojci:
smo prethodno potopili hlad-
1 kg jagoda
nom vodom i ostavili 5 min.
1/5 kg šećera
da u njoj stoje, zalijemo sa 2
sok od limuna
kašike vrele vode i stavimo
Za slatko odabrati jagode najboljeg kvalite- da se zagreje. Pri zagrevanju
ta i arome. Oprati ih, odstraniti peteljke, staviti želatina paziti da ne provri.
u emajlirani sud i pošećeriti, a zatim nakapati so- Izvadimo želatin, iscedimo
kom od limuna. Ostaviti jagode da prenoće da bi ga (rukom) i dodamo gotovoj
očvrsle. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru marmeladi. Dobro promešati
i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna, i odmah, tako vruću masu, si-
koji se prethodno rastvori u vodi. Prilikom kuva- pati u tegle s hermetičkim za-
nja sud treba protresati, a penu skidati kašikom. tvaračima.
Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je Na isti način, priprema se i
da je slatko kuvano. Ohlađeno slatko pakovati u marmelada od malina, šljiva,
tegle i pokriti celofanom. jabuka, borovnica.
(za 6 tegli od 250 ml)
Potrebno je:
1 kg jagoda,
pomorandža,
1 kg šećera,
5 kašika likera od
pomorandže po ukusu
Oprati jagode, očistiti ih i ise-
ći na komadiće. Dobro oprati po-
morandžu vrelom vodom i ogu-
liti koru. Voće i šećer pomešati
u velikoj i dubokoj činiji i osta-
viti da stoji pokriveno oko 3-4
sata. Onda dodati isitnjenu koru
od pomorandže. Uz neprestano
mešanje početi sa kuvanjem voć-
ne mase, a kada provri, krčka-
ti oko 4 minuta uz mešanje. Po
ukusu dodati liker od pomoran-
dže. Sklonite sa šporeta, poklo-
pite, ostavite da se ohladi, a onda
ponovo kuvajte džem još 4 mi-
nuta. Sipati džem u tegle i odmah
zatvoriti.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61

Jedan časopis za sve poljoprivrednike

GODIŠNJACI
U prodaji su kompleti - GODIŠNJACI
časopisa Poljoprivredni list
od broja 1 do 12, 13 do 24 ,
25 do 36, 37 do 48 i 51 do 63
MEKI POVEZ po ceni
600 RSD Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete
možete poručiti na iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu:
O11/23-980-39
pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu Vodovodska I deo 53, 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43

Narudžbe i pretplata
za čitaoce iz BiH
SPECIJALNA Tel/fax: 051 310 315
KOMPLET IZDANJA GSM: 065 233 111
IZDANJA Ruže i VRT
Brojevi od 1-6
Pilanska bb
Ukoričeno meki povez ukoričeno meki (Banjalučki velesajam),
300 RSD povez po ceni od Banja Luka
300 RSD E-mail: p_list@blic.net
možete poručiti natelefon možete poručiti natelefon
O11/23-980-39 O11/23-980-39
pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu