2.1.

KULONOV ZAKON

Sila koja deluje između dva tačkasta naelektrisanja iznosi:

Q1  Q2
F N
4 0  r r 2
gde je:
Q1, Q2… količine naelektrisanja C,
o…. dielektrična propustljivost ( konstanta ) vakuma F/m,
r….. relativna dielektrična propustljivost,
r….. rastojanje između naelektrianja m i
F ….. sila kojom naelektrisanja deluju jedno na drugo N.
….. apsolutna dielektrična konstanta ( propustljivost )

 = o r  r =  / o ; o = 8,8541012 F/m  1/ 4  o  9109 m/F 

9  10 9 Q1  Q2
F N
rr2

Relativna dielektrična konstanta govori za koliko je puta sila između dva naelektrisanja u
vakuumu veća od sile kad se naelektrisanja nađu u nekoj drugoj sredini. Usled toga relativna
dielektrična konstanta je neki broj koji nema svoju jedinicu, a ona se može izraziti i u
procentualnom iznosu ( broju ). Ona iznosi:

F0
r 
F

Kako je 4r2 površina lopte,  F = Q1Q2/  S , te je :

F  Q1 i Q2 ( sila je proporcionalna količinama naelektrisanja ),
F  1/ S ( sila je obrnuto proporcionalna površini lopte ).

2.2 ELEKTRIČNO POLJE

Električno polje je vektorska veličina, dakle, ima pravac, smer i intezitet. Smer je,
dogovorom uzet, smer putanje pozitivnog probnog naelektrisanja, čime je ujedno određen i
pravac polja.Da bi se odredila jačine električnog polja u bilo kojoj tački u električnom polju, u
tu tačku se unese probno naelektrisanje
( jedinično pozitivno ) qp. Jačina električnog polja za svaku tačku u električnom polju jednaka
je F / qp.
Kako je F = Q qp / 4   r2  E = Q / 4   r2. Dakle, jačina polja je jednaka :

Q V 
E  m 
4 0  r r 2
 Jačina polja je srazmerna naelektrisanju Q, koje čini to polje, a obrnuto srazmerna kvadratu
rastojanja r
( površini lopte ). Da se primetiti da jačina polja ne zavisi od koločine naelektrisanja probnog
naelektrisanja qp, što znači da qp ima ulogu samo za definiciju jačine električnog pola. Ako je
qp = + 1 C  E = F, a samim tim definicija jačine električnog polja postaje jednostavnija.

E2 Ako jačinu električnog polja u nekoj tački čine više

naelektrisanja, kao na sl. 1, tada se za svako od tih
E naelektrisanja odredi pojedinačna jačina električnog polja
( E1, E2…En).
Rezultantno polje se dobije vektorskim zbirom, te je:
E1 r2

Kako je E = F / rq1  F = E q, odnosno Fo = Eo qE E 1  E 2  .......  E n

 Q1 + Q2
F0 E 0
Sl.1. r  
F E

Relativna dielektrična konstanta govori za koliko je puta jačina električnog polja u vakuumu
jača od jačine polja u nekoj drugoj sredini. Za približno računajne jačine električnog polja
koristi se sledeća relacija:

Q V 
E  9  10 9  m 
rr2

3. ELEKTRIČNA INDUKCIJA, FLUKS ELEKTRIČNOG POLJA I

GAUSOVA TEOREMA

1.1. PROVODNIK U ELEKTRIČNOM POLJU. ELEKTRIČNA INDUKCIJA

 Ako se metalni provodnik, koji je nosioc slobodnih
naelektrisanjaelektrona, unese u električno polje, pod njegovim
uticajem, na krajevima provodnika doći će do izdvajanja
naelektrisanja ( polarizacije ), kao na sl.2.
 + Pojava izdvajanja naelektrisanja na krajevima provodnika usled
 + dejstva električnog polja naziva se električnom indukcijom
 + ( influencijom ).
 + Usled električne indukcije u električnom polju dolazi do
 + promene gustine električnih linija, samim tim menja se jačina
električnog polja, odnosno gustina električnog fluksa.
Električna indukcija, koja predstavlja gustoću električnog
Sl.2. fluksa, je vektorska veličina ( kao i električno polje ).

Vektor električna indukcija ( dielektričnog pomaka ) se obeležava sa D , i smer ovog

vektora se poklapa sa smerom električnog polja. Intezitet vektora električne indukcije je
srazmeran izdvojenoj količini naelektrisanja , a obrnuto srazmeran površini. Dakle sledi:

Q  C 
D m2 
S  

1.2. FLUKS ELEKTRIČNOG POLJA

  E  S  E  S  cos 
S
gde je:
 -  ..... električni fluks ( fluks električnog polja ),
S
E - E...... intezitet električnog polja,
- S ..... vektor čiji je intezitet jednak površini koja
obuhvata električne linije, a pravac mu se poklapa sa
normalom na površinu S.
Sl.3. -  ..... ugao između vektora E i vektora S.

Kako je skalarni proizvod : E  S  ES cos  , sled zaključak

Fluks je skalarna veličina koja zavisi od jačine polja E, veličine površine S i ugla  između
normale na površinu i linija polja ( sl.3 ).
Fluks električnog polja,kao i fluks električne indukcije je lako odrediti ako su te linije
( tzv. E linije, odnosno D linije ) međusobno paralelne, dakle, polje je homogeno. U
protivnom proces je znatno složeniji, pa se u takvim slučajevima koristi Gausova teorema.

Pomoću Gausove teoreme može se izračunati jačina električnog

polja kod složenijih oblika ( što je u praksi najčešći slučaj ). Isto
n tako ovom teoremom se može odrediti jačina električnog polja kod
1.3. GAUSOVA TEOREMA. ODREĐIVANJE
onih tela kod kojih jeJAČINE ELEKTRIČNOG
prisutna određena POLJA
simetrija ( naelektrisana
S
ravan, svera, prava nit, itd. ).Oko nekog naelektrisanog tela ili

skupine naelektrisanih tela čija je ukupna količina naelektrisanja
jednaka Q ( sl.4. ) postoji jačina električnog polja E. Fluks

oooooo n električnog polja kroz zatvorenu površinu S, koja obuhvata sva
oooooo naelektrisana tela ukupnog naelektrisanja Q, jednak je:
Q
 Q

 o

n n
Sl.4.
 Navedeni izraz predstavlja suštinu Gausove teoreme. Da bi se ona matematički
dokazala, treba poznavati integralni račun ( viša matematika ).

3.3.1. JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA BESKONAČNE PRAVOLINIJSKE NITI

( PROVODNIKA )

Ako linijsku ( podužnu ) količinu naelektrisanja (sl.5)

obeležimo sa , po niti ( zamišljeni valjak ) smeštena je
ukupna količina naelektrisanja koja je jednaka:
 Q = h   = Q / h
Na rastojanju r od niti vladaće jačina električnog polja,
h koju će mo odrediti koristeći Gausovu teoremu, prema
kojoj je električni fluks jednak:  = Q / o = h / o
Sl.5.

Da bi se odredio ukupni fluks valjak se izdeli na elementarne površine, pa se on izračuna za

svaku od tih površina, te se to sve sabere. To se višom matematiko radi preko integrala
( sabiranje elementarnih celina ).
Konačnim rešenjem se dobije da je ukupni fluks jednak:
=Erh

Iz navedene relacije sledi da je jačina električnog polja jednaka:

 Q
E   V/m 
2 0 r 2 0 rh

gde je h dužina provodnika (zamišljenog valjka).

3.3.2. JAČINA ELEKTRIČNOG Svaki

POLJA KOJEG STVARAJU
od provodnika DVA električnog
u tački A stvara jačinu PARALELNApolja
PROVODNIKA koja je jednaka ( sl.6 ):
E1A = Q1 / 2 r1 l1 ; E2A = Q2 / 2 r2 l2
E
Kako je električno polje vektorska veličina, sledi da je ukupna jačina
E1 električnog polja za neku tačku između provodnika jednaka:
E2
A E A  E 1A  E 2 A , gde je:
r1 r2

1 2 - l1 i l2 ..... dužine provodnika,

d - r1 i r2 .... udaljenost tačke od provodnika ,
- Q1, Q2 … ukupne kol. naelektrisanja svakog od provodnika.
sl.6.
 Ako se traži jačina električnog polja na pravcu koji spaja dva provodnika, tada će ukupna
jačina električnog polja biti jednaka:
1) razlici pojedinačnih polja ( ako su provodnici istoimeno naelektrisani ) E = E1  E2, jer
su vektori na istom pravcu i suprotnih predznaka,ili
2) zbiru pojedinačnih polja ( provodnici raznoimeno naelektrisani ) E = E1 + E2, jer su
vektori u ovom slučaju na istom pravcu i istog smera.

3.3.3 KOAKSIJALNI ( CILINDRIČNI ) PROVODNIK

Ako je r  r1 ( tačka A, prema sl. 7), sledi da je

električno polje u tom slučaju jednako nuli, jer je
Q2 električno polje u provodniku,kao i u kugli jednako
r1
Q1 A B C nuli. Dakle ,
   r
V r2 E1 = E2 = 0  EA = 0.
V
V

Sl.7.

Za r1  r  r2  a) Ako su naelektrisanja Q1 i Q2 istoimena  E1 = Q1 / 2  r l , E2 = 0, pa

je

EB = Q1 / 2  r l.

b) Ako su naelektrisanja raznoimena, tada je polje prisutno samo između

spoljašnjeg i
unutrašnjeg provodnika ( kao kod dveju ravni – kondenzatora ), pa je ukupno polje jednako
zbiru
pojedinačnih  EB = E1 + E2, za Q1 =Q2 
Q
EB 
r1
I konačno za r  r2 , kod istoimenih naelektrisanja jačina polja jednaka je zbiru
pojedinačnih, pa ako su
pojedinačna jednaka sledi da je:
Q
EC = E1 + E2 = r , odnosno
1

Kod raznoimenih naelektrisanja polja se oduzimaju i ako su ona jednaka rezultantno polje je
EC = 0.
 ZAKLJUČAK !

Kod raznoimeno naelektrisanog cilindričnog provodnika polje je prisutno samo između

cilindara.
Kod istoimeno naelektrisanog cilindričnog provodnika polje je prisutno samo izvan
spoljašnjeg cilindra.

3.3.4. JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA NAELEKTRISANE RAVNI

Q
+ + Površinska gustina naelektrisanja, koja se još naziva i električna
+ + indukcija, jednaka je: D = Q / S  C/m2. Ova električna indukcija
+ + ( influencija ) je srazmerna sa količinom naelektrisanja, samim tim i sa
+ + jačinom električnog polja. To znači, da je električna indukcija
D D ( gustina naelektrisanja ), vektorska veličina, koja ima svoj pravac, smer
+ + i intezitet ( kao i električno polje ). Grafički prikaz električne indukcije
E E je isti kao i električnog polja, pravac i smer im se poklapa, pa se umesto
+ + električnih linije ( E linija ) električno polje može predstaviti i tzv. D
+ + linijama, koje simbolizuju električnu indukciju ( gustinu naelektrisanja
), sl.8.
Sl.8.
+ +

+ +
Kako je usamljena naelektrisana ravan naelektrisana sa obe strane sledi da je površinska
gustina naelektrisanja  jednaka:  = Q / 2S  Q = 2 S.
Iz izraza za fluks električnog polja  = E S cos 0 = E S  E =  / S
Prema Gausovoj teoremi (  = Q / o )  E = Q / o 2 S =  / 2o
Vektor električne indukcije je normalan na ravan i u celom prostoru jednak je polovini gustine
površinskog naelektrisanja,jer jedna polovina toga naelektrisanja stvara indukciju u prostoru u
kojem se nalazi i ravan, te sledi : D =  / 2 = Q / 2 S, za jednu stranu ravni.
Jačina električnog polja E jednaka je:
E = Q / 2  S = D /   V/m 

Na isti način mažemo izvesti da je jačina električnog polja između dve paralelne ravne,istih
količina naelektrisanja ali suprotnih predznaka, beskonačnih površina jednaka :
E = Q /  S = D /   V /m 

Može se konstatovati da je jačina električnog polja ravni E srazmerna gustini naelektrisanja

 ( odnosno električnoj indukciji D ), odnosno, ona je jednaka ( homogena ) u svim tačkama
svog prostora. Kod dveju paralelnih ravni ( kondezator ) polje je prisutno samo između tih
ravni, dok izvan njih se uzajamna polja zbog suprotnih smerova međusobno poništavaju,
dakle jednaka su nuli. Na isti način se ponaša cilindrični provodnik .
3.3.5 ODNOS IZMEĐU VEKTORA E (Jačine električnog polja) I VEKTORA D
(Električne indukcije)

Vektor gustine električne indukcije D i vektor jačine električnog polja E povezani su

određenom konstantom, koja u stvari daje tzv. dielektričnu konstantu  .
D D
   D=E  E 
E 
 Navedene relacije se uglavnom koriste u složenijim slučajevima ( kod primena Gausove
teoreme ).

3.3.6. JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA KOD USAMLJENE KUGLE

Kod usamljene naelektrisane kugle ( sl.9 ) polje je simetrično, pa se ono

određuje pomoću izraza E = D / . Kako je D = Q / S = Q / 4 r2  

E
Q
 
V
  4r 2  m
r
što je već od ranije poznat izraz.Ako ukupno naelektrisanje koje je
 raspoređeno po površini kugle redukujemo ( prenesemo ) u sam centar kugle,
+Q tada se ovakvo naelektrisanje može nazvati tačkastim, jer je ono sada
smešteno u jednu tačku. Na ovaj način se može doći do zaključka da će jačina
električnog polja na površini kugle biti ista bez obzira da li se to naelektrisanje
nalazi na površini kugle ili je u samom centru kugle. Analogno ovom
zaključku sledi i zaključak da će jačina električnog polja bilo koje tačke u
prostoru biti jednaka tačkastom naelektrisanju, dakle, naelektrisanje je
Sl.9. redukovano u centar kugle ( tačku ), pa sledi:

Q
E , gde je r udaljenost date tačke od centra
4r 2
provodnika.

Za dve koncentrične kugle jačinu električnog polja određujemo na sličan način kao kod
cilindričnog provodnika .

Q1 V
Kod računanja električnog polja između provodnika i ravne,slika 10,
r umesto ravne uzme se drugi provodnik sa istom količinom naelektrisanja kao i
3.3.7. JAČINA1 ELEKTRIČNOG
ravan ( Q2 ), sa POLJA IZMEĐU
tom razlikom što je sadaPROVODNIKA I RAVNEdva puta
rastojanje između provodnika
a
U h  A veće ( 2h ). To znači da ravan sada posmatramo kao ogledalo.
Za tačku A sledi:
B Q Q   
E1 A  1
; E2 A  2A
 E  E1  E 2
Q2  2r1 l  2r2  l
r2 Postupak računanja je potpuno isti kao i kod dva paralelna provodnika.
U Na normali između provodnika i ravne polja će se sabirati ili oduzimati, na
h isti način kao i kod dva provodnika, pa će polje za tačku B biti jednako:

Q1 Q2
E B  E1B  E 2 B  
V  2a l  2 2h  a  l
Q2
ro gde je l dužina provodnika.
Sl.10.
 Polja se sabiraju ako su naelektrisanja raznoimena, a oduzimaju kod istoimenih
naelektrisanja.

4. RAD SILA U ELEKTRIČNOM POLJU.

ELEKTRIČNI POTENCIJAL I ELEKTRIČNI NAPON

4.1 R A D S I L A U E L E K T R I Č N O M P O L J U

Ako se u električnom polju nađe neko naelektrisano telo, tada će to polje

delovati na telo, usled čega se dato naelektrisano telo pomera. Pravac kretanja
naelektrisanog tela odgovara pravcu polja, a smer je isti
( pozitivno naelektrisano telo ), ili je suprotan ( negativno naelektrisano

A
 telo ). Na ovaj način naelektrisano telo obavlja određeni rad ( kreće se ), što
B
će reći da električno polje stvara određunu radnju ako se u njegovom prostoru
nađe neko naelektrisanje.
Dovođenjem nekog pozitivnog naelektrisanog tela u tačku A ( sl.11 ),
električno polje će nastojati da ga izbaci iz svog prostora, dakle pomera ga u
tačku B ( koja se nalazi u beskonačnosti  teorijski ).
Sl.11.
 Ista radnja treba da se utroši da bi se dato naelektrisanje iz
tačke B ( van električnog polja ) prenelo u tačku A. Naravno ova radnja je suprotnog smera i
ona nastaje usled neke spoljnje sile. Zbir ovih radnji jednak je nuli.Na osnovu ovoga se može
izvući jedan veoma bitan zaključak, koji ujedno predstavlja zakon održanja energije koji glasi:
Rad električnih sila pri prenošenju nekog naelektrisanja duž zatvorene putanje u
električnom polju jednak je nuli. Ovaj zakon važi bez obzira kakva je putanja, bitno je da je
ona zatvorena ( petlja, kontura ili pravac ). Neko naelektrisanje miruje u električnom polju
jedino u onom slučaju ako se sile koje na njega deluju potiru ( sila električnog polja i spoljnja
sila koja ga vraća ).
Ako je električno polje homogeno na naelektrisanje deluje sila koja je jednaka: F = QE .
Kod pomeranja naelektrisanja ono obavlja rad koji je jednak: A = Fr , gde je :
A…. utrošeni rad J
F…… sila koja deluje na naelektrisanje N
r…. pređeni put koje izvrši dato naelektrisanje m.

4.2. E L E K T R I Č N I P O T E N C I J A L

Ukupna radnja jednaka je zbiru svih pojedinačnih, pa sledi: A =  A =  Fr = 

EQr J.
Ispitno ( probno ) naelektrisanje na svom putu dolazi u beskonačan broj tačaka. Svaka od njih
poseduje određeni stepen potencijalne energije. To je ona energija koja bi se utrošila da bi se
to naelektrisanje izbacilo iz te tačke van domašaja polja ( energija polja), odnosno to je ona
energija ( rad ) koja bi se utrošila da bi se isto to naelektrisanje izvan domašaja polja vratilo
nazad u istu tačku ( neka mehanička energija spolja ). Ovaj odnos između potencijalne
energije za neku tačku u električnom polju i količine naelektrisanja se naziva
ELEKTRIČNIM POTENCIJALOM.
Dakle, za bilo koju tačku u električnom polju električni potencijal je jednak:

W EQr
V   =Er V.
Q Q

gde je V potencijal a njegova je jedinica volt V.

Iz navedenog se može zaključiti da je električni potencijal skalarna veličina, što nam daje
mogućnost da se preko njega može odrediti i električno polje ( koje je vektorska veličina ).
Relacija V = E  r može se koristiti kod homogenog električnog polja ( beskonačne ravne ).
Kod svih drugih oblika električni potencijal se određuje relacijom :

V=Edr,

gde je  simbol za integral ( viša matematika ).

 Ako u prostoru imamo više naelektrisanja, tada je ukupni potencijal bilo koje tačke jednak
zbiru potencijala kojeg svako od tih naelektrisanja stvara u toj tački ( vodeći računa o
predznaku ):

V = V1+ V2 + ……….+ Vn

4.3. E L E K T R I Č N I N A P O N ( RAZLIKA POTENCIJALA )

Ako se u homogenom električnom polju nađe neko

naelektrisanje Q ( sl.12 ), na nega će delovati električno
polje silom F.Kada se to naelektrisanje nađe u tački A,
A B F E potencijalna enrgija te tačke biti će jednaka: WA =
+ VAQ, a u tački B: WB = VBQ. Razlika između ove dve
energije predstavlja rad koji se utroši da bi se to
naelektrisanje prenelo iz tačke A u tačku B, tj.

A = WA  WB = VAQ  VBQ = ( VA  VB )Q = UQ

Sl.12.

Razlika električnih potencijala između bilo koje dve tačke naziva se električnim naponom.
Dakle, napon između tačaka A i B jednak je UAB = VA  VB
Jedinica za električni napon je kao i za električni potencijal, tj. volt V.
Iz navedenih relacija se može izvući ,važan ,zaključak da je električni rad srazmeran količini
naelektrisanja i električnom naponu :
A= Q U  J 

Kako je A = F r = E Q r = U Q  U = E r
U
Odnosno E  , gde je r rastojanje između tačaka između kojih vlada napon.
r
Navedena relacija se koristi kod homogenog električnog polja, i iz nje je izvedena jedinica za
jačinu električnog polja V/m.

Kako u unutrašnjosti kugle nema naelektrisanja

4.4. POTENCIJAL
E;V ( Q = 0 POLJA
I JAČINA ELEKTRIČNOG = 0 SLOŽENIJIH
D = Q / SKOD E = D /  = 0 ), jer
SLUČAJEVA
se sva
naelektrisanja potiskuju ka površine, pa je i jačina električnog
polja jednaka nuli.
Električno polje u prostoru van kugle ( r  r0 ) iznosi:
4.4.1. NAELEKTRISANA KUGLA
Q V Q
E m ; D .
4r 2    4r 2 
V
Električni potencijal u unutrašnjosti kugle jednak je potencijalu
E na površini, jer je potencijal skalarna veličina,
r pa se on u centru kugle dobije ukupnim zbirom potencijala kojeg
ro stvaraju elementarna naelektrisanja sa površine.
Dakle potencijal u kugli, kao i na njenoj površini iznosi:
Q Q
Sl.13. 
V   Edro    4r dro   E  ro  V 
o
2
 4ro 
 V= Er = [V]

El. potencijal u prostoru van kugle jednak je:

Q Q
V    E dr    2 dr   E r
4r  4r

Konačno za r  ro 
Q
V  V .
4r

Na sl.13 se vidi kako jačina električnog polja i električni potencijal zavise od udaljenosti
posmatrane tačke od centra naelektrisane kugle

4.4.2. DVE KONCENTRIČNE KUGLE

Ako imamo dve koncentrične, slika 14, kugle koje su

naelektrisane sa Q i  Q, tada je električno polje u manjoj
kugli jednako nulu.. Isti je slučaj u prostoru van kugli, jer
obe stvaraju istu jačinu polja, pa se ona međusobno potiru,
jer su istog inteziteta.Električno polje između kugli ( r2  r 
E;V r1 ) jednako je polju unutrašnje kugle, jer je polje spoljašnje
jednako nuli.
Dakle E = E1 
E

Q Q V 
E
V 4r 2  m 
Napomena: Naelektrisanje Q je raspoređeno po površi
+Q kugle sa poluprečnikom r2, pa ono nema nikakvog dejstva na
r1 r samu unutrašnjost kugle ( nema indukcije ).
r2

Sl.14.
Potencijal u bilo kojoj tački između obe kugle ( E2 = 0 ) na udaljenosti r iznosi : V = V1 + (
V2 )

Q Q Q r2  r 
V  
4r 4r2  4rr2 

Iz navedenih relacija sledi da je potencijal na površini unutrašnje kugle jednak:

Q Q Q r2  r1 
V    ,
4r1  4r2  4r1 r2 
a potencijal na spoljašnjoj površini kugle jednak je:
Q Q
V    0
4r2  4r2 
Napon između unutrašnje i spoljašnje površine jednak je potencijalu unutrašnje površine, jer
je :

Q  r2  r1 
U = V  V = V  0 =
4r1 r2

Iz izraza za električni napon može se izraziti količina naelektrisanja Q, koja iznosi:

U  4r1 r2  Q
Q E 2
r2  r1 4r 

Jačina električnog polja između dve koncentrične kugle koje su priključene na napon U
jednaka je:

Ur1r2
E
r  r2  r1 
2

Grafički dijagram jačine električnog polja i električnog potencijala za dve koncentrične kugle
u zavisnosti od udaljenosti r od centra kugli dat je na slici 14.

4.4.3. USAMLJENI PROVODNIK ( NIT )

Jačina električnog polja kod pravolinijskog beskonačnog provodnika ( vidi sliku 5 ) jednaka
je:
Q
E
2 r l
Koristeći višu matematiku potencijal provodnika jednak je: V =   E dr 
Q Q dr Q dr Q
V  2 rldr   2l r

2l  r

2l
ln r .
Konačno,

Q ln r
V
2 l

gde je ln r prirodni logaritam od r , a r je udaljenost tačke od osne simetrale ( centra )

provodnika.

4.4.4 DVA PARALELNA PROVODNIKA

Jačina polja između dva paralelna provodnika jednaka je:

Q1 Q2
E  E1  E 2  
2lr1 2lr2

Električni potencijal u nekoj tački između dva provodnika jednak je: V = V1 + V2

Ako je Q1  0 , a Q2  0  V = V1  V2 , pa je:
V =   E1 dr1  (   E2 dr2 ) =  Q1 ln r1 / 2l  (  Q2 ln r2 / 2l ) = Q2 ln r2 / 2l  Q1
ln r1 / 2l
Ako su apsolutne vrednosti naelektrisanja jednake (  Q1 =  Q2 ) 

Q r
V ln 2
2l r1

+ Q1 V  Q2 V
d

ro ro
Sl.15.
Električni napon između dva paralelna provodnika , sl.15, ( r2 = d  ro ; r1 = r2 = ro i r1 =
d  ro )

iznosi:
Q d  r0 Q r
U  V   V   ln  ln 0 
2l r0 2l d  r0

Q d  r0 Q d  r0
U 2 ln  ln
2l r0 l r0

4.4.5. CILINDRIČNI ( KOAKSIJALNI ) PROVODNIK

 Jačina električnog polja između dva cilindra kod cilindričnog provodnika jednaka je jačini
polja unutračnjeg cilindra, ako su naelektrisanja raznoimena ( najčešći slučaj ). Dakle ( za 
Q1 =  Q2 ; r1  r  r2 ) 
Q
E  E1 
2 r l

Električni potencijal u prostoru između cilindera iznosi:

r  r 
V  V1    V2   Q ln    Q ln 2  
2l  2l 
Q r
V ln 2
2l r1

Električni napon između cilindričnih provodnika iznosi ( r = r1 ; r = r2 ):

Q r Q r
U  V   V   ln 2  ln 2 
2l r1 2 l r2

Q r
U ln 2
2l r1

4.4.6. PROVODNIK I RAVAN

Jačina električnog polja između provodnika i ravnine iznosi ( na normali r1 = a ; r2 = 2h  a ;

Q1 =  Q2 ):

Qh
E
la  2h  a 

Električni napon ( r2 = 2h  ro ; r1 = ro ; r2 = ro ; r1 = 2h  ro ) :

Q 2h  r0 Q r0 Q 2h  r0 U
U   V   V   ln  ln  ln U 
2l r0 2l 2h  r0 l r0 2

Q 2h  r0
U ln
2l r0

5. PROVODNIK U ELEKTRIČNOM POLJU

Ako se provodnik ubaci u električno polje u provodniku dolazi do preraspodele naelektrisanja. To traje kratko
vreme, da bi neposredno nakon toga došlo do ravnotežnog stanja. Ravnotežno stanje nastaje kada su ispunjena
dva uslova, i to:
 1) kada jačina električnog polja u provodniku postane jednaka nuli ( E = 0 )
2) kada tangencijalna komponenta električnog polja na površini provodnika postane jednaka nuli
( ET = 0 ).
Višak naelektrisanja u provodniku se uvek rasporedi na njegovoj površini, pa je prema Gausovoj teoremi jačina
električnog polja u provodniku jednaka nuli ( u provodniku nema naelektrisanja ). Dakle, električno polje
postoji samo van električnog provodnika.
Kako se na površini provodnika izdvoji određena količina naelektrisanja, površinska gustina naelektrisanja,
koja ujedno predstavlja električnu indukciju , jednaka je  = Q/S.
Sledi da je Q = S, a iz Gausove teoreme  = Q/o = S/o.
Kako je  električni fluks koji je jednak:  = EScos ( vidi fluks električnog polja ). Za  = 0 
E = /S = ( S/o ) / S =  / o .
Na osnovu izvedene relacije određuje se jačina električnog polja na površini provodnika, koja je jednaka:


E
0

pri čemu je smer normale od provodnog tela ka vakuumu.

Električno polje u blizini provodnika zavisi samo od oblika površine provodnika. U unutrašnjosti provodnika
električno polje je jednako nuli, bez obzira da li je provodnik pun ili šupalj. Na osnovu ovoga se mogu zaštiti
električni uređaji od prisustva električnog polja. To se postiže metalnim oklopom, koji se naziva Faradejev
kavez.

Između naelektrisanja provodnika i njegovog potencijala postoji stalna veza. Njihov odnos je stalan za određeni
provodnik, i taj odnos se naziva kapacitivnošću provodnika, koja se obeležava sa C.
Sledi da je kapacitet provodnika ( neka konstanta ), jednak:

Q
C F
V

Kondenzatorom nazivamo sistem koji je sačinjen od dva provodna tela ( elektrode ) na kojima je raspoređena
ista količina naelektrisanja, ali sa suprotnim predznacima. Između naelektrisanja Q elektrode kondenzatora i
razlike potencijala na obema elektrodama postoji određena veza. Njihov odnos je konstantan, a ta konstanta se
naziva kapacitetom kondenzatora, koji je jednak:

Q Q
C  F čija je jedinica farad.
V1  V2 U

6. DIELEKTRIK U ELEKTRIČNOM POLJU

6.1. ELEKTRIČNI DIPOL

 U atomu ( ili molekuli ) dielektrika elektroni su u svakom momentu

simetrično raspoređeni oko jedne centralne tačke koja se naziva centar
negativnog naelektrisanja. Pozitivna naelektrisanja ( protoni ) su ,
  takođe simetrično raspoređena oko svoga centra, koji se naziva centar
   pozitivnog naelektrisanja. Centri ovih naelektrisanja se poklapaju
  ( sl.16.)ako na atom ne deluje neko strano električno polje. Ako se
atom nađe u električnom polju, doći će do pomeranja i elektrona i
protona u pravcu električnog polja, a samim tim centri se više ne
 poklapaju.
Sl.16
 Ako se centri pozitivnog i negativnog naelektrisanja atoma ne poklapaju, tada atom čini električni dipol.
Osnovna karakteristika električnog dipola je moment dipola, koji iznosi:

P  Qr

gde je: Q količina jednog od naelektrisanja dipola ( elektrona ili protona atoma )
r vektor rastojanja između naelektrisanja ( centara elektrona i protona ). Dogovorom je uzeto da se za
smer vektor r uzme smer od negativnog ka pozitivnom naelektrisanju, pa na osnovu smera vektora r dobije se i
smer vektora momenta dipola p.

+Q F  QE Na dipol koji se nalazi u električnom polju deluju sile

električnog polja koje čine spreg sila ( sl.17. ) M.
r p ro Spreg sila M iznosi:
E
Q  M = Fro = Frsin  = QErsin  = pEsin .
Ovaj momenat nastoji da obrne dipol tako da vektori p i E
F  QE postanu kolinearni ( istog pravca i smera ).
Sl.17
U praksi postoji i druga vrsta dielektrika kod kojih je atom već polarizovan iako se ne nalazi u električnom
polju. Dakle, njihovi centri pozitivnog i negativnog naelektrisanja se ne poklapaju. Ovi dipoli su haotično
raspoređeni. Naravno, kada se ovi dielektrici nađu u električnom polju dipoli se orjentišu u pravcu polja.
Vektorski zbir svih momenata dipola p u elementarnoj zapremini dV oko neke tačke A iznosi p.
Vektor jačine polarizacije P, za datu tačku A iznosi:

P = p / dV.

Vektor P je u svakoj tački svoje zapremine srazmeran vektoru E, pa sledi:

P= k E .

gde koeficijent k predstavlja koeficijent polarizacije dielektrika.

6.2. DIELEKTRIK U ELEKTRIČNOM POLJU

Eo Dve paralelne ravne ploče velikih površina stvaraju jačinu električnog

 polja u vakuumu koja je jednaka: Eo = Q/oS = /o.
+
 Ako u takvo električno polje unesemo neki materijalni dielektrik, u
+
ED njemu će doći do usmeravanja električnih dipolova. Dipoli će se
+  + 
usmeriti u pravcu električnog polja, što za posledicu ima da se u
 +
zapremini dielektrika naelektrisanja dipolova međusobno poništavaju.
 +
Na površini dielektrika u pravcu električnog polja izdvoje se pozitivna,
 +
odnosno negativna naelektrisanja. Usled toga ova naelektrisanja
stvaraju u dielektriku jačinu polja dielektrika ED.
Sl.18

Rezultantno polje u dielektriku jednako je razlici polja vakuuma Eo i polja dielektrika ED , jer su suprotnih
smerova ( vidi sl.18 ). Dakle,
 E = Eo  ED .
Sledi zaključak da će se polje između dve ploče smanjiti ako između njih unesemo dielektrik. To se može
objasniti i time, što će naelektrisanja na površini dielektrika da se kompenziraju ( poništavaju ) sa delom
naelektrisanja na površinama naelektrisanih ploča. Time je gustina naelektrisanja na površinama ploča sada
smanjena, i ona iznosi  = o  D  E = /o = (o  D) / o ,
Gde je o gustina naelektrisanja ploča ( kada je sredina vakuum ), a
D gustina naelektrisanja na površini materijalnog dielektrika ( unet dielektrik ).
Vektor električnog pomeraja ( električne indukcije ), se definiše relacijom:

D  o  E  P , gde je prvi član pomeraj u vakuumu a drugi u dielektriku.

P  k  E  xe  o  E
Kod linearnih dielektrika vektor polarizacije P jednak je: , pa je

D   o  E  x e  o  E   o  E 1  x e    o  r  E     E

Koeficijent  r ( 1 + xe ) pokazuje za koliko se puta smanji jačina električnog polja ako umesto vakuuma
uzmemo neki drugi dielektrik. Već od ranije je izvedena relacija r = Eo / E  E = Eo / r .
Koficijent xe se stručno naziva susceptibilnost dielektrika, koja govori za kolika je puta električna indukcija
kod materijalnog dielektrika veća od indukcije u vakuumu.

7. ELEKTRIČNI KAPACITET.
KONDENZATORI. KAPACITET KONDENZATORA

7.1 ELEKTRIČNI KAPACITET ( KAPACITIVNOST )

Kapacitet svakog provodnika predstavlja jednu konstantu C koja govori o odnosu naelektrisanja toga provodnika
i njegovog potencijala ( vidi: PROVODNIK U ELEKTRIČNOM POLJU ).

Q
C F
V

KAPACITET PROVODNE KUGLE

 Q Q
Kako je kod kugle potencijal na njenoj površini jednak: V  C   4 r .
4 r V
Iz navedene relacije sledi zaključak da kapacitet čini jednu konstantu provodnika, koja ne zavisi od njegovog
opterećenja i potencijala, već kapacitet provodnika zavisi od vrste provodnika (ili dielektrika) i njegovih
dimenzija.
Za kuglu kapacitet iznosi :

C = 4  r  F , gde je r poluprečnik kugle.

7.2. KONDENZATORI

Kondenzator je sistem kojeg sačinjavaju dva provodnika ( dve elektrode ) koja su različito naelektrisana. sa
dielektrikom između njih.Oni mogu biti prirodni ( dva provodnika, provodnik sa zemljom, dva oblaka, oblak sa
zemljom..) i veštački. Kako u praksi uglavnom radimo samo sa veštačkim kondenzatorima tada se za
kondenzador može dati sledeća definicija: kondenzator je uređaj koji se sastoji iz dva provodnika
( ploče ) koje su jednako naelektrisane ali sa suprotnim predznacima ( +Q i Q ).
Oblik kondenzatora može biti različit, no iz praktičnih razloga ( zbog proračuna ) oni se izvode od ploča, pa se
po njima oni i nazivaju pločasti kondenzatori.

7.3. KAPACITIVNOST KONDENZATORA

Kapacitivnost kondenzatora je njegova sposobnost da primi određenu količinu naelektrisanja uz

odgovarajući napon. Za svaki kondenzator odnos između skupljene količine naelektrisanja Q i njegovog
napona U je konstantan. Ta konstanta se označava sa C koja predstavlja njegov kapacitet,koji je jednak:

Q
C F
U

7.3.1. KAPACITIVNOST PLOČASTOG KONDENZATORA

Dve paralelne ravne ( ploče ), slika 19, stvaraju homogeno

 električno polje, koje je jednako:
E = Q /  S = U / d  Q / U =  S / d = C.
+Q Q Kapaciticnost pločastog kondenzatora iznosi:

 S  0 r S
C  F
d d
S gde je :
d
- C… kapacitivnost kondenzatora F,
+ U - ….dielektrična konstanta F/m koja iznosi:
 = Cd / S Fm/m2,
Sl.19.
- d…. rastojanje ploča, tj. debljina dielektrika m i
- S….površina ploča m2
 7.3.2. KAPACITIVNOST VIŠEPLOČASTOG KONDENZATORA

Kapacitet višepločastog kondenzatora, slika 20,

iznosi:
S
C   n  1    F
d

gde je:
Sl.20. - n…………..broj ploča
- ( n  1 ) …. broj kondenzatora.

7.3.3. KONDENZATORI SA DVA DIELEKTRIKA

a) R e d n a v e z a
Ako je napon U na pločama kondenzatora konstantan, sledi da je i
1 2
jačina polja E konstantna, jer je d = konst. Električna indukcija u

različitim dielektricima ( sl.21 ) je različita, pa sledi:

D1 = 1E1, odnosno D2 = 2E2.

Kako će na krajevima i jednog i drugog dielektrika ( redna veza ) doći
do iste količine izdvojenog naelektrisanja, sledi:
d1 d2 Q1 = Q2  D1 = D2  1 E1 = 2 E2 

Sl.21. E1  2  r2
 
E 2  1  r1

b) P a r a l e l n a veza
Kod paralelne veze dvaju dielektrika ( sl.22 ), na njegovim
1 krajevima je U = konst.  E1 = U/d; E2 = U/d  E1 = E2  D1/1 =
D2/2 

D1  1  r1
 
D 2  2  r2
2 Kod paralelne veze dielektrika električne indukcije ( gustina
usmerenih dipolova  izdvojenih naelektrisanja na krajevima
d dielektrika ) pojedinačnih dielektrika srazmerne su sa njihovim
dielektričnim konstantama.
Sl.22.

7.3.4. KAPACITIVNOST KONDENZATORA KOD NEHOMOGENOG ELEKTRIČNOG POLJA

a) K a p a c i t i v n o s t cilindričnog provodnika
 Q r Q
Kako je kod cilindričnog provodnika: U  ln 2  C  
2l r1 U

2  l
C
r
ln 2
r1

gde je: r2… poluprečnik spoljašnjeg dela cilindričnog provodnika,

r1…. Poluprečnik unutrašnjeg dela cilindričnog provodnika,
l….. dužina cilindričnog provodnika
Napomena! vidi potencijal cilindričnog provodnika,

Iz navedenih relacija može se izvesti i formula za jačinu električnog polja koja je jednaka :

U
E
r2
r1  ln
r1

b) K a p a c i t i v n o s t d v a j u paralelnih provodnika

Kako je kod dvaju paralelnih provodnika napon između njih bio jednak:

Q d  r0 Q
U ln C 
l r0 U

  l   l
C za d  ro  C
d  ro ln
d
ln
ro ro

c) K a p a c i t i v n o s t p r o v o d n i k a prema zemlji

Q 2h  r0
Napon između provodnika i zemlje ( ravne ) jednak je: U  ln
2l r0
( Napomena! Videti jačinu električnog polja i električni napon kod provodnika i ravne ).
Uz pretpostavku da je 2h  ro , što je u praksi redovit slučaj , kapacitet provodnika prema zemlji se računa
sledećom relacijom:
2 l
C
2h
ln
r0

7.3.5.VEZIVANJE KONDENZATORA

a) R e d n a veza
Kod redne veze kondenzatora, sl.23, opterećenja kondenzatora
su jednaka ( Q1 = Q2 = Q3 ), a ukupni napon jednak je zbiru
C1 C2 C3 pojedinačnih ( U = U1 + U2 + U3 ),
Recipročna vrednost ekvivalentnog kapaciteta, kod redne
veze kondenzatora, jednaka je zbiru recipročnih vrednosti
pojedinačnih kapaciteta kondenzatora:

U
Sl.23.
 1 1 1 1 1
     
C C1 C 2 C3 Cn

b) P a r a l e l n a v e z a

C1 Kod paralelne veze naponi na kondenzatorima su jednaki, dok je ukupna

količina opterećenja kondenzatora jednaka zbiru pojedinačnih, slika 24,
( Q = Q1 + Q2 + Q3 ).
C2
Ukupna, ekvivalentna, kapacitivnost paralelne veze kondenzatora,
jednaka je zbiru pojedinačnih kapacitivnošću kondenzatora:
C3

C = C1 + C2 +  + Cn

U
Sl.24.

c) T r a n s f o r m a c i j a trougla u zvezdu i zvezde u trougao

A
C1 C2
A

CA

B C B C
C3 CB CC

Sl.25.
 Kod pretvaranja kondenzatora iz trougla u zvezdu, sl.25, kapacitivnost kondenzatora je jednaka:

C1  C 2 C1  C 3 C 2  C3
C A  C1  C 2  ; C B  C1  C 3  ; Cc  C 2  C3 
C3 C2 C1

Kod pretvaranja zvezde u trougao kapacitivnost novonastalih kondenzatora u trouglu iznose:

C A  CB C A  CC C B  CC
C1  ; C2  ; C3 
C A  C B  CC C A  C B  CC C A  C B  CC

Prilikom pretvaranja kapaciteta iz jedne sprege ( veze ) u drugu, kapacitet između tačaka A i B, B i C i C i A
ne sme da se menja, tj. on mora biti isti i za jednu i za drugu vezu.

8. ENERGIJA, GUSTINA I SNAGA KONDENZATORA .

DIELEKTRIČNA ČVRSTOĆA. SILA IZMEĐU PLOČA KONDENZATORA

C q(t)
Q C
Q2

Q1
S
+ E
A  B
U1 U2 U u(t)
Sl.26.
Sl.27.
 Prilikom punjenja kondenzatora ( S uključeno prema slici 26 ) dolazi do polarizacije dielektrika, samim tim
napon na njegovim krajevima ( koji predstavlja napon kondenzatora ) postepeno raste. Punjenje je završeno kada
napon kondenzatora dostigne vrednost napona na izvoru ( U = E ). Tada kažemo da je nastalo stacionarno stanje
( u kolu se ništa više ne događa ). Tokom punjenja kondenzatora pored porasta napona na kondenzatoru sa 0 na
napon U linearno raste količina naelektrisanja ( opterećenje kondenzatora ) sa 0 na Q što je prikazano na slici 27.
Slično se događa kod pražnjenja kondenzatora ( napon sa U pada na 0, a količina naelektrisanja sa Q na 0 ). Dok
se kondenzator puni električna energija koju daje izvor E se jednim delom pretvara u energiju kondenzatora
( drugi deo čine gubici  toplota ). Energija kondenzatora ( električnog polja  elektrostatička energija ), je na
slici 27 predstavljena površinom trougla ABC, a to je išrafirani deo. Kako je ta površina jednaka: UQ/2, sledi:

UQ
W  J
2

gde je: W….. energija kondenzatora J,

U…… napon kondenzatora V i
Q…… opterećenje kondenzatora ( količina naelektrisanja ) C.
Navedena relacija se može predstaviti i u sledećem obliku ( Q = U C ; U = Q / C ):

W = U2 C / 2 ; W = Q2 / 2 C

Gde je C….. kapacitivnost kondenzatora F.

8.1. G U S T I N A E N E R G I J E

w = W / V = UQ/2V = EdQ / 2V. Kako je kod kondenzatora E = Q/S  Q= ES 

w = EdES/2V

 E2  J 
w
2  m 3 

gde je w gustina energije u jedinici J

m3

8.2. S N A G A K O D P R A Ž N J E N J A K O N D E N Z A T O R A

W
P W 
t

gde je P snaga pražnjenja, a t vreme trajanja pražnjenja.

8.3. S I L A I Z M E Đ U P L O Č A K O N D E N Z A T O R A

Električno polje koje stvara jedna ploča kondenzatora jednaka je E = Q/2S . Ovo polje deluje Kulonovom
silom na drugu ploča koja iznosi: F = EQ 
 Q2
F 
2 S

gde je F sila kojom ploče kondenyatora deluju jedna na drugu. Jedinica je N ( njutn )

8.4. D I E L E K T R I Č N A Č V R S T O Ć A K O N D E N Z A T O R A

Dielektrična čvrstoća je maksimalna jačina električnog polja koju kondenzator može da izdrži a da ne dođe
do njegovog proboja.Jedinica je V/m. Dielektrična čvrstoća je granično jednaka probojnom naponu, te je ona
jednaka:

Up 
E max V
d
 
m

gde je:
Up…. probojni napon ;
Emax…maksimalna jačina polja ( dielektrična čvrstoća ) koju dielektrik može da izdrži