Tarzan1 PDF

E D G A R
R I C E
B U R R O U G H S
Tarzan meu majmunima

B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 3
H O G A R T
4/20/10 1:09:28 AM
4/20/10 1:03:40 AM
M O R I S
H O R N
arolija Berna Hogarta
va nova slikovna verzija Tarzana medju majmunima, bazirana na

slavnom romanu Edgara Rajsa Berouza, s jednakim pravom moe
da nosi naslov Povratak Berna Hogarta.
Pre ove knjige, prolo je vie od dvadeset godina od kada je Bern

Hogart nacrtao svoju poslednju stranicu Tarzana, u avgustu 1950, ali slike
koje je stvorio nastavile su da ive. Kada se Hogart udaljio od stripa, smatrao
je da tim inom zatvara knjigu o svojoj prolosti. Meutim, kao umetnik stripa
ostvario je trajan uticaj: niko nikada vie nije svojim odlaskom ostavio takvu
prazninu. Neprekidno su ga zvali da se vrati Tarzanu. Neprekidno je to odbi
jao dok na kraju nije popustio pred ljubaznim molbama svojih oboavatelja
i pristao da ilustruje ovu verziju Tarzana medju majmunima.
Ovim uvodom pokuau da osvetlim to Hogartovim reima, to citirajui
zapise drugih autora jedinstvenu snagu i umee oveka koji je podario
Tarzanu takvu harizmu i vizuelni sjaj.
Kada sam pisao uvod za knjigu Tarzan, gospodar dungle (Tarzan, Seineur
de la Junle, Azur, Pariz, 1967), ovo je, u saetom obliku, ta sam imao da
kaem o Hogartu i njegovom delu:
Tokom izvanredne karijere, koja se protegla na vie od etrdeset godina, Bern
Hogart je pokrio itav spektar umetnikih podruja; bio je ilustrator, crta,
graver, uitelj, osniva kole, teoretiar umetnosti, slikar i pisac. U svakoj od
tih disciplina ostavio je traga, u svakoj je bio uspean, a povremeno je ak i
pomerao granice. Ako je i menjao stil izraaja, neprekidno stremei neem
novom, neprekidno eksperimentiui, njegova karijera ne pamti obeshrabrenja
ili promaaje, samo elju da se napravi jo koji korak dalje: stalno ii napred,
drei se preporuke Andrea ida. Da bi se razumeo Hogartov rad i njegov
domet, potrebno je njegov razvoj pratiti korak po korak.
Bern Hogart roen je na Boi, 1911, u ikagu. Umetnike je sklonosti pokazao
ve kao dete, a i kasnije, kad je studirao istoriju umetnosti i antropologiju u
Koledu Krejn i Univerzitetu Nortvestern, pa zatim i Univerzitetu Kolumbija
u Njujorku. Ipak, nauio je da crta na Umetnikom institutu ikaga, rasadni
ku brojnih amerikih umetnika.
B E R N
H O G A R T
|5
4/20/10 1:03:41 AM
petnaest godina postao je pomoni crta u udruenju izdavaa Asoiejted edi

tors sindikejt (Associated Editors Syndicate), istovremeno pohaajui studije.
Nije uao ni u 16. godinu kad mu je povereno da radi sopstveni serijal Slavne
crkve sveta (Famous Churches of the World) i da ilustruje dva sportska serijala. Ve
kao osamnaestogodinjak 1929. kreira za kompaniju BenetBraun svoj prvi strip
Ajvi Hemanho (Ivy Hemmanhaw), koji nije postigao zapaeniji uspeh. Promenivi
izdavaa i anr, idue godine crta naslovnu stranu za izdanje Neobina zanimanja i
udnovati dogaaji (Odd occupations and Strange Accidents) za Lids fiers (Leeds
Features).
Nedugo potom, 1933, predaje istoriju umetnosti u sklopu programa Uprave za
unapreenje poslovanja UUP (Work Progress Administration WPA), zapravo
jednoj od kancelarija koju je ustanovio predsednik Ruzvelt kako bi ublaio sve oz
biljnije uticaje depresije koja je SAD pogodila 1929. godine. Bez obzira na to to mu
je predavanje predstavljalo veliko zadovoljstvo, Hogart je samo o crtanju sanjao, pa
je 1934. odluio da oproba sreu u Njujorku, jedinom mestu gde je crta mogao da
iskae svoj talenat. Nakon to je nekoliko meseci bio asistent na studijama udruenja
izdavaa King fiers sindikejt (King Features Syndicate), Hogartu se ukazala prilika
u udruenju Meknot sindikejt (McNaught Syndicate).
Godine 1935. preuzima panske zlatnike (Pieces of Eight), priu o piratima koju je
osmislio arls Driskol. Iako je Hogartov stil jo delovao nezgrapno, prvi obrisi njego
vog specifinog sveta ve su se uoavali u otrim, mahovinom prekrivenim granama
i u razrovanim pejzaima preteih oblika.
Tek je 1936. bila godina u kojoj je Hogart uspeo da iskae sve svoje mogunosti. Na
kon to je Hal Foster najavio da naputa Tarzana, kojeg je za udruenje izdavaa
Junajted fiers sindikejt (United Features Syndicate) crtao jo od 1929, meu mnogim
prijavljenim za upranjeno mesto naao se i Hogart. Odmah su ga zaposlili, a vie
nego dovoljnim pokazali su se uzorci crtea koje je priloio.
Kad se Hogart upustio u crtanje Tarzana, gospodar dungle egzistirao je ve dvadeset
i dve godine u romanima Edgara Rajsa Berouza; kao filmski junak pojavljivao se ve 18
godina; u stripu osam. Ako su teme Tarzana pratile predodreenu tradiciju Afrika
iz snova, mitska dungla, ratoborna plemena, izgubljeni gradovi, egzotika dok je
Hogart na prvi pogled ostao veran tim temama, dao im je autentini kvalitet neobinosti
kvalitet koji je odraavao neobinost Hogartove sopstvene vizije i stila.
Ovaj uveni stil tako prepoznatljiv meu svim ostalim bio je u poetku samo
Fosterova razrada, ali nije mu dugo trebalo da pone da ga menja. U Tarzana Hogart
je uneo svu svoju umetniku kulturu: svoje oduevljenje Mikelanelom i velikim
baroknim umetnicima, svoju sklonost nemakom ekspresionizmu, svoje poznavanje
istonjake umetnosti.
Od tog trena Tarzanov svet je postao svet preteih, otrih oblika koji okruuju sve:
tornjevi od lave koji izbijaju iz vulkana, nazubljeni planinski vrhovi na horizontu,
kande i kljunovi grabljivih ptica, dugi iljati listovi, deformisani i preterano produeni
rogovi i kljove. Ovi fundamentalni motivi oblina i pica uoljivi su svugde. Radnja
donosi poseban kvalitet tragike, koja se posebno odraava na licima, gonjenih strau
ili mrnjom. U Tarzanu su sve Hogartove estetske ideje poprimile svoj vizuelni
oblik.
U elji da jo i blie spoji formu sa sadrajem, Hogart je razvio umetnost slaganja
kadrova, doveo je do gotovo preteranog stepena preciznosti, ne radi virtuoznosti
koja bi bila sama sebi svrha, ve kao odgovor na zahteve teme i toka radnje. Svaka
od njegovih stranica moe stajati samostalno, ali tek njihovo nadovezivanje ukazuje,
korak po korak, na svet preteih gustia i vijugavog korenja, kojima hoda Tarzan
kao bojnim poljem.
Rad jedinstvenog genija, Hogartov Tarzan oznaava jedan od najsvetlijih trenu
taka stripa. S namerom da itaocima ovog izdanja pruimo makar neku predstavu
o veliini Hogartovog rada, evo kratke hronologije Tarzanovih avantura, onih koje
je osmislio Hogart.
Navedeni datumi su datumi izdavanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
6|
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:43 AM
Tarzan in the City of Gold
1937.
(Tarzan u Zlatnom gradu)

epizoda koju je Hogart preuzeo negde na polovini
9. maj 1937. 3. oktobar 1937.
Tarzan and the Boers
(Tarzan i Buri)
10. oktobar 1937. 29. maj 1938.
1938.
Tarzan and the Chinese

(Tarzan i Kinezi)
5. jun 20. novembar 1938.
Tarzan and the Pygmies
(Tarzan i Pigmeji)
27. novembar 1938. 14. maj 1939.
1939.
Tarzan and the Amazons

(Tarzan i Amazonke)
21. maj 23. jul 1939.
Tarzan and the Boers
1940.
1941.
(Tarzan i Buri, 2 epizoda)

30. jul 1939. 28. april 1940.
Tarzan and the People of

the Sea and the Fire
(Tarzan meu ljudima mora i vatre)
5. maj 1940. 27. april 1941.
Tarzan against Dagga Ramba

(Tarzan protiv Daga Ramba)
27. april 1941. 26. april 1942.
1942.
Tarzan and the Fatal Fountain

(Tarzan i sudbonosna fontana)
1. maj 2. avgust 1942.
Tarzan and the Barbarians
1943.
(Tarzan meu varvarima)

9. avgust 1942. 24. oktobar 1943.
Tarzan against Kandullah and the Nazis

(Tarzan protiv Kandulaha i nacista)
31. oktobar 1943. 12. mart 1944.
1944.
Tarzan against Don Macabre

(Tarzan protiv Don Makabrea)
19. mart 30. jul 1944.
Tarzan against the Nazis

(Tarzan protiv nacista)
6. avgust 1944. 11. mart 1945.
Tarzan against the Goru-Bongara Monster
1945.
(Tarzan protiv udovita Goru-Bongara)

18. mart 8. jul 1945.
Tarzan against Orizu Khan
(Tarzan protiv Orizu-kana)

Hogart potpisuje epizodu od 15. jula do 25. novembra 1945,
kada privremeno naputa Tarzana da bi pokrenuo Dragoa
Tarzan on the Island of Ka-Gor
1947.
(Tarzan na ostrvu Ka-Gor)

Hogart preuzima ovu epizodu od 10.
avgusta do 7. decembra 1947.
Tarzan and NAni
1948.
(Tarzan i NAni)
14. decembar 1947. 9. maj 1948.
Tarzan on the Island of Mua-Ao

(Tarzan na ostrvu Mua-Ao)
16. maj 1948. 1. maj 1949.
1949.
Tarzan and the Ononoes

(Tarzan i Ononi)
8. maj 23. oktobar 1949.
Tarzan and the Adventurers

(Tarzan i avanturisti)
30. oktobar 1949. 16. jul 1950.
1950.
Tarzan and the Wild Game Hunter
(Tarzan i lovac na krupnu divlja)

zapoeo 23. jula 1950, a naputa 20. avgusta 1950.
B E R N
H O G A R T
|7
4/20/10 1:03:45 AM
SLABA NADA
NAALOST, KRALJICA NAREUJE TARZANOVO HVATANJE, NIJE ZNALA DRUGI NAIN DA OBUZDA NJEGOV
RATNIKI DUH.
OVEKMAJMUN SE NAMRTIO. MAEM SMO

SVRGNULI TIRANINA. SAD BI GA PUSTILA DA SE VRATI BEZ BORBE.
KAKVA
KORIST OD
MAEVA, UZDAHNU NAKONIJA, PROTIV
BUNIH PTICA
SMRTI?
TARZAN E IH
UNITITI, PONOVI
ON; TO KRALJICU
ZADOVOLJI. MOE DA POKUA, KLIMNU.
NAPOKON OSLOBOEN,
MATOVITI OVEK-MAJMUN
PRIONUO JE NA ITAV NIZ
ZAGONETNIH AKTIVNOSTI.
TARZAN E IH UNITITI, UZVRATI ON. TARZAN JE MOAN,

OSMEHNU MU SE; ALI NI ON NE MOE DA DOSEGNE NEBO.
SVI TI MATERIJALI SAKUPLJANI SU VAN ZIDINA,

GDE SU SE PRIKUPLJALI I BROJNI RADNICI
RAZNIH ZANATA.
OD TKAA I
UARA SAKUPIO
JE NJIHOVU NAJBOLJU ROBU.
U UMU JE POSLAO VELIKU

GRUPU DA PRIKUPI SMOLU ODREENOG DRVETA.
OD GRUPE DO GRUPE JURIO JE
TARZAN, DAJUI BRZA, ALI ZBOG
URBE NITA MANJE PRECIZNA
UPUTSTVA.
RADNICI SU VEROVALI DA
JE ON POLUDEO. KAKO E
SVE OVO POMOI U HVATANJU ZLIH PTICA?
SAM TARZAN SE PITAO MOE LI NJEGOV UDNOVATI

NAUM IMATI USPEHA PROTIV FLINTOVE VAZDUNE FLOTE.
SLEDEE NEDELJE: MREA SMRTI
Prvi objavljeni crtei Tarzana koje potpisuje Bern Hogart, 9. maj 1937.
8|
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:46 AM
ezadovoljan uslovima koje mu je nametnuo Junajted fiers sindikejt (United

Features Syndicate), Hogart 1945. godine nudi Robert Hol sindikejtu (Robert
Hall Syndicate) originalni lik Drago, koji se prvi put pojavljuje u novembru
iste godine. Radnja Dragoa odvija se u Argentini, ali vrlo brzo se vraamo okruenju
tako dragom autoru: razorenim pejzaima, zloslutnim senkama, impozantnim siluetama.
Barokna mata potpuno se razuzdala kiastim kostimima ena i fantazmagorinom
atmosferom, negde na prelazu izmeu cirkusa i pozorita, koja potpuno obuzima strip.
Glavni junak, Drago, mlaahniji od Tarzana, i njegov pratilac Tabasko, nali su se na
zlokobnom putu baronu Zodijaku, nacisti koji samo o osveti sanja. Dogodovtine su
relativno konvencionalne, ali stil vie nego nadoknauje banalnost scenarija. Nikad
vie nee Hogartov talenat dosegnuti takvu ekspresionistiku snagu kao s Dragom.
Naalost, ovaj strip e opstati vrlo kratko. Nestao je negde krajem 1946, ostavljajui
za sobom frustracije i al za onim u ta se strip mogao pretvoriti.
Godinu posle toga, poputajui pred molbama Junajted fiers sindikejta UFS
(United Features Syndicate UFS), Hogart se ponovo prihvata Tarzana, ali ne pre
nego to se izborio za neke znaajne ustupke u ugovoru, ukljuujui i pravo samo
stalnog kreiranja scenarija. Upravo u tom periodu Tarzanov stil dostie vrhunac
perfekcije, a sam junak biva najintimnije vezan uz autorovu viziju. Hogart je izjavio
u jednom intervjuu: Teio sam da Tarzanu pridodam oseaj odgovornosti prema
svetu Umesto Tarzana primitivca istai ljudsku dimenziju junaka, umesto njego
vog uroenog stanja potencirati njegovu inteligenciju. Istovremeno s preuzimanjem
Tarzana Hogart kreira, isto za UFS, njegov jedini humoristini strip Mirikl Douns
(Miracle Jones) u kojem maloduan lik sanja o drugaijem ivotu, neto poput Voltera
Mitija. Taj rad, koji obeleava odstupanje od Hogartovog stila i koji nije lien drugih
vrlina, proao je gotovo nezapaeno i Hogart ga, uz aljenje, naputa 1947.
Nov konflikt uskoro e izbiti izmeu autora Tarzana i UFS-a, koji se ovog puta
odnosio na prava za Tarzana na inostranom tritu. Kad mu je ugovor istekao 1950,
Hogart je odbio da ga obnovi.
Definitivno naputa Tarzana, ba kao i strip uopte, da bi vreme posvetio koli
vizuelne umetnosti (School of Visual Arts), nastaloj iz jezgra ljudi koji su navraali
kod njega po profesionalne savete i uputstva. I danas je jedan od najvanijih i naj
sveobuhvatnijih centara za prouavanje umetnosti u Sjedinjenim Dravama. Njen
program se ne bazira samo na crtanju i ostalim umetnikim disciplinama ve obuh
vata i fotografiju, animirani i igrani film. itava nova generacija crtaa stasala je u
koli vizuelne umetnosti: Volas Vud, Al Vilijamson, Dik Hodins, Gil Kejn itd. Bern
Hogart preuzeo je ulogu direktora nastavnog programa, dok je istovremeno predavao
crtanje, anatomiju i istoriju umetnosti (Hogart se povukao iz kole vizuelne umetnosti
1970. kako bi se u potpunosti posvetio slikanju, crtanju i pisanju).
Otkad je Hogart napustio Tarzana odluka koja je, kako istie, donesena bez
aljenja onda, a koja ni kako se kasnije prisecao, ne izaziva aljenje sav svoj trud
je uloio u izradu grafika i prvenstveno u slikanje. Sve njegove kreacije obeleene su
vrlo linim stilom. Autor je takoe i dveju knjiga Dinamine anatomije (Dynamic
Anatomy) i Crtajui ljudsku glavu (Drawing Human Head). Za Hogarta nema te
lekcije koja bi bila uzaludna: predavanja koja je drao o klasinim majstorima po
mogla su mu da savlada trnovite metodoloke probleme u stripu; zauzvrat narativne
metode stripa nale su svoj put, pojednostavljene i ogoljene na ono najbitnije do
njegovih grafika i platna.
Bez obzira na uspeh stripa Tarzan, do priznanja Hogartovog rada trebalo je da
proe mnogo vremena. Umetniki kritiari su ga ignorisali. ak su ga i istoriari
stripa jedva pominjali, sve donedavno. Tek e naporima Udruenja za prouavanje
i istraivanje slikovne literature (Society of Study and Research of Pictorial Litera
tures) biti predstavljeno njegovo ime iroj javnosti. Izloba njegovih radova iz 1966,
koju je postavio Soserlid, civilno drutvo za studije i istraivanje grafikih romana
(Socerlid, Socit Civile dEtudes et de Recherches des Littratures Dessines) u galerijama
Francuskog udruenja za fotografiju (French Society for Photography), ostvarila je trajan
uticaj na obe strane Atlantika. Socerlid su osnovali u novembru 1964. u kafeu Left benk
u Parizu Pjer Kuperje, Proto Destefanis, Eduard Frankoa, Klod Moliterni i Moris Horn.
B E R N
H O G A R T
|9
4/20/10 1:03:46 AM
NADA KOJA SE GUBI

PREKO GLAVA OKUPLJENOG SVETA BACIO SE
GOSPODAR DUNGLE U VODE STRANE LAGUNE.
OH, ZATO NE BEI?, VIKNU DEVOJKA.

SAD SMO OBOJE OSUENI
NA PROPAST!
VE SE JEDNA OD
UDOVINIH SABLJARKI
PRIBLIAVALA
PRINCEZI
LICIJI.
TARZAN NIJE UZVRATIO. SVU SVOJU ENERGIJU USMERIO JE NA OAJNIKI POKUAJ SPASAVANJA DEVOJKE.
ONDA,
JO UVEK
VRSTO
SE DREI
NJENE SABLJE,
IZVUKAO
JE NO
I UBIO
UDOVITE.
UVIDEO JE KAKO JE PREKASNO DA JE

SKLONI S PUTANJE BRZOG MONSTRUMA.
MOLOKARU JE TO BIO
SIGNAL ZA UZBUNU. NE SME DA
DOPUSTI TARZANU
DA USPE U ONOME
U EMU NIKO PRE
NJEGA NIJE...
ALI RUKA MU JE
POLETELA, ZAHVATILA SMRTONOSNI ILJAK I SKRENULA GA
OD NJEGOVE LJUDSKE METE.
APNUO JE
NETO NEKOM
OD NIIH SVETENIKA, KOJI
JE POJURIO
PREMA HRAMU
DA OBAVI TAJNI ZADATAK.
...DA POBEGNE
RIBI-DEMONU.
DELOVALO JE
TO KAO UZALUDNI POKUAJ JER
KAKO JE MOGAO
DA SE DOEPA
TRGA KOJI JE BIO
TOLIKO IZNAD
LAGUNE.
TARZAN JE POVUKAO DEVOJKU,
UJEDNO POKUAVAJUI DA POBEGNE
MORSKIM DEMONIMA.
A UDOVITA SU SE BRZO
PRIMICALA, NJIHOVE SABLJE OPASNO SU SVETLUCALE.
SLEDEA NEDELJA: U DUBINU
Tarzan, 7. jul 1940.
10 |
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:47 AM
U zvanju u kojem se veina umetnika trudi da dostavi adekvatan (ponekad tek iole
adekvatan) proizvod, Bern Hogart se istie, ako ne kao jedini, onda u malobrojnom
drutvu sebi jednakih. Tvrdoglavo uporan u odluci da se dri naela svog umetnikog
poziva, da se izdigne iznad istog zanatstva svesnim stremljenjem ka neem viem.
eleo je da nadvlada postojea ogranienja strip medija, kakva je zatekao 1937, preuzevi
Tarzana, da ih postavi na sasvim nov nivo. Oklevajui u poetku, upustio se u odvaan
eksperiment sve dok nije usavrio svoj crtaki i narativni stil.
Ni u kom sluaju to nije bilo obino tehniko dostignue. U 10. poglavlju Istorije
stripa (History of Comic Strip), koju potpisuju Pjer Kuperje, Moris Horn i drugi,
Klod Moliterni uputa se u deskriptivnu analizu Hogartove metode, baziranu na
jednoj stranici nedeljnog izdanja Tarzana:
Jedan od najupeatljivijih primera ubrzane narativne tehnike moe se nai na
nedeljnoj stranici Tarzana Berna Hogarta. Ona iskazuje autorovu preokupaciju
i dovodi do sklopa koji zaplet podreuje estetici. Posmatrajmo konkretan sluaj.
Prva scena: panoramski pogled na Tarzana u profilu, dok tri.
Druga scena: ista ravan, smanjena pozadina, ukazuju se likovi u pozadini.
vrste linije pojaavaju se, oseamo porast unutranje napetosti.
Trea scena: blii opti pogled, dramatini sadraj koji ukazuje na neodlunost
okruenog Tarzana koji trai izlaz.
etvrta scena: vertikalni pogled, u kojem se okrueni Tarzan sprema na krajnji
napor.
U jednom crteu Hogart je mogao da same celu scenu duim tekstom, ali
rastavljajui akciju i uvodei nas panoramskim pogledom (prva scena), on kreira
napetost i omoguuje itaocu da razume vezu meu protivnicima (scene 2 i 3)
Iznenadna pojava u prvom planu crnaca koji opkoljavaju Tarzana metoda je
oka koja postie snanu dramsku i kinetiku tenziju.
Ako posmatramo opti raspored slika, Hogart do 1945. koristi sistem sa etiri
kaia koji je postavio Foster. Ta godina obeleila je i roenje Hogartove sop
stvene, srcu prirasle, kreacije Dragoa. Taj strip, s likovima vie nalik silue
tama na beloj pozadini, uklanjanje ili razbijanje okvira, siluete koje stoje van
krugova, ponekad ukraene i u japanskom stilu, razliiti tipovi okvira, sve je
to bio neuspeo pokuaj da se uini odstupanje od Tarzanovih tradicionalnih
okvira. Vrativi se na Tarzana 1947, Hogart upotrebljava nov princip koji
vie odgovara dinamici njegovog stila: tri horizontalna i tri vertikalna kaia.
Preko te reetke sainjene od devet jednakih kvadrata, s lakoom se pomerao,
kombinujui ih u parovima ili trojkama ili u blokovima od po etiri kvadrata.
Tako je postigao fleksibilan i umirujui raspored koji je isticao njegov divlji
energini stil U poslednjih 46 strana Tarzana Hogart ponovno modifi
kuje raspored ograniavajui se na tri vertikalna kaia iznad dva horizontalna.
Tada je njegova crtaka virtuoznost postigla maksimalnu ekspresivnost estim
korienjem panoramskog pogleda i izuzetno dramatinih scena.
Hogartu glavna preokupacija nije bila da usavri stil usklaen sa sopstvenim talen
tom i ukusom, nego da razrei umetnike probleme stripa. Ta neprekidna potraga
za novim vidicima deli Hogarta ak i od tako talentovanih kolega kao to su Aleks
Rejmond i Hal Foster. Fosteru i Rejmondu, nakon to su ovladali svojim stilovima,
zadovoljavajue bee da ih primenjuju na reavanje postojeih problema. Opet, Hogart
je neprekidno uvodio nove probleme, na koje bi usredsredio svu svoju vetinu.
italac, dovoljno srean da poseduje ili ima pristup celoj kolekciji Hogartovog Tar
zana, primeuje kako, razvijajui se lagano, tok njegovih strana ne prati geometrij
sku progresiju, ve se upijaju jedna u drugu. Ukupan rezultat je taj koji odreuje
neophodan tok delova. Ako Hogart i ne sledi priu doslovno, to je zato to je vie
okupiran njenim duhom. Tei vizuelnom tretmanu koji bi imao mitsku veliinu (a
injenica da je Tarzan poprimio razmere mita ne moe biti zanemarena). On odba
cuje anegdotu u prilog teme, doslovnost zamenjuje simbolikom.
B E R N
H O G A R T
| 11
4/20/10 1:03:47 AM
PROPADOSMO, ZAREA SOROS. VIDEO SAM

PRUGASTU SMRT DA ULAZI U ARENU GDE JU JE
EKALO DESETAK LJUDI... I SVE IH JE POBILA!
VELIKA ZVER
SE NESIGURNO
OSVRTALA - PRVO
GORE, PREMA
PREGLASNOJ PUBLICI, A ZATIM I
OKO ARENE.
IMPULSIVNO, LURUL SE PRIDIE, IZVUE

NO IZ KORICA ZA POJASOM I
BACI GA PREMA TARZANU.
KAKO JE ORUJE PALO PRED NJEGOVE NOGE, TARZAN

JE LETIMINO POGLEDAO PREMA LOAMA, A ZATIM
GA POKUPIO.
KAD JE
TIGAR
PRIMETIO
OVEKA,
SILNI KRIK
SE RAZLIO
IZ NJEGOVIH
GRUDI.
DAJUI ZNAK PRATIOCIMA IZA NJEGA, TARZAN SE POLAKO UPUTIO PREMA PRUGASTOJ SMRTI. KAD JE VELIKA ZVER NASRNULA,
BORBENI KRIK MUJAKA MAJMUNA POMEAO SE S DIVLJIM REANJEM TIGRA.
Tarzan, 10. oktobar 1948.
12 |
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:48 AM
Komentari Pola Spensera o razvoju Hogartovog stila u lanku Hogartov gospodin

Tarzan (Hogarths Monsieur Tarzan), Evergrin (Evergreen), Kolorado, ERBDom, br.
28, novembar 1969:
Slike su ono bitno, ionako a kakve su to samo slike... Reprodukovane (u
Tarzan, gospodar dungle) s daleko lepim bojama nego to se mogu videti u
novinama, dolaze uz fascinantan dramski uinak. tavie, ini se kako je Hoga
rtovo delo dobilo na snazi tokom vremena. Primetan je napredak od Bura do
NAnni i preko drugih sekvenci do kreenda u Tarzanu i avanturistima, u
kojima je banalnost teksta vie nego kompenzovana silovitom dramatinou
slika
On (Hogart) takoe zna kako centralna figura njegovih crtea ne moe da egzistira u
vakuumu. Svi elementi u prednjem delu, kao i u poslednjim delovima svakog kadra
ine jedinstvenu, ekspresivnu celinu. U kombinaciji s opsesivno-preciznom vetinom,
to donosi kadar za kadrom, koje bi mogli okaiti na zid, ako ne kao umetnika dela
a ono makar kao dosledne, reite ak i dopadljive uzorke izuzetno veto nainjenih
grafika.
Puno nam toga otkriva i pretraivanje velikog broja kritikih tekstova posveenih
Hogartovom radu jer te kritike otkrivaju kako se nivo po nivo znaenja moe iitati
iz Hogartovog ouvrea (rada). Da se neto tako kompleksno moe pronai u obinom
crtau jasno svedoi o stripu kao umetnosti, ali i o Hogarthovoj umetnikoj vetini.
Francuski autor i novinar Fransis Lakasin u svom eseju Hogart izmeu divljenja i
ludila, Pariz, Gif-Vif (Giff-Wiff), br. 13, 1. kvartal 1965, napisao je:
Hogartov svet neprekidno drmaju zastraujue oluje, koje lome uglove i
deformiu perspektivu onog trena im se pojavi brutalni, hladni vetar. Pod
udarom nepogode iva bia su van sebe, vegetacija se savija, drvee povija svoje
grane u nadi da e pobei besu oluje, u ijem samom srcu je Tarzanovo telo. To
je telo koje umetnik nastoji prikazati u svim pozama, moguim i nemoguim,
naputajui ustaljeni realizam
Samo film, koji se i sam bazira na pokretu, moe da oivi predstave prostora
i dubine Tako e Hogart obilno koristiti njegovu tehniku i izraz slagati
kadrove po zakonitostima filmske tehnike svoje vizuelno polje i orijentaciju
prilagoavati krupnom planu, paralelnoj montai, donjem rakursu, gornjem
rakursu, pomeranju okna i rasporedu odreenih likova i objekata, kreirajui
tako razliitu dubinu svoje perspektive.
Nasuprot sveobuhvatnoj Fosterovoj viziji, kome je osnovno izraajno sredstvo
bila scena u svom njenom totalu, nalik kadru-sekvenci, Hogart uvodi svoju,
daleko analitiniju viziju, koja ne prikazuje niz tabli u redu, nego istu scenu
posmatranu iz razliitih uglova ovaj nain isticanja pojedinih delova zahteva
modifikovanje narativne strukture
Zapleti u radnji koriste se kako bi odgovorili zadatom cilju: dinaminom
prikazu Tarzanove anatomije. Nasru na njega protivnici ljudi ili zveri
dovoljno veti da izazovu oslobaanje njegove kinetike energije. Jasno je da
Hogart ne tei previe da razvije narativni deo koliko da istakne unutranju
dramu akcije: telesna snaga esto je samo odraz teskobe u dui. Radije nego
da priu prepriava re po re njegov izbor je bio da istakne neke od njenih
najznaajnijih elemenata. Gotovo uvek oni odgovaraju fazama akutne dramske
tenzije
Kao posledica toga, atmosfera raste do granica ludila, koje obuzima iva
bia. Priroda kao da je zapala u grozniavi trans: trava i drvee povijaju se
pod pretnjom veno prisutne oluje, dok vatra prodire samu utrobu zemlje i
apokaliptinim eksplozijama obasjava vulkanske vrhove. Mirne vode pokuavaju
da sakriju ivi pesak. Potoii koji se gube u zapenjenim jezerima sanjaju neka
kav zastraujui plimski talas Visokom zidu sueno je da pokrene sve juna
kove miie dok se ovaj vere preko njega; grana se nadvila da bi se poput maj
muna privio uz nju i zaskoio svoje protivnike; etvrtasta stena uz koju Tarzan
moe da se priljubi i neometan da posmatra horizont.
B E R N
H O G A R T
| 13
4/20/10 1:03:48 AM
ONE STENE NA IVICI IZBOINE,

PROMRMLJA TARZAN, NJIH JE LJUDSKA
RUKA TAMO POSTAVILA!
TRAGOVI
KRVI - I SLOMLJENO KOPLJE! RANSOMOVA PRIA MORA BITI ISTINITA. PITAM SE TA
LI SE DESILO S TELIMA NOSAA?, PROZBORI ON.
IZNENADNA BUKA NAVELA GA

JE DA BRZO POGLEDA UVIS
DA BI USTANOVIO KAKO
MU PROPAST
PRETI.
PUTUJUI BRZO,
TARZAN JE KONANO
PRISTIGAO U PODNOJE MASIVA ASHANGOLA
I ONOGA ZA TA JE
MISLIO DA JE PROLAZ
KOJI JE OPISAO FILIP
RANSOM.
BRZINOM
I VETINOM
MAJMUNIA
MANUA ODSKOIO JE, RUNIM I
NONIM PRSTIMA
PRIANJAJUI I
ZA NAJMANJA
ISPUPENJA NA
GOTOVO
VERTIKALNOJ STENI.
SA SVOG NESIGURNOG POLOAJA

TARZAN JE POSMATRAO DRUGU
STRANU USKOG PREVOJA.
NEKOLIKO VELIKIH, TAMNIH
OBJEKATA, GOTOVO
VAN VIDOKRUGA,
KOTRLJALO SE
VISOKOM IZBOINOM.
Tarzan, 22. maj 1949.
14 |
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:49 AM
Fosterov kist podario je Tarzanu jednostavan smisao. Hogartova nevidljiva

kamera pretvorila ga je u glumca ije je ponaanje oblikovano zahtevima scene.
Zahtevi pozorinih zakonitosti nadmauju jednostavnost realizma. Sporedni
likovi u samrtnim grevima, monarsi koji uvruju svoju tiraniju i Tarzan sa
svojim najpoznatijim gestovima teatralne su poze, istaknute i ubrzane umetni
kovom opsednutou dinamikom akcije. Poznata poza lika s rukama prislo
njenim na grudi kod Fostera je predstavljala netaknutu snagu. Ista ta poza kod
Hogarta odie prkosom. Poza ruke s uzdignutim prstom oznaava istovremeno
i gest mudraca i cara. Pomalo staromodna uzvienost u kojoj, ponekad, Fos
ter zaustavi njegovu (Tarzanovu) siluetu, nadmaena je Hogartovom ivom
grevitou, znakovima nestrpljivosti, iznenaenjima, naglo zaustavljenim
pokretima lika.
Junak je izmenio svoje ponaanje ba kao i svoje drutvo. Tarzan vie nije
junak zore to rudi, junak koji, kliznuvi niz lijanu, naputa svoju, od prirode
stvorenu, palatu kako bi, u svetu ljudi, susreo dobroudne vladare na ugroenim
prestolima, nene princeze, lakoumne istraivae, farmere koji se die nego
vanim bradama i hrabre, preduzimljive ene. Evoluirao je u nepopustljivog
borca za pravdu ije gipko telo ignorie i odmor i, jo i vie, vertikalne pozicije.
titei slabe i bespomone, dunglom juri nizom skokova, pozicije koje variraju
od horizontalnih do dijagonalnih. Kada se vine s vrha drveta, to je neumoljiv
vrtoglav pad Pravo na lude naunike, bogate trgovce, zveri, robove, vrhovne
svetenike nakiene slonovom kosti ili pohotne i nadmene kraljice. Minulo je
vreme kad je Tarzan uivao okupan suncem, avrljao sa svojim majmunima
ili bezbrino osedlavao konja. Ako i zastane za trenutak, samo je unuo tela
kao u vor vezanog, spreman na skok. Kad sebi i dopusti mrvicu odmora, to je
nalik sportistima koji izmeu dve runde ne oputaju svoje miie, ve ih pripre
maju za napore koji e tek uslediti. A kad, ponekad, umetnik, obuzda junakove
porive zaustavljajui ga u uzvienoj pozi, ne moe a da se ne oseti, ba kao pod
mramornim okvirom Mojsija Mikelanelovog, daak loe prikrivenog ara, s
trakom nestrpljivosti.
Godinama potom, u svetlu novih spoznaja, Lakasin iznova vrednuje vrstu i znaaj
Hogartovog dela u poglavlju 11 njegove tada objavljene knjige Tarzan ili moni vitez
(Tarzan or The Intense Knight), Pariz, Union Gnrale dEditions, 1971:
Kad se 1937. naao u prilici da Tarzanu podari trajne kvalitete koji se
samo potvruju i nakon dvadeset godina njegovo (Hogartovo) poznavanje
Berouzovih romana proizilazilo je iz adolescentskog itanja istih. Meutim,
to se znanje nije protezalo na vie od sedam naslova. Pominjao je posebno
sledee: Tarzan medju majmunima (Tarzan of the Apes), Tarzan i ljudi mravi
(Tarzan and the Ant-Men), Tarzan u sreditu Zemlje (Tarzan at the Earths
Core), Tarzan neukrotivi (Tarzan the Untamed), Tarzan strani (Tarzan
the Terrible). Ipak, Berouzov svet tek je jednim delom Hogartov, i to tek onaj
koji se nadmee s ostalim podrujem Hogartovog interesa. Hogart je fasciniran
istonjakom umetnou, silovitou Gojinih dela, patnjom koja proistie
iz Grunevaldovih radova, vitalnou Rubensovih dela, filmskom narativnom
tehnikom, klasicizmom grkih skulptura, idejama nemakog impresionizma.
Hogart se zanima i za arhitekturu a poseduje iroko znanje o antropologiji
Uz Miltona Kanifa, Aleksa Rejmonda, Hala Fostera i estera Gulda, Hogart je
jedan od majstora modernog stripa. I ostao je majstor, mada se povukao pede
setih godina dvadesetog veka. Meu pomenutima, jedino je njegov uticaj ostao
trajan, i to u itavom nizu razliitih zemalja. Mnogi crtai avanturistikog
stripa, posebno oni koji su crtali Tarzana, nose Hogartova obeleja.
Hogart zadivljuje jer je jedan od retkih strip umetnika koji se bavio
promiljanjima o stripu, njegovoj tehnici, umetnosti, njegovom zadatku, sudbini.
Pjer Kuperje zakljuio je dui lanak na temu amerikog stripa naslovljen Ameriki
stripovi (Les Bandes Dessines amricaines), u Zemlja slika (Terre dImages), Pariz,
11. mart 1966:
Knjige Berna Hogarta njegov traktat o dinaminoj anatomiji posebno nje
gove grafike i slike sve svedoi o tome kako strip ne mora nuno da bude
B E R N
H O G A R T
| 15
4/20/10 1:03:49 AM
NAKON BITKE S FANATINIM DAGOMBAMA TARZAN JE UMAKAO

SKOIVI U JEZERO. ALI AKA, KOJI JE ZAOSTAO IZA, UGLEDAO
JE TARZANA KAKO IZLAZI IZ VODE.
LOV JE ISTOG TRENA NASTAVLJEN. ISPUTAJUI DIVLJE KRIKE, DAGOMBE SU SE

RAZMILILE PLAOM. SMRKNUT, TARZAN SE BRZO SPUTAO NIZ IZBOINU.
KREUI SE PREMA PLAI, VIDEO JE KAKO AKA I NJEGOVI

RATNICI ELE DA MU PRESEKU PUT.
UZ TRIJUMFALNE POVIKE DAGOMBE SU

SE PRIMICALE IZ DVA PRAVCA. ON, KOJI JE
PREKRIO NAJSTROI TABU ZMIJSKOG
BOGA, NAAO SE U ZAMCI.
TARZAN JE ZAOKRENUO KAKO BI

IZBEGAO ZAMKU. ALI ONDA SE SA
SUPROTNE STRANE PRIMAKLA
JO JEDNA GRUPA.
Tarzan, 9. april 1950.
16 |
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:49 AM
utoite neukih, a vrednih trebera. Moe biti umetnost, koju je autor temeljno
osmislio. Upravo ta injenica iritira tradicionalne neprijatelje stripa, ali i neke
koji ive od njega a nisu u stanju sami da dosegnu takvu visinu.
Ako se Hogartova pozicija na polju stripa ini neprikosnovenom, ta je s njegovim

mestom u rafiniranijoj atmosferi onoga to uobiajeno pokrivamo terminom lepa
umetnost? I ponovo su se evropski kritiari pokazali otvorenijim od svojih amerikih
kolega. Evropljani su naslutili sve znake originalnog umetnika u Hogartu, bez obzira
na to to su poznavali tek mali deo Hogartovog obimnog ouvrea. Kada su Hogartova
dela bila izlagana u Evropi, kritike su mu gotovo jednoglasno bile naklonjene.
Evo tek nekih od prikaza. Za poetak citirao bih pasus Pjera Mazarsa u Le Figaru
literer (Le Figaro Littraire), Pariz, 10. mart 1966. Mazars belei:
udan i fascinantan fenomen odvija se u galeriji Francuskog udruenja za foto
grafiju, ulica Montalember: izlau se stripovi. Te stripove napravio je majstor
ove umetnosti Bern Hogart. Ima pedeset i pet godina, jedan je od utemeljivaa
kole za vizuelnu umetnost u Njujorku kole koja poduava stotine studenata
autor je i dva traktata o anatomiji i njenoj primeni u slikarstvu.
Hogartov rad obeleen je njegovim obrazovanjem: talasi su mu nalik onima
orijentalnih umetnika; njegovi likovi odaju divljenje Mikelanelu; raspored
njegovih scena odgovara rasporedu klasinih dela poput Scipionove
umerenosti. Zaista se lako da primetiti korienje zlatne sredine u njegovim
crteima. Uz Hogarta stripovi su postali poslednje utoite klasicizma, na alost
svim ljubiteljima pop-arta koji toliko vole stripove.
Erik Legeb pie u Le Parisjen libere (Le Parisien Libr), Pariz, 22. februara, 1966:
Hogart je najpoznatiji, i to s punim pravom, kao crta Tarzanovih pustolovina.
Od 1937. do 1950. potpisao je nekih 606 stranica s tom temom, od kojih je samo
350 objavljeno u Francuskoj. Najzanimljiviji aspekat ove impresivne izlobe
koju mu je posvetio Soserlid, uz podrku Amerikog kulturnog centra u
Parizu, jeste otkrivanje nekih nepoznatih aspekata Tarzanovog mita pod Hogar
tovim perom.
Studija Tarzanovog karaktera i njegov razvoj olakana je injenicom da su neke
slike uveane, a brojni su i paneli na kojima su izloene razliite verzije nekih
crtea. Dokumentacija, koja prati izlobu, objanjava uticaj Mikelanela, Bres
dina i japanskih litografija na Hogartov stil crtanja. Te uticaje je i sam Hogart
priznao.
Hogart ipak nije samo kreativna snaga iza Tarzana nego i suosniva kole vizu
elnih umetnosti u Njujorku i autor dva traktata o ljudskoj anatomiji. Neki od
originalnih crtea za ove traktate upravo su izloeni u Galeriji Montalember.
Ova izloba je temeljna i obimna, te ukljuuje ak i neka Hogartova platna. Ta
platna ga razotkrivaju kao slikara fantastinih motiva, i to u svetu istovremeno
i klasinom i matovitom.
Mark Albert-Levin u Les letr Fransez Les Lettres Franaises, Pariz, 24. februara
1966, pominje izlobu u galerijama Francuskog udruenja za fotografiju, odranu u
saradnji s Amerikim kulturnim centrom:
Hogart unosi u Tarzana itav svoj umetniki pogled na svet: njegovo esto is
ticano oduevljenje Mikelanelom i velikim baroknim slikarima, sklonost prema
nemakom ekspresionizmu, strast prema orijentalnoj umetnosti Njegovi
fotografski uveani (na izlobi) crtei, kadriranje koje mnogo duguje fotografiji,
odaju nedostino akademsko umee i atmosferu koja na trenutke asocira na
Gistava Moroa ili na radove nadrealista. Izloba baca svetlo na zakonitosti
medija (strip), koje utiu na udesnu snagu istih i njihov trajan odraz na deje
uspomene. Neuporedivo su superiorniji onomatopejskim natpisima na delima
Amerikanca Lihtentajna, koji, udnim hirom sudbine, u istom neutralnom i
hladnom stilu trenutno reprodukuje apstraktne forme.
Vredi zabeleiti da Bern Hogart, koji je suosniva kole vizuelnih umetnosti u
Njujorku, predaje crtanje i anatomiju po programu koji sadri i film, fotografiju
B E R N
H O G A R T
| 17
4/20/10 1:03:49 AM
i strip umetnost. Pop art smatra sumnjivim poslom, dok obazrivo prati razvoj
OP arta (optike umetnosti).
ak Miel pie u Le mondeu (Le Monde), Pariz, 11. mart 1966:

Kola su upregnuta: strip umetnost plovi u brazdi narativnog realizma, koji je
modni hit u svetu umetnosti danas. Od kako su pop artovci poeli da reprodu
kuju sadraj stripova kao deli onoga to se popularno realnou naziva, zato
bi pravi stripovi ostali nedostojni osvrta? Bern Hogart, u iju ast je ova izloba
organizovana, zapoeo je kao strip umetnik; kolekcionari danas kupuju njegova
dela. ini se kako je trenutna realnost proistekla iz dojueranjeg akademizma.
Ali Hogart kao crta zasluuje daleko vie, a njegovo delo odaje brojne estetske
uzore.
Film je uticao i na tehniku kojom stavlja slike u kadar i redosled kojim ilus
truje pripovest. Ipak, u samom srcu Hogartovog stila nalazi se kombinacija
tekstslika Tarzan, centralni lik Berna Hogarta, smeten je unutar sveta koji
se neprekidno menja. Imamo donji i gornji rakurs, krupni plan, panoramski
snimak. Slika je modifikovana kako bi poduprla priu, ali njen ritam sve vie
dobija na dinamici. Da se nae lien tog nabijenog i ekspresivnog pokreta,
itav strip bi se raspao. To je podruje u kome boravi Hogartova umetnost.
Pokreti Tarzanovog atletskog tela, prikazanog u anatomski definisanim panelima,
otkrivaju pokret svakog miia. Pokreti lika preuzeti su od Mikelanela i Leo
narda da Vinija. I zaista, u delima ovih velikih stvaralaca kao i u onima Rem
branta, Goje, Brojgela Hogart pronalazi modele, a ne u stvarnom ivotu. Ipak,
celokupno izvoenje jasno ukazuje i na druge uticaje ekspresionizam, barok,
dinamizam i nadrealizam.
Celokupna akcija uma, objekti, ivotinje, muskulatura nacrtana je vrstom
linijom da bi se dobilo na snazi sveukupnog emocionalnog uinka stripa. Tarzan
je meavina vene trilogije amerikog filma: uzbuenja, seksa i krvi.
erald Gasiot-Talabot u Analima (Les Annales), Pariz, april, 1966, belei:

Detaljna studija vrlo vetih rasporeda i matovite slobode koje ukraavaju
Hogartov rad, jasno ukazuje da njegove stranice stripa, koje ne skrivaju uticaj
baroknih slikara, imaju koncept neverovatne snage. U nebrojenim situacijama
u kojima postavlja svog junaka, Hogart nikad ne pribegava ponavljanju. Avan
ture oveka-majmuna ispunjavaju oseanjem divljenja, to je jo i izraenije na
fotografski uveanim slikama (s ove izlobe).
Originalna
naslovna strana
iz 1946. kako je
Hogart se danas nalazi na elu vrlo znaajne umetnike kole iz Njujorka, a

specijalizovao se za podruja anatomije. Ova ljubav se moe razumeti kada
se posmatraju anatomske forme njegovog junaka koji se nalazi u samom cen
tru autorovog trodimenzionalnog rasporeda. Potreba je naterala umetnika na
vrlo klasinu koncepciju, koju od istog akademizma spasava dinamika snaga
pokreta, neka snaga koja se provlai kroz akciju. Hogart se preputa vizuelnom
delirijumu dok oslikava rene dubine prepune divljih zveri ili grandiozne obrise
nepostojeeg grada. Uz brzinu, koja nuno pritiska njegov rad, on nema vreme
na da se prepustiti samozadovoljstvu koje prati akademsku umetnost.
reprintovana u
Dragou (Pariz,
Edition Serg,
1971)
Iako je tekst sam po sebi podloan odreenim standardima i konvencijama strip

forme, crte doputa nesluenu slobodu, to Hogartov ivi um ne okleva da isko
risti do krajnjih granica.
Ovi, ali i drugi tekstovi, objavljeni u Evropi i Latinskoj Americi, uzdigli su Berna
Hogarta na pijedestal cenjenog umetnika u inostranstvu. Ameriki umetniki krugovi
su sporije prihvatali strip kao umetnost, a posebno Hogartovu umetnost. Pa ipak,
neki kritiari i akademici postali su svesni novih trendova: Hogart je bio jedan od
umetnika predstavljenih na izlobi stripa Univerziteta u Merilendu 1971: u katalogu
s te izlobe Hogartov rad predstavljen je ovako:
Hogart naputa strip 1950. da bi osnovao kolu vizuelne umetnosti u Njujorku.
Uticaj njegovog rada na realistian strip, koji je usledio potom, bio je znaajan,
ali domet avantura koje je kreirao, ba kao i tehniko savrenstvo kojim ih je
18 |
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:50 AM
doarao ostali su nenadmaeni; njegovi sledbenici nikad i nisu u potpunosti

ovladali dramskim uzbuenjem koje izvire iz njegovog Tarzana.
U izdanju Nacija (The Nation), 30. avgusta 1971, niko drugi do umetniki kritiar
Lorens Alovej iznosi:
Individualizacija strip umetnika mora da sadri i referencu na Berna Hogarta,
koji je, kad je preuzeo strip o Tarzanu, uneo u njega i sofisticirani manirizam
(Tarzan kao postmikelanelovski mukarac), ali i daak japanske umetnosti
dvodimenzionalnim prikazom flore u dungli.
Na kraju, izloba 75 godina stripa postavljena u njujorkom centru za kulturu odala

je puno priznanje Hogartu, ba kao to je i zasluio, mada je suvie dugo morao da
eka na to.
Danas se nadaleko potuje Bern Hogart kao najvei ivi umetnik stripa. To je vrlo
lako uoiti, kroz poplavu kritikih osvrta i reportaa koje se javljaju nakon svake
izlobe u kojoj je on uzeo uee, a njegova pojavljivanja su bila redovna na brojnim
skupovima strip umetnika i kritiara irom sveta. Hogartova slava buknula je naglo,
kako su amateri i profesionalci poeli da otkrivaju iroki dijapazon njegovih radova.
Ipak, njegov uroeni smisao za humor i njegova skromnost spreili su ga da na sebe
preuzme ulogu zvezde. Zvezda je ipak postao, i kao takav uvek je dobar materijal za
lanak ili intervju. Dalje, bilo kakva rasprava o stripovima bez znaajnog pominjanja
Hogartovog dela ne moe biti potpuna.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama, gde stripovi nisu smatrani ozbiljnom umetnikom
formom dui period, oboavanje s kojim se doivljava Hogart ponekad zaprepauje.
Kao to je bilo oekivano, Hogartovo umee najpre je i prepoznato u Francuskoj,
gde je i najglasnije isticano. Ipak, oduevljenje Francuza Hogartom s ne manjim en
tuzijazmom (i naunim pristupom) dele i Latinoamerikanci. Recimo, kao ilustraciju
navedenog, evo ta je u argentinskom nedeljniku Primera plana napisano o Hogartu
u poduem lanku datiranom 15. oktobara 1968:
Samo Sjedinjene Amerike Drave mogu sebi da dopuste luksuz stvarajui takvu
vrstu plejboja umetnosti, potovanu meavinu Volta Diznija i oksfordskog gos
podina, uz primesu sportske nonalantnosti velikog Doa Dimaija Hogart je
antropocentrini humanista kome je ovek merilo svega. I on je svestan toga
B E R N
H O G A R T
| 19
4/20/10 1:03:51 AM
20 |
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:53 AM
budui da govori o renesansi sa slabo prikrivenom nostalgijom: U toj epohi

umetnik je bio fontana svega ostalog. Nasuprot tome, danas su nas naunici, bez
ikakve sumnje, unitili.
Jo jedan prosveeni argentinski nedeljnik Hente, u lanku Viktora Sueiroa, opre

delio se za prikaz Hogartove vieslojne originalnosti, iz poneto drugaije vizure. U
lanku naslovljenom Tarzanov tata, Buenos Ajres, Hente (Gente), 16. oktobra
1968, Sueiro pie:
Crta Tarzana, ovek koji je svojom olovkom slikao miiavu figuru atlete iz
dungle, nalazi se u Buenos Ajresu na Bijenalu stripa koje se odrava u Insti
tutu Torkvata di Telja.
Malo je punaak, pedeset i est godina star, pria gotovo bez prekida, odaziva se
na ime Bern Hogart i ne pui, navika koju je pokupio od junaka kojeg je crtao
trinaest godina (1937. -1950.)
(sueiro) ta ste itali kao dete?
(hogart) itao sam puno knjiga Deka Londona, Fenimora Kupera, Roberta
Luisa Stivensona, arlsa Dikensa u to doba uopte nisam itao
stripove. Koju godinu kasnije pojavile su se prie i novele ukraene
viktorijanskim crteima. To me je oduevilo. Zapamtio sam dobro i
Alisu u Zemlji uda. Nju je ilustrovao Teniel.
(sueiro)
ta je s prvim stripom koji ste proitali u ivotu?
(hogart) Prvi je bio Vilenjaci (The Brownies) pria je obilovala akcijom,

a ukljuivala je dobre i loe gnome, zaarane dvorce. Kasnije je taj
strip inspirisao Malce (The Teenie Weenies) Zapravo, teko mi
je rei da li je dobro ili loe priseati se toga. Javlja mi se oseaj
oduevljenja, ali u isto vreme osetim se pomalo starim.
(sueiro)
Ali ne toliko kao kad se prisetite kako ste zapoeli rad na Tarzanu?
(hogart) Ne bih znao to da vam kaem. Vratimo se ipak Tarzanu Govo

rio sam vam da uspeh Tarzana neizmerno duguje periodu kad je
prvi put nacrtan. To je bilo nedugo nakon poetka velike ekonomske
krize: velike korporacije su propadale i to svugde. Ne zaboravite da
je Tarzan ovek ije je prvobitno okruenje dungla: to i nije sa
svim razliito od okruenja u kojem su se nali ljudi koji su iveli u
Americi 1934. godine. Tarzan se naao i opet ba kao i Amerikanci
bez oruja da odagna opasnosti. Imao je samo mali no Na taj
nain je, bez oruja, go, izgubljen usred dungle s enjom da sop
stvenom vetinom postigne uspeh, bio nalik obinom oveku s ulice.
Ljudi su se mogli poistovetiti s njim, u najveem broju sluajeva i ne
bivajui svesni ta on simbolizuje. Tarzan je postigao ogroman uspeh.
(sueiro)
Da li su svi stripovi odraz stvarnog stanja svog doba?
(hogart) Ne uvek, ali to je bio sluaj s Tarzanom i Supermenom. Super

men je drugi dobar primer. Strip Supermen startovao je 1939.
godine, u vremenu koje je svedoilo uspehu Hitlerovih ideja u
Nemakoj. Hitler se stilski postavljao upravo kao supermen Vero
vatno je na strip uticao i Nie sa svojim, bitno drugaijim, koncep
tom natoveka.
(sueiro)
Studija
viestrukog
pokreta iz
Dynamic Figure
Drawing (WatsonGuptill Publica
tions, 1970)
Znai li to da italac u strip junacima vidi svoje, najee podsvesne, elje?
(hogart) Upravo tako. To objanjava i uspeh filmova o Dejms Bondu. Bond

je ovek koji ima sve ono to najire mase eznu da poseduju: ene,
uzbudljiv ivot, novac, mone automobile, putovanja, dobro zdravlje,
inteligenciju i, kao da to nije dovoljno, dozvolu da likvidira koga
poeli
(sueiro)
Ne mislite li da je mnogo onih koje bi bilo sramota da priznaju kako itaju

stripove?
(hogart) Pretpostavljam da d. I to najee moju generaciju. Mlae ljude

nije sramota da priznaju kako uivaju u stripovima i strip albumima.
Jedan moj drag prijatelj od dvadeset i sedam godina stripove prati od
detinjstva. Postali smo prijatelji jer je poeleo da upozna oveka koji
crta njegovog omiljenog junaka, pa mi je jednog dana doao u posetu.
Ipak, on je danas profesor opte filozofije i grkog na bostonskom
fakultetu. Mnogo je ljudi slinih njemu.
B E R N
H O G A R T
| 21
4/20/10 1:03:53 AM
Moja generacija je na stripove gledala s prezirom jer su u velikom delu reflektovali

socijalne uslove njihovog vremena. To je posebno smetalo srednjem sloju. Autkolt je,
na primer, nacrtao strip s radnjom smetenom u sirotinjsku etvrt. Za srednju klasu
to je bilo apsolutno bezvredno Crne bobice (Black Berries) nikada nije prihvaen
jer se bavio priama o crncima Mut i Def (Mutt and Jeff) je bio otro kritikovan
jer se tvrdilo kako uzdie na pijedestal neodgovorni ivot kladioniarskih propalica.
To jasno prikazuje zato bi ljude koji su voleli stripove oblilo crvenilo ako bi bili
uhvaeni u itanju istih Za sofisticirane ljude tog vremena to je automatski bila
putna karta za niu klasu
U lanku naslovljenom Tiina: Hogart govori iz brazilskog dnevnika O estado do
Sao Paulo (O Estado de So Paulo) od 25. novembra 1970, Hose Moneres govori o
predavanju koje je odrao Bern Hogart:
Auditorijum Muzeja umetnosti zanemeo je u trenutku kada je Enrike Lipsik
upitao eli li neko da postavi bilo kakvo pitanje Hogartu u vezi s predavanjem.
Hogart se nasmeio i ustao iza govornice. A tada je odjeknuo gromoglasan
aplauz.
Publika je pokazala da ceni vrhunsko predavanje koje im je otkrilo i jednog
drugog Hogarta. Tvorac verovatno najboljih strana Tarzana pokazao je da je
daleko vie od izuzetnog crtaa.
Minotaur, 1968,
24x18, crni tu
Danas je Hogart ovek naeg vremena, duboko svestan svih implikacija

odabranog medija Hogart stripove definie kao kompleksno sredstvo
za transformaciju ideja u umetnost. Ide i dalje, uporeujui stripove s
filmom, tvrdei da je umetniko delo vie od pukog prikaza stvarnosti;
ono sadri dodatno simboliko znaenje Oni (stripovi) simboliki prika
zuju stanje svesti napetost, pritisak, apatiju, iskrenost Lako se itaju, bez
muke, ba kao to nije potreban neki napor da bi se zapazila i najmanja
promena u izrazima likova.
na belom papiru
Puno je jo lanaka, napisanih u istom tonu s neskrivenim

oboavanjem, koji su osvanuli u paniji, Holandiji, pa i u
Nemakoj i Engleskoj, u dve u to vreme, moda i najnazadnije zem
lje kad je re o stripu.
Hogartova slava u inostranstvu ne trai dalja pojanjenja, ali ta je sa Sjedinjenim

Dravama? Tek se na stranicama malih magazina koje izdaju amateri, fanzinima
ih zovu, poelo polako isticati Hogartovo umee u ovoj zemlji. Evo vrednovanja
Hogarta kao umetnika, koje potpisuje Hari E. Hablic, jedan od onih fanova
u Hirouz ilustrejted (Heroes Illustrated), br. 2, iz prolea 1961:
Ipak, nema te kritike koja moe da negira Hogartovo vie nego
oigledno umee na polju strip umetnosti. itaocima nedeljnih
stranica pruio je snanog, mranog, neumoljivog poluboga,
supermena iz dungle, odlino osmiljenog
da izazove ok i zarobi panju
itaoca ve otupelog na
mnotvo tampanih
slika.
22 |
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:54 AM
Moda je znaajno napomenuti da je Hogartov Tarzan vrhunac doiveo u

etrdesetim godinama prolog veka, periodu u kome je Amerika bila ukljuena
u sumornu, ubi ili budi ubijen, bitku za opstanak. Naivnost dvadesetih, koje su
prihvatile Tarzana Reksa Meksona i beda tridesetih u kojima je vladao Fosterov
Tarzan ustupile su mesto ratu koji je, ini se, zahtevao spartanskog, ozbiljnog
borca za pravdu. Nedeljna stranica bila je sedmini stimulans, simbol opi
pljivih opasnosti u ivotu, ali i optimistina potvrda da mogu biti nadvladane
hrabrou i suprotstavljanjem. Hogartov Tarzan bio je neposredan i izazovan
ba kao udarni naslov u novinama moete da ga ne odobravate, ali pokuajte
da ga ignoriete nemogue.
Vredi zapaziti da nijedan naredni crta Tarzana, osim Desija Mara (koji je
oigledni sledbenik stila Miltona Kanifa), nije uspeo da se odupre vizuelnom uti
caju Hogartovog stila. Don Selardo Rubimor i Bob Labers, koji su u odreenim
fazama preuzimali rad na njemu, bili su zaista optereeni Hogartovim uticajem
i nisu uspeli da iskau line koncepte. ak se i danas tragovi Hogarta naziru u
konceptu Rasa Meninga. to neizostavno znai da, dok je stripova o Tarzanu,
uvek e se nailaziti i na trag besmrtnog Hogarta na slici.
Hablic i jo poneki predstavljali su tek glasove vapaja u pustinji. U svetu priznat

kao majstor, Bern Hogart je u to doba bio tek nepriznati umetnik u roenoj zemlji.
Distancirajui se od razliitih klika, preferirajui estitost nad cenkanjem, koje
nije bilo strano mnogim njegovim kolegama, odbijajui da se pokori komercijal
nim interesima, Hogart nikad nije bio popularan u crtakim krugovima. Takvim
udruenjima, obuzetim prodajom proizvoda pod obmanjujuim sloganima ovek
kao Hogart sa svojim insistiranjem da se stripovi procenjuju prema umetnikim
standardima, a crtai prema dostignuima bio je trn u oku. Trudili su se da ga
uutkaju ili iskljue. ak su mu i neki bivi njegovi studenti, kasniji crtai, zavideli
na njegovim dostignuima. Najvie im je smetalo to su se nali lieni i pomisli
da bi kad-tad mogli da dostignu svog uitelja. Stoga i ne udi da se u knjizi poput
Strip umetnost u Americi (Comic Art in Amerika) Stivena Bejkera (u izdanju Vea
za novinski strip) jedva moe pronai neka referenca o Hogartu, bolje je istaknuti
vrline netalentovanih, ali pouzdanih nadniara u struci.
Kad je kulturni talas iz Evrope i Latinske Amerike zapljusnuo nae obale, Hogart je
ponovo poeo da se otkriva. Kao to je ranije navedeno, njujorki Centar za kulturu
izdvojio ga je uz Vinsora Mekeja i Dorda Harimana zbog njegovog izvrsnog
koncepta i izvoenja. Istakao sam da je Hogartov rad bio bitan deo izlobe stripa
na Univerzitetu u Merilendu 1972. godine. Ilustracije iz ove knjige, same po sebi,
svedoe o Hogartovoj nezamenljivosti i, jo i vie, neuporedivosti.
Hogart nikad ranije nije oslikavao neki od originalnih romana Edgara Rajsa Berouza,
osim nekoliko meseci 1947, kada je u olovci radio na dnevnom Tarzan stripu, adap
taciji Tarzana u sreditu Zemlje. Budui da je ova knjiga obrada prvog i najpoznatijeg
Berouzovog romana o Tarzanu, zanimljivo je zapitati se kako je Hogart osmislio Tar
zana i kako se njegova karakterizacija nosi s onom Berouza, ali i onom prvog oveka
koji je radio Tarzana u stripu, Harolda Fostera. Frensis Lakasin pokuava da pronae
odgovor u Hogart izmeu divljenja i ludila, Giff-Wiff, br. 13, prvi kvartal 1965:
Na razliite naine dva najslavnija ilustratora Tarzana uspela su da uokvire svog
junaka unutar duge tradicije udesnog na koju nailazimo jo od Biblije i Homera
do Fantomasa i prvih manifestacija nadrealizma. Foster je prvi utemeljio svoje
podruje. Delovao je unutar okvira dnevne realnosti uspeno je prekrivi
udesno lakim bojama. Foster je doneo lik koji je bio inspirisan epskim idea
lima vitetva, ratnicima-trubadurima, skrivenim ljubavima meu plemstvom,
predodredivi mu romantinu sudbinu. Smestivi Tarzana u samo srce takve
stvarnosti, zatvorio ga je unutar okvira sopstvene legende.
Nasuprot tome, sama sr Hogartovog ouvrea jeste fascinacija koja proizlazi
iz ivog tela, u ovom sluaju Tarzanovog. Ba zato to je Hogart eleo da vidi
Tarzana kako se kree i ivi na nain izvan onoga to realnost doputa, bio je
prisiljen da kreira imaginarni svet oko njega koji vremenom postaje s namerom
fantastian. Ta fantastina crta, meutim, ne duguje gotovo nita natprirodnom,
ve proizlazi iz transformacije realnosti, ali i iz snanog oslikavanja oseaja i
B E R N
H O G A R T
| 23
4/20/10 1:03:55 AM
stavova. U tom svetu, kojim dominira jasna nadrealnost, Tarzan postaje tipino
realan junak, pognut pod teretom sopstvenom, ljudske, prirode.
Hari Hablic jo je i odluniji u svojoj oceni Tarzana kao mitske figure:

Bern Hogart, crta i nekadanji autor nedeljnih stranica stripa o Tarzanu,
bio je priznati majstor anra. Stvorio je najsnaniju figuru koja se borila od
stranice do stranice stripa.
Poeo je kao naslednik Hala Fostera. Ali nije ga zadovoljavalo da samo imitira
dekana svih strip crtaa. Njegove slike i crtei spajaju se u stilizovani strip, koji
je bio, ali i ostao jedinstven. Hogart je bio svestan kako pustolovni strip mora
da istakne akciju i dramatiku iznad sveg ostalog. Nije mu, meutim, promaklo
ni da se strip strane brzo itaju i jo bre zaboravljaju. Sama priroda stripa
ne doputa temeljno praenje suptilnih detalja. Hogartov Tarzan rezultat je
mirenja s injenicom da je crte u prvom redu upravo to to jeste, a ne tek
slika. Obilje preciznih, realistinih detalja samo bi omelo direktnu komunikaciju
s itaocem. Znao je da je Tarzan junak iz snova; ne obian ovek smeten u
romantinu prolost poput Vala iz Tule. Nacrtati Tarzana kao obinog oveka
nije dolazilo u obzir; oblikovati ga kao poluboga, mranog, izuzetnog Herkula
koji odluno koraa kroz uvreene predstave o mitskoj afrikoj dungli to
je tkanje od kojih su sainjene legende to ih je Hogart promuurno uvideo, a
imao je dovoljno vetine i hrabrosti da otelotvori svoja uverenja.
Da ne ostane samo na tome, Hogart je svoj jedinstveni talenat rasprostro i
na podruje crtanja ljudske anatomije do crtanja ivotinja. Umanjuje vanost,
ponekad i potpuno odbacuje, njihovog gustog krzna kako bi jae istakao miinu
strukturu i pokret. Time ivotinje prestaju da budu bia instinkta i postaju
gotovo ljudska bia u svojoj prostoj enji za ubijanjem. Ako na Tarzana gleda
mo kao na otelotvorenje ovekovog sna o visini i neodoljivoj lepoti nekog grkog
boga, uz snagu Herkulovu, onda se ivotinjsko carstvo pretvara u njegovu zlu
inkarnaciju.
Vie od bilo kog drugog umetnika vie ak i od mnogih filmaa Hogart je postavio
svog Tarzana kao vizuelno otelotvorenje Gospodara dungle. Nema sumnje kako su
mnogi ljudi iskreno uvereni da je Hogart ujedno i tvorac slavnog junaka. U Evropi i
Junoj Americi nadaleko su ga slavili kao Tarzanovog oca. U stvari, to se deavalo
toliko esto da je pariski nedeljnik Le nuvo kandid (Le Nouveau Candide) od 26.
decembra 1967. smatrao kako je potrebno da objavi ispravku:
Meutim, Amerikanac Bern Hogart, koji je svojevremeno proveo nekoliko dana
u Parizu, nije, kako ga, pomalo neodgovorno, tituliraju Tarzanov tvorac. Pravi
izumitelj atlete iz dungle i nadalje je pisac Edgar Rajs Berouz, koji ga je 1914.
nainio junakom jedne od svojih knjiga
Hogartova tajna lei u injenici da je njegov Tarzan vie zajednika kreacija nego
interpretacija. U ovom svetlu se Bern Hogart izdie iznad Harolda Fostera, oveka s
kojim ga njegovi osporavatelji nikad ne prestaju uporeivati.
Hogart je uloio puno truda kako bi objasnio sopstvenu koncepciju lika i znaaj tog
junaka za njega lino u Kako sam zamislio Tarzana, odeljku iz Tarzan, gospodar
dungle, Azur, Pariz, 1967:
Za poetak, dopustite mi da utvrdim kako osoba koju nazivamo Tarzan uopte
i nije osoba. U pravom smislu on je antiteza svih likova u knjievnosti i
romantinoj prozi koje su nazivali individualcima on nije ovek, on je
pojam oveka.
Kao sredinja figura stripa koji je slavan u celom svetu, Tarzan je, naravno,
junak. Sad, pojam junak u opteprihvaenom idiomatskom smislu moe jedno
stavnim pridruivanjem biti pridodan brojnim strip likovima od Popaja do
Duka Dugouka, Malog Abnera
Ovi, kao i mnogi drugi likovi, slobodno se svode pod naziv junaci; ali, kako
koristimo taj naziv poprilino proizvoljno dodeljujui ga raznim bednicima,
nesposobnjakoviima, klovnovima, koji su nespretnjakovii i eprtlje znai
24 |
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:55 AM
likovi sauea i prezira vredni malo se dotiemo apsurda. Uzdiemo

izoptenike i bitange i izjednaavamo ih s herojem ovim inverznim procesom
sluajno smo stvorili antijunaka
Tarzan, da to bude sasvim jasno, mora posebno biti lien svih takvih dvosmi
slenih definicija. Tarzan je neosporno autentini junak. On je epski ovek.
On je moderni prototip one vrste vie nego obinih, svima poznatih bia, koja
svoj aroban ivot vode u sanjarenjima; on je idealan junak, uzvieni vitez,
emancipovana druga strana nas samih, osloboena okrutne tamnice rutine naih
ivota. On je ono nostalgino u nama, ono to smo sami, na nau sliku i priliku,
stvorili, nepobediv, besmrtan on je izraz nae tajne elje da budemo lieni
svakog oblika beznaajnosti, frustracije, degradacije. On je na sopstveni ego,
nae osloboeno drugo ja u koje se sabila sva snaga, sva veliina, sva lepota.
Meni Tarzan predstavlja sve ono najbolje od oveka. Njegove tenje su one
najvie, jer je lien svih prizemnih motiva. U njegovom svetu nema boljih i
loijih ljudi, vanijih i manje vanih naroda. Njemu su svi ljudi jednaki. Ne da
on samo veruje u jednakost svih; on veruje u dela koja su estita i humana
U drugom smislu, Tarzan je simbol jednakosti jer odbacuje ulogu rtve i opire
se statusu ugnjetavanog. U njegovom opasnom okruenju on moe da upre svoje
Konji, 1967,
11x8, plava
hemijska olovka
na belom papiru
B E R N
H O G A R T
| 25
4/20/10 1:03:56 AM
velike fizike i mentalne sposobnosti protiv slepe brutalnosti prirodnih zakona,

ba kao i protiv bestijalne prirode oveka, i uz krajnji napor, bez obzira na nes
razmernost snaga, trijumfovati.
Stareva glava,
Ba kao to se ne eli spustiti na ulogu rtve, sluge ili roba, tako ne eli biti ni
gospodar. Iako je Gospodar dungle, on nije gospodar ako je Tarzan pripad
nik elitnog sloja ljudi, moramo razumeti kako njegova superiornost ne proistie
iz njegovog poloaja ili bogatstva, nego iz njegove slobode Njegova etika
bazira se na injenici da je biti slobodan prirodno stanje za sve ljude. On ne
eli ni vlast ni kontrolu nad potinjenima. ezne za autonomijom radije nego za
prisilom, za samokontrolom nasuprot nametnutoj disciplini. Njegovo kraljev
stvo stoga to i nije.
papiru
1969, 14x8,
plava hemijska
olovka na belom
Uvek je na strani pravde, nepristrasni delilac mudrosti, pristrasni uvar ferpleja. On je antiteza tatine i samoljublja Nepretenciozno velikoduan koji
dobija i samim deljenjem ak i kad nema ta da dobije
Neto u Tarzanu je arhaino, ali i asno. Sposoban je da ulije neverovatan oseaj
potovanja i da izazove ogromnu auru uzvienosti. Ima harizmatinu linost
koja se obino vezuje uz dravnike s vizijom, proroke, mesije. Njegova sama
prisutnost trenutno izaziva uljudno dranje i odie autoritativnou Moe
da se ini uzvienim i odsutnim, ali nikada nije nadmen i nepristupaan. Dok
moe da bude vrst i nepopustljiv kad je re o principu, topao je i saoseajan u
neposrednim potrebama.
Opet, bez obzira na sve ove uzviene osobine, Tarzan nije nita manje ovek
zbog njih. Zadovoljstva mu nisu strana, i te kako zna za bol, a sasvim sigurno
nije lien ni krivih procena i greaka. Nije neranjiv; i te kako zna da pati; tuga
i bol znaju da ga savladaju. On nije Supermen. Ne moe da vitla munjama, da
zaara, gaa supersoninim projektilima. Jedino njegovo praktino oruje za
odbranu jeste prastara, primitivna naprava, dug zub, no iz praskozorja ljud
skog postanka u osvitu novog doba. Njegovo napadako oruje je ono jedino
kao i kod drugih ljudi: sopstveni intelekt; opstaje u brutalnom svetu razvijajui
Bik, 1968,
14x16, smea i
crna Cont olovka
na belom papiru
26 |
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:57 AM
B E R N
H O G A R T
| 27
4/20/10 1:03:57 AM
varke metodom pokuaja i promaaja. Zato njegova strast nikad ne biva upuena
uludo, a svu svoju energiju uvek usmerava tano ka odreenom cilju; ako je i
sposoban da pati, bol kod njega ima svrhu, nikad nije sama sebi cilj. Upravo iz
tog razloga njegove borbe liene su fanatizma, a on sam nikad se nije zadojio
idejama o muenitvu. U svojim pustolovinama nikada nije nagao ili ekstrava
gantan Izrastao je iz opasnosti i izazova, ali svuda gde je doao, sa sobom je
donosio sigurnost i mir. On je simbol neodvojiv od izvora ivota, zemlje, seme
na, kie, etve, dostignua, nadvladavanja opasnosti i smrti.
On je bie pristiglo iz nekog ranijeg doba, brzinom komete prolazi kroz nae
ivote, prema nekom novom svetu, ostavljajui togod nezavreno, neizreeno,
uznemireno. Izbija iz tkanja od kojeg se predu mitovi naih mladalakih enji i
formira se centralni lik fantazije da bi odleteo ostavivi samo svoj odraz zauvek
uhvaen u naim seanjima, sjajni deli u kojem se meaju mit i snovi.
Te su rei zapisane 1967, ali gotovo da nema sjajnijeg uvodnika ovoj knjizi. Bern
Hogart moda i jeste ostario od onog trena 1937. godine kada je prvi put zamislio
Tarzana, ali u njegovoj umetnosti, ba kao i u mitolokoj figuri Gospodara dungle,
uvek emo pronai sjajno ispoljavanje vene mladosti.
28 |
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:57 AM
Tarzan meu majmunima

K N J I G A
4/20/10 1:11:13 AM
4/16/10 1:32:11 PM
OVA PRIA POTEKLA JE OD OVEKA KOJI NIJE BIO DUAN DA JE ISPRIA NITI
MENI NITI BILO KOM DRUGOM. MODA SE SAM NJEN POETAK MOE PRIPISATI
BLAGOTVORNOM UTICAJU OPOJNOG STAROG VINA NA PRIPOVEDAA, ALI ZA NASTAVAK OVE UDESNE PRIPOVESTI JEDNAKO JE TAKO ZASLUAN MOJ SOPSTVENI
SKEPTICIZAM.
KAD JE MOJ GOSTOLJUBIVI DOMAIN UOIO MOJU SKLONOST SUMNJIAVOSTI, IZVUKAO JE NA SVETLOST DANA NEKAKAV PLESNIVI RUKOPIS I SUVOPARNE
SLUBENE SPISE BRITANSKE KOLONIJALNE KANCELARIJE KAKO BI PODUPRLI NJEGOVU NEVEROVATNU PRIPOVEST.
NE TVRDIM DA JE PRIA ISTINITA, JER NISAM PRISUSTVOVAO DOGAAJIMA O KOJIMA GOVORI, ALI SAMA INJENICA KAKO VAM JE PRENOSIM S IZMENJENIM IMENIMA GLAVNIH PROTAGONISTA SVEDOI O VRSTINI MOJIH UVERENJA DA ONA TO
MODA JESTE.
SPISI KOLONIJALNE KANCELARIJE, BA KAO I DNEVNIK PREMINULOG OVEKA
ODAJU KAKO JE IZVESNOM MLADOM ENGLESKOM PLEMIU, KOG EMO ZVATI
DON KLEJTON, LORD OD GREJSTOKA, BIO POVEREN DELIKATNI ZADATAK ISPITIVANJA OKOLNOSTI POD KOJIM JE JEDNA DRUGA EVROPSKA SILA REGRUTOVALA
VOJNIKE ZA SVOJU DOMORODAKU VOJSKU IZ REDOVA PRIPROSTIH UROENIKA
BRITANSKE KOLONIJE NA ZAPADNOJ OBALI AFRIKE.
KLEJTON JE BIO POPUT ONIH ENGLEZA KOJI SE ESTO POVEZUJU S NAJPLEMENITIJIM DELIMA OD ISTORIJSKE VANOSTI, POBEUJUI NA HILJADAMA BOJITA
- SNAAN, VRST, MENTALNO, MORALNO I TELESNO.
KAD JE PRIMIO IMENOVANJE, U ISTI GA JE MAH ZAPLJUSNULO ODUEVLJENJE I
ZAPANJENOST. NEPUNA TRI MESECA SU PROLA OTKAKO JE ZA SUPRUGU UZEO PLEMENITU ALIS RADERFORD, A PLAILA GA JE SAMA POMISAO KAKO BI TU LEPU MLADU
DEVOJKU IZLOIO OSAMI I OPASNOSTIMA TROPSKE AFRIKE.
BIO BI ON I ODBIO IMENOVANJE ZARAD NJE, ALI ONA ZA TO NIJE HTELA NI DA
UJE. TAVIE, URGIRALA JE DA PRIHVATI I DA ONA S NJIM POE.
I TAKO, JEDNOG VEDROG JUTRA 1888. GODINE, DON, LORD GREJSTOK I LEDI
ALIS OTISNUE SE IZ DOVERA PUT AFRIKE.
MESEC DANA KASNIJE OSVANUE U FRITAUNU, GDE SU UNAJMILI OMANJI JEDRENJAK FUVALDU, KOJI JE TREBALO DA IH ODVEDE DO NJIHOVOG KRAJNJEG ODREDITA.
OD TADA VIENI VIE NISU BILI, NITI SE TOGOD O NJIMA ULO.
B E R N
H O G A R T
| 31
4/16/10 1:32:12 PM
FUVALDA,
BARKETA OD NEKIH
STOTINAK TONA, BILA JE
TIP BRODA KOJI SE ESTO KORISTIO
U OBALNOJ TRGOVINI NA KRAJNJEM JUGU
ATLANTIKA, S POSADOM SASTAVLJENOM OD
MORNARSKOG OLOA - NEOBEENIH UBICA I
KOLJAA SVIH BOJA I FELA. NI FUVALDA NIJE BILA
IZUZETAK. OFICIRI SU JOJ BILI NASILNICI KOJI SU
MRZELI POTINJENU IM POSADU, A OVA SE NIJE
LIBILA DA UZVRATI JEDNAKOM MEROM.
...I REVOLVER. IONAKO NIJE

BILO VEROVATNO DA BI
SE ONO AROLIKO
DRUTVO I POKORILO
NEEMU DRUGOM.
I SAM SE KAPETAN
OKRUTNO PREMA
LJUDIMA OPHODIO,
PRIZNAJUI SVEGA DVE
METODE U ODNOSU PREMA
NJIMA - KLIN ZA NAMOTAVANJE UETA...
32 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:13 PM
TAKO SU, VE DRUGO JUTRO PO NAPUTANJU FRITAUNA, DON KLEJTON I MLADA MU SUPRUGA PRISUSTVOVALI SCENAMA
NA PALUBI FUVALDE ZA KOJE MILJAHU DA SU STVARNE SAMO UNUTAR KORICA KAKVE KNJIGE PRIPOVEDAKA O MORU.
B E R N
H O G A R T
| 33
4/16/10 1:32:15 PM
NESTADE RUMENILA NA OFICIROVOM LICU I ONO

ODJEDNOM POBLEDI. DOGODILA SE POBUNA, NETO S IM SE VE SUSRETAO
TOKOM SVOJE, NASILNITVOM OBELEENE KARIJERE, NAUIVI PRI TOM DOBRO KAKO
DA JE SLOMI. NE GUBIVI VREME DA SE PRIDIGNE, MAI SE REVOLVERA, ISPALIVI IZ NEPOSREDNE BLIZINE HITAC
U GOLEMU LJUDESKARU KOJA SE NAD NJIM NADVILA. IPAK, KOLIKO GOD SE BRZIM POKAZAO, DON KLEJTON NIJE BIO
NI TRUNKE SPORIJI, PA JE, UMESTO MORNAREVA SRCA, METAK PRONAAO PUT K NJEGOVOJ NOZI, BUDUI DA JE,
IM JE ORUJE NA SUNCU ZABLISTALO, LORD GREJSTOK OBORIO KAPETANOVU RUKU.
34 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:16 PM
REI POTEKOE IZMEU KLEJTONA I KAPETANA, PRI EMU OVAJ PRVI NIJE
KRIO GAENJE PREMA NAINU OPHOENJA S POSADOM. KAPETAN JE VE
BIO SPREMAN DA IZUSTI LJUTIT ODGOVOR, ALI, BOLJE
PROMISLIVI JO JEDNOM, OKRENUO SE NA PETI,
TE SE, ONAKO MRAAN I NAMRGOEN,
UPUTI PREMA KRMI.
CRNI MAJKL SE OKRENUO PREMA

KLEJTONU IZRAZIVI MU GRUBE
REI ZAHVALNOSTI. INCIDENT
SE TIME ZAVRIO...
...NO NJIME JE SKOVANA PRVA KARIKA U LANCU DOGAAJA

KOJI E UTICATI NA SUDBINU JEDNE JO NEROENE OSOBE,
SUDBINU KOJOJ U ISTORIJI LJUDSKOG RODA NEMA RAVNE.
B E R N
H O G A R T
| 35
4/16/10 1:32:18 PM
JEDNOG POSLEPODNEVA STARI MORNAR,

KOJEG JE KAPETAN
BIO OBORIO,
PRISTUPI
KLEJTONU.
U DANIMA
TO SU
USLEDILI
KLEJTONOVI
SU SE NALI
UGLAVNOM
PREPUTENI SAMI SEBI.
TO IH JE DISTANCIRALO
OD DNEVNIH BRODSKIH
ZBIVANJA, KOJA
E SE USKORO
IZRODITI
U KRVAVU
TRAGEDIJU.
POBUNA!, IZUSTI,
POSADA SE SPREMA NA POBUNU I UBISTVO. PAZITE
TA VAM GOVORIM, GOSPODINE, VISI TO U VAZDUHU.
JASNA MI JE TVOJA DUNOST, DONE. NE UPOZORI LI KAPETANA, SAUESNIK SI KAO DA SI JE SVOJOM GLAVOM OSMISLIO ILI
SOPSTVENIM RUKAMA SPROVEO.
ISTA LA! UPLETETE LI SE

PONOVO U PITANJA DISCIPLINE NA
OVOM BRODU ILI U BILO TA TO VAS SE NE TIE,
SNOSIETE POSLEDICE, AVO DA VAS NOSI.
36 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:19 PM
PA, ALIS, OBRATI JOJ SE KLEJTON PRIDRUIVI JOJ SE,

MOGAO SAM KOMOTNO SEBI DA PRITEDIM DAH. NIJE ME BRIGA
AKO I ON I NJEGOVA OLUPINA ODU BESTRAGA; ALI DOK SMO
JO NA NJOJ, BRINUU SAMO O NAOJ SIGURNOSTI.
SAMO REVOLVERI NEDOSTAJU, A TO TO ZA NJIMA UDE,

ZLOSLUTNIJA JE INJENICA OD SVEGA TO SE DOGODILO
TOKOM NAEG BORAVKA NA OVOJ BEDNOJ OLUPINI.
VRATIVI SE U SVOJE PROSTORIJE, KLEJTONOVI SU

ZATEKLI KABINU U NEREDU. KUTIJE I VREE LEALE SU
RAZBACANE UNAOKOLO, A LEAJEVI BEHU RAZVALJENI.
DOK SU BILI ZAUZETI DOVOENJEM

KABINE U RED, PRIMETIE LIST PAPIRA
PROGURAN ISPOD NJIHOVIH VRATA.
B E R N
H O G A R T
| 37
4/16/10 1:32:20 PM
OKRETNO I TIHO, KLEJTON PRIE VRATIMA, ALI SAMO

TO SE ZA KVAKU MAIO, KAKO BI IH IROM OTVORIO,
OSETI ENINU RUKU NA SVOM ZGLOBU.
JEDNOSTAVNO JE, NAA NAJVEA ANSA DA SE

SPASEMO JE DA OSTANEMO NEUTRALNI.
KLEJTON PRISLONI
NE, DONE, PROAPUTALA JE. ONI NE ELE
RUKU UZ TELO.
DA BUDU VIENI, I MI IH NE SMEMO VIDETI.
KRATKO SU POSMATRALI KOMADI BELOG PAPIRA,

DOK SE NAJZAD NIJE ZAUSTAVIO NA PODU TIK DO VRATA.
TADA SE KLEJTON SAGNUO I POKUPIO GA.
I
N
E
M
E
O
T
K
I
E
N ZUCN EP
A
I
K
E
R OGOD ME,
LI T ANU O OVO VAS!
T IEMO
UB
38 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:20 PM
VE IDUEG JUTRA PRIZOR KOJI GA JE DOEKAO

POTVRDIO JE KLEJTONOVE NAJGORE MORE. NASUPROT
AICI OFICIRA NALA SE CELOKUPNA POSADA FUVALDE,
PREDVOENA CRNIM MAJKLOM. NA PRVI PLOTUN OFICIRA...
...LJUDI POHITAE U ZAKLON, DA BI IZA JARBOLA, KORMILARNICE I KABINA UZVRATILI PALJBOM NA PETORICU
LJUDI, PREDSTAVNIKE OMRAENE BRODSKE VLASTI.
IPAK, DOVOLJAN BEE

ZAPOVEDNI POKLI CRNOG MAJKLA,
PA DA OVI KRVOEDNI LUPEI, VEINA NJIH
NAORUANA KUKAMA, SEKIRAMA I IPKAMA, NASRNU NA OFICIRE.
B E R N
H O G A R T
| 39
4/16/10 1:32:21 PM
U SNANOM NALETU KAPETAN BI SASEEN, SVEGA KOJI TRENUTAK POTOM I OSTALI SU SE NALI OBORENI, MRTVI ILI IZRANJAVANI
BROJNIM UDARCIMA ILI MECIMA. KRATKOTRAJNO, ALI GNUSNO BILO JE DEJSTVOVANJE BUNTOVNIKA.
SVE VREME KLEJTONOVI

SU SE DRALI PO STRANI.
TADA IH SPAZI LAN POSADE.
EVO JO DVOJE ZRELIH DA
PRAVE DRUTVO RIBAMA,
ZAURLA I NASRNU NA
NJIH UZDIGNUTOM
SEKIROM.
BEZ IMALO SAOSEANJA, I PREMINULI I

RANJENI BAENI SU PREKO PALUBE BRODA.
40 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:22 PM
CRNI MAJKL BIO JE DALEKO BRI.

MOMAK JE JEDVA NAPRAVIO PET-EST KORAKA KAD SE NAAO OBOREN METKOM U LEA.
OKRENUVI SE, CRNI MAJKL ZAGRME

PREMA OSTALIMA. OVO SU MOJI PRIJATELJI.
DA IH NIKO NIJE TAKNUO. JA SAM SAD KAPETAN
OVOG BRODA I MOJA JE OVDE ZADNJA!
B E R N
H O G A R T
| 41
4/16/10 1:32:33 PM
PET DANA NAKON UBISTVA OFICIRA UKAZALO SE KOPNO.

TU BI, U SLUAJU DA JE MESTO MOGUE ZA IVOT,
LORD I LEDI GREJSTOK BILI ISKRCANI.
PRE PRVOG MRAKA BARKETA JE LEALA MIRNO USIDRENA, NA POVRINI TIHOJ I GLATKOJ POPUT OGLEDALA.
OKOLNE OBALE ODAVAHU UDNOVATU ATMOSFERU, ONAKO PREKRIVENE SUPTROPSKIM ZELENILOM, DOK SE OD
OKEANSKE OBALE KOPNO UZDIZALO U BRDA I VISORAVNI GOTOVO JEDNOLINO PREKRIVENIH PRAUMOM.
42 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:33 PM
I KAD JE TAMA SVE PREKRILA,

KLEJTON I LEDI ALIS JO
SU STAJALI PRISLONJENI
O BRODSKU OGRADU,
U TIINI PREBIRAJUI
MISLI O SVOM BUDUEM MESTU
STANOVANJA.
IZ MRANIH SENKI
GOLEME UME DOPIRALI SU
KRICI DIVLJIH IVOTINJA - DUBOKA
RIKA LAVLJA, POVREMENI OTRI
KRICI PANTERA.
KASNIJE TE
VEERI PRIDRUIO
IM SE I CRNI MAJKL,
UPUTIVI IH DA UJUTRU
BUDU SPREMNI ZA ISKRCAVANJE.
POKUALI SU DA GA NAGOVORE DA IH PREVEZE DO IOLE PRIJATNIJEG DELA OBALE, BLIE CIVILIZACIJI, KAKO BI OSTALO MESTA
NADI DA E DOPASTI U PRIJATELJSKE RUKE. MEUTIM, NI ZA
MOLBE, NI ZA OBEANJA, A ZA
PRETNJE JO I MANJE NIJE
ON IMAO SLUHA.
JEDINI SAM OVEK

NA OVOM BRODU KOJI VAS NE BI RADIJE MRTVE VIDEO,
ALI CRNI MAJKL NIJE OVEK KOJI E OLAKO PREI PREKO
UINJENE USLUGE. JEDNOM STE MI SPASLI IVOT, A ZAUZVRAT JA
U POTEDETI VAE, SVE VIE OD TOGA IZVAN JE MOJE MOI.
B E R N
H O G A R T
| 43
4/16/10 1:32:34 PM
NAREDNOG JUTRA NJIHOVE BROJNE KRINJE

I KUTIJE SPUTENE SU U MALE AMCE KAKO BI BILE
PREBAENE NA OBALU. U AMCE SU UTOVARILI HRANU,
ALAT, POTREPTINE, IBICE, AK I PUKE I MUNICIJU.
CRNI MAJKL IH JE
OTPRATIO NA KOPNO I KAO
POSLEDNJI IH JE NAPUSTIO, KAD SU SE AMCI,
NOSEI BAVE S PITKOM VODOM, OTISNULI PREMA FUVALDI.
44 |
| B
E R N
DOK SU KLEJTON I NJEGOVA ENA NEMO

PRATILI NJIHOV ODLAZAK, OBUZIMAO IH JE SVE
JAI OSEAJ POTPUNE BESPOMONOSTI.
H O G A R T
4/16/10 1:32:35 PM
PRATEI POGLEDOM FUVALDU KAKO

NAPUTA ZALIV I POSTEPENO NESTAJE IZ
VIDOKRUGA, LEDI ALIS NE USPE DA SE OBUZDA, TE IZ NJE PROVALIE NEKONTROLISANI
JECAJI. HRABRO SE DRALA TOKOM POBUNE. NA KRAJU SU JOJ IVCI IPAK
POPUSTILI, OVO JE BILA
REAKCIJA.
STOTINAMA HILJADA GODINA RANIJE I NAI PRECI, IZ MAGLOVITE I DALEKE PROLOSTI, NALI SU SE SUOENI S ISTIM
TEKOAMA KOJE SU SAD POSTAVLJENE PRED NAS, VRLO
LAKO MOGUE,
BA U OVIM
ISTIM PRAUMAMA.
TO TO SMO MI
SAMO JEDNO NAM JE PREOSTALO. PRONAI SPAS
U RADU. ALI, DONE, DA SMO SAMO U PITANJU TI I JA,
ZAJECALA JE, ZNAM DA BISMO SVE TO IZDRALI, ALI...
DANAS OVDE, SVEDOANSTVO JE NJIHOVE POBEDE. A TO TO SU ONI POSTIGLI, ALIS, SAMO ORUEM I ORUJEM OD KAMENJA I KOSTIJU,
SIGURNO DA I MI MOEMO DA POSTIGNEMO.
B E R N
H O G A R T
| 45
4/16/10 1:32:35 PM
PRVA KLEJTONOVA POMISAO

BEE DA NAPRAVI SKLONITE ZA
NOENJE, NETO TO BI IH
ZATITILO OD LUTAJUIH
GRABELJIVACA.
ITAVOG DANA UMA

OKO NJIH BILA JE ISPUNJENA
UZBUENIM KRICIMA PTICA
SJAJNOG PERJA I RAZIGRANIH
BRBLJIVIH MAJMUNA, KOJI SU
S NAJVEIM ZANIMANJEM I DIVLJENJEM PRATILI PRIDOLICE
I SVIJANJE NJIHOVOG
GNEZDA.
PRIMAKLO SE I KASNO POSLEPODNE,

TE JE OSTATAK DNEVNIH ASOVA
UTROEN NA SKLAPANJE GRUBIH MERDEVINA, UZ IJU BI SE POMO LEDI
ALIS POPELA U SVOJ NOVI DOM.
46 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:40 PM
A IZA SVIH NJIH, UZ SAMU IVICU MALOG GREBENA,

POSMATRALE SU JO NEIJE OI - SKUPLJENE, ZLE,
UARENE, SMETENE ISPOD UPAVIH OBRVA.
IZNENADA, ALIS DOHVATI SUPRUGA ZA RUKU,

POKUAVAJUI POGLEDOM DA PRONIKNE KROZ SENKE TO
U MRAK TONU. DONE, PROAPUTA. KLEJTON SE OKRENUO.
POGLEDAJ! TA LI JE ONO, OVEK?
U SENCI SU SE SLABANO NAZIRALI OBRISI USPRAVNE, VELIKE SILUETE.

INILO SE KAO DA JE NA TREN ZASTALA OSLUKUJUI, DA BI SE POTOM STOPILA SA SENKAMA DUNGLE.
B E R N
H O G A R T
| 47
4/16/10 1:32:41 PM
ISCRPLJENI, POLEGALI SU U
SVOJE MAJUNO GNEZDO, POKUAVAJUI KROZ SAN, MAKAR NAKRATKO,
DA PRONAU UTEHU U ZABORAVU. KLEJTON
JE LEAO LICEM OKRENUT NAPRED, S PUKOM
I REVOLVERIMA NADOHVAT RUKE.
JEDVA DA SU I OI SKLOPILI KAD ZAGRME

ZASTRAUJUI KRIK PANTERA. JASNO SU
ULI IVOTINJU KAKO NJUKA I GREBE DRVEE ISPOD PLATFORME.
NAJZAD SE UDALJILA, VELIKA
PREKRASNA ZVER, NAJVEA
KOJU JE KLEJTON
IKADA VIDEO.
U DUGIM SATIMA TAME NONI

ZVUCI DUNGLE DOVELI
SU NJIHOVE PRENAPETE NERVE DO SAME IVICE, NEMIRNI
KOMADII SNA KOJI SE PREPLIU S PRODORNIM KRICIMA I UNJANJEM BROJNIH
FIGURA ISPOD NJIH.
48 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:42 PM
JUTRO IH JE ZATEKLO JEDVA OSVEENE, ALI POGLED NA ZORU KOJA RUDI PREDSTAVLJAO JE IPAK ZNATNO OLAKANJE.
ODMAH NAKON OSKUDNOG DORUKA, SAINJENOG OD USOLJENE SVINJETINE, KAFE I DVOPEKA, KLEJTON PRIONU NA
GRADNJU NJIHOVE KUE. BEE TO NAPORAN ZADATAK, KOJI JE IZISKIVAO VEI DEO MESECA, DA BI U NJEMU NIKLA
TEK OMANJA SOBICA. SVOJU KOLIBU JE SAGRADIO OD MANJIH GREDA, ISPUNJAVAJUI PUKOTINE ILOVAOM.
U JEDNOM DELU SAGRADIO JE KAMIN OD SITNIJEG KAMENJA S PLAE.
U PROZORSKI OTVOR POSTAVIO JE GRANE TAKO ISPREPLETANE

DA SU INILE REETKU KOJA BI ODOLELA I SNAZI NEKE MONE
ZVERI. VRATA JE NAPRAVIO OD DELOVA KUTIJA U KOJIMA
SU DOPREMLJENE NJIHOVE STVARI, PRIBIJAJUI JEDAN
DEO O DRUGI SVE DOK NISU POSTALA IZUZETNO
VRSTA, OKAENA O DVE OGROMNE ARKE
OD TVRDOG DRVETA. PRAVLJENJE LEAJA,
STOLICA, STOLA I POLICA ILO JE SRAZMERNO LAKE, PA SU SE DO KRAJA IDUEG
MESECA DOBRO SMESTILI I, AKO IZUZMEMO
KONSTANTAN STRAH PRED NASRTAJEM DIVLJIH
ZVERI ILI SVE IZRAENIJU USAMLJENOST, NIJE IM BILO
NEUDOBNO, NITI SU SE OSEALI NESRENO.
B E R N
H O G A R T
| 49
4/16/10 1:32:43 PM
NOU BI VELIKE IVOTINJE REALE

OKO NJIHOVE SIUNE KOLIBE, ALI VIE SE
GOTOVO I NISU OSVRTALI NA TO, VE
SU SPAVALI VRSTO CELE NOI.
MEUTIM, JEDNOG
POSLEPODNEVA, DOK JE KLEJTON
DOGRAIVAO NJIHOVU KOLIBU,
GRUPICA PREPLAENIH MAJMUNA
POJAVILA SE IZ PRAVCA GREBENA,
VRITEI U KRONJAMA, KAO
DA MU SKREU PANJU
NA NAILAZEU
PRETNJU.
POVREMENO BI, SAMO

NA TRENUTAK, UGLEDALI OBRISE
VELIKIH OVEKOLIKIH FIGURA, ALI
NIKADA DOVOLJNO BLIZU KAKO BI RAZAZNALI RADI LI SE O LJUDIMA ILI BETIJAMA.
50 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:43 PM
NA KRAJU JE
I UGLEDAO ONO TO JE
UPLAILO MAJMUNE - OVEKOLIKU BETIJU
KOJU BI KLEJTONOVI POVREMENO TEK LETIMINO
ZAPAZILI. PRIMICALA SE IZ DUNGLE - OGROMAN ANTROPOID
IJI JE SVAKI KORAK BIO PROPRAEN DUBOKIM, GRLATIM
REANJEM, TO SE MEALO S NEKAKVIM TIHIM ZVUKOM, NALIK LAVEU.
KLEJTON SE ZATEKAO
PODALJE OD KOLIBE,
NAORUAN SAMO
SEKIROM.
OGROMNI MAJMUN USTREMIO SE PRAVO NA NJEGA - I TO IZ PRAVCA

KOJIM MU JE PRAKTINO PRESEKAO ODSTUPNICU. NJEGOVE ANSE U POREENJU S OVIM UDOVITEM BEHU GOTOVO NIKAKVE.
ALIS, TA LI E BITI S NJOM? IPAK, POSTOJALA JE JO

UVEK SLABANA NADA DA E USPETI DA SE DOMOGNE KOLIBE.
OKRENU SE I UDARI U TRK, UPOZORAVAJUI VIKOM ENU.
B E R N
H O G A R T
| 51
4/16/10 1:32:44 PM
UVI POVIK, LEDI GREJSTOK PODIGNU GLAVU I

OPAZI MAJMUNA KAKO SKAE NEVEROVATNOM
BRZINOM. UZ PRIGUEN KRIK, BACILA SE PREMA
KOLIBI, SRCA ISPUNJENOG STRAHOM, JER BETIJA
JE PRESEKLA PUT NJENOM MUU. STAO JE KAO UKOPAN, STEUI SEKIRU, SPREMAN DA ZAMAHNE NJOME
ODVAI LI SE RAZBESNELA ZVER NA ZAVRNI NASRTAJ.
ZATVORI I ZABRAVI VRATA, ALIS, POVIKAO JE. ZA
OVO ELJADE DOVOLJNA E BITI I MOJA SEKIRA.
ZNAO JE, MEUTIM,

BA KAO I ONA, DA
JE SUOEN S JEZIVOM
SMRU. MAJMUN,
OGROMAN MUJAK,
OGOLEO JE ONJAKE UASNO REEI,
OIJU PREPLAVLJENIH MRNJOM, DOK
JE NA TREN ZASTAO
PRED PLENOM. PREKO
RAMENA BETIJINOG
KLEJTON SPAZI SVOJU ENU KAKO IZLAZI
OBUZEE GA STRAVA I UAS. ONA SE UVEK BOJALA VATRE-
IZ KOLIBE NAORU-
NOG ORUJA, ALI ETO JE SAD KAKO JURI PREMA MAJMUNU,
ANA PUKOM.
52 |
NEUSTRAIVO, POPUT LAVICE KOJA TITI SVOJE MLADUNE.
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:15 PM
ISTOG TRENUTKA
MAJMUN JE NASRNUO,
A OVEK IZ SVE SNAGE
ZAMAHNUO SEKIROM.
MONA BETIJA
ISTRGLA MU JE
IZ RUKE.
ALIS, POVIKA KLEJTON.

ZA BOGA MILOGA, VRATI SE!
UZ OGAVNO
REANJE, NADVILA SE NAD
SVOJOM BESPOMONOM RTVOM.
ALI, PRE NEGO TO SU ONJACI DOSEGNULI VRAT ZA KOJIM SU UDELI...
...ZAU SE OTAR PRASAK I METAK

POGODI MAJMUNA U LEA,
MEU LOPATICE.
OBORIVI KLEJTONA NA TLO, ZVER SE USMERI

NA NOVOG PROTIVNIKA. PRE NEGO TO JE USPELA JO JEDNOM DA OPALI, BETIJA JE NAPALA.
B E R N
H O G A R T
| 53
4/16/10 1:33:16 PM
GOTOVO TRENUTNO,
LORD GREJSTOK SE PODIE
NA NOGE I JURNU NAPRED KAKO BI
ODVUKAO MAJMUNA S OBORENE ENE.
NA NJEGOVO IZNENAENJE,
METAK JE OBAVIO SVOJE.
OGROMNO NEPOKRETNO
MAJMUN JE BIO MRTAV.
TELO PREVRNULO SE
NA TRAVU.
LETIMIAN PREGLED SUPRUGE NIJE OTKRIO

NIKAKVE OILJKE NA NJOJ, TE JE GREJSTOK
ZAKLJUIO DA JE BETIJA UGINULA U TRENUTKU KADA
VE SU NJENE PRVE REI ZABRINULE DONA. OH, DONE,

STRAAN SAN SAM SANJALA. KAO DA SE NE NALAZIMO U
LONDONU, VE NA NEKOM UASNOM MESTU, IZLOENI
DIVLJIM ZVERIMA. HAJDE, ALIS, REE.
SE NA NJU BACILA.
PROBAJ PONOVO DA ZASPI.

ZANEMARI RUAN SAN.
NENO JE PRIDIGAO
ONESVEENU ENU I PRENEO JE DO KOLIBE. PROTEKLA
SU DVA SATA PRE NEGO TO JE DOLA K SVESTI.
54 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:17 PM
ISTE NOI MALENI SINI ROEN JE U SKUENOJ KOLIBICI PORED PRAUME, UZ LEOPARDA
KOJI PRED VRATIMA PRETI I DUBOK ODJEK LAVLJE RIKE KOJI JE DOPIRAO S ONE STRANE GREBENA.
B E R N
H O G A R T
| 55
4/16/10 1:33:18 PM
LEDI GREJSTOK SE NIKADA VIE NIJE OPORAVILA

OD OKA PRETRPLJENOG PRILIKOM NAPADA VELIKOG MAJMUNA. NAKON ROENJA BEBE
KOLIBU VIE NIJE NAPUTALA, BA KAO TO VIE NIJE NI UVIALA KAKO SE NE NALAZI U ENGLESKOJ.
U SVAKOM DRUGOM POGLEDU BILA JE SAVRENO RAZUMNA,

A ZADOVOLJSTVO KOJE JE NALAZILA U SVOM SINU, KAO I
PANJA KOJOM JU JE OBASIPAO NJEN MU UINILI SU TU
GODINU NAJSRENIJOM U NJENOM MLADOM IVOTU.
KLEJTON JE ODAVNO DIGAO RUKE OD NADE ZA SPAS, PA IAKO JE

STRANO PATIO GLEDAJUI SUPRUGU U TAKVOM STANJU, NA NEKI
NAIN GOTOVO JE BIO I SREAN ZBOG NJENE
NEMOI DA SPOZNA STVARNOST.
S NEPOPUSTLJIVIM AROM PRIONUO JE

NA ULEPAVANJE I OJAAVANJE KOLIBE.
56 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:19 PM
U GODINI KOJA JE
USLEDILA KLEJTONA SU
NEKOLIKO PUTA NAPALI VELIKI
MAJMUNI, KOJI SU, INILO SE,
TRAJNO NASELILI PODRUJE
OKO KOLIBE; ALI KAKO SE VIE
NIJE UDALJAVAO BEZ PUKE I
REVOLVERA, VIE NIJE STRAHOVAO
OD TIH OGROMNIH IVOTINJA.
U NEKIM TRENUCIMA KLEJTON

JE PISAO DNEVNIK, I TO NA
FRANCUSKOM, KAKO JE
OBINO RADIO...
U DOKOLICI BI SE KLEJTON MAIO ZA NEKU KNJIGU IZ ZALIHE

KOJU JE PONEO, PA BI ITAO ENI NAGLAS. IMAO JE AK I SLIKOVNICE, BUKVARE I ITANKE ZA DECU BUDUI DA SU OEKIVALI
DA E NJIHOVO DETE POSTATI DOVOLJNO VELIKO ZA NJIH MNOGO PRE NEGO TO SE MOGU NADATI POVRATKU U ENGLESKU.
...BELEEI ZBIVANJA O UDNOM IVOTU KOJI VODE. TU KNJIGU JE DRAO POD KLJUEM U MALOM METALNOM KOVEIU.
B E R N
H O G A R T
| 57
4/16/10 1:33:20 PM
GODINU DANA NAKON TO JE MALIAN DOAO NA SVET,

PREMINULA JE LEDI ALIS, TIHO, TOKOM NOI. NJEN ODLAZAK BEE TAKO
MIRAN DA JE TEK SATIMA KASNIJE KLEJTON SHVATIO DA MU JE SUPRUGA UMRLA.
SVA DUBINA UASA POSTEPENO SE

OTVORILA PRED NJIM, MADA POSTOJI
SUMNJA DA JE IKADA POTPUNO SPOZNAO
SVU JAINU TUGE TO GA JE OBUZELA
I STRAAN TERET KOJI MU JE DOPAO,
U VIDU BRIGE O MAJUNOM BIU,
SOPSTVENOM SINU, TEK ODOJETU.
58 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:49 PM
POSLEDNJU BELEKU U DNEVNIK ZAPISAO JE U JUTRO NAKON NJENE SMRTI,

NABRAJAJUI TUNE DETALJE GOTOVO PA MEHANIKI, TO CELOM SPISU DODAJE JO GORINE;
OTKRIVA SE APATIJA OVEKA, UMORNOG OD NAPAENOSTI I BEZNAA, KOME AK NI OVAJ OKRUTNI UDARAC NIJE PRODUBIO
TUGU: MOJ SINI VAPI ZA PODOJEM - O, ALIS, ALIS, TA DA RADIM? TEK KAKO JE DON KLEJTON ZAPISAO TE POSLEDNJE REI,
SPUSTIO JE GLAVU NA RUKE KOJIMA JE PRIGRLIO STO, NAMENJENE ONOJ KOJA JE, HLADNA I MIRNA, LEALA NA KREVETU PORED NJEGA.
DUGO VREMENA
NITA NIJE PROBILO
MRTVAKU TIINU
PODNEVA U DUNGLI
OSIM ALOSNOG CVILENJA
SIUNOG DETETA OVEKOVOG.
B E R N
H O G A R T
| 59
4/16/10 1:33:50 PM
KERAK BEE OGROMAN KRALJ MAJMUNA, TEAK NEKIH 160 KILOGRAMA, ELA IZRAZITO NISKOG I ZABAENOG, KRVAVIH,
MALENIH OIJU, POSTAVLJENIH BLIZU NJEGOVOG GRUBOG PLJOSNATOG NOSA; UI MU BEHU VELIKE I TANKE, ALI IPAK MANJE
NEGO KOD OSTALIH NJEGOVIH ROAKA. NJEGOVA GADNA NARAV I OGROMNA SNAGA DOVELI SU GA NA ELO PLEMENA,
U KOJEM JE ROEN NEKIH DVADESETAK GODINA RANIJE.
SADA, U NAPONU
OD SVIH DIVLJIH IVOTINJA
SNAGE, KRAJEM
JEDINO GA SE STARI SLON
KOJIM JE ON
TANTOR NIJE PLAIO,
LUTAO, NIJE
BA KAO TO JE
BILO MAJMUNA
JEDINO ON I UTE-
KOJI BI SE
RIVAO STRAH U
USUDIO DA MU
U KERAKOVE
OSPORI VLAST.
KOSTI.
PLEME ANTROPOIDA KOJIMA JE KERAK VLADAO VRSTOM RUKOM I OTRIM ONJACIMA BROJALO JE OD EST DO OSAM
PORODICA, KOJE SU INILI ODRASLI MUJAK, NJEGOVE ENKE I MLADUNAD, SVE U SVEMU, OKO EZDESETAK ILI SEDAMDESETAK
MAJMUNA.
KALA BEE NAJMLAA ENKA MUJAKA PO IMENU TUBLAT, TO ZNAI SLOMLJENI NOS, A NJENO MLADUNE BILO JOJ JE
PRVOROENO, JER JE IMALA TEK DEVET ILI DESET GODINA.
BEZ OBZIRA NA NJENU MLADOST, BILA JE KRUPNA I SNANA, DIVNA IVOTINJA PRAVILNIH UDOVA, S OKRUGLIM VISOKIM ELOM
KOJE JE ODAVALO VIE INTELIGENCIJE NEGO KOJOM SU BILI OBDARENI OSTALI NJENI ROACI. SAMIM TIM DUBLJE JE OSEALA
MAJINSKU LJUBAV, ALI I MAJINSKU BOL .
60 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:51 PM
NA UMOVITOJ VISORAVNI SMETENOJ OKO KILOMETAR

I PO OD OBALE OKEANA, KERAK STADE DIVLJE DA PUSTOI
MEU RODOM SVOJIM. MLAI I LAKI PRIPADNICI PLEMENA
PELI SU NA NAJVIE GRANE DA UMAKNU NJEGOVOM BESU.
IZLOITI IVOT OPASNOSTI, NA GRANAMA KOJE JEDVA PODNOSE
NJIHOVU TEINU INILO SE BOLJIM IZBOROM NEGO SUOAVANJE
SA STARIM KERAKOM U JEDNOJ OD NJEGOVIH NEKONTROLISANIH
PROVALA GNEVA. OSTALI MUJACI
SU SE RAZBEALI...
...ALI NE PRE NEGO

TO JE RAZBESNELA
BETIJA OSETILA KAKO
SE LOME PRLJENI
JEDNOGA OD NJIH U
NJEGOVOJ MONOJ
ELJUSTI, KOJA SE
ZAPENILA.
B E R N
H O G A R T
| 61
4/16/10 1:34:05 PM
TADA JE PRIMETIO KALU, KOJA, VRATIVI SE IZ POTRAGE

ZA HRANOM SA SVOJIM MALENIM POTOMKOM, NIJE
ZNALA NITA O KERAKOVOM TRENUTNOM
RASPOLOENJU, SVE DOK JE IZNENADNI OTRI UZVICI NISU NATERALI DA SE OAJ-
MEUTIM, KERAK SE VE
NAAO NADOMAK NJE I
GOTOVO BI JE UHVATIO
ZA GLEANJ DA SE ONA
NIJE MAHNITO VINULA
DALEKO U PROSTOR,
NIKI VINE
UVIS, TRAEI UTO-
PREMA DRUGOM
DRVETU.
ITE.
USPELA JE DA DOSKOI, ALI SAMO TO SE UHVATILA

ZA GRANU OVOG STABLA, IZNENADNI TRZAJ JE OSLABIO STISAK MLADUNETA, KOJE JOJ SE GREVITO
PRILJUBILO UZ VRAT, TE JE UGLEDALA MAJUNO BIE
KAKO PONIRE PREMA TLU, OKREUI I SAVIJAJUI SE,
DESETAK METARA U DUBINU.
62 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:05 PM
PRIGUENIM KRIKOM PREPUNIM OAJA,

KALA SE OBRUILA PREMA NJEMU, POTPUNO ZANEMARUJUI
OPASNOST KOJU JE KERAK PREDSTAVLJAO. KAD JE PODIGLA SIUNO,
OSAKAENO TELO I PRINELA GA GRUDIMA, IVOT JE IZ NJEGA VE ISTEKAO.
TIHO STENJUI, SELA JE I PRIVILA NJEGOVO TELO UZ SVOJE. KERAKU NIJE NI NA PAMET PALO DA JE UZNEMIRAVA.
KAO DA JE SMRT MLADUNETA SMIRILA NJEGOV DEMONSKI GNEV, GOTOVO JEDNAKO IZNENADA KAO TO JE BIO I ZAET.
KAD JE PLEME PRIMETILO DA SE KERAK PRIMIRIO,

POLAKO SU IZMILELI IZ SVOJIH UMSKIH SKROVITA I
NASTAVILI DA SE BAVE RAZLIITIM AKTIVNOSTIMA, ONIM
ISTIM KOJE SU ZBOG NJEGA I OBUSTAVILI. PROTEKAO JE
I KOJI SAT TAKO PRE NEGO TO IH JE KERAK OKUPIO I
NAREDIO IM DA GA SLEDE, ZAPUTIVI SE PREMA MORU.
B E R N
H O G A R T
| 63
4/16/10 1:34:07 PM
CELIM PUTEM KALA JE DRALA SVOJE MRTVO MLADUNE PRISLONJENO UZ GRUDI. NETO NAKON
PODNEVA STIGLI SU DO PLAE GDE SE NALAZILA KOLIBICA, KOJA JE I BILA GLAVNI KERAKOV CILJ.
KERAK JE ODLUIO DA ISTRAI UNUTRANJOST TE ZAGONETNE JAZBINE, ALI GA JE JO VIE ZANIMAO
ONAJ TANKI CRNI TAP KOJI JE STVARAO BUKU, ALI I SMRT DONOSIO IZ RUKU ONOG UDNOG BELOG MAJMUNA.
DANAS OVEKA NISU VIDELI NAOKOLO.

POLAKO, OPREZNO, UNJALI SU SE PREMA
OMANJOJ KOLIBI. VRATA BEHU
OTVORENA.
64 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:38 PM
PRILI SU: KERAK, ZA NJIM DVA MUJAKA,

PA KALA, NEPREKIDNO PRITISKAJUI BEIVOTNO
TELACE O GRUDI.
KERAK SE PRIUNJAO
DO SAMIH VRATA I POSMATRAO UNUTRANJOST.
PRIZOR KOJI
SE UKAZAO PRED
KLEJTONOM
SLEDIO GA JE
OD UASA.
A USRED JAZBINE VIDELI SU UDNOVATOG

BELOG MAJMUNA KAKO LEI NAGNUT PREKO
STOLA, S GLAVOM POLOENOM NA RUKE;
NA KREVETU SE NALAZILO TELO PREKRIVENO
PLATNOM ZA JEDRA, DOK JE IZ MALENE GRUBO ISTESANE KOLEVKE DOPIRAO TUNI PLA
DETETA. GOTOVO BEUMNO SU ULI.
B E R N
H O G A R T
| 65
4/16/10 1:34:39 PM
KERAK JE NAPAO, A KAD JE ODBACIO

BEIVOTNO TELO LORDA GREJSTOKA,
PANJU MU PRIVUE KOLEVKA.
IPAK, TU GA JE KALA PREDUHITRILA. PRE NEGO TO JE USPEO

DA SE DOMOGNE DETETA, ONA JE OTELA IVU BEBU LEDI ALIS,
SPUSTILA SVOJE MRTVO MLADUNE U KOLEVKU
I MUGNULA KROZ VRATA.
VISOKO U KRONJAMA PRIVILA JE RASPLAKANO

DOJENE O SVOJE GRUDI I USKORO JE NAGON KOJI
JE OVLADAO OVOM DIVLJOM ENKOM DELOVAO I NA
SIUNO LJUDSKO DETENCE, PA SE ONO UMIRILO. GLAD
JE PREMOSTILA JAZ IZMEU NJIH I POTOMAK ENGLESKOG
PLEMSTVA SISAO JE IZ GRUDI VELIKE MAJMUNICE KALE.
66 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:40 PM
ZADOVOLJAN TO SU
KLEJTONOVI
MRTVI, KERAK
JE ZASTAO PRED
GROMOGLASNIM
TAPOM, SEJAEM
SMRTI, NA ZIDU.
PALJIVO GA JE
POSMATRAO.
USKORO JE BIO U
NJEGOVIM RUKAMA. OPIPAVAO
GA JE S KRAJA NA KRAJ, RAZGLEDAO SREDINJI
DEO, OPIPAVAO LEITE, NAJZAD I OKIDA.
I KERAK JE SKOIO
PREMA VRATIMA, VRSTO DREI PUKU.
DOK JE JURIO
NAPOLJE, PREDNJI
NIAN PUKE ZAKAIO SE ZA VRATA I,
POVUKAVI IH, VRSTO IH ZATVORIO,
USLEDIO JE ZAGLUUJUI PRASAK, A MAJMUNI POPADAE
OBORIVI REZU.
JEDAN PREKO DRUGOG U DIVLJOJ ELJI ZA BEGOM.
B E R N
H O G A R T
| 67
4/16/10 1:34:41 PM
PROAO JE ITAV SAT PRE

NEGO TO SU SE MAJMUNI
USUDILI DA SE PONOVO
PRIMAKNU KOLIBI, A KAD SU TO
NAJZAD I UINILI, NAILI SU NA VRATA
TAKO VRSTO ZATVORENA DA NI ONI
NISU BILI U STANJU DA IH PROVALE. LUKAVO
KONSTRUISANA REZA, KOJU JE OSMISLIO
KLEJTON, SPUSTILA SE NAKON TO JE KERAKOV
IZAAO IZ KOLIBE; NI PREKO VRSTO PREGRAENIH
PROZORA MAJMUNI NISU USPELI DA UPADNU UNUTRA.
NAKON TO SU JO NEKO VREME PROVELI TUMARAJUI OKOLINOM,

POELI SU DA SE VRAAJU U GUU UMU I VIE PREDELE, IZ KOJIH SU I PRISTIGLI.
68 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:42 PM
KALA SE DOTAD NIJE SPUTALA NA TLO SA

SVOJIM USVOJENIM DETENCETOM, ALI SAD JU JE
KERAK POZVAO DA SIE, A KAKO U NJEGOVOM
TONU NIJE OSETILA PRIZVUK LJUTNJE, PRIDRUILA
SE OSTALIMA U MARU KA KUI.
PUTEM JE VRSTO DRALA NOVONAENO DETE.

JEDNO DETE JE VIDELA KAKO PADA U STRANU SMRT, PA S OVIM NIJE ELELA NITA DA RIZIKUJE. MAJMUNI KOJI SU POKUALI DA PREGLEDAJU
KALINO UDNO DETENCE BEHU PROTERANI NJENIM OGOLJENIM ONJACIMA I TIHIM REANJEM, KOJE SU PRATILA OTRA UPOZORENJA.
B E R N
H O G A R T
| 69
4/16/10 1:34:43 PM
NENO JE KALA DOJILA SVOJE MALO SIROE

PITAJUI SE KAKO NE DOBIJA SNAGU I OKRETNOST KAO MAJMUNII DRUGIH MAJKI. GOTOVO JE I GODINA PROLA OD TRENUTKA KAD
JE TO KRHKO STVORENJCE POSTALO NJENO DA
DA SU SAMO ZNALI DA JE DETE
BI MAKAR PROHODALO, A TO SE PENJANJA TIE,
VE IMALO TRINAEST MESECI
KAKO LI JE SAMO GLUPAVO BILO.
KAD JE PRIPALO KALI, NJEGOV
RASPRAVLJALA JE ONA I S DRUGIM MAJKAMA
BI SLUAJ ZAKLJUILI KAO
O SVOM MLADUNETU, PUNA NADE, ALI NIJEDNA
APSOLUTNO BEZNADEAN, JER
NIJE RAZUMELA ZATO JE DETE TAKO SPORO I
SU MAJMUNII IZ NJIHO-
ZAOSTALO U SAVLADAVANJU LEKCIJA O OPSTAN-
VOG PLEMENA BILI JEDNAKO
KU. ETO, AK NI HRANU ZA SEBE NIJE U STANJU
UZNAPREDOVALI S DVA ILI TRI
DA PRONAE, A IMA VIE OD DVANAEST MESECI
MESECA KAO I OVAJ MALI
KAKO GA JE KALA NALA.
STRANAC S DVADESET I PET.
TUBLATA, KALINOG SUPRUGA, TO JE GADNO MUILO, I DA ENKA NIJE TAKO BUDNO PAZILA, VE BI ON REIO PROBLEM S DETETOM. NIKAD OD NJEGA PRAVI MAJMUN, BUNIO SE. UVEK E GA NOSITI I UVATI. KAKVA JE KORIST OD
NJEGA PLEMENU? NIKAKVA; SAMO TERET. OSTAVIMO GA U VISOKOJ TRAVI NEKA MIRNO SPAVA DA BI TI MOGLA RODITI
VEE I SNANIJE MAJMUNE KOJI E NAS TITITI KAD ZAEMO U GODINE. NIKAD, SLOMLJENI NOSU, UZVRATILA BI KALA.
AKO I VENO BUDEM MORALA DA GA NOSIM, NEKA TAKO BUDE.
TADA SE TUBLAT OBRATIO KERAKU DA SVOJIM AUTORITETOM PRISILI KALU DA NAPUSTI TARZANA, KOJE JE BILO IME
KOJIM SU NAZVALI MALOG LORDA GREJSTOKA, A ZNAILO JE BELOPUTI. ALI, KAD JOJ SE KERAK OBRATIO, KALA JE
ZAPRETILA NAPUTANJEM PLEMENA NE OSTAVE LI NA MIRU NJENO DETE I NJU.
70 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:14 PM
KAKO JE RASTAO, TARZAN JE SVE BRE

NAPREDOVAO, PA SE S DESET GODINA
RAZVIO U IZVRSNOG PENJAA, A UMEO
JE DA NAPRAVI ITAV NIZ UDESNIH
STVARI KOJE SU BILE IZVAN MOI
NJEGOVIH BRAE I SESTARA.
NA MNOGO NAINA SE
RAZLIKOVAO OD NJIH,
ESTO IH ZADIVLJUJUI
NADMONOM LUKAVOU, ALI SNAGA I VELIINA
BEHU MU MANE; U DOBU
OD DESET GODINA
VELIKI ANTROPOIDI
DOSEGNU SVOJU PUNU
VELIINU, NEKI OD
NJIH VISOKI SU AK
I PREKO METAR I
OSAMDESET, DOK JE
TARZAN JO UVEK
BIO TEK POLUODRASTAO DEAK.
I TO KAKAV DEAK!
OD NAJRANIJEG DETINJSTVA
KORISTIO SE RUKAMA, PREBACUJUI
SE S GRANE NA GRANU NA NAIN KAKO
JE TO INILA NJEGOVA VELIKA MAJKA,
A KAKO JE RASTAO, SATE JE PROVODIO
JURCAJUI PO VRHOVIMA DRVEA.
SKAKAO JE EST METARA UDALJ PRI
VRTOGLAVIM VISINAMA I HVATAO SE
NEPOGREIVOM PRECIZNOU ZA
GRANU KOJA SE DIVLJE SAVIJA PRED
NAILAZEIM TORNADOM.
B E R N
H O G A R T
| 71
4/16/10 1:35:14 PM
BACAO BI SE
PO EST METARA
OD GRANE DO
GRANE PRI BRZOM SILASKU
NA ZEMLJU...
...ILI BI DOHVATAO
NAJVII VRH NEKOG
TROPSKOG DIVA LAKOOM I BRZINOM VEVERICE. IAKO JE BROJAO
TEK DESETU GODINU,
POSEDOVAO JE SNAGU
TRIDESETOGODINJAKA,
A OKRETNIJI JE BIO OD
NAJUVEBANIJEG ATLETE.
SNAGA MU JE IZ DANA
U DAN RASLA. NJEGOV
IVOT MEU DIVLJIM
MAJMUNIMA MOGAO
SE NAZVATI SRENIM,
JER DRUGIH SEANJA
NIJE IMAO...
...NITI JE SLUTIO DA NA SVETU POSTOJI ITA

DRUGO DO UMARKA U KOJEM IVI I DIVLJIH
IVOTINJA KOJE JE SUSRETAO.
72 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:15 PM
POKUAO JE TOME DA DOSKOI PREKRIVAJUI

BILO MU JE SKORO DESET GODINA KAD JE POSTAO SVESTAN
SE OD GLAVE DO PETE BLATOM, ALI ONO BI SE
POSTOJANJA OGROMNE RAZLIKE IZMEU NJEGA I NJEGOVIH
SASUILO I OTPALO. POVRH SVEGA BILO JE TAKO
SAPLEMENIKA. NJEGOVO MALENO TELO, SUNCEM OPALJENO,
NELAGODNO DA JE BRZO ZAKLJUIO KAKO
POELO JE DA U NJEMU IZAZIVA JAK OSEAJ STIDA.
MU JE STID IPAK PODNOLJIVIJI.
U BRDOVITOM KRAJU,
KOJE JE NJEGOVO PLEME OBILAZILO, SMESTILO
SE JEZERCE I UPRAVO JE U NJEMU, U BISTROJ I MIRNOJ
JEZERSKOJ VODI, TARZAN PRVI PUT UGLEDAO SVOJ ODRAZ.
B E R N
H O G A R T
| 73
4/16/10 1:35:16 PM
BEE TO SPARAN DAN U SRCU SUNE SEZONE, KADA SE S JEDNIM OD SVOJIH ROAKA ZAPUTIO DO OBALE DA UTOLI E VODOM.
SAMO TO SU SE NAD NJOM NAGNULI, UKAZAE SE OBA LICA NA MIRNOJ POVRINI JEZERA: DIVLJE, ZASTRAUJUE CRTE
MAJMUNOVE, PORED ONIH ARISTOKRATSKOG POTOMKA STARE ENGLESKE KUE. TARZAN JE OSTAO ZAPREPAEN. KAO DA NIJE
DOVOLJNO LOE KRZNA BITI LIEN, ALI JO I TAKAV IZGLED! UDIO SE TO GA OSTALI MAJMUNI UOPTE POGLEDA UDOSTOJE.
A TEK ONAJ MALI PROREZ OD USTA KOJI KRIJE SLABANE BELE ZUBE! NASUPROT VRSTIM USNAMA I OTRIM ONJACIMA
NJEGOVE DALEKO SRENIJE BRAE.
CRVENILO MU JE OBLILO OBRAZE PRI POREENJU SVOG PICASTOG NOSA S PRELEPIM, IROKIM NOZDRVAMA NJEGOVOG
PRATIOCA. TO JE PRAVI NOS. RAIRIO SE PREKO POLA LICA. MORA DA JE SJAJAN OSEAJ BITI TOLIKO ZGODAN, PADE NA PAMET
SIROTOM MALOM TARZANU. ALI, KAD JE OPAZIO SVOJE OI, TO JE BIO ZAVRNI UDARAC - SMEA MRLJA U SIVOME KRUGU,
OKRUENA ISTOM BELINOM! STRANO! AK NI ZMIJE NEMAJU TAKO OGAVNE OI KAKVE SU NJEGOVE.
74 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:16 PM
TOLIKO SE ZADUBIO
U PROUAVANJE SVOJE
FIZIONOMIJE DA NIJE UO
KAKO SE IZA NJEGA RAZDVAJAJU
VLATI VISOKE TRAVE, DOK SE KRUPNA
PRILIKA KRIOM PRIBLIAVALA IZ DUNGLE.
NI NJEGOV DRUG, MAJMUN, NIJE UO NITA,
PRIGUIVI TIHO PRILAENJE ULJEZA ZVUCIMA
UVLAENJA VODE I ZADOVOLJNOG GRGUTANJA.
NA NEKIH DEVET METARA IZA OVE DVOJICE UALA JE ONA - LAVICA

SABOR, VITLAJUI REPOM. OPREZNO JE IZBACILA VELIKU JASTUASTU
APU NAPRED, BEUMNO JE SPUTAJUI PRE NEGO TO E POKRENUTI
DRUGU. TAKO SE PRIBLIAVALA, STOMAKOM GOTOVO DOTIUI TLO,
VELIKA MAKA, SPREMNA DA SE BACI NA SVOJ PLEN.
B E R N
H O G A R T
| 75
4/16/10 1:35:17 PM
NALA SE NA NEKOLIKO METARA

OD DVOJICE ZAIGRANIH MALIANA
NESVESNIH PRETNJE, OPREZNO
PODVUKAVI ZADNJE NOGE
POD TELO, DOK SU SE
MONI MIII ZATEZALI
ISPOD NJENE LEPE
KOE.
TAKO SE NISKO
SPUSTILA DA BI SE
INILO KAO DA SE
POTPUNO ISPRUILA PO ZEMLJI DA SE
NA NJENIM LEIMA
NIJE FORMIRAO LUK
DOK SE SPREMALA
DA SKOI.
REP JOJ SE NIJE VIE

POMERAO - MIRNO I RAVNO
LEAO JE IZA NJE. ZA TREN JE
ZASTALA, NEPOKRETNA
POPUT STENE...
...DA BI, UZ ZASTRAUJUI

KRIK, SKOILA.
76 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:19 PM
NJEN KRIK NIJE SLUIO KAO UPOZORENJE.

IZAZVAO JE PARALIZU OD STRAHA U MLADOM
MAJMUNU, KOJI SE UURIO I ZASTAO - TO JE UZROK
NJEGOVE PROPASTI BILO. MEUTIM, REAKCIJA OVEKOVOG
DETETA, TARZANA, BEE DRUGAIJA. IZLOENOST OPASNOSTIMA
DUNGLE NAUILA GA JE DA SA SAMOPOUZDANJEM REAGUJE NA IZNENADNE OPASNOSTI, A NJEGOV SUPERIORNIJI INTELEKT PODARIO MU JE BRZINU
REAKCIJE DALEKO IZNAD MENTALNIH SPOSOBNOSTI MAJMUNA. SABORIN KRIK
IZAZVAO JE U NJEMU TRENUTNU REAKCIJU. URONIO JE U DUBOKE VODE JEZERSKE...
...TO JEDVA DA BEE IOLE BOLJI

IZBOR OD ONJAKA SABORINIH - JER NIJE ZNAO DA PLIVA. BRZIM POKRETIMA JE NASUMICE MLATARAO RUKAMA I NOGAMA.
SASVIM IH JE SLUAJNO KOORDINIRAO NA NAIN KOJIM PSI PLIVAJU. KOJI TRENUTAK POTOM NOS MU JE PROVIRIO IZ VODE.
B E R N
H O G A R T
| 77
4/16/10 1:35:48 PM
LAVICA POGLED NIJE SKIDALA S TARZANA, SVE IEKUJUI

NJEGOV POVRATAK NA OBALU, TO MU NIJE BILO NI NA
KRAJ PAMETI. UMESTO TOGA ISPUSTIO JE POZIV ZA
OPASNOST, KOJI JE NJEGOVO PLEME KORISTILO.
GOTOVO ISTOG TRENUTKA NEKIH ETRDESETAK VELIKIH MAJMUNA UPUTILO SE PREMA MESTU ZBIVANJA.
DUGO VREMENA
TREBALO JE KALI DA
SE PRIVIKNE NA TO;
JER IAKO SU PRIPADNICI NJENOG PLEMENA
ZNALI DA ZAPLIVAJU
KAD JE TO BILO
UZ REANJE ISPUNJENO
NEOPHODNO, NISU
MRNJOM, LAVICA SE
IZGUBILA. TADA JE TARZAN
ZAPLIVAO PREMA OBALI, USHIEN MINULIM
ISKUSTVOM, ALI NITA MANJE I NOVOSTEENOM VETINOM.
VOLELI DA ULAZE U
VODU, POGOTOVO
NE SVOJEVOLJNO.
KAD GOD SE PRILIKA UKAZALA, NIKADA NE BI PROPUSTIO MAKAR JEDNOM DA SE BACI U JEZERO, NEKI POTOK ILI U OKEAN.
78 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:48 PM
PUSTOLOVINA S LAVICOM ISPUNJAVALA JE TARZANA MNOGIM PRIJATNIM MISLIMA, JER TAKVI DOGAAJI PREKIDALI SU MONOTONIJU SVAKODNEVICE - KOJA SE SVODILA NA TUPO TRAGANJE ZA HRANOM, JELO I SPAVANJE. PLEME KOJEM JE PRIPADAO
BORAVILO JE NA PODRUJU OD NEKIH ETRDESETAK KILOMETARA DU OBALE I OSAMDESETAK KILOMETARA U UNUTRANJOSTI.
REDOVNO SU KRSTARILI TIM KRAJEM, ZADRAVAJUI SE PONEKAD I MESECIMA NA NEKOJ OD LOKACIJA. KAKO SU SE BRZO
KRETALI DRVEEM, ZNALI BI U NEKOLIKO DANA DA PREU ITAVO PODRUJE.
MNOGO TOGA ZAVISILO JE OD DOSTUPNOSTI HRANE, KLIMATSKIH USLOVA, PRISUTNOSTI OPASNIJIH IVOTINJSKIH VRSTA;
NERETKO BI IH I KERAK VODIO NA DUGE MAREVE SAMO ZATO TO SE ZASITIO BORAVKA NA NEKOM MESTU.
NOU BI SPAVALI TAMO GDE BI IH TAMA SUSTIGLA, JEDNOSTAVNO POLEGAVI NA TLO, PONEKAD
PREKRIVI GLAVE, REE I ITAVA TELA, VELIKIM LISTOVIMA SLONOVOG UVA. PO DVOJE ILI TROJE BI SE,
U HLADNIM NOIMA, STISNULO ZAJEDNO, DA IM BUDE TOPLIJE, DOK JE TARZAN SVE OVE GODINE TAKO
SPAVAO U KALINOM NARUJU.
NESUMNJIVO JE DA JE VELIKA, DIVLJA BETIJA VOLELA OVO DETE DRUGE VRSTE, A I ON SAM JE GLOMAZNOJ DLAKAVOJ ZVERI POKLONIO SVU ONU LJUBAV KOJA BI PRIPALA NJEGOVOJ LEPOJ MLADOJ
MAJCI, DA JE POIVELA. KAD JE BIO NEPOSLUAN, NARAVNO DA BI GA UDARILA, ALI PREMA NJEMU NIKADA
NIJE BILA OKRUTNA, EE GA JE MAZILA NEGO TO GA JE KANJAVALA.
B E R N
H O G A R T
| 79
4/16/10 1:35:49 PM
TARZAN, OPET, NIKADA NIJE PROPUTAO

PRILIKU DA ISKAE KAKO U POTPUNOSTI
DELI OUHOVA OSEANJA I, KAD GOD
JE BIO U SITUACIJI DA GA PROVOCIRA
SA BEZBEDNE UDALJENOSTI ILI DA
GA OBASPE UVREDAMA,
INIO JE TO.
NJEN MU, TUBLAT, MRZEO JE TARZANA OD

PRVOG DANA I U NIZU PRILIKA GOTOVO DA JE
OKONAO NJEGOV MLADI IVOT.
NJEGOVA NADMONA
INTELIGENCIJA I LUKAVOST
OMOGUILI SU MU DA
SMILJA NA HILJADE AVOLSKIH
TRIKOVA, KOJIMA JE SAMO
POVEAVAO PATNJU
TUBLATOVOG IVOTA.
JO KAO DEAK NAUIO
JE DA PLETE KONOPAC,
SAVIJAJUI I POVEZUJUI ZAJEDNO
DUGE VLATI TRAVE,
KOJI JE NEPRESTANO
PODMETAO TUBLATU
POD NOGE ILI JE NAMERAVAO DA GA OBESI
O NEKU GRANU.
80 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:50 PM
UPORNIM VEBANJEM IZVETIO SE
TO JE BILA TEK
U BACANJU KONOPCA.
KLICA IDEJE IJA

E VELIANSTVENA
PRIMENA USLEDITI
NETO KASNIJE.
ZABAVLJAJUI SE TAKO JEDNOG DANA, OMA JE POLETELA RAVNO OKO VRATA JEDNOG OD NJEGOVIH RAZIGRANIH
PRATILACA, NEOEKIVANO I IZNENADNO ZAUSTAVLJAJUI GA.
AH, ETO NOVE ZANIMLJIVE IGRE, POMISLI TARZAN. AKO MOE
DA UHVATI SVOJE PRIJATELJE MAJMUNE OVOM DUGOM, OD TRAVE
ISPLETENOM RUKOM, ZATO NE BI ISTO UINIO I S LAVICOM SABOR?
MEUTIM, TUBLATOV IVOT SE OD TADA PRETVORIO U PRAVI KOMAR. BILO NOU,

BILO DANJU, NIJE ZNAO KAD E TA NEUJNA OMA KLIZNUTI OKO NJEGOVOG
VRATA, PRETEI DA GA UGUI. TUBLAT JE PRETIO GADNOM OSVETOM, KALA GA JE
KANJAVALA, ALI NA SVE JE TARZAN SAMO SMEHOM ODGOVARAO.
B E R N
H O G A R T
| 81
4/16/10 1:36:08 PM
LUTANJA PLEMENA ESTO SU GA DOVODILA DO ZATVORENE I TIHE KOLIBE.

