PrirucnikzarukovaoceTS RP PDF

PRIRUČNIK ZA
RUKOVAOCE TS/RP
Dr Radojle Radetić
Dr Radojle Radetić
PRIRUČNIK ZA
RUKOVAOCE TS/RP
Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:

TEMPUS JPHES 158781
Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning
Безбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учење
који кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.
Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде
одговорна за коришћење информација из ове публикације.
Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the
views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of
the information contained therein.
Bor, 2013.
PRIRUČNIK ZA RUKOVAOCE TS/RP
Dr Radojle Radetić, dipl. inž. el.
Recenzenti:
Dr Dragoslav Jovanović, dipl. inž. el.
Mr Gojko Dotlić, dipl. inž. el.
Kompjuterska obrada teksta – dr Radojle Radetić
Važne napomene
1. Autor je nastojao da materija u ovoj knjizi bude izložena tačno i jasno. I pored
velikih napora da izbegne greške, on ne može garantovati da ih još uvek nema.
Autor na to upozorava čitaoce i ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne
posledice.
2. Praktičan rad u VN postrojenjima, koji su predmet razmatranja ove knjige, može
biti opasan po život. Zato je neophodno pri radu, pridržavati se odgovarajućih
mera zaštite propisanih za rad u ovoj oblasti.
3. Autor zadržava sva prava eventualnih izmena, bez obaveze prethodnog
obaveštenja.
4. Bilo kakvo umnožavanje, preštampavanje i kopiranje celine ili pojedinih delova
ove knjige, nije dozvoljeno bez prethodne dozvole autora.
PREDGOVOR
Posao rukovalaca u trafostanicama i razvodnom postrojenjima (TS/RP) je veoma
kompleksan i zahteva širok opseg znanja. Tu se prvenstvenio misli na poznavanje
visokonaponske opreme svojih objekata, načina njenog korišćenja i održavanja, pa do
otklanjanja jednostavnijih kvarova. Radi potpunijeg razumevanja posla, neophodno je
poznavanje i osnovnih elemenata elektroenergetskog sistema (EES) i njegovoh
osnovnih karakteristika.
Kao i od svakog radnika JP EMS, i od rukovalaca, se u prvom redu očekuje
posvećenost firmi. U okviru toga, važna uloga domaćina i rukovalaca DUTS-a je
domaćinsko ophođenje prema svojim objektima (TS/RP), u smislu nadgledanja,
čuvanja opreme, održavanja ispravnosti i urednosti postrojenja i objekta u celini.
Jačanjem sistema daljinske komande, od rukovalaca će se zahtevati izuzetan
stepen snalažljivosti u objektima EMS-a (jer više neće biti vezan samo za jedan
objekat i jedno radno mesto), a preduslov za to je znanje i iskustvo. Takođe, može se
očekivati da će uloga rukovalaca biti sve manje izražena, a uloga domaćina sve više. I
pored toga, zbog visoke odgovornosti i opasnosti koju sa sobom nosi, posebna
pažnja, prilikom provere obučenosti rukovalaca, posvećuje se poznavanju
manipulacija rasklopnom opremom na svojim objektima.
Ovim priručnikom pokušano je da se u sažetoj formi obuhvati najneophodnija
stručna materija potrebna za rad rukovalaca TS/RP. Podrazumeva se da su rukovaoci
tehnička lica koja poseduju osnovna znanja iz oblasti: električnih postrojenja, prenosa
električne energije, električnih instalacija, mašina, merenja, relejne zaštite, itd. Sve
ove teme se, i na nivou srednje škole, obrađuju daleko detaljnije. Zbog toga su te
oblasti u ovom priručniku obrađene veoma kratko – na nivou podsetnika. U ovom
priručniku autor se detaljnije bavio samo materijom koja nije obrađivana u
pomenutoj literaturi a od značaja je za rad rukovalaca.
Radi potpunosti, na početku je dat kratak osvrt na najosnovnije pojmove
elektrotehnike, osnovne elemente EES-a, organizacionu strukturu JP EMS, itd.
Na nivou podsetnika prikazana je i materija iz oblasti realnih uslova rada
postrojenja i njihova VN oprema. Zbog čestih manipulativnih grešaka, i potencijalne
opsnosti koju ona predstavlja, detaljnije je obrađena manipulacija rastavljačima.
Sledi materija o uzemljenjima, konfuguracijama postrojenja, relejnoj zaštiti,
merenjima, lokalnom i daljinkom komandovanju, sopstvenoj potrošnji itd.
Dalje se razmatraju opšta pitanja vezana za svakodnevni rad u TS/RP (poznavanje
TS/RP, primopredaja smene, pregledi, periodična ispitivanja opreme, itd.).
U tekstu je dalje, u najkraćim crtama prikazana i najvažnija interna tehnička
regulativa (tehnička uputstva, pravilnici, preporuke itd). Taj prikaz ima za cilj da kod
rukovalaca stvori pretstavu: šta oni sadrže, čime se bave, gde mogu da potraže i
pronađu svi potrebni detalji i odgovori na pitanja koja ih interesuju. Ova materija je
iz različitih razloga podložna promenama tako da:
U svom svakodnevnom radu, rukovaoci moraju da se pridržavaju zvaničnih i
važećih: pravilnika, tehničkih uputstava, preporuka itd.
U poglavljima koja slede opisane su najkarakterističnije manipulacije i osnovni
elementi o raspadu EES-a i načinu njegovog ponovnog uspostavljanja.
Takođe, u najkraćim crtama dotaknuta su pitanja iz oblasti protiv požarne zaštite
(PPZ), provale, povreda na radu, pružanja prve pomoći itd.
Posebno važni delovi teksta, su naglašeni tako što su boldovani ili podvučeni.
Kao što se vidi, problematika ovog priručnika je veoma široka i najteži deo u
njegovom pisanju bio je izbor tema i pronalaženje prave mere, do koje dubine ih
obraditi. Pri pisanju, autor je imao na umu rukovaoce kao ciljnu grupu, i prema svom
dugogodišnjem iskustvu i osećaju problematike, sastavio ovaj priručnik.
Ovaj "priručnik" je prvenstveno namenjen osnovnoj obuci, i pripremi rukovalaca
TS za kontrolni ispit. Svojim sadržajem tema koje obuhvata, sigurno može biti od
koristi i u njihovom svakodnevnom radu.
Osim rukovalca, ovaj priručnik može sigurno biti korisna literatura u razumevanju
rada TS i RP u celini, i drugim radnicima JP EMS, a možda i šire.
Rad u firmi je “živa“ stvar podložna svakodnevnim promenama u raznim
segmentima (organizaciona struktura, interna regulativa, itd). Ovde izložena materija
predstavlja presek stanja u trenutku njenog pisanja tokom 2012. godine. Najavljene
organizacione promene najnovijim Zakonom o energetici nisu obuhvaćene.
Ovde želim da se zahvalim svim svojim kolegama na podršci koju su mi pružili
tokom pisanja ovog teksta, svojim korisnim primedbama i sugestijama. U tom smislu
posebno izdvajam: Z. Stojkovića, Z. Milićevića, Z. Mićanovića, J. Jovića, itd.
Na kraju moram da izrazim svoju zahvalnost i međunarodnom projektu TEMPUS
JPHES 158781 Occupational safety and health – degree curricula and lifelong
learning (Bezbednost i zdravlje na radu – obrazovni programi i doživotno učenje),
koji kroz TEMPUS program finansira Evropska unija. Kao nosilac projekta, svoj
doprinos u ovom poslu dala je i VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA u Novom Sadu, i izražavam im svoju zahvalnost.
U ovdnosu na prvo izdanje, u ovom je promenjen redosled poglavlja tako što je
sopstvena potrošnja prebačene ispred relejne zaštite. Takoođe ispravljene su uočene
greške i unešene manje korekcije teksta.
Bor, Maja – 2013. godine dr Radojle Radetić, dipl. inž. el.

dr Radojle Radetić – JP EMS – Priručnik za rukovaoce TS/RP
SADRŽAJ
1. Osnovni pojmovi elektrotehnike ___________________________________ 9
1.1. Elektrostatika ___________________________________________________________ 9
1.2. Kolo jednosmerne struje _________________________________________________ 11
1.3. Magnetizam ___________________________________________________________ 13
1.4. Kolo naizmenične struje __________________________________________________ 14
1.5. Podaci o materijalima ___________________________________________________ 18
2. Elektroenergetski sistem _________________________________________ 21
2.1. Potrebe za električnom energijom __________________________________________ 21
2.2. Elektroenergetski sistem – osnovni pojmovi __________________________________ 23
3. Organizaciona struktura JP EMS _________________________________ 29
3.1. Direkcija za prenos električne energije ______________________________________ 29
3.2. Direkcija za upravljanje prenosnim sistemom _________________________________ 30
4. Elektroenergetski objekti JP EMS ________________________________ 33
4.1. Naponi u postrojenjima __________________________________________________ 34
4.2. Struje u postrojenjima ___________________________________________________ 36
4.3. Dinamička naprezanja ___________________________________________________ 37
4.4. Termička naprezanja ____________________________________________________ 37
4.5. Ambijentni uslovi – spoljašnja i unutrašnja montaža ___________________________ 37
5. Visokonaponska oprema u postrojenju _____________________________ 39
5.1. Sabirnice _____________________________________________________________ 39
5.2. Izolatori ______________________________________________________________ 40
5.3. Rastavljači ____________________________________________________________ 42
5.4. Prekidači _____________________________________________________________ 45
5.5. Merni transformatori ____________________________________________________ 47
5.6. Odvodnici prenapona____________________________________________________ 53
5.7. Energetski transformatori ________________________________________________ 55
6. Uzemljenje u postrojenjima ______________________________________ 61
7. Vrste jednopolnih šema postrojenja _______________________________ 63
8. Sopstvena potrošnja TS _________________________________________ 67
8.1. Trofazni napon (3 x 380/220 V, 50 Hz) ______________________________________ 67
8.2. Invertorski napon 220 V 50 Hz ____________________________________________ 67
8.3. Jednosmerni napon 110 V (220 V)__________________________________________ 69
9. Relejna zaštita _________________________________________________ 73
9.1. Područje primene _______________________________________________________ 73
5
9.2. Osnovni principi relejne zaštite ____________________________________________ 74

9.3. Elektromehaničke i statičke zaštite dalekovoda 400, 220 i 110 kV _________________ 75
9.4. Mikroprocesorska zaštita dalekovoda 400, 220, 110 kV _________________________ 78
9.5. Zaštita u distributivnim mrežama 35, 20 i 10 kV ______________________________ 79
9.6. Zaštita u mreži 6 i 5,25 kV _______________________________________________ 79
9.7. Zaštita transformatora ___________________________________________________ 80
9.8. Zaštita sabirnica _______________________________________________________ 83
9.9. Ostale zaštite i relei _____________________________________________________ 85
9.10. Pronalaženje mesta zemljospoja u kolima jednosmerne struje ____________________ 88
10. Merenja u TS/RP ______________________________________________ 91
11. Komandovanje – lokalno, daljinsko _______________________________ 95
11.1. Centralna preklopka – izbor režima komandovanja ____________________________ 95
11.2. Sistemi daljinskog komandovanja __________________________________________ 95
12. Kratki prikaz sistema SCADA ___________________________________ 101
12.1. Struktura sistema ______________________________________________________ 101
12.2. Izgled ekrana radne stanice ______________________________________________ 103
12.3. Komandovanje ________________________________________________________ 107
12.4. Liste ________________________________________________________________ 107
13. Poznavanje trafostanice ________________________________________ 109
13.1. Struktura TS/RP _______________________________________________________ 109
13.2. Poznavanje komandne table _____________________________________________ 113
13.3. Upravljanje pomoću sistema SCADA ______________________________________ 114
14. Rukovalac u TS/RP, primopredaja smene, pregledi postrojenja _______ 117
14.1. Rukovalac u TS/RP ____________________________________________________ 117
14.2. Primopredaja smene i obila TS/RP ________________________________________ 117
14.3. Održavanje TS/RP _____________________________________________________ 118
14.4. Pregledi TS/RP________________________________________________________ 118
14.5. Knjige koje se vode o radu TS/RP i dokumentacija ____________________________ 119
15. Periodična ispitivanja u TS/RP __________________________________ 121
15.1. Merenje na sistemu uzemljenja ___________________________________________ 121
15.2. Ispitivanje gromobranske instalacije _______________________________________ 121
15.3. Termovizijsko snimanje _________________________________________________ 121
15.4. Ispitivanje energetskih transformatora _____________________________________ 122
15.5. Ispitivanje relejne zaštite ________________________________________________ 123
15.6. Ispitivanje akumulatorskih baterija ________________________________________ 123
15.7. Proba dizel električnog agregata__________________________________________ 123
6
15.8. Ispitivanje PP centrale __________________________________________________ 123

15.9. Ispitivanje mernih transformatora _________________________________________ 124
15.10. Pregled elektro energetskog inspektora_____________________________________ 124
16. Radovi u postrojenju i tehnička regulativa _________________________ 125
16.1. Tehnička uputstva JP EMS ______________________________________________ 125
16.2. TU-EX-01 Tehničko uputstvo za pogon MS i daljinski upravljanih TS _____________ 126
16.3. TU-EX-03 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja u prenosnom
sistemu ______________________________________________________________ 127
16.4. TU-EX-04 Uputstvo za organizaciju izvođenja radova na EE objektima JP EMS ____ 128
16.5. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR) _____________________________ 130
17. Manipulacije u postrojenju _____________________________________ 133
17.1. Primeri manipulacije ___________________________________________________ 134
17.2. Sinhronizacija ________________________________________________________ 137
18. Raspad sistema _______________________________________________ 139
18.1. Odbrana sistema od raspada _____________________________________________ 139
18.2. Stanje u TS/RP posle raspada ____________________________________________ 140
18.3. Opšta koncepcija uspostavljanja __________________________________________ 141
18.4. Postupci osoblja u EE objektima tokom uspostavljanja EES ____________________ 141
19. Požar u postrojenju, gašenje i provala ____________________________ 143
19.1. Nastanak požara i akcije na njegovom gašenju _______________________________ 143
19.2. Aparati za gašenje požara _______________________________________________ 144
19.3. Provala u TS/RP ______________________________________________________ 145
20. Povrede u postrojenju i pružanje prve pomoći______________________ 147
20.1. Dejstvo električne struje na čoveka: _______________________________________ 147
20.2. Pružanje prve pomoći __________________________________________________ 148
20.3. Postupci u slučaju smrtnih ishoda _________________________________________ 148
20.4. Fizička aktivnost, zdravlje i preventiva _____________________________________ 149
21. Dodatak _____________________________________________________ 151
21.1. Skraćenice ___________________________________________________________ 152
21.2. Komandna sala NDC ___________________________________________________ 153
21.3. Električna korona, varnica i luk u postrojenju _______________________________ 155
21.4. Pitanja za proveru obučenosti ____________________________________________ 159
Bibliografija ______________________________________________________ 167
7
1. OSNOVNI POJMOVI ELEKTROTEHNIKE

Pre nego što se krene sa izlaganjem predviđene materije, dobro je podsetiti se
najvažnijih pojmova iz osnova elektrotehnike. Lica kojima je namenjena ova materija
su elektrotehničke struke, i podrazumeva se da poznaju ove pojmove. Na njima se
zasniva dalje razumevanje kompletne materije.
1.1. Elektrostatika
Elektrostatika je oblast elektrotehnike koja proučava električne pojave koje
izazivaju naelektrisanja u mirovanju.
1.1.1. Kulonov zakon
Pojava elektriciteta uočena je tako što je primećena sila između naelektrisanih tela.
Veličina te elektrostatičke sile (F) između dva tačkasta naelektrisanja (q1 i q2) na
međusobnom razmaku r je:
q1q2 1 q1q2
F k  , jedinica za silu njutn (N)
r 2
4 0 r 2
k konstanta proporcionalnosti (9109 m/F)
 dielektrična konstanta vakuma (8,8510-12 F/m)
Sila je vektorska veličina definisana intenzitetom, pravcem i smerom.
Jedinica za količinu elektriciteta (q) je kulon (C). Jedan kulon je količina
elektriciteta koja se sastoji od oko 8,251018 naelektrisanja protona. Naelektrisanje
elektrona jednako je naelektrisanju protona ali je suprotnog znaka (negativno).
1.1.2. Električno polje
Pojava elektrostatičke sile tumači se tako što oko naelektrisanja postoji električno
polje. Linije polja su zrakaste. Za pozitivno naelektrisanje linije polja su usmerene od
njegovog centra prema okolnom prostoru a za negativno imaju suprotan smer.
Električno polje se detektuje unošenjem probnog naelektrisanja u njegov prostor.
Jačina električnog polja tačkastog naelektrisanja na rastojanju r je:
1 q
E , jedinica za jačinu električnog polja je V/m.
4 0 r 2
Kao i elektrostatička sila, i jačina električnog polja je vektorska veličina.
Sa povećanjem rastojanja jačina električnog polja opada jako brzo (sa kvadratom) i
na beskonačno velikoj udaljenosti prestaje da postoji.
1.1.3. Rad električnog polja
Ako se pod dejstvom sile (F) u električnom polju naelektrisanje pomeri za neku
dužinu (l) u pravcu dejstva sile, izvršen je rad koji iznosi:
W  Fl , jedinica za rad je džul (J)
9
1.1.4. Električni potencijal i napon

Svaka tačka u električnom polju (vektorsko polje) može da se predstavi veličinom
električnog potencijala. Potencijal (V) neke tačke u polju jednak je radu koji je
potrebno izvršiti da bi prenelo jedinično naelektrisanje iz referentne tačke u tu tačku.
W
V , jedinica za električni potencijal je volt (V)
q
Potencijal je skalarna veličina kojom se karakteriše neka tačka u električnom polju.
U praksi, kao referentna tačka obično se koristi zemlja.
Razlika potencijala dve tačke u polju naziva se električni napon (U).
U  V1  V2 , jedinica za napon je volt (V)
U praksi se koriste jednosmerni i naizmenični napon.
1.1.5. Električni kapacitet
Električni kapacitet (C), je odnos naelektrisanja i napona koje je ono izazvalo.
q
C , jedinica za kapacitet je farad (F)
U
1.1.6. Kondenzatori
Elementi kod kojih se koristi ova osobina nazivaju se kondenzatori. Kondenzator
se sastoji od dve metalne ploče međusobno izolovane dielektrikom. Za površine
ploča S i debljinu dielektrika d, kapacitet kondenzatora je:
S
C 
d
r0 dielektrična konstanta dielektrika (r - relativna dielektrična konstanta)
Kondenzatori se mogu vezivati redno i paralelno. Ekvivalentni kapaciteti (CE)
redne i paralelne veze su:
1 1 1 1
- Redna veza:     ...
CE C1 C2 C3
- Paralelna veza: CE  C1  C2  C3  ...
Kondenzatori u sebi akumuliraju električnu energiju koja iznosi:
1
W  CU 2
2
Sva dosadašnja razmatranja su se odnosila na naelektrisanja u mirovanju. Kada se
naelektrisanja kreću nastaje električna struja.
10
1.2. Kolo jednosmerne struje

1.2.1. Električna struja
Kada se naelektrisanje nađe u električnom polju na njega deluje sila. Ako je
naelektrisanje slobodno – nevezano (provodnici) pod dejstvom ove sile dolazi do
njegovog kretanja. Usmereno kretanje naelektrisanja (elektrona) u provodniku naziva
se električnom strujom. Jačina električne struje se definiše kao količina naelektrisanja
(q) koja u jedinici vremena (t) prođe kroz poprečni presek provodnika:
q
I , jedinica za jačinu električne struje je amper (A).
t
Zatvaranjem električnog kola gotovo istovremeno kreću svi slobodni elektroni u
provodniku, tako da je brzina dejstva veoma velika i približno je jednaka brzini
svetosti. Međutim brzina kretanja elektrona u provodnicima je mnogo manja i obično
je ispod 1 mm/s.
Ovde treba naglasiti i to da je jednosmerna struja ravnomerno raspoređena po
čitavoj površini poprečnog preseka provodnika.
1.2.2. Električna otpornost
Električna otpornost fizička pojava koja karakteriše suprotstavljanje nekog dela
električnog kola kretanju naelektrisanja (struji). Za provodnik u obliku žice preseka
(S) i dužine (l), i specifične električne otpornosti (, električna otpornost je:
l
R , jedinica za merenje otpornosti je om ().
S
Specifična električna otpornost (, je karakteristika materijala.Prema njenoj
veličinimaterijali se dele na provodnike, poluprovodnike i izolatore.
Ako se u gornjoj relaciji dužina uvrsti u metrima (m), presek u kvadratnim
milimetrima (mm2) i specifična električna otpornost u (mm2/m), rezultat se dobija u
omima (). U tabelama u 1.5. date su vrednosti za , za neke provodne materijale.
Otpornici se mogu vezivati redno i paralelno. Ekvivalentne otpornosti (RE) redne i
paralelne vezivanje otpora su:
- Redna veza: RE  R1  R2  R3...
1 1 1 1
- Paralelna veza:     ...
RE R1 R2 R3
1.2.3. Zavisnost električne otpornosti od temperature
Pokazuje se da električna otpornost nije konstantna. Ona prvenstveno zavisi od
temperature, kako zbog promena dimenzija ali i zbog promena specifične električne
otpornosti (Ta zavisnost od temperature je
Rt  R0 1   (t  0 )
11
 temperaturni koeficijent promene otpornosti

Rt otpornost na temperaturi t
R0 otpornost na temperaturi 0
Element kod koga se koristi osobina električne otpornosti naziva se otpornik.
1.2.4. Omov zakon za jednosmernu struju
Kada se otpornik sa električnom otpornošću R priključi na jednosmerni napon U,
kriz njega će se pojaviti struja I, čija je veličina:
U
I , jedinica za jačinu električne struje je amper (A)
R
Ova relacija predstavlja jedan od osnovnih zakona elektrotehnika – Omov zakon.
Da ne bi bilo zabune, treba naglasiti da je električna otpornost karakteristika
potrošača ili nekog drugog elementa. Ona ne zavisi od struje ili napona, ali se
njihovim merenjem može izračunati, kao količnik napona i struje.
1.2.5. Kirhofovi zakoni
Kola sastavljena od otpornika i naponskih (ili strujnih) izvora nazivaju se složenim
električnim kolima. Za rešavanje složenih električnih kola (nalaženje nepoznatih
napona u čvorovima ili struja u granama) koriste se Kirhofovi zakoni.
- Prema prvom zakonu algebarski zbir struja koji ulaze u neki čvor jednak nuli.
I i 0
- Prema drugom zakonu algebarski zbir napona svih izvora duž jedne zatvorene
konture, jednak je zbiru padova napona na njenim otpornicima.
U   R I
i i i
1.2.6. Energija jednosmerne struje i Džulov zakon

Prolaskom struje (I) kroz otpornik (R) na njemu se razvija toplota. Toplota je
energija, u ovom slučaju dobijena prolaskom električne struje. Ovu pojavu prvi je
opisao Džul pa se ona naziva Džulovom toplotom.
Iz definicije napona, i jačine električne struje, proizilazi da je ova energija:
Džulov zakon, W U q U  I t
Instrument kojim se meri električna energija je električno brojilo a jedinica kojom
se izražava je džul (J). U praksi se koriste veće jedinice kao što su Wh, kWh, MWh
itd.
1.2.7. Snaga u kolu jednosmerne struje
Po svojoj prirodi snaga (P) je brzina vršenja rada (ili brzina razvijanja energije).
W
P
t
12
Koristeći Omov zakon ova snaga se može izraziti i na sledeće načine:

U2
P  U  I , P  R  I , ili P 
2
, Jedinica za snagu je vat (W).
R
Ove relacije predstavljaju različite oblike Džulovog zakona.
1.3. Magnetizam
1.3.1. Magnetno polje
Prolazeći kroz provodnik struja oko njega stvara magnetno polje. Jačina
magnetnog polja (H) oko beskonačno dugačkog pravog provodnika kroz koji protiče
struja (I), na rastojanju (r) od ose je:
I
H , smer polja određen je pravilom desnog zavrtnja.
2  r
Linije polja imaju oblik kružnica oko provodnika, sa centrom na osi provodnika.
Kada se od provodnika napravi namotaj, polje u nekoj tački prostora jednako je
zbiru polja od svakog od N navojaka. Za namot u obliku tankog valjka dužine (l),
prečnika (D, l>>D) i broja navojaka (N) kroz koji teče struja (I), jačina magnetnog
polja u osi namota je približno:
NI
H , jedinica jačine magnetnog polja je A/m
l
1.3.2. Magnetna indukcija
Kada se ovakav namot nalazi u vazduhu linije magnetnog polja se zatvaraju kroz
namot i okolni prostor. Kad se u magnetnom polju nađe magnetni materijal on svojim
prisustvom menja magnetno polje. Zato se definiše magnetna indukcija (B), kao:
B  r  0  H , jedinica jačine magnetne indukcije je tesla (T)
r relativna magnetna permeabilnost materijala
 magnetna permeabilnost vakuma (12,5610-7 H/m)
U pogledu permeabilnosti, magnetni materijali se dele na feromagnetne
dijamagnetne i paramagnetne. Posebnu važnost imaju feromagnetni materijali jer im
je r mnogo veće od 1, tako da svojim prisustvom povećavaju magnetni fluks.
Odlikuju se nelinearnošću koja se predstavlja krivom magnećenja. Za magnećenje sa
oba smera struje, kriva nije jednoznačna već ima histerezis. On je jedan od uzroka
gubitaka snage (i zagrevanja) u jezgru transformatora i prigušnica.
1.3.3. Magnetni fluks
Veza između indukcije i magnetnog fluksa je takva, da je magnetna indukcija
jednaka gustini fluksa. U homogenom magnetnom polju indukcije B, kroz površinu S
normalnu na pravac linija magnetnog polja, magnetni fluks je:
  B  S , jedinica magnetnog fluksa je veber (Wb)
13
Magnetni fluks je rezultat prolaska struje. Veličina koja daje vezu između fluksa i
struje je koeficijent indukcije ili induktivnost (L).

L , jedinica za induktivnost je henri (H)
I
1.3.4. Prigušnice
Elementi kod kojih se koristi osobina induktivnosti nazivaju se origušnice. To su
elementi sastavljeni od kalema i magnetnog jezgra. Za velike induktivnosti jezgro se
pravi od feromagnetnih materijala.
Na primer, za prigušnicu sa vazdušnim jezgrom, čiji je namot u obliku tankog
valjka dužine (l), prečnika (D, l>>D) i broja navojaka (N) kroz koji teče struja (I),
induktivnost je približno:
( D / 2) 2 
L  0 N 2
l
Kalem induktivnosti (L) pri struji (I) ima akumulisanu energiju:
I2
W L
2
Prigušnice se mogu vezivati redno i paralelno. Ako između njih ne postoji
magnetna sprega (mešanje flukseva), prigušnice se ponašaju slično otpornicma.
Ekvivalentne induktivnosti (LE) pri rednom i paralelnom vezivanju su:
- Redna veza: LE  L1  L2  L3...
1 1 1 1
- Paralelna veza:     ...
LE L1 L2 L3
1.4. Kolo naizmenične struje
U opštem slučaju napon i struja mogu imati proizvoljan oblik. U praksi se pored
jednosmernog, koristi i naizmenični napon. Najčešće se koristi naizmenični napon
sinusnog oblika. I struja je takođe sinusna ali je fazno pomerena za ugao .
Napon u  U m sin t , struja i  I m sin(t   )
Karakteristične veličine ovog oblika su: maksimalna vrednost (Um, Im) i
frekvencija (f). Maksimalna vrednost je amplitudna (najviša) vrednost napona (i
struje). Frekvencija je brzina ponavljanja u sekundi. Izražava se u hercima (Hz).
U praksi se umesto amplitude češće koriste; efektivna i srednja vrednost napona (i
struje). Efektivna vrednost napona (i struje) jednaka je ekvivalentnom jednosmernom
naponu (ili struji) koji na linearnom otporniku razvija istu snagu kao i posmatrani
napon (ili struja). U svim daljim razmatranjima podrazumevaće se ova vrednost.
Za sinusni oblik napona i struje, odnos maksimalne i efektivne vrednosti je:
za napon: U m  2  U  1,41  U , za struju: I m  2  I  1,41  I
14
U nekim slučajevima važna je i srednja vrednost ispravljenog napona (ili struje).

Ona je za oko 10 % manja od efektivne.
napon: U SR  0,9  U , struja: I SR  0,9  I
1.4.1. Otpornosti u kolu naizmenične struje
Kada se u kolo naizmenične struje priključi prethodno definisana električna
otpornost (R), u njoj se pojavljuje električna struja:
U
I
R
Ova struja je istog oblika kao i napon. Za sinusni oblik napona i struja je u fazi sa
njim. To znači da se ova otpornost ponaša na isti način kao i u kolu jednosmerne
struje.
U kolu naizmenične struje, pored opisane električne otpornosti, mogu da postoje
još dve vrste otpornosti. Zbog toga je prethodno opisana otpornost dobila ime aktivna
otpornost a ostale su reaktivne. Postoje dve vrste reaktivnih otpornosti i to su
induktivna i kapacitivna otpornost. Reaktivne otpornosti zavise i od frekvencije.
Za element sa induktivnošću (L), induktivna otpornost na frekvenciji (f) je:
X L  2  f  L
Za element sa kapacitetom (C), kapacitivna otpornost na frekvenciji f je:
1
XC 
2  f  C
U opštem slučaju, u kolu mogu da postoje sve tri otpornosti i onda se govori o
impedansi (Z). Za rednu vezu ovih otpornosti, impedansa je:
Z  R 2  X 2  R 2  ( X L  X C )2
Prisustvo reaktivnih otpornosti u kolu unosi fazni stav () između napona i struje.
On je definisan na sledeći način:
R
cos 
Z
Iz ovoga proizilaze i sledeće relacije:
R  Z cos , X  Z sin 
Kad se radi o rednim i paralelnim vezama, ovde je situacija nešto komplikovanija
nego kod jednosmerne struje. Obično sa za ova računanja koristi kompleksni račun,
tako da se odvojeno radi sa aktivnim i reaktivnim komponentama impedanse. To
prevazilazi potrebe ovog kursa, i neće biti razmatrano.
Za razliku od jednosmerne struje, naizmenična struja ima veću gustinu na površini
provodnika nego u unutrašnjosti. Pojava se naziva skin efektom i izraženija je kod
viših frekvencija i provodnika većih poprečnih preseka.
15
1.4.2. Omov zakon za naizmeničnu struju

Kada se element sa impedansom (Z) priključi na naizmenični napon (U), u njemu
će se pojaviti struja (I) čija efektivna vrednost iznosi:
U
I
Z
Kod čisto omskog opterećenja, struja je u fazi sa naponom ( =0). Kod čisto
induktivnog, ona kasni za 900 (=–900), a kod čisto kapacitivnog prednjači za 900
(=900). Kod mešovitog opterećenja ugao je unutar granica od =–900 do =900.
Ovo pokazuje da je u kolu naizmenične struje impedansa slično što i otpornost u
kolu jednosmerne struje. Zato se prethodna relacija često naziva i Omovim zakonom
za naizmeničnu struju.
1.4.3. Snaga i Džulov zakon u kolu naizmenične struje
Kao i u kolu jednosmerne struje, prolaskom struje (I) kroz otpornik (R) na njemu
se razvija toplota. Električna snaga (P), koja stvara ovu toplotu je:
P  RI2
Ovaj izraz važi kako u kolu jednosmerne tako i u kolu naizmenične struje. To
znači da reaktivne otpornosti ne proizvode toplotu.
Izraženo preko impedanse ova snaga je:
P  U  I cos  I 2 R  I 2 Z cos , jedinica za aktivnu snagu je vat (W).
Ovo je Džulov zakon u kolu naizmenične struje.
Ovde se pored snage (P) pojavljuju još dve snage: reaktivna i prividna. Radi
razlikovanja snaga “P“ nazvana je aktivnom jer samo ona razvija toplotu ili može da
izvrši koristan rad.
- Reaktivna snaga je: Q  U  I sin   I 2 X  I 2 Z cos , jedinica je VAr.
- Prividna snaga je: S  U  I  I 2 Z , jedinica je VA.
Međusobna veza između ove tri snage je: S 2  P 2  Q 2
1.4.4. Energija u kolu naizmenične struje
Prema definiciji snage, energija (W) je proizvod snage i proteklog vremena (t).
W  Pt
Instrument kojim se meri je električno brojilo a jedinica kojom se izražava je džul
(J). U praksi se koriste veće jedinice kao što su Wh, kWh, MWh itd.
1.4.5. Trofazni sistem
Trofazni sistem se sastoji od tri jednaka, ali međusobno fazno pomerena napona za
po 1200. Ovi naponi se dobijaju iz trofaznih sinhronih generatora koji na statoru
imaju tri namota međusobno prostorno pomerena za po 1200. Ovaj pomeraj se meri u
16
električnim stepenima. Polovi rotora su napravljeni od permanentnih magneta ili

najčešće sa električnom pobudom (elektromagnetima). Obrtanjem rotora, u namotima
se indukuju naponi prema redosledu u pravcu rotacije. Ako se na ova tri namota
priključi tri potrošača, u njima se pojavljuju tri struje. U praksi se najčešće analizira
situacija sa jednakim opterećenjima sve tri faze, takozvano simetrično opterećenje.
Dalje će biti prikazani osnovni odnosi (relacije) koji važe za simetrično opterećen
trofazni sistem. Trenutne vrednosti napona faza a, b i c su:
ua  U m sin t , ub  U m sin(t  1200 ) , uc  U m sin(t  2400 )
Struje u opštem slučaju kasne za ugao  i iznose:
ia  I m sin(t   ) , ib  I m sin(t  1200   ) , ic  I m sin(t  2400   )
Ako se namoti generatora spoje tako da im se počeci vežu u zajedničku tačku,
govori se sprezi zvezda. Zajednička tačka se naziva neutralnom i obično se veže za
uzemljenje i tako dovodi na potencijal zemlje. Ako se početak jednog namota veže za
kraj drugog i tako zatvori krug, govori se o sprezi trougao. Sprege zvezda i trougao
mogu se formirati i sa namotima transformatora ali i na strani potrošača.
Umesto trenutnih najčešće se radi sa efektivnim vrednostima napona i struja. U
trofaznom sistemu radi sa o dve grupe napona, to su fazni i međufazni (ili linijski).
Fazni naponi su naponi pojedinih faza prema neutralnoj tačci (ili zemlji). Međufazni
(ili linijski) naponi su naponi između pojedinih faza.
Fazni naponi se mogu grafički predstaviti pomoću fazora (neka vrsta vektora). Tri
fazna napona (Uf) se predstavljaju kao tri jednaka fazora koja polaze iz iste (nulte)
tačke i međusobno su pomerena za po 1200, tako da podsećaju na zvezdu. Spajanjem
vrhova ovih fazora dobija se trougao čije stranice predstavljaju linijske napone (Ul).
Odnos linijskih i faznih napona je: U l  3  U f
Kod struja je pogodno pratiti struje u provodnicima kojima se napaja potrošač. Bez
obzira kako je potrošač vezan, ove struje su uvek linijske.
Opšte je prihvaćeno da se i naponi izražavaju preko svojih linijskih vrednosti. To
se podrazumeva pa se u oznaci napona ne stavlja indeks “l” (linijski).
Snaga u trofaznom sistemu jednaka je zbiru snaga po fazama. Za simetrično
opterećenje snage u trofaznom sistemu su:
- Aktivna snaga: P  3  U f  I l cos  3  U  I cos
- Reaktivna snaga: Q  3  U f  I l sin   3  U  I sin 
- Prividna snaga: S  3 U f  Il  3 U  I
- I ovde važi relacija: S 2  P2  Q2

Napomena: Za označavanje faznih napona u trofaznom sistemu se pored slovnih
oznaka a, b i c koriste i oznake R, S, i T kao i oznake kazaljki (na primer 0, 4 i 8).
17
1.5. Podaci o materijalima
Tab. 1.4.1. – Provodni materijali – metali
18
Tab. 1.4.2. – Izolacioni materijali
19
2. ELEKTROENERGETSKI SISTEM
2.1. Potrebe za električnom energijom

Električna energija se zbog svojih mogućnosti prenošenja i pretvaranja u sve druge
oblike energije može smatrati gotovo savršenom energijom. Proizvodi se u
elektranama, i do potrošača prenosi prenosnom mrežom. S obzirom da prenosna
mreža ne može da akumulira električnu energiju, proizilazi da proizvodnja električne
energije treba da bude jednaka potrošnji uvećanoj za gubitke u prenosu.
2.1.1. Potrošnja električne energije
Snaga potrošnje je promenljiva veličina koja zavisi od ukupne snage trenutno
priključenih uređaja. Broj uređaja, na nivou jedne zemlje meri se milionima i većina
njih se uključuje nezavisno jedni od drugih. Ovde se onda radi o statističkom a ne o
nekom čvrstom fizičkom zakonu kojim se potrošnja može predvideti. Dugogodišnjim
praćenjem ustanovljeno je da ona zavisi od doba godine, spoljne temperature, dana u
sedmici, doba dana itd.
U Republici Srbiji je u velikoj meri zastupljeno korišćenje električne energije za
grejanje (grejalice, termoakumulacione peći itd.). Zbog toga je u zimskom, potrošnja
značajno veća u odnosu na letnji period. U poslednje vreme (zbog sve veće primene
uređaja za klimatizaciju) povećava se potrošnja i u letnjem periodu. Pogotovu raste
potreba za reaktivnom snagom.
Unutar jedne sedmice, potrošnja je veća radnim danima nego neradnim. Na
dnevnom nivou karakteristična su dva maksimuma. Jedan je u prepodnevnim satima
a drugi u večernjim. Primer dnevnog dijagrama opterećenja prikazan je na sl. 2.1.
U tački 2.2., ovog poglavlja će biti dati i neki konkretni pokazatelji potrošnje
električne energije u Srbiji.
2.1.2. Proizvodnja električne energije
Na osnovu svega rečenog, vidi se da potrošnja diktira proizvodnju. Sa aspekta
proizvodnje bilo bi idealno kad bi snaga na strani potrošnje bila konstantna i
približno jednaka snazi instalisanih proizvodnih kapaciteta. Tada bi se postoglo
njihovo najbolje iskorišćenje. Pošto to nije slučaj, snaga instalisanih proizvodnih
kapaciteta mora biti veća od najveće
P(t)
[GW]
Vršna energija potrošnje. U suprotnom mora se ići na
(HE sa velikim
PM
Vršno opterećenje
akumulacijama i
reverzibilne HE )
ograničenja potrošnje ili uvoz
Regulaciono
električne energije iz susednih zemalja.
Promenljivo
opterećenje
opterećenje
(regulacion e elektrane)
U tom pogledu posebno su kritični
Promenljiva energija zimski meseci. Da bi se to izbeglo,
(HE sa manjim akumulacijama i TE na fosilna
goriva) preduzimaju se mere za “peglanje“
P m
Konstantna energija dnevnog dijagrama.
(Protočne hidroelektran e, kogeneracion e
Bazno
opterećenje
elektrane, kao i tehničkim minimumomi ostalih) Prva mera je ekonomska i sprovodi
0 se kroz tarifnu politiku. Radi se o
0 6 12 18 24 t [h]
Sl. 2.1. Dnevni dijagram opterećenja EES-a

uvođenju dvojne tarife, tako što je cena
21
utošene električne energije u periodima male potrošnje (noćni sati) niža od one u
periodu velike potrošnje (dnevna). Time se potrošači električne energije stimulišu na
veću potrošnju u vreme niže tarife (noću).
Na ovome se zasniva i druga mera a to je korišćenje reverzibilnih elektrana. One u
noćnim satima mogu da uzimaju energiju iz sistema i pumpaju vodu u gornje jezero.
Kada je manjak energije u sistemu one tom istom vodom sada proizvode električnu
energiju i tako “peglaju“ dnevni dijagram. Ekonomija njihovog rada zasnovana je na
kupovini električne energije po nižoj ceni kada pumpaju vodu, a kasnije je proizvode
i prodaju sistemu po znatno višoj ceni.
Ostatale promene snage u dnevnom dijagramu pokrivaju se elektranama koje
mogu da menjaju svoju snagu u određenim grancama (regulacione elektrane).
Na sl. 2.1. naznačeno je i koje vrste elektrana pokrivaju pojedine delove u
dnevnom dijagramu opterećenja našeg EES-a.
2.1.3. Regulacija frekvencije i napona
Veličina koja ukazuje na odnos aktivnih snaga proizvodnje i potrošnje je
frekvencija. Sa porastom potrošnje aktivne snage, frekvencija napona u sistemu
opada. Da bi se uspostavila ravnoteža turbinski regulator u nekoj od regulacionih
elektrana mora da otvori turbinski zatvarač i poveća dovod radnog fluida (na primer
vode). Na taj način generator povećava aktivnu snagu i frekvencija raste. Promene
frekvencije u normalnom radu su veoma male (stoti delovi Hz), i ona je najstabilnija
veličina u sistemu. Što je sistem veći, i frekvencija je sve stabilnija. Ovakva
regulacija frekvencije naziva se i primarnom regulacijom. Postoje i druge vrste
regulacije frekvencije (sekundarna i tercijarna) ali one izlaze iz okvira ovakvog
priručnika. Za pokrivanje promena snage u sistemu moraju da postoje i odgovarajući
rezervni generatori spremni da (nakon nekog vremena ili odmah) uđu u rad,
(takozvane hladne i tople rezerve).
Za održavanje napona u sistemu zaduženi su regulatori pobude. Obično se radi o
tiristorskim regulisanim ispravljačima ali postoje i generatori sa sopstvenim
budilicama. Povećanjem struje pobude (rotorski namot), povećava se proizvodnja
reaktivne snage i podiže napon u sistemu.
U Republici Srbji električna energija se proizvodi najvećim delom u termo i hidro
elektranama. U tačci 2.2. ovog poglavlja će biti detaljnije prikazana struktura
proizvodnih kapaciteta Srbije.
Zbog visoke potencijalne opasnosti i nekoliko velikih akcidenata u nuklearnim
elektranama, u svetu postoji veliki pritisak u pravcu proizvodnje električne energije iz
takozvanih obnovljivih izvora. U prvom redu misli se na korišćenje energije: vetra,
sunca, geo-termalne, bio-masa, malih vodotokova itd. Takve tendencije osećaju se i u
našoj zemlji, i u budućnosti se očekuje njihova sve veća primena.
Ovde treba napomenuti da rezerve postoje i na strani potrošnje. Tu se u prvom
redu misli na smanjenje korišćenja električne energije za grejanje, bolja termička
izolacija zgrada, korišćenje fluo cevi i sijalica sa svetlosnim diodama (LED
osvetljenje) itd. U ovom pogledu Srbija znatno zaostaje za razvijenim zemljama.
22
2.2. Elektroenergetski sistem – osnovni pojmovi

Mesto nastanka (proizvodnje) električne energije je elektrana. U zavisnosti od
vrste energije iz koje se, u njoj proizvodi električna energija, elektrane mogu biti:
hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne itd. U novije vreme električna energija se
dobija iz drugih oblika kao što su sunce (solarne), vetar, bio-masa, itd. Ovde se radi o
obnovljivim i ekološki vrlo prihvatljivim (zelenim) izvorima električne energije. Iako
su osnovni principi odavno poznati, težnja ka sve većem učešću zelene energije i
državne subvencije, čine da se ova oblast veoma intenzivno razvija.
Od elektrana prema potrošačima, električna energija se prenosi električnim
vodovima koji mogu biti nadzemni (dalekovodi) i podzemni (kablovi). Ako se ovome
dodaju trafostanice i razvodna postrojenja, govori se o električnoj mreži. U Republici
Srbiji ova mreža podeljena je na dva dela: prenosnu i distributivnu. Prenos obuhvata
objekte (TS, RP i DV) naponskih nivoa 400 kV, 220 i 110 kV. Naponski nivo 110 kV
se koristi i u distribuciji tako da ovde postoji preklapanje. Zakonom o energetici iz
2012. godine predviđeno je razgraničenje na ovom naponskom nivou tako što bi TS i
RP napona 110 kV pripali distribuciji a dalekovodi prenosu. Ovaj proces je u toku.
Ostali dalekovodi i objekti nižih naponskih nivoa (TS ili RP) pripadaju distribuciji.
U Republici Srbiji prenosom se bavi javno preduzeće Elektromreža Srbije (JP
EMS). Proizvodnjom i distribucijom električne energoje bavi se javno preduzeće
Elektroprivreda Srbije (JP EPS).
Na početku, neophodno je definisati osnovne pojmove koji se ovde susreću.
Elektroenergetski sistem (EES) je skup međusobno povezanih elektroenergetskih
objekata svih naponskih nivoa od mesta proizvodnje do krajnjeg korisnika. Sastoji se
od elektrana, dalekovoda, (ili kablova) i TS/RP. Prateći deo EES je nadzor,
upravljanje, merenje, planiranje itd. sa svim svojim segmentima.
Ovde treba dodati i nadležnost nad upravljanjem sistemom u celini, i svim ovim
elementima pojedinačno. Svi ovi elementi zajedno predstavljaju složenu celinu za čiji
rad su neophodni sistemi za nadzor, upravljanje, merenje, itd. Ovde se danas radi o
savremenim računarskim sistemima tipa SCADA međusobno povezanim električnim
i optičkim komunikacionim linijama.
EES naše zemlje povezan je dalekovodima sa elektroenergetskim sistemima
susednih zemalja tako da svi zajedno čine jedan veliki i jedinstven elektroenergetski
sistem. Ovakva veza naziva se interkonekcijom. Sistemi u interkonekciji imaju
zajedničku frekvenciju pa se nazivaju i sinhronom zonom. Do 2004. godine u Evropi
su postojale dve sinhrone zone. Oktobra 2004. godine izvršeno je njihovo
povezivanje i ovaj sistem danas radi kao jedinstven EES.
Prednost ovakvog rada je višestruka, počev od daleko veće stabilnosti sistema (i
frekvencije), bolje naponske prilike, veće raspoložive snage, omogućava se
međudržavni tranzit električne energije, itd.
Ilustracije radi, na sl. 2.2. prikazana je jednopolna šema prenosne mreže RS
napona 400 kV, 220 kV i 110 kV, stanje 2009. godine. Slika je sitna i nije vidljiva u
23
detaljima. Cilj njenog prikaza ovde je da se stekne utisak o složenosti EES. Za uvid u
detalje treba koristiti odgovarajuću i ažurnu šemu ovog sistema ili njegovih delova.
Na sl. 2.3. prikazani su elektroenergetski objekti Srbije na geografskoj karti –
stanje 2009. godine.
2.2.1. Osnovni podaci o elektroenergetskom sistemu Republike Srbije (EES)
Električna energija u našoj zemlji dobija se najvećim delom iz uglja u
termoelektranama (oko 61 %), i vode u hidroelektranama oko 34 %. Svi ostali izvori
su znatno manjih kapaciteta (ispod 5 %). Godine 2011. instalisana snaga proizvodnih
kapaciteta električne energije EPS-a iznosila je 8360 MW. Od toga je:
- U termoelektranama na lignit 5170 MW
- U termoelektranama-toplanama na gas i tečna goriva 353 MW
- U hidroelektranama 2840 MW
Osim toga EPS upravlja i sa elektranama ukupne snage 460 MW koje nisu
njegovo vlasništvo.
Sa ovim, ukupna instalisana snaga EES naše zemlje je oko 8820 MW.
Najznačajniji objekti za proizvodnju električne energije u EPS su:
– Hidroelektrane: grupisane su u dva privredna društva:
1. Hidroelektrane iz sistema Đerdap – ukupno ..... 1540 MW
- Đerdap 1 ....................................................... 1060 MW
- Đerdap 2 ....................................................... 270 MW
- HЕ Vlasina ................................................... 130 MW
- HE Pirot ...................................................... 80 MW
2. Drimsko limske HE – ukupno .......................... 1300 MW
- HE Bajina Bašta ............................................ 364 MW
- RHE Bajina Bašta ......................................... 620 МW
- HE Zvornik .................................................... 96 MW
- Sve ostale ....................................................... 230 MW
Hidroelektrane, ukupno 2840 MW ili oko 34 % od instalisane snage EES.
– Termoelektrane: grupisane su u dva privredna društva:
- Termoelektrane Nikola Tesla
- Termoelektrane Kostolac
- Kosovske elektrane (Od 1999. godine EPS ne upravlja ovim kapacitetima)
1. U sastavu "Termoelektrane Nikola Tesla" su:
- TE Nikola Tesla A ..................................... 1650 MW
- TE Nikola Tesla B ..................................... 1240 MW
- TE Kolubara .............................................. 270 MW
- TE Morava ................................................ 125 MW
- Ukupno oko ............................................... 3285 MW
24
2. U sastavu " Termoelektrane i kopovi Kostolac" су:

- TE Kostolac A ........................................... 310 MW
- TE Kostolac B ........................................... 700 MW
- Ukupno oko ............................................... 1010 MW
Termoelektrane, ukupno 5170 MW ili oko 61 % od instalisane snage EES.
– Termoelektrane – toplane (Novi Sad, Zrenjanin i Sremska Mitrovica),
Ukupno oko 325 MW (ispod 5 % od instalisane snage EES).
– Kosovske elektrane (Kosovo A i Kosovo B) ukupno oko 1160 MW.
2.2.2. Osnovni podaci o potrošnji električne energije (2011. god) u Srbiji su:
- Maksimalna srednje satna snaga ................... ........ 7340 MW
- Minimalna srednje satna snaga .............................. 2440 MW
- Maksimalna dnevna potrošnja .................... ........... 157000 MWh
- Minimalna dnevna potrošnja .................... ............. 81500 MWh
- Prosečna dnevna potrošnja ................... ................. 110000 MWh
- Gubici snage u prenosu su oko ............................... 2,6 %
Daljnja razmatranja odnosiće se na objekte prenosa Republike Srbije koji rade u
okviru firme JP Elektromreža Srbije (JP EMS).
25
Sl. 2.2. Jednopolna šema EES-a Srbije
26
Sl. 2.3. Geografska karta EES Srbije
27
3. ORGANIZACIONA STRUKTURA JP EMS

Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP EMS (od 30. 05.
2012. godine), Javno preduzeće Elektromreža Srbije (JP EMS) organizovano je kroz
organizacione celine i organizacione jedinice.
Organizacione celine su: Korporativni poslovi, Projekti, Centri i Direkcije.
Organizacione jedinice po vrsti mogu biti: Direkcija, Pogon, Sektor, Centar,
Služba, Odeljenje i Projekat.
Rukovaoci TS/RP organizaciono pripadaju Direkciji za prenos. U svom radu,
naloge za upravljačke akcije primaju iz Direkcije za upravljanje prenosnim sistemom.
Zato je potrebno elementarno poznavanje unutrašnje organizacije i ove direkcije.
3.1. Direkcija za prenos električne energije
Direkcija za prenos, sastavljena je od pogona prenosa (Beograd, Bor, Valjevo,
Kruševac, Novi sad, i Obilić) i Pogona tehnika.
Pogon tehnika zamišljen je kao tehnička podrška prenosnom sistemu i sastoji se
od sektora za: dalekovode, VN postrojenja, merenje električne energije, sisteme
relejne zaštite i upravljanja objektima prenosne mreže, eksploataciju i sektor za
zaštitu radne i životne sredine.
Pogoni prenosa organizovani su na teritorijalnom principu. Republiku Srbiju
pokriva 5 (6 sa Kosovom) pogona prenosa i to su:
- Pogon Novi Sad – pokriva područje Vojvodine
- Pogon Beograd – pokriva šire područje Beograda
- Pogon Valjevo – pokriva zapadni deo republike
- Pogon Kruševac – pokriva južni i centralni deo republike
- Pogon Bor – pokriva istočni deo republike – Timočku krajinu
- Pogon Obilić – pokriva kosovski deo republike (TS Valač)
Unutar sebe pogoni prenosa organizovani su kroz službe:
- Služba za tehničku koordinaciju
- Služba za održavanje dalekovoda
- Služba za održavanje VN opreme i postrojenja
- Služba eksploataciju
- Služba automatiku.
I kroz samostalna odeljenja
- Ekonomsko–finansijski poslovi (EFP),
- Pravni–opšti i kadrovski (POK)
Tehničke službe se dalje sastoje od odeljenja. Tako služba za automatiku ima
odeljenja za relejnu zaštitu, i TIS. U okviru službe za održavanje VNO je i odeljenje
voznog parka. I služba eksploatacije se sastoji od odeljenja u okviru kojih se nalaze
pojedine TS/RP ili grupe TS.
29
Pogon predstavlja Direktor pogona. Službe i odeljenja vode njihovi rukovodioci.

Dalja linija rukovođenja je: poslovođe, predradnici i izvršioci.
Rad na TS/RP odvija se na dva načina. Kod posednutih objekata rukovaoci se
smenjuju na po 12 časova. Posadu čini 5 rukovaoca i šef objekta. Ovakav rad je
predviđen kod najvažnijih objekata prenosne mreže (400 kV i 220 kV).
TS napona 110/x kV organizovani su u grupe. Sedište grupe je objekat sa
najboljim uslovima za smeštaj posade rukovaoca, ili po nekom drugom kriterijumu.
Grupa je opremljena i interventnim vozilom. Za udaljene objekte iz grupe, postoje
rukovaoci-domaćini. Njihov rad odvija se u smenama od po 8 časova. Posle radnog
vremena rukovaoca-domaćina, intervencije na objektu vrše rukovaoc u smeni, grupe
objekata.
3.2. Direkcija za upravljanje prenosnim sistemom
U Direkciji za upravljanje prenosnim sistemom obavljaju se poslovi: upravljanja,
planiranja, analize itd.
Pod pojmom upravljanja prenosnim sistemom, podrazumeva se skup akcija kojima
se obezbeđuje funkcionisanje elektroenergetskog sistema u normalnim uslovima,
odnosno povratak sistema u normalan i siguran rad, nakon poremećaja.
Upravljanje se sprovodi iz centara upravljanja operatora prenosnog sistema
(dispečerski centri, mesta komande na objektima itd.). Za svaki od centara
upravljanja definisana je nadležnost nad odgovarajućim elementima. U tom pogledu
elementi su podeljeni u 4 grupe. Osnovni princip ove podele je sledeći:
- U prvu spadaju elementi (dalekovodi, DVP, SP i sabirnice) napona 400 i 220
kV i interkonektivni dalekovodi sa svojim poljima i TR 400/220kV.
- Druga grupa su elementi 110 kV, važni za pouzdan rad elektroenergetskih
objekata za proizvodnju električne energije i inetrkonektivni dalekovodi. Tu su
i TR 400/110kV, 220/110kV, sa svojim poljima i sabirnice 110 kV.
- U treću grupu svrstani su svi ostali elementi EES napona 110 kV u vlasništvu
JP EMS, ali i ostali elementi KPS kojima se vrši prenos električne energije. Tu
su: TR 220/x kV, 110/x kV, polja TR 220 kV izuzev sabirničkog rastavljača,
sabirnice, sabirnice x kV u vlasništvu EMS-a, spojna polja 110 kV KPS koji su
u petlji sa DV EMS-a itd.
- Četvrta grupa su elementi koji nisu vlasništvo JP EMS i ne vrše prenos
električne energije. To su svi ostali elementi koji nisu obuhvaćeni sa prve tri
grupe. U prvom redu radi se o elementima koji nisu vlasništvo JP EMS i ne
vrše prenos električne energije.
Za operativni rad postoji “Uputstvo o kategorizaciji elemenata 400 kV, 220 kV i
110 kV EES Republike Srbije“ iz 2011. godine u kome je za svaki od preko 3000
elemenata definisana grupa kojoj pripada. Iz ove podele proizilazi unutrašnja
organizacija Direkcije za upravljanje prenosnim sistemom.
Direkcija za upravljanje prenosni sistemom organizovana je u četiri sektora:
30
- Sektor za operativno upravljanje prenosnim sistemom

- Sektor za regionalno upravljanje prenosnim sistemom
- Sektor za plan i analizu prenosnog sistema
- Sektor za upravljačku informatiku.
Sektor za operativno upravljanje
Na vrhu hijerarhijske liste nadležnosti upravljanja elementima prenosnim
sistemom nalazi se Nacionalni dispečerski centar (NDC) koji se nalazi u okviru
Sektora za operativno upravljanje. Upravljanje i nadzor nad prenosnim sistemom vrši
se iz komandne sale (vidi – 21.2.). Centralni deo ove sale je velika jednopolna šema
prenosne mreže Srbije. NDC ima uvid u stanje celine sistema Srbije, kao i veze sa
sistemima susednih država. Prema kategorizaciji elemenata EES naše zemlje, NDC
upravlja elementima prve i druge grupe.
Sektor za regionalno upravljanje
Niži nivo nadležnosti upravljanja elementima EES je regionalno upravljanje koje
se sprovodi preko regionalnih dispečerskih centara (RDC) koji upravljaju elementima
EES treće grupe. RDC može da upravlja i elementima II grupe uz predhodnu
saglasnost NDC.
Elementima četvrte grupe upravljaju njihovi vlasnici (korisnici prenosnog sistema
- KPS).
JP SMS ima pet regionalnih dispečerskih centara organizovanih na teritorijalnom
principu. Sedišta ovih centara nalaze se u objektima pogona prenosa.
Regionalni dispečerski centi (RDC) su:
- RDC Beograd
- RDC Bor
- RDC Kruševac
- RDC Valjevo
- RDC Novi Sad
Na slikama u poglavlju 21 prikazane su jednopolne šeme prenosnih mreža iz
delokruga nadležnosti upravljanja ovih RDC-ova.
Upravljanje se sprovodi kroz izdavanje odgovarajućih naloga za manipulacije, a
samo komandovanje se vrši daljinski ili lokalno, na odgovarajuće načine. Lice koje
izdaje naloge za manipulacije je nadležni dispečer. Izdavanje naloga se vrši putem
govorne veza koja se snima. I pored toga rukovalac koji prima naloge, vodi svoju
evidenciju tako što u svoju knjigu smene uz svaku manipulaciju upisuje i: broj
naloga, po kome je vršio manipulaciju, datum, vreme, itd.
Sve najvažnije odluke iz domena rada Direkcije za upravljanje prenosnim
sistemom, zasnivaju se na rezultatima Sektora za plan i analizu.
Sektor za administraciju je operativna podrška rada ostalih sektora Direkcije za
upravljanje prenosnim sistemom.
31
Napomena !!!!!
U trenutku pripreme ovog priručnika za štampu, u toku su organizacione promene
u JP EMS. One su rezultat promena definisanih Zakonom o energetici ("Sl. glasnik
RS", br. 57/2011, 80/2011 - ispr., 93/2012 i 124/2012).
Članovima 70 i 75 ovog zakona definisano je šta čini prenosni, a šta distributivni
sistem:
Član 70
Prenosni sistem čini mreža napona 400 kV i 220 kV, spojna polja 110 kV, dalekovodna
polja zajedno sa sabirnicama 110 kV u transformatorskim stanicama x/110 kV i
dalekovodi 110 kV zaključno sa zateznim lancem na portalu transformatorske stanice
110/x kV, merni uređaji na svim mestima isporuke sa prenosnog sistema,
telekomunikaciona infrastruktura u prenosnim objektima, informacioni i upravljački
sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje prenosnog sistema.
Član 75
Distributivni sistem električne energije čine dalekovodna i spojna polja 110 kV, sabirnice
110 kV, transformatori 110/x kV sa pripadajućim trafo poljima u transformatorskim
stanicama x/110 kV, mreža srednjeg napona (35 kV, 20 kV i 10 kV) i distributivna mreža
niskog napona, merni uređaj sa mernim ormanom na svim mestima isporuke sa
distributivnog sistema, telekomunikaciona infrastruktura u distributivnim objektima,
informacioni i upravljački sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje
distributivnog sistema.
U skladu sa ovim, TS 110/X kV koji su bili vlasništvo JP EMS treba da pređu u

vlasništvo JP EPS. U pitanju su ukupno 54 objekta ove vrste. Takođe dalekovodi
naponskog nivoa 110 kV, koji su bili vlasništvo JP EPS treba da pređu u vlasništvo
JP EMS. U skladu sa ovim promenama biće napravljena i nova organizaciona šema
JP EMS, i taj posao je u toku.
32
4. ELEKTROENERGETSKI OBJEKTI JP EMS

Elektroenergetski objekti (EEO) su delovi elektroenergetskog sistema. Pod
njima se podrazumeva građevinsko-elektromontažna celina koja služi za proizvodnju,
prenos, distribuciju ili potrošnju električne energije (elektrana, DV, TS, RP itd.).
U ovom trenutku JP Elektromreža Srbije obuhvata elektroenergetske objekte (TS i
RP) naponskih nivoa 400 kV, 220 kV i 110 kV. Ukupan broj ovih objekata tipa
TS/RP je oko 99 (sa Kosovom). Tu su i dalekovodi istih naponskih nivoa.
Osnovni zbirni podaci o objektima JP EMS su (prema OTD za 2012 god.):
- Instalisana snaga za transformaciju 400/x kV ...... oko 7500 MW
- Ukupna instalisana snaga za transformaciju ...... oko 17500 MW
- Broj TS/RP naponskog nivoa 400 kV ...................... 17 objekata
- Dalekovodi 400 kV, ukupne dužine ....................... oko1700 km
- Dalekovodi 220, ukupne dužine ............................ oko 2200 km
- Dalekovodi 110 kV, ukupne dužine ...................... oko 6000 km
Zakonom o energetici iz 2011. Godine predviđen je prelazak objekata 110/x kV u
vlasništvo Elektroprivrede Srbije (EPS) a dalekovoda 110 kV iz EPS-a u JP EMS.
Na taj način JP Elektromreža Srbije bi obuhvatala elektroenergetske objekte (TS i
RP) naponskih nivoa 400 kV, 220 kV i dalekovode 110 kV. Kako bi ovaj sistem
činio celinu, u okviru njega nalaze se, sabirnice i spojna polja postrojenja naponskog
nivoa 110 kV.
Objekti pokrivaju teritoriju cele Republika Srbije i organizovani su teritorijalno u
okviru 5 pogona prenosa (bez Kosova). Prilikom ove podele vodilo se računa o
instalisanim kapacitetima, dužinama dalekovoda, težini terena, mogućnosti stizanja
do objekta za najviše 60 minuta itd.
Razvodno postrojenje (RP) je elektroenergetski objekat bez transformacije, sa
rasklopnom opremom istog naponskog nivoa.
Prenošenje energije između postrojenja istog naponskog nivoa, ostvaruje
nadzemnim vodovima – dalekovodima (DV) ili putem kablova. Ovde se obično radi
o veoma udaljenim objektima, od nekoliko stotina metara do preko 100 km.
Prenošenje energije između postrojenja različitih naponskih nivoa ostvaruje se
preko energetskih transformatora (TR). Ovde se radi o relativno bliskim
postrojenjima najčešće smeštenim unutar iste ograde tako da predstavljaju jedan
elektroenergetski objekat. Objekti u kojima se vrši prenošenje energije između
postrojenja različitih naponskih nivoa (transformacija električne energije) nazivaju se
transformatorskim stanicama (TS). TS sadrži dva ili više RP različitih naponskih
nivoa.
33
U praksi se često razvodno postrojenje naziva skraćeno postrojenje, ali se

ponekad i za objekte TS i RP koristi zajednički naziv postrojenje, što ipak nije
korektno i trebalo bi ga izbegavati.
RP najviših naponskih nivoa zahtevaju velike izolacione i sigurnosne razmake pa
se najčešće izvode na otvorenom prostoru. Izuzetak su postrojenja u takozvanoj GIS
izvedbi (SF6). Ovakva postrojenja su veoma kompaktna, pouzdana ali zato i veoma
skupa. Prihvatljiva su na primer za jako zagađene sredine, gradska jezgra itd.
RP nižih naponskih nivoa su zatvorena dok RP za srednje napone mogu biti bilo
na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Ovde ne postoji stroga granica, a izvedba
dosta zavisi od raspoloživog prostora, zagađenosti sredine i drugih faktora.
Deo RP u kome se priključuje dalekovod (DV) ili transformator (TR) na sabirnice,
na otvorenom, naziva se polje a u zatvorenom prostoru to je ćelija. Osim pomenutih
postoje još i spojna i merna polja (ćelije).
Sastavni deo svake TS/RP je i oprema za merenje električne energije, za zaštitu
elemenata EES, za nadzor i upravljanje, sopstvenu potrošnju itd.
Unutar jednog objekta svi ovi sistemi kao i ostali potrošači (osvetljenje, grejanje, i
ostali električni potrošači) zahtevaju svoje napajanje koje ovde nazivamo sopstvenom
(ili kućnom) potrošnjom. Sve ovo su onda posebne oblasti koje su zastupljene u
okviru jednog objekta (TS i RP) i svaka od njih, naći će svoje mesto u okviru ovog
priručnika.
Naravno osnova svega je visokonaponska oprema u objektima (TS i RP), na kojoj
se zasniva prenos i upravljanje tokovima električne energije. Nju nazivamo još i
primarnom ili VN opremom.
Zajedničko za svu primarnu opremu je izloženost raznim vrstama naprezanja, kao
što su električna, mehanička, termička, ambijentni uslovi itd. Veoma važan faktor u
ovome je i vreme korišćenja (ili skladištenja) koji se vodi kao starost opreme.
4.1. Naponi u postrojenjima
Naponsko naprezanje nekog elementa definisano je nazivnim naponom
postrojenja za koji je namenjeno. Radi se o standardnim naponima kao što su: 400
kV, 220 kV, 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV itd. Niži navedeni naponi u okviru JP
EMS imaju primenu kod napajanja sopstvene potrošnje. Na prvi pogled nazivni
napon DV ili RP prepoznatljiv je prema veličini izolatora.
Stvarni naponi u postrojenju se menjaju u zavisnosti od njegovog položaja u EES,
i opterećenja EES. Tako ovi naponi mogu biti manji ili veći od nazivnih. U
normalnom radu ove promene su reda  5% (mreža 400 kV, do 10% (mreže 110 i
220 kV). Po opremu u postrojenju opasnija je gornja granica pa se govori o
maksimalnom radnom naponu. Pri projektovanju i proizvodnji, oprema se tako
dimenzioniše, da nesmetano radi i pri ovom naponu.
Zbog svoje važnosti i visoke cene, posebna pažnja posvećuje se energetskim
transformatorima. Kad se govori o naprezanju izolacije transformatora, može da se
govori o međuzavojnoj izolaciji, i izolaciji prema masi ili drugom namotu. Na
završenim transformatorima vrše se obe vrste ispitivanja. Ispitivanje međuzavojne
34
izolacije vrši se naponom povišene frekvencije, a izolacije prema masi ili drugom
namotu vrši se dovedenim naponom frekvencije 50 Hz, u trajanju od 1 minut.
Sa povišenjem radnog napona magnetna jezgra energetskih transformatora idu
dublje u zasićenje što za posledicu ima povećanje gubitaka u gvožđu i povećano
zagrevanje jezgra. Svakako da postoji i nešto jače naprezanje izolacije. Zbog pojava
prenapona, izolacija se bira tako da može da izdrži znatno veće napone, pa se ovo
povećanje ne smatra opasnim.
Pored radnih napona, oprema je izložena i drugim vrstama napona koji se
superponiraju radnom naponu i mogu postići veoma visoke vrednosti, pa ih nazivamo
i prenaponima. Prema uzroku nastanka govori se o prenaponima spoljašnjeg i
unutrašnjeg porekla. Najčešći uzroci prenapona spoljašnjeg porekla su atmosferska
pražnjenja. Manipulacije rasklopnim uređajima (prekidačima) izazivaju unutrašnje
prenapone.
Po svojoj energiji i opasnosti koju predstavljaju po opremu, posebno su opasna
atmosferska pražnjenja (udar groma), bilo da se radi o direktnom udaru u element
postrojenja, ili u dalekovod, kojim se prenapon u obliku putujućeg talasa prenosi u
postrojenje. Velika energija pražnjenja može da razori izolaciju, i moraju se sprovesti
mere za zaštitu, prvenstveno najskupljih elemenata – energetskih transformatora.
Na izolatorima dalekovoda, prenaponska zaštita se izvodi pomoću varničara u
obliku rogova ili prstenova. I u postrojenju se koriste varničari, s tim što se za zaštitu
energetskih transformatora prvenstveno koriste odvodnici prenapona. Bilo bi dobro
kada bi se i na ulasku svakog dalekovoda u postrojenje postavljali odvodnici
prenapona, ali zbog visoke cene oni se za sada postavljaju samo na kablovskim
izvodima. Ovde još treba naglasiti da s obzirom na malu masu i toplotni kapacitet,
odvodnici prenapona štite samo od kratkotrajnih prenapona – mikrosekundnog
trajanja.
Izdržljivost izolacije prema prenaponima proverava se udarnim naponom tipa
1,2/50 s.
Na osnovu rečenog, definisani su izolacioni i zaštitni naponski nivoi pojedinih
elemenata. U zavisnosti od visine napona i načina kako je uzemljenja neutralna tačka
mreže, postoje puni i smanjeni stepeni izolacije. U cilju zaštite, prilikom izbora
sprovodi se usklađivanje njihovih izolacionih i zaštitnih nivoa tako što zaštitni nivoi
moraju biti niži od izolacionih. Taj postupak nazivamo i koordinacijom izolacije.
U tabeli 4.1. prikazane su vrednosti pojedinih napona u zavisnosti on nazivnog
napona mreže. Dvostruke vrednosti ispitnih napona u tabeli su zbog postojanja
smanjenog i punog stepena izolacije. Jedino u mreži 400 kV koristi se samo smanjeni
stepen izolacije.
Nazivni napon (kV) 10 20 35 110 220 400

Maksimalni radni napon (kV) 12 24 38 123 245 420
Ispitni napon 50 Hz, 1 min (kV) 28-35 50-55 70-75 185-230 395-460 630
Udarni napon tipa 1,2/50 s (kV) 75 125 170 450-550 900-1050 1425
Tabela 4.1.
35
4.2. Struje u postrojenjima

U normalnom radu, struja u nekom elementu zavisi od opterećenja. Pri izboru
svakog elementa VN opreme vodi se računa o radnoj struji. Ona se dobija na bazi
prosečne snage potrošača koji se napajaju. U radnim uslovima snaga opterećenja
varira u nekim granicama, pa samim tim i struja. Sva oprema mora da bude
dimenzionisana tako da može nesmetano da radi pri ovim radnim uslovima. Oprema
se bira tako da pri radnim strujama njena temperatura, u trajnom radu, ostane u
dozvoljenim granicama i pri najnepovoljnijim (najvišim) spoljnim temperaturama.
Međutim postoje i neregularna stanja kao što su preopterećenja i kvarovi, kada
struje izlaze van dozvoljenih granica trajnog rada. U tom pogledu posebno su opasni
kratki spojevi i zemljospojevi. Tada nastaju struje koje mogu biti više desetina puta
veće od radnih. Oblik struje kratkog spoja (KS) zavisi od vrste KS, mesta KS, ali i od
trenutka nastanka KS u odnosu na trenutnu vrednost napona. Zbog toga se vrednosti
struja KS na nekom mestu ne ponavljaju uvek na isti način.
Postoji više metoda za proračun struja kratkih spojeva. Taj proračun je vrlo složen
pogotovu ako se radi sa trenutnim vrednostima struje. Umesto toga najčešće se
govori o njenim komponentama (subtranzijentna, tranzijentna i trajna struja kvara).
Prema svojim dejstvima govori se i o udarnoj struji, struji isključenja i termičkoj
struji. Ali ta materija prevazilazi potrebe ovog priručnika i neće biti dalje razmatrana.
Pokazuje se da se struja KS najveća neposredno posle nastanka kvara. Posle toga
ona se postepeno smanjuje, a u sebi može sadržati i jednosmernu komponentu koja se
takođe smanjuje i potpuno nestaje. Pri tropolnom kratkom spoju, čak ni struje u svim
fazama ne moraju biti jednake. Kada kvar ne bi bio isključen, struja kvara bi došla na
svoju stacionarnu vrednost koja je manja od početne. Na sl. 4.1. prikazan je primer
oblika struje kratkog spoja, jedne faze, sa izraženom jednosmernom komponentom.
Iz svega rečenog očigledno je da su kvarovi opasni po opremu i uređaje pa i sistem
u celini. Zbog toga je razvijena čitava jedna oblast – relejna zaštita, koja se bavi
pronalaženjem načina zaštite od kvarova. Ona ne može da spreči njihovu pojavu ali
može da pravovremeno isključi deo zahvaćen kvarom. O naprezanjima koje uzrokuju
ove struje vodi se računa i pri projektovanju i izboru opreme u postrojenjima.
Sl. 4.1. - Primer oblika struje kratkog spoja jedne faze
36
4.3. Dinamička naprezanja

Velike struje pri kratkim spojevima izazivaju i dinamičke sile koje mehanički
dodatno naprežu opremu u postrojenju. Pokazuje se da najveća vrednost struje
kratkog spoja nastaje posle prve poluperiode (10 ms) od trenutka nastanka kvara.
Amplituda ove struje naziva se udarnom strujom. Prema njoj se biraju i proveravaju
elementi postrojenja u odnosu na mehanička naprezanja.
Kako vreme dalje odmiče, struja se smanjuje i trebalo bi da dođe do odrade zaštite,
isključenja prekidača i prestanka napajanja kvara. Za to vreme svi elementi se greju.
4.4. Termička naprezanja
Pri tako velikim strujama nastupaju vrlo intenzivna zagrevanja i neophodno je što
brže isključenje elementa u kvaru. U zavisnosti od vrste zaštite, isključenja su
uglavnom unutar jedne sekunde a najčešće i znatno brže. Za neke vrste kvarova
primenjuje se i ograničavanje struje. Takav je na primer slučaj u mrežama 35 kV gde
se indirektnim uzemljenjem neutralne tačke transformatora, struja zemljospoja
ograničava na oko 300 A.
4.5. Ambijentni uslovi – spoljašnja i unutrašnja montaža
U zavisnosti od ambijentnih uslova za koje je namenjena posmatrana VN oprema
govori se o opremi za unutrašnju i spoljašnju montažu. Kod spoljašnje montaže (na
otvorenom prostoru) elementi su u znatno većoj meri izloženi atmosferskim
uticajima, prašini i slično.
Težina radnih uslova onda definiše, kako vrstu izolacionog materijala, tako i
veličinu izolatora. Porcelanski, stakleni i kompozitni izolatori, primenljivi su
podjednako za spoljašnju i za unutrašnju montažu. Aralditna izolacija prvenstveno je
namenjena unutrašnjoj montaži. Pri ostalim istim uslovima, izolatori na opremi za
spoljašnju montažu su većih gabarita i sa većim strujnim stazama.
U ambijentne uslove dalje mogu da spadaju i prosečna radna temperatura,
nadmorska visina itd.
37
5. VISOKONAPONSKA OPREMA U POSTROJENJU

5.1. Sabirnice
Sabirnice su element postrojenja koji služi za prihvat i razvođenje energije unutar
njega. Na sabirnice su priključeni praktično svi izvodi (dalekovodi, transformatori,
spojna polja itd.) pa se za njih kaže da su kičma ili okosnica postrojenja. Za spoljna
postrojenja obično se izvode od Al–Če užadi ili aluminijumskih cevi, a za unutrašnja
(35 kV i niže) izvode se od bakarnih ili aluminijumskih profila raznih oblika
(pljosnati, okrugli itd.). Osim tri fazna provodnika u sklopu sabirnica nalaze se viseći
ili potporni izolatori, strujni mostovi, podužni rastavljači itd. tako da se govori o
sistemu sabirnica. Na ovom mestu treba pomenuti i razne vrste veznih elemenata
prema sabirnicama, kao što su poprečne veze, strujni mostovi, polumostovi, spustovi
itd. Njihova uloga u postrojenju je očigledna.
Za indikaciju napona na sabirnicama postavlja se odgovarajući naponski merni
transformator (u srednjoj fazi) i smešten je obično na jednom od krajeva sabirnica.
Prema ulozi u RP, sabirnice mogu biti glavne i pomoćne.
Glavne sabirnice (GS) Gornja definicija sabirnica odnosi se samo za glavne
sabirnice. Za manja i jednostavnija postrojenja koriste se jednostruke, a za veća i
važnija postrojenja, dvostruke pa i trostruke sabirnice. Sabirnice mogu biti podeljene
u delove – podužno sekcionisane. Međusobno povezivanje sistema GS vrši se
spojnim poljima.
Slika 5.1. prikazuje izgled postrojenja sa dva sistema glavnih sabirnica u
postrojenju 110 kV.
Sl. 5.1. Postrojenje 110 kV, sa dva sistema glavnih sabirnica
39
Pomoćne sabirnice (PS) ne postoje samostalno već samo u kombinaciji sistemima

glavnih sabirnica. Imaju zadatak da u slučaju kvara na prekidaču bilo kog izvoda,
omoguće njegov normalan rad preko prekidača u spojnom polju.
Po svom izgledu (provodnici i izolaciona oprema) se ne razlikuju od glavnih.
Razlika postoji u načinu povezivanja dalekovodnih i trafo izvoda. Oni se povezuju na
pomoćni sistem samo pomoću rastavljača pomoćnog sistema – nema prekidača.
U normalnom pogonu pomoćni sistem sabirnica nije pod naponom. Događa se da
prođe mnogo vremena do njegove primene, tako da se ponekad ne zna sa sigurnošću
njegova potpuna ispravnost. Zbog toga je najsigurniji način njegovog stavljanja pod
napon primenom spojnog polja.
Detaljnije o spojevima glavnih strujnih krugova biće u poglavlju 7.
Postoje i postrojenja bez sabirnica – takozvana “H” šema.
Pri obilasku postrojenja, rukovalac treba da obrati pažnju na opšte stanje sabirnica
i pripadajućih elemenata (provodnika, izolatora, stezaljki itd.).
5.2. Izolatori
Izolatori električno odvajaju (izoluju) elemente sa različitim
naponima, međusobno i prema okolini. Osim ove električne, imaju i
ulogu da mehanički nose odgovarajuće elemente. Mogu biti kao
samostalni elementi koji nose neku opremu (provodnike, sabirnice itd.),
ali mogu biti i u sastavu drugih uređaja (na primer rastavljača, prekidača
itd.). Prema konstrukciji mogu biti:
Potporni izolatori Služe za nošenje provodnika ili delova opreme. Prave
se od porcelana, stakla, araldita itd, i mogu biti namenjeni za unutrašnju i
spoljašnju montažu. Biraju se prema radnom naponu i mehaničkim
naprezanjima (naprezanje na pritisak i na savijanje). Na sl. 5.2.1.
Sl. 5.2.1. prikazan je potporni porcelanski izolator u postrojenju 400 kV.
Viseći (kapasti, masivni i štapni) izolatori Nose provodnike od užeta, za napone 35
kV i više. Mogu biti od porcelana, stakla, kompozitni itd. Porcelanski su najstariji i
polako se zamenjuju staklenim. Kompozitni su najnovijeg datuma. Njihovo jezgro
napravljeno je od staklenih vlakana velike zatezne čvrstoće. Preko jezgra je navučena
silikonska guma. Odlikuju se izuzetno malom težinom što je posebno važno prilikom
njihove ugradnje na velikim visinama. Na osnovu dosadašnjih dobrih eksploatacionih
iskustava, može se očekivati njihova sve veća primena.
Sl. 5.2.2. Izolator tipa K170/280, izolatorski lanac i kompozitni izolator za 110 kV
40
Viseći izolatori, biraju se prema naponu i težini tereta koji nose (sili zatezanja). Na
sl. 5.2.2. prikazan je porcelanski članak tipa K170/280. Broj članaka u lancu i
njegova dužina, zavisi od radnog napona ali i od zagađenosti radne sredine. Na
primer, za napon 110 kV koristi se 6 do 9 članaka izolatora tipa K170/280. Za napon
220 kV koristi se 12 do 14, a za 400 kV 19 do 22 staklenih članaka. Veći broj članaka
za jedan naponski nivo znači povećanu električnu (naponsku) sigurnost. Na mestima
prelaza DV preko puteva, pruga, reka, ulaska u postrojenje itd. koriste se dvostruki pa
i trostruki izolatorski lanci. Ovde se sada govori o povećanoj mehaničkoj sigurnosti.
Na sl. 5.2.2. prikazan je jedan kompozitni izolator za 110 kV, porcelanski lanac sa
8 članaka, a na sl. 5.2.3. stakleni izolatori u postrojenju 400 kV – dvostruki lanci.
Sl. 5.2.3. Dvostruki izolatorski lanci u postrojenju 400 kV
Provodni izolatori Služe za uvođenje provodnika pod naponom u zgradu, prolaz kroz
zid, trafo sud i slično. Grade se za unutrašnju, spoljašnju montažu i kombinovano.
Biraju se prema naponu i struji. Materijali:
porcelan, staklo, araldit itd. Provodni
izolatori na energetskim transformatorima za
najviše napone mogu biti ispunjeni uljem čiji
se nivo proverava na posebnom pokazivaču
nivoa (uljokaznom staklu). Na sl. 5.2.4.
Sl. 5.2.4. Provodni izolator za napon 35 kV prikazan je poprečni presek provodnog
izolatora za napon 35 kV.
Pri vizuelnom pregledu postrojenja, rukovalac kod izolatora treba da obrati pažnju
na mehanička oštećenja, naprsline, zaprljanost itd.
41
5.3. Rastavljači
Rastavljači su sklopne naprave koje služe da vidno odvoje deo postrojenja bez
napona, od dela koji je pod naponom i time povećavaju sigurnost osoblja koje treba
da radi u postrojenju ili na dalekovodu. Razlikuju se prema nazivnom naponu, struji,
konstrukciji itd. Prema poziciji u postrojenju mogu biti sabirnički i izlazni (linijski).
Kod H šeme postoji i poprečni rastavljač. Sabirnički rastavljači se nalaze između
sabirnica i elementa EES koji treba da rastave. Jednim svojim krajem povezani su na
sabirnice, i sve dok su one pod naponom na ovim rastavljačima nije dozvoljen
nikakav rad. Izlazni rastavljači odvajaju dalekovod od ostatka visokonaponske
opreme u dalekovodnom polju RP. Po pravilu, izlazni rastavljači u svom sklopu
sadrže i noževe za uzemljenje. Noževima za uzemljenje u postrojenju vrši se kratko
spajanje dalekovoda sa zemljom (sistemsko uzemljenje). U specifičnim slučajevima i
sabirnički rastavljači mogu imati noževe za uzemljenje. Pogon rastavljača može biti
ručni ili motorni.
Rastavljači starije izvedbe u postrojenjima naponskog nivoa 110 kV i nižih
napona, nisu u sistemu daljinske komande i njihov pogon je ručni. Manipulacija
njima vrši se ručno (pomoću poluge ili kurble) i izvodi je rukovalac na licu mesta.
Mehanizam je takav da se noževi u sve tri faze otvaraju istovremeno. Na mestima
gde je potrebno daljinsko uključenje objekta, ovi rastavljači se drže u uključenom
položaju.
Na sl. 5.3. prikazani su rastavljači u postrojenjima 110 kV i 400 kV.
Kod rastavljača sa motornim pogonom, najčešće svaka faza ima svoj pogon.
Mehanizam je takav da motor preko reduktora direktno pokreće noževe rastavljača.
Motori se najčešće napajaju naizmeničnim naponom (220 V, 50 Hz). U slučaju
otkazivanja motornog pogona manipulacija se vrši ručno – svaka faza pojedinačno.
Manipulaciju rastavljačima sa motornim pogonom, moguće je izvršiti električno iz
kućišta pogona rastavljača i daljinski, sa komande TS (komandno potvrdnim
Sl. 5.3. Rastavljač u postrojenju 110 kV (sa dva sistema GS), i u postrojenju 400 kV (jedna faza)
42
prekidačem) ili sa računara (lokalna SCADA) na komandi TS, zatim iz razvodnog

ormana u polju ili sa upravljačkog panela u relejnim kućicama, ukoliko one postoje. I
pri daljinskoj komandi, rukovalac mora biti u postrojenju kako bi mogao vizuelno da
prati odradu rastavljača.
Rastavljači nemaju nikakve dodatne elemente za gašenje električnog luka. Zbog
toga se njima može manipulisati samo u slučajevima kada ne postoje uslovi za razvoj
luka. U većini slučajeva rastavljačem se manipuliše samo pri isključenom prekidaču,
kada ne postoji struja kroz rastavljač.
Struja koja može da se prekine rastavljačem zavisi od karaktera opterećenja. Za
kapacitivna opterećenja (tu su i dalekovodi u praznom hodu), rastavljačem se mogu
prekinuti struja do oko 1 A. Kod induktivnih opterećenja gašenje luka je teže, i mogu
se prekidati struje do oko 0,2 A.
Sa takvim mogućnostima rastavlječem se manipuliše praktično u bezstrujnom
stanju, ili pri vrlo malim strujama kao što su:
- NMT u mernim poljima (ili ćelijama) - NMT imaju veoma male primarne struje
tako da njihovo prekidanje rastavljačem nije sporno.
- Neopterećeni transformatori sopstvene potrošnje - Tako za neopterećene
transformatore sopstvene potrošnje napajane iz mreže 35 kV, mogućnost
prekidanja struje rastavljačem je za snage reda 160 do 250 kVA, zavisno od
njihove struje magnećenja.
Varnice omskog i induktivnog opterećenja imaju nižu temperaturu i prepoznatljive
su po tome što su slične plamenu (crvene boje) a njihov zvuk nalik buktanju.
- Kratki dalekovodi - Ovde se radi o kapacitivnim strujama. Varnice kapacitivnog
opterećenja su svetlije i imaju praskav zvuk. Struja je impulsnog karaktera sa
veoma velikom početnom vrednošću, i kratkim trajanjem tog impulsa.
Tipičan primer kapacitivne varnice je varnica koja se pojavljuje pri otvaranju
sabirničkog rastavljača. Izvod je prethodno isključen ali postoji kapacitivna struja
provodnika i ostalih elemenata sa druge strane rastavljača. Orijentacione dužine
dalekovoda u praznom hodu, za pojedine naponske nivoe prikazane su u tab. 5.3.
Iz tabele se vidi na primer da na 400 kV najviše što bi se smelo isključiti
rastavljačem je malo veći sistem sabirnica.
Zbog svoje sigurnosti pojedini proizvođači rastavljača ne garantuju ni ovolike
vrednosti.
400 kV 220 kV 110 kV 35 kV 20 kV 10 kV
0,5 km 1 km 2 km 6 km 10 km 20 km
Tab. 5.3.
Zbog male struje nema elektromagnetnog oduvavanja varnice, pa je mala opasnost
od prenošenja na masu ili susedne faze i njenog prerastanja u luk i kvar.
- Rad u petlji - Pri radu u petlji (paralelni DV, ili sabirnički rastavljači između dva
sistema sabirnica) ne postoji dovoljan napon za razvijanje luka, tako da se mogu
prekidati i znatno veće struje. Kod paralelnih dalekovoda uobičajenih dužina to su
struje reda do oko 50 A. Što su kraći dalekovodi i ova struja je veća.
43
Kod sabirničkih rastavljača, pri prebacivanju sa jednog na drugi sistem, nema

ograničenja. Kada su u pitanju veoma velike struje izvoda koji se prebacuju (više
stotina ili hiljadu ampera) pri odvajanju noževa rastavljača može doći do padanja
kapljica rastopljenog metala kontakta, pa ako je podloga travnata može dovesti do
njenog paljenja.
Da bi se (pri izvođenju radova) izbegla slučajna greška neželjene manipulacije,
rastavljači imaju mogućnost mehaničke blokade, a kod rastavljača sa motornim
pogonom i električne blokade (isključenje odgovarajućih automata na komandi, u
polju TS i slično).
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba da obrati pažnju na opšte stanje
rastavljača (kontakt, potporni izolatori, mehanizam, prisustvo poluga ili kurbli,
blokiranost, ...).
5.3.1. Oprezno sa rastavljačem
Praksa je pokazala da najopasnije situacije nastaju greškama zbog otvaranja
rastavljača pod teretom i pokušajem uzemljenja delova pod naponom. U svemu tome
najveća opasnost potiče od snažnog električnog luka i njegovog toplotnog,
električnog i svetlosnog dejstva. Najbolja preventiva protiv nastanka grešaka su
poštovanje procedura, pažljiv rad, ali i poznavanje pojava u ovim situacijama. Na
osnovu toga ponekad se može na vreme prepoznati opasna situacija, ne ići dalje u
grešku i tako izbeći najgore.
Kako otvarati rastavljač
Veoma česta greška rukovaoca je da sa komande TS isključi prekidač, zatim ode u
postrojenje i otvori pogrešan rastavljač (pod teretom). Zbog toga, ukoliko mehanička
konstrukcija rastavljača to omogućava, početak otvaranja rastavljača treba da se
odvija što sporije. Ako se pri odvajanju noževa pojavi uobičajena varnica, rastavljač
treba dalje otvoriti do kraja. Ako se pri odvajanju noževa, umesto varnice pojavi
električni luk, noževe rastavljača treba vratiti (zatvoriti) i proveriti o čemu se radi.
Uobičajene struje izvoda su reda stotine ampera. Poređenja radi, struje kod
elektrolučnog zavarivanja su tog reda veličine, tako da ako se kontakti brzo zatvore
neće doći ni do njihovog značajnijeg oštećenja.
Kako zatvarati rastavljač
Pri zatvaranju rastavljača kome je jedna strana pod naponom (sabirnički), u
jednom momentu počinje da se čuje pucketanje (korona). Daljim približavanjem
noževa, pojavljuje se varnica i traje do zatvaranja rastavljača. Ako se umesto varnice
pojavi električni luk, rastavljač treba brzo zatvoriti. Ako nešto nije u redu zaštita bi
trebala da odreaguje i obavi potrebna isključenja. U ovoj situaciji instiktivna reakcija,
da se noževi vrate nazad je vrlo opasna. Sve ovo važi samo u slučaju rastavljača sa
ručnim pogonom kod kojih je konstrukcija takva da omogućava kontrolisano
manipulisanje. Za rastavljače sa motornim pogonom, ne važi. Više o pojavama
korone, varnice i luka u poglavlju 21.3.
44
5.4. Prekidači
Prekidači su sklopne naprave koje služe za uključenje i isključenje elemenata
postrojenja. Posebna konstrukcija komora za gašenje luka omogućava isključenje
struja; u praznom hodu, pod opterećenjem, pri preopterećenju i kvarovima (kratki
spojevi i zemljospojevi).
Sastavni delovi prekidača su: komore za gašenje luka, priključne kleme, noseći
izolatori, obrtni izolatori i pogonski mehanizam.
Prema sredstvu za izolaciju i gašenje luka, danas se najčešće koriste prekidači tipa:
malouljni, pneumatski, vakumski i SF6.
Razlikuju se još i prema nazivnom naponu, struji, prekidnoj moći (struji i snazi). U
zavisnosti od uslova pod kojim je odrađivao prekidač, broj manipulacija je ograničen,
posle čega je potreban remont (pregled kontakata, ispitivanje ulja itd).
U postrojenjima JP EMS ugrađeni su prekidači sa motorno–opružnim pogonom.
Pogonski mehanizam može biti zajednički za sve tri faze ili pojedinačni za svaku
fazu. U sastavu mehanizma prekidača nalaze se opruge i motori za njihovo navijanje.
Motori za navijanje opruga, najčešće se napajaju naizmeničnim naponom (220 V, 50
Hz). Navijanje opruga vrši se posle uključenja prekidača. Opruge u sebi akumuliraju
mehaničku energiju i omogućavaju odradu prekidača i u slučaju nestanka napona na
motoru za navijanje opruga. Navijene opruge moraju imati dovoljno energije da
mogu da; isključe, uključe i ponovo isključe prekidač. Ceo mehanizam je veoma
složen i zahteva pažljivo održavanje i redovne remonte.
Komandovanje (uključenje i isključenje) prekidačem može se vršiti:
- Daljinski iz RDC-a ili matične stanice (MS)
- Električno sa komande TS (komandno potvrdim prekidačem – kpp, sa lokalnog
SCADA sistema)
- Električno, tasterima u polju
- Mehanički na samom prekidaču
- Sa upravljačkog panela (RUP) u relejnim kućicama, ukoliko postoje
Pored ovoga prekidač mogu da isključe i uređaji zaštite, a da ga ponovo uključi
uređaj za automatsko ponovno uključenje (APU).
S obzirom na bezbednost rukovaoca, komandovanje prekidača treba vršiti sa
dovoljne udaljenosti. U tom pogledu prednost bi bila na daljinskom komandovanju sa
komandne table, lokalnog SCADA sistema ili RDC-a. Posle svake manipulacije
prekidačem rukovalac ima obavezu da vizuelno pregleda stanje prekidača. Pri tome
treba da pogleda pokazivač položaja i to ne samo na mehanizmi već i položaj znački
na obrtnim izolatorima (ako postoje). I pored toga uvek postoji opasnost da neki od
polova nije odradio (skriveni kvar u mehanizmu prekidača) pa to treba imati u vidu
pri kasnijim manipulacijama rastavljačima.
Kod napona 110 kV i viših, pogoni pojedinih faza prekidača su odvojeni tako da je
potrebna jednovremenost pri uključenju ili isključenju. Zbog toga se uvodi takozvana
zaštita od nesimetrije polova prekidača.
45
Neke konstrukcije prekidača (sa V glavama – sl. 4.4.1-a) paralelno komorama za

gašenje luka, imaju dodate kondenzatore za ujednačavanje raspodele napona na
kontaktima. Za rad na ovim prekidačima, posle isključenja i rastavljanja potrebno je
izvršiti pražnjenje njihovih kondenzatora i to svakog pojedinačno, pa tek onda
postavljati privremena uzemljenja. To se najednostavnije radi još jednim uključenjem
prekidača posle rastavljanja.
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba da obrati pažnju na nivo ulja u
prekidaču, pritisak gasa kod SF6, eventualno vlaženje, curenje i slično. Od rukovaoca
se dalje zahteva da pogleda stanje opruga za uključenje i isključenje (ispravnost,
navijenost), opšte stanje mehanizma, ožičenja i prema temperaturi okoline - uključi
ili isključi grejače u prostoru mehanizma prekidača itd. U toku remonta rukovalac
treba da omogući blokiranje zaštite od nesimetrije polova prekidača.
a) Malouljni prekidač a) SF6 prekidač

Sl. 4.4.1. Prekidači u postrojenjima 110 kV
Sl. 4.4.1. SF6 prekidači u postrojenju 400 kV
46
5.5. Merni transformatori

Pogonske vrednosti struja i napona u VN postrojenjima su suviše velike i opasne, i
ne mogu se meriti direktno. Da bi se one učinile merljivim i bezbednim za dalju
upotrebu, koriste se merni transformatori. Za merenje struja koriste se strujni, a za
merenje napona naponski transformatori. Nazivaju se mernim transformatorima iako
se pored merenja, koriste i za zaštitu. Njima se nazivne vrednosti primarnih struja i
napona svode na 5 A (ili 1 A), i 100 V.
Po svojoj konstrukciji radi se o jednofaznim transformatorima sastavljenim od
jezgra i namota (primara i sekundara). Primarni namot (ili samo jedan njegov izvod)
je pod faznim naponom postrojenja, prema potencijalu zemlje. Sekundarni namot je
jednim svojim krajem uzemljen. Izolacija između primarnog namota prema jezgru i
sekundarnom namotu mora da bude dovoljno jaka da može da izdrži radni napon
postrojenja pa i prenapona koji se u njemu pojavljuju.
Konstrukcija i spoljašnji izgled mernih transformatora zavise od nazivnog napona
postrojenja, ali i od mesta ugradnje (za spoljašnju i unutrašnju montažu).
Po svom spoljnom izgledu, i naponski i strujni transformatori za najviše napone,
su veoma slični i ponekad se ne mogu razlikovati. Razlika može biti u jednom
priključku na primaru naponskog transformatora ali se i oni ponekad rade sa dva
priključka (kleme), kao i strujni. Najsigurniji način raspoznavanja je pozicija u
postrojenju (u polju) u odnosu na ostalu opremu ili natpisna pločica. Na sl. 5.5.1.
prikazani su merni transformatori za nekoliko naponskih nivoa.
Sl. 5.5.1. Merni transformatori
47
Starije konstrukcije mernih transformatora za napone 110 kV i više, bile su takve

da je aktivni deo (jezgro i namot) bio u donjem delu. Ovakva konstrukcija pokazala
se opasnom jer je u slučaju kvara dolazilo i do eksplozije. Porcelanski izolator se
razletao a njegovi delovi su mogli da oštete ostale elemente polja i postrojenja.
Novija konstrukcija ima aktivni deo na vrhu (Sl. 5.5.3. a i b). U slučaju kvara, raste
pritisak ulja koji aktivira odušak na vrhu tako da ne dolazi do eksplozije.
Zbog praćenja stanja kvaliteta ulja mernih transformatora, bilo bi dobro raditi
njegove redovne analize. Međutim, mala količina ulja u njima zahtevala bi česta
dopunjavanja. Zatim visoka cena ovih analiza, veliki broj mernih transformatora
doprineli su da se ipak ne rade redovne analize. Za sada stanje izolacije prati se
snimanjem parcijalnih pražnjenja a na analizu se šalju smo sumnjivi uzorci.
Strujni transformatori (SMT) su vezani redno u primarno kolo, i obično su
smešteni u dalekovodnim i trafo poljima. Na sl. 5.5.3. prikazan je poprečni presek
jednog SMT za napon 400 kV – Končar, starije konstrukcije.
Primarna nazivna struja je neka od standardnih vrednosti (75 A, 100 A, 150 A, 200
A, 300 A, 400 A, ... 3000 A). Proizvode se i primarno prevezivi strujni transformatori
sa dva prenosna odnosa. Promena se vrši rednim ili paralelnim
prevezivanjem delova primarnog namota. Na šemama u
dokumentaciji, to se obično naznačava podvučenom crtom
ispod nazivne struje. Kod označavanja treba još pomenuti i
označavanje krajeva (homolognost). Krajevi primara
označavaju se velikim slovima K i L a sekundara malim
slovima k i l.
Za postrojenja napona 35 kV i nižeg, nazivna sekundarna
struja je 5 A. Postrojenja napona 110 kV i viših napona su
prostorno mnogo veća. Vođenje struje od 5 A i velike
udaljenosti polja u postrojenju zahtevale bi pored velikih
dužina i velike preseke signalnih kablova, veće snage strujnih
transformatora i veće troškove. Zbog toga se za naponske
nivoe 110 kV i više, koriste strujni merni transformatori sa
nazivnom sekundarnom strujom od 1 A.
Stvarna sekundarna struja zavisi od primarne. Da bi
sekundarna struja mogla da prati primarnu, impedansa
sekundarnog kola mora da bude manja od dozvoljene. Sa
povećanjem ove impedanse povećava se napon sekundara a sa
njim i snaga (opterećenje) strujnog transformatora. Povećanje
snage povećava zagrevanje transformatora. Nazivne snage
SMT za merenje idu do 30 VA, a za zaštitu do 60 VA.
Krajnji i najgori slučaj je kada je sekundarno kolo otvoreno.
Kroz primar protiče primarna pogonska struja, a sekundarna
struja ne postoji. Jezgro ide duboko u zasićenje i veoma
Sl. 5.5.2. SMT 400 kV intenzivno se zagreva. Na sekundaru se pojavljuje napon u
48
obliku kratkih impulsa veoma visoke amplitude (reda kV). Ovaj napon je opasan
kako po izolaciju transformatora tako i po osoblje koje nezaštićeno radi na strujnim
kolima. Ako ovakvo stanje potraje duže, može doći i do uništenja pa i eksplozije
strujnog transformatora. Zato je jedna od najvažnijih osobina strujnih transformatora
da sekundarno strujno kolo ne sme da bude otvoreno. Iz tog razloga ono ne sme da se
osigurava osiguračima.
Na sl. 5.5.3. prikazani su SMT za
naponske nivoe 110 kV i 400 kV.
Kod strujnih transformatora
osnovna karakteristika je tačnost
prenosnog odnosa (odnos primarne i
sekundarne struje). Greška prenosnog
odnosa naziva se strujnom greškom
(i). Ona se definiše kao količnik
razlike svedene sekundarne struje na
primar i primarne struje – i primarne
struje, ili u matematičkom obliku:
I " N " / N '   I '
i (%)  100
I'
Pored strujne, definiše se i ugaona
greška. Ona je jednaka uglu između
primarne i sekundarne struje i manja
je od jednog ugaonog stepena (5’ ...
60’). Veličina strujne greške zavisi od
veličine primarne struje. Propisima su
definisane maksimalne dozvoljene
granice greške za određene radne
uslove. Te granice definisane su
Sl. 5.5.3. SMT u postrojenjima 110 kV i 400 kV klasom tačnosti.
- novija konstrukcija -
Povećanje primarne struje znatno
iznad nazivne vrednosti ne prenosi se srazmerno i na sekundarnu stranu. Razlog je
ograničena snaga transformatora i zasićenje jezgra.
Ovaj nedostatak se pokazao korisnim jer je omogućio da se merni instrumenti
zaštite od oštećenja. S druge strane za pravilan rad zaštitnih uređaja važno je da se na
sekundar prenesu i velike struje. Zbog toga razlikujemo strujne transformatore za
merenje i za zaštitu. Proizvode se i strujni transformatori sa više jezgara u istom
kućištu, od kojih su jedna namenjena za merenje a druga za zaštitu.
Od strujnih transformatora za merenje očekuje se da ostanu u granicama
dozvoljene greške do struja 20 % iznad nazivne. U pogledu greške proizvode se
strujni merni transformatori u klasama od 0,1 do 5. Merna jezgra koja se koriste u
49
mernim kolima (merenje struje, snage i energije), obično imaju klasu tačnosti 0,5 a za
obračunska merenja se koristi i 0,2.
Za oba tipa mernih transformatora posebno se definišu karakteristike u području
struja iznad nazivne vrednosti.
U tom pogledu, kod strujnih transformatora za merenje definiše se faktor
sigurnosti (FS) kao odnos odgovarajuće primarne i nazivne struje SMT, pri kome je
prenosni odnos manji za 10 %. Standardne vrednosti faktora sigurnosti su FS=5 i
FS=10. Da bi se zaštita i ostvarila, potrebo je da strujno kolo ima dovoljno veliku
impedansu. Kada je impedansa priključenih uređaja nedovoljna, u kolo se vezuje
dodatna impedansa.
Za rad zaštitnih uređaja potrebno je da strujni transformatori dobro rade i u zoni
velikih struja. Kod njih se, umesto strujne, definiše složena greška. Ovde postoje dve
klase tačnosti (5P i 10P), koje odgovaraju složenim greškama od 5 % i 10 %. Odnos
primarne struje sa kojom strujni transformator ima propisanu složenu grešku i
nazivne struje, naziva se graničnim faktorom tačnosti (FT), i njegove standardne
vrednosti su 5, 10, 15, 20 i 30. Smisao ovog faktora sličan je faktoru sigurnosti (FS)
samo se umesto strujne greške koristi složena greška, i umesto greške od 10 % (10P)
uvodi i greška i od 5 % (5P). Prema preporukama klasa 5P pri nazivnoj struji ima
dozvoljenu strujnu grešku od  1%, a klasa 10P od  3 %.
Ovde još treba napomenuti da je za strujne transformatore obično dozvoljava
trajna preopteretivost od 20 %.
Postoje i strujni obuhvatni transformatori kroz koji se provlače sva tri fazna
provodnika (ili ceo kabl bez plašta). Primenjuju se za niže naponske nivoe (10 kV i
niže) i njima se detektuju struje zemljospoja.
Naponski transformatori (NMT) se u primarno kolo vezuju paralelno. Po principu
rada identični su jednofaznom energetskom transformatoru, s tim što se radi o veoma
maloj snazi. Koriste se u kolima merenja i zaštite, a napajaju uređaje za merenje
napona (voltmetri), merenje snage i energije i za indikaciju napona, zaštitna relea itd.
Primarni nazivni naponi su im jednaki nazivnim naponima mreže na koju se
priključuju. Za dvopolno izolovane NMT sekundarni su 100 V, za jednopolno 100/3
V. Za detekciju zemljospojeva u izolovanoj mreži koriste se i NMT sa sekundarnim
naponom 100/3 V. Tri sekundara ovih transformatora vezuju se u otvoreni trougao.
Prenosni odnos je definisan kao odnos broja navojaka primarnog i sekundarnog
namota i to je karakteristika NMT. U praznom hodu je ovaj odnos veoma približno
jednak i odnosu napona. Zbog toga merenjem sekundarnog napona i poznavanjem
prenosnog odnosa (N’/N”) moguće je izračunati primarni napon. Sa povećanjem
opterećenja raste i pad napona na rednoj impedansi pa se povećava i razlika između
odnosa navojaka i odnosa napona. Ova razlika naziva se naponskom greškom NMT.
Dali je odnos navojaka veći ili manji od odnosa napona, zavisi od karaktera
opterećenja. Za kapacitivna opterećenja mogu se dobiti i veći naponi od onih pri
omskom ili induktivnom opterećenju. U matematičkom obliku naponska greška je:
50
U "  N ' / N "  U '

u(%)  100
U'
Osim naponske greške definiše se i ugaona greška. Ona je jednaka uglu između
primarnog i sekundarnog napona, i manja je od jednog ugaonog stepena (5’ .... 40’).
Propisima su definisane maksimalne dozvoljene granice greške za određene radne
uslove. Te granice definisane su klasom tačnosti. Za NMT koji se primenjuju u VN
postrojenjima klase tačnosti: 0,1, 02, 05, 1,0 i 3,0.
Nazivna snaga naponskog mernog transformatora se određuje tako da naponska
greška ostane u deklarisanim granicama. Standardne nazivne snage NMT su: 10, 25,
50, 100, 200, i 500 VA. Gledano sa aspekta zagrevanja, snaga NMT je znatno veća
od njegove nazivne snage. Ta snaga naziva se nazivna termička snaga. Transformator
se sme opteretiti sa ovom snagom ali je sada tačnost merenja daleko izvan
dozvoljenih granica.
Za napone 400, 220 i 110 kV proizvode se isključivo kao jednopolno izolovani. Za
napone 35 kV i niže postoje i jednopolno i dvopolno izolovani.
U našim TS obično se koriste jednopolno izolovani (vezani primarno između faze
i mase) i ponegde na 35 kV, dvopolno izolovani (vezani između dve faze) naponski
merni transformatori.
U zavisnosti od načina uzemljenja neutralne tačke pri kvarovima (zemljospoj)
primarni napon može biti i znatno viši od maksimalnog pogonskog napona. Pri
zeljospoju napon faze koja je u kvaru pada ali se povećavaju naponi drugih faza
(pomeranje zvezdišta). Zato se za NMT definiše i faktor napona. Najmanje povišenje
je kod direktnog uzemljenja a najveće kod izolovane neutralne tačke. Zato se ovaj
faktor kreće u granicama od 1,2 do 1,9.
Za razliku od strujnih, naponski merni transformatori se moraju osigurati od
kratkog spoja na sekundaru, i to se radi topivim osiguračima.
Normalno se NMT izvode sa zatvorenim magnetnim jezgrima. Zbog
konstrukcionih pojednostavljenja (izvođenja izolacije) u poslednje vreme se za
najviše napone proizvode i NMT sa otvorenim jezgrima. Jezgro ima oblik stuba od
feromagnetnog lima. Magnetni fluks se izvan jezgra zatvara kroz okolni vazduh što
zahteva znatno veću struju magnećenja. Dodatna greška zbog toga kompenzuje se
različitim kompenzacionim kolima.
Sva dosadašnja razmatranja odnose se za induktivne naponske merne
transformatore. U postrojenjima najviših napona (400 kV) koriste se i takozvani
kapacitivni NMT. Ovde se u stvari radi o kapacitivnim deliteljima a ne o stvarnim
transformatorima. Kapacitivni transformatori se prave tako da na sebi imaju i VF
priključak čime zamenjuju VF kondenzator (za VF veze).
Zbog veće tačnosti, za obračunska merenja električne energije predviđa se
korišćenje induktivnih NMT.
Na sl. 5.5.4.-b) prikazan je izgled kapacitivnog naponskog mernog transformatora
400 kV/100/3 V.
51
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba da obrati pažnju na spoljni izgled mernih
transformatora, primarne veze, mehanička oštećenja, nivo ulja, curenje, vlaženje, položaj
membrane itd.
a) NMT 110 kV tipa SF6 b) kapacitivni NMT 400 kV

Sl. 5.5.4. Naponski merni transformatori- NMT
52
5.6. Odvodnici prenapona

Odvodnici prenapona su zaštitni uređaji koji svojim delovanjem ograničavaju
velike atmosferske i komutacione prenapone. Po obliku najsličniji su potpornim
izolatorima. Starije verzije proizvodile su se od nelinearnih otpornika na bazi
silicijum–karbida. Između pločica ovog materijala nalaze se iskrišta i sve zajedno
složeno u potporni porcelanski izolator. Pod normalnim radnim naponom kroz
odvodnik ne prolazi struja.
Noviji materijali na bazi cink–oksida koji ima bolja varistorska svojstva tako da
kod njih ne postoje iskrišta. U normalnim radnim uslovima, struja odvodnika je
zanemariva. Pri nailasku prenaponskog talasa dolazi do prorade odvodnika
prenapona, tako da on na svojim krajevima ograničava vrednost napona na vrednost
bezopasnu po opremu koja se štiti (zaštitni nivo). Na sl. 5.6.1. vidi se odnos pojedinih
napona prilikom nailaska prenapona.
Starenjem odvodnika struja odvoda se povećava, odvodnik pojačano greje i može
doći do prorade i pri pogonskom naponu. Zbog toga odvodnike treba povremeno
ispitivati i menjati.
Prorada odvodnika prenapona, ponekad je praćena jakim praskom, plamenom na
otvorima sa donje i gornje strane, a ponekad dolazi i do ispadanja njegovih elemenata
(pločica), pa i eksplozije. Posle prorade, odvodnik se vraća u normalan radni režim,
sa malom strujom provođenja. Zbog praćenja stanja odvodnika, uz njih se montiraju
detektori i brojači odrada.
Sl. 5.6.1. Rad odvodnika prenapona
53
Odvodnici prenapona se razlikuju prema radnom naponu i struji odvođenja.

Nazivni napon zavisi od napona mreže, vrste uzemljenja neutralne tačke i mesta
ugradnje. Struje odvođenja su standardne i iznose od 1,5 do 20 kA.
U našim postrojenjima obavezni su u zaštiti energetskih transformatora i ugrađuju
se na svim priključcima transformatora – primar, sekundar i tercijar (ako postoji).
Nalaze se unutar zone diferencijalne zaštite transformatora tako da u slučaju njegove
prorade, diferencijalna zaštita isključuje transformator.
Osim transformatora, koriste se i za zaštitu visokonaponskih kablova.
Na sl. 5.6.2 prikazan je izgled odvodnika različitih naponskih nivoa počev od 110
kV do 400 kV.
Zbog stalne opasnosti od prorade, ne preporučuje se prilaženje neposredno do
odvodnika u pogonu. Vizuelni pregled vršiti sa pristojne udaljenosti.
Sl. 5.6.2. Izgled odvodnika različitih naponskih nivoa 110 kV - 400 kV
54
5.7. Energetski transformatori

Energetski transformatori su najvažniji i najskuplji elementi u TS. Služe za prenos
energije između dva ili više postrojenja, različitih naponskih nivoa.
Glavni delovi transformatora su: aktivni deo (jezgro i namoti), trafo-sud, provodni
izolatori primara, sekundara (i tercijara ako postoji), konzervator i radijatori. Pored
ovih tu su i: regulator napona, orman hlađenja, ventilatori, uljne pumpe, kontaktni
termometri, posuda sa silkagelom, itd.
Transformator je postavljen na železničke šine iznad betonske kade sa rešetkom
iznad koje se nalazi tampon od šljunka. Dno kade je uljnom kanalizacijom spojeno sa
uljnom jamom. U slučaju isticanja ulja ono bi uljnom kanalizacijom bilo odvedeno
do nepropustne uljne jame. Problem sa ovakvom konstrukcijom je što se u nju sliva i
voda od atmosferskih padavina (kišnica). Zbog toga je potrebno njeno povremeno
pražnjenje uz vođenje računa da se nauljena voda ne sme ispumpati u okolinu.
U starijim TS nisu postojale uljne jame već je kapacitet kade sa šljunkom bio toliki
da je mogao da prihvati celokupnu količinu ulja transformatora.
U TS sa dva i više energetskih transformatora između njih se postavlja visoki
pregradni zid kao zaštita od prenošenja požara sa jednog na drugi.
Promenom temperature svi elementi transformatora se šire i skupljaju. Tako se i
ulje u transformatoru širi i skuplja. Da bi se obezbedila potpuna potopljenost
aktivnog dela u ulje postoji dodatni sud – konzervator. U normalnim temperaturnim
Sl. 5.7.1. Energetski transformator snage 400/110 kV, 300 MVA (Končar)
55
uslovima on je napunjen polovično. Na njemu obavezno postoji i pokazivač nivoa u

obliku uljokaznog stakla ili kazaljke. Promene temperature izazivaju disanje
transformatora. U svemu tome problem nastaje pri uvlačenju spoljnjeg vazduha koji u
sebi sadrži i vlagu. Kako bi se što u što većoj meri eliminisao ulaz vlage, uvlačenje
vazduha vrši se kroz posudu sa silkagelom. On ima osobinu da u sebi apsorbuje
vlagu. Stanje silkagela utvrđuje se prema boji (zavisno od vrste).
Vrste: Mogu biti dvonamotni i tronamotni, monofazni i trofazni. Dalje mogu biti sa
razdvojenim namotima i autotransformatori. Prema poziciji u sistemu mogu biti blok
transformatori (za vezu generatora na prenosnu mrežu), mrežni (prenos i distribucija
električne energije), transformatori sopstvene potrošnje (kućni) itd.
Dalje su navedene najvažnije karakteristike transformatora.
Nazivni naponi (Un) su naponi primara, sekundara i tercijara ako postoji, za koje je
projektovan transformator. Ovi naponi jednaki su nazivnim naponima mreža na koje
je priključen. Nazivni naponi su linijski (međufazni) i izražavaju se u kV.
Stvarni naponi su približno jednaki nazivnim i odstupanja obično ne prelaze
granice od 10%. Od napona transformatora zavisi intenzitet magnećenja jezgra a
samim tim i njegovi gubici i zagrevanje. Povišenje napona iznad nazivnog povećava
ove gubitke i zagrevanje jezgra.
Prenosni odnos je odnos broja navojaka primara sekundara (N’/N”), (i tercijara ako
postoji). Ovaj odnos (n) je vrlo približno jednak i odnosu napona u praznom hodu
transformatora (neopterećen transformator).
N' U'
n 
N" U "
Sa rastom opterećenja, napon na sekundaru opada i ova razlika se povećava.
Zbog izvoda za regulaciju napona, prenosni odnos je promenljiv. Kao
karakteristika transformatora koristi se nazivni prenosni odnos, kao odnos koji
odgovara srednjoj poziciji regulatora napona. U našoj prenosnoj mreži koriste se
energetski transformatori sa nazivnim prenosnim odnosima: 400/231 kV, 400/115
kV, 220/115 kV i 110/36,75 kV, kao i kombinacije sa nižim naponima. Naravno ovde
dolaze i različite vrednosti napona tercijara.
Nazivne struje (In) Struje primara, sekundara i tercijara (ako postoji), za koje je
projektovan transformator. Odnos odgovarajućih struja recipročan je odnosu napona.
Gubici snage u namotu (Džulovi) zavise od kvadrata struje a samim tim i njihovo
zagrevanje. Kada je transformator opterećen snagom manjom od nazivne i njegove
struje su manje od nazivnih. Transformatori najčešće rade sa opterećenjima ispod
nazivnog. U slučajevima preopterećenja struja je veća od nazivne.
Nazivna snaga (Sn) Transformator nije potrošač električne energije, već njen
prenosnik između postrojenja različitih naponskih nivoa. Snaga koju on može da
prenese ograničena je zagrevanjem, kao posledica napona i struje. Za razliku od
56
potrošača električne energije, njegovo zagrevanje ne zavisi od faznog stava ovih

veličina (ili faktora snage).
Pri nazivnim vrednostima napona i opterećenju nazivnom strujom, snaga koja se
prenosi naziva se nazivnom snagom. To je snaga za koju je projektovan
transformator, uz definisane uslove ambijenta i odgovarajuće hlađenje. Sa ovim,
nazivna snaga koja se prenosi preko transformatora u trofaznom sistemu jednaka je:
S n 3  U n  I n izražava se u VA (odnosno kVA i MVA)
U prenosnoj mreži JP EMS koriste se energetski transformatori snaga od nekoliko
desetina MVA do oko 400 MVA. Snage kućnih transformatora su stotine kVA do 10
MVA (RP Đerdap 2).
U radu se ponekad dozvoljavaju i kratkotrajna preopterećenja čija veličina i
trajanje zavisi od trenutne dostignute temperature transformatora, spoljne temperature
itd. U tabeli 5.7.1 date su orijentacione vrednosti trajanja preopterećenja energetskih
transformatora (prema lit. Požar – VN rasklopna postrojenja). Navedene vrednosti
važe za prosečnu godišnju temperaturu od 200 C.
Trajanje preopterećenja (minuta)
Br. Preopterećenje (% od Sn) Prethodno opterećenje (% od Sn)
50 % 75 % 90 %
1 10 % 180 min. 120 min. 60 min.
2 20 % 90 min. 60 min. 30 min.
3 30 % 60 min. 30 min. 15 min.
4 40 % 30 min. 15 min. 8 min.
5 50 % 15 min. 8 min. 4 min.
Tab. 5.7.1. Orijentacione vrednosti trajanja preopterećenja transformatora za Ta=200 C
Napon kratkog spoja (uk) je napon primara pri kome bi struja kratkog spoja na
sekundaru bila jednaka nazivnoj. Ovaj napon se izražava u procentima od nazivnog
napona i za transformatore u JP EMS kreće se od 7 do 15 %. Manji napon kratkog
spoja podrazumeva veću struju kratkog spoja i obrnuto.
Struja praznog hoda Struja primara pri otvorenom sekundaru. Izražava se u
procentima nazivne struje i orijentaciono iznosi oko 1 %.
Ovde treba razlikovati struju uključenja transformatora u prazni hod. Oblik i
intenzitet ove struje zavisi od trenutne vrednosti napona u trenutku uključenja
transformatora. Ovaj trenutak je slučajna veličina, tako da su i oblik i veličina struje
pri uključenju nepredvidivi. U najnepovoljnijem slučaju ova struje može biti čak veća
i od nazivne struje. Jezgro ide duboko u zasićenje, struja je jako izobličena a pri
uključenju se čuje jako brujanje koje nestaje posle par sekundi. Ovo je prelazni
proces u kome se može desiti da zaštita (diferencijalna) isključi transformator.
Gubici snage i zagrevanje Kod transformatora se razlikuju gubici snage u gvožđu i u
bakru. Gubici u gvožđu su posledica vrtložnih struja i histerezisa materijala jezgra i
grubo iznose oko 1W/kgFe. Nazivaju se još i gubicima pranog hoda transformatora.
57
Ovi gubici zavise od radnog napona tako što se sa povišenjem napona i oni
povećavaju. Gubici u bakru su posledica električne otpornosti namota i struje u
njemu. Proporcionalni su kvadratu struje tako da sa preopterećenjem transformatora
ovi gubici brzo rastu. Pri nominalnom opterećenju gubici u bakru su oko 3 do 5 puta
veći od gubitaka u gvožđu. Sa povećanjem nazivne snage, relativni udeo gubitaka u
snazi se smanjuje i za transformatore u prenosnoj mreži je ispod 1 %. I taj deo
procenta nazivne snage, za transformatore reda desetine i stotine MVA daje stotine
kW aktivne snage, koji zagrevaju transformatore i neophodno je njihovo hlađenje.
Praćenje temperature zagrevanja vrši se termometrima (kontaktnim, Pt-100 itd.). U
zavisnosti od dostignute temperature uključuje se jedna ili više grupa ventilatora, i
tako menja intenzitet hlađenja. Za transformatore snaga iznad 63 MVA primenjuju se
i takozvane “termoslike“. Radi se o uređajima koji na osnovi trenutne temperature na
mernom mestu, struje opterećenja transformatora i odgovarajućeg matematičkog
modela, simuliraju temperature na pojedinim mestima unutar transformatora. I
termoslike se koriste za upravljanje intenzitetom hlađenja – odnosno uključivanjem i
isključivanjem grupa ventilatora.
Osim upravljanja intenzitetom hlađenja kontaktni termometri imaju podešena dva
nivoa temperature (I i II stepen). Dostizanjem prvog (niži) nivoa temperature šalje se
signal upozorenja (alarm). Ovo je znak da treba preduzeti mere najčešće u pogledu
delimičnog rasterećenja transformatora. Ukoliko se nastavi rast temperature i
dostigne i drugi nivo, transformator se isključuje.
Dozvoljeno zagrevanje transformatora zavisi od kvaliteta izolacije transformatora
(njene termičke klase TKI). To je podatak koji daje proizvođač. Iz toga treba da
proistekne i određivanje dva pomenuta nivoa. Za energetske transformatore u našim
TS ta podešenja su obično: I stepen na 850C (alarm) i drugi stepen na 950C
(isključenje).
Na sl. 5.7.1 prikazan je dijagram povišenja temperature transformatora u zavisnosti
od opterećenja (lit. Kaiser).
Hlađenje Transformatori u prenosnoj mreži se uglavnom hlade uljem, kojim se
toplota razvijena gubicima snage iznosi napolje. Kod jedinica manjih snaga dovoljno
je prirodno strujanje ulja (oznaka ON), dok je za veće snage potrebna prisilna
cirkulacija (oznaka OF) uljnim pumpama. Kod novih transformatora najvećih snaga
koristi se i takozvani dirigovani sistem hlađenja (OD).
Za energetske transformatore snaga desetine i stotine MWA površina trafo suda i
radijatora nije dovoljna da se ova toplota odvede pa se vrši produvavanje
ventilatorima (oznaka AF). Ventilatori se uključuju automatski u zavisnosti od
temperature transformatora. Za male transformatore malih snaga (sopstvena
potrošnja) dovoljna je i prirodna cirkulacija vazduha (oznaka AN).
U praksi najčešće primenjivane kombinacije hlađenja su tipa:
OFAF/ONAF/ONAN i najnovije ODAF.
Ulje u transformatoru osim kao sredstvo za hlađenje, služi i za izolaciju. Zato se od
njega zahtevaju i dobra izolaciona svojstva. Vremenom zbog kontakta sa vlagom iz
vazduha koronom (tinjavim pražnjenjem) unutar transformatora pa i pojavom
58
Sl. 5.7.1. Grejanje u zavisnosti od opterećenja

električnog luka ono gubi svoja izolaciona svojstva. U ulju se pojavljuje voda, i
različiti gasovi. Zbog visoke cene transformatora i važnosti po e. e. sistem obavezno
je praćenje stanja ulja. To se vrši redovnim periodičnim merenjem njegove
probojnosti ali gasno-hromatskim i hemijskim analizama.
Sprega Namoti transformatora mogu biti vezani u zvezdu (Z, y), trougao (D, d ili ) i
izlomljenu zvezdu (z). Sprega zvezda se koristi u sistemima sa uzemljenom
neutralnom tačkom (zvezdištem) a trougao u mrežama sa izolovanim zvezdištem. U
prenosnoj mreži (naponi 110 kV, 220 kV i 400 kV) zvezdište je direktno uzemljeno.
U mreži 35 kV zvezdište je uzemljeno indirektno (preko otpornika ili reaktanse). U
oba slučaja namoti moraju biti vezani u zvezdu (na primer Yy0).
Kod nas se najčešće koriste tronamotajni transformatori i autotransformatori sa
stabilizacionim namotajem (na primer YNa0+d5). Ovde se N odnosi na izvedenu
neutralnu tačku – zvezdište. Stabilizacioni namot ima ulogu da smanji dinamička
naprezanja ostalih namota pri kratkim spojevima, i vezan je u zatvoreni trougao.
Industrijske mreže 6 kV i 5,25 kV su obično kablovske, sa izolovanim zvezdištem
tako da sekundari tih transformatora mogu biti vezani u trougao (na primer Yd5).
Regulacija napona Regulacija napona se vrši pomoću regulacionih sklopki.
Regulaciona sklopka je uređaj sastavljen od sklopa kontakata kojima se bira
59
odgovarajući izvod namota. Zbog manjih struja regulacija se vrši na namotu višeg
napona. Izvodi su napravljeni na onom kraju namota koji se veže u zvezdište i
uzemljava, tako da je ceo regulator na relativno niskom potencijalu prema zemlji.
Broj položaja regulacione sklopke zavisi od snage transformatora i načina regulacije.
Automatska regulacija – Na transformatorima 110/x kV uglavnom se vrši
automatska regulacija napona pod teretom prema zahtevanoj vrednosti napona X kV.
U sklopu ovog regulatora napona je i automatika koja preko odgovarajućeg
elektromotora postavlja regulator na traženu poziciju. Ako transformatori rade
odvojeno, u automatskom režimu rada svaki regulator podešava položaj sklopke svog
transformatora. Ako transformatori rade paralelno, u automatskom režimu rada
regulator jednog od transformatora se postavlja kao vodeći a drugi ga prati.
Regulatori se mogu postaviti i u položaj ručne regulacije i svaki pojedinačno po
želji podešavati. Položaj regulacione sklopke prikazuje se na posebnom instrumentu
ili na skadi. Broj položaja regulacione sklopke za ove transformatore je obično 21 sa
korakom od po 1,5 %. To znači da, pored srednjeg položaja, ima po 10 položaja za
povišenje i 10 za sniženje napona u skokovima od 10 x 1,5 %, tako da ukupni opseg
regulacije iznosi 15 %.
Na regulacionoj sklopci nalazi se brojač rada. Njegova vrednost se očitava prvog
dana u mesecu i predaje zajedno sa izveštajem o stanju brojila. Uobičajen broj je oko
300 do 500 u toku jednog meseca.
Ručna regulacija – Na transformatorima 220/x kV regulacija napona se vrši pod
teretom i to najčešće po nalogu dispečera.
Najveći deo transformatora 400/x kV ima regulacione sklopke (regulatore napona)
kod kojih se regulacija vrši u beznaponskom stanju, osim nekih novih transformatora
400/110 kV. Pravilo je da se nakon promene pozicije regulacione sklopke na
transformatorima kod kojih se to radi u beznaponskom stanju vrši se merenje omskih
otpora namotaja i prenosni odnos transformatora. Broj položaja regulacione sklopke
kod ovih transformatora je obično 3 ili 5.
Paralelan rad Koristi se kada jedan transformator nije dovoljan da obezbedi
potrebnu snagu. Paralelno se mogu vezati dva do tri transformatora. Pri tome je
potrebno da imaju:
Isti prenosni odnos, istu grupu sprezanja (redosled faza), približno jednake napone
kratkog spoja, da im se nazivne snage ne razlikuju više od 3 puta.
Svi ovi uslovi su ispunjeni već pri ugradnji transformatora. Promena može samo
da nastupi kod prenosnog odnosa koji zavisi od položaja regulatora napona.
Rukovaocu ostaje samo da pre paralelisanja transformatora dovede pozicije
regulacione sklopke na oba transformatora u isti položaj.
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba najviše pažnje da posveti
transformatoru. Ovde treba da pregleda: primarne veze, trafo-sud, radijatore,
konzervator, nivo ulja, mesta vlaženja, rad uljnih pumpi, ventilatora, pokazivače
temperature, silkagel itd.
60
6. UZEMLJENJE U POSTROJENJIMA
Pri pojavi zemljospoja pojedini delovi koji u normalnim radnim uslovima nisu pod
naponom, mogu doći pod napon. Osnovna uloga uzemljenja je da kroz zemlju odvede
struje koje se javljaju kod zemljospojeva u mreži, tako da se na zemlji unutar i van
postrojenja ne pojave naponi koji bi mogli da ugroze život ljudi, životinja i izazovu
oštećenja opreme. Za efikasan rad, uzemljenje treba da ima malu prelaznu otpornost
prema zemlji (tzv. otpornost uzemljenja). To je ponekad važno i da bi se zadržale
dovoljno velike vrednosti struje kvara radi pravilnog delovanja zaštitnih uređaja.
Zbog svoje važnosti po bezbednost lica i opreme, sprovode se periodična
ispitivanja sistema uzemljenja i predmet su kontrole inspekcijskih organa.
Pod uzemljenjem se podrazumeva provodni spoj neke tačke mreže, ili dela
postrojenja sa zemljom preko uzemljivača. S obzirom na uloge uzemljenja,
razlikujemo:
- Pogonsko uzemljenje,
- Zaštitno uzemljenje,
- Gromobransko uzemljenje.
Sistem uzemljenja elektroenergetskog postrojenja izvodi se kao združeno
uzemljenje sastavljeno od pogonskog, zaštitnog i gromobranskog uzemljenja. Sistem
uzemljenja sastoji se od zemljovoda, uzemljivača i dopunskih horizontalnih
uzemljivača (metalnih cevovoda, spojnih metalnih plašteva energetskih kablova i sl.).
Na sistemu uzemljenja redovno se kontrolišu spojevi meri se otpornost uzemljenja
kao i naponi dodira i koraka i o tome sačinjava izveštaj.
Pogonsko (radno) uzemljenje podrazumeva uzemljenje dela mreže u normalnom
pogonu. U prenosnoj mreži (naponi 110 kV, 220 kV i 400 kV), zvezdište je direktno
uzemljeno. Slično je i u distributivnoj mreži ispod 1 kV. U distributivnoj mreži 35 kV
zvezdište je uzemljeno indirektno preko niskoomske impedanse (otpornik ili
reaktansa) čime je struja zemljospoja ograničena na oko 300 A. Distributivne mreže
10 kV i 20 kV, mogu biti izolovane ili uzemljene preko niskoomske impedanse.
Industrijske mreže 6 kV i 5,25 kV su obično kablovske i izolovane.
Pogonska uzemljenja obuhvataju:
- uzemljenje nulte tačke transformatora (zvezdišta), direktno ili preko niskoomske
impedanse.
- uzemljenje povratnog voda sekundara strujnih mernih transformatora,
- uzemljenje x izvoda naponskih mernih transformatora,
- uzemljenja odvodnika prenapona,
- uzemljenje VF kondenzatora itd.
Zaštitno uzemljenje je uzemljenje svih metalnih delova aparata koji u normalnom
pogonu nisu pod naponom, ali prilikom kvarova mogu da dođu pod napon.
Gromobransko uzemljenje služi za zaštitu od atmosferskih pražnjenja. Pri ovome se
misli na uzemljenje zemljovodnih užadi kod dalekovoda. U postrojenjima se sva ova
61
uzemljenja vezuju za zajednički uzemljivač, koji pokriva ćelu površinu postrojenja i

koji se u principu izgrađuje u obliku mreže.
Raspodela potencijala prilikom zemljospoja Prilikom zemljospoja u postrojenju,
kroz uzemljivač se pojavljuju struje reda više kA. Uzemljivač objekta dolazi pod
napon koji može biti takođe više kV u odnosu na okolinu. Unutar objekta neophodno
je da sve metalne mase budu međusobno povezane kako bi se nalazile na istom
potencijalu. Tu spadaju i gazišta za manipulacije rukovalaca rasklopnom opremom. I
pored toga zahteva se da se pri manipulacijama obavezno koristi zaštitna izolaciona
oprema (izolacione čizme i rukavice).
Poprečni profil raspodele potencijala uzemljenja, na površini zemlje izvan objekta,
ima oblik naponskog levka (sl. 6.1.). To znači da postoji napon između pojedinih
tačaka na površini zemlje. U svemu tome karakteristična su dva napona.
Napon koraka je deo napona uzemljivača prilikom zemljospoja, koje lice može da
premosti korakom dužine 1 m.
Napon dodira je napon koji se može javiti na rastojanju dodira od približno 1 m. od
uzemljenih metalnih delova, koji obično nisu pod naponom, ali mogu doći pod napon
u slučaju kvara, odnosno kad kroz uzemljivač protiče struja.
Na sl. 6.1. prikazane su slikovito definicije napona dodira i koraka.
Sl. 6.1. Naponi dodira i koraka

Oblikovanje potencijala je postupak pri izradi uzemljenja, kojim se postiže raspored
napona oko uzemljivača takav da smanjuje napone koraka i dodira.
Iznošenje potencijala Pored ovoga postoji problem i sa iznošenjem potencijala van
objekta. Opasnost postoji sa raznim instalacijama kao što su telefon, vodovod,
grejanje, električna instalacija itd. Posebna opasnost je kod telefonske linija tako da
se na određenim mestima u liniji postavljaju prenaponske zaštite.
62
7. VRSTE JEDNOPOLNIH ŠEMA POSTROJENJA

Na šemama se prikazuje funkcionalna povezanost sastavnih elemenata bez
vođenja računa o njihovom prostornom rasporedu. Prostorni raspored elemenata
prikazuje se u dispozicionim šemama.
Električne šeme glavnih strujnih kola mogu biti jednopolne ili tropolne. Zbog
jednostavnosti, dalje će biti prikazane samo jednopolne šeme.
Glavna strujna kola u razvodnim postrojenjima služe za razvod električne energije
pod visokim naponom. Njihova šema zavisi od željene sigurnosti pogona,
preglednosti, mogućnosti održavanja, ekonomičnosti (cene) itd.
Složenija šema i više sistema sabirnica omogućava veću sigurnost postrojenja,
manju preglednost ali ima i višu cenu. Složenija postrojenja imaju veće mogućnosti u
pogledu promene uklopne šeme što se izražava kao elastičnost. Karakteristični
slučajevi prikazani su na narednim slikama.
1. Najjednostavnija je direktna veza transformatora na dalekovod (sl. 7.1. a). Ovde
u principu i ne postoji kompletno postrojenje iako mogu da postoje rastavljač,
prekidač i prateća zaštita transformatora. Ova šema ima opravdanje samo za najmanje
TS sa jednim transformatorom, početne faze izgradnje TS, za privremena napajanja,
slično.
2. Kod starijih postrojenja sa dva transformatora koristi se takozvana “H” šema
koja predstavlja postrojenje bez sabirnica. U odnosu na postrojenje sa jednim
sistemom sabirnica ušteda je u jednom prekidaču ali je broj rastavljača povećan.
Ovde treba primetiti rastavljač koji povezuje oba transformatora – takozvani poprečni
rastavljač. Njegovim uključenjem oba transformatora rade preko zajedničkog
prekidača, dok je drugi na primer u kvaru ili se remontuje. Ova šema je primenjiva
samo za male TS sa dva transformatora i napajanje sa dva dalekovoda (sl. 7.1. b).
Sl. 7.1.
63
3. Veća elastičnost postrojenja postiže se sa uvođenjem sabirnica. Za male TS

primenjuje se postrojenje sa jednim sistemom glavnih sabirnica (sl. 7.1. c). Kvar na
bilo kom elementu sabirnica znači prestanak napajanja potrošača do njegovog
otklanjanja. Takođe otežano je remontovanje opreme u sabirnicama zbog prestanka
napajanja potrošača. Da bi se ovaj problem bar delimično ublažio, u TS sa dva
transformatora ponekad se vrši i podužno sekcionisanje (sl. 7.2. a). Ona omogućava
napajanje potrošača jedne sekcije u slučaju kvara ili radova na nekom od elemenata
druge sekcije.
Sl. 7.2. a) GS sa podužnim sekcionisanjem, b) GS+PS

4. Dalje usložnjavanje postrojenja postiže se sistemom pomoćnih sabirnica (sl. 7.2.
b). Pomoćne sabirnice prekidačem u spojnom polju služe da zamene prekidač bilo
kog izvoda glavnih sabirnica. Tipičan primer primene pomoćnog sistema je remont ili
kvar prekidača u bilo kom izvodu. Pri tome rukovalac prebacuje zaštitu sa prekidača
posmatranog izvoda na prekidač u spojnom polju pomoćnih sabirnica.
5. Kod postrojenja većeg značaja primenjuju se dva glavna sistema sbirnica.
Povezivanje ova dva sistema sabirnica vrši se pomoću odgovarajućeg spojnog polja.
Dvostruki sistem glavnih sabirnica omogućava podelu po grupama i raspodeljeno
Sl. 7.3. a) Dva sistema GS, b) Dva sistema GS sa podužnim sekcionisanjem
64
napajanje iz dva transformatora što smanjuje struje kvarova i pri tome isključenje
samo dela postrojenja. Dvostruki sistem pogodan je za primenu diferencijalne zaštite
sabirnica. Pri kvaru ili remontu nekog elementu sabirnica jednog sistema, svi izvodi
se prebacuju na drugi i otklanjanje kvara se vrši bez prekida u napajanju. Još veća
elastičnost postrojenja postiže se podužnim sekcionisanjem sabirnica.
6. Dodatkom još po jednog (takozvanog zaobilaznog) rastavljača na jednom od
dva glavna sistema sabirnica, on se može pretvoriti u pomoćni i zameniti prekidač u
nekom od izvoda. Kvar na prekidaču bilo kog izvoda i kod dvostrukog sistema znači
prestanak napajanja tog izvoda. Kod ovog sistema problem se prevazilazi sa relativno
malom investicijom. Primer ovakvog sistema sabirnica je RP Đerdap 1.
7. Kod postrojenja od velikog značaja primenjuju se dva sistema glavnih sabirnica
i pomoćne sabirnice. Povezivanje ovih sistema sabirnica vrši se pomoću
odgovarajućih spojnih polja.
8. Povećanje broja sistema glavnih sabirnica sa dva na tri, ima smisla samo za
izuzetno značajna postrojenja. U EES Srbije takvo je na primer postrojenje 400 kV u
TS Obrenovac. Ovo je izuzetak i zato nije predstavljeno na slikama.
Na ovoj slici sistem pomoćnih sabirnica prikazan je isprekidanom linijom.
Sl. 7.4. a) 2GS sa obilaznim rastavljačem, b) 2GS+PS
65
8. SOPSTVENA POTROŠNJA TS
Sopstvena potrošnja (kućna potrošnja) ima veliki značaj i predstavlja bitan element
pouzdanosti rada elektroenergetskih objekata i sistema u celini. Cela koncepcija
delovanja komande, zaštite i signalizacije (indikacija i alarma) zasniva se na
sopstvenoj potrošnji. Ovde treba napomenuti da je pod pojmom sopstvene potrošnje
(ovaj termin je uobičajen u praksi) obuhvaćeno sigurnosno napajanje u
trafostanicama, a ne samo energija sopstvenih potreba (shodno tehničkoj preporuci
TP-33). Na sl. 8.1.1. prikazan je primer jednopolne šeme kompletne sopstvene
potrošnje TS 400/110 kV, Bor 2.
Na TS se koriste sledeći standardni naponi sopstvene potrošnje:
8.1. Trofazni napon (3 x 380/220 V, 50 Hz)
Ovaj napon se obezbeđuje preko transformatora sopstvene potrošnje (kućni
transformator) napajanog sa sabirnica (x kV) postrojenja ili distributivne mreže.
Ponekad se za napajanje sopstvene potrošnje koriste i tercijari energetskih
transformatora. Snage kućnih transformatora su nekoliko stotina kVA.
Visoki napon se do kućnog transformatora dovodi preko postrojenja sopstvene
potrošnje napona x kV. Sva preuzeta električna energija je predmet obračunskog
merenja i predmet je kupovine od EPS-a.
Na sekundarnoj strani kućnog transformatora dobija se napon 3 x 380/220 V, 50
Hz. Ovaj napon se dalje grana kroz podrazvod koncipiran prema vrstama potrošača.
Tim naponom se napajaju praktično svi uređaji u trafostanici (ispravljač, svetlo,
grejanje prostorija, motori ventilatora i pumpi za hlađenje transformatora, motori za
navijanje opruga u prekidačima itd).
Kod važnijih TS (400 kV i 220 kV) dodaje se rezervno napajanje (iz distributivne
mreže) i sigurnosno (automatski dizel agregati). Osim ovoga udvajaju se i ostali
naponi (dve aku-baterije, dva ispravljača i dva invertora).
Dizel agregat treba da bude osposobljen za automatsko startovanje i prihvatanje
opterećenja. Stavlja se u pogon po ispadu mreže, a preklopna automatika vodi računa
o isključenju celokupne opreme osim nužne i slično. Vreme startovanja je toliko da
se prethodno omogući jedno uključenje uređaja za APU (spori), i obično iznosi
nekoliko minuta.
8.2. Invertorski napon 220 V 50 Hz
Invertor pretvara jednosmerni napon baterije u naizmenični 220 V, 50 Hz. Ovaj
napon treba da postoji i u slučaju nestanka trofaznog napona sopstvene potrošnje.
Zbog toga se invertor koristi za napajanje potrošača koji zahtevaju besprekidnost
napajanja naizmeničnim naponom – uglavnom komunikacioni uređaji (SCADA,
telefonska centrala, VF uređaji, Atlas, radio stanica, ali i merni pretvarači itd).
U slučaju nestanka invertorskog napona, preklopna automatika prebacuje
napajanje ovih uređaja na mrežu. Vreme beznaponske pauze je reda 1 s, tako da
dolazi do resetovanja pojedinih uređaja (na primer lokalna SCADA, atlas, VF itd.).
Na nekim objektima ovo je rešeno pomoću uređaja za besprekidno napajanje (UPS).
67
Sl. 8.1.1. Primer jednopolne šeme sopstvene potrošnje
68
Savremenije verzije invertora u sebi imaju i statičku preklopku. U ovom slučaju

invertori su međusobno povezani i sinhronizovani. Oba invertora su uključena, s tim
da jedan napaja potrošače a drugi radi u praznom hodu i spreman je da u svakom
trenutku preuzme opterećenje. Pri prestanku rada invertora koji napaja potrošače
statička preklopka gotovo trenutno prebacuje napajanje na drugi invertor tako da ne
dolazi do resetovanja ovih uređaja. Umesto drugog invertora napajanje se može
prebaciti i na mrežni napon. Uslov koji se postavlja za ovaj napon je da je ceo sistem
izolovan od potencijala zemlje. Zbog toga je u slučaju prebacivanja na mrežni napon
potreban monofazni transformator za galvansko izolovanje.
Stariji tipovi invertora za kontrolu napona, frekvencije i struje koristili su analogne
instrumente. Noviji tipovi imaju
mikroprocesorsku kontrolu rada i sve vrednosti se
prikazuju na displeju. Postoje i odgovarajući
tasteri za ulazak i kretanje kroz “meni“, kao i
svetleće diode (LED) za signalizaciju pojedinih
stanja uređaja. Rukovalac treba da poznaje ulazak
u meni i da proveri napone baterije i potrošača,
frekvenciju i struju potrošača. Takođe treba da
poznaje i značenje signala pojedinih svetlećih
dioda.
Potpuni nestanak invertorskog i mrežnog
napona znači prestanak komunikacije, što za
posledicu ima gubitak daljinske komande i
zahteva posedanje TS/RP i hitnu intervenciju.
Pravila JP EMS zahtevaju da se već posle jednog
sata od prestanka komunikacije pređe na
zaposedanje objekta.
Sl. 8.2.1. Invertor tipa Minel EE Na sl. 8.2.1. prikazan je izgled prednje stranice
ormana invertora proizvodnje Minel EE.
Opisani sistem predstavlja centralizovani sistem sa invertorom velike snage
priključenim na sabirnice jednosmernog napona. U najnovijim objektima se koriste i
UPS sistemi sa invertorima manje snage, za napajanje pojedinačnih uređaja (na
primer: TK uređaja, staničnog računara itd.). Njihovo napajanje vrši se sa sabirnica
jednosmernog napona ili iz posebnih aku-baterija.
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba da obrati pažnju na visinu i
frekvenciju izlaznog napona i oslušne zvuk invertora.
8.3. Jednosmerni napon 110 V (220 V)
Za napajanje potrošača koji zahtevaju potpunu besprekidnost koristi se
akumulatorska baterija i napajanje jednosmernom strujom (jss). Uobičajene vrednosti
nazivnih napona baterije su 110 V i 220 V. Ovim naponom napaja se komanda,
zaštita, invertor, neki signalni uređaji, nužno svetlo itd. U sklopu sistema
69
jednosmernog napona nalazi se i ispravljač, koji je na svom izlaz paralelno vezan sa

akumulatorskom baterijom (takozvani pufer spoj).
8.3.1. Ispravljač
Ispravljač služi za automatsko punjenje i održavanje napona baterije. On se napaja
trofaznim naponom iz transformatora sopstvene potrošnje. Na izlazu je vezan
paralelno sa baterijom tako da istovremeno održava napon na bateriji i napaja
potrošače. Pri nestanku naizmeničnog napajanja sopstvene potrošnje, jednosmerni
napon malo opadne i baterija preuzima napajanje potrošača u kolima jss. Na sl.
8.3.1.1 prikazan je napon baterije prilikom pražnjenja desetočasovnom strujom (I10),
za prvih 10 sati.
Po dolasku naizmeničnog napona sopstvene potrošnje, aktivira se rad ispravljača i
napon baterije raste. Prilikom punjenja ovde se koristi takozvana IUU karakteristika.
Ispravljač prvo ulazi u režim punjenja baterije konstantnom desetčasovnom strujom
(I10) do postizanja napona od 2,4 V/č. Posle toga napon ostaje konstantan a struja
opada. Kada struja opadne na 1/5 od I10 ispravljač prelazi u režim dopunjavanja i
napon mu pada na 2,24 V/č. Ovo se smatra stacionarnim radom ispravljača i baterije.
Sl. 8.3.1.1. Karakteristika pražnjenja i punjenja ispravljača za bateriju sa 105 članaka
Navedene vrednosti su optimalne i njima treba težiti. Najniži dozvoljeni napon po

članku baterije iznosi oko 1,8 V/č a najviši 2,4 V/č. Izuzetno se pri gasiranju može ići
i do 2,6 V/č (kratko vreme), pri tome potrošači ne smeju biti priključeni (zbog
visokog napona). Gasiranje (ili izjednačavajuće punjenje) je korisno da bi se
izjednačila napunjenost članaka. Bilo bi dobro da se baterija dovede u stanje
gasiranja, bar jednom u nekoliko godina.
Na sl. 8.3.1.1 prikazan je napon baterije prilikom punjenja desetočasovnom
strujom (I10). Kao što se vidi, ovde se umesto 2,4 V, postiže napon po članku od oko
2,3 V. Ograničenje nastaje zbog dozvoljenih granica u kojima treba da se kreće
baterijski napon od 220 V  10 % (198 V .... 242 V).
70
Stariji tipovi ispravljača za kontrolu napona i struja koristili su analogne

instrumente. Noviji tipovi imaju mikroprocesorsku kontrolu rada i sve vrednosti se
prikazuju na displeju. Postoje i odgovarajući tasteri za ulazak i kretanje kroz “meni“,
kao i svetleće diode (LED) za signalizaciju pojedinih stanja uređaja. Rukovalac treba
da poznaje ulazak u meni i da proveri napon baterije i potrošača, kao i njihove struje.
Takođe treba da poznaje i značenje signala pojedinih svetlećih dioda.
U slučaju kvara ispravljača, baterija napaja sve potrošače JSS. Nestanak i ovog
napona za TS/RP značio bi prestanak rada zaštite i mora se intervenisati brzo.
Dodatno rasterećenje baterije i produženje trajanja autonomije može se postići
isključenjem invertora. Tada preklopna automatika prebacuje njegove potrošače na
jednu fazu mrežnog napona. U suprotnom može
doći do potpunog pražnjenja baterije i ostanka bez
napona kola JSS. U slučaju nestanka ovog napona,
zaštitni uređaji bi prestali sa radom. Zaštita
dalekovoda postoji u susednim postrojenjima. U
tom slučaju najugroženiji bi bili energetski
transformatori. O ovom kvaru treba obavestiti
nadležnog dispečera i zatražiti nalog za isključenje
energetskih transformatora.
Na sl. 8.3.1.2. prikazan je izgled prednje
stranice ormana ispravljača proizvodnje Minel EE.
U objektima novijeg datuma koriste se
modularni ispravljači. Radi se o više modula koji
zajedno napajaju bateriju. Dimenzionisani su tako
da prestankom rada jednog od njih nije ugrožena
funkcija ispravljača u celini. Podrazumeva se da se
Sl. 8.3.1.2. Ispravljač tipa Minel EE moraju odmah preduzeti mere za dovođenje u
funkciju neispravnog modula.
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba da pogleda: napon baterije, struje
punjenja baterije i potrošača kao i da oslušne zvuk ispravljača.
8.3.2. Akumulatorska baterija
U objektima JP EMS koriste se olovne akumulatorske baterije. Kapacitet baterije
određuje se prema snazi potrošača koje napaja, tako da se obezbedi trajanje napajanja
od oko 10 časova. Ona obezbeđuje najpouzdaniji (sigurnosni jednosmerni) napon u
postrojenju i njime se napajaju potrošači za koje nije dozvoljeno da ostanu bez
napajanja (zaštitni uređaji, invertor, nužno svetlo, deo signalizacije itd). Iz toga
proizilazi velika važnost njenog pravilnog održavanja. To se ogleda kroz stalni
nadzor koji se odvija kroz redovne obilaske i preglede kao i delimična i potpuna
(duboka) pražnjenja tokom godine. Uloga delimičnih pražnjenja je da se spreči
sulfatizacija članaka baterije, a dubinskim da se utvrdi njen kapacitet. Baterija se
smatra ispravnom ako pri dubinskom pražnjenju nijedan članak nema kapacitet manji
od 70 %.
71
Delimična pražnjenja vrši rukovalac jednom mesečno tako što prazni bateriju oko
20 - 30 % od njenog nazivnog kapaciteta. Pri pražnjenju potrebno je proveriti napone
i gustine elektrolita svih članaka. Napon napunjenog članka je oko 2,24V a gustina
oko 1,24 g/cm3 (na temperaturi 200C). Prvo merenje vrši se još dok je baterija
uključena na ispravljač. Posle toga treba isključiti ispravljač i ostala merenja vršiti na
svaki sat. Dozvoljene razlike napona članaka su oko  50 mV a za gustine elektrolita
oko  0,05 g/cm3. U toku pražnjenja treba izmeriti i temperaturu prostorije. Zavisnost
gustine od temperature je:
g  1,24  0,0007(20  t )
Duboko pražnjenje jednom godišnje vrši nadležna služba pogona. Podaci o ovome
upisuju se u knjigu aku-baterije a o dubokom pražnjenju se pravi i detaljan izveštaj.
Uobičajene vrednosti napona baterije su 110 V i 220 V. Kod nazivnog napona 110
V, baterija se sastoji od 53 članka. Napon održavanja se podešava na oko 118 V. Kod
nazivnog napona 220 V baterija se sastoji od 105 članaka a napon održavanja se
podešava na oko 235 V. Jednosmernim naponom napaja se komanda, zaštita,
invertor, neki signalni uređaji, nužno svetlo itd.
Detaljan opis održavanja baterije dat je u tehničkom uputstvu TU-TS-06.
Prilikom obilaska postrojenja rukovalac treba da obrati pažnju na spoljni izgled,
čistoću baterije i prostorije u celini, nivo elektrolita, talog, stanje spojeva, itd. Jednom
mesečno rukovaoci vrše delimično pražnjenje prema odgovarajućem uputstvu i pri
tome mere napone po ćelijama, gustine elektrolita i po potrebi dolivaju destilisanu
vodu
Sl. 8.4.5. Akumulatorska baterija u TS
72
9. RELEJNA ZAŠTITA
Pored normalnog radnog stanja u prenosnoj mreži se pojavljuju i stanja koja mogu
da dovedu do oštećenja i havarije pojedinih elemenata, i tako da prouzrokuju velike
materijalne štete. Pored toga ove pojave se manifestuju kroz neregularno napajanje
potrošača električne energije.
Dobrim preventivnim održavanjem, verovatnoća nastanka takvih stanja (kvarova)
se može smanjiti, ali se ne može u potpunosti eliminisati. Pošto se već sa njima mora
računati, onda treba preduzeti sve mere da oni traju što kraće. Osim toga treba
obezbediti da to u što manjoj meri osete potrošači električne energije. To znači da
treba eliminisati što manji deo mreže i to po mogućnosti samo onaj element koji je u
kvaru. Takav zahtev naziva se selektivnošću.
Oblast tehnike, koja se bavi ovom problematikom naziva se relejna zaštita. Relejna
zaštita predstavlja važan segment u radu postrojenja i elektroenergetskog sistema u
celini. Postojanje relejne zaštite ne znači da ne može doći do kvara. Ona ne sprečava
kvarove već reaguje pri njihovom nastanku. Osnovni cilj relejne zaštite je najbrže
moguće isključenje elemenata i/ili dela elektroenergetskog sistema, pogođenog
kvarom, uz očuvanje funkcionalnosti ostalog dela sistema. Od nje se zahteva da ima
dobru selektivnost, brzinu reagovanja, osetljivost, pouzdanost i sigurnost u radu.
Osnovni elemenat zaštitnih relejnih uređaja je sam rele. To je uređaj koji trajno
kontroliše određenu električnu ili neelektričnu veličinu, nekog od važnih elemenata
EES-a. Pri prekoračenju podešene vrednosti on treba da signalizira ili isključi uređaj
koji štiti.
Prema primenjenoj tehnologiji postoji više tehnoloških generacija zaštitnih relea:
- elektromehanička relea (imaju pokretne mehaničke delove),
- statička relea (elektronske komponente),
- mikroprocesorska relea (mikroprocesorsko upravljanje).
9.1. Područje primene
Glavni elementi u prenosnoj mreži, koji se štite ovim uređajima su dalekovodi,
transformatori, sabirnice itd.
Dalekovodi u prenosnoj mreži su najčešće deo nekog prstena, tako da je moguće
napajanje u oba smera. Zbog toga je, pri kvarovima na njima neophodno isključenje
prekidača sa obe strane. Ređi slučaj je napajanje sa jedne strane (naziva se i radijalno
ili antensko napajanje). Kod ovakvog napajanja dovoljno je dalekovod isključiti samo
sa strane dovoda električne energije.
Osnovna zaštita dalekovoda u prenosnoj mreži je distantna. Osim nje mogu
postojati i druge vrste zaštite u zavisnosti od specifičnosti i potreba mreže.
Za dalekovode u distributivnoj mreži (za napone 35 kV i niže) koriste se
jednostavnije i jeftinije zaštite, jer je ta mrežam radijalna.
I transformatori u prenosnoj mreži mogu da prenose energiju u oba smera tako da
je pri kvarovima potrebno isključenje sa obe strane (i tercijar ako se koristi).
Osnovne zaštite transformatora su diferencijalna, buholc, i kućišna.
73
Sabirnice se mogu štititi drugim stepenima distantnih zaštita susednih postrojenja

ali za važnija čvorišta u sistemu koriste se posebne – diferencijalne zaštite sabirnica.
Mere i postupci nakon dejstva ovih uređaja detaljnije su opisani u TU-EX-03.
U daljem tekstu će biti detaljnije opisane zaštite svih ovih elemenata, u zavisnosti
od tehnološke generacije i naponskog nivoa na kome se primenjuju.
Od rukovalaca se očekuje elementarno poznavanje relejne zaštite u svojoj TS/RP.
9.2. Osnovni principi relejne zaštite
Prvi element zaštite bio je topljivi osigurač. Jednostavan i pouzdan element služio
je za zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja. Pri njegovoj proradi, topljivi umetak
pregoreva i potrebna je njegova zamena. Savršenija verzija osigurača je mali
instalacioni prekidač (automatski osigurač, automat itd.). Prednost mu je što ne
zahteva zamenu već se jednostavni ponovo uključi – ručno. Nedostatak automatskog
osigurača je primenljivost samo u kolima niskog napona (do 1 kV).
Viši naponi, raznovrsnije primene i specifični zahtevi elemenata koji se štite
uslovili su razvoj velikog broja novih zaštitnih uređaja – relea. Verovatno prvi rele
koji se pojavio i od koga počinje razvoj ove oblasti je rele prekostrujne (odnosno
kratkospojne, zemljospojne) zaštite. On se i danas pojavljuje samostalno ali i u okviru
drugih daleko složenijih zaštitnih relea. Sam rele ne može da isključi prekidač i
eliminiše kvar. Rele u sebi ima kontakt koji može da uključi špulnu prekidača na neki
spoljni izvor napona i aktivira ga za isključenje. U postrojenjima, taj spoljni izvor je
akumulatorska baterija. Na sl. 9.1.1. prikazan je ovaj princip na primeru jedne i sve
tri faze.
Prva poboljšanja su se pojavila kombinacijom sa vremenskim članom čime se
krenulo u pravcu selektivnosti, jer je data mogućnost da se neki relei pre isključe od
drugih (po mogućnosti oni koji su bliži mestu kvara). Sledeća poboljšanja su išla u
pravcu reagovanja na smer i isključenja samo onih prekidača koji napajaju mesto
kvara. Time je postignuto da rele ne reaguje za kvarove iza leđa. Na ovaj način, korak
po korak, pravljeni su sve kvalitetniji i složenija relea kojima je prvenstveno
povećana pouzdanost i selektivnost isključenja kvara. Pod selektivnošću se
podrazumeva da kvar najpre treba da isključe oni prekidači koji su najbliži mestu
kvara. Tek ako oni zataje, kvar isključuju oni dalji prekidači, prvo selektivno a ako i
Sl. 9.1.1. Princip rada prekostrujnog relea
74
oni otkažu, onda se ide na neselektivno isključenje

svih koji napajaju kvar.
Prorada svakog zaštitnog relea se signalizira
svetlosno i zvučno. Zvučni signal ima zadatak da
skrene pažnju na pojavu. Rukovalac sada može da
poništi (kvitira) zvučni signal ali svetlosni ostaje
sve dok ne prestane uzrok koji ga je aktivirao. Na
sl. 9.1.2. prikazan je uprošćeni princip kvitiranja
Sl. 9.1.2. Signalizacija kvara zvučnog signala.
9.3. Elektromehaničke i statičke zaštite dalekovoda 400, 220 i 110 kV
Prenosna mreža EMS-a (naponski nivoi 110, 220 i 400 kV) je direktno uzemljena.
U njoj se za zaštitu dalekovoda, između ostalih, kao zasebni uređaji koriste:
- distantna zaštita,
- zaštita dalekovoda od preopterećenja,
- usmerena zemljospojna zaštita (samo za dalekovode 220 kV),
- rezervna prekostrujna zaštita
- zaštita od nesimetrije polova prekidača,
- podužna diferencijalna zaštita (za kratke vodove),
- uređaj za kontrolu uključenja prekidača (KUP),
- uređaj za APU,
- lokator kvara (samo za dalekovode 400 kV i 220 kV),
Na vodovima 400 kV koristi se koncepcija sa dve glavne zaštite. To su uglavnom
dve nezavisne distantne zaštite zaštite sa sistemom jednovremenog isključenja
dalekovoda sa oba kraja (teleprotection). Izuzetno na kratkim vodovima 400 kV
primenjuju se podužna diferencijalna zaštita (koja u sebi ima i funkciju distantne) i
jedna distantana zaštita. Njihovi nalozi odlaze na različite kalemove za isključenje
prekidača. U oba slučaja koriste se i dva uređaja za APU (uz svaku zaštitu).
9.3.1. Distantna zaštita
Distantna zaštita prati trenutne vrednosti struja i napona na svom kraju voda, i na
osnovu njih procenjuje udaljenost do mesta kvara. Princip rada najčešće se zasniva na
merenju reaktanse dalekovoda do mesta kvara. Merenjem reaktanse eliminiše se
uticaj otpora luka, tako da njegova veličina ne utiče na merenje. Iz izmerene
reaktanse i poznate podužne reaktanse, izračunava se udaljenost do mesta kvara.
Na osnovu izmerene udaljenosti, aktivira se odgovarajući vremenski član i tako
definiše brzina odrade zaštite. Ona je definisana u nekoliko diskretnih vremena
reagovanja – stepeni (sl. 9.3.1.), a isključenje brže što je kvar bliži (niži stepen).
Zbog nepreciznosti merenja podešenje se vrši tako da prvi stepen obično pokriva
oko 85 % dužine DV, a rele deluje trenutno (podrazumeva se minimalno sopstveno
vreme relea). Drugim stepenom treba da se obuhvate kvarovi na suprotnom kraju
dalekovoda i malo iza njega. Drugi stepen se podešava na oko 120% dužine štićenog
dalekovoda sa vremenom delovanje od ispod jedne sekunde (0,4 s za DV 110 i 220
75
kV i 0,25 s za DV 400 kV). Viši stepeni su rezerva za slučaj otkazivanja zaštita na

susednim DV i njihova vremena isključenja su duža (0,8 s za DV 110 i 220 kV i 0,5 s
za DV 400 kV). Ako se rele pobudi a zaštita ne odradi ni u trećem stepenu onda se
DV isključuje bez obzira na usmerenje (neusmereni stepen).
Rad distantne zaštite je usmeren tako da ne "vidi" kvar "iza leđa" već se samo
pobuđuje. Postoji i mogućnost izbora rezima rada APU-a: jednofazno (1ph), trofazno
(3ph) ili trofazno plus jednofazno (3ph+1ph). Ovo znači da se u zavisnosti od vrste
kvara isključuje jedan pol prekidača ili sva tri. Koji će režim biti odabran zavisi od
konkretne situacije.
Sl. 9.3.1. Rad distantne zaštite

Na sl. 9.3.1 prikazana su tri dalekovoda u nizu i vremena pojedinih stepeni
distantnih zaštita na njihovim krajevima. Deonicu u kvaru prvo treba da isključe
najbliže zaštite i za najkraće vreme. Ostali (viši) stepeni su rezervni.
Na pojedinim dalekovodima koristi se i takozvani prenos kriterijuma zaštite na
drugi kraj voda. On se koristi u različite svrhe. Najčešće se koristi za ubrzanje
isključenja prekidača (umesto u II isključuje u I stepenu). Prenos signala se vrši preko
VF-a ili preko OPGW.
9.3.2. Zaštita dalekovoda od preopterećenja
Zaštita od preopterećenja primenjuje se samo na dalekovodima gde postoji
verovatnoća od većih i dužih preopterećenja. Radi se o prekostrujnoj zaštiti. Prema
veličini struje preopterećenja, ona se izvodi u dva stepena:
- Prvi stepen se vremenski podešava: alarm na 20 s i 20 min. za isključenje
dalekovoda.
- Drugi stepen se vremenski podešava na 20 s za isključenje dalekovoda.
76
Zaštita od preopterećenja se postavlja samo na jednom kraju dalekovoda 400, 220,

110 kV i podešava se dva puta godišnje i to posebno za zimski i letni period.
Po nalogu nadležnog dispečera, dežurni rukovalac je dužan da izvrši blokadu
prvog stepena i prati dalje opterećenje dalekovoda.
9.3.3. Usmerena zemljospojna zaštita
Usmerena zemljospojna zaštita služi za obuhvatanje kvarova sa zemljom preko
velikog otpora koji bi mogli da se nađu izvan domena distantne zaštite. U
elektroenergetskom sistemu (mreži) EMS-a, obavezno se ugrađuje kao dopunska i
rezervna zaštita nadzemnih vodova 220 kV. Vreme delovanja je oko 1,5 s.
9.3.4. Zaštita od nesimetrije polova prekidača
Ova zaštita zahteva da svi polovi prekidača budu u istom položaju (isključeni ili
uključeni). Time se sprečava rad na dve faze. Ako se pojavi razlika, posle podešenog
vremena (oko 2 s za DV, 0,5 s za RT), rele nesimetrije polova šalje svim polovima
impuls za isključenje prekidača.
9.3.5. Podužna diferencijalna zaštita (za kratke vodove)
Kod kratkih vodova distantna zaštita ne može da obezbedi selektivnost. Zbog toga
se za električno kratke DV koristi podužna diferencijalna zaštita. Ovde se mere struje
na oba kraja DV i porede. Zaštita reaguje kada se pojavi razlika ovih struja
(diferencijalna struja).
9.3.6. Uređaj za kontrolu uključenja prekidača
Uređaji za kontrolu uključenja prekidača KUP ili za sinhro-ček imaju zadatak da
odrede trenutak uključenja prekidača s obzirom na naponske prilike na njegovim
krajevima. Potrebno je da se ispune uslovi: približne jednakosti napona, faznih
stavova i frekvencije. U principu ovde se radi o spajanju odvojenih delova EES ili
vezivanje generatora na mrežu (uslovi sinhronizacije).
9.3.7. Uređaj za automatsko ponovno uključenje (APU)
Kod srednjenaponskih vazdušnih vodova (dalekovoda) veliki procenat kvarova su
prolaznog karaktera i prestaju sa prvim gašenjem luka (vetar, grane, ptice itd.). U
ovakvim slučajevima veoma je koristan takozvani rele za automatsko ponovno
uključenje (APU). Rele obično ima mogućnost rada brzi (do 3 s) i spori (do 180 s).
Pri kvaru na DV ovaj rele "brzo" pokuša ponovno uključenje. Ako DV prihvati, rad
APU-a smatra se uspešnim. Ako DV ponovo ispadne (u narednih 10 s) može da sledi
još jedan "spori" pokušaj kroz, posle 180 s. Ako i sada DV ispadne, onda je to
definitivno.
U našoj prenosnoj mreži, na dalekovodima 110 – 400 kV primenjuje se samo
jedan pokušaj ponovnog uključenja dalekovoda.
Za 400 kV dalekovode koristi se jedan pokušaj APU i to samo za zemljospojeve
dok se za međufazne (višepolne kvarove) ide na definitivno isključenje. Tipična
beznaponska pauza je 1 s.
77
U mreži 220 kV i 110 kV se koristi jedan pokušaj APU. Uključenje je jednopolno

za zemljospojeve i tropolno za međufazne (višepolne) kvarove. Beznaponska pauza
je 1s.
U zavisnosti od konfiguracije mreže mogući su i drugi režimi rada APU-a. Uređaj
za APU se aktivira delovanjem distantne zaštite dalekovoda (i podužne diferencijalne
gde je ugrađena). Kod delovanja drugih zaštita (od nesimetrije, preopterećenja ...) i
ručnog komandovanja prekidačem, rad APU je blokiran.
Kod ručnog komandovanja prekidačem, rad APU je blokiran.
9.3.8. Lokator kvara
Mogućnost lociranja mesta kvara na dalekovodu je vrlo bitna jer omogućava brže
otklanjanje kvara. Lokator kvara je uređaj koji na osnovu trenutnih vrednosti struja i
napona, na početku DV određuje udaljenost do mesta kvara. Dobijena udaljenost
prikazuje se na displeju. Lokator mesta kvara kao ni APU nije zaštitni uređaj već
samo prateći element zaštite.
Pored pomenutih koriste se i druge zaštite kao što su, zaštita od uključenja na
kratak spoj, kontrola isključnih krugova, prenaponska zaštita, pseudo sinhronizator,
itd.
9.4. Mikroprocesorska zaštita dalekovoda 400, 220, 110 kV
Mikroprocesorski (numerički) zaštitni uređaji u sebi objedinjuju više različitih
funkcija, a sve u svrhu kompletne zaštite i nadzora dalekovoda. Koje će funkcije biti
aktivirane zavisi od naponskog nivoa štićenog dalekovoda, tehničkih uslova, ali i od
traženih zahteva investitira. Tako jedan mikroprocesorski rele za zaštitu dalekovoda,
pored funkcija signalizacije (alarma), izveštaja o kvarovima, između ostalog sadrži:
- distantnu zaštitu,
- APU,
- zaštitu od preopterećenja dalekovoda,
- višestepenu prekostrujnu zaštitu sa vremenskim zatezanjem,
- sinhroček,
- registrator događaja,
- registrator poremećaja,
- lokator kvara,
- merenje (A, V, MVA, MVAr, cos),
- nadzor i nadgledanje naponskih i strujnih kola mernih transformatora.
Najvažnije informacije o događaju prikazuju se na displeju relea ili na
pripadajućim led, dok se ostali podaci mogu dobiti pristupom pomoću računara.
Na sl. 9.4.1 prikazan je izgled mikroprocesorskog distantnog relea tipa AREVA
P437.
Na (sl. 9.9.2) prikazane su zone delovanja pojedinih vrsta zaštita za naponske
nivoe 400, 220, i 110 kV na dalekovodima.
78
Sl. 9.4.1. Mikroprocesorska distantna zaštita AREVA P437
9.5. Zaštita u distributivnim mrežama 35, 20 i 10 kV

U distributivnoj mreži 35 kV zvezdište je uzemljeno indirektno - preko
niskoomske impedanse čime je struja zemljospoja ograničena na oko 300 A (1000A).
Distributivne mreže 10 i 20 kV, mogu biti izolovane ili uzemljene preko niskoomske
impedanse.
Za uzemljavanje zvezdišta se koriste žičani ili vodeni otpornici, reaktansa, ili se
pravi veštačko zvezdište preko posebnih sprega.
Sledeća karakteristika za distributivne mreže je da su gotovo uvek napajane sa
jedne strane (radijalno, antenski). Zato nema potrebe za članom za usmerenje kod
zaštitnog relea.
U ovim mrežama koriste se sledeće zaštite:
Prekostrujna zaštita (J>) štiti od povećane struje (vremensko zatezanje od više
sekundi).
Kratkospojna zaštita (J>>), štiti od kratkih spojeva.
Zemljospojna zaštita (J0>) štiti od zemljospoja.
Zemljospojna zaštita (U0>) se koristi za signalizaciju zemljospoja u izolovanim
mrežama.
Termička zaštita (za kablovske izvode) simulira zagrevanje kabla, vreme isključenja
zavisi od veličine preopterećenja.
APU (brzi + spori) za vazdušne izvode.
9.6. Zaštita u mreži 6 i 5,25 kV
Mreže 6 i 5,25 kV su industrijske, kablovske i izolovane. U njima se koriste
sledeće zaštite:
Prekostrujna zaštita (J>) štiti od povećane struje (vremensko zatezanje od više
sekundi).
79
Kratkospojna zaštita (J>>), štiti od kratkih spojeva.

Usmerena zemljospojna zaštita (J0>) štiti od zemljospoja.
Termička zaštita simulira zagrevanje kabla, vreme isključenja zavisi od veličine
preopterećenja.
9.7. Zaštita transformatora
Primena i podešavanje zaštita transformatora detaljno je opisano u TU-ZA-03/2
Zaštite transformatora dele se na:
- osnovne zaštite (diferencijalna, buholc, buholc regulacione sklopke, kućišna,
ograničena zemljospojna, odušak na TR),
- rezervne zaštite (distantna, kratkospojna, prekostrujna, zemljospojna,
prekostrujna zaštita impedanse u zvezdištu),
- zaštite od preopterećenja (strujna zaštita od preopterećenja, kontaktni
termometar, termoslika),
9.7.1. Osnovne zaštite
Osnovne zaštite štite transformator od unutrašnjih kvarova. Posle prorade neke od
ovih zaštita transformator se sme uključiti tek posle ispitivanja i odobrenja nadležne
tehničke službe.
Diferencijalna zaštita poredi odnos primarnih i sekundarnih struja i ako on izađe iz
podešenih granica, transformator se isključuje; sa primarne i sa sekundarne (i sa
tercijarne strane ako se koristi). Odrada ovog relea je trenutna. Na ovaj način postiže
se zaštita od unutrašnjih kvarova unutar zone štićenja. Ta zona je prostor između
strujnih transformatora obe strane. Na sl. 9.7.1. prikazan je princip rada ove zaštite,
za kvarove u zoni –a) i van zone reagovanja –b). Kao što se vidi, za kvar unutar zone
diferencijalna struja relea jednaka je zbiru sekundarnih struja SMT sa obe strane
transformatora i prekostrujni rele se uključuje. Za kvar izvan zone reagovanja,
diferencijalna struja je približno nula. Zbog promenljivog odnosa transformacije,
transformatora sa regulacionom sklopkom diferencijalni rele mora da ima i svoju
mrtvu zonu u kojoj je neosetljiv na male razlike struja. Takođe pri uključenju
Sl. 9.7.1. Rad diferencijalne zaštite
80
transformatora, kada postoji samo primarna struja, rele se blokira.

Pošto energetski transformatori mogu imati različite sprege i zbog neusaglašenih
prenosnih odnosa SMT, vrši se usaglašavanje struja dve strane pomoću među-
transformatora. Ako se koristi i tercijar, i on se uvodi u diferncijalnu zaštitu preko
dodatnih zbirnih strujnih među-transformatora
Mikroprocesorske zaštite su praktično računari. Oni na osnovu trenutnih vrednosti
napona i struja, uz pomoć odgovarajućeg softvera, mogu da urade sva potrebna
matematička računanja i daju nalog za dalje akcije. Zahvaljujući tome za
diferencijalne mikroprocesorske zaštite nisu potrebni ni međutransformatori. Sva
potrebna prilagođenja vrše se softverski kroz parametrizaciju relea.
Sl. 9.7.2. Mikroprocesorska zaštita transformatora AREVA P633

Na sl. 9.7.2 prikazan je izgled mikroprocesorskog diferencijalnog relea tipa
AREVA P633.
Unutar zone zaštite diferencijalne zaštite nalaze se i odvodnici prenapona, tako da
u slučaju i njihove prorade ova zaštita isključuje transformator.
Buholc rele, isključuje transformator nakon unutrašnjih kvarova praćenih pojavom
gasova ili naglog strujanja ulja prema konzervatoru. Kod regulacionih transformatora
postoji i Buholc regulacione sklopke.
Pri sporom procesu tinjanja (jaka parcijalna pražnjenja) u transformatoru se
razvijaju gasovi i skupljaju u Buholc releu.
Kada se nakupi dovoljno gasova, gornji plovak
se spusti i zatvori kontakt koji signalizira alarm
opomene – "Buholc alarm". Do pojave ovog
signala može doći zbog isticanja ulja toliko da
nivo padne ispod nivoa alarma. Ako je nivo ulja
u konzervatoru mali, do pojave signala može
doći i u zimskom periodu, pri vrlo niskim
spoljnim temperaturama, kada zbog skupljanja
ulja nivo padne ispod nivoa alarma.
Sl. 9.7.3. Buholc rele
81
U slučaju pojave luka u transformatoru, ulje naglo isparava, pojavljuje se brzo

strujanje ulja koje pomera donju klapnu u Buholc releu, sa kontaktom koji isključuje
transformator. Praksa je pokazala da i pri jačim zemljotresima može doći do prorade
Buholca.
Položaj ovog relea na transformatoru prikazan je na sl. 9.7.3.
Kućišna (kazanska) zaštita, Kazan transformatora je izolovan prema zemlji i sa njom
povezan preko strujnog transformatora, tako da ova zaštita reaguje u slučaju proboja
prema kazanu. Odrada relea je trenutna i isključuje sve prekidače transformatora.
Pored proboja izolacije TR, proradu ove zaštite mogu da izazovu proboji izolacije
ventilatora ili uljnih pumpi transformatora.
Kod stvarnog kvara u transformatoru obično se pobudi više zaštitnih relea.
9.7.2. Rezervne zaštite
Rezervne zaštite štite transformator od kvarova na koje nije reagovala neka od
osnovnih zaštita i od spoljašnjih kvarova (nenormalnih režima u mreži).
Distantna zaštita priključuje se na strujne i naponske merne transformatore na
niženaponskoj strani energetskog transformatora 400/x kV i 220/110 kV. Njena
osnovna njena funkcija je zaštita sabirnica na niženaponskoj i višenaponskoj strani
energetskog transformatora, a koristi se i kao rezervna zaštita transformatora.
Usmerenja i podešenja stepena zavise od konfiguracije postrojenja. Po pravilu se
prvi i drugi stepen usmeravaju ka transformatoru, odnosno ka VN strani, a treći ka
sabirnicama niženaponske strane. Prvi stepen deluje trenutno a ostala dva stepena
deluju posle svojih podešenih vremena.
Prekostrujna zaštita ugrađuje se na primarnoj (400/x kV, 220/x kV i 110/x kV) ili
sekundarnoj strani (110/x kV) a ima ulogu rezervne zaštite od unutrašnjih i
spoljašnjih kvarova. Vreme delovanja ove zaštite je oko 3 s.
Kratkospojna zaštita ugrađuje se samo na sekundarnoj strani transformatora 110/x
kV i deluje trenutno.
Zemljospojna zaštita ugrađuje se na sekundarnoj strani transformatora. Varijanta sa
I0> koristi se samo kod transformatora kod kojih je neutralna tačka na niženaponskoj
strani uzemljena (direktno ili preko rezistanse ili reaktanse). Kad je neutralna ta;ka
iyolovana koristi se U0>, a u zavisnosti od dužine kablovske mreže (veličine
kapacitivne struje) i ona isključuje TR.
9.7.3. Termičke zaštite
Ovde se koriste kontaktni termostati (I i II stepen), termo-slika i kontaktni
termometar i termo boks. Koriste se za uključenje grupa ventilatora za hlađenje, daju
alarm o povišenju temperature i eventualno rasterećuju transformator ili ga čak i
isključuju.
82
Kontaktni termostat ima sondu koja je smeštena u džepu transformatora na vrhu

kazana. Kontaktnim termometrom se meri temperatura ulja na najvišem nivou u trafo
sudu. Koriste se za upravljanje ventilatorima za hlađenje TR.
Kontaktni termometri su klasični termometri smešteni u džepovima na poklopcu
kazana i mere i na instrumentima prikazuju temperaturu ulja. Obično su podešeni na
dve temperature, od kojih niža (850 C) daje alarm a viša (950 C) vrši isključenje TR.
Termička slika ima sledeće funkcije: kontinualno praćenje temperature najtoplije
tačke ulja, kontinualno praćenje temperature najtoplije tačke namotaja, uključenje
dopunskih grupa ventilatora, signalizaciju i isključenje niženaponske strane
energetskog transformatora. Nepouzdanost uređaja u praksi, dovela je do toga da se
isključenje transformatora uslovljava proradom prekostrujne zaštite transformatora.
Termo boks U novim transformatorskim stanicama se na temperaturne sonde (Pt-
100 ili slično) vezuje termoboks koji informaciju o temperaturi (do 6 različitih
merenja) prosleđuje do jednog mikroprocesorskog uređaja koji informacije obrađuje i
izvršava iste funkcije kao termoslika. Za ove uređaje nije potrebna posebna strujna
blokada.
Prenaponska zaštita primenjuje se na svim izvodima a vrši se odvodnicima
prenapona koji se montiraju što bliže transformatoru. U ovom slučaju ne radi se o
relejnoj zaštiti.
Na (sl. 9.9.1) prikazane su zone delovanja pojedinih vrsta zaštita za naponske
nivoe 400, 220, i 110 kV na transformatora.
9.7.4. Mikroprocesorske zaštite transformatora
I zaštite transformatora se rade kao mikroprocesorske. U tom slučaju, u jednom
uređaju objedinjene su sve potrebne zaštite kao i mnoštvo dodatnih funkcija. Rad sa
njima je jednostavniji jer ne zahtevaju dodatne međutransformatore (za diferencijalnu
zaštitu) a svi potrebni parametri unose se softverski. Pored očitavanja na displeju
relea, moguće je iz njih dobiti još mnogo drugih korisnih podataka pristupom
pomoću računara.
9.8. Zaštita sabirnica
9.8.1. Diferencijalna zaštita sabirnica
Iako je dužina sabirnica u poređenju sa dužimama dalekovoda veoma mala,
procentualni udeo kvarova na njima daleko veći nego što bi se očekivalo. Najčešći
razlog kvarova su pogrešne manipulacije rastavljačima i pojava luka. Sa druge strane
kvar na sabirnicama znači i prestanak napajanja svih izvoda vezanih za sabirnice.
Zbog toga je od velike važnosti pronaći način da se posledice ovog kvara što više
ublaže.
Sabirnice same po sebi nisu potrošač energije već služe za njeno razvođenje po
postrojenju. Mogu se posmatrati kao jedna tačka u koji se stiču struje svih izvoda. To
znači da se na njih direktno može primeniti prvi Kirhofov zakon, odnosno da je zbir
83
struja koje dolaze na sabirnice jednak zbiru struja koje sa njih odlaze. Ovo važi za
trenutne vrednosti struja tako da i najmanje odstupanje od ovoga predstavlja
neregularno stanje - odnosno kvar. Zaštita koja radi na ovaj način je diferencijalna
zaštita. Idealno bi bilo kad bi prenosni odnosi SMT svih izvoda bili jednaki. Onda bi
isto važilo i za njihove sekundarne struje. Dovoljno bi bilo pravilno povezati ih na
odgovarajući prekostrujni rele i dobila bi se diferencijalna zaštita sabirnica. Međutim
zbog nejednakih prenosnih odnosa SMT u svim izvodima potrebni su odgovarajući
zbirni SMT čiji su primari prilagođeni ovim razlikama.
Kada se detektuje kvar dalje je potrebno odgovarajućom logikom odrediti deo pod
kvarom i eliminisati ga. Zato su pogodna postrojenja sa dva sistema glavnih sabirnica
tako da ova zaštita deluje na prekidač u spojnom polju. Vreme delovanja je izuzetno
kratko – reda nekoliko desetina ms. Na sličan način pogodna su i postrojenja sa
podužnim sekcionisanjem sabirnica i prekidačima u podužnim spojnim poljima.
U objektima JP EMS diferencijalna zaštita sabirnica postoji u novoizgrađenim i
rekonstruisanim objektima 400, 220 i 110 kV. Nova relea su mikroprocesorskog tipa
kojima nisu potrebni međutransformatori već je dovoljno uneti podatke o postojeći
SMT. Osim toga unose se i podaci o uklopnom stanju izvoda. Ova diferencijalna
zaštita sabirnica, na osnovu trenutnih vrednosti i smerova struja, i uklopnog stanja
postrojenja, detektuje kvar na sabirnicama i eliminiše deo postrojenja zahvaćen
kvarom.
Sabirnice 110 kV u trafostanicama 110/x kV nemaju posebnu zaštitu i štitite višim
stepenima distantnih zaštita dalekovoda u susednim postrojenjima.
U TS 400/x kV i 220/110 kV, za zaštitu sabirnica na niženaponskoj strani koristi
se i distantna zaštita. Ona je podešena tako da gleda kroz transformator i obuhvata i
njegove sabirnice na niženaponskoj strani.
9.8.2. Uprošćena zaštita sabirnica
U transformatorskim stanicama 110/35 kV koristi se uprošćena zaštita sabirnica 35
kV bazirana na ubrzavanju rada kratkospojnih zaštita (KS) u transformatorskim
poljima 35 kV. U ovom slučaju zaštita se sastoji od:
- KS zaštita transformatora sa dva vremenska člana podešeni na: 0,3 s i 0,8 s,
- KS izvoda je podešene na 0,5 s,
Međusobno su izvedene žičane blokade, tako da pobuda bilo koje KS zaštite
izvoda, blokira vremenski rele 0,3 s, KS zaštite. Vremenski rele 0,8 s ostaje aktivan.
Pri kvaru na sabirnicama 35 kV ne pobuđuju se KS zaštite izvoda i transformator
ispada za 0,3 s, isključenjem prekidača na 110 kV i 35 kV.
Pri kvaru na izvodu, on treba da ispadne posle 0,5 s. Ako ne ispadne izvod, ostaje
kao rezervna KS zaštita transformatora koja isključuje transformator posle 0,8 s.
84
9.9. Ostale zaštite i relei

- Relei za kontrolu isključnih kola prekidača
Ovi relei ne daju nalog za isključenje. Isključna kola prekidača moraju da budu
pod stalnim nadzorom u isključenom i uključenom položaju prekidača. Sam naziv
funkcije govori da oni daju signal alarma ako su isključna kola prekidača u prekidu.
Oni signaliziraju i gubitak komandnog napona u kolu za isključenje.
- Zaštita od otkaza prekidača
Rad ove zaštite je zasnovan na merenju struje u polju elementa elektroenergetskog
sistema (dalekovoda, spojnog polja, transformatora, odnosno transformatorskih polja)
čija je zaštita reagovala zbog kvara na nekom tom elementu, a prekidač tog polja nije
isključio u za to podešenom vremenu. Zaštita od otkaza prekidača treba selektivno da
isključi sve prekidače u poljima na delu sabirnica (jednom od sistema sabirnica ili
sekciji sabirnica) na kojem je i prekidač koji nije reagovao na komandnu za
isključenje.
- Podfrekventna zaštita
Podfrekventna zaštita je sistemska zaštita i služi da isključi pojedine grupe
potrošača u trenucima preopterećenja EES-a. Potrošači su podeljeni po prioritetima u
četiri grupe i u zavisnosti od pada frekvencije, pojedine grupe se isključuju i sistem
rasterećuje. U poljima postrojenja, nalaze se petopoložajne grebenaste sklopke
kojima se isključuje (položaj 0), ili uključuje jedan od stepena (položaji 1, 2, 3 i 4)
podfrekventnog rasterećenja.
Prilikom obilaska TS/RP obaveza rukovaoca je da pregleda pokazivanja na zaštitnim
uređajima. Posebnu pažnju rukovalac treba da obrati da li su zaštitni uređaji uključeni (da
li svetle signalne odgovarajuće tinjalice ili LE diode, a ako su zaštitni uređaji digitalni
pokazivanje na displeju i LE diodama). Rukovalac je obavezan da u knjizi primopredaje
smene evidentira sve uočene promene i nakon toga kvitira pobuđena relea. U zavisnosti
od pokazivanja relea, prema Uputstvu TU-EX-03, rukovalac je dužan da o tome obavesti
nadležnog dispečera i/ili Službu automatike u Pogonu prenosa.
85
Sl. 9.9.1. Zone delovanja zaštite transformatora (TU-EX-03)
86
Sl. 9.9.2. Zone delovanja zaštite dalekovoda (TU-EX-03)
87
9.10. Pronalaženje mesta zemljospoja u kolima jednosmerne struje

Sva kola razvoda jednosmerne struje su izolovana od zemlje (plivajuća). U pogonu
postoje situacije kada dolazi do slabljenja ove izolovanosti – zemljospoja.
Najčešći uzroci pojave zemljospoja su:
- vlaga u ormanima u postrojenju,
- vlaga u buholc releu energetskog transformatora,
- vlaga džepu kontaktnog termometra na transformatoru
- vlaga u signalnim kutijama na rastavljačima, itd.
- oštećenja izolacije kablova, itd.
Zemljospojevi se naročito često pojavljuju posle obilnijih padavina, topljenja
snega, građevinskih radova, itd.
Oslabljena izolacija ili puni zemljospoj na jednoj (p ili n) strani nije opasan.
Međutim nastanak zemljospoja i na drugoj strani predstavljao bi kratki spoj. Pored
toga moglo bi da dođe do nekontrolisanog aktiviranja rasklopne opreme. Zbog toga
se zemljospoj tretira kao potencijalni kvar i neophodno je njegovo hitno otklanjanje.
Za detekciju zemljospoja koriste se voltmetri i kontrolnik jednosmernog napona
(takozvani KJN).
Za merenje jednosmernog napona postavljena su tri voltmetra. Jedan meri ukupan
jednosmerni napon (između p i n šina na sabirnicama kola jednosmerene struje - jss).
Druga dva su vezana na red a njihova srednja (zajednička) tačka je uzemljena. Na
ovaj način strujna kola jss nisu potpuno izolovana od zemlje. U normalnim uslovima
pokazivanja oba voltmetra su približno jednaka. Zemljospoj ili slabljenje izolacije na
strani p ili n kola jss smanjuje pokazivanje jednog, a povećava pokazivanje drugog
voltmetra. Zbir napona ova dva voltmetra jednak je naponu baterije (pokazivanju
prvog voltmetra). Razlika pokazivanja ukazuje na oslabljenu izolaciju prema zemlji p
ili n strane kola jss.
Zbog formiranja signala zemljospoja za daljinsku signalizaciju, ugrađuje se i
merni pretvarač za kontrolu izolovanosti u jednosmernim kolima (KJN). Zahvaljujući
njemu zemljospoj u kolima jss vidljiv je i na lokalnoj SCADI i u dispečerskom centru
(RDC). Na KJN-u se nalaze tri svetleće diode za signalizaciju i jedan taster za
kvitiranje u lokalu. Na njemu postoje izvodi i za daljinsko kvitiranje. Kvitiranje može
biti uspešno tek pošto se stanje izolacije dovede u normalu.
Jednosmerni napon (baterijski napon) je jedan od napona sopstvene potrošnje (sl.
8.1.1). Ovim naponom napaja se: nužno svetlo, signalizacija (lokalna i daljinska),
zaštitni uređaji, i invertor. Princip formiranja pojedinih napona u kolima jss prikazan
je na sl. 9.10.1. Njegovo poznavanje može da bude od koristi pri traženju mesta
zemljospoja.
Pri pojavi zemljospoja rukovalac treba da pokuša da lokalizuje mesto zemljospoja.
U slučaju jednostavnijeg kvara (zemljospoja) on može sam da pokuša njegovo
otklanjanje, a ako ne uspe, treba da obavesti Službu automatike.
Za nalaženje zemljospoja potrebna su dva lica. Jedno treba da prati stanje napona
na voltmetrima a drugo da isključuje pojedine elemente kola jss (automate, slepe
88
osigurače, isl.). Isključenjem neko dela kola jss pri kome voltmetri dolaze u normalu,
ukazuje da je kvar u tom delu kola. Dalje se lokalizacija zemljospoja vrši u tom delu
kola, sve dok se ne pronađe mesto kvara.
Za pronalaženje mesta kvara može se primeniti sledeći postupak:
- Pri pojavi zemljospoja u kolima jss najpre treba utvrditi deo jss razvoda u
postrojenju na kome je zemljospoj (isključivanjem odgovarajućih automata jss
za napajanje potrošača pojedinih naponskih nivoa na primer 110, 35 kV itd. i
automata za napajanje kompletne signalizacije u TS).
- Kada se utvrdi deo postrojenja sa zemljospojem pristupa se bližoj lokaciji
izbacivanjem odgovarajućih jss automata za pojedina polja naponskog nivoa na
kome je zemljospoj.
- Kada se odredi u kom je polju zemljospoj, dalje treba odrediti u kojem je kolu.
Vađenjem "Slepih" osigurača u tom polju, određuje se da li je zemljospoj u
kolima zaštitnih uređaja (potencijal P1-N1) ili kolima za indikacije (potencijal
P2-N2).
- Promenom položaja centralne preklopke, određuje se da li je zemljospoj u
kolima (lokalne PL-NL ili daljinske PD-ND) komande.
- Isključenjem invertora ili nužnog svetla utvrđuje se postojanje zemljospoja u
njihovim kolima.
U objektima gde se koriste mikroprocesorske zaštite, isključivanje njihovog
napajanja može da izazove resetovanje. Posle toga potrebno je izvesno vreme za
njihovo vraćanje u radno stanje. U tom slučaju najsigurnije je samo obavestiti Službu
automatike i sačekati da mesto zemljospoja pronađu stručna lica ove službe.
89
Sl. 9.10.1. Uloga centralne preklopke u sistemu daljinskog upravljanja
90
10. MERENJA u TS/RP

U TS/RP se vrše merenja velikog broja veličina, prvenstveno električnih (naponi
struje, snage, energije itd), ali i neelektričnih (temperatura, pozicija. itd.). Prema
zahtevima u pogledu tačnosti grubo se mogu podeliti na pogonska i obračunska
merenja.
Pogonska merenja su manje tačnosti ali su značajna jer se na osnovu njih prati stanje
i napregnutost opreme postrojenja. U okviru ovih merenja mere se sledeće veličine:
- Merenje struja u jednoj fazi (ili tri) na svim DV i TR poljima 110, 220 i 400 kV
- Merenje napona u jednoj fazi (srednjoj) na svim sabirnicama
- Merenje aktivne i reaktivne snage u TR poljima na strani X kV
- Merenje frekvencije
- Merenje jednosmernog (baterijskog) napona 110 V (ili 220 V)
- Merenje temperature ulja transformatora (otporna metoda)
- Merenje segmentnih otpora davača pozicije regulacione sklopke transformatora
Merenje napona struje i snage
Merenje osnovnih električnih veličina (napona i struja) može da bude direktnim
priključenjem mernog instrumenta. Ono je izvodivi samo dok su naponi i struje tolike
da ovi instrumenti mogu da ih prihvate. To je čest slučaj instalacijama gde naponi ne
prelaze nekoliko stotina volti i struje nekoliko ampera. Kada se pređu ove vrednosti
merenje se vrši uvođenjem mernih transformatora. Onda se govori o indirektnom
merenju. Slično važi i za merenje snage i energije. U visokonaponskim postrojenjima
sva ova merenja su indirektna. Izuzetak predstavljaju merenja na sopstvenoj
potrošnji, razvoda 0,4 kV 50 Hz, kao i razvoda jednosmernog napona (kola jss).
a), b) direktno merenje napona i struje c), d) indirektno merenje struje i napona
Sl. 10. 1. Osnovne veze ampermetara u voltmetara za direktno i indirektno merenje struja i napona
Sl. 10. 2. Osnovne veze vatmetra za merenje snage; direktno i indirektno
91
Na sl. 10.1 prikazani su osnovni spojevi za direktno i

indirektno merenje napona i struja. Za merenje sva tri
međufazna, i jednog faznog napona koristi se spoj sa
jednim voltmetrom i preklopkom prema sl. 10.3.
Slika 10.3. prikazuje osnovni spoj za direktno (a) i
indirektno (b) merenje aktivne snage u jednoj fazi.
Spojevi vatmetara slični su spojevima sa brojilima tako
da se neka razmatranja iz naredne tačke mogu primeniti i
ovde.
Sl. 10.3. Voltmetarska Merenje frekvencije
preklopka
Za merenje frekvencije nekad su se koristili
frekvencmetri sa vibrirajućim jezičcima, sa kazaljkom, digitalni, itd. Kod merenja
frekvencije važna je visoka rezolucija merenja u oblasti oko nazivne frekvencije – 50
Hz. Danas se najčešće koriste elektronski frekvencmetri kojima sa frekvencija meri
sa rezolucijom od dve pa čak i tri decimale. U odnosu na ostale električne veličine
frekvencija je najstabilnija veličina u sistemu. U normalnom radu njene promene se
osećaju tek na drugoj decimali (stoti delovi Hz) a pri manjim poremećajima to su tek
deseti delovi Hz.
Merni pretvarači
U širem smislu to su uređaji koji neku fizičku veličinu pretvaraju u električnu. U tom
smislu može se razlikovati senzor (davač) od pretavarača. Senzor je primarni osetljivi
element pretvarača i koji vrši pretvaranje neelektrične merene veličine u električnu.
Takav je na primer senzor tipa Pt-100 koji pretvara temperaturu u električnu
otpornost. Iza ovog senzora sledi merni prtvarač.
U našem slučaju pod mernim pretvaračem će se smatrati elektronski uređaj koji
električnu merenu veličinu pretvara (najčešće u jednosmerni) naponski ili strujni
signal. Podjednako široko se koriste kako za merenje električnih, tako i za merenje ne
električnih veličina. Njihova primena je praktična jer se prikazivanje izmerenih
vrednosti vrši na standardnim (i jeftinim) voltmetrima ili mili-ampermetrima. Sa
ovim, svi pokazni instrumenti sada mogu biti iste veličine i oblika, stim da svaki ima
skalu u izbaždarenu u jedinicama veličine koju meri. Izlazni merni signal iz mernog
pretvarača je pogodan za dalnju obradu (na primer A/D konverziju) i uvođenje u
sistem daljinskog merenja, itd.
Kod merenja električnih veličina, merni pretvarači se primarno povezuju na sličan
način kao i odgovarajući merni instrumenti. Takvi su na primer merni pretvarači za
merenja aktivne i reaktivne snage. Ponekad se u okviru ovih pretvarača nalaze i
pretvarači napona i struje.
Od mernih pretvarača za neelektrične veličine koristi se pretvarač temperature ulja
i pretvarač za pokazivanje položaja regulacione sklopke energetskih transformatora.
Kod pretvarača temperature kao sonda se obično koristi senzor tipa Pt-100 a kod
pokazivača položaja regulacione sklopke to je niz otpornika.
92
Na izlazu mernih pretvarača su obično naponski ili strujni signal. Veličine ovih
signala su standardizovane. Za bliska rastojanja može se koristiti naponski signal
veličine od 0 do 10 V ili  10 V. Za prenos na veće udaljenosti (više stotina metara)
pogodniji je strujni signal na primer 0 – 10 mA, 0 – 20 mA 4 – 20 mA itd.
Izlazna karakteristika mernog pretvarača može biti linearna, pomerena, izlomljena,
itd. Za preciznije očitavanje u radnom opsegu posmatrane veličine (na primer
napona) koriste se i merni pretvarači sa izlomljenom karakteristikom.
U objektima JP EMS merni pretvarači se najčešće napajaju invertorskim naponom
220 V, 50 Hz.
U zavisnosti od trafostanice pogonska merenja se prikazuju na instrumentima na
komandnoj tabli trafostanici i/ili na radnim stanicama staničnog SCADA sistema i/ili
na displejima mikroprocesorskih upravljačkih jedinica. Bez obzira na režim rada
transformatorske stanice „lokalno“ ili „daljinski“ pokazna merenja se prenose u
nadležne upravljačke centre (Nacionalni dispečerski centar i/ili Regionalni
dispečerski centar).
Obračunska merenja Ovde se radi o merenjima prema kojima se vrši plaćanje
utrošene električne energije. Instrumenti kojima se to merenje izvodi nazivaju se
brojilima električne energije. S obzirom na osetljivost kad je u pitanju novac, od njih
se zahteva što je moguće veća tačnost (što manja greška merenja). Osim toga oni
podležu i povremenim proverama i baždarenju od strane ovlašćene laboratorije.
Da bi se dobila visoka tačnost merenja i merni tzransformatori (SMT i NMT)
moraju takođe biti visoke klase tačnosti.
Ilustracije radi, na sl. 10.4. prikazana je veličina greške trofaznog indukcionog
brojila (Iskra), u zavisnosti od opterećenja. Savremenim elektronskim brojilima
postižu se još manje greške merenja.
Sl. 10.4. Greška trofaznog indukcionog brojila u zavisnosti od opterečenja (Iskra)

Povezivanje električnog brojila slično je povezivanju instrumenata za merenje
električne snage – vatmetara. U zavisnosti od toga da li je neutralna tačka uzemljena
ili nije primenjuju se dvosistemska ili trosistemsaka brojila. U VN postrojenjima ta
merenja se uvek izvode kao indirektna (uz korišćenje strujnih i naponskih mernih
transformatora). Slika 10.5. prikazuje spojeve za indirektno merenje energije (i
snage) u trofaznom sistemu sa dvosistemskim (Aronova veza), i trosistemskim
brojilom (ili vatmetrom).
Na mestima gde postoji mogućnost prenošenja energije u oba smera, postavljaju se
odvojena brojila za svaki smer pojedinačno. Takva brojila moraju imati blokadu od
merenja u suprotnom smeru.
93
a) Trofazno dvosistemsko brojilo, b) Trofazno trosistemsko brojilo

Sl. 10.5. Indirektno merenje snage ili energije u trofaznom sistemu
Sve navedeno za merenje aktivne energije (i snage) važi i za merenje reaktivne
energije (i snage).
U ranijem periodu, obračunska merenja električne energije su registrovala
elektromehanička impulsna brojila, koja su impulse slala u ARES (uređaj za
prikupljanje, registraciju, lokalnu obradu i daljinski prenos impulsnih podataka),
elektronski uređaj koji je skladištio (memorisao) sva obračunska merenja u
trafostanici.
Sada na svim obračunskim mernim mestima su ugrađena digitalna brojila tipa
Landis&Gyr ili Actaris, koja se vezana na red sa postojećim elektromehaničkim
impulsnim brojilima. Elektromehanička impulsna brojila su zadržana u sekundarnim
kolima obračunskih merenja kao kontrolna brojila.
Digitalna brojila imaju mogućnost akumulacije i čuvanja stanja (trenutno,
zamrznuto stanje pre mesec dana, zamrznuto stanje pre dva meseca).
Rukovalac TS treba da poznaje kretanja kroz "menu" digitalnih brojila. Radi toga,
na svim trafostanicama se nalaze kratka uputstva o tome.
Merenje aktivne i reaktivne energije se vrši u trafo poljima x kV u trafostanicama
110/x kV, u poljima radijalnih dalekovoda 110 kV koji napajaju distributivne stanice
110/x kV, kao i u trafo poljima 110 kV u distributivnim trafostanicama 110/x kV.
Na interkonektivnim dalekovodima 400 kV, 220 kV i 110 kV postavljena su po
dva digitalna brojila, od kojih je jedno obračunsko, a drugo kontrolno zahtevne klase
tačnosti.
Mikroprocesorska brojila su vezana na zasebne telefonske linije i uvek je moguće
njihovo daljinsko očitavanje. ARES-i su takođe vezani na telefonske linije i moguće
je njihovo daljinsko očitavanje. Daljinsko očitavanje digitalnih brojila i ARES-a vrši
se iz Centra za merenje Direkcije za prenos električne energije i Direkcije za tržište
električne energije Elektromreže Srbije.
Zbog kontrole rada digitalnih brojila i ARES-a, svakog prvog dana u mesecu u
07.00 h rukovaoci na trafostanicama očitavaju stanje brojila.
Od rukovaoca se očekuje i elementarno poznavanje kretanja kroz "menije" ovih
brojila radi očitavanja stanja. Rukovaoci TS jednom mesečno (prvog dana u mesecu)
u određeno vreme uzimaju stanje sa brojila u TS, menjaju disketu "ARES-a" i sve
prosleđuju nadležnoj direkciji JP EMS.
94
11. KOMANDOVANJE – LOKALNO, DALJINSKO

11.1. Centralna preklopka – izbor režima komandovanja
Nadležnost u komandovanju mora biti jednoznačna. To znači da se ne može
dozvoliti istovremeno komandovanje sa dva ili više mesta. Zbog toga je uvedena
takozvana centralna preklopka kojom se vrši izbor mesta komandovanja
trafostanicom (komandovanje VN opremom, regulacijom i kvitiranjem) i može biti
"Lokalno" (iz TS) ili "Daljinsko" (iz RDC ili matične stanice ili od strane KPS). Za
TS 110/x kV u JP EMS predviđen je normalan režim rada da bude daljinski iz
nadređenog centra. Lokalno komandovanje TS koristi se samo po potrebi.
Trafostanicama 400/x kV i 220/x kV, koje su sve uglavnom sa kompletnom
posadom, po pravilu se komandovanje iz trafostanica.
Ako se izvode radovi u trafostanici 110/x kV, rukovalac po nalogu nadležnog
dispečera (dispečera RDC-a) stavlja preklopku u položaj „lokalno“. Nakon završetka
radova i obavljanja potrebnih manipulacija rukovalac po nalogu nadležnog dispečera
(dispečera RDC-a) stavlja preklopku u položaj „daljinski“.
U novim i rekonstruisanim objektima gde se koriste mikroprocesorski uređaji i
lokalna SCADA, u komandnoj sali ne postoji posebna preklopka za prenošenje
nadležnosti, već se to ostvaruje softverski sa SCADE. Preklopke lokalno/daljinski
postoje samo na nivou polja u relejnim kućicama, i u nekim komandnim ormanima
prekidača i rastavljača.
Osim komandovanja, i deo signalizacije se preusmerava "Lokalno" ili "Daljinsko",
dok se alarmi i merenja prenose u RDC, nezavisno od položaja centralne preklopke.
U položaju "Daljinsko", vrši se i blokada nužnog svetla.
Funkcija preusmeravanja "Lokalno" ili "Daljinsko" ostvaruje se pogodnim
razdvajanjem pojedinih potencijala u zavisnosti od položaja centralne preklopke.
Ovaj princip prikazan je na sl. 9.10.1. Njegovo dobro poznavanje je važno ne samo
zbog funkcije već može da pomogne i za pronalaženje zemljospojeva u kolima
jednosmerne struje (jss).
11.2. Sistemi daljinskog komandovanja
Kod objekata u JP EMS u primeni su dve koncepcije sistema daljinskog
komandovanja.
Starija koncepcija odnosi se na objekte sa centralnom krajnjom stanicom i
sprežnom i mernom opremom koncentrisanim u komandnoj zgradi (TS pripremljene
za sistem daljinskog komandovanja od 1980. do 2005. godine).
Novija koncepcija odnosi se na TS sa distribuiranom arhitekturom, odnosno
upravljačkim i zaštitnim uređajima postavljenim u relejnim kućicama i sa staničnim
računarom i radnim mestima za rukovaoce u komandnoj zgradi (objekti
rekonstruisani ili izgrađeni posle 2005. godine).
95
11.2.1. Starija koncepcija sistema daljinskog komandovanja

Ova koncepcija komandovanja zasnivala se na pripremi za Tehnički Sistem
Upravljanja (TSU), odnosno na nadogradnji trafostanice kroz galvansko razdvajanje
signala indikacija, alarma, komandi i merenja. Sa ormara za galvansko razdvajanje
(OGR) i sa mernih pretvarača veze idu do krajnje stanice (RTU-a), odnosno Pupinov
naziv ATLAS, a odatle na staničini računar i u nadležne upravljačke centre (RDC i
NDC). U trafostanici postoji komandna tabla.
Ovaj sistem daljinskog komandovanja sastoji se od niza uređaja koji na TS/RP
čine: VF prigušnica i filtar (nalaze se u postrojenju), VF primopredajni uređaj,
periferijska stanica (Atlas) i orman komande i signalizacije (OKS). Na sl. 11.2.1,
prikazana je osnovna struktura sistema daljinskog komandovanja.
Komunikacija između TS i računara u RDC-u je dvosmerna. RDC-u se sa TS
neprestano šalju podaci o merenjima i po promeni signalizacije (alarmi i indikacije).
Iz RDC-a se na TS mogu poslati komande za manipulaciju prekidačima,
komandovanja regulacionom sklopkom transformatora, kvitiranje signala itd.
Osim ovoga, VF veza omogućava i govornu komunikaciju (telefonska veza).
Uloga pojedinih elemenata je sledeća:
VF prigušnica, kondenzator i filter Nalaze se u DV poljima postrojenja a služe da
izdvoje VF signal sa faznog provodnika DV, određene frekvencije namenjene
posmatranoj TS, i prosleđuju ga VF primopredajnom uređaju. Takođe vrše prenos
signala i u obrnutom smeru.
VF primopredajni uređaj, Nalazi se u zgradi TS i služi da primljeni složeni signal
razdvoji na njegove komponente i dalje ih prosledi Atlasu ili telefonskoj centrali.
Takođe, radi se i obrnut proces slaganja komponenata signala u jedan složeni
signal određene frekvencije i preko V-F filtra i prigušnice šalju na dalekovod prema
RDC-u i drugim TS.
Izdvojen telefonski signal šalje se telefonskoj centrali. Ostali signali prosleđuju se
"Atlasu".
Krajnja stanica "Atlas" prihvata od V-F uređaja signale daljinskih komandi (iz
RDC-a), a u suprotnom smeru (od TS prema RDC-u) šalje informacije o signalizaciji
(indikacije i alarme), i merenja. U sistemu daljinskog komandovanja "Atlas"
predstavlja srce sistema. Radi se o veoma složenom uređaju u čije detalje rada se
ovde neće dublje ulaziti.
Tokom rada može doći do "zaglavljivanja" Atlasa i tada se od rukovaoca zahteva
da izvrši njegovo resetovanje tasterom za reset na napojnoj jedinici, ili isključenjem-
uključenjem iste.
Orman komande i signalizacije (OKS-360) se sastoji od maksimalno 360 relea tipa
PR41C, smeštenih na 15 relejnih ploča sa po dva reda i po12 relea u redu.
Podeljen je u četiri celine i to su: terminal daljinskih komandi (TDK), terminal
daljinskih indikacija (TDI), terminal daljinskih alarma" (TDA) i terminal daljinskih
merenja" (TDM).
96
Sl. 11.2.1. Princip rada sistema za daljinsko upravljanje
97
Na dalekovodima JP EMS, na magistralnim pravcima, u toku je postavljanje

zaštitnih užadi sa optičkim vlaknima (OPGW). Takođe vrši se i postavljanje
terminalnih uređaja u TS i RP ovih dalekovoda. Ovo će omogućiti i prelazak sa
sadašnjeg sistema VF prenosa signala po faznom provodniku na optički sistem
prenosa. Ovaj novi sistem je tek u svojoj početnoj fazi postavljanja i o njemu ovde
neće biti više govora.
11.2.2. Nova koncepcija sistema daljinskog upravljanja u TS – lokalna SCADA
Kao što je već rečeno, počev od 2005. godine svi novi objekti se projektuju sa
novom koncepcijom komandovanja pomoću SCADA sistema. Unutar objekta se
nalazi server, odnosno stanični računar na kome je postavljen SCADA sistem. Pod
tim se podrazumeva odgovarajuće hardversko i softversko okruženje. Rukovalac
upravlja objektom preko radne stanice koje su povezane na stanični računar.
Ormari sa upravljačkim i zaštitnim jedinicama smešteni su u relejnim kućicama. U
postrojenjima 110 kV i 220 kV su ormari za četiri polja u jednoj relejnoj kućici, a u
400 kV postrojenjima su ormari za dva polja u jednoj relejnoj kućici.
Struje i naponi sa sekundara mernih naponskih transformatora uvedeni su u
mikroprocesorske upravljačke i zaštitne uređaje. Ovi uređaji su smešteni u relejnim
kućicama koje su međusobno, i sa staničnim računarom povezani optičkim
kablovima. Za svako polje 110 kV, 220 kV i 400 kV se u relejnoj kućici nalazi ormar
upravljanja sa mikroprocesorskom upravljačkom jedinicom i sa rezervnim
upravljačkim panelom (RUP). RUP simulira klasičnu komandnu tablu u trafostanici
za to polje, i predviđen je da se koristi u slučaju da otkaže upravljački SCADA sistem
u trafostanici.
Jednosmerni napon u relejnim kućicama dobija se sa podrazvoda jednosmernog
napona 220 V ili 110V. On služi za komandovanje visokonaponskom rasklopnom
opremom u poljima trafostanice sa mikroprocesorskih upravljačkih jedinica i RUP-a.
Na SCADA sistem trafostanice dolaze sva merenja i signali indikacija i alarma iz
polja u postrojenjima 400 kV, 220 kV, 110 kV i srednjenaponskih postrojenja za
napajanje sopstvene potrošnje trafostanice.
Komandovanje u trafostanici (uključenje i isključenje prekidača, otvaranje i
zatvaranje rastavljača) je predviđeno da se po pravilu radi sa SCADA sistema.
Blokade (prevencija od pogrešnih manipulacijama) izvedene su softverski u
upravljačkim jedinicama polja. Po pravilu blokade su uvek uključene.
Ako se komanduje iz lokala mora se imati na umu sledeće:
- Kada se komanduje iz ormana, preklopka u ormanu treba da je na “Lokalno“, i
tada nema nikakvih blokada osim mehaničke. Praksa je pokazala da ovu blokadu
rastavljača mogu da pokidaju elektromotori motornog pogona, pa se preporučuje
njihova ručna komanda (kurblanje) umesto tasterima i motorima. Zboh opasnosti po
rukovaoca, ovakvo komandovanje treba vršiti samo kad nema drugog načina.
- Kada se komanduje sa RUP-a iz relejne kućice, tada preklopka na RUP-u treba
da bude na “Lokalno“ a u ormanu u polju na “Daljinsko“. Ova manipulacija je
98
takodje rizična jer RUP i ima električne blokade (žičane) samo za to polje a ne „vidi“
ostatak postrojenja.
- Kada se komanduje sa centralne upravljačke jedinice (6MD) iz relejne kućice,
ona mora da bude na “Lokalno“ a orman i RUP na “Daljinsko“. Komandovanje sa
ovog mesta je potpuno bezbedno jer postoje softverske blokade za čitavo postrojenje.
Na RUP-u i centralnoj upravljačkoj jedinici postoji ključ koji ukida blokade. On se
sme koristiti samo u vreme izvođenja radova, kada je polje odvojeno od EES.
- Kada se centralna upravljačka jedinica prebaci na “Daljinski“ onda može da se
komanduje sa SCADE na TS, a ako se ona prebaci na “Daljinski“ onda može iz
RDC-a i tako dalje ali uvek samo sa jednog mesta.
Bez obzira ne mesto komandovanja, radi smanjenja mogućnosti manipulativne
greške, komande se izvode u dva koraka:
1. Izbor elementa (prebacivanje preklopke u KPP-u ili izbor prozora na ekranu)
2. Izvršenje komande (zakretanje preklopke u desno ili potvrda komande sa
tastature/miša).
Pre konačnog izvršenja komande još uvek postoji mogućnost odustajanja (vraćanje
preklopke u KPP-u, odnosno odustajanje od komande preko tastature/miša).
Signali (alarmi, indikacije i merenja), prenose se sa staničnog SCADA sistema na
SCADA sisteme u NDC i RDC. Kako su ovo trafostanice sa stalnom posadom,
komandovanje visokonaponskom rasklopnom opremom, je lokalno.
Zbog svoje važnosti u narednom poglavlju biće detaljnije prikazan primer jednog
sistema SCADA.
99
12. KRATKI PRIKAZ SISTEMA SCADA

Cilj ovog poglavlja je da se kroz primer jednog tipa lokalnog SCADA sistema,
prikaže njegova osnovna struktura i mogućnosti. Za svaki konkretan slučaj
neophodno je da rukovaoci prouče uputstvo za sistem koji imaju, i da ovladaju rad sa
njime. Ovaj tekst treba da pruži prvu sliku o tome. Druga važna stvar je da se vide
ogromne prednosti rada s ovim sistemom u odnosu na rad sa komandnom tablom.
Prikaz će biti dat kroz Siemensov SCADA sistem tipa SICAM PAS.
12.1. Struktura sistema
Na osnovu potreba sistema za koji je namenjen, definisana je koncepcija na osnovu
koje je proizašla struktura lokalnog SCADA sistema. U zavisi od proizvođača
opreme i raspoloživih elemenata mogu postojati izvesne male razlike u detaljima
strukture ali u najvećem delu osnovna struktura je zajednčka.
Osnovna struktura za nove objekte predviđa distribuirani sistem (sl. 12.1) koji se
sastoji od:
- Podsistema u relejnim kućicama – ormani polja,
- Podsistema u komandnoj sali – orman staničnog računara
- Ostale opreme u funkciji radnog i inženjerskog mesta u TS.
Radna stanica (2 x)
Inženjersko radno mesto

Dispečerski
centri
Štampač u boji
Stanični
Full Server računar
Centralni switch
Optički prsten
6MD636
Orman staničnog računara
switch switch switch
Relejna kućica Relejna kućica Relejna kućica
Sl. 12. 1. Principijelna šema sistema za zaštitu i upravljanje
101
Relejne kućice Unutar svake reljne kućice nalaze se mikroprocesorske zaštite.

Zaštite svih kućica su međusobno povezane u optički prsten, tako da zajedno
predstavljaju računarsku mrežu. Povezivanje se vrši pomoću svičeva. Svaka od
zaštita unutar relejnih kućica samostalno generiše, prikuplja i šalje podatke iz svoje
nadležnosti. Povezivanje preko sviča vrši se UTP kablovima (na sl. 12.2. plavi
priključci). Svičevi iz kućica su međusobno povezani
optičkim provodnicima u prsten (na sl. 12.2 narandžasti
priključci). U prsten je uključen i centralni svič.
U komandnoj sali se nalaze ormani staničnog računara u
kojima su postavljeni:
- stanični računar,
- centralni svič i
- upravljački uređaji koji se, po pravilu, odnose na
Sl. 12.2. Svič u RK
sopstvenu potrošnju.
Stanični računar (sl. 12.3-a.), preko svičeva i optičke mreže, prikuplja podatke iz
svih zaštitno-upravljačkih uređaja, obrađuje ih i prosleđuje radnim stanicama (radna
mesta rukovalaca) i dispečerskim centrima.
Centralni svič: Na centralni svič (sl. 12.3-b.), preko UTP kablova (plavi kablovi),
su povezani: stanični računar, radne stanice, inženjerski računar, kolor štampač i
upravljački uređaji iz ormana staničnog računara. Maksimalan broj ovakvih
priključaka je 14. Preostala 2 priključka (narandžasti kablovi) su veza u optički
prsten. Zatvaranjem prstena obezbeđena je redundansa tako da njegov prekid na
jednom mestu ne remeti komunikaciju.
a) Orman b) Centralni svič c) Radno mesto

Sl. 12. 3. Stanični računar
102
Radne stanice: Na radnom mestu rukovaoca nalazi se radna stanica koja se sastoji
od računara sa dva monitora, miša i tastature.
Na radnoj stanici su prikazi informacija prilagođeni za rad rukovaoca.
Sa radne stanice, preko staničnog računara, se prosleđuju komande u postrojenje.
Zbog sigurnosti u radu predvđene su dve nezavisne radne stanice na koje se
prenosi identičan skup informacija i na kojima su instalirane identične funkcije.
Po uključenju radne stanice, korisnik ukucava šifru i aplikacija se pokreće
automatski na oba monitora. Za rad na drugoj radnoj stanici postupak pokretanja
treba ponoviti.
Inženjerski računar: U trafostanici, u okviru lokalnog SCADA sistema postoji i
inženjerski računar koji može da stoji pored radnih stanica, ili u posebnoj prostoriji.
Inženjerski računar nije namenjen rukovaocima već je njegova osnovna namena -
pristup uređajima zaštite i upravljanja i staničnom računaru kroz lokalnu računarsku
mrežu. Preko njega se vrši konfiguracija i rekonfiguracija sistema zaštite i
upravljanja, kao i preuzimanje podataka sa uređaja.
12.2. Izgled ekrana radne stanice
Kao što je rečeno jedna radna stanica se satoji od računara sa dva monitora,
tastaure i miša. Zbog sigurnosti u radu predviđene su dve identične nezavisne radne
stanice.
12.2.1. Prikazi na monitorima
Prikaz na mnitorim uveliko zavisi od proizvođača softvera Sitema SCADA. Dalje
će bit prikazan primer prikaza za siemensovu skadu tipa SICAM PAS.
Prikaz na prvom monitoru sadrži:
- Osnovni meni tastera – na vrhu stranice
- Jednopolna šema čitavog ili samo dela postrojenja, pregled statusa uređaja i sl.
12.2.2. Osnovni meni
Sl. 12. 4. - Dinamički prikaz na monitorima po startovanju aplikacije
103
U gornjem delu slike uvek se nalazi osnovni meni, u obliku niza funkcijskih
tastera. Za detaljno objašnjenje funkcija pojedinih tastera i rad sa konkretnom
skadom, treba koristiti odgovarajuća uputstva.
12.2.3. Jednopolna šema postrojenja
Pritiskom na taster JEDNOPOLNA ŠEMA, na monitorima se pojavljuje početni
prikaz:
- na jednom monitoru, – pregledna slika postrojenja (jednopolna šema)
- na drugom monitoru – najbitnije informacije iz sopstvene potrošnje, lista
alarma celog postrojenja i lista događaja celog postrojenja.
Za prikaz delova elektroenergetskog postrojenja različitih naponskih nivoa
korišćene su boje prema internom standardu iz ove oblasti.
Sl. 12. 5. Pregledna slika postrojenja (jednopolna šema)

Na jednopolnoj šemi postrojenja (sl. 12.5) prikazuju se:
- Aktuelna uklopna stanja rasklopne opreme (prekidača – kvadrat, rastavljača i
noževa za uzemljenje romb). Ispunjeno – uključen, prazno – isključen. Osim
navedenih, u slučaju nekih neregularnih stanja, na slici se prikazuju i
nesaglasni položaji rasklopne opreme, prekidi komunikacije (sl. 12.6) i prekidi
rada skade.
- Aktuelne vrednosti merenja prikazane su u poljima pored odgovarajućih
elemenata postrojenja. Osim toga, pojedinim bojama signaliziraju se nevalidna
merenja kao i izlazak merene vrdnosti izvan postavljenih granica.
- Naponsko stanje vodova i sabirnica – kružić (crveno – pod naponom).
104
- Tasteri sa imenom odgovarajućeg polja. Njihovim pritiskom otvara se detaljan

prikaz polja na drugom monitoru a umesto liste svih alarma, pojavljuju se
alarmi samo tog polja. Sa ove slike dalje je moguće komandovanje.
- Simbol za nadležnost komandovanja u polju (lokalno ili daljinski) ukazuje na
mesto izdavanja komande. Ovde se misli na položaj ključa daljinski/lokalno
na RUP u relejnoj kućici.
- Simbol za isključenost blokada u polju, (signal dobjen iz relejne kućice).
Osim jednopolne šeme moguće je prikazati još
mnoštvo korisnih aplikacija kao što su statusi periferije
odnosno svih elemenata uvedenih u računarsku mrežu
(uređaji zaštite, svičevi, radne stanice, komunikacione
linije itd.).
Na sl. 12.7. prikazani su rasporedi uređaja po
kućicama i njihove veze sa staničnim računarom. Svi
uređaji su preko svičeva povezani na optički prsten.
Sledeće što se može prikazati je sopstvena potrošnja:
jednopolna šema, slika razvoda a na drugom monitoru
lista alarma. Ostale funkcije su: kvitiranje zvučnog
Sl. 12. 6. Prekid komunikacije signala, štampanje, slike sa monitora, izlaz iz aplikacije i
resetovanje računara.
Sl. 12. 7. Prikaz statusa podsistema u delovima postrojenja
105
Prikaz na drugom monitoru

Slika na drugom monitoru (sl. 12.4, desno) je podeljena na tri dela: sliku detaljnog
prikaza polja (jednopolna šema), listu alarma i listu događaja.
Izgled slike detaljnog prikaza DV i trafo polja prikazana je na sl. 12.8.
Sl. 12.8. Detaljni prikazi dalekovodnog i trafo polja
Na prikazu se pored jednopolne šeme mogu videti brojne informacije o stusu

komandovanja, zaštitnih relea, prekidača, blokada, sinhronizacije, merenja i mnogo
drugih korisnih informacija. Takođe moguće je dobiti i tabelu merenja za poslednih
24 časa (sl. 12.9) ali i nekog od ranijih dauma. Umesto tabelarnih, moguće je dobiti i
grafičke prikaze merenja – dijagrame (sl. 12.10).
Sl. 12.9. Tabela merenja Sl. 12.10. Grafički prikaz merenja
106
12.3. Komandovanje
Sa skade se može komandovati svim uređajim uvedenim u sistem kao što su;
prekidači, rastavljači, regulacione sklopke transformatora, grupe za hlađenje,
kvitiranje zaštitnih uređaja, itd. Potreban uslov je da je na: ormanu u polju, RUP-u i
centralnoj upravljačkoj jedinici (6MD) određen režim „DALJINSKI“.
Komandovanje regulacionom sklopkom transformatora
Kod regulacione sklopke komanduje se promenom načina
regulacije (RUČNO/AUTOMATSKI) i promenom položaja
(VIŠE/NIŽE). Pri tome postoji i prikaz trenutne pozicije
Sl. 12.11. regulatora (sl. 12.11).
Komandovanje rasklopnom opremom
Po izboru uređaja kojim se komanduje i akcije (UKLJ. ili
ISKLJ.), pre izvršenja komande ostavljene su opcije
POTVRDI ili ODUSTANI, koje rukovaocu daju vremena da
još jednom razmisli pre konačne odluke (sl. 12.12.). Ako se u
vremenskom određenom periodu ne završi započeta akcija i
prosledi komanda, sistem će sam obustaviti dalju akciju.
Sl. 12. 12. Svaka sprovedena akcija od strane korisnika, vezana za
komandovanje, evidentira se u listi događaja.
12.4. Liste
Jedna od najvećih prednosti ckade u odnosu na komandnu tablu je skladištenje
velikog broja podataka o događajima u dugom vremenskom periodu. Ovi podaci se
po potrebi mogu pozvati i prikazati na monitoru u obliku listi i po potrebi dalje
štampati i slično. Korisnik ima na raspolaganju dve liste:
- Listu alarma - sadrži sužen izbor najvažnijih informacija za rukovaoca (sl. 12.13)
Sl. 12.13.
107
- Listu događaja - sadrži, hronološki registrovane, događaje u sistemu (sl. 12.14) za

veoma dug period (zavisno od kapaciteta).
Sl. 12.14. Lista događaja
Prisustvo svih signala je korisno za razne analize. Kada se desi neki veći događaj,
vrlo brzo se ispuni jedan ili više stranica prikaza na monitoru. Za donošenje brzih
odluka potrebni su samo najvažniji signali. Prisustvo svih signala je nepotrebno i u
ovakvim situacijama više smeta. Zbog toga liste mogu biti kompletne ili se mogu
filtrirati na razne načine i prema potrebi. Radi bolje uočljivosti alarmi se prema
značaju prikazuju bojama koje se menjaju na primer nestankom ili potvrdom alarma i
slično. Sve liste se dalje mogu i štampati.
Stanični računar je računar kao i svi drugi i njegov operativni sistem može da
prihvati mnoge druge programe. Kako bi se zaštitio od ulaska virusa i sličnih
problema najstrožije je zabranjeno koristiti ga za druge svrhe (igrice, filmovi itd.)
osim one za koju je namenjen.
108
13. POZNAVANJE TRAFOSTANICE

Pored poznavanja pojedinih elemenata postrojenja, od rukovalaca se očekuje i
odlično poznavanje svoje TS odnosno RP. Tu se prvenstveno misli na strukturu svog
objekta, njegov položaj i značaj u elektroenergetskom sistemu. Tu dalje sledi
poznavanje načina komandovanja opremom, bilo ručno ili daljinski (sa komandne
table ili pomoću lokalne SKADA-e). Ništa manje važno nije ni poznavanje strukture,
kao i elemenata sopstvene potrošnje. Daljim jačanjem sistema daljinske komande
uloga rukovalaca u smislu komandovanja opremom će se smanjivati, ali će rasti
njegova uloga u praćenju stanja a delom i nekim jednostavnijim zahvatima na njenom
održavanju.
13.1. Struktura TS/RP
Jednopolna šema TS i uklopno stanje
Struktura TS ili RP najbolje se može videti sa "Jednopolne šeme". Ona je obavezni
sastavni deo svake TS ili RP. Obično je uramljena i nalazi se na zidu u vidnom polju
rukovaoca.
Ovom šemom su u sažetom obliku prikazani svi najvažniji elementi kao što su:
- dalekovodna polja (sa oznakom i nazivom DV) postrojenja svih naponskih
nivoa, sa pripadajućom primarnom opremom,
- sistemi sabirnica za postrojenja svih naponskih nivoa,
- trafo polja za postrojenja svih naponskih nivoa sa pripadajućom opremom (i
osnovnim podacima o transformatorima),
- jednopolna šema postrojenja sopstvene potrošnje (može biti data i posebnom
šemom).
Od rukovaoca se očekuje da ima osećaj za tokove snaga. Tu se podrazumeva
poznavanje pravaca (dalekovoda) po kojima dolazi električna energija (ili snaga), kao
i onih po kojima ona odlazi. Razlika ovih snaga je deo koji ulazi u transformaciju i
prenosi se u postrojenje drugog naponskog nivoa. U objektima sa velikom strujom
kvara i više glavnih sistema sabirnica, ovi sistemi se najčešće napajaju odvojeno
(isključeno spojno polje).
Za svaku TS definisano je takozvano normalno uklopno stanje. Zbog radova,
kvara ili nekog drugog razloga, trenutno uklopno stanje se može razlikovati od
normalnog. Od rukovaoca se očekuje da poznaje kako normalno tako i trenutno
uklopno stanje svog objekta. Sve promene uklopnog stanja tokom svoje smene
rukovalac unosi u svoj dnevnik rada i na njih upozorava kolegu kome predaje smenu.
Za najvažnije objekte u EES-u postoje i takozvana uputstva za rad. U njima su
definisani uslovi (način rada, uklopne šeme itd.) za različite pogonske uslove i stanja
EES-a.
Rad u postrojenjima podrazumeva i izloženost osoblja elektromagnetnim poljima i
njihovom zračenju. Za objekte sa jako izraženim zračenjima postoje i karte
109
postrojenja sa ucrtanim zonama i naznačenim dozvoljenim vremenima zadržavanja

osoblja. I ove karte moraju biti vidno istaknute.
Na sl. 13.1. prikazana je jednopolna šema TS 400/110 kV sa GS + PS na 400 kV i
2 x GS na 110 kV (TS Bor 2).
Dispoziciona šema TS/RP
Dispozicija objekta prikazana je dispozicionom šemom. Na ovoj šemi prikazan je
prostorni raspored pojedinih elemenata unutar objekta. Prikaz je u razmeri obično
1:1000 za format A3 i 1:2000 za A4 format crteža. Pored elemenata postrojenja na
crtežu su prikazani i građevinski objekti, prilazni putevi, granica objekta (ograda).
Detaljnost prikaza elemenata postrojenja ide do nivoa polja. Elementi unutar polja
(rasklopna oprema, merni transformatori itd.) se ne prikazuju.
Primer dispozicione šeme prikazan je na sl. 13.2.
Označavanje elemenata
Tehničkom uputstvom TU-OU--- definisan je način označavanja ----------
- Oznaka naponskih nivoa. A – 400 kV, B – 220 kV, C – 110 kV, D – 35 kV itd.
Ove slovne oznake primenjuju se i za označavanje opreme u poljima postrojenja.
Tako na prime orman zaštite u polju postrojenja 110 kV nosi oznaku CZ---.
- Označavanja trafostanica: Nazivi trafostanicama dati su prema nazivu
naseljenog mesta u kome su smeštene. Kada je u jednom mestu napravljena druga
TS onda je nazivima TS dodavan i redni broj.
- Označavanje dalekovoda: Slovna oznaka DV iza koje ide brojna oznaka. Pri broj
u njoj je oznaka naponskog nivoa a zatim sledi redni broj dalekovoda (prema
svom nastanku). Na primer DV 402 je četiristo-kilovoltni dalekovod (RP Đerdap 1
– TS Bor 2) i drugi je po redu izgrađeni dalekovod ovog napona.
Kada su na zajedničkim stubovima dva dalekovoda, onda iza brojne oznake stoji
slovna oznaka A ili B. Na primer DV 122B je drugi 110 kV dalekovod (TS Bor 1
– TS Petrovac) na zajedničkim stubovima.
Razvojem mreže i izgradnjom novih trafostanica pojedini dalekovodi su presecani
i uvođeni u njih. Tako su od jednog dalekovoda nastajala dva pa su oni dobijali
dodatak u oznaci tipa /1, /2 itd. Bilo je slučajeva da su dalekovodi deljeni i na tri
dela. Tako na primer dalekovod DV128 (Majdanpek 1 – Petrovac) izgradnjom TS
Majdanpek 2 podeljen na dva dela a onda izgradnjom i TS Majdanpek 3 dobijen i
treći dalekovod. Tako danas imamo DV128/1, DV128/2, i DV128/3.
Od rukovaoca se očekuje da zna odlično poznaje jednopolnu šemu svog objekta,
da poznaje njegove najvažnije elemente, normalno i trenutno uklopno stanje. Pored
toga, rukovalac mora da zna i gde se dispoziciono nalaze pojedini delovi i elementi
postrojenja (geografija postrojenja).
110
Sl. 13.1. Primer jednopolne šeme TS 400/110 kV
111
Sl. 13.2. Primer dispozicione šeme TS 400/110 kV
112
13.2. Poznavanje komandne table

Komandna tabla ima zadatak da na jasan i logičan način pruži uvid u uklopno
stanje i omogući upravljanje pojedinim sklopnim uređajima. Osim toga, na njoj se
nalaze i merni instrumenti i signalni svetlosni tabloi, tako da daje uvid u najosnovnija
merenja, alarme i indikacije. Na sl. 13.2.1 prikazan je izgled komandne table TS
400/110 kV.
Komandna tabla je podeljena na nekoliko delova.
Deo koji predstavlja sopstvenu potrošnju prikazuje slepom šemom ovaj deo
postrojenja i omogućava upravljanje nekim njegovim elementima. Tu su i instrumenti
za merenje napona sabirnica sopstvene potrošnje, detekciju zemljospoja jss, napona
baterije, invertora itd. Ponekad se ovi instrumenti nalaze na ormanu sopstvene
potrošnje.
Deo koji predstavlja postrojenje višeg napona sa svojim poljima. U gornjem delu
table su instrumenti za merenje (za DV polje, napon i tri struje, za TR polje, napon,
tri struje i snaga). Smer energije ili snage vidljiv je sa vatmetara, tako što pozitivna
snaga predstavlja odavanje a negativna prijem. Na nekim starijim objektima situacija
može biti i obrnuta.
U donjem delu komandne table je slepa šema sa indikacijama položaja sklopnih
aparata, komandno-potvrdnim prekidačima (KPP) itd.
Sl. 13.2.1. Izgled dela komandne table TS
113
Deo koji predstavlja postrojenje nižeg napona, i on je po izgledu sličan prethodnom

i obeležen je drugom bojom. Ova dva dela su u sinoptičkoj šemi povezana preko
transformatora. Mogu postojati i dva postrojenja nižeg napona.
Deo na kome su smešteni svetlosni signalni tabloi i zvučna signalizacija. Na njemu
su i tasteri za kvitiranje zvučne, svetlosne signalizacije i proveru ispravnosti sijalica u
tabloima.
Ovo je samo generalni opis, i od jedne do druge TS mogu postojati izvesne
specifične razlike.
Komandna tabla je deo sa kojim se rukovalac svakodnevno sreće i neophodno je
odlično poznavanje svih njenih elemenata do detalja.
13.3. Upravljanje pomoću sistema SCADA
Prvi SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition – nadzor, upravljanje,i
prikupljanje podataka) sistemi uvedeni su od strane MRC-ova (danas RDC) za
daljinski nadzor upravljanje objektima iz svoje nadležnosti. Njima su zamenjeni do
tada korišćeni PDP uređaji.
Velike mogućnosti, odlična iskustva, pad cena, sve veća popularnost rada na
računaru, itd. doprineli su da ovaj sistem postane prihvatljiv i opravdan, i na nivou
TS odnosno RP. Zato već od 2005. godine za sve nove i rekonstruisane objekte JP
EMS-a predviđa upravljanje pomoću sistema SCADA. S obzirom na već postojeću
podelu upravljanja na lokalno i daljinski, ovaj sistem dobija naziv lokalna (ili
stanična) SCADA. Tako i dalje, kao lokalno upravljanje ostaje upravljanje sa objekta
putem ovog sistema, a daljinsko upravljanje je upravljanje iz RDC-a.
Osim novoizgrađenih, prihvaćeno je da se i rekonstrukcije postojećih objekata vrše
tako da upravljanje, umesto sa komandne table ide preko sistema lokalna SCADA. U
prvoj fazi rekonstrukcije zadržana je koncepcija gde su sekundarne veze dovedene do
centralne jedinice ATLAS AT32. Iz nje se dalje žičanim vezama svi signali vode na
stanični računar (lokalna SCADA) i na računar u RDC-u (a po potrebi i u NDC).
Zbog starih navika na nekim rekonstruisanim objektima, gde je uvedena SCADA,
zadržana je i komandna tabla. Zbog toga postoje izvesne razlike u hardverskoj
strukturi sistema po objektima.
U ovim objektima upravljanje (nadgledanje rada i komandovanje) vrši se
prvenstveno sa lokalnog SCADA sistema, odnosno sa radnih stanica u komandnoj
zgradi trafostanice koje su vezane na server (stanični računar) SCADA sistema, kao i
preko mikroprocesorskih (digitalnih) upravljačkih jedinica i/ili rezervnih upravljačkih
panela (RUP) za svako pojedinačno polje u trafostanici, koje se nalaze u relejnim
kućicama u postrojenjima trafostanice.
Sistem SCADA omogućava kompletan uvid u stanje merenja, signalizacije,
indikacije i komandovanje prekidačima ili rastavljačima postrojenja. Na taj način
SCADA u potpunosti zamenjuje komandnu tablu. Međutim mogućnosti SCADE
daleko prevazilaze mogućnosti komandne table posebno u pogledu hronološke
registracije događaja (HRD) i njihovog pregleda u svakom trenutku.
114
SCADA omogućava i selekciju signala po važnosti. Ovo je važna funkcija koja

doprinosi preglednosti i bržem snalaženju rukovaoca prilikom nastanka većih
poremećaja gde se pojavljuje veliki broj signala koji nemaju podjednaku važnost. Na
monitoru se prvo dobijaju najvažniji signali, a ostali signali se dobijaju po potrebi.
SCADA takođe omogućava isključivanje pojedinih signala iz obrade. Ovo je
pogodno na primer kad se radi na opremi tokom remonata.
Osim na monitoru, liste događaja mogu se dobiti i u štampanoj formi.
Ovo su samo neke od brojnih mogućnosti koje ima SCADA. Više detalja o
sistemu SCADA može se naći u poglavljima 11.2.2. i 12.
115
14. RUKOVALAC U TS/RP, PRIMOPREDAJA SMENE,

PREGLEDI POSTROJENJA
14.1. Rukovalac u TS/RP
Prema čl. 3 ugovora o radu, rukovalac u TS/RP mora da ima bar četvorogodišnje
srednje obrazovanje elektrotehničke struke, energetskog smera. Obavlja poslove koji
se odnose na: nadzor nad radom objekta, pretstavlja podršku upravljanju prenosnim
sistemom i deo je preventivnog održavanja objekta. Ili pojedinačno:
- vrši nadzor nad radom postrojenja i vrši njegovo opsluživanje
- prati stanje objekta i organizuje otklanjanje nedostataka na njima
- organizuje održavanje higijene na objektu i uklanjanje rastinja
- vodi pogonsku dokumentaciju na objektu
- vrši periodično očitavanje brojila i salje izveštaje
- staranje o primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu na objektu
Organizaciono pripada Službi eksploatacije i za izvršavanje navedenih poslova
rukovalac je svom rukovodiocu.
Rad rukovaoca na TS/RP odvija se na dva načina. Kod najvažnijih objekata
prenosne mreže (400 kV i 220 kV) predvićena je potpuna posdnutost objekta. Rad se
odvija u turnusu tako što se rukovaoci smenjuju na po 12 časova. Posadu čini 5
rukovaoca i šef objekta. Osim organizacije rada na svom objektu, šef kao najbolji
poznavalac svog objekta, je i rukovodilac radova na njemu.
TS napona 110/x kV organizovani su u grupe formirane na teritorijalnom principu.
Sedište grupe je objekat sa najboljim uslovima za smeštaj posade rukovaoca, ili po
nekom drugom kriterijumu. Grupa je opremljena i interventnim vozilom. Za udaljene
objekte iz grupe, postoje rukovaoci-domaćini. Njihov rad odvija se u smenama od po
8 časova. Posle radnog vremena rukovaoca-domaćina, intervencije na tom objektu
vrše rukovaoc u smeni - grupe objekata (letači).
14.2. Primopredaja smene i obila TS/RP
Svojim dolaskom na TS rukovalac ulazi u smenu. Tom prilikom potrebno je da
razmeni informacije sa kolegom iz prethodne smene i obavesti se o eventualnim
ispadima i kvarovima, promenama uklopnog stanja, radovima za taj dan, proveri
telefonske i druge veze, uspostavi vezu sa RDC-om i slično.
Posle završene procedure primopredaje smene, posao rukovaoca je da obiđe
postrojenje, konstatuje uklopno stanje i pogleda stanje zaštitnih uređaja (kvitiranost),
ispravnost pomoćnih napona, stanje mernih instrumenata (posebno obračunskih
merenja) itd. U knjigu primopredaje smene unosi zatečeno uklopno stanje i druge
uočene promene. Jednostavnije uočene nedostatke pokušava da otkloni sam
(pritezanje klema, zamena sijalica, zamena osigurača u niskonaponskim kolima itd.).
Pregled se obalja pod naponom pri normalnom radu postrojenja.
O stvarima koje zahtevaju intervenciju rukovalac treba da obavesti RDC i
nadležnu tehničku službu.
117
14.3. Održavanje TS/RP

Održavanje obuhvata skup aktivnosti usmerenih očuvanju stalne tehničke
ispravnosti postrojenja. Sprovodi se kroz preglede revizije i remonte. Preglede
obavljaju rukovaoci postrojenja šefovi grupa TS, a po potrebi i radnici pojedinih
stručnih službi, direktor, inspektori itd.
Revizije i remonti su radovi na otklanjanju nedostataka i produženju veka trajanja
elemenata postrojenja. Normalno se rade planski (redovni) i izvode ih Službe
održavanja i automatike pogona. U slučaju potrebe rade se i vanredne revizije i
remonti.
Poslove oko praćenja i vođenja evidencije o izvršenim periodičnim i vanrednim
remontima, revizijama, pregledima i ispitivanjima vrše službe održavanja, tehničke
pripreme, automatike i eksploatacije u pogonima prenosa.
Ova materija, detaljno je definisana "Pravilnikom o održavanju
elektroenergetskih postrojenja prenosne mreže" (plava knjiga). Pored pregleda,
njime su definisani i rokovi za izvođenje revizija i remonata za svu opremu TS DV.
Ovde su prikazani samo neki osnovni elementi iz ove oblasti.
14.4. Pregledi TS/RP
Obilazak objekta vrši se posle svakog ulaska rukovaoca u smenu (svakodnevno). I
pored toge vrše se i drugi pregledi postrojenja (nedeljni i mesečni).
Nedeljni pregled TS/RP
Ovde se radi o detaljnijem pregledu TS i on obuhvata:
- Detaljan vizuelni pregled primarne opreme postrojenja (stanje izolacije, sistema
hlađenja transformatora, prenosnih poluga, izolatora i kontakata rastavljača,
nivoe ulja i curenja na prekidačima, energetskim i mernim transformatorima,
itd.)
- Pregled postrojenja sopstvene potrošnje, dizel agregata, ispravljača, invertora,
aku-baterije itd.
- Provera alarmnih i signalnih uređaja, instrumenata, pomoćnih napona itd.
Mesečni pregled postrojenja
Ovaj pregled sprovodi šef grupe sa osobljem TS. On obuhvata opšte stanje
održavanja TS. Pored detaljnih pregleda primarne opreme, ovde se kontroliše još i:
- Stanje silkagela, ispravnost rada grejača i termostata u pogonima prekidača,
stanje aku-baterije.
- Pored toga, vrši se proba dizel agregata, delimično pražnjenje aku-baterije itd.
- Stanje prilaznog puta, trava i rastinje u TS, stanje ograde, stanje zgrade,
održavanje čistoće u postrojenjima i ostalim delovima TS, stanje instalacija
(električne instalacije, vodovod, kanalizacija, telefoni itd.).
118
U slučajevima češćih ispada, kvarova vremenskih nepogoda, sprovode se i

vanredni pregledi. Kada postoji dilema u vezi ispravnosti nekog dela postrojenja,
sprovode se provere i ispitivanja.
Svi nedostaci, oštećenja, kvarovi i slično, uočeni tokom pregleda registruju se, i o
njima se obaveštavaju odgovarajuće stručne službe. Oni koji ne mogu da čekaju
redovnu reviziju ili remont otklanjaju se hitno, a ostali se unose u mesečni plan
redovnog održavanja, i otklanjaju pri narednom remontu. Stvari koje pripadaju
investicionom održavaju unose se u plan za narednu godinu itd.
14.5. Knjige koje se vode o radu TS/RP i dokumentacija
Svaka intervencija, promena na TS, poseta, obilazak itd., unosi se u odgovarajuću
dokumentaciju. Uredno, precizno i redovno vođenje dokumentacije je veoma važno
za rad i održavanje postrojenja. Zbog toga na TS postoje sledeće knjige (sveske):
- Knjiga primopredaje smene
- Knjiga radova u postrojenju
- Knjiga pregleda postrojenja
- Knjiga posete postrojenju
- Knjiga naredbi i uputstava
- Knjiga telegrama
- Knjiga zaštite
- Knjiga transformatora
- Dnevnik rada prekidača
- Dnevnik rada aku-baterije
- Knjiga TIS-a
Svakodnevno se prilikom primopredaje smene, u dnevni izveštaj upisuje uklopno
stanje rasklopnih aparata. Takođe se vrši evidencija vođenja radova i putem otvaranja
dozvola za rad i radnih naloga sa rukovodiocima radova. Pri ulasku u postrojenje,
svaki posetilac mora imati dozvolu za ulazak i potpisanu izjavu o sopstvenoj
odgovornosti. Radnici "Elektromreže Srbije" potpisuju ovu izjavu pri prvom dolasku
na TS u kalendarskoj godini.
Pored ovoga na TS/RP treba da postoji:
- Kompletna tehnička dokumentacija (projekti), jednopolna šema itd.
- Uputstva proizvođača ugrađene opreme, atesti, opreme, alata i pribora
- Pravilnici (bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara, održavanja
postrojenja prenosne mreže itd.)
- Najvažnija tehnička uputstva (Uputstvo o redosledu manipulacija za slučaj
delimičnog ili potpunog raspada u EES-u, TU-EX-01, TU-EX-03, TU-EX-04,
TU-TS-06, podešavanje ispravljača i invertora itd)
- Telefonski imenik pogona
119
15. PERIODIČNA ISPITIVANJA U TS/RP

Radi praćenja stanja opreme (pravovremene zamene i sprečavanja, havarija,
eksplozija, požara i sličnih događaja), vrše se periodična ispitivanja najvažnijih
elemenata TS/RP. Ovim ispitivanjima dobija se uvid u funkcionalno i fizičko stanje
elemenata.
Poslove oko praćenja i vođenja evidencije o izvršenim periodičnim i vanrednim
remontima, revizijama, pregledima i ispitivanjima vrše službe održavanja, tehničke
pripreme, automatike i eksploatacije u pogonima prenosa.
U TS/RP JP EMS, vrše se sledeća redovna periodična i vanredna ispitivanja:
15.1. Merenje na sistemu uzemljenja
Merenjem se utvrđuje impedansa sistema uzemljenja, kontrola gavanske
povezanosti i vizuelni pregled uzemljivača. Merenje se sprovodi bez isključenja
elemenata postrojenja. Ispitivači dobijaju dozvolu za ulazak u TS i dozvolu D-2 za
radove, a rukovodilac radova je rukovalac TS/RP.
Izveštaj sadrži podatak o otpornosti uzemljenja, izmerene vrednosti napona dodira
i koraka, kao i zaključak o njegovom kvalitetu (zadovoljava propise ili ne).
15.2. Ispitivanje gromobranske instalacije
Ispitivanje se vrši periodično na 2 godine. Ispitivači dobijaju dozvolu za ulazak u
TS i dozvolu D-2 za radove, a rukovodilac radova je rukovalac TS/RP. Ispitivanje
obuhvata: merenje otpornosti rasprostiranja gromobranskog uzemljivača i vizuelni
pregled instalacije.
15.2.1. Merenje otpornosti rasprostiranja gromobranskog uzemljivača
Izveštaj sadrži podatke o izmerenim vrednostima otpornosti rasprostiranja
gromobranskog uzemljivača na naznačenim mernim tačkama. U prilogu izveštaja
daje se tumačenje rezultata merenja i zaključak.
15.2.2. Vizuelni pregled gromobranske instalacije
Ispitivanje gromobranske instalacije se sprovodi bez isključenja elemenata
postrojenja. Izveštaj sadrži rezultate ispitivanja, njihovo tumačenje i zaključak.
15.3. Termovizijsko snimanje
Termovizijskim snimanjem otkrivaju se topla mesta u postrojenju. Povišenja
temperature veća od 300 C smatraju hitnim i sprovode se interventno, i pre dobijanja
pisanog izveštaja. Ostala grejna mesta otklanjaju se obično pri prvom redovnom
remontu.
U postrojenjima TS sa dva sistema glavnih sabirnica, vrše se dva snimanja. Prvo
snimanje se vrši pri trenutnom uklopnom stanju. Posle toga se vrši promena uklopnog
stanja rastavljača, sačeka temperaturno stacionarno stanje (oko 30 minuta).
121
Merenje se sprovodi bez isključenja elemenata postrojenja. Ispitivači dobijaju

dozvolu za ulazak u TS i dozvolu D-2 za radove, a rukovodilac radova je rukovalac
TS/RP.
Izveštaj snimanja sadrži snimke grejnih mesta sa naznačenom lokacijom i
temperaturom grejanja.
15.4. Ispitivanje energetskih transformatora
Transformator je najvažniji i najskuplji element TS i zbog toga njemu se
posvećuje i posebna pažnja pri pregledu i održavanju. U sklopu toga predviđaju se i
određena redovna i vanredna ispitivanja.
15.4.1. Ispitivanje električne otpornosti namotaja i izolacije
Ovo ispitivanje vrši Sektor Tehnika (Centar za ispitivanja – Služba za VN opremu.
Ispitivanja se vrše periodično na 4 godine.
Vanredna ispitivanja električne otpornosti namotaja i izolacije vrše se u
situacijama kada se sumnja na neispravnost nekog transformatora.
Na transformatorima sa regulacionom sklopkom šiji se položaj menja bez
opterećenja, ispitivanja električne otpornosti namotaja vrše se i u slučaju promene
njene pozicije.
Službe održavanja u pogonima prenosa vrše ispitivanja električne otpornosti
namotaja transformatora svake 4 godine, sa naizmeničnim rasporedom u odnosu na
ispitivanja koje radi Sektor Tehnika da se ne bi ispitivanja poklapala.
15.4.2. Ispitivanja izolacionih ulja
Periodične analize ulja u objektima EMS-u sprovode se samo na energetskim
transformatorima. Uzorak se uzima bez isključenja transformatora a posao obavlja
rukovalac. Uzorke ulja ne bi trebalo uzimati po vlažnom vremenu. Analize ulja vrši
hemijska laboratorija Instituta Nikola Tesla u BG.
O izvršenim ispitivanjima dobija se izveštaj koji se sastoji od tabelarnog prikaza
izmerenih rezultata i zaključka koji nedvosmisleno ukazuje na kvalitet uzorka (klasa).
Ulje klase A su dobrog kvaliteta. Ulje klase B je sumnjivo i obično se daje kraći rok
za njegovu sledeću proveru. Ulje klase C je nezadovoljavajućeg kvaliteta.
Gasnohromatska (G-H) analiza ulja
Ispituje se sadržaj rastvorenih gasova u ulju, a meri se i njegov probojni napon
(dielektrična čvrstoća – kV/cm). Uzorak se uzima sa najnižeg nivoa transformatora, u
špricu, a količina ulja je oko 150 do 200 ml. Važno je da se pre zatvaranja šprica
istisne vazduh pa tek onda zatvori njegov vrh. Uz špric se privezuje karton sa
podacima (naziv TS, broj transformatora u postrojenju, fabrički broj itd). Špricevi se
pažljivo pakuju u odgovarajući kutiju i što pre šalju na analizu.
Hemijska analiza ulja
Ispituje se hemijski sadržaj ulja. U okviru ove analize, vrši se i analiza sadržaja
vode.
122
Uzorak se uzima u boci a količina ulja je oko 800 ml. Uz bocu se privezuje karton
sa podacima (naziv TS, broj transformatora u postrojenju, fabrički broj itd). Boce se
pažljivo pakuju u odgovarajući kutiju i što pre šalju na analizu.
Vanredna ispitivanja ulja
U slučaju sumnje u ispravnost izolacionog ulja energetskih transformatora i ostalih
uređaja (transformatora sopstvene potrošnje, mernih transformatora, prekidača itd.),
uzorke uzima i šalje na analizu Služba održavanja.
Rezultati svih ispitivanja dobijaju se u tri primerka od kojih po jedan ide Službi
eksploatacije, Službi održavanja i objektu.
15.5. Ispitivanje relejne zaštite
Ovim ispitivanjem obuhvaćena je sva relejna zaštita u Pogonu. Ispitivanje se radi
svake godine, a vrši ga Služba automatike Pogona. Dokument po kome se obavlja
ovo ispitivanje je radni zadatak RZ – 1/2008, ukoliko se ispitivanje radi nezavisno od
remonta elementa EES-a.
O ispitivanju se pravi zapisnik (protokol) u kome se upisuje datum ispitivanja,
objekat, izmerene vrednosti, imena ispitivača, itd. Jedan primerak zapisnika ostaje na
objektu. U knjizi zaštite na objektu se takođe upisuju osnovni podaci o ispitivanju
kao i zaključak o ispravnosti, i potpisuju lica koja je vršila ispitivanje zaštite.
15.6. Ispitivanje akumulatorskih baterija
Ovde se prvenstveno vrši dubinsko pražnjenje baterije radi utvrđivanja stvarnog
kapaciteta. Ispitivanje vrši Služba održavanja jednom u toku godine. Dokument po
kome se obavlja ovo ispitivanje je radni zadatak RZ – 1/2008.
Rezultati ispitivanja i zaključak o ispravnosti baterije upisuju se u knjigu aku
baterije.
Pored dubinskog pražnjenja, rukovaoci TS/RP sprovode i delimična pražnjenja
jednom mesečno, koja takođe registruju u knjizi (svesci) aku baterije.
15.7. Proba dizel električnog agregata
Na objektima gde postoje dizel električni agregati vrši se provera njihovog rada
dva puta mesečno. Probu vrši rukovalac u smeni. Proba se sastoji od startovanja
agregata, sa ili bez opterećenja u trajanju od po dvadeset minuta, provere napona i
frekvencije. Ova proba registruje se u svesci dizel električnog agregata.
15.8. Ispitivanje PP centrale
Prema zakonskim propisima centrale za alarmiranje (dojavu) požara u
trafostanicama servisira (ispituje) za to ovlašćeno preduzeće jedanput godišnje, a
prema zakonu obaveza je korisnika (rukovaoca TS/RP) da izvrši kontrolu rada na
svaka dva meseca. I ispitivanje i kontrola rada se upisuju u svesku (knjigu) rada
centrale za alarmiranje požara u TS/RP.
123
15.9. Ispitivanje mernih transformatora

Preventivna kontrola mernih transformatora (strujnih i naponskih), koji su
izvedeni konstruktivnu sa direktnim kućištem, vrši se merenjem parcijalnih
pražnjenja na svake 2 godine. Ovo ispitivanje radi Centar za ispitivanje Sektora
Tehnika i Pogon prenosa.
15.10. Pregled elektro energetskog inspektora
Način rada i održavanje TS/RP predmet su provere i Elektroenergetskog
inspektora. O svom obilasku inspektor sastavlja zapisnik koji obuhvata:
Opšti deo, u kome se unose opšti podaci o objektu kao što su rešenje o saglasnosti
za izgradnju, odobrenju upotrebe objekta, podaci o ugrađenim transformatorima
(proizvođač, godina proizvodnje, fabrički broj, snaga, prenosni odnos, sprega itd).
Održavanje: U okviru ovog dela konstatuju se obaveze po prethodnim
zapisnicima. Zatim se pojedinačno vrši uvid u izveštaje svih ispitivanja koja se
sprovode nad opremom TS/RP.
Dalje se vrši vizuelni pregled i konstatuje stanje opreme kao što su: odvodnici
prenapona, opterećenost transformatora, vođenju pogonske dokumentacije, većim
ispadima ili havarijama, čistoći i urednosti TS/RP itd.
Opšta zaštita: EE inspektor ovde proverava:
- Izveštaje o zdravstvenom pregledu osoblja.
- Izveštaje o osposobljenosti i proveri obučenosti rukovalaca.
- Izveštaje o ispitivanju izolaciono-zaštitne opreme i manipulativnih sredstava
(motke, rukavice, čizme, tepisi, indikatori napona itd.).
- Vođenje pogonske dokumentacije i knjige koje se vode
- Vizuelni pregled TS/RP (jednopolna šema, zauljenost šljunka ispod TR, curenje
ulja TR, pregled aku baterije, AKZ metalne konstrukcije itd.).
Na kraju se konstatuju uočeni nedostaci koji bitno utiču na bezbedan rad objekta i
potpisuje zapisnik. Na osnovu ovog zapisnika el. energetski inspektor donosi rešenje
o izvršenju mera na datom objektu. U ovom rešenju se nalažu mere i daje rok za
njihovo izvršenje. Pogon je obavezan da o izvršenim merama obavesti inspektora u
navedenom roku.
Ako pogon iz opravdanih razloga, nije u mogućnosti da u navedenom roku izvrši
naložene mere, može da podnese zahtev za produženje roka.
Osim EE inspektora rad TS/RP na sličan način prate: protivpožarni i inspektori za
zaštitu životne sredine.
124
16. RADOVI U POSTROJENJU I TEHNIČKA REGULATIVA

Pravni okvir u kome se odvija rad svakog radnika u preduzeću “Elektromreža
Srbije” je: Kolektivni ugovor za javno preduzeće “Elektromreža Srbije”.
Rad u objektima i elementima EES praćen je opasnošću, prvenstveno od visokog
napona. Ništa manju opasnost ne predstavlja ni rad na visini. Zbog toga se ovi radovi
moraju veoma pažljivo isplanirati. Posebna pažnja se mora posvetiti stvaranju uslova
za bezbedan rad. Zato je ova oblast detaljno razrađena kroz; Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu. Na osnovu ovog zakona i JP EMS je donela svoj Pravilnik o
bezbednosti i zdravlju na radu. Ovome treba dodati o pravilnik o zaštita od požara. Za
pravilan i bezbedan rad u TS/RP moraju se poštovati pravila definisana ovim aktima.
Za pojedine oblasti, situacije, poslove i postupke napravljena je interna tehnička
regulativa na nivou JP EPS (Tehničke preporuke - TP) i na nivou JP EMS (Tehnička
uputstva).
Dalje će u najkraćim crtama biti prikazana, za rukovaoce TS/RP, najvažnija
uputstva JP EMS.
16.1. Tehnička uputstva JP EMS
Tehnička uputstva JP EMS klasifikovana su na opšta uputstva (TU-OU), uputstva
za dalekovode (TU-DV), zaštitu (TU-ZA), i eksploataciju (TU-EX). Za rukovaoce u
JP EMS od posebnog značaja su sledeća Tehnička uputstva:
- TU-EX-01 Tehničko uputstvo za pogon MT i daljinski upravljanih TS
- TU-EX-02 Tehničko uputstvo o tretmanu neutralne tačke 35 kV u TS 110/35
kV “Elektroistoka” za vreme radova na impedansi za uzemljenje
- TU-EX-03 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja u
prenosnom sistemu
- TU-EX-04 Uputstvo za organizaciju izvođenja radova na EE objektima
Elektromreže Srbije
- TU-EX-05 Uputstvo za preslušavanje snimljenih razgovora u centrima
upravljanja i EEO JP EMS
- TU-EX-06 Uputstvo za prenos informacija iz matičnih stanica u regionalni
centar
- TU-EX-07 Uputstvo za održavanje registrofona
Za svaku TS/RP pojedinačno je napravljeno i:
- Uputstvo o redosledu manipulacija za slučaj delimičnog ili potpunog raspada u
EES-u
- Za najznačajnije TS/RP u EES-u postoje i uputstva za pogon ovih objekata.
Rukovaoci TS/RP dužni su da poznaju ova uputstva i u radu da se njih pridržavaju.
Dalje će u najkraćim crtama biti prikazana, za rad rukovalaca, najvažnija od
pomenutih uputstva iz grupe TU-EX.
125
16.2. TU-EX-01 Tehničko uputstvo za pogon MS i daljinski upravljanih TS

Tehničko uputstvo TU-EX-01 je relativno staro (iz 1991. god.) i očekuje se
njegovo inoviranje. Ovim uputstvom reguliše se rad osoblja matične stanice (MS) i
pripadajućih daljinski upravljanih trafo stanica (DUTS) koje su uključene u Tehnički
sistem upravljanja Direkcije za prenos. Najvažniji elementi uputstva su:
16.2.1. Upravljanje objektima
 Nadležnost u donošenju upravljačkih odluka pripada nadležnim dispečerima.
 Realizacija upravljačkih odluka vrši se direktno iz upravljačkih centara.
 Nalogz za manipulacije izvršavaju se direktno putem tehničkih sredstava ili
prenošenjem izdatih naloga za manipulacije rukovaocima.
 Naloge izdaje nadležni dispečer a rukovalac je obavezan da po izvršenoj
manipulaciji obavesti dispečera.
 Lica koja izdaju naloge iz grupe KPS, moraju biti sa odgovarajućeg spiska.
 Svi nalozi za manipulacije izdati govornom vezom moraju se snimati na
registrofonu.
16.2.2. Eksploatacija
 Rukovalac obavlja manipulacije i ostale poslove iz delokruga DUTS-a.
 DUTS se nalaze u režimu “daljinski” i u vreme boravka rukovaoca na TS.
 DUTS se nalaze u režimu “lokalno” za vreme izvođenja radova, kad ne može
da se manipuliše daljinski (na primer rastavljači) i prekida komunikacije.
 Nalog za izbor režima “lokalno/ daljinski” daje nadležni dispečer.
 Iz obrade se mogu isključiti informacije kad su: nepouzdani signali, ispitivanje
opreme, i slično.
 U slučaju prekida komunikacije pokušava se utvrđivanje uzroka. Ako se
komunikacija ne uspostavi ni posle 1 h, dispečer preduzima mere i ide se na
posedanje svih TS sa kojima ne postoji komunikacija.
 Dnevne preglede vrši rukovalac u smeni a nedeljne zajedno sa šefom grupe TS.
 U odsustvu rukovaoca TS mora biti zaključana, i jedan komplet ključeva mora
se nalaziti u RDC-u.
 Pri napuštanju objekta rukovalac mora da se javi dispečeru RDC-a.
16.2.3. Pogonska dokumentacija
 U matičnim TS vodi se pogonski dnevnik, a u DUTS knjige primopredaje
smene. U njih se upisuju i podaci o događajima, manipulacijama, i svim
važnijim aktivnostima i zapažanjima tokom smene.
 Sa DUTS se svakog meseca dostavlja mesečni izveštaj o radu transformatora i
prekidača.
126
16.3. TU-EX-03 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja

u prenosnom sistemu
Ovim uputstvom se preciznije regulišu postupci osoblja JP EMS nakon dejstva
zaštitnih i automatskih uređaja u objektima prenosnog sistema naponskih nivoa 400
kV, 220 kV, 110 kV uključujući i postrojenja x kV u ovim objektima. Pored opštih
odredbi i definicije nekih termina, Uputstvo sadrži i sledeća poglavlja:
 Prikupljanje informacija o delovanju zaštitnih i automatskih uređaja
 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja na dalekovodima
 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja energetskim
transformatorima
 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja za zaštitu
sabirnica
 Mere i postupci nakon dejstva zaštitnih i automatskih uređaja pri kvarovima u
srednjenaponskoj mreži
 Mere i postupci nakon dejstva zaštita od otkaza prekidača
 Postupci kod pojave signala koji mogu da izazovu ispade iz pogona ili veća
oštećenja
 Preopterećenje dalekovoda i transformatora
 Blokade zaštitnih i automatskih uređaja
O preduzimanju svih akcija odlučuje dispečer. U zavisnosti od toga da li je ili nije
objekat posednut posao rukovaoca je sledeći:
- Na posednutim objektima. Prorada ovih uređaja utvrđuje se pojavom
odgovarajućih signala na objektu (DUTS).
- Na neposednutim objektima. Stanje objekta se prati iz nadležnog centra
upravljanja. Uloga rukovaoca DUTS-a je da postupi po nalogu dispečera. To je
najčešće da dođe na objekat i dalje se objekat smatra posednutim.
U svemu tome posao rukovaoca se može svesti na sledeće:
- Rukovalac u smeni dužan je da izvrši pregled objekta,
- Utvrdi stanje opreme,
- Identifikuje opremu na kojoj je došlo do promene uklopnog stanja,
- Kod jednostavnijih kvarova rukovalac može da pokuša njegovo otklanjanje (u
kolima sopstvene potrošnje i slično)
- Da zabeleži sve dostupne signale.
- Da o tome obavesti nadležnog dispečera, kao i o svim eventualnim radovima
na objektu. Informacija treba da je što preciznija i detaljnija.
- Da kvitira signale.
- Da po nalogu dispečera obavi eventualne manipulacije
- Da o utvrđenim kvarovima obavesti nadležnu tehničku službu.
- Da sve ove informacije evidentira u pogonskoj dokumentaciji na objektu.
Pored navedenog, rukovalac treba da zna da:
127
- Da zna da po nalogu dispečera primenom centralne preklopke, postavi svoj

objekat u stanje lokalnog ili daljinskog upravljanja.
- Da zna da po potrebi resetuje uređaje iz sistema daljinskog upravljanja.
- Da, po nalogu dispečera blokira zaštitne uređaje.
Na kraju uputstva nalazi se šest priloga sa dosta korisnih informacija iz ove oblasti.
Za rukovaoce može da bude od koristi da poznaju dodatke: karakteristični slučajevi u
kojima je dozvoljena blokada drugog stepena zaštita od preopterećenja, nazivi signala
alarma, itd.
16.4. TU-EX-04 Uputstvo za organizaciju izvođenja radova na EE objektima
JP EMS
Ovim uputstvom definisan je kompletan postupak (procedure) za sprovođenje
planiranih i neplaniranih (interventnih) radova u postrojenju.
Posle uvoda i bogatog rečnika pojmova izraza i skraćenica, Uputstvo sadrži i
sledeća poglavlja:
- Izvođenje planiranih radova u objektima 400, 220, i 110 kV
- Izvođenje planiranih radova u blizini elemenata EES 400, 220, i 110 kV
- Izvođenje planiranih radova na elementima EES 400, 220, i 110 kV za koje nije
potrebno sprovođenje osnovnih mera obezbeđenja mesta rada
- Izvođenje planiranih radova na elementima EES naponskih nivoa ispod 110 kV
- Izvođenje planiranih radova na poljima tercijara transformatora 400, 220, i 110
kV i transformatorskim poljima x kV transformatora 110/x kV
- Izvođenje interventnih radova
- Izvođenje radova u postrojenju bez isključenja elemenata EES
- Radovi na izgradnji rekonstrukciji i revitalizaciji EE objekata
- Duži radovi na otklanjanju kvarova
- Ulazak u objekte JP EMS
- Rad trećih lica na objektima JP EMS
U prilogu uputstva nalaze se obrasci koji se koriste prilikom izvođenja radova.
Za planirane radove u III zoni opasnosti, u najkraćim crtama taj postupak se odvija
na sledeći način:
Nadležna služba pogona, na osnovu plana remonata, RDC-u podnosi zahteve za
isključenja za narednu nedelju. U zahtevu se precizno definiše: objekat, element,
vrsta radova, trajanje i određuje ime rukovodioca radova. Ako postoje potrebni
uslovi, posle obrade, RDC daje odobrenje za isključenje. Za ovo se koristi obrazac
tipa ZO-1.
Sa ovim obrascem rukovodilac radova sa ekipom montera dolazi na objekat
obično pola sata pre predviđenog roka i nadležnom dispečeru najavljuje ili otkazuje
radove (ako ne postoje potrebni uslovi).
Pre početka radova u RP, mora se sprovesti postupak obezbeđenja mesta rada. U
ovom postupku učestvuju: rukovalac TS/RP, rukovodilac radova i izvršilac. Ceo
postupak se sprovodi u dva dela.
128
1. Prvi deo obuhvata osnovne mere obezbeđenja mesta rada. Njih sprovodi
rukovalac TS/RP, po nalozima nadležnog dispečera. On obuhvata sledeće
korake: isključenje, rastavljanje i sistemsko uzemljenje uz prethodnu proveru
beznaponskog stanja. Sprovođenje ovih mera vrši rukovalac TS/RP, po nalogu
nadležnog dispečera. Posle toga rukovodilac radova, sa dispečerom, otvara
dozvolu za rad (obrazac DO) i preuzima nadležnost nad objektom.
2. Drugi deo obuhvata dopunske mere obezbeđenja mesta rada. Njih, prema
uslovima mesta rada, definiše rukovodilac radova nalogom za rad. Ovde se
podrazumeva: blokiranje od ponovnog uključenja, postavljanje privremenih
uzemljenja, ograđivanje mesta rada, određivanje pristupa mestu rada,
postavljanje izolacionih pregrada, postavljanje opomenskih tablica itd. Po
nalogu rukovodioca radova ove mere sprovode rukovalac TS/RP uz pomoć
izvršioca radova. Smatra se da je verovatnoća za grešku manja ako u
sprovođenju ovih mera učestvuju sva tri lica.
Skup ovih mera, zajedničkih za sve objekte, naziva se i zlatnim pravilima i u
obliku panoa treba da stoji na vidnom mestu u TS/RP.
Tek nakon sprovođenja ovih mera radovi mogu da se obavljaju. Po jednoj dozvoli
za radove može da se otvori više naloga za rad (remontna ekipa – jedna ili više,
ispitivanje zaštite, itd.)
Po završetku radova sprovodi se obrnut postupak. Prvo se uklanjaju dopunske
mere obezbeđenja mesta rada i zatvaraju svi nalozi za rad. Posle toga sledi opoziv
dozvole za rad čime se objekat vraća u nadležnost dispečeru. Dalje dispečer sa
rukovaocem TS/RP sprovodi postupak stavljanja objekta pod napon. Razemljavanje,
zatvaranje rastavljača i uključenje prekidača.
Uključenje izvodi rukovalac postrojenja po nalogu nadležnog dispečera.
Za radove koji treba da traju duže, pogodno je da objekat pored isključenja i
rastavljanja bude i primarno razvezan. Posle sprovođenja i dopunskih mera
obezbeđenja, rukovodilac radova nema obavezu da bude na mestu rada. Razvezivanje
se radi po dozvoli D-1 koja se zatvara sa napomenom da objekat ne može pod napon.
Radovi se dalje odvijaju po dozvoli D-2, uz otvaranje odgovarajućih naloga za rad.
Kod neplaniranih (interventnih) radova, razlika je samo u tome što zahtev za
isključenje popunjavaju direktno rukovodilac radova i nadležni dispečer.
Za izvođenje radova kada se ne isključuju elementi postrojenja (zaštita, sopstvena
potrošnja, TK itd.) na objekat se dolazi sa nalogom za rad.
Za izvođenje jednostavnijih radova (košenje trave, betoniranje, termovizija itd.),
izvođenje radova se vrši po dozvoli D-3 uz pratnju rukovaoca TS/RP.
Treća lica dobijaju i dozvolu za ulazak u TS/RP, D-3. Pre početka radova,
odgovorni radnik za BZR mora ova treća lica da upozori na opasnosti i o tome sačini
zapisnik.
129
16.5. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR)

Ovim pravilnikom uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i
zaposlenih u oblasti BZR. Zatim nadležnosti i mere kojima se obezbeđuje BZR kao i
druga pitanja iz ove oblasti. Dalje će u najkraćim crtama biti prikazani neki od tih
elemenata.
Zone opasnosti: Prema opasnosti, prostor u postrojenju, podeljen je u tri zone:
I zona - zona slobodnog kretanja obuhvata: administrativne, tehničke, sanitarne
prostorije, radionice, magacine, garaže, garderobe, hodnici, prilazni putevi, stubovi
DV do visine od 3 m, sve ostale površine na udaljenosti od napona većoj od 6 m, itd.
Pravo kretanja u ovoj zoni imaju sva lica sa dozvolom preduzeća.
Kretanje u ovoj zoni ne zahteva primenu posebnih mera zaštite.
II zona - zona manipulacije, radova i kontrole obuhvata: komandne, relejne, TK
prostorije, kablovski prostor, staze i prostor u postrojenju ograničen sigurnosnim
razmacima, trafo sud ispod crvene linije, Trafo primarno razvezan i obezbeđen za
radove, stubovi DV iznad 3 m do visine sa propisanim rastojanjem najbližeg dela
poda naponom.
Pravo kretanja u ovoj zoni imaju zaposleni u preduzeću sa nalogom za rad, radnim
zadatkom, zaposleni drugih firmi i posetioci uz pratnju zaposlenog iz JP EMS.
Kretanje u ovoj zoni zahteva obaveznu primenu ličnih zaštitnih sredstava.
III zona - zona opasnosti obuhvata prostor ograničen sigurnosnim rastojanjem i tu
spadaju: ćelije visokog napona, transformatori iznad crvene linije, DV iznad područja
II zone itd.
Pravo kretanja u ovoj zoni imaju lica navedena u dokumentima za rad i to samo
posle sprovedenih svih potrebnih mera obezbeđenja mesta rada. U izvođenju radova
u ovoj zoni moraju da učestvuju najmanje 2 lica.
Kretanje u ovoj zoni zahteva obaveznu primena svih potrebnih mera zaštite.
U zavisnosti od naponskih uslova pod kojima se izvode radovi, oni mogu biti:
Radovi u beznaponskom stanju (napon ispod 50 V) Ovo je najbezbedniji vid rada
jer se svi elementi mogu se dodirivati golim rukama i radi se bez posebnih mera
zaštite.
Radovi u blizini napona Obuhvataju radove gde je samo jedan deo postrojenja (na
primer: DV polje, prekidač itd.) isključen i odvojen od napona, dok su susedni delovi
pod naponom (ovo je najčešći način rada u našim postrojenjima). Pri ovakvim
radovima mora se voditi računa o obezbeđenju sigurnosnih rastojanja od delova pod
naponom i primena svih potrebnih mera zaštite.
130
Radovi pod naponom Izvode se pod precizno definisanim uslovima pravilnika o

bezbednosti i zdravlju na radu. Rad pod naponom se u našim postrojenjima sprovodi
veoma retko (samo kada ne postoji drugi način i na sekundarnim strujnim
krugovima).
Mere za bezbedan rad u postrojenju (III - zona)
Za bezbedan rad na primarnoj opremi u postrojenju (u III - zoni) potrebno je
uraditi sledeće:
Isključenje prekidača (provera isključenosti svih polova) i prekid napajanja sa
svih strana.
Rastavljanje (vidljivo odvajanje) od delova pod naponom.
Sprečavanje slučajnog uključenja rastavljača (mehaničke i električne blokade)
Utvrđivanje beznaponskog stanja (indikatorima ili mernim instrumentima)
Uzemljavanja i kratka spajanja, noževima za uzemljenje, postavljanjem
privremenih uzemljenja itd. (sa svih strana odakle bi se mogao pojaviti napon). Pri
postavljanju privremenih uzemljenja prvo uzemljiti donji kraj užeta, pa tek onda
izolacionom motkom, drugi kraj polako spojiti na fazni provodnik. Pri približavanju
faznom provodniku, osluškivati eventualno pucketanje (koronu) i ako se pojavi, ne
uzemljavati ga, već ponovo proveriti beznaponsko stanje. Za rad na prekidačima sa
kondenzatorima, posle isključenja i rastavljanja potrebno je izvršiti njihovo
pražnjenje i to svakog pojedinačno (uključenjem prekidača posle rastavljanja).
Ograđivanje mesta rada, postavljanje izolacionih pregrada, opomenskih tablica
(zabrana uključenja) na mestima komande i određivanje pristupa mestu rada.
Sigurnosna rastojanja
Za bezbedan rad u blizine delova pod naponom definisana su najmanji razmaci.
Veličine tih razmaka zavise od visine napona i rada sa i li bez glomaznih predmeta
(na primer merdevine rad u korpi itd.).
Veličine ovih rastojanja prikazane su u tabeli 15.5.
Najmanji razmaci prema delovima pod naponom
Bez izololacionih pregrada ili ploča Sa upotrebom glomaznih predmeta
Naponski nivo Najmanji razmak Naponski nivo Najmanji razmak
- - do 1 kV 0,8 m
10 kV 0,40 m 1 - 10 kV 1,2 m
20 i 35 kV 0,70 m 20 i 35 kV 1,5 m
110 kV 1,15 m 110 kV 2,0 m
220 kV 2,30 m 220 kV 3,0 m
400 kV 3,30 m 400 kV 4,0 m
Tab. 15.5.
131
17. MANIPULACIJE U POSTROJENJU

Pod manipulacijom u postrojenju podrazumeva se postupak kojim se menja
uklopna šema postrojenja. Radi se o manipulaciji prekidačima i rastavljačima vodeći
računa o međusobnom redosledu izvođenja operacija.
Izvođenje manipulacije je vrlo odgovoran posao i zahteva koncentrisan i pažljiv
rad. U toj situaciji rukovalac treba da zahteva da prestane svaka aktivnost koja može
da ga omete u radu. Ovde se podrazumeva da treba da zatraži od svih prisutnih mir i
tišinu, pa i napuštanje prostorija komande dok se ne završe manipulacije.
U toku izvođenja radova na komandi mogu se zadržavati samo lica kojima je tu
mesto definisano radnim zadatkom ili nekim drugim poslom (na primer popunjavanje
dokumenata za rad).
Izvođenje manipulacija vrši se po nalozima nadležnih dispečera, dobijenih
govornom vezom koja se snima (na registrofonu). Prilikom usmenog izdavanja
naloga rukovalac je dužan da ponovi nalog dispečeru, koji potvrđuje tačnost, ili se
procedura izdavanja naloga ponavlja. U slučaju da dobije nejasan nalog, rukovalac je
dužan da traži dodatna objašnjenja od dispečera sve dok mu ne bude jasna priroda
manipulacije.
U slucaju dobijanja naloga koji može da ugrozi bezbednost ljudi ili objekta,
rukovaoc nije dužan da ga izvrši, ali mora da obrazloži zbog čega to nije učinilo. Sa
druge strane, na osnovu informacija kojima raspolaže, on može da predloži dispečeru
upravljačke akcije, sa tim da tada snosi odgovornost za tačnost tih informacija.
Izuzetno, rukovalac može da izvrši manipulaciju i samostalno u slučaju
neposredne opasnosti po ljude ili opremu u postrojenju.
Sve dobijene naloge rukovalac registruje u knjizi smene (sa određenim brojem i
vremenom kada je manipulacija izvedena). Dugogodišnja praksa je da broj naloga za
manipulaciji počinje rednim brojem tekućeg meseca kad je dobijen nalog.
S obzirom da postoji više mesta komandovanja, od posebne važnosti je da se ono
izvodi sa što bezbednijeg mesta po rukovaoca, ali i po opremu i sistem u celini. Zato
komandovanje treba vršiti prvenstveno sa SCADA-e, komandne table, RDC-a, ili
MS. Komandovanje direktno iz polja (sa aparata ili RUP) predviđeno je samo za
slučaj pada SCADA-e. U ovom slučaju postojanje blokada od pogrešne manipulacije
je veoma ograničeno ili uopšte ne postoji, tako da je potreban veoma pažljiv rad.
U pogledu strukture manipulacije, postoje one koje su zajedničke za sve objekte
ali postoje i manipulacije karakteristične za svaki pojedinačni objekat. Zbog toga je
teško, na jednom mestu obuhvatiti i opisati sve vrste manipulacija. Za potrebe ovog
priručnika pokušano je da se one podele prema složenosti.
Prilikom davanja naloga za složenu manipulaciju može se ići korak po korak ili za
kompletnu manipulaciju. Za sada ovo prvenstveno zavisi od same procene dispečera.
Zbog iskustava iz prakse, traži se da se barem pre manipulacije prekidačem u
spojnom polju rukovalac javi dispečeru.
133
Najjednostavnija (prosta) manipulacija sastoji se od samo jednog uključenja ili

isključenja sklopnom napravom (prekidačem ili rastavljačem). Manipulacija u
postrojenju se obično sastoji od više prostih manipulacija – složena manipulacija.
Pri izvođenju manipulacija veoma je važno strogo pridržavanje propisane
procedure, mera bezbednosti (uz korišćenje lične zaštitne opreme), kao i veoma
oprezan i pažljiv rad.
Jedna od čestih i veoma opasnih grešaka rukovaoca je da na primer sa komande
TS isključi odgovarajući prekidač, a onda ode u postrojenje, u pogrešno polje (ili
ćeliju) i otvori rastavljač pod opterećenjem. Zbog toga, tokom izvođenja
manipulacija, dobro je da uz rukovaoca budu rukovodilac i izvršilac radova. Na ovaj
način smanjuje se mogućnost manipulativne greške.
Prilikom izvođenja manipulacija u nekim slučajevima potrebno je voditi računa o
sinhronizaciji, pa će u okviru ovog poglavlja i ovo pitanje biti obrađeno.
17.1. Primeri manipulacije
17.1.1. Prosta manipulacija - isključenje dalekovoda.
- Po dobijanju naloga od nadležnog dispečera (RDC-a ili NDC-a) isključuje se
prekidač i zatim otvara rastavljač. Prema konkretnoj situaciji ostvaruju se
potrebne blokade od slučajne pogrešne manipulacije. Sa ovim, dalekovod je
isključen i rastavljen.
- O ovome se obaveštava nadležni dispečer i čekaju dalje instrukcije. Ako se
isključenje vrši zbog izvođenja radova, obično sledi i uzemljavanje. Kada je i
druga strana dalekovoda isključena dispečer može dati nalog za uzemljavanje.
- Po dobijanju naloga od dispečera, vrši se uzemljavanje. Uzemljenje dalekovoda
vrši se noževima za uzemljenje na linijskom rastavljaču ili postavljanjem
privremenih uzemljenja, uz prethodnu proveru beznaponskog stanja.
- U knjigu smene se upisuje manipulacija sa brojem naloga dobijenog od
nadležnog dispečera i vreme izvršenja manipulacije.
- Ako se izvode radovi u postrojenju, sa rukovodiocem radova se otvara nalog za
rad, obezbeđuje mesto rada itd. Pri tome se postavljaju privremena uzemljenja,
ograđuje mesto izvođenja radova, postavljaju opomenske tablice i sprovode
ostale mere bezbednosti.
17.1.2. Složenija manipulacija - prebacivanje dalekovoda sa prvog na drugi sistem
sabirnica bez prekida napajanja.
Pri ovoj manipulaciji, mora se koristiti spojno polje.
- Uspostavlja se govorna veza sa nadležnim dispečerom i prema njegovim
nalozima izvodi manipulacija. Dobijeni nalozi mogu da idu korak po korak ili za
više koraka odjednom. Tokom izvođenja manipulacije u knjigu smene se
upisuju potrebni elementi.
134
- Da bi se dva sistema sabirnica mogla spojiti paralelno, moraju se prethodno

dovesti na približno jednake napone. To se radi tako što se regulatori napona
transformatora, koji napajaju ove sabirnice, dovedu u istu poziciju.
- Rastavljači u spojnom polju su normalno zatvoreni (zbog daljinske komande
prekidačem).
- Uključuje se prekidač u spojnom polju i sada su oba sistema sabirnica
međusobno povezana.
- Zatvara se rastavljač posmatranog dalekovoda na drugi sistem i otvara rastavljač
prvog sistema.
- Isključuje se prekidač u spojnom polju i sistemi sabirnica se ponovo razdvajaju.
- Rastavljači u spojnom polju ostaju zatvoreni. Ovim je tražena manipulacija
završena.
Primedba: Zbog loših iskustava u ranijem periodu, dogovoreno je pravilo da se
manipulacija spojnim poljem radi po posebnom nalogu dispečera. Bilo da se radi o
zatvaranju ili otvaranju spojke.
17.1.3. Složena manipulacija - rasterećenje jednog od dva sistema glavnih
sabirnica.
Neka je početna uklopna šema takva da postrojenje ima dva sistema sabirnica
napajanih sa dva transformatora i svaki sistem ima svoju grupu dalekovoda. Ako je
potrebno raditi na nekom elementu direktno vezanom na prvi sistem sabirnica (na
primer sabirnički rastavljač, neki izolator i slično), potrebno je taj sistem sabirnica
dovesti u beznaponsko stanje. Postupak je sledeći.
nalozima izvodi manipulacija. U knjigu se upisuju potrebni elementi.
- Regulatori napona transformatora, koji napajaju ove sabirnice, dovedu se u istu
poziciju.
- Rastavljači u spojnom polju su normalno zatvoreni.
- Uključuje se prekidač u spojnom polju. Sada su oba sistema sabirnica
međusobno povezana.
- Zatvaraju se rastavljači dalekovoda sa prvog sistema i na drugi sistem a zatim
otvaraju rastavljači sa prvog sistema. To se uradi za sve dalekovode prvog
sistema.
- Isključuje se prekidač u spojnom polju i sistemi sabirnica se ponovo razdvajaju.
- Zbog izvođenja radova, otvaraju se i rastavljači u spojnom polju. Sada je prvi
sistem sabirnica u beznaponskom stanju. Prema konkretnoj situaciji ostvaruju se
potrebne blokade od slučajne pogrešne manipulacije.
- Ako se izvode radovi u postrojenju, sa rukovodiocem radova se otvara nalog za
rad, obezbeđuje mesto rada itd. Pri tome se postavljaju privremena uzemljenja,
ograđuje mesto izvođenja radova, postavljaju opomenske tablice i sprovode
ostale mere bezbednosti.
135
17.1.4. Složena manipulacija - Zamena prekidača u izvodu, prekidačem u spojnom

polju pomoćnog sistema sabirnica.
Neka je početna uklopna šema takva da imamo jedan glavni jedan pomoćni sistem
sabirnica. Analiziraćemo manipulaciju prebacivanja napajanja jednog izvoda na
napajanje preko prekidača u spojnom polju pomoćnog sistema, zbog radova na
prekidaču posmatranog izvoda.
nalozima izvodi manipulacija. U knjigu se upisuju potrebni elementi.
- Rastavljači u spojnom polju su normalno zatvoreni.
- Uključiti prekidač u spojnom polju pomoćnog sistema i prebaciti zaštitu na
spojno polje.
- Uključiti rastavljač izvoda na pomoćni sistem i blokirati ga
- Isključiti prekidač izvoda.
- Otvoriti oba rastavljača (sabirnički i linijski) i blokirati ih.
- Ako se izvode radovi u postrojenju: obezbeđuje se mesto rada i otvara nalog za
rad. Pri tome se postavljaju privremena uzemljenja, ograđuje mesto izvođenja
radova, postavljaju opomenske tablice i sprovode ostale mere bezbednosti.
Ovo su samo primeri nekoliko klasičnih manipulacija. Kod svakog objekta
posebno mogu postojati i neki specifični zahtevi o kojima rukovalac mora voditi
računa pri izvođenju manipulacija.
136
17.2. Sinhronizacija
Sinhronizacija je proces uključenja sinhronog generatora u elektrani, na mrežu.
Sinhronizacija se takođe vrši i između dva dela EES-a koji rade ostrvski ili između
dva EES-a. Potreba za sinhronizacijom pojavljuje se najčešće pri uključenju
generatora u elektrani na sistem, posle ispada elektrane, ili pri uspostavljanju EES-a
posle raspada (delimični ili potpuni), itd.
Da bi se, na primer, dva odvojena dela sistema mogla spojiti da rade zajedno
(sinhrono), pre spajanja moraju imati: isti redosled faza (uslov ispunjen pri izgradnji),
približno jednake frekvencije i napone. Zbog male razlike u frekvencijama, razlika u
faznim stavovima napona se povećava i smanjuje. Spajanje se vrši u trenutku kada
ova fazna razlika bude dovoljno mala (ispod 300).
Kod nekih TS predviđena je i mogućnost sinhronizacije (na naponskom nivou 110
kV i više). Tada se sinhro-ključem aktiviraju instrumenti za sinhronizaciju:
- dvostruki frekvencmetar
- dvostruki voltmetar
- "sinhronoskop" - instrument za merenje faznog ugla između napona dva
sistema (ili generatora i sistema)
Sinhronizacija se može raditi ručno i automatski.
Kod ručne sinhronizacije, rukovalac treba da obrati pažnju na jednakost
frekvencija i napona. Uključenje prekidača treba uraditi u trenutku kada se približno
izjednače i fazni stavovi.
Kod automatske sinhronizacije, prekidač uključuje automatika pri ispunjenju
potrebnih uslova (uređaji - KUP ili sinhro-ček). Savremene mikroprocesorske zaštite,
takođe imaju i mogućnost automatske sinhronizacije.
Postoji i takozvani "pseudo-sinhronizator". On kratkotrajno spaja dva EES-a, a
zatim isključuje napajanje nekog područja sa prvog, tako da ostaje napajanje samo iz
drugog EES-a.
137
18. RASPAD SISTEMA

Osim zanemarivih izuzetaka, proizvodnja električne energije u elektranama vrši se
sinhronim generatorima. Svaki generator ima svoju maksimalnu snagu koja mu
definiše granicu statičke stabilnosti. Opterećenje preko ove snage dovodi do
njegovog ispada iz sinhronizma. Ispad može nastati i zbog naglog rasterećenja
generatora i tada se govori o dinamičkoj stabilnosti. Svi generatori proizvode napone
sa istom frekvencijom i približno istim faznim stavom. Generatori su preko prenosne
ili distributivne mreže povezani na EES.
EES Srbije povezan je interkonektivnim dalekovodima sa evropskim EES i sa
njim čini jedinstvenu celinu. U odnosu na snagu EES-a Srbije, može se reći da se
sada radi o sistemu beskonačne snage. To sistemu obezbeđuje visoku stabilnost
frekvencije i napona sa promenom opterećenja.
U ovako velikom sistemu postoji velika rezerva snage i teško da se može govoriti
o klasičnom raspadu sistema. Ono što je verovatnije je da zbog preopterećenja ili
ispada pojedinih inerkonektivnih dalekovoda dođe do njegovog cepanja na dva ili
više ostrva koja rade odvojeno. Ostrva manje snage su sada nestabilnija i unutar njih
može doći do raspada. Zato može da se govori o potpunom ili delimičnom raspadu
sistema. Verovatnoća potpunog raspada EES je veoma mala. Delimični raspad je
verovatniji ali je zato raznovrsnost njegovih mogućih oblika veoma velika. Zato je
teško dati neku generalnu sliku nastanka raspada ali i njegovog ponovnog
uspostavljanja.
Raspad EES-a je najteži poremećaj koji može da se desi. Za male sisteme (ili
ostrva), raspad je prepoznatljiv po kolebanju frekvencije i napona koji mu prethode.
Posle toga sledi nestanak napona u postrojenju, sa ili bez ispada prekidača u
postrojenjima.
Raspad sistema je najčešće posledica velikog iznenadnog debalansa između
proizvodnje i potrošnje u sistemu. Može da nastane prilikom ispada neke veće
generatorske jedinice iz sistema ili ispada nekog magistralnih dalekovoda ili
transformatora. Posle toga može doći do ispada sledećeg generatora, i tako nastaje
lavinski proces koji vodi u raspad EES-a. Konačan rezultat je da su van pogona
generatori u elektranama i nestanak napona u čitavom EES ili nekom njegovom delu.
18.1. Odbrana sistema od raspada
Da bi se izbegao raspad EE sistema sprovode se mere za njegovu odbranu. Prva
grupa ovih mera definisana je planom podfrekventne zaštite. Ona podrazumeva
praćenje frekvencije i automatsko isključivanje potrošača podeljenih po grupama.
Radi se o četiri grupe potrošača, pri čemu je za svaku od njih definisana frekvencija
pri kojoj dolazi do njihovog isključenja i to su:
- 49,0 Hz – prva grupa (isključenje 10% potrošnje);
- 48,8 Hz – druga grupa (isključenje dodatnih 15% potrošnje);
- 48,4 Hz – treca grupa (isključenje dodatnih 15% potrošnje);
- 48,0 Hz – četvrta grupa (isključenje dodatnih 15% potrošnje);
139
Struktura potrošača po grupama određena je u saradnji sa KPS.

U sadašnjoj konfiguraciji sistema, ova mera bi došla do izražaja prilikom
odvajanja našeg dela EES od evropskog EES.
Druga grupa mera u spašavanju sistema od raspada, odnosi se na ograničene
isporuke električne energije. Planovima ograničenja isporuke električne energije
predviđaju se:
- Trenutna ograničenja isporuke električne energije
Plan trenutnog ogranicenja isporuke elektricne energije odnosi se na poremećaje
velikog intenziteta kada ograničenje isporuke električne energije ne trpi ni
najmanje odlaganje. Ovaj plan ne vodi računa o bilo kakvoj selektivnosti (može
se isključiti svaki objekat priključen na prenosnu mrežu, ili njegov deo).
- Hitna ograničenja isporuke električne energije
Plan hitnog ograničenja isporuke električne energije namenjen je poremećajima
manjeg intenziteta kada se izvesno vreme može sačekati sa ograničenjem
isporuke električne energije. Ovaj plan ima delimičnu selektivnost i obuhvata
listu te redosled isključivanja transformatora 110/x kV (x < 110) ili izvoda x kV.
- Dugotrajna ograničenja isporuke električne energije.
Plan dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije sačinjava se za
poremećaje koji traju duže od dva sata. Stoga ovaj plan vodi računa o
selektivnosti isključivanja kupaca na srednjem naponu (35 kV, 20 kV, 10 kV).
Ovaj plan služi i kao osnova za ograničenje isporuke elektricne energije u
slučaju opšte nestašice elektricne energije.
I ovi planovi donose se u saradnji sa KPS. U primeni ovih mera obično prethode
naponske redukcije. Trajanje ograničenja isporuke električne energije vremenski je
ograničeno propisima koji uređuju oblast energetike.
Planovi ograničenja isporuke električne energije obuhvataju kupce čiji su objekti
direktno priključeni na prenosni sistem pri čemu se vodi racuna o stepenu prioriteta
kupaca, izazivanju opšte opasnosti i uzrokovanju materijalne štete velikog obima.
18.2. Stanje u TS/RP posle raspada
Kada ipak dođe do raspada EES, u TS/RP ostaje u funkciji baterijski napon koji
preko invertora napaja komunikacione uređaje i skadu. Zahvaljujući tome u funkciji
je komanda (daljinska i lokalna). Prekidači u postrojenju ostaju u zatečenom stanju.
Daljnja manipulacija njima zasniva se na pretpostavci da su im opruge navijene.
Rukovaoci TS/RP imaju uvid u stanje na svom objektu. To nije dovoljno da se
zaključi da se radi o raspadu EES. Dispečeri RDC imaju uvid u stanje svog dela
prenosne mreže a dispečeri NDC imaju uvid u stanje kompletne prenosne mreže.
Zbog toga su sve upravljače akcije prepuštene dispečerima. Od rukovaoca se zahteva
da postupaju po njihovim uputstvima.
Za razliku od ranijeg uputstva koje se sastojalo od opšteg dela i posebnog dela za
svaki objekat (TS/RP), ovde je u dodatku uputstva obuhvaćen samo mali broj TS/RP.
140
Proces uspostavljanja sistema definisan je Planom uspostavljanja EES Republike

Srbije nakon delimičnog ili potpunog raspada.
18.3. Opšta koncepcija uspostavljanja
U slučaju ostanka bez napona iz prenosnog sistema postupa se na sledeći način:
 Isključuju se dalekovodni prekidači u mreži 400 kV i 220 kV, odnosno u mreži
110 kV gde je to Planom predviđeno.
 Isključuju se prekidači transformatora 400/220 kV/kV, 400/110 kV/kV i
220/110 kV/kV, odnosno transformatora 110/x kV/kV gde je to Planom
predviđeno.
 Uključuju se spojna polja u postrojenjima gde je to Planom predviđeno.
 Pozicije regulacionih transformatora, kod kojih je moguća promena napona
pod opterećenjem, se postavljaju blizu srednjeg položaja.
 Određivanje koncepcije upostavljanja EES posle potpunog ili delimičnog
raspada i uspostavljanje 400 kV i 220 kV dela EES, kao i određivanje
dinamike uključivanja potrošnje isključiva je nadležnost dispečera NDC.
 Prilikom uključivanja potrošnje NDC daje nalog dispečerima RDC kolika
snaga se uključuje po svakoj od transformatorskih stanica 400/110 kV/kV i
220/110 kV/kV u zavisnosti od trenutne situacije.
 Uspostavljanje 110 kV dela EES, prosleđivanje napona do elektrana vezanih
na 110 kV mrežu i davanje odgovarajućih naloga centrima upravljanja
korisnika prenosnog sistema je u nadležnosti RDC.
 Napon se prema EE objektima korisnika prenosnog sistema uvek prosleđuje
samo po dobijenoj saglasnosti centra upravljanja korisnika prenosnog sistema.
18.4. Postupci osoblja u EE objektima tokom uspostavljanja EES
U slučaju da EE objekat ostane bez napona, osoblje EE objekata postupa na
sledeći način:
 Uspostavlja govornu vezu sa nadležnim centrom upravljanja koji mu daje
odgovarajuće naloge za dalje postupke.
 U slučaju da se govorna veza ne može ostvariti sa nadležnim centrom
upravljanja, pokušava se uspostavljanje govorne veze sa rezervnim centrom
upravljanja.
 Ako se govorna veza ne može uspostaviti sa nadležnim centrima upravljanja,
osoblje EE objekata 400/220 kV/kV, 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV,
sprovodi postupke predviđene opštom koncepcijom uspostavljanja uklopnog
stanja u EE objektima u slučaju ostanka bez napona iz prenosnog sistema.
 Ako se govorna veza ne može uspostaviti sa nadležnim centrima upravljanja, u
objektima 110/x kV se uspostavlja uklopno stanje predviđeno planom za
uspostavljanje sistema u ostrvskom radu.
 Na svakom EE objektu mora u svakom trenutku biti brzo dostupan deo Plana
uspostavljanja EES koji se odnosi na postupke osoblja u tom EE objektu.
141
19. POŽAR U POSTROJENJU, GAŠENJE I PROVALA

19.1. Nastanak požara i akcije na njegovom gašenju
Viskokonaponsko postrojenje je mesto sa visokim stepenom rizika od nastanka
požara. Veličina požara može biti od onih minimalnih, kada se pojavi dim u
niskonaponskoj instalaciji, u ormanu u polju, ventilatora na energetskom
transformatoru, kabla u zemlji ili kablovskom kanalu itd.
Teži slučajevi su požari na VN opremi (prekidači, merni transformatori itd.) pa do
onih najtežih, kada gori na primer energetski transformator. U zavisnosti od veličine
požara zavisi i dalja akcija rukovaoca.
Za detekciju i dojavu požara svi objekti u JP EMS opremljeni su odgovarajućim
javljačima. Zbog tehničkih ograničenja, ovim javljačima nisu pokrivena postrojenja
na otvorenom. Signal sa javljača požara pojavljuje se u lokalu (zvučno i svetlosno) ali
se prenosi i u nadležni dispečerski centar (na primer RDC). Na PP centrali se može
videti zona u kojoj se pojavio požar.
Posao rukovaoca je da utvrdi mesto, veličinu požara i da prema tome preduzme
mere za gašenje priručnim aparatima ili da pozove najbližu vatrogasnu službu.
Kada rukovalac na objektu primeti požar u postrojenju (na VN opremi), ako je
element koji gori još pod naponom, rukovalac je dužan da:
- Isključi element zahvaćen požarom i time spreči teže posledice.
- Da obavesti nadležnog dispečera.
- Da siđe u postrojenje i preduzme mere za gašenje.
- Ako je požar manjeg obima gasi se ručnim ili prevoznim aparatima
raspoređenim u opbjektu.
- Ako je požar većih razmera obaveštava: najbližu vatrogasnu službu (193), MUP
(192), pozva službu hitne pomoći (194).
- Gašenje požara na nekom elementu VN postrojenja treba tretirati kao rad u
postrojenju za koji je potrebno sprovođenje mera za njegovo obezbeđenje.
- U dogovoru sa dispčerom, element treba rastaviti postaviti uzemljenja i po
mogućnosti ograditi prostor oko požara.
- Obaveštava direktora, referenta za PPZ, rukovodioce službi po potrebi itd.
- Otvara kapije postrojenja i određuje mesto prilaza vatrogasnoj jedinici.
- Obaveza rukovaoca je da upozori sve učesnike u gašenju o zoni kretanji o
opasnostima od napona.
- Zadržavanje lica koja ne učestvuju u gašenju požara (znatiželjnih posmatrača) u
zoni požara je opasno i nije dozvoljeno.
Za požare većih razmera (požar na energetskom transformatoru) neophodno je oko
mesta požara formirati beznaponsku zonu (isključenje susednih polja, energetskih
transformatora, sistema sabirnica itd.) pa čak u krajnjem slučaju i čitav objekat. Sve
ovo mora se raditi u komunikaciji sa nadležnim dispečerima.
143
Kada se požar sanira, preduzimaju se mere za stavljanje ispravnog dela postrojenja

pod napon.
- Prava akcija je vizuelni pregled elemenata postrojenja.
- Rukovalac dispečeru daje informacije o stanju elemenata i opreme.
- Dispečer analizira stanje u mreži i daje naloge za vraćanje ispravniih elemenata
postrojenja pod napon.
- Elementi koji pri tome ispadnu ostaju isključeni do stavljanja svih ostalih.
Kasnije se može detaljnije pregledati i analizirati neuspelo uključenje i
preduzeti potrebne mere.
Potencijalni uzrok požara u postrojenju predstavlja i svaki rad otvorenim
plamenom (zavarivanje, tvrdo lemljenje, itd.). Zbog toga se prilikom ovih radova
preduzimaju posebne mere opreza.
Prostorije sa akumulatorskim baterijama, zbog mogućeg prisustva vodonika
(elektroliza vode) mogu biti potencijalno opasne od nastanka požara. Zbog toga se
kod njih zahteva dobra ventilacija a poželjno je da postoje otvori na najvišim taškama
plafona.
Za sve radove sa otvorenim plamenom u postrojenju, neophodna je i dozvola lica
zaduženog za PPZ.
19.2. Aparati za gašenje požara
Za uspešno gašenje požara potrebno je sprečiti kontakt materije koja gori, sa
kiseonikom ili hlađenjem. To se može učiniti prekrivanjem vatre prektivačima ili
peskom, ali za njegovo gašenje postoje i gotovi aparati. Za najednostavnije slučajeve
(na primer gorenje trave) može se koristiti i voda. Zato na svim objektima pored
aparata za gašenje postoje sanduci sa peskom i lopate, kao i hidranti sa vodom i
odgovarajuća oprema (hidrantska creva, spojnice, mlaznice, ključevi itd.).
Aparati za gašenje požara raspoređeni su po objektu prema unapred utvrđenom
planu. Vrsta i veličina aparata, odabrana je prema specifičnim zahtevima-
karakteristikama elementa koji se štiti.
U gašenju požara koriste se sledeći tipovi aparata: “S”, “CO2” i “halonski”. Svi
aparati se izrađuju u više veličina. Manji aparati se nose ručno a veći su na točkovima
(prevozni).
Aparati tipa “S”
Aparati tipa S koriste se za gašenje manjih početnih požara, na mestima sa
instalacijama napona do 1000 V. Boca aparata napunjena je i prahom. Sa spolnje
strane ubacuje se ampula sa gasom -ugljendioscidom pod pritiskom. Aparat se
aktivira pritiskom ručice nadole i odmah vraća. Treba sačekati desetak sekundi da se
pritisak u boci stabilizuje, prah uzburka. Posle toga mlaznicu treba usmeriti na požar i
ponovo pritisnuti ručicu. Pored ovog tipa postoji i aparati sa stalnim pritiskom gasa.
Posle aktiviranja aparat se mora ponovo napuniti u odgovarajućoj vatrogasnoj
ustanovi.
144
Aparati tipa “CO2”

Aparati tipa CO2 koriste se za gašenje manjih početnih požara, na mestima sa
instalacijama napona do 10000 V. Sredstvo za gašenje je suvi led (zamrznuti CO 2
pod pritiskom od 80 do 90 bara). Aparat na vrhu ima ventil kojim se otvara prolaz
sredstvu za gašenje. Suvi led isparava i u vidu ledene pare izlagi kroz mlaznicu.
Temperatura pare je jako niska i mlaznica se mora držati za plastični deo kako nebi
došlo do promrzlina kože (sličnih opekotinama). Po završetku gašenja ventil se
zatvara i aparat se može primeniti i ponovo sve dok postoji gasa u njemu.
Aparati tipa HL - “halonski”
Halonski aparati koriste gas halon 1211 kao sredstvo za gašenje. Koriste se za
gašenje manjih početnih požara, a posebno su pogodni za gašenje električnih i
elektronskih uređaja.
Gas halon nalazi se pod visokim pritiskom. Aparat na vrhu ima ventil kojim se
otvara prolaz sredstvu za gašenje. Aktiviranje se vrši tako što se oslobodi osigurač
ručice i pritisnuti ručicu ventila. Pritiskom ručise savladava se opruga i oslobađa
sedište ventila. Halon pod pritiskom izlazi iz cevi u gasno – tečnoj fazi i usmerava na
požar koji treba ugasiti.
Za detaljno upoznavanje sa gašenjem požara, postoji odgovarajući dokument pod
nazivom “Zaštita od požara”.
Pozivni telefonski broj vatrogasne službe MUP-a je 193.
19.3. Provala u TS/RP
Objekti (TS/RP) mogu biti i predmet provale. Naročita opasnost postoji kod
neposednutih objekata. Prema starom tipskom rešenju, na TS je predviđena
protivprovalna zaštita. Ona predviđa postojanje senzora: otvaranja ulazne kapije,
vrata objekta, senzori od loma stakala na prozorima, itd. Signal provale prenosi se u
nadležni RDC. Prilikom dolaska na objekat rukovalac blokira njen rad.
Ako je pri dolasku na objekat, rukovalac zatekao provaljen objekat potrebno je da
odmah obavesti MUP i da ne ulazi i ne dira ništa do njihovog dolaska. Posle
izvršenog uviđaja potrebno je obaviti detaljan pregled radi utvrđivanja nanesene
štete. O provali, MUP sastavlja zapisnik a pogon prenosa podnosi odštetni zahtev.
Ako rukovalac zatekne provalnika na objektu, njegova obaveza je samo da o tome
što pre obavesti MUP. Rukovaoci nisu obučeni niti opremljeni da samostalno
intervenišu u takvim situacijama.
Za zaštitu od provale danas postoje savremeni sistemi video nadzora objekata.
Očekuje se da se njihova primena, u najskorije vreme prihvati i u objektima EMS-a.
Pozivni telefonski broj interventne jedinice MUP-a je 192.
145
20. POVREDE U POSTROJENJU I PRUŽANJE PRVE POMOĆI