ZA TARZANA ONA JE PREDSTAVLJALA NEPRESUAN IZVOR ZAGONETKI, ALI I ZADOVOLJSTVA.
NAJEE JU JE OBILAZIO SAM, JER MAJMUNIMA NIJE BILO DRAGO OVO PUSTO KONAITE. VIRIO BI KROZ PROZOR
ILI BI SE POPEO NA KROV DA PROVIRI KROZ DIMNJAK. NIJE, MEUTIM, USPEO DA SMISLI NAIN KAKO DA UPADNE UNUTRA.
82 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:09 PM
NIKADA MU NIJE BILO REENO KAKVA JE

NJEGOVA VEZA S TOM KOLIBOM. OSKUDNI
VOKABULAR MAJMUNA IONAKO JE OPISIVAO
SVEGA NEKOLIKO STVARI KOJE SU ZATEKLI
UNUTRA. KALA JE TEK NETO NEJASNO I NEODREENO PRIPOVEDALA KAKO JE NJEGOV
OTAC BIO NEOBINI BELI MAJMUN, ALI NIJE
ZNAO DA MU KALA NIJE MAJKA.
JEDNOGA DANA TARZAN

JE UOIO DA VRATA
PREDSTAVLJAJU ZASEBAN
DEO, UMETNUT U ZID,
TOG DANA SE ZAPUTIO PRAVO PREMA

VRATIMA I SATIMA IH PROUAVAO,
PETLJAJUI SA ARKAMA, KVAKOM
I REZOM. NA KRAJU JE POGODIO PRAVU KOMBINACIJU I
I PRVI JE PUT NASLUTIO
VRATA SU SE UZ KRIPU
DA BI TU MOGAO BITI
OTVORILA PRED NJE-
ULAZ, KOJI MU JE
GOVIM ZAPREPA-
TOLIKO DUGO
ENIM OIMA.
IZMICAO.
B E R N
H O G A R T
| 83
4/16/10 1:36:38 PM
NA PODU SE NALAZIO KOSTUR, NA KREVETU JO JEDAN, A TREI, NAJSIUNIJI,

U KOLEVCI. NIJE OBRAAO PANJU NA INJENICU DA SU TO BILI DOKAZI
DAVNANJE TRAGEDIJE, BA KAO TO NI SLUTIO NIJE DA SU TO
OSTACI NJEGOVIH RODITELJA.
DRUGI SADRAJI SOBE OBUZELI SU MU PANJU ALATKE, ORUJE, KNJIGE, ODEA. OTVORIO JE SANDUKE I ORMANE.
PRONAAO JE OTAR
LOVAKI NO, PLATIVI
CENU POSEENIM
PRSTOM...
...TO GA NI NAJMANJE
ZAPLAILO NIJE. ZABAVLJAO SE NOVOM IGRAKOM CEPKAJUI KOMADE DRVETA SA STOLA
I STOLICA.
84 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:38 PM
U ORMANU ISPUNJENOM KNJIGAMA

NAIAO JE NA JEDNU ISPUNJENU IVO
OBOJENIM SLIKAMA - ILUSTROVANI
BUKVAR ZA DECU - L JE ZA
LOVCE, LJ ZA LJUDE..
SLIKE SU GA IZUZETNO ZANIMALE. BILA JE PUNA MAJMUNA NJEMU NALIK, A DALJE

U KNJIZI POD M PRONAAO JE I MAJMUNIE KAKVE JE SVAKODNEVNO VIAO
U KRONJAMA DRVEA GDE JE NJEGOVO PLEME BORAVILO.
U ITAVOJ KNJIZI NIJE PRONAAO NITA TO BI BILO NALIK KERAKU, TUBLATU ILI KALI.
B E R N
H O G A R T
| 85
4/16/10 1:36:39 PM
NA POETKU JE PRSTOM POKUAVAO DA POKUPI UDNOVATE OBLIKE KOJI SU SE NALAZILI NA STRANICAMA, ALI JE BRZO
ZAKLJUIO KAKO NISU STVARNI, IAKO I DALJE NIJE ZNAO TA ONI PREDSTAVLJAJU, NITI JE POZNAVAO RE KOJOM BI IH OPISAO.
BRODOVI, VOZOVI, KRAVE, KONJI, SVE SU MU TO BILE NEPOZNANICE, ALI GA NI UPOLA NISU TAKO ZBUNJIVALE KAO OBLICI KOJI
SU SE POJAVLJIVALI ISPOD OBOJENIH SLIKA I MEU NJIMA - DELOVALI SU MU POPUT UDNE VRSTE INSEKATA JER SU MNOGE
IMALE NOGE IAKO NI NA JEDNOM NIJE VIDEO OI ILI USTA.
BIO JE TO NJEGOV PRVI SUSRET

SA SLOVIMA ABECEDE, MADA JE
VE IMAO PREKO DESET GODINA.
NARAVNO, NIKAD RANIJE NIJE BIO
U MOGUNOSTI DA VIDI NETO
TAMPANO, NIJE PROGOVORIO NI
SA KIM KO BI IMAO MAKAR MAGLOVITU PREDSTAVU DA POSTOJI NETO
KAO PISANI JEZIK, NITI JE IKADA
VIDEO NEKOGA DA ITA. STOGA SE
I NE TREBA UDITI TO DEAK NIJE
MOGAO DA SHVATI ZNAENJE OVIH
UDNOVATIH OBLIKA. NEGDE
PRI SREDINI KNJIGE NAIAO JE NA
SVOJU STARU NEPRIJATELJICU,
LAVICU SABOR, A NETO DALJE
SKLUPALA SE ZMIJA HISTA.
OH, KAKO JE TO BILO
UZBUDLJIVO. NIKADA
RANIJE, U SVIH SVOJIH
DESET GODINA, NIJE
TOLIKO U NEEMU UIVAO. TOLIKO SE UDUBIO
DA JE POSTAO SVESTAN
KAKO SE SMRKAVA TEK
KADA SU OBLICI
POTPUNO NESTALI
U TAMI.
VRATIO JE KNJIGU U ORMAN I ZATVORIO VRATA, NE ELEI DA IKO DRUGI PRONAE I UNITI NJEGOVO
BLAGO, A KAD SE OTISNUO U SVEOBUHVATNU TAMU, ZATVORIO JE I VRATA KOLIBE ZA SOBOM, OSTAVIVI IH
U IDENTINOM POLOAJU U KOJEM SU BILA PRE NEGO TO JE ODGONETNUO TAJNU REZE. U ODLASKU
PRIMETIO JE LOVAKI NO KAKO LEI NA PODU I POKUPIO GA DA BI GA SVOJOJ DRUINI POKAZAO.
86 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:40 PM
JEDVA DA JE NAPRAVIO NEKOLI-
BIO JE TAKO BLIZU DA O BEGU NIJE MOGLO BITI NI GOVO-
KO KORAKA U PRAVCU DUNGLE KADA SE IZ SENKE NISKOG
RA, TE JE MALOM TARZANU BILO JASNO KAKO MU PREDSTOJI
GRMA PRED NJIM UKAZALA NEKA OGROMNA PRILIKA. NAAS JE
BORBA NA IVOT I SMRT, JER SU OVE VELIKE ZVERI BILE SMRTNI
POMISLIO KAKO JE TO NEKO IZ NJEGOVOG PLEMENA, ALI JE
NEPRIJATELJI NJEGOVOG PLEMENA I NIKADA NI S JEDNE STRANE
ODMAH PRIMETIO DA JE TO OGROMNI GORILA BOLGANI.
NIJE BILO TRAENJA MILOSTI, NITI BI ISTA BILA I UDELJENA.
BEZ OBZIRA NA TO TO JE BIO DEAK, GORILU JE DOEKAO BEZ STRAHA I PANIKE. NA JURI ZVERI UZVRATIO JE UDARCIMA PESNICA. SAMO, U JEDNOJ JE DRAO I NO. KAKO JE BETIJA NASRNULA, NO JE SLUAJNO DUBOKO URONIO U NJENA KOSMATA PRSA.
B E R N
H O G A R T
| 87
4/16/10 1:36:40 PM
TAJ KRATAK TREN

DOVOLJAN BEE
DEAKU DA SPOZNA
NAMENU SVOJE SJAJNE, OTRE IGRAKE, PA JE, DOK GA
JE ZVER, UDARAJUI
GA I ZARIVAJUI
MU KANDE U LEA,
POVLAILA NA TLO,
NEPRESTANO ZABADAO OTRICU DO
DRKE U NJENA
PRSA.
BOREI SE U SKLADU S NAINOM SVOJE VRSTE, GORILA JE SLOBODNOM RUKOM DELIO

SILOVITE UDARCE I KIDAO KOMADE MESA S DEAKOVOG VRATA I GRUDI MONIM ONJACIMA.
TRENUTAK SU SE VALJALI PO ZEMLJI U MAHNITOM LUDILU BORBE. SVE SLABIJE I SLABIJE

RAZDERANA I OKRVAVLJENA RUKA GURALA JE DUGU OTRICU, A ONDA SE MALO TELO ZGRILO I TARZAN,
MLADI LORD GREJSTOK, PREVRNUO SE NA TRULO I MRTVO RASTINJE KOJE JE PREKRIVALO NJEGOV DOM U DUNGLI.
88 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:41 PM
DUBOKO U UMI PLEME JE ULO DIVLJI GORILIN KRIK. A KALA, VIDEVI

DA NEMA TARZANA, GOTOVO JE LETELA KRONJAMA DRVEA. TAMA
JE PREKRILA SVE I TEK JE RANI MESEC SIPAO SVOJE SLABANO SVETLO,
STVARAJUI UDNE, GROTESKNE SENKE MEU GUSTIM LIEM UME.
NALIK OGROMNOJ SABLASTI,

KALA JE BEUMNO JURILA OD STABLA
DO STABLA, AS SPRETNO TREI PO GRANI,
AS LETEI PRAZNIM PROSTOROM PREMA DRUGOM STABLU. ZNALA JE KAKO SU MALE ANSE DA
NJEN MALI TARZAN NADVLADA OGROMNOG MUJAKA
GORILU, PA KAD SE PRIBLIILA MESTU OTKUD SU DOPIRALI
ZVUCI BORBE, POELA JE DA SE KREE IZUZETNO OPREZNO
PO NAJNIIM GRANAMA, POKUAVAJUI, KROZ MESECOM
OKUPANU TAMU, DA UOI UESNIKE BORBE.
B E R N
H O G A R T
| 89
4/16/10 1:37:09 PM
S PRIGUENIM KRIKOM,
KALA POJURI PREMA TARZANU,
TRAGAJUI ZA ZNAKOVIMA
IVOTA. JEDVA DA SE I ULO
SLABANO UDARANJE SRCA.
NENO GA JE PONELA
U MRANU DUNGLU,
GDE SU SE NALAZILI PRIPADNICI
NJIHOVOG
PLEMENA...
ODMAH IH JE NALA KAKO LEE UNUTAR MALE

ISTINE POD SJAJNOM MESEINOM - RAZDERANO
I KRVLJU OBLIVENO TELO MALOG TARZANA, PORED
NJEGA MRTVAKI UKOEN VELIKI MUJAK GORILA.
...DA BI MNOGO DANA I NOI PROVELA BDEI

NAD NJIM, NOSEI MU HRANU I VODU, TERAJUI MUVE
I DRUGE INSEKTE S NJEGOVIH TEKIH RANA.
90 |
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:37:09 PM
O MEDICINI SIROTICA
POJMA NIJE IMALA. MOGLA JE
SAMO DA LIE RANE I NA TAJ NAIN
IH ODRAVA ISTIM, PREPUSTIVI
PRIRODI ZALEENJE. U POETKU
TARZAN JE ODBIJAO HRANU, BACAKAJUI SE I PREVRUI U DIVLJEM DELIRIJUMU GROZNICE. SVE ZA IM JE EZNUO
BEE VODA, KOJU MU JE ONA DONOSILA NA
JEDINI NAIN KOJI JE MOGLA, U USTIMA. NIJEDNA MAJKA NE BI POKAZALA VEU, NESEBINU, PORTVOVANU
ODANOST OD ONE KOJU JE POKAZALA OVA SIROTA, DIVLJA BETIJA PREMA
MALOM SIROETU, KOJEG JOJ JE SUDBINA POVERILA NA UVANJE.
NAJZAD SE I GROZNICA POVUKLA, A DEAK JE POEO DA POKAZUJE
ZNAKE OPORAVKA. NJEGOVE STISNUTE USNE NIKADA NISU ISKAZALE JAINU
BOLA, MADA JE BIO RAZORAN. VRSTINOM BETIJA UZ KOJE JE RASTAO,
U TIINI JE TRPEO BOL, RADIJE SE POVLAEI U SAMOU KRAJ NEKOG
BUSENA VISOKE TRAVE, NEGO DA MANIFESTUJE SVOJU NESREU PRED
NJIMA. KALA JE BILA JEDINA KOJU JE ELEO KRAJ SEBE, ALI KAKO JE POEO
DA SE OPORAVLJA, OSTAVLJALA GA JE SAMOG U SVE DUIM INTERVALIMA,
TRAGAJUI ZA HRANOM; ODANA IVOTINJA JEDVA JE DOVOLJNO UZIMALA
HRANE ZA SEBE TOKOM TARZANOVOG NAJKRITINIJEG PERIODA DA JE OD
NJE OSTALA SAMO SENKA NEKADANJE MAJMUNICE.
NAKON TO JE PROTEKLA ITAVA VENOST, KAKO SE MALOM
PAENIKU INILO, DOK NIJE STAO NA NOGE, DALJI OPORAVAK
IAO JE IZUZETNO BRZO, PA JE VE NAREDNI MESEC BIO
SNAAN I AKTIVAN KAO I PRE. TOKOM OPORAVKA
STALNO JE PREVRTAO PO MISLIMA BORBU S GORILOM I PRVA MU JE ELJA BILA DA POVRATI ONO
SJAJNO MALO ORUJE, KOJE GA JE OD BEZNADENOG SLABIA UINILO BORCEM NADMONIJIM OD UASA IZ DUNGLE.
TAKO SE ZAVRAVA PRVO, UDNO POGLAVLJE NJEGOVOG MLADOG IVOTA.
JO UDNIJE, TEK E USLEDITI.
B E R N
H O G A R T
| 91
4/16/10 1:37:10 PM

Tarzan1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tarzan1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E D G A R

Tarzan meu majmunima

arolija Berna Hogarta

va nova slikovna verzija Tarzana medju majmunima, bazirana na

Pre ove knjige, prolo je vie od dvadeset godina od kada je Bern

petnaest godina postao je pomoni crta u udruenju izdavaa Asoiejted edi

Tarzan in the City of Gold

(Tarzan u Zlatnom gradu)

Tarzan and the Boers

Tarzan and the Chinese

Tarzan and the Pygmies

Tarzan and the Amazons

Tarzan and the Boers

(Tarzan i Buri, 2 epizoda)

Tarzan and the People of

Tarzan against Dagga Ramba

Tarzan and the Fatal Fountain

Tarzan and the Barbarians

(Tarzan meu varvarima)

Tarzan against Kandullah and the Nazis

Tarzan against Don Macabre

Tarzan against the Nazis

Tarzan against the Goru-Bongara Monster

(Tarzan protiv udovita Goru-Bongara)

Tarzan against Orizu Khan

(Tarzan protiv Orizu-kana)

Tarzan on the Island of Ka-Gor

(Tarzan na ostrvu Ka-Gor)

Tarzan and NAni

Tarzan on the Island of Mua-Ao

Tarzan and the Ononoes

Tarzan and the Adventurers

Tarzan and the Wild Game Hunter

(Tarzan i lovac na krupnu divlja)

OVEKMAJMUN SE NAMRTIO. MAEM SMO

TARZAN E IH UNITITI, UZVRATI ON. TARZAN JE MOAN,

SVI TI MATERIJALI SAKUPLJANI SU VAN ZIDINA,

U UMU JE POSLAO VELIKU

SAM TARZAN SE PITAO MOE LI NJEGOV UDNOVATI

SLEDEE NEDELJE: MREA SMRTI

ezadovoljan uslovima koje mu je nametnuo Junajted fiers sindikejt (United

NADA KOJA SE GUBI

OH, ZATO NE BEI?, VIKNU DEVOJKA.

UVIDEO JE KAKO JE PREKASNO DA JE

SLEDEA NEDELJA: U DUBINU

Tarzan, 7. jul 1940.

PROPADOSMO, ZAREA SOROS. VIDEO SAM

IMPULSIVNO, LURUL SE PRIDIE, IZVUE

KAKO JE ORUJE PALO PRED NJEGOVE NOGE, TARZAN

Tarzan, 10. oktobar 1948.

Komentari Pola Spensera o razvoju Hogartovog stila u lanku Hogartov gospodin

ONE STENE NA IVICI IZBOINE,

IZNENADNA BUKA NAVELA GA

SA SVOG NESIGURNOG POLOAJA

Tarzan, 22. maj 1949.

Fosterov kist podario je Tarzanu jednostavan smisao. Hogartova nevidljiva

NAKON BITKE S FANATINIM DAGOMBAMA TARZAN JE UMAKAO

LOV JE ISTOG TRENA NASTAVLJEN. ISPUTAJUI DIVLJE KRIKE, DAGOMBE SU SE

KREUI SE PREMA PLAI, VIDEO JE KAKO AKA I NJEGOVI

UZ TRIJUMFALNE POVIKE DAGOMBE SU

TARZAN JE ZAOKRENUO KAKO BI

Tarzan, 9. april 1950.

Ako se Hogartova pozicija na polju stripa ini neprikosnovenom, ta je s njegovim