Jedna od najvećih opasnosti koja prati rad u VN postrojenjima je pojava
električnog luka i električni udar. S obzirom da se rad često odvija i na visini, postoji
opasnost i od povreda prilikom pada. Tu su dalje povrede zbog panike, itd.
Povrede od pada sa visine su najčešće nagnječenja, uganuća, prelomi kostiju a u
najtežim slučajevima i smrt. Električni luk svojim toplotnim dejstvom može da
izazove opekotine kože nezaštićenih delova tela (glave, ruku, tela.) pa čak i smrt.
Svetlosno dejstvo luka može da dovede do privremenog ili trajnog oštećenja vida.
Povrede pri radu u VN postrojenju su često kombinovane.
Uzroci nastanka povreda su najčešće: nekorišćenje ličnih zaštitnih sredstava,
ljudska nepažnja, neispravna sredstva za rad, nestručno rukovanje, neznanje, itd.
Radnici EMS su osigurani od povreda tokom 24 časa. Radi ostvarenja prava u vezi
osiguranja (naplata premije osiguranja), neophodno je svaku povredu blagovremeno
prijaviti licu za BZR u pogonu prenosa. Ovo lice o povredi sastavlja povrednu listu
preduzima ostale zakonom predviđene korake u vezi sa tim. U slučaju teških povreda
na poslu i smrti, obavezno se obaveštava i ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
20.1. Dejstvo električne struje na čoveka:
Subjektivni osećaj i posledice dejstva električne struje zavise od jačine struje, vrste
struje, vremena proticanja, putnje prolaska kroz telo, itd. Zbog široke primene
naizmenične struje (50 Hz), najčešći strujni udar nastaje upravo od nje. Zbog
prolaska kroz srce smatra se najopasnijom putanja struje od ruke prema nogama (na
primer: leva ruka – desna ruka ili leva ruka – desna noga).
U zavisnosti od jačine naizmenične struje dugog trajanja, subjektivni osećaj i
posledice dejstva kod prosečnog čoveka su približno sledeće:
- 1 mA jedva primetno
- 15 mA granica otpuštanja
- 20 mA grč mišića za disanje
- 100 mA treperenje srca (fibrilacija)
- 1A prestanak rada srca i oštećenje unutrašnjih organa
Kratko dejstvo (desetinu milisekundi) struje i više ampera može da dovede do
opekotina na koži ali da ne izazove teže posledice po zdravlje.
Smatra se da je za prosečnog čoveka opasna po život struja od oko 50 mA. Da bi
se ona izbegla potrebno je da napon sa kojim se radi bude dovoljno nizak, tako da se
prilikom izloženosti čoveka njegovom dejstvu ne dostigne ova vrednost struje.
Visina ovog napona zavisi od otpora čovečjeg tela. Ovaj otpor takođe zavisi od
mnogo faktora, u prvom redu on se sastoji od otpora samog tela ali i od prelaznih
otpora na mestima dodira. Prihvaćeno je da u najnepovoljnijem slučaju prosečna
vrednost ovog otpora iznosi oko 1000 . Da bi se na toj otpornosti pojavila struja od
50 mA, potreban je napon od oko 50 V. Zbog toga se trajni naponi iznad ove
vrednosti smatraju opasnim u instalacijama za javnu i kućnu upotrebu, dok je u
147
elektroenergetskim postrojenjima iznad 1000 V trajno dozvoljeni napon dodira i

koraka iznosi 65 V.
Kratkotrajni naponi opasni po život, u zavisnosti od njihovog trajanja mogu biti
znatno viši.
20.2. Pružanje prve pomoći
U zavisnosti od vrste zadobijenih povreda zavisi koje mere će se preduzeti. U
svemu tome važan faktor je i brzina akcije. Svakako pri tome mora se voditi računa
da se ne ugrozi sopstevi život spasioca. Akcije koje treba preduzeti su:
- Oslobađanje povređenog od napona (isključivanje, izvlačenje iz opasne zone).
- Utvrđivanje stanja povređenog (disanje, rad srca, krvarenja, itd.).
- Pozvati službi hitne medicinke pomoći.
- U zavisnosti od stanja, do dolaska službe hitne pomoći preduzeti mere za
reanimaciju.
U slučaju povreda od pada, zbog eventualnih povreda kičme, najbolje je ne
pomerati povređenog do dolaska službe hitne medicinke pomoći.
- Ako ima krvarenja treba treba preduzeti akciju njegovog zaustavljanja.
- Ako nema disanja treba preduzeti akciju davanja veštačkog disanja.
- Ako nema ni rada srca, ozivljavanje se radi spoljašnjom masažom srca u
kombinaciji sa veštačkim disanjem.
Oživljavanje ima izgleda na uspeh samo ako stanje prividne smrti nije trajalo duže
od 15 minuta. Sve ovo je veoma naporno za spasioca i dobro je da u tome učestvuje
više osoba (bar dve).
Za detaljno upoznavanje o pružanju prve pomoći postoji odgovarajući dokument
pod nazivom “Prva pomoć”.
Pozivni telefonski broj službe hitne medicinke pomoći je 194.
20.3. Postupci u slučaju smrtnih ishoda
Situacija u kojoj je došlo do povređivanja, za sve prisutne je stresna i praćena je
zbunjenošću, pometnjom pa i panikom. Kada je očigledno da se radi o povredi sa
smrtnim ishodom sve ovo je još izraženije. U pokušajima da se nešto učini mogu se
napraviti greške koje bi predstavljale smetnju u onome što treba da usledi – istraga.
Zbog toga kada dođe do povređivanja lica sa smrtnim ishodom, treba uraditi sledeće:
- Obezbediti mesto događaja ali ne dirati ništa što bi moglo da promeni sliku
događaja (faktičko stanje).
- Obavestiti MUP (192) i službu hitne medicisnke pomoći (194).
- Obavestiti direktora pogona, lica za BZR, rukovodioca službe, itd.
- Ne napuštati mesto događaja pre dolaska organa MUP-a.
Dalje aktivnosti zavise od organa istrage.
148
20.4. Fizička aktivnost, zdravlje i preventiva

Posao rukovaoca je odgovoran i stresan, ali najčešće nije prviše fizički naporan. U
dane kada nema remontnih aktivnosti ili drugih poslova na objektu, rukovalac dosta
vremena provodi u sedećem položaju za stolom, za računarom, itd.
Nezdrav način ishrane i fizička neaktivnost glavni su faktori rizika od nekih
hroničnih oboljenja. Zbog toga se, u zavisnosti od godina starosti osobe, preporučuju
različiti oblici fizičkih aktivnosti.
Koristi od fizičke aktivnosti su mnogostruke. Zdrave osobe koje redovno vežbaju
mogu smanjiti faktore rizika vezane za aterosklerozu, arterijski pritisak, pojačava se
cirkulacija, usporava srčani ritam, povećava transport kiseonika, smanjuje viskoznost
krvi i poboljšava tolerancija na glukozu u zdravih osoba.
Rad u TS/RP ima svoja ograničenja u ovom pogledu ali uvek se može odvojiti
dovoljno vremena za neki minimum fizičkih aktivnosti. U literaturi i na internetu se
može naći mnoštvo preporuka u ovom smislu. Jedna od njih prikazana je na sl. 20. 1.
Ovde se radi o minimumu fizičke aktivnosti posle dužeg sedenja – razgibavanje.
Svakako ne treba zaboraviti i na pravilno držanje tela tokom sedenja.
Ovaj problem prepoznat je, i od strane sinikata EMS-a. U tom smislu sindikat je
obezbedio učešće EMS-a u troškovima pri nabavci odgovarajućih sprava za vežbanje.
Daljnja inicijativa za to, prepuštena je samim radnicima.
149
Sl. 20. 1. Vežbe za relaksaciju tela posle dugog sedenja za stolom
150
21. DODATAK
151
21.1. Skraćenice
APU Automatsko ponovno uključenje

DUTS Daljinski upravljana trafostanica
DV Dalekovod
DVP Dalekovodno polje
EES Elektro energetski sistem
ETR Energetski transformator
GIS Gasom (SF6) izolovano postrojenje ili njegov deo
GS Glavne sabirnice
JSS Jednosmerna struja
JP EMS Javno preduzeće Elektromreže Srbije
KJN Kontrolnik jednosmernog napona
KPS Korisnik prenosnog sistema
KS Kratki spoj
KUP Kontrola uključenosti prekidača
NDC Nacionalni dispečerski centar
NN Niski napon
NMT Naponski merni transformator
PS Pomoćne sabirnice ili prekidač snage
RDC Regionalni dispečerski centar
RP Razvodno postrojenje
RUP Rezervni upravljački panel
SCADA Sistem za upravljanje i prikupljanje podataka
SF6 Sumpor heksa-fluorid
SMT Strujni merni transformator
SP Spojno polje, sopstvena potrošnja
TR Transformator (energetski)
TRP Transformatorsko polje
TS Trafostanica
TSP Transformator sopstvene potrošnje
TSU Tehnički sistem upravljanja
VN Visoki napon
VNO Visokonaponska oprema
VNP Visokonaponsko postrojenje
152
21.2. Komandna sala NDC
153
21.3. Električna korona, varnica i luk u postrojenju

Prema intenzitetu električnog pražnjenja u VN postrojenjima ono je ovde
podeljeno u tri kategorije. Korona kao jedva vidljivo, varnica kao vidljivo i
bezopasno, i električni luk kao veoma intenzivno i opasno električno pražnjenje koje
za sobom može da ostavi velike i neprijatne posledice.
Korona
Najniži nivo intenziteta električnog pražnjenja je tinjavo pražnjenje – korona.
Pojavljuje se na mestima sa velikom koncentracijom polja kao što su istureni delovi
(šiljci), tanki provodnici, oštre ivice, itd. metalnih delova pod naponom. Ovde se radi
o sitnim iskrama koje polaze od provodnika pod visokim naponom i završavaju se u
slobodnom prostoru. Karakteristična je za postrojenja najviših napona (400, 220 i 110
kV), a njenom intenzitetu doprinosi i povišena vlaga u vazduhu. Manifestuje se po
zvuku u obliku pucketanja ili šuma (jaka korona), plavičastoj svetlosti u mraku a
izaziva i radio smetnje. Na mestu nastanka korone razvija se ozon koji deluje
agresivno na provodnike i izolaciju. U energetskom smislu, korona predstavlja
gubitak.
Sa povišenjem napona ili smanjenjem razmaka iskrice postaju sve intenzivnije i
duže, i pri dovoljno visokom naponu ili malom razmaku dolazi do potpunog proboja
u obliku, varnice ili luka.
Za radnike u postrojenju korona može biti i korisna jer upozorava na prisustvo
napona. Na sl. 21.1. prikazani su snimci korone: na provodniku dalekovoda i na
članku izolatora.
Sl. 21.1. – Primeri korone
Varnica
Viši nivo intenziteta pražnjenja, u odnosu na koronu je električna varnica. Tipičan
primer varnice je ona koja se pojavljuje pri otvaranju sabirničkog rastavljača. Izvod je
isključen ali postoji kapacitivna struja provodnika i ostalih elemenata sa druge strane
rastavljača.
U 400 kV postrojenju ta struja je oko 1 mA po dužnom metru, dok je na
dalekovodu ona oko 0,8 A/km. Dok su dužine veza u granicama, nekoliko desetina
metara, ove struje su nekoliko desetina mA. Pri odvajanju dela sabirnica (na primer
155
Sl. 21.2. Varnica pri otvaranju sabirničkog rastavljača 400 kV

pomoćnih) čija dužina može da bude i par stotina metara, njihova kapacitivna struja
(na 400 kV) može dostići par stotina mA. Pri ovoj struji varnica je vrlo jaka.
Pri malim strujama reda desetine mA, varnica se razvlači nekoliko desetina
centimetara (na 110 kV) preko 1 m (kod 400 kV). Približno je prava a njeno gašene
potpomaže i vetar. Zbog male struje ne dolazi do njenog elektromagnetnog
oduvavanja tako da teško može da se prenese na susedne faze ili uzemljene delove.
Sl. 21.2 prikazuje izgled varnice pri otvaranju sabirničkog rastavljača 400 kV.
Električni Luk
Kada se prekidaju radne struje izvoda (od nekoliko desetina ili stotina ampera),
pojavljuje se električni luk. On je praćen jakim toplotnim, svetlosnim i zvučnim
efektima. Za uspešno prekidanje struje potrebno je obezbediti uslove za njegovo
gašenje.
Rastavljači su rasklopni uređaji koji nisu predviđeni za ovakav rad. Njihova
prvenstvena uloga je da vidno odvoje delove sa različitim potencijalima.
Pogledajmo dalje šta bi se desilo pri otvaranju rastavljača pod opterećenjem. Pri
malim kontaktnim razmacima (kratak luk) on je sličan luku kod elektrolučnog
zavarivanja. Snaga luka je reda nekoliko kW i noževi rastavljača nagorevaju.
Daljim razmicanjem kontakata luk se razvlači i snaga luka raste na više desetina
kW (i preko 100 kW). Sve dovde, ako se rastavljač brzo zatvori, neće doći do većih
oštećenja. Zbog velike struje (stotine ampera) luk se pod dejstvom elektromagnetnih
sila, sopstvene toplote i vetra razvlači.
Na slici 21.3 prikazan je luk jedne faze na rastavljaču u postrojenju 500 kV. Struja
jedne faze zatvara se preko zemlje, tako da elektromagnetna sila oduvava luk u vis.
Trofazni luk se oduvava u stranu prema masi ili susednoj fazi. Visoka temperatura
i snaga luka jonizuje vazduh tako da i bez oduvavanja može doći do proboja prema
susednoj fazi ili masi. Sada nastaje kvar (kratki spoj ili zemljospoj). Struje kvara su
mnogo jače (ponekad i preko 10 kA). Ovaj novi luk je znatno intenzivniji (snage
MW) i bukvalno dolazi do eksplozije u postrojenju. Pored jake svetlosti (nalik na
vatrenu loptu) koja prevazilazi sjaj sunca, čuje se zvuk sličan jakoj grmljavini. Velike
struje kvara izazivaju jaka mehanička naprezanja i se ima osećaj da se celo
156
postrojenje trese. Kvar traje sve dok zaštite ne odreaguju i isključe odgovarajuće
prekidače (obično ispod 1 s).
Pored oštećenja opreme u postrojenju, jako toplotno i svetlosno dejstvo ovog
novog luka mogu da izazovu opekotine i oštećenje vida osoblja u blizini. Zbog toga
je od najveće važnosti, upotreba i pravilna primena propisane zaštitne opreme.
Na slici 21.4, prikazan je luk u postrojenju pri struji kvara (eksplozija).
Na osnovu ovih opisa pojedinih vrsta električnog pražnjenja, mogu se izvući neki
zaključci i saveti za rad u postrojenju, kako bi se izbegle ovakve opasne situacije.
Sl. 21.3. Električni luk pri otvaranju rastavljača 500 kV
Sl. 21.4. Električni luk u postrojenju pri struji kvara - eksplozija
157
Uzemljavanje
Posle isključenja prekidača i otvaranja rastavljača, često sledi nalog za
postavljanja sistemskih uzemljenja (noževi za uzemljenje). Još opasnija situacija je
pogrešno postavljanje privremenih uzemljenja. Greške u ovim manipulacijama po
posledicama su slične greškama pogrešne manipulacije rastavljačem i zato će ovde
biti analizirane. Posmatrajmo dalje samo postavljanje privremenih uzemljenja.
Neposredno pre uzemljavanja obavezno je utvrđivanje beznaponskog stanja mesta
koje treba uzemljiti. Pre podizanja privremenog uzemljenja mora se prethodno
proveriti njihova ispravnost. Zatim se prvo povezuje donji kraj na uzemljenje
najbližeg elementa u postrojenju. Gornji kraj se kači na kuku na vrhu izolacione
motke, i podiže na mesto koje treba uzemljiti. Ako je taj deo pod naponom, pri
približavanju vrha uzemljenja, u jednom trenutku čuje se pucketanje (korona). To je
znak da nešto nije u redu i brzo treba privremeno uzemljenje vratiti nazad. Ako se
rastojanje još više skrati, nastaje zemljospoj i velika struja kvara reda (kA ili još
veća). Između vrha motke i dela pod naponom pojavljuje se snažan luk (eksplozija).
Dalje se sve odvija jako brzo i uglavnom zavisi od zaštita i isključenja prekidača
preko kojih se napaja zemljospoj. Najčešće sve traje ispod 1 s, tako da rukovalac
nema vremena da reaguje. Za to vreme on je u neposrednoj blizini električnog luka i
postoji velika opasnost od povreda. Jake struje kvara izazivaju i velika indukovana
električna polja, velike napone koraka i dodira, pa može dovesti i do strujnog udara.
Struja kvara zagreva uže i može doći do topljenja i sagorevanja njegove izolacije.
Praksa da se uzemljenje podiže tako što se uže drži u ruci uz motku (jer je tako lakše)
zbog ovoga nije dobra. Pri velikim strujama zemljospoja pojavljuju se i velike
dinamičke sile na samom užetu. Ovaj mehanički trzaj bukvalno istrgne uže iz ruku
rukovaoca.
Zbog svega toga neophodno je korišćenje odgovarajuće izolacione i zaštitne
opreme (izolacione rukavice, i čizme, zaštitno odelo i šlem).
Ovakve situacije su jako stresne za rukovaoca (i sve prisutne). Čak i ako nije došlo
do povređivanja, zbog stresa koji nastupa kasnije, rukovaoca treba zameniti i dati mu
dovoljno vremena da se psihički smiri i oporavi.
158
21.4. Pitanja za proveru obučenosti

Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR) predviđena je periodična
provera obučenosti rukovaoca na 3 godine. Komisija za proveru obučenosti sastoji se
od 6 članova. Obim provere obučenosti zavisi od toga da li se radi o novom
rukovaocu ili licu sa iskustvom u tom poslu.
Praksa je pokazala da se za poslove rukovaoca najbolje obučavati lica koja su
prethodno radila kao monteri službe za VNO. Takvim licima ostavlja se vreme u
trajanju 3 do 4 meseca za obuku, za poslove rukovaoca. Za prvu proveru obučenosti
neophodno je proći celokupno gradivo.
Za rukovaoce sa dugogodišnjim iskustvom provera može biti kraća.
Kao pomoć rukovaocima oko pripreme za proveru, predlažu se sledeća pitanja.
Elektroenergetski sistem
1. Kakav je odnos između snaga proizvodnje i poitrošnje u UES-u?
2. Kako se kreće tipična potrošnja električne energije u toku dana?
3. Kako se reguliše proizvodnja aktivne snage u hidroelektrani?
4. Kako se reguliše proizvodnja reaktivne snage i napona elektrani?
5. Šta je elektroenergetski sistem?
6. Koje vrste elektrana postoje u EES-u Srbije?
7. Kolika je orijentaciona vrednost instalisane snage EES-a Srbije?
8. Da li je veća proizvodnja električne energije u hirdo ili termo-elektranama?
9. Koja je naša najveća hidroelektrana i kolika je približno njena snaga?
10. Koja je naša najveća termoelektrana i kolika je približno njena snaga?
11. Kolika je približno najveća zabeležena potrošnja (MW) u EES-u Srbije?
12. Koliko iznose (približno) gubici u prenosu električne energije (u procentima)?
Organizaciona struktura JP EMS
13. Ko upravlja sa JP EMS?
14. Koliko direkcija ima u JP EMS?
15. Kojoj direkciji pripadaju pogoni prenosa?
16. Koliko pogona prenosa ima u okviru direkcije za prenos električne energije?
17. Kako izgleda unutrašnja organizacija pogona prenosa (službe i odeljenja)?
18. Kojoj direkciji pripadaju RDC i NDC?
19. Koja direkcija je nadležna za upravljanje elementima prenosnog sistema?
20. U koliko grupa su kategorisani elementi prenosnog sistema?
21. Kakve su nadležnosti RDC i NDC u smislu kategorizacije?
Elektroenergetski objekti JP EMS
22. Koje vrste objekata se nalaze u JP EMS?
23. Šta je razvodno postrojene?
24. Šta se još naziva postrojenem?
25. Šta je trafostanica?
26. Šta je polje?
159
27. Šta je ćelija?

28. Šta je dalekovod?
29. Koji naponski nivoi se koriste za prenos električne energije u JP EMS?
30. Šta je maksimalni radni napon?
31. Šta su prenaponi?
32. Koje vrste prenapona postoje?
33. Kako se štiti od prenapona?
34. Šta je koordinacija izolacije?
35. Koje vrste kvarova na elementima prenosnog sistema postoje?
36. Šta znate o strujama kvara?
37. Koje vrste naprezanja se pojavljuju kao posledica struje kratkog spoja?
38. Šta još utiče na izbor elemenata VN opreme u postrojenjima?
Visokonaponska oprema u postrojenju
39. Šta su sabirnice?
40. Koje vrste sabirnica postoje?
41. Čemu služe pomoćne sabirnice?
42. Na šta treba obratiti pažnju kod sabirnica, prilikom obilaska postrojenja?
43. Čemu služe izolatori?
44. Koje vrste izplatora, u pogledu konstrukcije, postoje?
45. Od kojih materijala se prave izolatori?
46. Koliko članaka ima u izolatorskom lancu za napon 110 kV?
47. Čemu služe provodni izolatori?
48. Našta treba obratiti pažnju kod izolatora, prilikom obilaska postrojenja?
49. Čemu služe rastavljači?
50. Koje vrste rastavljača postoje u dalekovodnom polju?
51. U čemu se razlikuje izlazni rastavljač od sabirničkog?
52. Kako se komanduje rastavljačima?
53. Kakvo je normalno uklopno stanje rastavljača sa ručnim pogonom kod DUTS?
54. Pri otvaranju kog rastavljača se uvek pojavljuje mala varnica?
55. Kada se rastavljačem smeju isključiti neki elementi, i koji?
56. Na šta treba obratiti pažnju kod rastavljača, prilikom obilaska postrojenja?
57. Čemu služe prekidači?
58. Koje vrste prekidača postoje?
59. Kako se sve može komandovati prekidačem?
60. Kada treba komandovati prekidačem iz ormana u polju?
61. Kako se proverava uklopno stanje prekidača?
62. Šta je radi sa zaštitom prilikom napajanja preko pomoćnog sistema sabirnica?
63. Našta treba obratiti pažnju kod prekidača, prilikom obilaska postrojenja?
64. Čemu služe merni transformatori (SMT i NMT)?
65. Koje vrste mernih transformatora postoje?
66. Koje su nazivne primarne, a koje sekundarne struje SMT?
160
67. Koje vrste SMT postoje i u čemu se one razlikuju?

68. Šta je faktor sigurnosti SMT?
69. Sme li da se otvara sekundarno kolo SMT u radu?
70. Koje vrste naponskih mernih transformatora (NMT) postoje?
71. Koji su nazivni primarni, a koji sekundarni naponi NMT?
72. Sme li da se kratko spaja sekundarno kolo NMT u radu?
73. Gde se dispoziciono nalaze NMT u dalekovodnom polju?
74. Gde se nalazi NMT za indikaciju napona na sabirnicama postrojenja.
75. Na šta treba obratiti pažnju kod SMT i NMT, prilikom obilaska postrojenja?
76. Čemu služe odvodnici prenapona?
77. Koje vrste odvodnika prenapona postoje?
78. Šta se u postrojenju štiti odvodnicima prenapona?
79. Posle prorade odvodnika može li se on koristiti i dalje ili se mora zameniti?
80. Koja zaštita može da se aktivira proradom odvodnika prenapona?
81. Čemu služe energetski transformatori (ETR)?
82. Koje vrste ETR postoje?
83. Koji su glavni elementi ETR?
84. Čemu služi konzervator?
85. Čemu služi silkagel?
86. Čemu služe ventilatori?
87. Kako se definiše nazivna snaga ETR i u kojim jedinicama se izražava?
88. Šta je prenosni odnos ETR?
89. Šta je napon kratkog spoja ETR?
90. Koji gubici snage postoje kod ETR?
91. Šta izazivaju gubici snage kod ETR?
92. Kako se odvodi razvijena toplota kod ETR?
93. Koji sistemi hlađenja postoje kod ETR?
94. Koja je maksimalno dozvoljena temperatura ETR?
95. Kako se meri temperatura kod ETR?
96. Šta je sprega i koje vrste sprega postoje kod ETR?
97. Čemu služi regulator napona kod ETR?
98. Koje vrste regulatora napona ETR postoje?
99. Kako se paralelišu ETR?
100. Na šta treba obratiti pažnju kod ETR, prilikom obilaska postrojenja?
Uzemljenje u postrojenjima
101. Čemu služi uzemljene?
102. Koje vrste uzemljenja postoje?
103. Kako je uzemljena neutralna tačka mreže 400 kV?
104. Kako je uzemljena neutralna tačka mreže 35 kV?
105. Kako se vrši izjednačenje potencijala?
106. Šta su naponi koraka i dodira?
107. Šta je to iznošenje potencijala?
161
Šeme spoja glavnih strujnih kola RP

108. Koje vrste šema postoje za VN postrojenja?
109. Kako izgleda “H” šema?
110. Kako izgleda šema postrojenja sa jednim sistemom glavnih sabirnica (GS)?
111. Kako izgleda šema postrojenja sa GS + PS?
112. Čemu služi spojno polje?
113. Čemu služi podužno sekcionisanje sabirnica?
Sopstvena potrošnja TS
114. Koji naponi postoje u okviru sopstvene potrošnje TS/RP?
115. Kako se dobija napon 3x400 V i šta se njime napaja?
116. Čemu služi ispravljač?
117. Koje parametre treba proveravati kod ispravljača (kroz njegov meni)?
118. Čemu služi akumulatorska baterija?
119. Koji je napon akumulatorske baterije u posmatranom objektu?
120. Koji potrošači se napajaju baterijskim naponom?
121. Kako se vrši delimično pražnjenje – opisati postupak?
122. Šta se događa u slučaju prestanka rada ispravljača?
123. Čemu služi invertor i koje potrošače napaja?
124. Koje parametre treba proveravati kod invertora (kroz njegov meni)?
125. Šta se događa u slučaju prestanka rada invertora?
126. Čemu služi i koje uređaje napaja dizel agregat?
127. Opisati proveru rada dizel agregata.
128. Na šta treba obratiti pažnju prilikom obilaska sopstvene potrošnje?
Relejna zaštita
129. Koja je svrha postojanja relejne zaštite?
130. Koje tehnološke generacije zaštitnih relea postoje?
131. Koje tehničko uputstvo definiše postupak posle prorade zaštitnih uređaja?
132. Na koji način se signalizira prorada nekog relea?
133. Šta se podrazumeva pod kvitiranjem?
134. Šta treba uraditi pre kvitiranja?
135. Šta je pobuda a šta odrada zaštitnog relea?
136. Šta je usmerenje kod zaštitnog relea?
137. Koje se zaštite koriste kod dalekovoda 110, 220 i 400 kV?
138. Šta znače stepeni kod distantne zaštite?
139. Kako se dalekovodi štite od preopterećenja?
140. Šta je lokator kvara?
141. Kakva je razlika izmeću lokatora kvara i radara za nalaženje mesta kvara?
142. Čemu služi zaštita od nesimetrije polova prekidača?
143. Kada rukovaoc treba da blokira zaštitu od nesimetrije polova prekidača?
144. Čemu služi uređaj za automatsko ponovno uključenje (APU)?
145. Koje su prednosti mikroprocesorske zaštite u odnosu na elektromehaničku?
162
146. Koje zaštite se koriste kod izvoda naponskih nivoa 35 kV i nižih?

147. Koje vrste zaštite se koriste kod energetskih transformatora?
148. Koje su to osnovne zaštite ETR?
149. Može li se dozvoliti uključenje ETR posle dejstva osnovnih zaštita?
150. Šta je potrebno učiniti da bi se ETR uključio posle dejstva osnovnih zaštita?
151. Kada se izuzetno ETR može uključiti posle dejstva osnovnih zaštita?
152. Čemu služi kontaktni termometar?
153. Čemu služi termoslika?
154. Čemu služi diferencijalna zaštita sabirnica?
155. Čemu služi zaštita od otkaza prekidača?
156. Čemu služi kontrola isključnih kola prekidača?
157. Na šta treba obratiti pažnju kod uređaja zaštite, prilikom obilaska postrojenja?
158. Kako se prepoznaje da je došlo do zemljospoja u kolima jss?
159. Kalo se lokalizuje mesto zemljospoja u kolima jss?
160. Smeju li se isključivati automati u kolima sa mikroprocesorskom zaštitom?
Merenja u TS/RP
161. Koje vrste merenja, u pogledu tačnosti, se primenjuju objektima prenosne
mreže?
162. Koje veličine se mere u objektima prenosne mreže?
163. Šta znači, direktno i indirektno merenje napona, struje, snage itd?
164. Šta je fazni a šta linijski napon?
165. Čemu služi voltmetarska preklopka?
166. Čemu služe merni pretvarači?
167. Čemu služe obračunska merenja?
168. Šta se radi svakog prvog dana u mesecu?
Komandovanje - lokalno, daljinsko
169. Čemu služi centralna preklopka u postrojenju?
170. Šta znači komandovanje iz lokala, a šta daljinsko?
171. Kako se komanduje u objektima sa starom koncepcijom komandovanja?
172. Šta se sve nalazi na komandnoj tabli TS?
173. Opisati sinoptičku šemu na komandnoj tabli svoje TS.
174. Od čega zavisi pokazivanje indikatora položaja rastavljača na komandnoj tabli.
175. Šta znači nesaglasan položaj komandno potvrdnog prekidača (KPP)?
176. Čemu služe signalni tabloi?
177. Čemu služi ATLAS kod objekata sa starom koncepcijom komandovanja?
178. Kako se komanduje sa komandne table (stara koncepcija)?
179. Kako se komanduje u objektima sa novom koncepcijom komandovanja?
180. Koje su prednosti komandovanja sa SCADA-om u odnosu na komandnu tablu?
181. Koje još ostale prednosti SCADA sistema?
182. Kakva je osnovna struktura SCADA sistema?
163
Poznavanje trafostanice
183. Opisati položaj TS/RP u sistemu (pravci napajanja – tokovi snaga .....)?
184. Nacrtati pojednostavljenu jednopolnu šemu svog objekta?
185. Opisati u osnovnim crtama dispoziciju svog objekta.
186. Detaljna provera poznavanja komandovanja objektom (komandna tabla ili
SCADA).
Primopredaja smene, pregledi postrojenja, pogonska dokumentacija
187. Šta obuhvata dnevni a šta nedeljni i mesečni pregled TS/RP?
188. Koje knjige se vode na objektima TS/RP?
189. U koju knjigu rukovaoc upisuje svoja zapažanja posle pregleda objekta?
190. Čemu služi knjiga posete postrojenju?
191. Gde upisuje remontna ekipa opis svojih radova?
Periodična ispitivanja u TS/RP
192. Koje vrste periodičnih ispitivanja se sprovode u objektima i na elementima
TS/RP?
193. Po kojoj dozvoli se vrši termovizijsko snimanje u TS/RP?
194. Koje vrste analiza se vrše kod ulja ETR?
195. Kako se uzimaju uzorci za hemijsku a kako za G-H analizu ulja ETR?
196. Kako se uzimaju uzorci ulja ETR (u radu ili je potrebno isključenje)?
197. Kako se uzimaju uzorci ulja SMT i NMTR (u radu ili je potrebno isključenje)?
198. Koja služba vrši ispitivanje relejne zaštite u TS/RP?
199. Koja služba vrši dubinsko pražnjenje aku baterija u TS/RP?
Radovi u postrojenju i tehnička regulativa
200. Koja tehnička uputstva se odnose na eksploataciju?
201. Na šta se odnosi TU-EX-01?
204. Ko je nadležan za preduzimanje upravljačkih akcija posle dejstva zaštitnih
uređaja (rukovalac ili nadležni dispečer)?
205. Šta bi trebalo uraditi u TS u slučaju nestanka jednosmernog napona?
206. Opisati postupak od trenutka dolaska remonte ekipe za VN opremu u TS, do
njihovog odlaska (dokumenti za rad).
207. Koji uslov treba da se zadovolji da bi se mogla primeniti dozvola D-2?
208. Koji radovi se izvode po dokumentu - radni zadatak?
209. Koje su to osnovne mere obezbeđenja mesta rada, ko ih sprovodi i po čijem
nalogu?
210. Koje su to dopunske mere obezbeđenja mesta rada, ko ih sprovodi i po čijem
nalogu?
211. Čemu služi dozvola D-3?
212. Nabrojati zone opasnosti u TS/RP?
164
Manipulacije u postrojenju
213. Šta se podrazumeva pod manipulacijom u postrojenju?
214. Po čijim nalozima se izvode manipulacije na elementima prenosne mreže?
215. Može li rukovalac da izvrši manipulaciju bez naloga dispečera, i kada?
216. Opisati nekoliko karakterističnih manipulacija za posmatrani objekat.
217. Šta je sinhronizacija?
218. Šta je sinhro-ček (ili KUP)?
Raspad sistema
219. Kako nastaje raspad sistema?
220. Koje su to mere za odbranu sistema od raspada?
221. Kako se manifestuje raspad sistema na objekte prenosne mreže?
222. Šta je delimični, a šta potpuni raspad sistema?
223. Postoji li daljinska komanda posle raspada sistema?
224. Može li se manipulisati prekidačima posle raspada sistema?
225. Ko ima najbolji uvid u stanje sistema posle raspada?
226. Po čijim nalozima se postupa prilikom uspostavljanja sistema posle raspada?
227. Koji su postupci osoblja na objektima, tokom uspostavljanja sistema?
Povrede u postrojenju i pružanje prve pomoći
228. Šta se događa sa telom čoveka pod dejstvom električne struje?
229. Koja jačina struje se smatra opasnom po život?
230. Koji napon se smatra opasnom po život?
231. Koje akcije treba preduzeti na spašavanju unesrećenog od električnog udara?
232. Koji je pozivni telefonski broj službe hitne pomoći?
Požar u postrojenju, gašenje i provala
233. Kako nastaje požar?
234. Koji je postupak rukovaoca u slučaju požara?
235. Koji aparati se koriste za gašenje požara u postrojenjima?
236. Koji je pozivni telefonski broj vatrogasne službe MUP-a?
237. Šta treba da radi rukovalac u slučaju provale u TS/RP?
238. Koji je pozivni telefonski broj interventne jedinice MUP-a?
165
BIBLIOGRAFIJA
1. Prenos i distribucija električne energije (Westinghouse - prevod), Građevinska knjiga
Beograd 1964.
2. D. Kaizer, Elektrotehnički priručnik, Tehnička knjiga, Zagreb, 1971.
3. H. Požar, Visokonaponska rasklopna postrojenja, IV izdanje, Tehnička knjiga
Zagreb, 1984.
4. V. Bego, Mjerenja u elektrotehnici, Tehnička knjiga Zagreb, 1988.
5. Končar, tehnički priručnik, Zagreb 1991.
6. LJ. Rašajski, G. Dotlić, MEP – Mali elektroenergetski priručnik, SMEITS, Beograd,
1997.
7. M. Colić i grupa autora, Podsetnik za kontrolne ispite rukovalaca komande na
trafostanicama, Elektroistok Pogon Bor, 1998. godine.
8. G. Dotlić, Elektro energetika kroz zakone ..... SMEITS, Beograd 2001.
9. J. Nahman, V. Mijailović, Razvodna postrojenja, Akademska misao, Beograd 2005.
10. M. Tanasković, T. Bojković, D. Perić, Distribucija električne energije, Akademska
misao, Beograd 2007.
11. R. Radetić, Kratki podsetnik za rukovaoce, TS/RP, Bor 2009.
12. Godišnji izveštaji JP EMS za 2011. god.
13. Interna tehnička regulativa EMS-a (pravilnici, tehnička uputstava, preporuke, itd).
14. Internet
167
IZVODI IZ RECENZIJA
..................................................................................................................................
Sa ovim priručnikom je pokrivena važna oblast u JP EMS, te daje mogućnost
rukovaocima da steknu osnovna, neophodna, znanja vezana za elektroenergetski sistem i
rad u njegovim TS/RP.
Pored pridržavanja važećih pravilnika, tehničkih uputstava i preporuka, ova knjiga će
sigurno biti nezaobilazni pratioc rukovaocima u raznim situacijama, kao i udžbenik
mladim, budućim rukovaocima.
dr Dragoslav Jovanović
Priručnik daje opšti pregled organizacije preduzeća i sažete opise tehničkih sredstva i
sistema sa kojima se susreću prilikom obavljanja svoje delatnosti, kao i izvode iz
pravilnika i uputstava koje rukovaoci moraju da ispoštuju u svom svakodnevnom radu.
Samim tim Priručnik može da bude u pravom smislu te reči „priručnik“ za rukovaoce
TS/RP u kome će na brz način naći odgovore i smernice za uspešno obavljanje svog
posla i koji će tako doprineti njihovom efikasnijem snalaženju u raznim situacijama
prilikom eksploatacije EES.
mr Gojko Dotlić, dipl. inž. el.
..................................................................................................................................
O AUTORU
Radojle Radetić je rođen 1957. godine u Buđevu kod Sjenice.
Osnovnu i srednju elektrotehničku školu je završio u Kraljevu.
Studije elektrotehnike započeo je 1976. a diplomorao 1981.
godine na FTN u Novom Sadu. Magistrirao je 1997. na ETF u
Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku
disertaciju odbranio je 2009. na FTN u Novom Sadu iz oblasti
električnih merenja.
Od 1981. do 1987. radio je kao asistent na katedri za
energetske pretvarače i primenu, na elektro odseku FTN-a, grupa
predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio je u
Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske
elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja.
Od 1999. zaposlen je u Elektroistokovom (sada JP EMS) pogonu u Boru.
Za svoj rad dobio je i značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva
pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora i td.
Autor je velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio je oko 50 naučnih i
stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja.
Do sada je objavio i knjige:
Tranzistorski pretvarači snage (dva izdanja)
Tiristorski pretvarači (dva izdanja)
Prekidačka napajanja
Tranzistorski pretvarači
Sistemi automatske regulacije sa tiristorskim pretvaračima

PrirucnikzarukovaoceTS RP PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PrirucnikzarukovaoceTS RP PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRUČNIK ZA

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:

Kompjuterska obrada teksta – dr Radojle Radetić

Bor, Maja – 2013. godine dr Radojle Radetić, dipl. inž. el.

9.2. Osnovni principi relejne zaštite ____________________________________________ 74

15.8. Ispitivanje PP centrale __________________________________________________ 123

1. OSNOVNI POJMOVI ELEKTROTEHNIKE

1.1.4. Električni potencijal i napon

1.2. Kolo jednosmerne struje

 temperaturni koeficijent promene otpornosti

1.2.6. Energija jednosmerne struje i Džulov zakon

Koristeći Omov zakon ova snaga se može izraziti i na sledeće načine:

U nekim slučajevima važna je i srednja vrednost ispravljenog napona (ili struje).

1.4.2. Omov zakon za naizmeničnu struju

električnim stepenima. Polovi rotora su napravljeni od permanentnih magneta ili

- Reaktivna snaga: Q  3  U f  I l sin   3  U  I sin 

- I ovde važi relacija: S 2  P2  Q2

1.5. Podaci o materijalima

Tab. 1.4.1. – Provodni materijali – metali

Tab. 1.4.2. – Izolacioni materijali

2.1. Potrebe za električnom energijom

Sl. 2.1. Dnevni dijagram opterećenja EES-a

2.2. Elektroenergetski sistem – osnovni pojmovi

2. U sastavu " Termoelektrane i kopovi Kostolac" су:

Sl. 2.2. Jednopolna šema EES-a Srbije

Sl. 2.3. Geografska karta EES Srbije

3. ORGANIZACIONA STRUKTURA JP EMS

Pogon predstavlja Direktor pogona. Službe i odeljenja vode njihovi rukovodioci.

- Sektor za operativno upravljanje prenosnim sistemom

U skladu sa ovim, TS 110/X kV koji su bili vlasništvo JP EMS treba da pređu u

4. ELEKTROENERGETSKI OBJEKTI JP EMS

U praksi se često razvodno postrojenje naziva skraćeno postrojenje, ali se

Nazivni napon (kV) 10 20 35 110 220 400

4.2. Struje u postrojenjima

Sl. 4.1. - Primer oblika struje kratkog spoja jedne faze

4.3. Dinamička naprezanja

5. VISOKONAPONSKA OPREMA U POSTROJENJU

Sl. 5.1. Postrojenje 110 kV, sa dva sistema glavnih sabirnica

Pomoćne sabirnice (PS) ne postoje samostalno već samo u kombinaciji sistemima

Sl. 5.2.3. Dvostruki izolatorski lanci u postrojenju 400 kV

prekidačem) ili sa računara (lokalna SCADA) na komandi TS, zatim iz razvodnog

Kod sabirničkih rastavljača, pri prebacivanju sa jednog na drugi sistem, nema

Neke konstrukcije prekidača (sa V glavama – sl. 4.4.1-a) paralelno komorama za

a) Malouljni prekidač a) SF6 prekidač

Sl. 4.4.1. SF6 prekidači u postrojenju 400 kV

5.5. Merni transformatori

Sl. 5.5.1. Merni transformatori

Starije konstrukcije mernih transformatora za napone 110 kV i više, bile su takve

U "  N ' / N "  U '

a) NMT 110 kV tipa SF6 b) kapacitivni NMT 400 kV

5.6. Odvodnici prenapona

Sl. 5.6.1. Rad odvodnika prenapona

Odvodnici prenapona se razlikuju prema radnom naponu i struji odvođenja.

Sl. 5.6.2. Izgled odvodnika različitih naponskih nivoa 110 kV - 400 kV

5.7. Energetski transformatori

uslovima on je napunjen polovično. Na njemu obavezno postoji i pokazivač nivoa u

potrošača električne energije, njegovo zagrevanje ne zavisi od faznog stava ovih

Sl. 5.7.1. Grejanje u zavisnosti od opterećenja

uzemljenja vezuju za zajednički uzemljivač, koji pokriva ćelu površinu postrojenja i

Sl. 6.1. Naponi dodira i koraka

7. VRSTE JEDNOPOLNIH ŠEMA POSTROJENJA

3. Veća elastičnost postrojenja postiže se sa uvođenjem sabirnica. Za male TS

Sl. 7.2. a) GS sa podužnim sekcionisanjem, b) GS+PS